001 lidija banjac snezana nikolic

179

Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd), Vol. 10, br. 2. 179-191, 2011.

UDK: 376.1-056.26-053.4/.5; 159.923.5.072-056.26-053.4/.5;

159.942.072-056.26-053.4/.5ID: 185077772

Originalni nau!ni radLidija BANJAC1*Sne"ana NIKOLI#**Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju* Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju**

SOCIJALNA I EMOCIONALNA ZRELOST ZA POLAZAK U !KOLU DECE SA CEREBRALNOM PARALIZOM

Osim kognitivne i !zi"ke zrelosti za polazak u #kolu, adekvatno funkcionisanje u #kolskoj sredini zahteva i odre$eni stepen socijalne i emocionalne zrelosti. Imaju%i na umu uo"ene socio-emocionalne te#ko-%e dece sa motori"kim poreme%ajima, ispitali smo socijalnu i emocional-nu zrelost za polazak u #kolu kod u"enika sa cerebralnom paralizom.

Istra&ivanje je obuhvatilo 37 ispitanika sa cerebralnom parali-zom, oba pola, podeljenih u dve grupe: 19 u"enika, koji se #koluju po redovnom programu i 18 u"enika, koji se #koluju po specijalnom pro-gramu, u O' „Miodrag Mati%“ i O' „Dr Dragan Hercog“ u Beogradu.

Kao merni instrument kori#%ena je Skala integrisanosti pona#a-nja. Za ispitivanje socijalne zrelosti, kori#%ene su dve subskale: Prihva-tanje radnih obaveza i Spremnost na saradnju, dok su za ispitivanje dostignutog nivoa emocionalne zrelosti, kori#%ene tri subskale: Sposob-nost za samokontrolu, Samokriti"nost i Emocionalna prilago$enost.

Ve%ina ispitanika nema odgovaraju%i nivo socijalne i emocionalne zrelosti za polazak u #kolu. Utvr$ene su statisti"ki zna"ajne razlike u nivou socijalne i emocionalne zrelosti za polazak u #kolu u odnosu na uklju"enost u redovni ili specijalni obrazovni program. (injenica da su u pitanju #kolska deca apostro!ra zna"aj ovih aspekata zrelosti i uka-zuje da je njihov odgovaraju%i nivo jedan od kriterijuma za izbor obra-zovnog programa za decu sa cerebralnom paralizom.

Klju!ne re!i: cerebralna paraliza, emocionalna zrelost, socijalna zrelost, spremnost za #kolu 1 E-mail: [email protected]


180

UVOD

Polazak u !kolu je jedan od prelomnih doga"aja u #ivotu deteta. Ono treba da se adaptira na !kolski kolektiv i prihvati autoritet u$i-telja, odgovori na zahteve i o$ekivanja roditelja i usvoji druga$iji ras-pored dnevnih aktivnosti. U kontekstu poznavanja psiho-socijalnih te!ko%a, koje se javljaju kao posledica motori$kih poreme%aja, mo#emo pretpostaviti da je za dete sa motori$kim smetnjama, polazak u !kolu visokostresni #ivotni doga"aj.

Li!ena spontanog sticanja iskustava, zbog prirode motori$kog o!te%enja s jedne strane i zbog izostanka ili neadekvatnih podstica-ja u pred!kolskim vaspitno-obrazovnim ustanovama s druge strane, mnoga deca sa motori$kim poreme%ajima, ne pokazuju spremnost za polazak u !kolu i ne mogu da odgovore zahtevima koji se pred njih postavljaju. U kontekstu savremenih te#nji za inkluzijom dece sa po-sebnim potrebama, ova pitanja dobijaju na te#ini i zna$aju.

Analiziraju%i dostupne istra#iva$ke rezultate, ocenjujemo da ne-dostaju podaci, koji bi govorili o speci&$nom i diferencijalno-dijagno-sti$kom statusu dece sa poreme%ajima u motori$kom pona!anju, u od-nosu na decu tipi$ne populacije, prilikom polaska u !kolu. Ovi podaci ne bi imali samo saznajnu i teorijsku vrednost, ve% i va#ne prakti$ne implikacije. Naime, samo na temelju objektivnih i pouzdanih istra#i-va$kih nalaza, mogu%e je planirati i organizovati adekvatnu pripremu ove kategorije dece za polazak u !kolu.

