Aleks Berenson

POUZDAN PIJUN

Naslov originalaAlex Berenson

The Faithful Spy2006

S engleskog preveli

Danko Jei i Vladan Sibini

Pripadnicima 5. motorizovanog peadijskog puka i ostalimmukarcima i enama iz vojske Sjedinjenih Drava koji hrabroobavljaju slubu u sloenoj svetskoj situaciji i u ast Fahera

Hajdera, koji je umro za istinu.

Bog je na strani onih koji imaju bolju artiljeriju.Napoleon

Prolog

Jesen 2001.Ravni ca amali, severno od Kabula, Avgani stan

Don Vels podie pogled prema nebu u potrazi za dva aviona F-15koji su lagano kruili u tami. Amerike mlaznjake bilo je tekouoiti ak i danju, a sad, sa suncem skrivenim za planine, bili sugotovo nevidljivi. Vels je mogao samo da se nada da ni piloti nemogu da vide njih, jer bi bombe ispod krila mogle u trenu da zbrius lica zemlje i njega i njegove ljude.

Iz kokpita tih mlaznjaka rat izgleda kao video-igra, mislio jeVels. Sivi oveuljci tiho trkaraju po kompjuterskim ekranima,centimetar po centimetar, sve dok se uz beli blesak ne prizemljebombe. U stvarnosti, na tlu, sve je izgledalo daleko neprijatnije; namestu piksela stajali su krv i kosti. Vels u mislima odluta u davnonedeljno jutro i ugleda svog oca, hirurga, najboljeg mesara uzapadnoj Montani, kako nakon noi provedene u operacionoj saliulazi u kuhinju i besomuno pere ruke u sudoperi.

ta se desilo, tata? rekao je Vels tog jutra. Je li bilostrano?

Imao je deset godina, dovoljno da zna kako ne bi trebalo dapostavlja takva pitanja, ali radoznalost je nadvladala. Herbert jezatvorio slavinu, obrisao ruke, sipao kafu i zagledao se u Velsaumornim plavim oima. Vels je taman zaustio da se izvini zbog

neumesnog pitanja, kad je otac napokon progovorio i dao muodgovor kakav nije oekivao.

Sve zavisi od toga s koje strane samare se nalazi rekao jeHerbert i otpio gutljaj kafe, kao da zaikuje sina da nastavi spitanjima. Tad ga nije razumeo, ali sad razume. To je bila pravaistina. Pitao se ta bi otac, mrtav ve dve godine, mislio o oveku ukoga se pretvorio. On je upravo bio krenuo svojim putem kad jeHerbert preminuo, a otac je, ta god mislio o tome, to zadrao zasebe.

Ima ake hirurga, Done rekao mu je jednom, dok je Velsbio na koledu, ali kad mu nije odgovorio, Herbert je digao ruke odtoga. Otac mu je uvek govorio da mora da prokri sop stveni put, daovaj svet nije mesto za slabie. Vels je smatrao da je tu lekcijunauio i vie nego dobro. Postao je ubica, a ne lekar, i teio je dazada rane koje nijedan hirurg ne bi mogao da zakrpi. Ipak, nekako jemislio da bi Herbert mogao da razume potrebu za ljudima poputnjega. Ili se barem nadao da je tako.

* * *

Vels je odustao od potrage za mlaznjacima, ali pogled mu je ostaousmeren nagore. U ovoj zemlji bez struje, zvezde i mesec sijali susjajem koji je s vremenom zavoleo. Tiho je nabrajao sva sazveakojih je mogao da se priseti, sve dok mu snaan nalet vetra nijebacio prainu u oi i ponovo mu skrenuo panju na tlo.

Ahmed, njegov pomonik, zakorai preko ognjita i stade kraj

njega. Hladno tiho ree Ahmed na arap skom. Nam. Da.Tokom dana vetar se pojaao; ledeni povetarac sputao se sa

severa predskazujui otru zimu. Noanji udari bejahu posebnosnani; podizali su pepeo s ognjita vatre koju su Vels i njegoviljudi zapalili, rugajui se njihovim pokuajima da se ugreju. Velsvre prigrnu ebe oko ramena i prie ljudima uurenim okoslabane vatre. Voleo bi da je plamen jai, ali nije smeo da se izloiopasnosti da privue panju mlaznjaka.

Zima e biti duga. Hoe ree Vels. A moda e biti i kratka. Preko Ahmedovog lica pree

mraan osmeh. Moda emo pre prolea svi biti u raju. Moda e nas eik sve poslati na odmor ree Vels,

dopustivi sebi da se naali, to je retko inio. Ili na hadiluk. Hodoae u Meku, na koje bi svaki poboan musliman trebalo daode makar jednom.

Na pomen hadiluka, podrugljiv smeak nestade s Ahmedovihusana. Inalah, Dalal smerno ree. Ako bog da.

Inalah ree Vels. Talibani i Al Kaidini gerilci zvali su gaDalal. To ime je uzeo pre mnogo godina, poto je kao prvizapadnjak zavrio obuku u Al Kaidinim logorima kraj Kandahara.Ni desetak ljudi nije znalo njegovo pravo ime. Njih nekolicina zvalisu ga Ameriki, Amerikanac, ali malo ko je bio spreman da ga takonazove u lice. Veliki deo novih regruta zapravo i nije znao da je onu stvari Amerikanac.

A i zato bi znali, pitao se Vels. Nakon godina koje je proveoborei se u dihadu, u eeniji i Avganistanu, savreno je govorioarapski i patunski. Brada mu je bila duga, ake uljevite. Jahao jedobro, gotovo kao starosedeoci istini za volju, nijedan doljaknije mogao da se dri u sedlu poput Avganistanaca i igrao jebuskai, grubu igru nalik na polo koju su oboavali, muki koliko ioni. Molio se s njima. Dokazao je da mu je mesto ovde, s ovimljudima.

Ili se bar nadao da jeste. ta Bin Laden i ostale visoke voe AlKaide stvarno misle o njemu nije znao. Niti je bio siguran da e ikadsaznati. Pogotovo sad, kad su njihove zemlje u ratu s njegovom.Tek kad bi umro za njih, mogao bi uistinu da se dokae, a to nijenameravao da uradi.

Velsa ponovo obuze drhtavica, ovog puta dolazila je iznutra.Dosta je bilo nagaanja. Pogleda estoricu svojih ljudi koji su tihorazgovarali u mraku, s kalanjikovima na ramenima. Trojica su biliAvganistanci, trojica Arapi; pod pritiskom rata, talibani i Al Kaidapostali su prisniji. Njegovi vojnici uglavnom su bili brbljivi i glasni,roeni pripovedai. Meutim, Vels nije bio govorljiv na zadacima ioni su to potovali. Bili su prilino prijateljski nastrojeni iprekaljeni u borbi, a njegova nareenja izvravali su brzo i bezpogovora. Nijedan zapovednik ne bi traio vie od toga. Ono toim noas sleduje jeste nesrea, i gore od toga, ali to nikako ne moeda se sprei.

Juno od njih jak blesak osvetli nebo. Za njim jo jedan, a onda isledei.

Ponovo poinju ree Ahmed. Amerikanci su bombardovaliKabul, glavni grad Avganistana, pedesetak kilometara juno. Zasadse nisu obazirali na amali, ravnicu severno od Kabula, gde su setalibani suoavali sa Severnom alijansom avganistanskompobunjenikom vojskom koja je nakon 11. septembraAmerikancima postala novi najbolji prijatelj.

Vels je sa svojim ljudima logorovao u bezimenom selu,sastavljenom od nekoliko kueraka, na grebenu brda to se uzdienad ravnicom. Sa severa i zapada titile su ih planine, a vie suvoleli da jau konje nego da se voze u tojota kamionetima,omiljenim meu talibanima. Ovde gore ih niko nee uznemiravati i slakoom mogu da nadziru ravnicu pod sobom. A Vels je odabraoovo mesto iz jo jednog razloga, koji nije saoptio svojim ljudima.Uz malo sree, u susednom selu, severno odatle, nalazie sejedinica amerikih specijalnih snaga.

Noas je gore ree Ahmed poto su blesci nastavili da parajunebo.

Nam Da. Mnogo gore. Nakon mesec dana zamajavanjaSjedinjene Drave ustremile su se na Kabul. To je bio lo znak zatalibane, koji su ve bili poljuljani krahom svoje odbrane na severu.Navodno neosvojivi gradovi padali su nakon dva-tri danaamerikog bombardovanja.

Meutim, noas e talibani prirediti iznenaenje Severnojalijansi. Vels pogleda prema jugu, gde je izlokani put izlazio izKabula u ravnicu. Eno ih. Automobilski farovi, usmereni premaseveru. Desetak vozila u zbijenoj koloni, pa prazan prostor, pa jo

desetak. Kamioneti u ijim su sanducima bili mitraljezi kalibra 12,7mm na postoljima. Petotonci za prevoz ljudstva sa po dvadesetvojnika u svakom. Izaao je mesec, a farovi su i dalje pristizali.Desetina za desetinom. Talibani su se grupisali da udare na linijeSeverne alijanse.

Kamioni su gasili svetla kako su se pribliavali linijama. Vels jeizvukao noni dvogled svoj jedini luksuz, koji je uzeo odzlosrenog ruskog majora u eeniji i osmotrio dolinu podsobom. Stotine kamiona nagomilale su se u njoj. Sve u svemu,moda i tri hiljade vojnika, Avganistanaca i Arapa to su doli dabrane Kabul od nevernika koji su hteli da dozvole enama dapokazuju lice u javnosti. Ako bi probili linije Severne alijanse,talibani bi ponovo mogli da zauzmu veliki deo onoga to suizgubili. Velsova jedinica poslata je da potrai znake koji bi moglida pokau da je Alijansa doznala za napad. Zasad nije primetionikakve pripreme za odbranu.

Vels prui dvogled Ahmedu. Dakle, istina je? Nam. Noas napadamo. Moemo li da pobedimo?Pre mesec dana bilo je nezamislivo da Ahmed postavi takvo

pitanje. Ameriko bombardovanje poljuljalo je talibanimasamopouzdanje vie nego to je mislio.

Svakako odgovori on. Inalah. Uistinu, Vels se diviosmelosti njihovog plana. Talibani e radije udariti na neprijateljanego da iekuju smrt u bunkerima. Meutim, grupisani talibanskivojnici predstavljae laku metu mlaznjacima to im krue nad

glavama. Da bi uspeli, talibani moraju brzo da probiju linijeSeverne alijanse. U tom sluaju e njihovi i protivniki vojnici bitiizmeani u bliskoj borbi. Amerikanci nee moi da bombarduju jerbi time unitili i neprijatelje i saveznike.

Vojnici u dolini rasturili su se u jedinice veliine ete, spremajuise da krenu napred.

Nisu dobili priliku da to i uine.Bombe su poele da padaju gotovo istog asa kad je poslednji

kamion s borcima pristigao do linije fronta. Eksplozije su zaparaleno, crveno-beli blesci u dolini izgledali su kao vatromet okrenutnaopake. Otri prasci i dugotrajna potmula tutnjava nailazili sunasumino, po tri-etiri uzastopno, praeni dugim pauzama.Njihova snaga zatresla je kolibe pred kojima je stajao Vels sasvojim ljudima, a crvena vatrena lop ta jedne eksplozije obasja no.

To mora da je bio kamion s municijom ree Vels, napolaAhmedu, napola sebi.

* * *

inilo se da je bara trajao satima, ali kad je okonan, Vels jepogledao na sat i shvatio da je prolo tek etrdeset minuta. Prineoje dvogled oima kako bi osmotrio dolinu. Plamenovi su lizaliolupine kamioneta i petotonaca. Ljudi su leali ratrkani potvrdom tlu. Amerikanci su ekali sve vreme i namamili talibane uzamku. to znai da su specijalci bili skriveni u blizini i navodilibombardovanje. Ba kao to se nadao.

Njegovi ljudi su se utiali, potreseni prizorom koji su videli.Talibani u dolini pokuavali su da se regrupiu, ali Severna alijansaih je obasula vatrom iz mitraljeza i minobacaa. A nije bilo sumnjeda e uslediti i novo bombardovanje. Poto im je propaloiznenaenje, talibani vie nisu imali nikakvih izgleda.

Vels spusti dvogled. Idemo ree. Natrag? upita Ahmed.Vels odmahnu glavom i pokaza ka severu, iznad nazubljenih

vrhova brda. Gore su Amerikanci koji navode bombe. Ahmed jeizgledao iznenaeno, ali nita ne ree. Vels je i ranije bivao u pravu,a u svakom sluaju, kao zapovednik, mogao je da radi ta mu jevolja.

Osedlali su konje i odjahali u mrak, ka severu. Za razliku odvelianstvenih planina severnog Avganistana, gorje amalija bejaepatuljasto i dombasto, nisko pobre prekriveno razjedenimstenama i prainom. Jahali su u vrsti, ujednaenim kasom,predvoeni Hamidom, najboljim konjanikom meu njima. Podnjima su ponovo padale bombe. Nekoliko pari farova ve jekrenulo ka jugu, u pravcu Kabula talibanski napad je posustaopre no to je i poeo.

