5 ot 1 2005 snezana vranes

Model obrade nastavne jedinice iz prirode i drutva

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 1/2005. 45

Sneana Vrane Uiteljski fakultet u Beogradu

MODEL OBRADE NASTAVNE JEDINICE IZ PRIRODE I DRUTVA

PRIMENOM PROGRAMIRANE NASTAVE

Rezime: Programirana nastava predstavlja posebnu vrstu nastave u kojoj uenik obavlja uenje po utvrenom algoritmu. Ovaj inovativni model sadri znanje rasporeeno po odreenim lancima. Svaki lanak ima uvodnu informaciju, mesto za rad, zadatak, operaciju i povratnu informaciju.

Kljune rei: programirana nastava, sekvenca, lanak.

Struni rad Obrazovna tehnologija

1/2005. UDK: 371.3

Nastavni predmet: Priroda i drutvo Razred: III Nastavna jedinica: Vonjak i vinograd Tip asa: Obrada Napomena: Obrada ove nastavne jedinice radie se

dva asa (kao dvoas); Cilj i zadaci: Usvajanje pojmova o vonjaku i vino-

gradu; upoznavanje biljaka koje ovek gaji u vonjaku i vinogradu i njihovog znaaja; upoznavanje uloge oveka pri kultivisanju vonjaka i vinograda.

Sneana Vrane


Oblici rada: Programirana nastava sa frontalnim, grupnim i individualnim oblikom rada;

Metode rada: Metoda usmenog izlaganja, metoda razgovora, metoda itanja i rada na tekstu, ilustrativno-demonstrativna metoda;

Nastavna sredstva: Materijal za programiranu obradu sadraja, udbenik za prirodu i drutvo za trei razred, itanaka za prirodu i drutvo za drugi i trei razred Neraskidive veze, slike, ob- jekti iz prirode;

METODIKA STRUKTURA ASA:

Uvodni deo asa:

podrazumeva frontalni oblik rada koji omoguava ponavljanje ranije nauenih sadraja koji su povezani sa ovom nastavnom jedinicom;

najava nastavne jedinice kroz itanje pesama o vou i razgovor o znaaju vitamina za ljudsko zdravlje;

Glavni deo asa:

Zavrni deo asa: individualna obrada sadraja pomou programiranog materijala o vonjaku i vinogradu;

frontalno ponavljanje sadraja programiranog materijala uz demonstraciju objekata iz prirode (razne vrste voa) i slika;

ponavljanje i povezivanje novih znanja sa prethodnim i njihovo proirivanje kroz grupni oblik izrade razrednog panoa primenjujui tehniku kolaa od prikupljenih slika i uenikih crtea.

Petominutna usmena provera znanja frontalnim oblikom rada uz pomo napravljenih plakata.



UUPPUUTTSSTTVVOO ZZAA RRAADD::

Pomou ovog materijala samostalno e uiti o vonjaku i vinogradu.

Potrudi se da paljivo proita tekst, a zatim odgovori na pitanja koja se nalaze ispod teksta.

Ukoliko ne zna odgovor ponovo paljivo proitaj tekst i pokuaj da odgovori.

Ako i tada ne zna odgovor na pitanje, reenje se nalazi na sledeoj strani.

Ukoliko nema problema pri reavanju zadataka svoje odgovore proveri, tako e saznati koliko si nauio o vonjaku i vinogradu.

PALJIVO RADI I SRENO!

Sneana Vrane


VVOONNJJAAKK II VVIINNOOGGRRAADD

Nekada su voke i vinova loza bili divlji sa sitnim i neukusnim plodovima. Kas-nije su ljudi gajenjem dobijali nove sorte sa krupnijim i ukusnijim plodovima. Takve voke i vinovu lozu sadili su na plodnom zemljitu i obezbeivali im povoljne uslove za opstanak. Trudili su se da poboljaju uslove ubrenjem, navodnjavanjem, oranjem, ali i da spree pojavu svih onih ivotinja i biljaka koje ugroavaju rast voaka i vinove loze. Zato su primenjivali prskanje, kreenje, okopavanje itd. Na taj nain su pravili vonjake i vinograde. Tako su ljudi kultivisali voke i vinovu lozu. Dakle, vonjak i vinograd su kultivisana stanita voaka i vinove loze. Ali, i-votnu zajednicu vonjaka i vinograda ne ine samo voke i vinova loza ve i druge zeljaste biljke i ivotinje.

1: ta je vonjak? Odgovor: ________________________________________________________ ________________________________________________________.

Pitanje 2: ta je vinograd? Odgovor: ________________________________________________________ ________________________________________________________.

Pitanje 3: Objasni ta znai da su vonjak i vinograd kultivisana stanita. Odgovor: ________________________________________________________ ________________________________________________________.



OODDGGOOVVOORRII

1. Vonjak je kultivisano stanite voaka, drugih zeljastih biljaka i ivotinja.

2. Vinograd je kultivisano stanite vinove loze, drugih zeljastih biljaka i ivotinja.

3. Vonjak i vinograd su kultivisana stanita jer se ovek brine o njima. Trudi se da samo za voke ili vinovu lozu obezbedi povoljne uslove i na taj nain utie na sastav ivotne zajednice.

VVOONNJJAAKK Najvei deo ivotne zajednice vonjaka ine voke, drvenaste vie-godinje biljke razliitih veliina, oblika i osobina. Voke uspevaju u krajevima gde ima puno plodnog zemljita, vode, suneve svetlosti i toplote. A poto u ravnicama i na stranama manjih uzvi-enja ima dovoljno takvih uslova ovek podie vonjake ba na tim mestima.

