Владимир Врговић

Нови Сад хроника 1944 – 1969

Уредник Зоран Колунџија

Рецензент Ђорђе Србуловић

Владимир Врговић

ПРОМЕТЕЈ

Нови СадХРОНИКА 1944 – 1969

Увод аутора „Хроникe”

Мо ја се ћа ња, ако чи та ње ове хро ни ке до жи вља вам као чи та­лац, до пи ру до апри ла 1953. го ди не и пра вог Зо о ло шког вр та, ко ји је отво рен мар та те го ди не. Пет на е стак ме се ци ра ни је

ци вил на власт је пре у зе ла од ЈНА Пе тро ва ра дин ску твр ђа ву, а апри ла 1952. го ди не Но во са ђа ни по сле пр ве фа зе ре но ви ра ња сло бод но ше­та ју Твр ђа вом. Зо о ло шки врт је пр ва атрак ци ја пру же на по се ти о ци­ма, ко ја се ду бо ко уре за ла у се ћа ње та да ше сто го ди шња ку.

Ро ђен сам 30. но вем бра 1947. у Кра гу јев цу, мај ци Ју ли ја ни је у то вре ме би ло мно го лак ше да јој се при по ро ђа ју на ђе мо ја ба ка. Текст ове књи ге ни сам пи сао због за хвал но сти Но вом Са ду што ме је ето при мио као сво га, не, ја сам ти пи чан Но во са ђа нин. Ов де сам од тре ћег ме се ца жи во та и про шао сам све фа зе обра зо ва ња, од ја са ла, об да ни шта за ба ви шта, основ не и ви ше шко ле.

Отац Сте ван, се стра Ве ра и брат Дра ган ро ђе ни су у Но вом Са­ду. Отац је ро ђен 1914. пен зи о ни сао се кра јем 1969. и не ко ли ко го­ди на пред пен зи ју ра дио је у Днев ни ку, био је шеф План ског оде ље­ња. Дру же ћи се са но ви нар ским ве ли чи на ма тог вре ме на па ло му је на па мет да ску пља ма те ри јал о Ба чва ни ма у II свет ском ра ту, ко је је оку па тор ска вој ска ан га жо ва ла за ра до ве у по за ди ни не мач ко­со­вјет ског фрон та, као што је и ње га. Хор ти је ва власт сма тра ла је да не ма ђар ски жи ваљ не за слу жу је да об у че уни фор му вој ни ка, што се по ка за ло вр ло ко ри сним за мун ка ше, та ко су се зва ли ови си лом ан­га жо ва ни рад ни ци. Убр зо су на си лу на те ра ни рад ни ци по ста ли – со­вјет ски пар ти за ни.

Фељ тон „Ба чва ни ру ски пар ти за ни” об ја вљен је 1969. го ди не, ка сни је је об ја вље на и књи га, а мла дом пен зи о не ру Сте ва ну та да је па ло на па мет да се ба ви ску пља њем гра ђе из исто ри је род ног гра да. Сле де ће три де це ни је при ље жно је ску пљао ма те ри јал, и ка да је за о­кру жио не ку те му, ру ко пис-кра сно пис је пре да вао Ру ко пи сном оде­ље њу Ма ти це срп ске. Што зна чи да сва ки гра ђа нин мо же ко ри сти ти тај ма те ри јал за сво ја ис тра жи ва ња исто ри је Но вог Са да. По след њих

6 Хроника Новог Сада 1944–1969.

го ди на био је и са рад ник Но во сад ских све са ка и пр вих де се так Ен­ци кло пе ди ја Но вог Са да. Ме ђу тим, сва ис тра жи ва ња углав ном су се за вр ша ва ла са го ди ном 1941. и вр ло ма ло ма те ри ја ла је из и по сле II светског ра та.

Мо рам при зна ти да ми је, мла дом, би ло до сад но да слу шам оца ка да при ча о не ким дав ним до га ђа ји ма и одав но за бо ра вље ним љу ди­ма. Не где у сво јим ра ним пе де се тим, че сто по ма жу ћи оцу у ску пља­њу ма те ри ја ла, при ме тио сам да о Но вом Са ду има мно го пи са ног гра ђе за кључ но са Осло бо ђе њем, а да у на ред ном пе ри о ду, та ко ми се учи ни ло, не по сто ји баш не ко оби ље. Из чи та ња ра зних ал ма на ха, хро ни ка, фељ то на и слич но мо гао сам спо зна ти жи вот Но вог Сада и Но во са ђа на мно го бо ље у вре ме на при мер 1922. или 1936. Ен ци кло­пе ди ја Но вог Са да пру жа оби ље ма те ри ја ла о гра ду по сле ра та, али он је да нас „ра сут” у 30 књи га. Та да ми је па ло на па мет да поч нем да ску пљам ма те ри јал о гра ду по сле II свет ског ра та и да га хро но ло шки уре дим.