Polako ree Vels kad se odred pribliio vrhu brda severno odnjihovog logorita. Bio je ubeen da su Amerikanci odabralipoloaj slian onome koji je i sam odabrao. Preli su preko vrha izaustavili se. Predeo pred njima se sputao, pa ponovo uzdizao.Vels pogleda kroz dvogled. Bili su tu; petorica-estorica ljudistajali su kraj skupine kueraka od blata, zagledani u talibanske

linije u dolini. To su mogli da budu i seljani, uznemirenibombardovanjem... ali nisu. Bili su to Amerikanci. To je dokazivaokamionet, nehajno sakriven iza jednog kuerka.

Taj kamionet znaio je da specijalci verovatno imajupukomitraljez, a moda i mitraljez kalibra 12,7, oruje jae odsvega to su njegovi ljudi nosili sa sobom. Meutim, Velsov odredimae prednost iznenaenja. Vels mahnu svojim ljudima da krenu,upozorivi ih da budu tihi. Obuzelo ih je uzbuenje, uzbuenjezbog prilike da napadnu Amerikance. I sam Vels, mada nije bio radda to prizna, bio je uzbuen.

* * *

U. S . S . Starker, Atlantski okean

Let je protekao bez tekoa, ali Denifer Eksli je osetila da joj seeludac zgrio kad je zakoraila na sivu metalnu palubu Starkera,osamdesetak kilometara istono od Norfoka u Virdiniji. Brod se,naravno, nalazio u meunarodnim vodama, tako da njegovdragoceni teret nije pot padao pod nadlenost amerikih sudova.

Starker, nekadanja mornarika jurina amfibija, pretvoren je utamnicu, u plutajui zatvor. U plovilu se u tom asu nalazio samojedan zatvorenik, Tim Kifer, poznat i kao Muhamed Fejsal,dvadesetdvogodinji Amerikanac, zarobljen dok se borio na stranitalibana kod Mazar e arifa u severnom Avganistanu. Na stranitalibana protiv Sjedinjenih Drava. Denifer Eksli je jo uvek

pokuavala to da shvati.Vest o zarobljavanju Dona Vokera Linda, drugog amerikog

talibana, objavljena je irom sveta. Meutim, Kiferovo pritvaranjeostalo je skriveno od oiju javnosti. Predsednik Bu potpisao jenaredbu kojom je Kifer proglaen za neprijateljskog borca, imesu mu privremeno oduzeta sva prava, meu kojima i pravo nasuenje pred amerikim sudovima. Tako je Kifer doslovno plutao uelinom istilitu, na mestu na kom nisu vaili zakoni SAD.Ekslijeva nije bila naisto da li se slae s tom odlukom, ali ovomoda i nije pravo vreme za brigu o sitnicama poput Zakona opravima. Brod joj se zaljulja pod nogama i ona ciknu izgubiviravnoteu na klizavoj metalnoj palubi. Njen vodi, prijatan mladipotporunik, prui joj ruku i pridra je da ne padne.

Jeste li dobro, gospoo Eksli? Jesam.Izveo ju je s palube u jarko osvetljen hodnik. Muhamed je u

bolnici saopti mornar. Trudimo se da budemo paljivi, ali onne prestaje da pravi izgrede. Udara glavom u vrata, takva sranj... Setio se da razgovara sa enom pa se ugrizao za jezik, sinu joj. Takve stvari.

Potpuno oekivano, pomisli Ekslijeva. Dobro je da ga ve nisuubili.

Pret postavljam da bi ga posada radije bacila u more? Morali bismo da izvlaimo slamke da odluimo ko e biti

srenik veselo ree oficir. Stigli smo.Dvojici mornara postavljenih ispred Kiferove sobe pokazala je

iskaznicu CIA i specijalnu mornariku propusnicu. Obojicapaljivo osmotrie papire i salutirae joj. Potporunik iz depaizvue debeli klju i ubaci ga u glomaznu bravu na vratima. Polakoih gurnu i ona zakorai u prostoriju bez prozora.

Slobodno ostanite koliko god elite, gospoo reepotporunik zatvarajui vrata za njom. Muhamed nee nikudodavde.

Kifer je leao na uskom bolnikom sklopivom krevetu. Ruke inoge bile su mu svezane za okvir, a u venu na miici prikljuenainfuzija. Bio je neravnomerno obrijan i kratko oian. Imao je utumasnicu na levom oku. Mrav i nizak, izgledao je poputapsolventa filozofije ili neeg podjednako beskorisnog. Nije bilomnogo opasnosti od njegovog bekstva, ali kamera u uglu je, zasvaki sluaj, bila usmerena prema njegovom krevetu, a jo dvojicamornara stajala su kraj vrata. I jedan i drugi bi jednom rukom moglida bace Kifera u Atlantik. Na tren, Ekslijeva je osetila saaljenje.Samo na tren.

* * *

Pod uobiajenim okolnostima Ekslijeva uopte ne bi razgovarala sKiferom. Ona je bila nadzornik agenata, ne islednik, a CIA i DIA vojna obavetajna sluba, Ramsfeldovi momci ve nedeljama sureetale Kifera. Meutim, poto su proitali transkripte sKiferovog isleivanja, Ekslijeva i Elis afer, njen ef, upravnikodeljenja za Bliski istok, odluili su da bi ona trebalo lino da

porazgovara s Kiferom.Ekslijeva je reila da odigra ulogu majke. Bila je dovoljno stara, a

on verovatno ve neko vreme nije video enu. Prila je krevetu ispustila mu ruku na rame. Njegove drogirane oi zamirkae iotvorie se. Naglo ustuknu, povijenih ramena, a zatim se maloumiri poto mu se ona nasmei.

Ja sam Den Eksli, Time.On trep nu, ali ne ree nita. Jesi li dobro? A kako ti iz gledam?Neverovatno. Glupavi klinac i dalje eli da glumi estokog tipa.

Sa svojih ezdesetak kila. Sreom, natrijum-pentotal i morfijum tosu mu kolali venama pomalo su ga omekali. Amnesti interneenelbi sigurno imao koju zamerku na to, ali oni ovde nisu imali pravoglasa. Ekslijeva se trudila da izgleda saoseajno, da prikrije prezirkoji je oseala. Smem li da sednem?

On slegnu ramenima, lisice zazveckae na krevetu. Ekslijevadovue stolicu.

Jesi li ti advokat? Nisam, ali mogu da ti ga dovedem. Mala la. Hou advokata ree Kifer zapliui jezikom, a zatim zatvori

oi i stade da vrti glavom, sporo, metronomski pravilno, kao danalazi utehu u pokretima. Rekli su nema advokata. Znam svojaprava.

To e morati da rei s nekim na mnogo veem poloaju odmog, pomisli Ekslijeva.

Mogu da ti pomognem ree ona. Ali i ti mora dapomogne meni.

Kifer ponovo zavrte glavom, sad zlovoljno. ta hoe? Priaj mi o tamonjem Amerikancu. Ne o Donu Vokeru

Lindu. O drugom. Starijem. Ispriao sam ti.Dodirnula mu je lice i okrenula mu glavu ka sebi kako bi je

pogledao u plave oi ono najbolje na njoj, to su joj uvek govorili,ak i kad su se pojavile bore oko njih.

Pogledaj me, Time. Priao si nekom drugom, a ne meni.Mogla je da vidi kako mu iz oiju iezava ratobornost, poto je

ili on, ili droge u njemu, odluio da se ne vredi suprotstavljati. Zvali su ga Dalal. Neko je rekao da se zove Don.

Don? Moda su ga pobrkali s Donom Vokerom Lindom. Ja ak i

nisam siguran da je Amerikanac. Nikad nisam razgovarao s njim. Nijednom? nadala se da joj se u glasu ne moe prepoznati

razoaranje. Ne ree Kifer i zatvori oi. ekala je. Mesto je bilo veliko.

On je as bio tu, as nije. Mogao je da dolazi i odlazi kad je hteo? Tako se inilo. Kako je iz gledao? Krupan tip. Visok. Imao je bradu, kao i svi drugi. Neke upadljive telesne karakteristike? I da ih je imao, nisam ih video. Nije to bila takva vrsta logora.

Ekslijeva se nagnu prema njemu i nasmei se. Dah mu jezaudarao ueglo i kiselo u isto vreme, kao trula pomoranda.Verovat no mu nisu esto prali zube. Sea li se jo neeg?

inilo se da razmilja. Mogu li da dobijem vode?Ekslijeva pogleda mornara kraj vrata. On slegnu ramenima. Kraj

metalnog umivaonika u uglu sobe bile su naslagane plastine ae.Ona uze jednu, napuni je vodom, prie Kiferu, prinese mu jeustima i paljivo nagnu.

Hvala. Kifer zatvori oi. Amerikanac, Dalal, momci sugovorili da je prava vojniina. estok tip. Bio je u eeniji. To surekli. Otvori oi i pogleda je. ta jo mogu da vam kaem?

Ono to je stvarno elela da zna nije mogla da ga pita. Kolikopoznaje Kuran? Da li stvarno mrzi Ameriku ili je sve to bilasamo pustolovina? Uzgred, kad e nas tvoji prijatelji ponovonapasti? Gde? Kako?

I kad su joj se ve po glavi vrzmala sva ta pitanja koja niti jemogla postaviti, niti dobiti odgovor na njih, kako bi bilo da postavii ovo: Na ijoj je on strani? On, odnosno Dalal. Don Vels. Jediniagent CIA koji se ikad uvukao u Al Kaidu. ovek za ijepostojanje nije znalo ni desetak zvaninika Agencije. ovekizuzet no znaajan za dravu.

Samo to se taj ovek izuzetno znaajan za dravu ve dvegodine nije potrudio da stupi u vezu sa svojim nadzornikom izCIA, to jest s Ekslijevom. to znai da nije bio ni od kakve pomoiu spreavanju 11. septembra. Zato, Done? iv si i nisi zatvoren.Ovaj klinac je potvrdio makar to, ako nita drugo. Nisi znao? Ili si

se srodio s njima? Oduvek si bio pomalo lud. Moda nikad nijetrebalo da ode u te planine. Moda si proveo previe vremenakleei na molitvenim ilimima s loim momcima. Moda si postaojedan od njih.

Jo neto? upita Ekslijeva. Ne mogu nieg da se setim. Ona spusti praznu au i ustade. Bilo je vreme za odlazak. Poglediim se sretoe; Kifer je sad stvarno izgledao kao uplaeni klinac. Tekpoinje da shvata u kakvoj je nevolji, pomisli ona. Hvala bogu pa jane moram da brinem o tome.

A advokat? Obeali ste... Odmah u se pozabaviti time ree koraajui prema vratima.

Sreno, Time.

* * *

Vels i njegovi ljudi nalazili su se na kilometar i po od Amerikanaca.Konje su ostavili za sobom pre nekoliko minuta. Poveo ih je u uskiprevoj, stenovitu uzbrdicu to ih je skrivala od amerikih pogleda.Kad izau odatle, nee imati zaklona, od neprijatelja e ih delitisamo brisani prostor. Ba kao to je Vels i eleo. Nije se zavaravaoda e njegov odred moi da se priblii neprimeen. Unaokolo nijebilo gotovo nijednog drveta, a njegov noni dvogled nije mogao dase meri s opremom specijalnih jedinica.

Podelio je ljude u dve grupe. Ahmed e povesti trojicu kaseveru, u eoni napad na neprijateljski poloaj, dok e Vels, Hamidi Abdulah najei borac meu njima napraviti polukrug ka

severozapadu, uspeti se uz brdo i sjuriti se na Amerikance odozgo. Moramo da udarimo brzo ree Vels. Pre no to stignu da

pozovu avione. Bez njih su nemoni. Naikani oko njega, ljudisu uzbueno dodirivali oruje.

A sad ono najvanije. Kao va zapovednik, ovaj napadproglaavam muenikom misijom. udotvorne rei. Borie se dosmrti. Nema povlaenja, nema predaje. Da li su svi razumeli? Vels potrai znake straha na licima svojih ljudi. Ne nae ih. Oi suim bile nepokolebljive. Boriemo se u slavu Alaha i Muhameda.Neprijatelj nam je doao nadohvat ruke. Neka je hvala Alahu, miemo ga unititi. Alahu ekber.

Alahu ekber tiho rekoe borci. Bog je veliki. Vels je jasnovideo da su uzbueni. Najvea slava je ubiti Amerikanca, ilipoginuti u pokuaju da to uradi.

Ahmed ubaci metak u cev kalanjikova i povede svoje ljude izprevoja. Za njim krenu i Vels, polukruno, uzbrdo. Nekolikominuta kasnije, na etiristo metara od amerikih poloaja, Velszalee za razjedenu stenu i dade znak Hamidu i Abdulahu da uineisto. ekajte ree im. Ahmed napada prvi. Odsad e se sveodvijati veoma brzo. Poviri iza stene. Kroz dvogled je video da sespecijalci spremaju za odbranu, postavljaju teki mitraljez irasporeuju se iza kueraka i stenja; nisu ba trali, ve su sekretali hitro i sigurno, obuenost im se videla u svakom pokretu.

Kad im je Ahmed sa svojim ljudima priao na sto metara,specijalci otvorie vatru i brdima stade da odjekuje strahovitapucnjava. Ahmed je preiveo prvi plotun. Ostala trojica pala su

istog trena; tela iskasapljenih tekim mitraljezom, umrli su i pre noto su dodirnuli zemlju.

Alahu ekber uskliknu hrabri zlosreni Ahmed i potraprema amerikom poloaju. Vatra je sukljala iz cevi njegovogkalanjikova. Nije poiveo ni nekoliko sekundi, ba kao to je Velsi oekivao. Morao je da prizna da je vetina Amerikanacazadivljujua.