Teorijska razmatranjaOgrani$eni uslovi za sticanje iskustva, nedostatak vizuelnih, tak-

tilnih, i, pre svega, kinesteti$kih i vestibularnih stimulacija, kao i kva-litativno i kvantitativno oskudna socijalna interakcija, $ine da deca sa poreme%ajima u motori$kom pona!anju, ve% u najranijem uzrastu, pokazuju zastoj u socijalnom razvoju. Ona kasnije ovladaju (nekad i samo delimi$no) aktivnostima samozbrinjavanja (samostalnog hra-njenja, obla$enja, odr#avanja li$ne higijene), jo! kasnije se uklju$uju u brojne aktivnosti #ivota u porodici, kao i sa vr!njacima i li!ena su sticanja drugih iskustava.

Banjac, L., Nikoli!, S.: Socijalna i emocionalna zrelost za polazak u "kolu dece sa cerebralnom paralizom

181

Kamenov (1997), kao komponente socijalnog razvoja i razvoja li#nosti, koje doprinose spremnosti za polazak u "kolu, navodi: aktiv-nu te$nju deteta da po%e u "kolu, te$nju da izmeni dotada"nji na#in $ivota; odre%enu svesnost u pona"anju i delovanju; ume!e deteta da usmeri svoju aktivnost u skladu sa zahtevom ili pravilima koje postav-ljaju odrasli, u vezi sa pona"anjem i u#enjem; ume!e da se samostalno primenjuju odre%ene norme i pravila u svakodnevnom $ivotu, prili-kom zajedni#kih ili individualnih aktivnosti (socijalno normativna usmerenost); svesnu te$nju za prijateljskim i sadr$ajnim komunicira-njem sa ljudima i dr. Sni$ena socijalna zrelost i samostalnost, sni$en op"ti adaptacioni kapacitet i posebno te"ko!e u socijalnoj adaptaciji i te"ko!e u u#enju, #esto su povezane, sa brojnim emocionalnim proble-mima, pre svega sa problemima prihvatanja sopstvenih ograni#enja i percepcijom odnosa okoline prema deci sa motori#kim poreme!ajima (Radivojevi!, 2002).

„Socijalnost odoj#eta predstavlja sasvim osoben vid ispoljavanja jedinstvene i neponovljive socijalne situacije njegovog razvoja“ (Ma-teji!-&uri#i!, 1994:38). Deca sa motori#kim poreme!ajima, naj#e"!e, imaju izmenjene sredinske uslove za razvoj u odnosu na uslove deteta bez invaliditeta. Nepotpuna i neadekvatna interakcija u porodici de-teta sa motori#kim poreme!ajima „mo$e nastati usled redukcije kvan-titeta i kvaliteta me%usobno poslatih i primljenih signala, stimulansa ili zahteva i odgovora koji samim tim nemaju odgovaraju!u podsti-cajnu snagu, a #esto ni pravi, o#ekivani i potpuni odgovor“ ('ivkovi!, 1994:81). Prisutno je i ka"njenje ili #ak potpuno izostajanje socijalnih uticaja koji se odnose na samostalnost u obavljanju svakodnevnih ak-tivnosti, kao i ovladavanju skladnog pona"anja i interakcije sa socijal-nom sredinom uop"te. Neophodan medicinski ili rehabilitacioni tre-tman, name!e deci sa motori#kim poreme!ajima privremeni ili trajni boravak u bolnici. „Poznati su negativni uticaji deprivacija razli#itih vrsta i stepena na ukupan razvoj dece u domskim, bolni#kim, uop"te institucionalizovanim uslovima, kao i efekti psihi#kog stresa, pri od-vajanju dece od porodice, radi sme"taja u bolnice“ ('ivkovi!, 1994:96).