Пр ви ко мен тар оца је да то још ни је исто ри ја, то је би ло ју че. Убр зо се пре до ми слио и дао ми по др шку. Отац Сте ван пре ми нуо је ма ја 2003, и ја сам то ле то кре нуо… Сле де ће че ти ри го ди не про вео сам око две сто по по дне ва у Чи та о ни ци за на уч ни рад Ма ти це срп ске ли ста ју ћи (и пре пи су ју ћи), пр во Сло бод ну Вој во ди ну, па од 1. ја ну а­ра 1953. Днев ник. То зна чи да сам у про се ку сва ки сед ми дан био у Чи та о ни ци, по сле по сла. Пре пи си вао сам све што сам сма трао зна­чај ним и уку ца вао у ра чу нар. Па сам се пи тао, ка ко је људ ска вр ста укла па ла тек сто ве књи га по след њих пар хи ља да го ди на, ком пју тер је моћ на алат ка. У истом пе ри о ду оба вио сам ве ли ки број раз го во ра са љу ди ма ко ји би мо гли да по твр де или до пу не не ки до га ђај, да опи шу лич ност или да се под се те на нпр. „Мр цу” као ин сти ту ци ју. Ин тер нет ми је ма ло по мо гао, пе ри од 1944−1969 у Но вом Са ду те шко ће би ло ко упо зна ти пу тем ин тер не та. Ипак, про на шао сам сајт „Ар хив Но вог Са да” и био сам за до во љан, ре шио сам не ке не до у ми це.

Ма те ри јал из Сло бод не Вој во ди не и Днев ни ка по слу жио је као „ко стур” књи ге. Та да сам се ла тио Ен ци кло пе ди је Но вог Са да и ма те­ри јал по пу нио „ме сом”. Мно го ми је по мо гла и мо но гра фи ја „Но ви Сад 1944−1964”. За хва лан сам др Ду ша ну По по ву. С об зи ром да не при па дам бран ши исто ри ча ра, а ово је по ред оста лог и исто риј ска гра ђа, чи ка Ду шко је пред ло жио да пр ва реч у на сло ву бу де – при­ло зи. Ме ђу тим, по за вр шет ку ра да и пре да ји ма те ри ја ла „Ор фе ли­ну”, вла сник из да вач ке ку ће Зо ран Ко лун џи ја и ја за кљу чи ли смо да

Увод аутора „Хронике” 7

при ро да овог ма те ри ја ла ви ше од го ва ра на зи ву – хро ни ка. Искре но се на дам да ће ис тра жи ва чи исто ри је на шег гра да у овој књи зи на ћи мно го ко ри сног ма те ри ја ла за свој рад. Ја им га пу ног ср ца ну дим на ко ри шће ње.

На ста вио сам са ра зним мо но гра фи ја ма, фељ то ни ма, хро ни­ка ма, ал ма на си ма, во ди чи ма, адре са ри ма, ра зним при ват ним ру ко­пи си ма, Но во сад ским све ска ма, мно штвом за пи са оца Сте ва на, Но­во сад ским вре ме пло вом Ни ко ле Цвет ко ви ћа, Ро ко пе ди јом Бо ги це Ми­ја то ви ћа, Ле то пи сом о Вла о ви ћи ма Ду ша на По по ви ћа и Успо ме на ма ње го вог стри ца Алим пи ја По по ви ћа, Гра ђом за про у ча ва ње спо ме ни ка кул ту ре Вој во ди не, а бог ме, укљу чио сам и од јед ном по ја вље на се­ћа ња, па и не ке са чу ва не лич не за пи се. По нај ви ше из ше зде се тих. Оба вио сам огро ман број раз го во ра про ве ра ва ју ћи не ке не до вр ше не при че и сла жу ћи ма те ри јал за ан тр фи лее. Све сам то уба цио у већ хро но ло шки сло жен текст и по след ње две го ди не по све тио уре ђи ва­њу тек ста, уз на ста вља ње ис тра жи вач ког ра да.