Vels ponovo proveri Ahmeda i njegove saborce. Bili su tihi inepomini. Pridie se i kleknu, pazei da ne izae iz stenine senke.Naas zastade. Hamida i Abdulaha poznavao je godinama, zajednosu lomili hleb, zajedno su proklinjali studen ovih planina.

Iz futrole na kuku izvue makarov. Plop. Plop. Jedan hitac uHamidovu glavu, jedan u Abdulahovu. Brzo i prosto. Zgrie se,zakrkljae i umirie se. Vels zatvori oi. Izvinite, promrmlja krozzatvorene usne. Ipak, tako je moralo biti. Sakrio se iza stene ioslukivao. Znao je da su Amerikanci uli pucnje i da gledaju unjegovom pravcu. Morae da se pokrene, sad ili nikad.

Amerikanac doviknu im na engleskom. Ja samAmerikanac. Ne pucajte. Ja sam va.

Rafal iz mitraljeza prozvida mu tik iz nad glave. Ja sam Amerikanac ponovo dreknu. Ne pucajte! Ako si Amerikanac, ustani! doviknu ovek. Izai da te

vidimo. S podignutim rukama.Vels uini kako mu je reeno, nadajui se da ga nee sasei zato

to su preplaeni, besni, ili samo zato to im se moe. uo je kakodvojica ljudi koraaju uzbrdo prema njemu. Zaslepee ga dva

snana zraka svetla. Istupi napred i lezi potrbuke, rairenihruku.

Vels zabi glavu u kamenitu prainu i poljubi zemlju. Zamisao jeuspela. Ostvario je kontakt.

* * *

Vojnici se uzvrtee svuda unaokolo. ta je, doavola, ovo? uzviknu neko poto pronaoe Hamida i Abdulaha. Reflektorobasja tlo oko Velsa, a puana cev mu se zabi u potiljak.

Ne mrdaj ni prstom, gospodine Amerikane ree glas, ovogaputa iz neposredne blizine. Ko si ti, doavola? I ta se desiloonim tvojim prijateljima?

Ja sam agent CIA ree Vels. Zovem se Don Vels.Cev se hitro povue natrag. Otar zviduk. Majore ree glas.

Doap tavanje, a zatim novi glas. ta ree, kako se zove? Don Vels.Cev mu se ponovo zabi u potiljak. Koji je tvoj tajni kod,

gospodine Vels? Dokaz identiteta u sluaju nude. Kratkareenica, drugaija za svakog agenta na terenu, koja mu omoguavada dokae identitet u situacijama poput ove, koja obino ne sme dabude otkrivena nikom ko ne pripada CIA. Meutim, Vels jeraunao da bi ovog puta mogao da napravi izuzetak, zato to suspecijalci oigledno bili obaveteni kako je mogue da izatalibanskih linija deluju ameriki agenti. A i zato to mu je pukabila zabijena u lobanju.

Moj kod je red soks, majore. Proe jo nekoliko sekundi.Vels je sluao kako vojnik lista papire nad njim.

Ne zajebavaj glas je ovog puta zvuao malo vie prijateljski.Jedva primetan junjaki naglasak. Izgleda da je tako. Ja samGlen Holms. Moete da ustanete.

Vels se podie, a Holms, nizak miiav ovek s kratkom kosom irieplavom jareom bradicom, stisnu mu ruku. Rado bih vasponudio pivom, agente Vels, ali ostavili smo ga u Tadikistanu.

Zovite me Don ree Vels, mada je znao da ga Holms neeposluati. Vels je bio svestan da mu specijalci ne veruju upotpunosti. Uzeli su mu puku i pitolj, kao i no privezan okolista, kako bi ih priuvali. Meutim, inilo se da mu veruju kadim je ispriao kako je navukao svoje ljude u njihovu zasedu ne bi limogao da porazgovara s njima. U svakom sluaju, specijalci ganisu vezali, niti su mu stavili vreu na glavu da bi ga podstakli nasaradnju.

I onda im je ispriao stvari koje je doao da im ispria. Sve to jeznao o Al Kaidinim logorima, o obuci kroz koju prolaze dihadisti,o Al Kaidinim eksperimentima s hemijskim naoruanjem. To jehemija na nivou osnovne kole. Pomeajte sastojke iz menzure Asa sastojcima iz menzure B i pratite ta e se dogoditi. Pobili sunekoliko pasa.

A bioloko oruje? Atomsko? Jedva da i struju imamo. Mi, ovaj oni... I u tom prevrtanju

zamenica savlada ga pometnja. On je Amerikanac, sad i doveka, inikad nee izdati svoju zemlju. Ali nakon toliko godina provedenih

u logorima, postepeno je zavoleo neke ljude. Ahmeda, na primer,koga je poslao u smrt. Zavrte glavom. Kasnije e rasplesti svu tuzbrku u svojoj glavi.

Holms ga je sve vreme posmatrao, ne progovarajui. Voleli bi oni da se doepaju svih tih stvarica, i biolokog i

atomskog oruja, ali ne znaju kako. Da li vam je udno da toliko priate na engleskom? iznenada

upita Holms. I nije ba odgovori Vels. Jeste, udno mi je. elite li da se malo odmorite? Dobro mi je. Samo... Vels zastade, nije eleo da ispadne

blesav. Da nemate moda malo gatorejda? Fice, imamo li imalo gatorejda?Smukali su mu paketi gatorejda s ukusom narande u flai

vode i Vels ga je polokao kao da je konkistador koji je pronaaoizvor mladosti. Ispriao im je sve to zna o Bin Ladenovimnajbliim saradnicima, a znao je mnogo manje nego to je eleo; onainima finansiranja Al Kaide; rekao im je gde misli da je pobegaoBin Laden. Specijalci su snimali sve. Sipao je informacije najbreto je mogao, merei sate po meseevom kretanju. eleo je da sevrati do jutra. to veu zbrku bude naao po svom povratku, to ese suoiti s manje pitanja o sudbini svog odreda. Noas supoginule stotine talibana i Arapa. Ko e primetiti da ih nedostajujo estorica?

Zora je poela da rudi i Vels je znao da mora da krene. To je to ree. Voleo bih da sam imao vie vremena. Moram da se

vratim. Da se vratite? Holms na tren razrogai oi. Zar ne elite da

se izvuete?Izvlaenje. elite li da idete kui? Vels je nekako zaboravio ak i

da razmotri tu mogunost. Verovatno zato to mu je zvualaostvariva koliko i put na Mesec. elite li sedite u loi na bejzbolstadionu Fenvej? Pogled na okean? elite li da vidite enu u mini-suknji? elite li da nagazite gas i projurite Montanom na putuprema domu? elite li da kleknete kraj oevog groba i izvinite seto mu niste doli na sahranu? elite li da vidite Evana, Heder isvoju mamu?

Odgovor na sva pitanja glasio je da. Dom je bio ivot, njegovpravi ivot, i bol zbog njegovog gubitka preplavi ga tako snano dazatvori oi i zaroni lice u ake.

Velse? ree Holms.I tad se priseti veselja to se pronelo logorima 11. septembra,

pevanja i razmetanja, molitvi Alahu. Znao je da se sprema netoveliko, ali ne i pojedinosti. Trebalo je da pokua da dozna vie,meutim pretpostavljao je da Al Kaida cilja neku ambasadu ilisaudijsko naftno postrojenje. Nije eleo da pobudi sumnjeprevelikom ljubopitljivou. Ni sanjao nije da bi to mogao da budeSvetski trgovinski centar. Udar je bio tako veliki, tako razoran. Tomu nikako nije padalo na pamet, kao ni ostalima.

Tog dana Vels je obeao samom sebi: Tako neto se nikad vienee dogoditi, ne dok sam iv i dok mogu da ga spreim. Nitadrugo nije vano. Mada mu i nije preostalo mnogo toga. Heder se

preudala, a Evan verovatno nije imao pojma ko je on. Hoe li ikadupoznati Evana? Godinama nije video ak ni sliku svog sina.Njegov pravi ivot, ta god to znailo, iezao je. Njegov noanjiin to je potvrdio. Hladnokrvno ubistvo ljudi kojima je zapovedao.

Kako bi njegova porodica mogla da ga prepozna kad ni sam sebene moe prepoznati?

Nita od izvlaenja ree Vels. Mogu li da dobijem papir iolovku, majore?

Holms mu doda blok i olovku. Vels zapisa: Tragau za UBL-om, inicijali koje je Agencija koristila za Osamu, kog su nazivaliUsama. Nisam imao saznanja o pripremama za 11. septembar. Idalje na vaoj strani. Don.

Ugrize se za usnu i dopisa jo jedan red. P. S. Recite Heder,Evanu i mojoj majci da mi nedostaju.

Istrgnuo je list, presavio ga i napisao Eksli na spoljanjojstrani. Moete li ovo da predate Denifer Eksli iz CIA? Ona jemoj pret postavljeni.

Da, gospodine. Ne bih eleo da ovo proitate. Preda list Holmsu. Razumem. Holms izvue koverat iz depa, ubaci papir u

njega i zapeati ga. Majore, mogu li neto da vas pitam? Kako je bilo? ta? Pre dva meseca. Jedanaesti sep tembar. Jedanaesti septembar? Holms zavrte glavom, inilo se da u

mislima ponovo vrti slike tog dana. Kao da je cela zemlja

zviznuta u stomak. Ljudi su bespomono sedeli u kuama i zurili utelevizore. Gledali su kule kako padaju, iznova i iznova. Ljude kojiiskau, udar drugog aviona... Bilo je neverovatno. Hou da kaem,ja nisam mogao da verujem. Da se na televiziji pojavio TomBrokau1 i rekao: Hej, Ameriko, samo se zajebavamo s tobom, ha-ha-ha, ja bih kazao: Pa dobro. To bi mi delovalo smislenije odonog to se zaista dogodilo.

Ti tipovi. Spremni su na sve. Vels je bio svestan da nijeizgovorio neku veliku mudrost, ali naprasno ga je spopala stranaiscrpljenost.

Pre dve godine umrla mi je majka ree Holms. Rak. Uas.Najgori dan u mom ivotu. A 11. septembar je na drugom mestu.Svi su se tako oseali. Neki momci iz Delta odreda krenuli su kaNjujorku da izvlae ljude iz ruevina, ali ja nisam bio meu njima.Znao sam da emo biti potrebni u bazi.

Holms pogleda Velsa. Jeste li dobro, Done? Moda bi valjaloda vas Fredi pregleda?

Iscrpljen sam, nita drugo ree Vels. Treba da krenem. Ustade i osmotri dolinu. Ta linija se nee dugo odrati.

Vai momci nee iz drati ni sedam dana ree Holms. Moji momci. Velsa ponovo obuze udna vrtoglavica. Ne zamerite. Ne zameram. Sluajte ree Holms. Kad se vratite kui, pozovite me.

Nai ete me u imeniku, pod eninim imenom Debi Tarner. SajlerSiti, Severna Karolina. Vodim vas na pecanje. Priroda je predivna.

Skoro kao i u Montani. Kad doete kui, Done. To moda i nee biti uskoro ree Vels. Ustade. Holms mu je

vratio oruje. Vels je privezao no, strpao pitolj u futrolu iprebacio puku preko ramena. Major mu je pruio ruku, a on jesklopio obe svoje oko nje.

Majore ree. Ima jo neto. Da, gospodine? Hou da me upucate.Holms se namah nakostrei i ustuknu za korak. U miicu. Inae e biti sumnjivo. Ne mogu da se vratim

neokrznut a svi ljudi su mi izginuli. Nema teorije ree Holms. Majore. U suprot nom u morati sam to da uradim. Boe. Kroz meso. Prostrelna rana. Ne u kost.Holms je za trenutak oklevao, pa klimnuo glavom. Dobro.

Okrenite se i poite. Da poem? Ja sam Delta, agente Vels izgovori Holms, oteui rei kao

pravi itelj Karoline. Jednim hicem mogu da otfikarim kituoposumu sa sto koraka razdaljine. U koju ruku?

Bolje u levu ree Vels. Okrenuo se i poao, polako, dreiruku odmaknutu od tela. Hitac je stigao nakon dve-tri sekunde,probadajui mu kou i levi biceps, kao da mu je neko u ruku zabiousijanu iglu za pletenje. Kosumak procedi Vels gadnu arapsku

psovku kad krv prsnu iz rane. U piku materinu. Seo je na zemlju ipogledao u Holmsa, koji je i dalje drao pitolj u ruci. Za svakisluaj.

Dobar pogodak, majore. Uistinu. Rana je bila ista i uredna. elite li jo jednu?Vels se zasmeja, isprva tiho, a zatim sve glasnije; grcao je i

brektao dok mu se krv slivala niz ruku. Holms je zasigurno mislioda je potpuno lud. Ali Vels nije mogao da se zaustavi. talibani nisuzbijali takve ale.

Jedna e biti dovoljna ree, polako prestajui da se smeje. Da vas previjemo? Bolje bi bilo da to uradim sam. Vels otcepi pare svog

ogrtaa, labavo podveza miicu i krvarenje se svede na neznatnocurkanje. Bol se vratio, muna vrelina uspinjala mu se uz ruku, doramena. Bie mu jo gore. ivee. Ustade i svet se okrenu okonjega. Sklopio je oi i saekao da vrtoglavica utihne.

Sajler Siti doviknu Holms za njim. Ne zaboravite.Vels se okrenu i odbaulja prema jugu, u avganistansku no.