Podsmevanje, ignorisanje, izbegavanje i odbacivanje su mogu!e de#je reakcije u kontaktu sa detetom koje ima smetnje u razvoju. Ove reakcije mogu biti uzrok socijalne izolovanosti i odba#enosti ove dece i posredno se odraziti na uspe"nost socijalnih odnosa i socijalnu kom-


182

petenciju. Brojna istra!ivanja pokazuju da smanjena socijalna kom-petencija dece sa posebnim potrebama, bilo da je uzrok ili posledica prethodne socijalne interakcije, uti"e negativno na dalji razvoj soci-jalne interakcije sa vr#njacima. Prema Ga#i$-Pavi#i$ (2002), socijalna kompetencija i uspe#no ostvarivanje socijalnih odnosa su u uzajamnoj vezi. Od socijalne kompetencije deteta zavisi uspeh u ostvarivanju so-cijalnih odnosa, dok, s druge strane, uspe#ni socijalni odnosi sa vr#-njacima zna"ajno doprinose razvoju detetove socijalne kompetencije.

Stepen socijalne integracije dece sa posebnim potrebama zavisi od socijalne kompetencije, stepena ometenosti (te!e ometena deca imaju vi#e problema u interakciji sa vr#njacima i neuravnote!enije odnose), ali i od odbacivanja ili neprihvatanja od strane odraslih i dece iz okru!e-nja. Nedovoljno "esti kontakti i nedostatak iskustava u komunikaciji sa odraslima i decom tipi"ne populacije uti"u na smanjenje socijalne kom-petencije dece sa smetnjama u razvoju (Ga#i$-Pavi#i$, 2002).

Iskustva u odnosima sa vr#njacima deluju na razli"ita podru"ja !i-vota i razvoja dece. Osim uticaja razli"itih oblika pona#anja na uspe#-nost u socijalnoj sferi !ivota, interesantno je utvrditi kakvu ulogu imaju socijalni odnosi i socijalno pona#anje u"enika u ostvarivanju odgovara-ju$ih akademskih ishoda. Druga"ije re"eno, da li su i na koji na"in bihej-vioralne odlike pojedinca povezane sa prilago%avanjem na #kolu i sa po-stizanjem #kolskog uspeha. Spasenovi$ (2009), navodi istra!ivanja veze izme%u akademske uspe#nosti, s jedne strane, i vr#nja"ke prihva$enosti (Estell et al., 2002) i socijalne kompetencije (Bursuck & Asher, 1986; Chen, Chang & He, 2003; Wentzel, 1991), s druge strane. Pokazalo se da su vr#nja"ka prihva$enost, prosocijalno pona#anje, neagresivnost i socijalna odgovornost zna"ajno povezani sa #kolskim postignu$em u"e-nika. Naime, u"enici koji su prihva$eni od strane vr#njaka, koji ispolja-vaju prosocijalne i odgovorne forme pona#anja, naj"e#$e posti!u i visok #kolski uspeh, dok agresivni, socijalno neprilago%eni i odba"eni u"enici "e#$e posti!u ni!e obrazovne rezultate.

U"enici koji ne uspevaju da ostvare pozitivne socijalne odnose sa vr#njacima "ine rizi"nu grupu za pojavu bihejvioralnih, emocionalnih i akademskih problema u narednim godinama !ivota. &tavi#e, smatra se da su neke bihejvioralne i interpersonalne forme kompetentnosti "esto pouzdaniji prediktori #kolskog postignu$a, nego intelektualne sposobnosti.


183

Indikatori socijalne zrelosti deteta za polazak u "kolu su: relativ-na samostalnost pri zadovoljavanju li#nih potreba i kulturno-higijen-skih navika (samostalnost u hranjenju, obla#enju, svla#enju, obuva-nju, odlaganju ode!e i obu!e, pravilna upotreba toaleta), interesovanje za svoje vr"njake, spremnost na saradnju, komunikaciju i operativnost u zajedni#kim aktivnostima, razvijena svest o sebi, poverenje u sebe i svoju okolinu, izbor omiljenog druga, pokazivanje za"titni#kog pona"anja pre-ma mla$oj deci, po"tovanje pravila igre sa vr"njacima, itd.