Хро ни ка гра да у књи зи по чи ње Да ном осло бо ђе ња, а то је 22. ок то бар 1944. го ди не! Сма трам да је на тим стра на ма до вољ но аутен­тич них по да та ка за по твр ду те те зе, из во ри су не спор ни, од та да шње су вла сти.

Не из бе жно је би ло при ба вља ње ве ли ког бро ја фо то гра фи ја. Ми­слим да сам ис пу нио на ме ру да фо тос бу де на ста вак, до пу на, об ја шње­ње тек ста. Нај ве ћи део фо то са у књи зи су по зна те исто риј ске сли ке Но вог Са да ко је се вр те у гра ду пу тем ком пакт ди ско ва већ не ко ли ко го ди на. Про блем на бав ке ве зан је за 40­те, али и за 50­те. На жа лост, сли ке из тог пе ри о да су знат но ма њег ква ли те та. Фо то ко пи ра не су из Сло бод не Вој во ди не или из Днев ни ка, а фо то­шоп ни је у ста њу да „од ба бе на пра ви де вој ку”. На шао сам и дру ге из во ре, та ко да сли ка има укуп но 250, од то га су 50 у ко ло ру.

Ка да сам пре две го ди не по чео да уре ђу јем пот пу но на ба ца ни „си ров” текст, про сто су ис пли ва ле јед на за дру гом ком плет не при­че о ин те ре сант ним лич но сти ма, до га ђа ји ма, на се љи ма, ур ба ни стич­ком раз во ју, ра зним по ја ва ма, снаб де ва њу гра да, за на ти ма, згра да ма, пред у зе ћи ма, ори јен ти ри ма… Део ма те ри ја ла за ан тр фи лее пре у зет је из Ен ци кло пе ди је Но вог Са да, а мој до при нос је ком пле ти ра ње при­че. Ан тр фи леи су, као и фо то гра фи је, ве за не за основ ни текст књи ге. У књи зи је ско ро 200 из дво је них при ча, ан тр фи леа.

2010. го ди не до шао сам до за кључ ка да не ма ви ше по тре бе на­ста вља ти са ис тра жи вач ким ра дом. Ком плет ну при чу о „би о гра фи ји”

8 Хроника Новог Сада 1944–1969.

Но вог Са да у тих че тврт ве ка не мо гу ће је окон ча ти. Све стан сам да се ни сам пре ви ше уда ља вао од цен тра гра да, на при мер. Те леп не тре ба по и сто ве ти ти са „Цр ном ле ги јом”, али по ја ва те гру пе мла дих ху ли­га на био је ипак мно го ви ше од ин ци де на та. О Са лај ки, Рот ква ри ји и Под ба ри по сто ји у граду до ста на пи са них тек сто ва. У спор ту сам углав ном пра тио Фуд бал ски клуб Вој во ди ну, ко шар ку и од бој ку вр ло ма ло, а атле ти ка је ве за на ма ње­ви ше са мо за јед но име – Ол гу Ге ре. Мо жда сам пре ви ше по све тио па жње апо те кар ству и гро бар ству, али то су ча сни за на ти. Не ка да су апо те ка ри би ли ви со ко по што ва ни гра­ђа ни, би ли су пра ве за на тли је и пра ви ли су ле ко ве. Да нас то ра де спо­ра дич но. А гро бља су део исто ри је сва ког гра да, до вољ но је про чи та ти уре за не тек сто ве на мно гим спо ме ни ци ма.

Текст о про ти и гра до на чел ни ку Но вог Са да у пе ри о ду 1944–1949 го ди не Алим пи ју По по ви ћу учи њен је у на ме ри да се за хва лим јед­ној из у зет ној лич но сти. Про та се 1949. го ди не вра тио сво ме по слу, и бу квал но је не стао са ме диј ске сце не, као да је на ме ра та да шње вла сти био да „за тр па” по да так да је све ште ник у јед ном пе ри о ду јед­но пар тиј ске вла да ви не био пр ви чо век гра да. У ин тер вјуу Днев ни ку 1960. го ди не пред ста вљен је као пен зи о ни са ни про та, а но ви нар се не усу ђу је да мла ди на ра штај упо зна ко је во дио град пр вих го ди на по Осло бо ђе њу.