* * *

Lengli, Virdi ni ja

Kancelarija Denifer Eksli bila je uobiajena za analitiare srednjegnivoa. Bez prozora, s policom za knjige ispunjenom istorijamaBliskog istoka i Avganistana, dva raunara jedan povezan s

unutranjom, poverljivom mreom, drugi s internetom i sefom,ovlano skrivenim iza fotografije tipinog engleskog krajolika. Nastolu jesu stajale dve-tri fotografije njene dece i Rendijevasimpatina roendanska estitka, ali CIA nije ba blagonaklonogledala na preterano isticanje osobenosti kod svojih slubenika.Uvijena poruka je glasila: Danas si tu, a sutra ko zna gde.

Dobila je Velsovu poruku etiri dana kasnije. Pretpostavljala jeda su specijalne snage imale i vanijeg posla. U meuvremenu,Kabul je pao u ruke Severne alijanse. Bitka na amaliju dokazala jeda talibani kao ni bilo ko drugi ne mogu da se odupru amerikojvazduhoplovnoj moi. Ekslijeva je sedela za stolom i itala nejasnuporuku i izvetaj specijalca to je stigao uz nju, koji ju je uzrujavaoak i vie od same poruke. Vels je zahtevao da ga major Holmsustreli u miicu kako bi izgledalo da je uestvovao u borbi samerikim snagama...

Ekslijeva prstima stisnu koren nosa i zatvori oi, ipak, kad ih jeotvorila, nita se nije promenilo. Kad stigne kui, Dejvid i Des espavati, a Rendi e gledati televiziju, sasvim primetno se needuriti i sasvim primetno nee pitati koliko jo treba da trpi njenekasne dolaske i radne vikende. Spasavanje sveta loe utie na brak.Posebno kad je spasilac supruga.

Taj se nee vratiti.Ona podie pogled i ugleda afera, svog efa, gde stoji na

vratima. Uivao je da nenajavljeno bane u njenu kancelariju. Jednaod njegovih ne ba tako zgodnih osobina. Mada mu ni urednostnije bila jaa strana. Mahao je svojom kopijom Velsove poruke.

Taj se nee vratiti ponovi afer. Promenio je stranu. Amoda je jednostavno poludeo. ta god da je, kladim se u oljusvee kafe da nam se vie nikad nee javiti. Ba teta. Ne bi sereklo da ti se srce cepa zbog toga, pomisli Ekslijeva.

Nisam ba toliko ubeena. A zato? Zbog postskriptuma. Recite Heder, Evanu i mojoj majci da mi

nedostaju.afer slegnu ramenima. Poslednja volja i testament. U tom sluaju bi napisao da ih voli. Tamo stoji da mu

nedostaju. eli ponovo da ih vidi. On e moda tamo i poginuti, aline nastoji da to uini.

Hmm procedi afer, okrenu se i krenu niz hodnik. Skoro jedeset. Idi kui i odmori se malo doviknu joj na odlasku.

A ti uvuci tu koulju promrmlja ona. Jo jednom jepogledala Velsovu poruku, a zatim ju je zakljuala u sef. aferu injoj, pa ak i samom Velsu, ne ostaje nita drugo nego da ekaju,zar ne? Nita drugo nego da ekaju.

PRVI DEO

Trijumfalan povratak

1.

Dananji caSeverozapadna provincija, na granici Avganistana iPaki stana

eik Gul se namrti na svoju pastvu. Danas svaki muslimanmora da vojuje u dihadu ree na patunskom, iz rei u re sveglasnije. Kad Mongoli osvojie Bagdad, narodu Bagdada nijepomoglo to su bili poboni muslimani. Posekoe ih nevernikesablje.

eik podie ruke uvis. Islam je ponovo opsaen. Opsaen u zemlji dveju damija i

zemlji dveju reka Saudijskoj Arabiji i Iraku. Opsaen ovde, uPakistanu, gde nae voe rade za Amerikance i Jevreje. Opsaenismo svuda ree eik Muhamed Gul. Bio je to nizak, bradatovek, zdepastog tela, skrivenog pod glatkim smeim ogrtaem.Glas mu je zvuao kao da pripada nekom mnogo krupnijem.Damiju, jednostavnu graevinu od cigle, u belo okreeniholjuspanih zidova, proe romor odobravanja vernika, ponesenihistim zanosom. Meutim, njihova podrka jo vie razjari eika.

Kaete: Tako je, tako je. Ali ta radite kad doe krajmolitvi? Da li se rtvujete? Ne, vi se raziete kuama i ne initenita. Dananji muslimani vole ovozemaljski svet, a mrze smrt.Odrekli smo se dihada! urlao je eik. A onda zastade, pogledom

pree preko gomile i podie obrvu. I zato je Alah dozvolio dabudemo podjarmljeni. Tek kad se budemo rtvovali, povratiemoslavu islamu. Tog dana Alah e nam se konano nasmeiti.

Samo to se ini da niko od nas nee poiveti kako bi to video,pomisli Vels. Sluao je Gulove propovedi godinama, i eik je svremenom bivao sve gnevniji. Nije bilo teko shvatiti odakle izviresav taj bes. Seanje na 11. septembar je izbledelo, a slavnipovratak islama i dalje je, kao i oduvek, bio na dugom tapu.Izraelom su jo vladali Jevreji, a u Iraku, zemlji kojoj su odvajkadavladali suniti, Amerikanci su postavili iitsku vladu. Da-da, i iitisu muslimani. Meutim, iiti i suniti su u zavadi gotovo od raanjaislama. Za Osamu i njegove saborce, sunitske fundamentaliste kat kad zvane i vehabije iiti su tek malo bolji od Jevreja.

Al Kaida, iliti baza revolucije, nikad se nije oporavila odgubitka svog uporita u Avganistanu, pomisli Vels. Kad su talibanipali, Al Kaidine jedinice utekle su na istok, u Severozapadnuprovinciju, planinsko granino podruje izmeu Pakistana iAvganistana. Vels je za dlaku izbegao ameriku bombu na ToraBori, u zadnjoj velikoj bici avganistanskog rata. Voleo je dazamilja da je bombu navodio Glen Holms, koji ju je u poslednjemasu skrenuo s putanje kako ne bi udarila u kolibu u kojoj seskrivao Vels.

Ipak, Sjedinjene Drave nisu zatvorile obru oko Tora Bore, aVels nikad nije shvatio zbog ega. Na hiljade dihadista je pobeglo.Godine 2002. stigli su u planine Severozapadne provincije, koju sutako nazvali Britanci, poto je to bila severozapadna granica

kolonijalne Indije. Severozapadnom provincijom, vrletnombestragijom, vladali su Patuni poboni muslimani koji supodravali Al Kaidin tip dihada a ameriki i pakistanski vojnicinisu imali stvarnog pristupa u nju. Tu ak ni specijalne jedinicenisu mogle da deluju u duim razdobljima.

I tako je Al Kaida preivela. Ipak, rue joj nisu cvetale. Osama injegovi zamenici trkarali su iz jedne jazbine u drugu i s vremena navreme objavljivali video-zapise ne bi li rasplamsali ar sledbenika.Svaka dva-tri meseca njihova druina je preduzimala nov napad.Digli su u vazduh elezniku stanicu u Madridu, razneli hotele uEgiptu i londonski metro, napali radnike u saudijskim naftnimpostrojenjima. U Iraku su se borili s amerikim okupatorima. Alinita to bi moglo da uzdrma ceo svet, poput dogaaja od 11.sep tembra.

A u meuvremenu su Vels i njegovi saborci, dihadisti, iveli ujadu i bedi. U naelu, Al Kaidini blagajnici utanaili su da ih zbrinupatunski seljani. U stvarnosti, bili su na grbai izrazitosiromanim porodicama, tako da su morali da rade kako bipreiveli, ba kao i svi drugi. Vels i pet-est Arapa, smetenih uovom selu, odmah kraj Akora Hataka, preivljavali su na bajatomhlebu i pariima ovetine. Vels nije eleo ni da nagaa koliko kilaje izgubio. Jedva je uspevao da se prepozna u ona dva-tri puta kadse pogledao u ogledalu. Rana od metka u njegovoj miici postala jevornovati oiljak, koji je znao da ga iznenada zaboli.

Zime su bile posebno teke, ak i njemu, koji je proveodetinjstvo igrajui se po planinskom vencu Biterut, na granici

Montane i Ajdaha. Studen mu se zavlaila u kosti. Nije mogao ni dazamisli kako je tek bilo Saudijcima. Dosta njih postali su muenici,ali ne zbog bombi ili metaka. Umirali su od upale plua i visinskebolesti i neeg to je poprilino liilo na skorbut. Umirali sudozivajui majke, a neki su na samrtnoj postelji proklinjali iOsamu i ovo grozno mesto na koje ih je doveo. Vels je jeo sveevoe kad god je bio u prilici, to se nije esto deavalo, i divio seizdrljivosti Patuna.

Kako bi sauvao zdrav razum, radio je na svojim vojnikimvetinama to je vie mogao. Mesni plemenski stareina pomogaomu je da napravi malo strelite, na zaravni nekoliko kilometaraudaljenoj od sela. Svake druge sedmice odjahao bi tamo snekolicinom ljudi i ispalio svaki metak koji je mogao da odvoji.Ipak, nije ni pokuavao da se zavarava da je to ita vie odrazbibrige. Da je sukob izmeu Amerike i Al Kaide kolskafudbalska utakmica, sudije bi se odavno pozvale na pravilo o fer-pleju i okonale me.

Gul zae meu okupljene vernike. Pogleda ljude oko sebe iponovo progovori, dubokim i snanim glasom. Prolo je vreme zarei, brao kaza. Uz Alahovu pomo, brzo emo videti i dela.Alah blagoslovio sve verne muslimane. Amin.

Ljudi se skupie kako bi zagrlili eika. Dok je ekao da doe nared, Vels se pitao da li Gul neto zna ili samo pokuava da osokolipastvu. Jezikom je darnuo klimavi kutnjak i cela vilica mu utrnuod bola. U Severozapadnoj provinciji briga o zubima bila je samopusta elja. Ovih dana e morati da ode do ambulante u Akori da

mu pregledaju zub. Ili e jednostavno nai neka kleta i sam toodraditi.

U poslednje vreme je matao o odlasku. Lako bi mogao da naeneki prevoz do Peavara, ukrca se na autobus za Islamabad ipokuca na vrata amerike ambasade. Ili, ako emo cepidlaiti, dapokuca na barikadu postavljenu ne bi li se spreilo da se kamioni-bombe isuvie priblie zidovima ambasade otpornim naeksplozije. Za koji minut bio bi unutra. Za koji dan kod kue. Nikone bi rekao da nije ispunio svoju dunost. Bar ne njemu u lice.Rekli bi da je uinio sve to je mogao, da niko ne bi mogao da uradivie. Meutim, znao bi da to nije istina. I nikad to sebi ne bimogao oprostiti.

Zato to ovo nije kolska fudbalska utakmica. Pravilo o fer-pleju ne postoji. Ljudi okupljeni oko njega u ovoj damiji rado bidali svoj ivot ne bi li bili zapameni kao muenici. Oni jesuzaglavili u ovim vrletima, ali ciljevi su im ostali isti. Kazniti krstaeza njihovu oholost. Povratiti Jerusalim. Ubijati Amerikance. AlKaidinu elju za unitavanjem ograniavao je samo nedostataksredstava. Trenutno jesu slabi, ali to bi zaas moglo da se izmeni.Kad bi Al Kaidini atentatori uspeli da smaknu pakistanskogpredsednika, vlast nad zemljom lako bi mogla da padne u akevehabija. A tad bi Bin Laden dobio igraku u vidu nuklearnogoruja. Islamsku bombu. I kad-tad, u Njujorku, Londonu iliVaingtonu pojavila bi se ogromna rupa.

Pa ipak, ovdanji ivot pruao je i neke nadoknade za silnepatnje. Vels nikad nije oekivao da e do te mere izuiti Kuran.

Stekao je oseaj o tome kakvi su bili ivoti srednjovekovnihmonaha, provedeni u prepisivanju Biblije. Spoznao je kako jednaknjiga moe istovremeno da bude moralni i duhovni vodi irazonoda.

Nakon toliko godina provedenih u Avganistanu i Pakistanu, Velsje shvatio da je njegovo verovanje u islam, koje je nekad bilo samomaska, postalo iskreno. Proela ga je pobonost kakvuhrianstvo nikad nije moglo da mu prui. Vels je oduvek biosumnjiav prema religiji. Dok je nou, u samoi svog kreveta, itaoKuran, gajio je isto nepoverenje prema obeanom raju kakvo inekad prema apostolskim priama o Hristovom dizanju iz groba.Ipak, voleo je to to je Kuran pozivao ljude da se jedni premadrugima odnose kao braa i da koliko god mogu odvajaju zamilosre. Uma, bratstvo vernih, bilo je stvarno. Ako bi uao u bilokoju kuu u ovom selu, ponudili bi ga vrelim zaslaenim ajem iobrokom, mada su jedva uspevali da prehrane sopstvenu decu. Inikom nije trebala pomo svetenika kako bi dosegao boansko; kogod je bio smeran i vredno uio mogao je da traga zaprosvetljenjem.