Plodove voaka jednim imenom nazivamo voe. Najpoznatije vrste voa koje se gaje u naim krajevima su: jabuka, ljiva, kruka, breskva, kajsija, trenja, jagoda i malina.

Gajenje voaka i prerada voa naziva se voarstvo. Ono je veoma razvijeno na podruju cele Srbije, a naroito u umadiji.

Pitanje 4: ta su voke?

Odgovor: ____________________________________________________________.

Pitanje 5: Koji su uslovi neophodni za rast voki?

Odgovor: ____________________________________________________________.

Pitanje 6: Voe je ____________ voke. Voe koje najvie volim, a koje raste u naim krajevima je: _________________________.

Pitanje 7: Imenuj voe koje vidi:

OODDGGOOVVOORRII:: 4. Voke su drvenaste viegodinje biljke razliitih veliina, oblika i osobina.

5. Uslovi neophodni za rast voki su: puno plodnog zemljita, puno vode i dovoljno suneve svetlosti i toplote.

6. Voe je plod voke. Voe koje najvie volim, a koje raste u naim krajevima je: jabuka, kruka itd. (Zavisi ta voli! Ali, bez obzira na izbor treba da zna da je voe pravo blago za ljudski organizam jer je puno vitamina. Zato uivaj dok ga jede!)

7.

Vinja Jagoda Kruka jabuka ljiva

Sneana Vrane


VVIINNOOGGRRAADD

Najvei deo ivotne zajednice vinograda ini vinova loza, viegodinja drvenasta biljka koja najbolje uspeva na stranama malih uzvienja s peskovitim zemljitem u kome se voda ne zadrava, a suneve svetlosti i toplote ima u izobilju. Iz tih razloga vinova loza najbolje uspeva u toplijim predelima i na sunanim padinama. U naoj zemlji vinova loza uspeva na podruju Vojvodine (Fruka Gora i Vrac), Smedereva i Aleksandrovake upe. Na stabljici vinove loze rastu plodovi koji se zovu groe. Gajenje vinove loze i prerada groa naziva se vinogradarstvo.

Pitanje 8: ta je vinova loza?

Odgovor:___________________________________________________________.

Pitanje 9: Koji su uslovi neophodni za rast vinove loze?

Odgovor:___________________________________________________________.

Pitanje 10: Plod vinove loze naziva se ___________________.

Odgovor:___________________________________________________________.

Pitanje 11: ta je vinogradarstvo?



OODDGGOOVVOORRII::

8. Vinova loza je viegodinja drvenasta biljka.

9. Uslovi neophodni za rast vinove loze su: peskovito zemljite, malo vode, dosta suneve svetlosti i toplote.

10. Plod vinove loze naziva se groe.

11. Vinogradarstvo obuhvata gajenje vinove loze i preradu groa.

TTAA OOVVEEKK RRAADDII UU VVOONNJJAAKKUU II VVIINNOOGGRRAADDUU

Voke i vinova loza sade se na pripremljenom zemljitu, duboko pooranom, kome se dodaju vetako i stajsko ubrivo. Sade se u redovima na odreenom ras-tojanju ime se obezbeuje dovoljno suneve svetlosti i toplote kao i nesmetan prilaz voki pri okopavanju, ubrenju, prskanju, orezivanju i berbi plodova.

Sadnice se stavljaju u iskopane jame. Biraju se sadnice najboljih sorti koje daju krupne, ukusne i sone plodove, otporne na mraz i bolesti. Voke se sade u prolee i kasnu jesen. ovek mora da sprei pojavu tetoina (biljaka i ivotinja) koje mogu da ugroze rast voki i vinove loze. On zato u prolee krei njihova stabla, okopava ih i prska. Zimi oblae deo stabla senom kako bi ga zatitio od ivotinja koje mu oteuju koru. Ali, mora voditi rauna da korienjem ubriva i prskanjem ne zagadi zemljite kako plodovi ne bi sadrali tetne sastojke usled preterane upotrebe zatitnih sredstava.

Sneana Vrane


OODDGGOOVVOORRII:: 12. ovek u vonjaku i vinogradu priprema zemljite, bira sadnice koje donose

vie kvalitetnih plodova, sadi voke i vinovu lozu, okopava, ubri, zaliva, prska, orezuje suve i oteene grane, zimi oblae deo stabla senom.

13. Prilikom rada u vonjaku i vinogradu ovek ima obavezu da: pobolj-avanjem uslova za rast voki i vinove loze ne poremeti uslove ivota u okolini, da vodi rauna da preteranim korienjem vetakih ubriva i prskanjem ne zagadi zemljite, da plodovi ne sadre tetne sastojke usled preterane upotrebe zatitnih sredstava.

14. Voke se sade u prolee i kasnu jesen. 15. ovek ne sme preterano da ubri i prska voke jer ukoliko to ini moe da

se desi da voe sadri velike koliine tetnih sastojaka koji mogu da ugroze zdravlje oveka.

Pitanje 12: ta ovek radi u vonjaku i vinogradu? Odgovor:__________________________________________________________.

Pitanje 13: Koje su obaveze oveka prilikom rada u u vonjaku i vinogradu? Odgovor:__________________________________________________________.

Pitanje 14: Kada se sade voke? Odgovor:__________________________________________________________.

Pitanje 15: Zato ovek ne sme preterano da ubri i prska voke? Odgovor:__________________________________________________________.



MODEL OF TEACHING UNIT TREATMENT THE NATURE AND SOCIAL STUDY USING PROGRAM TEACHING

Summary: Program teaching is represented the special kind of teaching in which the pupil has been doing learning by established algorhythm. This innovative model has been contented knowledge disposed in various articles. Each article has introductory information, work place, task, operation and feedback information.

Mayor words: program teaching, sequence, articles .

5 ot 1 2005 snezana vranes

Documents