Го ди на 1944. се до ста раз ли ку је од опи са дру гих го ди на. Те шка, рат на го ди на, а у Но вом Са ду је вој на упра ва. За ту и на ред ну го ди ну би ло је оби ље ма те ри ја ла. Про бле ма тич не су би ле пр ве две пост­ИБ го ди не, 1949. и 1950. Као да се ни шта у гра ду ни је до га ђа ло, са мо су апо те ке на ци о на ли зо ва не. На гра ни ца ма ги ну ју го сло вен ски вој ни­ци, Ста љин по вре ме но пре ти, не зна се да ли ће упа сти тру пе „зе ма ља на род не де мо кра ти је” или не ће. И он да се 1951. по чео при ка зи ва ти филм „Бал на во ди”, сви су га гле да ли и на све ге не ра ци је је ути цао.

Пе де се те су би ле вр ло ин те ре сант не. Кул тур ни жи вот је бу јао у гра ду – по че ло је са ра дом Сте ри ји но по зор је, отво ре на је Три би на мла­дих, сва ке не де ље се слу ша ло „Ве се ло ве че” на ра дио­апа ра ту мар ке „Ко смај”, би ло је мно го из ло жби и све бо љих фил мо ва у би о ско пи ма. Мла ди су за игран ке има ли ве ли ки из бор са ла и ор ке ста ра, по кре ну ла се при вре да че му су до при не ле и за пад на по моћ и рат не ре па ра ци је. Али у гра ду се ове де це ни је „про бу ди ло” ху ли ган ство, ко је је на род на ми ли ци ја углав ном др жа ла под кон тро лом. Опи са на су де ло ва ња две гру пе „не ста шних” из ове де це ни је, Цр не Ле ги је и Жу тог леп ти ра, ко­ли ко да се де ми сти фи ку ју у се ћа њу са чу ва не ле ген де о њи ма.

Увод аутора „Хронике” 9

Ше зде се те су у це лом све ту „шла гер” два де се тог ве ка. Ста са ли су клин ци ро ђе ни то ком, а на ро чи то по сле ра та (раз ли ка у на та ли те­ту је огром на), и по мо ћу оно ма ло ме ди ја у Ју го сла ви ју и Но ви Сад је про ва ли ла, та ко се зва ла, „битлма ни ја”. Ни ка да у овом ве ку де ца и њи хо ви ро ди те љи ни су се то ли ко у СВЕ МУ раз ли ко ва ли, у обла че њу, у на чи ну за ба ве, из гле ду, уку су… Сла га ли су се са мо у јед ном, во ле ли су там бу ра ше, а би ло их је и то вр ло до брих.

Го ди не 1965. град је до жи вео прет њу ве ли ке по пла ве из ко је се из ву као уз ве ли ки на пор еки пе ко ја се ба ви ла из град њом Ка на ла ДТД и са мих Но во са ђа на. Крај де це ни је обе ле жио је су мрак „слат ких ше­зде се тих” у све ту (Ви јет нам, ри ту ал на уби ства Чар лса Мен со на, смр­ти ју на ка мла дих Хен дрик са и Џо пли но ве), што је има ло од је ка и у Но вом Са ду. „Шес де се то сма ши” окре ну ли су се се би, мла ди су се у на ред ној де це ни ји ла ко за по шља ва ли, та кво је би ло вре ме.

У дру гој по ло ви ни ше зде се тих ли бе ра ли зо ва ли су се про пи си око од ла ска из зе мље, а мно го Но во са ђа на је са свим ле гал но оти шло „на при вре ме ни рад” у ино стран ство, нај че шће у Не мач ку. Наш цр ве­ни па сош по ста је ула зни ца за све зе мље све та, а Трст по ста је оми ље­на де сти на ци ја Но во са ђа на. Ни су са мо оде ћа и обу ћа у игри, мла ди су ва пи ли и за гра мо фон ским пло ча ма, ко је је ди ни стал ни град ски снаб де вач Ча ка Ди вилд ни је ус пео у пот пу но сти да на ми ри.

Оба ве за исто ри ча ра про фе си о нал ца је да по сле ис тра жи ва ња за сно ва них на на уч ним ме то да ма пи ше са мо о оно ме што је пот кре­пље но чи ње ни ца ма. Хро ни чар као ја не ма ту оба ве зу, то да се ба ви на­уч ним ме то да ма, ипак их ко ри сти, али и дру ге ме то де, па и ка фан ске при че, и пи ше по пу лар но шти во, бар је та ква на ме ра овог ауто ра. Kao ре зул тат тог ста ва скло пље на је ова при ча – хро ни ка о Но вом Са ду.