Meutim, najvea snaga islama bila je i njegova najtea slabost.Njegova otvorenost prema razliitim tumaenjima pretvorila ga je upokrie za gnev ljudi kojima je dodijalo da bitiu pod vlauAmerikanaca i Zapada. Islam je postao marksizam dvadeset prvogveka, iza kog su se zaklanjale sve vrste pokreta za nacionalnoosloboenje. Sem to vrhovno svetenstvo marksizma svojimsledbenicima nije obeavalo nagradu na onom svetu u zamenu za

smrt na ovom. Vehabije poput Bin Ladena sjedinile su svoj gnevprema Sjedinjenim Dravama s neobino nakaradnim vienjemislama. Oni su eleli veru kakva je bila u pustinji iz sedmog veka.Poto ne mogu da se nose sa savremenim svetom, pretvarae se daon i ne postoji. Ili e ga unititi. Njihov bes naiao je na odjek usrcima stotina miliona neverovatno siromanih muslimana.Meutim, po Velsu, oni su izopaili veru koju su tvrdili dazastupaju. Islam nije nespojiv s napretkom. Naime, muslimanskinarodi svojevremeno su se ubrajali meu najnaprednije na svetu.Pre osam stotina godina, dok su hriani spaljivali vetice, Abasidisu u Bagdadu osnovali univerzitet koji je posedovao osamdesethiljada knjiga. A onda su stigli Mongoli i otad je sve krenulonizbrdo.

Vels je svoja stanovita zadravao za sebe. Drugi su mogli davide samo kako svakog dana provodi sate i sate u prouavanjuKurana sa eikom Gulom i imamima iz mesne medrese. Njegovipretpostavljeni iz Al Kaide su to primetili. A to je bio drugi razlognjegovog ostanka u Severozapadnoj provinciji. Verovao je da jekonano ubedio vostvo Al Kaide u svoju odanost; ostalidihadisti u selu poeli su paljivije da ga sluaju. Ili se baremnadao da je tako.

Doao je i njegov red da se pozdravi sa eikom Gulom. Vels sepotapa po srcu; bio je to uvreeni nain iskazivanja naklonosti. Alahu ekber ree.

Alahu ekber odvrati mu eik. Hoe li sutra ujutru doi naasove u damiju, Dalal?

Bie mi ast odgovori Vels. Selam alejkum. Mir s tobom. Alejkum selam.

* * *

Vels je iz damije izaao na pranjavu seosku glavnu ulicu. Dok jemirkao na slabanom prolenom suncu, dvojica bradatih ljudikrenue prema njemu. Povrno ih je poznavao, mada nije znaokako se zovu. iveli su u planinama, kao lanovi drugog kruga BinLadenovog obezbeenja.

Selam alejkum, Dalale rekoe. Alejkum selam.Potap ae se po grudima u znak pozdrava. Ja sam ihab ree nii. Basim Predstavi se drugi, vii, ali svejedno nizak u

poreenju s Velsom. Nosio je kone cipele i beli, zaudo ist,ogrta. Moda su se ivotni uslovi u planinama poboljali. Ilimoda Osama sad ivi u selu.

Alahu ekber ree Vels Alahu ekber. Mudadid trai da poe s nama ree Basim. Mudadid.

Obnovitelj, ovek koga je poslao Alah kako bi predvodio obnovuislama. Mudadid je bio Bin Laden.

Svakako. Za njihovim leima stajala je ofucana tojota kraun.Vels je poznavao sve automobile iz sela, a ovaj nije bio jedan od

njih, stoga mora da je bio njihov. Krenu prema njemu. Meutim,Basim ga zaustavi.

Rekao je da spakuje stvari. Strpaj u jednu torbu sve to elida zadri.

Zahtev je bio neoekivan, ali Vels samo klimnu glavom. Vraam se odmah ree i krenu niz uliicu, do kuerka u kom jeiveo s trojicom saboraca.

Unutra je zatekao Nadija, mladog Jordanca koji mu je u ovimplaninama postao najbolji prijatelj, kako prelistava ofucani asopissa slikom Imrana Kana, nekadanjeg uvenog pakistanskog igraakriketa, a sada politiara, na naslovnoj stranici. Na elinoj pei uoku kljuala je voda u lonetu za kafu.

Dalale ree Nadi nae li nam kakvog sponzora? Nadi iVels su ve mesecima u ali osnivali kriket tim Al Kaide, a u to jebilo ukljueno i traenje kompanije koja bi im bila sponzor. ak sui slogan smislili: Dihadisti su eksplozivni. Ni sa kim drugimVels ne bi zbijao ovakve ale. Nadi je, ipak, bio mnogoprefinjeniji od veine dihadista. Odrastao je u Amanu, prestoniciJordana, koji je bio raj u poreenju s ovim selom. A Vels mu jeprethodnog leta spasao ivot, kad mu je zaio ranu poto su gaavganistanski policajci ustrelili na graninoj kontrolnoj taki. Otadsu njih dvojica poeli da otvoreno razgovaraju o razoaranjima kojeje donosio ivot u ovoj zabiti.

Strpi se jo malo ree Vels.Hamra, Velsova maka, protrlja mu se o nogu i skoi na tanuno

sivo ebe prostrto preko njegovog uzanog poljskog kreveta. Ona je

bila lutalica koju je pronaao pre dve godine, mrava, crvenkasta to je objanjavalo i njeno ime; na arapskom hamra znaicrvena i opasna skakaica. U stvari, ona je odabrala njega.Jednog zimskog jutra pratila ga je po selu, tunjikavo mjaukala inije se dala oterati ak ni vikanjem. Nije imao srca da je pusti daskapa od gladi pa ju je usvojio, bez obzira na upozorenja seljana dae se jedna maka uskoro pretvoriti u njih deset.

Zdravo, Hamra ree i na brzinu je pomilova kad Basimzakorai u kuerak. Za njim ue i ihab, mumlajui neto Basimu,Vels nije uspeo da uje ta.

Basim i ihab Nadi ree Vels. Merhaba ree Nadi. Zdravo. ihab i Basim ne obratie

panju na njega. Hoete li kafu? upita Vels. Uskoro moramo da krenemo ree Basim. Nadi ree Vels moe li da izae na koji trenutak?Nadi pogleda Basima i ahaba. Jesi li siguran? Nam.Nadi krenu prema vratima, ali Vels ga zaustavi. Nadi ree,

prelazei prstima po Hamrinoj glavi. Brini se za nju dok nebudem tu.

Kad e se vratiti?Vels samo zavrte glavom. Pa onda, hamdulilah ree Nadi. Hvaljen neka je Bog,

tradicionalni arap ski blagoslov. Masalama. Zbogom. Hamdulilah Na brzinu se zagrlie i Nadi izae.

* * *

Basim i ihab samo su posmatrali dok je Vels vadio platnenu torbuispod kreveta. U nju je strpao nekoliko odrpanih odevnihpredmeta za koje je smatrao da e mu trebati: rezervni ogrta, parizlizanih patika, izbledeli istegljeni zeleni vuneni demper.Kratkotalasni tranzistor koji je prole godine kupio u AkoraHataku i rezervne baterije. Svoju uteevinu od dvanaest hiljadarupija, oko dvesta dolara. To je bilo gotovo sve to je posedovao.Nije imao ni fotografija, ni televizora, ni knjiga, sem Kurana inekoliko spisa iz islamske filozofije. I njih je paljivo ubacio utorbu. I, naravno, oruje. Legao je na prljavi patos i izvukaokalanjikov i makarov ispod lealjke.

To moe da ostavi, Dalale ree Basim.Vels se nije seao kad je poslednji put spavao bez puke. Pre bi

ostavio odeu. Radije ne bih. Tamo gde ide nee ti biti potrebno.Vels zakljui da ne treba da im protivrei. A i nije imao mnogo

izbora. U svakom sluaju, ostaje mu no. Gurnu oruje podkrevet.

Kao ni bode.Bez rei, Vels zagrnu kraj ogrtaa, odveza no i baci ga na

postelju. Obazre se oko sebe, pokuavajui da se priseti jo neegto bi mogao da ponese. Nije imao raunar, kameru niti mobilnitelefon. Njegov dragoceni noni dvogled slomio se prilikom

bombardovanja Tora Bore.uvao je jedan geler iz te bitke, geler koji se zabio u zid,

nekoliko centimetara iznad njegove glave. Meutim, nije imao eljeda ga ponese sa sobom. Zar mu se ceo ivot sveo na ovo? Izgledada jeste. Pretpostavljao je da se zbog toga ne boji onoga to sledi.Zatvorio je torbu. Zbogom, Hamra ree i pogladi je po retkomkrznu. Ona izvi lea, skoi s kreveta i odeta iz sobe ne osvrnuvise. Toliko o ivotinjskoj intuiciji, pomisli Vels.

Je li to sve? upita Basim. Skupi porcelan mi je u drugoj kolibi naali se i odmah se

pokaja, poto ga Basim tupo pogleda. Skupi porcelan? Hajdemo.

* * *

Kad su stigli do kola, ihab je otvorio suvozaeva vrata i mahnuoVelsu da ue. ukran dezilan ree Vels. Hvala lepo. ihab neree nita, ve samo zalupi vrata i uskoi na zadnje sedite. Basimsede za volan i krenue. Vels se pitao da li ga ponovo vode BinLadenu mada su se sada sluili potpuno drugaijom taktikom,ukoliko je to bio sluaj.

Ve dvaput je susreo Bin Ladena, ali na tim sastancima mu senije pruila ni najmanja prilika da ubije vrhovnog vou Al Kaide iispuni svoj zavet. Prvi put ga je video neposredno pre no to suSjedinjene Drave napale Irak. Velsa su pokupili u blizini Akora

Hataka, povezali mu oi i satima vozili izlokanim putevima. Zatimsu ga prebacili u konjska kola i ponovo su usledili sati truckanja postenovitim puteljcima. Kad je doao kraj puteestviju, svukli su musve sem odrpane majice i ortsa i pretresli. Skinuli su mu povez ipoveli ga uz planinsku stazu koja se zavravala pred peinom usteni.

Njenu unutranjost, ukraenu trima molitvenim ilimima,osvetljavale su sijalice napajane iz malenog generatora. Na grubomdrvenom stolu nalazio se tanjir s polupojedenim komadimajagnjetine i pirinem; za njim je sedeo Bin Laden, okruentelohraniteljima s kalanjikovima na ramenima. eik je izgledaoispijeno i slabano, duga brada bila mu je proseda. Vels je kleknuo iBin Laden ga je upitao veruje li da e Sjedinjene Drave zaratiti sIrakom.

Da, eie odgovorio je. ak i ako se ostatak sveta ne bude slagao s tim? Krstai su eljni tog rata. I da li e pobediti? Videli ste ta njihove bombe mogu da uine. Ui e u Bagdad

pre leta. Dakle, ne bi bilo pametno da tamo aljemo vojnike?U tom asu Vels je opomenuo samog sebe da ne bi trebalo da

bude toliki zloguk. Ne moemo ih spreiti da unite Sadama.Meutim, posle toga, kad oni preuzmu upravu, postae mnogoranjiviji. Inalah, moi emo da ih napadamo svaki dan, malimudarima, sve dok ih postepeno ne sameljemo. Izgovorivi to, Vels

je osetio griu savesti, pitao se koliko Amerikanaca e izginuti uratu kakav je predlagao da povedu. Ali Bin Laden bi zasigurnoionako doao do istog zakljuka. Vojsci Sjedinjenih Drava moglose suprot staviti jedino gerilskim ratom.

Bin Laden je pogladio bradu, skrenuo pogled, pa ponovousmerio svoje lukave, uzane oi na Velsa. Na kraju se nasmeio. Da rekao je. Da. Hvala ti, Dalale. I time ga je ot pustio.

* * *

Dve godine kasnije Vels je odveden u drugu peinu, na novisastanak, gde ga je Bin Laden pitao za Huverovu branu. Je li onaveliki simbol Amerike? eleo je da zna. Vels mu je odgovorioiskreno. Najvei deo Amerikanaca ne zna ni gde je ni ta jeHuverova brana.

Jesi li siguran, Dalale? udio se Bin Laden. Zvuao jerazoarano.

Vels je gledao straare okupljene oko Bin Ladena, alei tonema pitolj ili no premazan miomorom. Ili barem ip ugraenpod kou, pomou kog bi bombarderi B-2 mogli da sravne ovusmrdljivu jazbinu sa zemljom. Jesam, mudadide kazao je.

Bin Laden je klimnuo. Na kraju je rekao: ukran i straari suodveli Velsa napolje. Nikad nije saznao koliko je zasluan zainjenicu da je Huverova brana i dalje zdrava i itava.

* * *

Tog asa, dok je sedeo u tojoti, nije znao ta da oekuje. Da suhteli da ga ubiju, odveli bi ga u planine ili ga jednostavno upucali naspavanju. Pakistanski policajci ne bi se ba pretrgli oko istrage.Policija jedva da je i zalazila u Severozapadnu provinciju bezprat nje pakistanske vojske.

Meutim, nisu ili u planine. Vozili su se prema Peavaru. Velsje raunao da mu to uveava izglede za preivljavanje. Poduslovom da u meuvremenu ne podlete pod autobus. Napakistanskim putevima svi su se ponaali kao klinci koji se kolimazaleu jedni u druge pokuavajui da dokau hrabrost, a Basim jevozio kao da uri da stigne na popodnevni aj s Alahom. Velsuglava polete unatrag kad Basim skrenu u suprotnu traku pretiuikamion natovaren jeftinim drvenim nametajem. Zaori se sirenacisterne s benzinom koja je dolazila iz suprotnog pravca i Basimisee kamion i ulete natrag u svoju traku, zamalo se ne survavi ujarak.

Lake malo, Basime ree Vels. Basim okrenu glavu i zapilji seu njega, ne obraajui panju na put. Tojota ponovo ubrza iprimae se traktoru koji je vukao prikolicu punu plinskih boca.

Ne svia ti se kako vozim? Hoe ti da vozi?Boe, pomisli Vels mentalni tik kog se, po svoj prilici, nikad

nee ratosiljati. Ceo muslimanski svet patio je od tekog izlivatestosterona u mozak, a najgori su bili sledbenici dihada. Naravno da neu ree Vels, trudei se da zadri ozbiljan izrazlica. Kad bi se samo nasmeio, Basim bi ih stvarno svalio u jarak,

isto kako bi dokazao da to moe. Odlino vozi.Prodoran zvuk sirene natera Basima da ponovo obrati panju na

put. Delii sekunde su ih delili od zabijanja u prikolicu natovarenuplinskim bocama. Basim nagazi konicu i kola proklizae izaustavie se kraj ivice puta. Vidi ree Basim. Sjajno vozim.Imam odline reflekse.

Nam ree Vels. Moj otac je bio uveni voza. On me je nauio. Tvoj otac je poginuo u saobraajnoj nesrei sa zadnjeg

sedita upade inae utljivi ihab.Basim se okrenu i zapilji u ihaba, a Vels se ugrize za usnu ne bi

li suspregnuo smeh. Naposletku Basim pritisnu papuicu gasa ikola poskoie i ponovo se prikljuie saobraaju. Niko nijeprogovorio do kraja vonje.

* * *

Dva sata kasnije tojota je ula u Peavar, najvei gradSeverozapadne provincije, bezoblinu meavinu betonskih zgrada ikueraka od cigala nastanjenih s milion dua. Basim je provlaioautomobil kroz uliice sirotinjskog naselja, zaguene magareimzapregama punim plinskih boca i ubreta. Na kraju je put postaotako krcat da se vie nije moglo dalje kolima. Ispred siune radnjes izlozima ispunjenim pranjavim konzervama kondenzovanogmleka Basim je ugasio motor. ihab je iskoio i otvorio Velsovavrata.

Doi ree i povue Velsa niz ulicu. Vazduh je bio ispunjentekim zadahom kanalizacije i gliba. Vels je gazio po gomilamatrulog voa i magaree balege. Oko njih su trala deca utirajuikonzerve i iscepani obli predmet koji je nekad bio fudbalska lopta.Tako mnogo dece. Ima ih po celom Pakistanu. Sede po ulicama,prodaju igrake i prezrele banane, oiju zacakljenih od gladi. Unaseljima poput ovog u trenu se sjate oko svakog ko zastane,pruaju ruke i osmehuju se traei rupije, rupije. Sreniji meunjima uspeju da se dokopaju verskih kola, medresa, gde dobroizue Kuran i gotovo nita drugo. I kad porastu, kako da se neprikljue dihadu?

Basim gurnu zarala elina vrata stambene zgrade i povueVelsa unutra. Trei sprat. inilo se da i on i ihab oajnikiele da se to pre sklone s ulice. Vels se pitao da li bi se Bin Ladenstvarno izlagao opasnostima kakve je nosio ivot na ovom mestu.

Stepenite je zaudaralo na mokrau i luk. Kad stigoe na treisprat, Basim odvue Velsa u dvorini kraj zgrade, pokuca naelina vrata dva puta, saeka trenutak, pa kucnu jo dvaput.

Nam? zau se glas iz unutranjosti.Basim ne ree nita, ve pokuca jo dvaput. Vrata se otvorie.

ovek s turbanom i kalanjikovim im mahnu da uu.Soba bejae mrana i turobna, osvetljena tek zrakom umirue

dnevne svetlosti to se probijao kroz prljavi prozor smetenvisoko na zidu. Nad njim se nalazio poster Bin Ladena, paljivoprivren pribadaama.

Sedite ree uvar, pokazujui na klupu prekrivenu odrpanim

crvenim jastuiima. Vels paljivije osmotri okolinu. Iza plavezavese od perli pruao se uzan hodnik to je vodio u unutranjoststana. Na pei u oku kljuala je voda, a kraj nje su stajalemakaze, brija i plavo plastino ogledalo. Nije bilo drugognametaja, sem drvene stolice postavljene na hrpu novina.

Minuti su prolazili. Niko nije progovarao. Vels nikad nijeprisustvovao tako dugoj tiini meu Arapima. Pitao se da listvarno smeraju da ga ovde smaknu. Neka bude ta e biti. Uradioje sve to je mogao. No svejedno se osvrtao oko sebe, polusvesnorazmatrajui mogunosti za beg. Ona kljuala voda mogla bi da mukoristi.

Vels zau um koraka u hodniku. Ustanite hitro ree straarmaui pukom. Oni skoie na noge, a zavesa se razmae i u sobuuoe etvorica ljudi, predvoena krupnim ovekom s naoarima setvrtastim elinim ramom. Ajman el Zavahiri. Vels je shvatiozato su njegovi pratioci bili tako nervozni. Zavahiri je bio BinLadenov zamenik, ovek iji je znaaj u Al Kaidi gotovoprevazilazio eikov. On je do u tanine poznavao operacije grupe,njeno finansiranje, mesta gde su se njeni pripadnici krili. Bin Ladenje odluivao o strategiji organizacije i govorio u njeno ime, ali bezZavahirija Al Kaida ne bi funkcionisala. Zavahiri zagrli ihaba iBasima, pa klimnu Velsu.

Selam alejkum, Dalale. Selam alejkum, mudahide. Alahu ekber. Alahu ekber.

Treba da popriamo o mnogo toga. Ali pre toga mora da seobrije. Zavahiri pokaza na lone s vodom.

Obrijem? Vels se ponosio svojom gustom bunastombradom, koju je poslednji put podiao jo pre dolaska uSeverozapadnu provinciju. Od svakog pripadnika Al Kaidezahtevalo se da nosi bradu duine pesnice, najkrau doputenufatvom ukazom verskih voa. Velsova je bila i dua.

Prorok to ne bi odobrio ree Vels. Bi, u ovom sluaju. Zavahirijeve oi bile su bezizraajne iza

naoara.Vels zakljui da ne treba da protivrei. Do koe? Nam ree Zavahiri. Do koe.I tako, pod pogledima ostalih, Vels makazama odsee svoju

dugu smeu bradu. Kovrdave uperke stavljao je na tezgu krajpei.

Pogleda u ogledalo. Namesto nekadanje brade lice mu jeprekrivalo bedno paperje. Ve mu nije bilo lako da prepoznasamoga sebe. Zamoi brija plastini, s jednim seivom u lone ipoe da strue lice. Morao je da prizna da uiva u brijanju, uvrelini seiva na licu. Nije urio, brijao se lakim, kratkim potezima,lupkao je brijaem o ivicu loneta kako bi otresao dlake. Konanozavri i ponovo pogleda u ogledalo.

Veoma lepo, Dalale ree Zavahiri. inilo se da se zabavlja.Vels se protrlja po nanovo glatkom licu. udan oseaj ree. I

vie nego udan. Bez brade se oseao mlado i osetljivo. Ranjivo. Sedi ree Zavahiri, pokazujui na stolicu postavljenu na

novine. Oiau te. Vels sede bez rei, a drugi ovek Al Kaidese dade na posao. Pokuao je da se priseti kad ga je poslednji putneko iao; u Avganistanu i Severozapadnoj provinciji to je radiosam. Moda u Vaingtonu; one noi uoi odlaska iz SjedinjenihDrava u Al Kaidine logore.

One noi kad je ostao u svom stanu, iako je trebalo da se posleposla sretne s Ekslijevom na piu. isto da popijemo pie ipozdravimo se pre no to krenem, rekao joj je, ali oboje su znali dalae i smejali se ne bi li prikrili nervozu. Da, pomisli, to mora da jebilo te noi. Oiao se radi nje. Ipak, nije se pojavio nadogovorenom mestu. Bio je posramljen, stideo se zbog svoje ene imua Ekslijeve. Posle ianja se odvezao kui, ne pozvavi je daotkae sastanak, a sledeeg jutra je otiao na putovanje kome jonema kraja. Potpuno je zaboravio tu no, ili ju je tutnuo u onajskriveni odeljak mozga gde je drao sve stvari koje mu nisupomagale u preivljavanju na ovom mestu. A sad su ga seanjapreplavila. Ekslijeva. Nosi li jo uvek kratku kosu? Ima li jo onudugaku plavu haljinu?

Otiao je pre tako mnogo vremena.

* * *

Zavahiri ga potapa po ramenu. Vels spusti pogled na gomilicesvoje kovrdave smee kose razbacane po novinama. Sad vie nelii toliko na Arapina. Odlino ree Zavahiri i prui Velsuogledalo. Pomalo neravno, ali ipak zauujue dobro.

Stani tamo. Zavahiri isprui ruku u pravcu plave zavese odperli. Valide, fotografii Dalala. ovek koji je uao saZavahirijem podie prenosivi aparat za pravljenje pasokihfotografija. Vels pomisli da moda ele da zabelee njegovoubistvo, a snimak, uz dvanaest crnih rua, Fedeksom poalju uLengli.

Gledaj u svetlo ree Valid. kljoc. kljoc. kljoc. ukran. Okrenu se i ode niz hodnik.

Sedi ree Zavahiri Velsu i potapa klupu kraj sebe. Dalale, ta bi uinio kad bi eik rekao da je dolo vreme da seupie meu muenike?

Vels se osvrnu oko sebe, spremajui se za najgore. Samo jednapuka na vidiku, mada su i ostali sigurno naoruani. Moda i imanekih izgleda. Ipak, pomisli da bi pogreio kad bi pokuao dapobegne. Zavahiri mu se obraao nekako profesorski, kao da gaiskreno zanima njegov odgovor. Ne bi ga dovukli ak ovamo samozato da ga ubiju; to su s lakoom mogli da obave i u planinama. Ani Zavahiri se ne bi gnjavio da dolazi radi takve sit nice.

Ako Alah eli da me uini muenikom, neka bude tako odgovori Vels.

ak i ako ne zna s kojim razlogom? Ne moemo uvek znati puteve gospodnje. Tako je ree Zavahiri. Vrlo dobro. Ustade. Dalale

Done ti si Amerikanac. Nekad sam bio Amerikanac ree Vels. Sad sluim Alahu. Sluio si u amerikoj vojsci. Skakao si iz aviona.

Ne protivrei mu, opomenu Vels samog sebe. Iskuava te. Netajim svoju prolost, mudahide. Oni su me uili da se borim. Alioni slede lanog proroka. Ja sam prihvatio istinitu veru.

Zavahiri uputi kratak pogled oveku koji je sedeo u oku,lepukastom Pakistancu s uredno podianom crnom kosom ibriima.

Godinama se bori uz nas. Prouavao si Kuran. Ne boji semuenitva. Deluje smireno, ak i sad. Zavahiri uze kalanjikovod uvara. Gotovo nezainteresovano gurnu konicu nadole,prebacivi puku na rafalnu paljbu. Uperi je u Velsa.

Svaki ovek se boji muenitva. Oni koji kau da se ne boje,lau izgovori Vels, priseajui se ljudi koje je gledao na samrti.Pa, ako se pokae da je dosad bio u zabludi, nadao se da e gaZavahiri ustreliti na licu mesta, ako nita drugo. Sve e biti gotovoza tren.

Dakle, boji se? ree Zavahiri pa povue zatvara i ubacimetak u cev.

Vels je stajao potpuno nepomian. ta god se desilo, vie neemorati dugo da iekuje. Verujem u Alaha i verujem u Proroka ree.

Vidi? Zavahiri se obrati brkajliji. Ponovo povue zatvara iiz baci metak iz cevi, pa zakoi puku i preda je uvaru.

Ako veruje u Proroka, onda ti verujem ree. I imamzadatak za tebe. Vaan zadatak. Zavahiri klimnu glavom upravcu oveka koji je sve vreme tiho sedeo u uglu. Ovo je FarukKan. Uz Alahovu pomo, on e ti dodeliti zaduenje.

Selam alejkum. Alejkum selam.Zavahiri potom pokaza na brkajliju. A ovo je Omar Hadri

ree. Njega e videti ponovo. U Americi.Hadri je nosio zapadnjaku odeu. Koulju i farmerke.

Zdravo, Dalale ree mu. Na engleskom. Britanskom engleskom.Zvuao je kao da je stigao pravo sa Oksforda. Hadri prui ruku, aVels mu je stisnu sasvim zapadnjaki nain pozdravljanja. Arapise obino grle.

Gotovi su zau se Validov glas iz hodnika. Donesi ih ree Zavahiri.Valid se vrati u sobu i preda pasoe Zavahiriju. Vrlo dobro pohvali ga Zavahiri, pa urui Velsu pasoe,

italijanski i britanski, oba s malopre snimljenim Velsovimfotografijama i oba dovoljno dobra da zavaraju ak i iskusneinovnike imigracione slube.

Danas je petak ree Zavahiri. U utorak avion Pakistanerlajnsa leti za Hongkong. Prijatelj iz ISI-ja2 mone pakistansketajne slube smestie te u njega. Hongkonku carinu prei sitalijanskim pasoem, saekaj sedam dana i onda odleti zaFrankfurt. Ne verujem da e imati potekoa da odatle sbritanskim pasoem ode u Sjedinjene Drave.