Ова књи га по све ће на је мом по кој ном оцу Сте ва ну Вр го ви ћу (1914–2003).

Вла ди мир Вр го вић, децембра 2010.

Дан ослобођења Новог Сада 22. октобар 1944. године

Пре ко ше зде сет го ди на Но во са ђа ни су убе ђе ња да је Но ви Сад осло бо ђен 23. ок то бра 1944. го ди не. Не ко ли ко ге не ра ци ја Но­во са ђа на пам те да је сва ког 23. ок то бра отва ра на не ка са мо у­

слу га или млеч ни ре сто ран, пу штан мост, сви зна чај ни ур ба ни стич ки по ду хва ти у тих на ред них 50­ак го ди на до зи ра но су за вр ша ва ни или су отва ра ни но ви објек ти баш тог 23. ок то бра. Отва ра не су шко ле, за тим при град ска ауто бу ска ста ни ца ГСП код Ри бље пи ја це, Школ ски ме ди­цин ски цен тар у Кни ћа ни но вој, но во про би је ни део Бу ле ва ра мар ша ла Ти та, тог да на отво ре на је и Роб на ку ћа „Но ви Сад”, ка сни је на зва на „Ба зар”.

До 1997. го ди не то је био и Дан гра да ка да су за слу жним Но­во са ђа ни ма де ље не Oк т обарске на гра де Гра да. Де ле се и да нас, том на гра дом Но ви Сад се за хва љу је за Град зна чај ним Но во са ђа ни ма, али Дан гра да се ви ше не про сла вља 23. ок то бра. Ка да је кра јем 1996. по сле град ских ви ше стра нач ких из бо ра фор ми ра на ви ше стра нач ка град ска упра ва, на са мом по чет ку вла да ви не до не ли су од лу ку да се ме ња Ста тут гра да. Та да је за ме њен овај да тум про сла ве, па је за Дан гра да узет дан Ели бер та ци је, а то је дан ка да је ца ри ца Ма ри ја Те ре­зи ја сво јим ука зом од 1. фе бру а ра 1748. го ди не омо гу ћи ла да Но ви Сад по ста не сло бод ни кра љев ски град. Уз све при ви ле ги је ко је је тај акт до нео Гра ду и омо гу ћио да од ма ле ва ро ши (го ди не 1748 – 3.152 ста нов ни ка), сле де ћих сто го ди на по ста не је дан од нај ра зви је ни јих ма лих гра до ва у Хаб збур шкој мо нар хи ји. То сво је осло бо ђе ње и пре­ла зак у ви ши и по вољ ни ји дру штве ни, еко ном ски и по ли тич ки ста тус, све сни гра ђа ни Пе тро ва ра дин ског Шан ца пла ти ли су ца ри ци Ма ри ји Те ре зи ји чи та вих 95.000 фо рин ти. Ту су му су на те гли и при ку пи ли „Ср би тр гов ци сто ком и Нем ци за на тли је”.

1944.5 5 5 5 5 5 5 5 5 5

12 Хроника Новог Сада 1944–1969.

Ме ђу тим, Ста ту том гра да за др жан је 23. ок то бар, али са да je то дан ко јим Град обе ле жа ва је дан од не ко ли ко да ту ма од зна ча ја за исто­ри ју Но вог Са да. Све ча но се обе ле жа ва ју и 9. и 25. но вем бар 1918.

А град је осло бо ђен 22. ок то бра! Као крун ски до каз, чи та о ци ма се на на ред ним стра ни ца ма ну ди ин те грал ни текст та да шњег па ро ха Ус пен ске цр кве про те Алим пи ја По по ви ћа „Шет њом до сло бо де”, ко­ји пи ше о то ме шта се до го ди ло у Но вом Са ду у не де љу 22. ок то бра 1944. го ди не.