Na kraju krajeva, ima pravu boju koe ree Hadri i nasmejase. Podmuklim smehom od kog Velsa prooe marci. Ovaj bi radogledao kako crkavam, pomisli Vels.

A ta onda, mudahide? upita Zavahirija.

Zavahiri iz ogrtaa izvue sveanj novanica od stotinu dolara ikartu za igru. Novanice, povezane ofucanom gumicom, predaVelsu. Pet hiljada dolara. Za put do Njujorka. A onda podiekartu, polovinu pikovog kralja.

U Kvinsu se nalazi delikatesna radnja ree Hadri. Daj imkartu, a oni e tebi dati trideset pet hiljada dolara.

Havala, pomisli Vels. Uzrok propasti amerikih pokuaja dapreseku puteve finansiranja Al Kaide. Nezvanini bliskoistonibankarski sistem, pomou kog trgovci vekovima prenose novac.Druga polovina karte poslata je iz Pakistana u Kvins potom, ili juje moda neko odneo. Dve polovine predstavljale su jedinstvenuifru za podizanje novca. Naposletku, rauni e biti sravnjeni.Zavahiri e bratu vlasnika radnje koji ivi u Islamabadu isporuititrideset pet hiljadarki, plus nadoknadu, u zlatnim polugama, amoda e ih predati i njegovom roaku iz Abu Dabija, udijamantima. A ovek iz Njujorka moe biti sledbenik dihada ilisamo ovek koji zna kako se prenosi novac s kraja na kraj sveta bezostavljanja tragova.

Zavahiri preda kartu Velsu. On je pogleda obina karta zaigranje s crvenom poleinom i zataknu u sveanj novanica. Potrudiu se da je ne izgubim ree. Kako u pronai radnju?

Otvorili smo ti imejl svilenidzoni1234@gmail.com reeHadri. Jedna re.

Svileni Doni? ree Vels. Ne bih se kladio u to, Omare. Zasmeja se najprirodnije to je mogao. Bilo bi dobro da pridobijepoverenje ovog tipa. A zatim?

Zatim e otii u Atlantu ree Zavahiri. I ekati. Moda i nekoliko meseci. A za to vreme vebaj

gaanje upade Hadri. Pronai posao. Dri se podalje oddamija. Utopi se u sredinu. Ne bi trebalo da bude teko.

Zar ne moete da mi kaete nita vie?Hadri zavrte glavom. Sve u svoje vreme, Dalale. Sreno ree Zavahiri.Vels se samo nadao da mu se sav taj gnev ne oitava na licu.

Doveli su ga na rub provalije, naterali ga da poveruje da e umreti. Iproao je taj ispit. Dakle, iv je, ima pet hiljadarki u depu iprevoz do Hongkonga. Meutim, i dalje mu ne veruju toliko da mukau ta su naumili.

Pa dobro, pomisli Vels. Sve u svoje vreme. Potapa se pogrudima. Neu vas izneveriti, mudahide ree. Selamalejkum.

Alejkum selam.Zavahiri i Hadri ustadoe i krenue. Na vratima, Hadri se okrenu

i pogleda u Velsa. Alejkum selam, Done. Kako se osea zbogpovrat ka kui?

Kui? ree Vels. Ne znam ni sam.

2.

Let Junajted erlajnza 919, iz nad Atlantskog okeana

Prva ih je primetila devojica sa sedita 35A. Anela Smart izRestona u Virdiniji, koja se s porodicom vraala kui s letnjegodmora provedenog kod babe i dede u Londonu. Bilo joj je dragoto se vraa kui. Nedostajali su joj prijatelji, a Dozi i Riard,njeni baka i deka, bili su prijatni ljudi, ali mirisali su nekako udno.Ponovo pogleda kroz prozor i upita se kad e stii kui. Kad jepitala tatu, koji je sedeo kraj nje, on je samo rekao: Nema jomnogo, trumpfeto i zakrkljao kao da je rekao neto mnogosmeno. A ona uopte ne zna ko je trumpfeta. Njen tata ponekadzna da bude blesav.

Bar je dobila sedite kraj prozora. isto plavo nebo je predivno;moda e i ona postati pilot kad poraste. Ba bi bilo zabavnoprovoditi sve vreme ovde. I tad je ugleda, takicu na nebu, nasamoj liniji horizonta. Priljubi lice uz prozor. Je li to? Jeste. Avion.Dva aviona. Daleko su, ali se pribliavaju. Izgledaju kao siunestrelice s krilima. Munu svoju majku, koja je spavala kraj nje, naseditu 35B.

Prestani, Anela promrmlja Dirdri Smart.Strelice su bez sumnje postajale sve vee. Anela ponovo

dodirnu majku. Mama. Gledaj. ta?

Gledaj.Dirdri otvori oi. Bila je zlovoljna, Anela je to jasno videla.

ta je bilo, Anela? Napolju. Devojica isprui ruku.Majka pogleda. Blagi boe!epa devojicinu ruku. Neto nije u redu, mama? Ne, duo. Sve je u najboljem redu.Zvunici u avionu zautae. Iz pilotske kabine vam se obraa

kapetan Hamilton. Moda ste primetili da imamo drutvo s leve idesne strane. To su avioni F-16, ponos ratnog vazduhoplovstvaSjedinjenih Drava. Bie uz nas sve do Dalesa. Nemate razloga zauznemirenost. Kapetan je zvuao potpuno smireno, kao da na gapovratku kui uvek prate borbeni avioni. Za trenutak se iskljui, pase ponovo oglasi.

Ipak, morau da vas zamolim da ne naputate sedita do krajaleta. Sve, bez izuzetaka. Kakav god razlog imali. I molim vas daiskljuite laptopove, CD-plejere, sve elektronske ureaje. Ako stetrenutno u toaletu, zavrite ta ste zapoeli i vratite se na svojamesta. Ako primetite da bilo ko od vaih saputnika koristielektronske ureaje ili radi ita to deluje... neobino, ne oklevajteda upozorite letako osoblje. Zahvaljujem vam na saradnji. Prednama se nalazi podruje s ne ba najboljim vremenskim uslovima,ali trebalo bi da se prizemljimo za sat i po.

Neobino? ta to, doavola, znai? Anela zau nekog izasebe.

* * *

Dirdri Smart se promekolji u seditu i izvi vrat kako bi osmotrilasaputnike. Veina je radila ono to i ona, oprezno posmatralaostale putnike. Da li joj iko u avionu deluje neobino?Oigledno, onaj bradati tip u haljini, u suprotnom redu. Meutim,nijedan terorista se ne bi tako obukao, zar ne? Privukao bi previepanje na sebe. Sem ako nije procenio da bi isto pomislili i tipovi izobezbeenja. Ma s dve otrice. Ili tako neto. I kako bi ona moglada zna? Pa nije njen posao da traga za teroristima, zaboga.

Ne elim ovako da ivim, pomisli Dirdri. elim da mogu daodvedem svoju decu u posetu svojim roditeljima bez straha da enas neko razneti u paramparad na deset hiljada metara iznadzemlje. Smatrala je da je ista kao i veina ljudi. Njena bojazan odterorizma izbledela je u godinama nakon 11. septembra. Jasno,znala je da loi momci nisu nestali. S vremena na vreme, kad biprolazila kroz bezbednosne provere na aerodromu ili gledala onuseriju, 24, razmiljala je o mogunosti ponovnog napada. Ali ganije stvarno oekivala, ne u Americi, a svakako ne u predgraimaVirdinije.

A sad ju je preplavio oseaj bespomonosti, isti kao i 11.septembra. Moja porodica nikom od vas nije nanela nikakvo zlo,pomisli Dirdri. Zato pokuavate da me povredite? Pretpostavljalaje da je ba ova prestravljenost ono to oni ele, ono za ta ive.Negde je proitala da ti se telo raskomada od vazdunog udara kad

avion eksplodira u vazduhu. Sekunda uasnog bola. Ili e modaostati ivi tokom celog pada, sve dok se ne survaju u okean ipretvore u smrvljenu hranu za ajkule.

Dirdri kroz prozor pogleda u borbene avione koji su ih pratili ustopu. Dragi boe, znam da nismo ili u crkvu svake nedelje,pomisli. Ali ako nas provede kroz ovo, ii emo. Davaemo viemilostinje... Tu prekinu samu sebe. Ovako se ne moli. Molitva neslui za sklapanje ugovora s Bogom. Priseti se ta joj je rekaosvetenik pre dve nedelje: Molimo se kako bismo slavili bojuuzvienost i svoju veru u njega. Ne da bismo pregovarali. U redu.Nee pregovarati. Poe da apue sebi u bradu: Gospod je pastirmoj, nita mi nee nedostajati. Na zelenoj pai pase me, vodi me natihu vodu...3

Mamice procvile Anela. Bojim se. Rasplakala se. Neznam zato, ali bojim se.

Uhvati me za ruku, duo ree Dirdri. Uskoro emo biti kodkue.

* * *

Dejvid sjajnim potezom proturi loptu kroz noge svog uvara iotvori sebi prazan prostor. Odbrana se sjuri da popuni rupu koju jenapravio, a on doda loptu saigrau i jurnu prema golu kako biprimio povratni ps. Savreno, pomisli Denifer Eksli. Njen sinima tek devet godina a ve je najbolji igra male lige Arlingtona. Barona, na temelju nevelikog iskustva s vankolskim aktivnostima

svoje dece, tako misli. A moda sam i pristrasna, morade daprizna.

Sjajan potez, Dejvide uskliknu. Oseala se kao prava majka,to joj se odavno nije dogodilo. Dejvid joj dobaci kratak pogled,ujedno srameljiv i ponosan.

Pejder i telefon joj se oglasie u isto vreme. Lo znak. Denifer? Bio je to Elis afer. Veoma lo znak. Treba mi. Doavola, Elise. Ponovo joj je upropaena subota s

Dejvidom i Desikom. Ponovo mora da zove Rendija i njegovuverenicu, kao poslednja bednica, kako bi ih zamolila da preuzmudecu tokom vikenda koji je trebalo da provedu s njom.

U pitanju je prioritet, Denifer. Ta re je ve neto znaila.afer uopte ne bi smeo da je upotrebljava u razgovoru prekoneobezbeene linije.

Samo da zovnem mua... Biveg mua? Hvala ti, Elise. Zaboravih da sam razvedena. Dejvid ima

fudbalsku utakmicu. Samo da vidim moe li Rendi da ga pokupi. Ako treba, poslaemo gorile pripadnike unutranjeg

obezbeenja CIA da im izigravaju bebisiterke. Samo dolaziovamo.

Ba si dua od oveka, Elise. Vidimo se uskoro ree on i spusti slualicu. Volim i ja tebe, eeru odvrati ona umu u slualici. Zaorie

se poklii. Dejvid je trao igralitem, s mravim ruicamapodignutim iznad glave, dok je protivniki golman posramljeno

vadio loptu iz mree. Jesi li videla, mama? Jesi videla kakav golsam postigao?

Naravno da nije. Naravno ree.

* * *

Pogled na Potomak s Memorijalnog auto-puta Dord Vaingtonobino ju je smirivao, ali ne i danas. Jurcala je drumom,ablendovala svakom ko nije hteo da joj se ukloni s puta, vrludalalevo-desno kao kamiondija nakon deset dana nametamfetaminima.

Pomisli da bi trebalo da vozi ferari, a ne zeleni dod kombi snalep nicom Omladinskog fudbalskog saveza Amerikezalepljenom na zadnji branik. Ne, kombi je savren. Odlinoodslikava besmislenost njenog poloaja. Danju brina majka, nouslubenik CIA. Ili bee obrnuto?

Naletela je na izboinu pri brzini od sto pedeset kilometara nasat. Kombi je poleteo u vazduh pa tresnuo o kolovoz, uz drljanjeamortizera i kripu guma. Tog jutra tuda je prola jaka oluja, pa jeput bio vlaan i klizav. Ekslijeva duboko uzdahnu. Mora malo dase opusti. Zakucavanje kombijem u drvo nee doneti nikakvekoristi ni njoj ni njenoj deci. Popusti pritisak na gas.

* * *

U svojoj kancelariji zatekla je afera kako stoji kraj vrata sa oljomkafe u jednoj i svenjem papira u drugoj ruci. Pogledala ga je izavrtela glavom. On je spustio kafu na sto i predao joj papire. Sjednom tableticom zaslaivaa, ba onako kako voli. ao mi jezbog fudbala.

Elise! Ti osea aljenje? Ugradili su ti novi soft ver? Vrlo duhovito.Na papirima su se nalazile sve uobiajene oznake poverljivosti.

Ekslijeva je ve odavno podsmeljivo gledala na polet s kojim jeAgencija pristupala razvrstavanju dokumenata. Poverljivo, strogopoverljivo, trostruko poverljivo s trenjom na vrhu najvei deotoga bile su iste trice i kuine, a ostatak je obino mogao da sepronae u Postu i Tajmsu, samo ako ste znali dobro da itate.Meutim, ponekad je bivalo i drugaije.

Tik4 nam je ovo doturio pre sat vremena ree afer. Tik jebio Centar za povezivanje informacija o teroristikoj opasnosti,stvoren kako bi se na jednom mestu skupili podaci CIA, FBI-ja,Agencije za nacionalnu bezbednost, odbrambenih snaga i svihdrugih dravnih slubi koje bi mogle posedovati informacije omoguim napadima. Najnoviji Eelon.

Eelon mrea satelita i zemaljskih postrojenja, rairena pocelom svetu, kojom su upravljale Sjedinjene Drave, Britanija injihove saveznice. Osnovana je u Hladnom ratu radi prislukivanjaSovjeta, a sad slui za uhoenje imejlova i drugih vrsta razmenepodataka na internetu, kao i saobraaja ostvarenog telefonima ilitelefaksima. Imena Eelonovih postrojenja ugar grov, Menvit

hil, Jakima i desetak drugih poznata su zaluenicimapijunaom i pristalicama teorija zavere iz svih delova zemaljskekugle. Oni, najverovatnije, veruju da je mrea nekakav elektronskibog, koji prislukuje svaki obavljeni razgovor i nadgleda svakiposlati imejl.

Da je bar tako, pomisli Ekslijeva. Svoj prvobitni zadatak Eelonje ispunjavao prilino dobro. Ovaj novi, ne ba najbolje.Jednostavno, ogroman protok podataka na internetu je prevelikzalogaj. Niko ne moe da proita svaki imejl, ak i kad bi svi moglida se presretnu. Nacionalna bezbednosna agencija, treberi izMerilenda koji upravljaju Eelonom, razvili su najnaprednijepostojee jezike filtere ne bi li iz presretnutog saobraajaodstranili neeljenu potu i druge nebitne imejlove. Oni imomoguavaju da otpiu ogromnu veinu prikupljenih podataka bezpregleda analitiara. No i pored toga, svakodnevno se alju milionisumnjivih imejlova na desetinama jezika. Nemogue ih je proitatisve do jednoga. A nevolje su se pogoravale. Tipovi koji sukorisnike imejla zatrpavali neeljenom potom sve vie suodmicali pijunima. Ispostavilo se da su Osamini najpouzdanijisaveznici tablete za uveanje penisa.

Na papirima koje joj je afer predao nalazili su se ispisipresretnutih imejlova, poslatih iz Islamabada, Karaija i Londona,puni skrivenih aluzija na vaan me... igrai su u gradu... ekipa sesprema za slavnu pobedu nakon Bajrama, muslimanskog praznikato je proao pre dva meseca.

afer uperi prstom u nju. Poslednji je najbitniji ree. Leva

noga mu je poigravala. Elise ree ona polako. On je bio ovek napetog,

briljantnog uma, koji je obiavao da intuitivno povezuje stvari naosnovu najslabijih tragova. Ona je bila sklonija metodinompristupu, sluajeve je gradila na stvarnim injenicama, a ne namati. Obavetajni rad zasnovan na neijim slepim uverenjimauvalio je dravu u nevolje vie puta.

Ipak, volela bi da je Agencija tokom leta 2001. vie slualaafera, koji je uporno tvrdio da Al Kaida planira neki velikipoduhvat, i to najverovatnije na amerikom tlu. Naredne godine suga prebacili iz Bliskoistonog odeljenja Agencije u Zdruenuantiteroristiku grupu, u kojoj su se nalazili zvaninici iz CIA, FBI-ja, Odeljenja za unutranju bezbednost i svih drugih dravnihslubi zaduenih za borbu protiv terorizma. ZAG je trebalo dasrui birokratske zidove koji su razdvajali agencije kako bi tipovi izLenglija mogli da znaju ta rade federalci, i obrnuto. Ponekad je tobilo delotvorno, ponekad ne.

Zvanino, afer je bio pomonik direktora ZAG-a. U stvari, onje bio neka vrsta slobodnjaka u dravnoj upravi. Nije imao mnogoanalitiara u svojoj slubi, ali je imao ono to je zaista eleo,pristup svim moguim podacima u posedu ZAG-a. Zadatak mu jebio da iitava zakljuke ostalih i daje drugo miljenje. Njegovidopisi odlazili su ravno na stolove najmonijih ljudi Agencije,direktorovih pomonika za operativu i obavetajni rad, koji bi ihponekad, uz malo sree, ak i proitali. I afer i Ekslijeva su znalida elnici Agencije ne vole afera. Bojali su se injenice da je lako

mogao da izazove nevolje; kad bi se javno poalio da ga guraju uzapeak, novinski naslovi bi bili grozni: obavetajac koji jeupozoravao na 11. septembar tvrdi da cia ponovo zanemarujepredznake opasnosti.

Sa aferom je u ZAG prela i Ekslijeva, napustivi svojeterenske agente, koji ionako nikad nisu ispunjavali njenaoekivanja. afer joj je rekao da je prihvatio posao uz jedan uslov da i nju povede sa sobom. Razumela je i zato njihovi mozgoviradili su kao delovi iste maine. Meutim, rad s njim znao je dabude iscrpljujui.

Pijuckala je kafu, ne obazirui se na poigravanje njegove noge, iitala. estice i sedmice ree. Pri razvrstavanju presretnutihporuka NSA se sluila lestvicom od jedan do devet, zasnovanomna verovatnoi da je u pitanju razmena podataka meupripadnicima Al Kaide. Koliko ona zna, dosad nijedan imejl nijeocenjen devetkom, kao neosporan. Samo nekoliko ih je oznaenoosmicom, kao najverovat nije.

Ne bih te gnjavio da nije tako ree afer.Poput svih sistema za prismotru, i Eelon je bio najkorisniji kad

je bilo mogue suziti mu metu, kako bi prosejavao milione umestobiliona imejlova. Zbog toga je NSA posebnu panju usmeravala naaicu veb-sajtova povezanih s Al Kaidom, koji su objavljivalinepotpisane napise s pozivima na dihad i nagovetavanjimanapada. Ni CIA ni NSA nisu pridavale veliku vanost izjavama izsamih napisa. Smatrali su da Al Kaida nije toliko naivna da najavnoj veb-stranici razot kriva tekue operacije.

Meutim, ono to loi momci nisu znali, ili su se agencije baremnadale da je tako, bila je injenica da su Sjedinjene Drave ubedileJordan i jo nekoliko zemalja da dopuste NSA da postavi ureajeza praenje u veb-hosting kompanija koje su odravale veb-sajtove. Zahvaljujui tome, NSA je mogla da naini spisak internetadresa svih osoba koje su postavljale napise, pa ak i onih koje susamo pregledale veb-stranice. Eelon je tragao za imejlovimaposlatim s tih adresa, a zatim se usmeravao na one koji su ihprimali, pletui sve iru mreu meusobnih veza. NSA se nadala dae pronai srca mree, imejl naloge koji predstavljaju voritarazmene sumnjivih podataka, tajne veze koje bi mogle darazot kriju puteve kojima Al Kaida alje svoje zapovesti.

Ekslijevu i afera je zabrinjavala mogunost da Al Kaida koristiimejlove za irenje dezinformacija. Iste arapske obavetajne slubekoje su dopustile da NSA postavi ureaje za praenje, mogle su daloim momcima dojave ta su Sjedinjene Drave uinile. Ipak,praenje je obezbedilo dovoljno zanimljivih priica da ga CIA iNSA uzmu zaozbiljno. Poto obavetajci na terenu nisu mogli dadou do valjanih podataka o Al Kaidi, Eelon je bio najpostojanijiiz vor informacija koji su Sjedinjene Drave imale.

* * *

Ba kao to je afer rekao, poslednji imejl bio je najvaniji. Inajkrai. Sastojao se samo od pet slova i tri brojke. Eelon bi gaodbacio, kao neeljenu potu, samo da nije poslat s poznate

adrese. J 9 1 9 E L H R. Let Junajted erlajnza 919. LondonskiHitrou. NSA ga je procenila kao est na sedam, ili verovatno doveoma verovat no.

ta misli? upita afer. Mislim da ne bih pomno pratila film da sam u tom avionu

odgovori ona. Zato su mu Britanci dozvolili da poleti? Broj leta poslat je tek danas. NSA ga je presrela pre dva sata.

afer pokaza na oznaku s vremenom odailjanja na imejlu. Ve subili u vazduhu. Predade joj jo jedan papir, spisak putnika naletu. Trista sedam imena. Avion nije bio popunjen do kraja.

Koliko ima poklapanja? upita Ekslijeva. Koliko imenaputnika se nalazi na listi za prismotru Centra za povezivanjeinformacija o teroristikoj opasnosti?

Dva. Moda tri. I sama zna kako to ide.Znala je. Veina arapskih imena mogla je engleskom abecedom da

se ispie na desetine naina. Mohammed Abdul Latif. MohamadAbdullatif. Mohamed Abdul-latif. Muhammad Abdul Laitef. NSAnije uspela da pronae pouzdan sistem koji bi pokrio sve mogueprevode a da pritom ne produi spisak toliko da ga je nemogueupotrebljavati.

Stvari je jo vie pogoravalo to to su sve agencije tokomproteklih godina napravile sopstvene spiskove za prismotru.Spajanje svih njih u objedinjeni spisak bio je glavni zadatak Centraza povezivanje. Meutim, taj poduhvat, poput toliko toga u ratuprotiv terorizma, nije tekao glatko. Agencije su razliitooznaavale stepen tajnosti, imale razliite norme za stavljanje ljudi

na spisak. Neke su upotrebljavale fotografije i otiske prstiju, kad suim bili dostupni, a druge nisu. Zasad je samo negde oko pola imenabilo uneto na jedinstveni spisak.

afer ponovo isprui prst i stade da joj ga klati pred nosom. Da li ti iko upada u oi?

Evo ba gledam ree ona. Dim Bejts... jok... EdvardFaro... teko...

A ne mora ni da se napomene injenica da razliite vladineslube, meu kojima i CIA, nisu bile spremne da drugima stave nauvid ba sve. Za primer bi se moglo uzeti da je Agencija budnonadzirala nekoliko tipova koji su bili tajni dounici FBI-ja. Kad binjihova imena dospela na objedinjeni spisak, federalci bi toboesluajno mogli da im kau da se nalaze pod prismotrom.Surevnjivost izmeu dve agencije s vremenom je pustila takoduboko korenje da ak ni opasnost od terorizma nije mogla da jepotpuno ot kloni.

U trenucima kad bi je obuzele mrane misli, Ekslijeva se pitala dali spisak za prismotru slui samo zato da bi birokrate mogle daskinu odgovornost sa sebe. Uostalom, koji bi otmiar ili bomba-samoubica bio toliko glup da rezervie kartu na svoje ime? Mada sutipovi odgovorni za 11. septembar uradili ba to. Ni Al Kaida nijeuvek bila sjajna.

Usredsredila se na spisak. Jusuf Hazalija... tog verovatno ovogasa prilino mrko gledaju... Dejvid Kim... ne, sem ako nije izSeverne Koreje... Muhamed el Nerzi. Zastade.

El Nerzi. To mi zvui poznato ree.

Raunari su i njega iz dvojili odvrati afer. Nisu li Egipani pre godinu, ili tu negde, uhapsili tipa po

imenu El Nerzi? Izjavili su da je nameravao da raznese brod zaturistika krstarenja Nilom. Dodue, on se nije zvao Muhamed.Aziz. Aziz el Nerzi.

Rei u nekom da pozove Muhabarat egipatsku tajnu slubu i proveri jesu li u srodstvu. Kako god bilo, Muhamed el Nerzimorae da odgovori na nekoliko pitanja kad avion sleti. Ako sleti.

Jo jedan tip sa spiska trebalo je da bude u avionu, ali se nijepojavio ree afer. Niti je ot kazao put. Bez objanjenja.

Koliko su ve u vazduhu? upita Ekslijeva. Uzleteli su s Hitroua u podne po engleskom vremenu. Znai,

oko sedam sati. Dakle, po redu letenja trebalo bi da se prizemlje... Na Dalesu. Za etrdeset pet minuta. Prate ih avioni F-16. Na Dalesu? Zato im dosad nismo naredili da se spuste? Prinudno sletanje? Odluili smo da to ne inimo. U imejlu nije

naznaen datum. Samo broj leta. Ma ne priaj. Samo broj leta. Zbog toga smo podigli mlaznjake. Zbog toga sam te zvao.Glas joj se neznatno podie. F-16 nee biti od velike pomoi

tim ljudima ako je u pitanju bomba.Istini za volju, borbeni avioni nee mnogo pomoi putnicima ni

ako doe do otmice, pomisli ona. Mlaznjaci su bili tu kako bispreili da se Bela kua pretvori u zgarite, a ne da spasu avion.Ako budu morali, oborie ga. Ukoliko se nalazite na letu 919

Junajted erlajnza, ti lovci za vas predstavljaju lou vest i nitadrugo.

Da su hteli da ga raznesu, dosad bi to i uinili. NadAtlantikom, gde ne bismo mogli da pronaemo delove. Ako e seneto dogoditi, to e biti ot mica.

U tom sluaju, moralo bi da bude bar pet otmiara u avionu,Elise. I morali bi da budu u prvoj klasi, a ne ratrkani svudaunaokolo. Moda nameravaju da ga raznesu na samom prilazuaerodromu. isto promene radi...

Agencija ne eli da remeti vazduni saobraaj bez jakograzloga.

A ovo nije jak razlog?afer uzdahnu. Stvarno moram da ti crtam, Den? Kad avion

na vreme sleti na Dales, to dobije trideset sekundi na CNN-u vojni mlaznjaci dopratili avion. Prinudno sletanje? Mnogo veafrka. Pogotovo u Njujorku. Avio-kompanije su se alile Beloj kuida im promet opadne kad god se to dogodi. Preklinju nas da neprenagljujemo. Ne kaem da se ja slaem s