По про ти, Но ви Сад су осло бо ди ли гру па пар ти за на и два ру ска тен ка 22. ок то бра 1944. го ди не. Про та је го ди ну да на ка сни је уче ство­вао у про сла ви го ди шњи це осло бо ђе ња, то је би ло 23. ок то бра 1945, али ни је се упу штао у пре ци зи ра ње да ту ма осло бо ђе ња. Ни су га ни пи та ли. Исти ти осло бо ди о ци су дан по осло бо ђе њу, од но сно 23. ок­то бра 1944, по ста ви ли про ту за пр вог по сле рат ног гра до на чел ни ка Но вог Са да, од но сно по стао је пред сед ник На род ног од бо ра оп шти­не Но ви Сад, та ко се зва ло „рад но ме сто” пр вог чо ве ка Гра да. Про та Алим пи је По по вић је на том по ло жа ју остао сле де ћих 5 го ди на! Про­ти на крат ка и из у зет но за ни мљи ва би о гра фи ја на ла зи се на стра ни ца­ма ове књи ге. Сво јим ква ли те ти ма али и сти ца јем окол но сти, про та и још ма ла гру па Но во са ђа на пред ста вља ли су тих пр вих го ди на мост из ме ђу вре ме на „не на род ног ре жи ма” до ра та и но ве вла сти.

Сре ди ном 70­их тро је но во сад ских исто ри ча ра об ја ви ли су књи­гу „Но ви Сад у ра ту и ре во лу ци ји”. Ја сно је ко јег по ли тич ког опре де­ље ња мо гу би ти љу ди ко ји у то вре ме об ја вљу ју ова кву лек ти ру, ина че обим но дво том но из да ње. Књи гу би да нас са на по ром чи та ли мла ди ис тра жи ва чи због иде о ло шког „сма ра ња”, али ути сак ва шег хро ни­ча ра је да се не мо же оспо ри ти уло жен ве ли ки труд да се опи ше овај не срећ ни пе ри од. Иако се у тој књи зи да тум осло бо ђе ња не оспо ра ва, по ауто ри ма књи ге осло бо ђе ње је на сту пи ло 23. ок то бра 1944, на не­колико ме ста се пот кра ла исти на.

Та ко у књи зи де пе ша (те ле гра ма) Глав ног шта ба Вој во ди не пи­ше: Од оба ве штај ца ко ји је 22. ок то бра био у гра ду, ра ди се о дру гу Рат ку (о ње му ка сни је) са зна ли смо да је не при ја тељ на пу стио Но ви Сад. Да нас по под не тре бао је да оде та мо је дан ба та љон VII вој во ђан­ске бри га де. И би ли су…

Ауто ри књи ге де пе ша да ље пи шу: У ве чер њим ча со ви ма 22. ок то­бра, иле гал ци и ско јев ци Но вог Са да, у гра ду на пу ште ном од не при ја те ља ко ји се хит но по вла чио, ор га ни зу ју обез бе ђе ње по је ди них обје ка та у гра ду.

1944. 13

У овој књи зи опи сан је је дан за ни мљив до га ђај. Не где кра јем 1943. Дра ги ња Лу кић Хор ват из Те ме рин ске ули це по ка за ла је ком­ши ји Дра ги ши Цве ји ћу тро бој ни цу са пе то кра ком зве здом. Тог тре­нут ка Дра ги ша се за клео да ће он ту за ста ву из ве сти на Град ску ку­ћу у сло бод ном Но вом Са ду. Да на 22. ок то бра 1944. у по по днев ним ча со ви ма Цве јић је оце нио да је сти гао час да да то обе ћа ње ис пу ни. Обу као је цр ве ну ко шу љу, ста вио ти тов ку на гла ву, на о ру жао се и оти­шао по за ста ву. Раз вив ши је, он је по шао Те ме рин ском ули цом, по­том Па ши ће вом и Змај Јо ви ном и у прат њи де це и ста ри јих у су тон 22. ок то бра ис та као за ста ву на Град ску ку ћу.

У Ен ци кло пе ди ји Но вог Са да број 17, на стра ни 266 пи ше: По­што су оку па тор ске тру пе на пу сти ле град, гра ђа ни су, за јед но са пар­ти за ни ма, већ 22. ок то бра сла ви ли осло бо ђе ње – са бал ко на Вла ди чан­ског дво ра по здра вио их је вла ди ка бач ки др Ири неј Ћи рић.

Ири неј Ћи рић (1884–1955), епи скоп бач ки, про фе сор Бо го сло ви је. По­сле за вр шет ка Ду хов не ака де ми је у Мо скви и док то ра та фи ло зо фи је у Бе чу, за мо на шио се 1908. у ма на сти ру Хо по во. У чин про то ђа ко на про из­ве ден је 1910, а у ар хи ђа ко на 1912. го ди не. Пре да вао је у Кар ло вач кој гим на зи ји ве ро на у ку, пре во дио је Ста ри за вет са је вреј ског је зи ка, ра но се по чео ба ви ти по е зи јом, ико но гра фи јом и бе ле три сти ком, из у ча вао је цр кве но по ја ње и чак је спре мио уџ бе ник цр кве ног по ја ња. Био је по ли­гло та, знао је ен гле ски, хе бреј ски, ла тин ски, грч ки, фран цу ски, ру ски, не­мач ки и ма ђар ски је зик.

Ње го вом за слу гом је то ком Ду гог свет ског ра та из ма ђар ског ло го ра Шар вар раз ме ште но по Бач кој епар хи ји око 2.800 де це и 180 мај ки са одој ча ди ма, док је у Но вом Са ду осно ва на Епар хиј ска деч ја бол ни ца за ле че ње не срећ них ма ли ша на ко ји су у не ху ма ним, ло го ра шким усло ви ма обо ле ли од ту бер ку ло зе. Ка сни је је ра дио на спа са ва њу од ра слих из ло го­ра. На дан осло бо ђе ња 22. ок то бра др Ири неј Ћи рић је иза шао на бал кон дво ра и бла го сло вио на род, али је од мах по осло бо ђе њу ста вљен у кућ ни при твор у Вла ди чан ском дво ру, не пра вед но оп ту жен да је са ра ђи вао са оку па то ром. У при тво ру је др жан се дам на ест ме се ци. Су ђе но му је због од ла ска на Пе штан ски са бор то ком ра та. Оп ту жба је ка сни је по ву че на, па је вла ди ка Ћи рић осло бо ђен и пу штен. Про ти Алим пи ју је ка сни је ре као да је био на том Са бо ру, али да ни је по ла гао за кле тву на ма ђар ски устав.

Др Ири неј Ћи рић је осло бо ђен мар та ме се ца 1946. го ди не. У јед ној од пр вих ка нон ских по се та, епи скоп је по ло ви ном ав гу ста 1946. оти шао у ка нон ску ви зи та ци ју у Оџа ке, ме сто у ко је су и по сле Пр вог и по сле Дру­гог свет ског ра та на се ље ни мно ги Ср би из си ро ма шних и стра да лих кра­је ва, с оне стра не ре ка Са ве и Дри не. Док је вла ди ка осве ћи вао ка пе лу

14 Хроника Новог Сада 1944–1969.

да по слу жи као при вре ме на бо го мо ља, под бо де на од вла сти пре би ла га је по бе сне ла кла сно осве шће на све ти на, док су они нај кив ни ји све ште ни­ка из ње го ве прат ње из бо ли но жем.

Ири неј је умро по сле ду же бо ле сти 5. апри ла 1955. го ди не, ис пра ћен од ве ли ког бро ја вер ни ка, уз аси стен ци ју па три јар ха Ви кен ти ја, не ко ли ко епи ско па и број ног све штен ства. Са хра њен је у крип ти но во сад ске Са­бор не цр кве.

Сре ди ном 90­их јед на ули ца на Но вом на се љу до би ла је ње го во име.После смрти епископа бачког Иринеја Ћирића за епископа бачког

изабран је 1955. године Никанор, и на тој дужности је био све до своје смрти 1986. године.

Да нас по сто је још жи вих све до ка ко ји мо гу по твр ди ти при чу о осло бо ђе њу гра да, али овом ауто ру је нај дра жи све док ду го го ди шњи па рох Ус пен ске и пар го ди на Ал ма шке цр кве про та Алим пи је По по­вић. О ње го вој би о гра фи ји – ка сни је, а о ње го вом тек сту – од мах по­сле уво да ове књи ге. Ра ди се о ру ко пи су, кра сно пи су, се ћа њи ма про те Алим пи ја ко јег је пи сао не по сред но по пен зи о ни са њу 1958. го ди не. Про та ће у на став ку би ти вр ло че сто ци ти ран.

Да ви ди мо шта је прет хо ди ло осло бо ђе њу. У је сен 1944, ка да се Цр ве на ар ми ја при бли жи ла Ба на ту, а 1. ар миј ска гру па НОВЈ Сре му, не мач ке ко ман де су пред у зе ле ме ре за исе ља ва ње фолк сдој че ра из Ју го сла ви је у Не мач ку. Ту опе ра ци ју су на зва ли „Не во ља до мо ви не” (He i mat not). Ма њи број ов да шњих Не ма ца при кљу чио се НОП­у и они су по сле осло бо ђе ња оста ли у Бач кој и Но вом Са ду.

У фељ то ну у Днев ни ку 1969. го ди не пр ви вој ни ко ман дант Но вог Са да Ђор ђе Ва сић пи ше: Цр ве на ар ми ја је 19. ок то бра 1944. пре се кла пут пре ма Су бо ти ци, те су се не мач ке тру пе по вла чи ле пре ко Пе тро ва ра ди на или де сном оба лом Ду на ва уз вод но, пре ма Шид ском фрон ту. У фељ то ну се спо ми ње 22. ок то бар, али са мо то ка ко су се гра ђа ни Но вог Сад ра до ва ли су тра шњем да ну стре пе ћи да се не вра те у град не мач ке тру пе. Ипак, ге­не ра лу Ва си ћу исти на се из ми го љи ла ка да је у на став ку фељ то на ци ти­рао Алим пи ји на Се ћа ња: 22. ок то бра 1944. пред ве че у цен тар гра да ушла су два со вјет ска тен ка, ми ле ћи да не зга зе гра ђа не ко ји су их оп ко ли ли, уви ли плат ном и пе шки ри ма и за су ли и ис ки ти ли цве ћем.

Осим Со вје та би ло је и на ших. Ко ман дант Ва сић то ова ко опи­су је: Глав ни штаб НОВ Вој во ди не по чет ком ав гу ста фор ми рао је штаб бач ко­ба рањ ске опе ра тив не зо не и 5 пар ти зан ских од ре да у Бач кој. За по ли тич ког ко ме са ра Но во сад ског пар ти зан ског од ре да име но ван је То­дор Га ври ло вић–Ри ле. У истом фељ то ну ко ме сар Ри ле то ова ко опи су­

1944. 15

је: Од ред је уочи ула ска у Но ви Сад имао око 700 бо ра ца, са на о ру жа њем и опре мом, свр стан у два ба та љо на са шест че та, два са мо стал на во­да за ве зу Бач ка–Срем и три ди вер зант ске гру пе. У но ћи, 22. ок то бра 1944. до би ли смо на ре ђе ње да кре не мо у Но ви Сад. Већ су тра дан 23. ок то бра, у је дан час и 30 ми ну та, је ди ни це су кре ну ле из сво јих ба за. Тач но у 6 ча со ва и 20 ми ну та дру га че та дру гог ба та љо на са ба та љон­ском за ста вом из прав ца Кли се из би ла је у цен тар гра да на Трг сло бо де. Ја сам са том че том ушао у цен тар гра да. Око 6 ча со ва и 35 ми ну та по Га ври ло ви ће вој на ред би ис так ну та је ба та љон ска за ста ва на Град ској ку ћи. Пар ти зан ске че те су од Кли се, Ви дов дан ског на се ља и Под ба ре, ишле са пе смом „Куд на род на вој ска про ђе”.

Да је Ри ле са че том ушао дан ра ни је, Но ви Сад би и да нас про­сла вљао осло бо ђе ње сва ког 22. ок то бра.

XII вој во ђан ска бри га да је пр ва круп ни ја је ди ни ца ко ја је по сле Но во сад ског од ре да ушла у Но ви Сад. Бри га да је у су мрак 24. ок то бра сти гла у Но ви Сад. Не зна се да ли је XII вој во ђан ска по ста ви ла ба­та љон ску за ста ву по ред тро бој ни це са пе то кра ком зве здом Дра ги ше Цве ји ћа, или ју је ски ну ла.

Пр ви слу жбе ни на зив бу ду ће ЈНА био је На род но о сло бо ди лач­ка вој ска и Пар ти зан ски од ре ди Ју го сла ви је (НОВ и ПОЈ). На зи ви НОВ и ПОЈ по тра ја ће до мар та 1945, ка да већ озбиљ на ору жа на си ла са око 800.000 бо ра ца по ста је Ју го сло вен ска ар ми ја – ЈА, да би на де­се то го ди шњи цу фор ми ра ња Пр ве про ле тер ске бри га де, 22. де цем бра 1951, до би ла и до да так – на род на, по ста ју ћи та ко ЈНА.

23. ок то бар 1944. го ди не, Ри ле то ва че та.