Zbog motori#kih de%cita, dete do&ivljava #esto emocionalne kon-'ikte, usled prirodne potrebe za nezavisno"!u i stvarne potrebe da se drugi o njima staraju. U emocionalnom razvoju ove dece javljaju se, zbog toga, razne te"ko!e kao "to su: emocionalna nestabilnost, ose!a-nje bespomo!nosti, suvi"nosti, stalna strepnja, zlovolja, niska toleran-cija na frustracije, #esto promenljivo raspolo&enje, itd.

(ain i sar. (2001), pod emocionalnom zrelo"!u za polazak u "ko-lu podrazumevaju izvesnu emocionalnu stabilnost i kontrolu emocija. Ovi autori navode da se zrelost deteta u emocionalnom pogledu sastoji u slede!em: da dete mo&e da kontroli"e svoje emocije, da je postiglo izvesnu emocionalnu stabilnost, "to zna#i da bez ve!eg razloga ne bi trebalo da prelazi iz jednog emocionalnog stanja u drugo, da je steklo poverenje i samopouzdanje u sebe i da ima odre$enu sopstvenu si-gurnost, da ume da reaguje na adekvatan na#in na raspolo&enje ljudi oko sebe, da prepoznaje svoja i tu$a emocionalna stanja, da ima ve!u kontrolu sopstvenih impulsa, razvijeniju volju i emocionalnu neizve-snost, da mo&e da odlo&i zadovoljavanje potreba i drugo. Emocionalno labilna deca, zbog svog pona"anja u "koli, vrlo #esto stvaraju znatne probleme, naru"avaju "kolsku disciplinu, ometaju u radu ostalu decu. Zdrava i emocionalno stabilna deca, prete&no su dobro raspolo&ena, vesela, vedra i motivisana za rad i u#enje. Lako se podvrgavaju "kol-skoj disciplini i lako usvajaju "kolska znanja, programom odre$ena.

Kod dece sa motori#kim poreme!ajima, stid zbog vlastite razli#i-tosti, generalizovan je na celokupnu li#nost u ose!aju inferiornosti, "to uti#e na stvaranje negativnog self – koncepta i manifestuje se povla#e-njem, izolacijom, negativizmom, depresijom (koja dovodi do gubitka motivacije, nedovoljne anga&ovanosti i aktivnosti, ra$anja suicidnih ideja) i izbegavanjem komunikacije i kontakata sa socijalnom sredi-nom. Pored toga, zbog kasnog postavljanja zabrana od strane roditelja,


184

ova deca ispoljavaju razli!ite oblike asocijalnog pona"anja, impulsivna su i preosetljiva, niskog praga tolerancije na frustraciju, agresivna ili anksiozna, egocentri!na ili nervozna i !esto deluju kao vaspitno zapu-"tena, a u stvari nemaju formirane navike (#ivkovi$, 1994).

Indikatori emocionalne zrelosti deteta za polazak u "kolu, su: mo$ sagledavanja situacije iz ugla druge osobe, decentriranje, komunicira-nje sa odraslima, spremnost na saradnju, me%usobno razumevanje, ispoljavanje simpatije i empatije, prisustvo elementarne samokontrole i autoregulacije, pove$anje sposobnosti voljnog upravljanja svojim po-na"anjem i drugo.

METODOLOGIJA ISTRA#IVANJA

&iri projekat, u okviru koga je nastao ovaj rad, imao je za cilj utvr-%ivanje nivoa ispunjenosti niza indikatora za polazak u "kolu, kod "kolske dece sa motori!kim poreme$ajima. U ovom radu prikazani su rezultati koji se odnose na socijalnu i emocionalnu zrelost za polazak u "kolu dece sa cerebralnom paralizom.

Istra'ivanje je obuhvatilo 37 ispitanika sa cerebralnom paralizom oba pola, podeljenih u dve grupe: 19 u!enika, koji se "koluju po redov-nom programu i 18 u!enika koji se "koluju po specijalnom programu, u O& „Miodrag Mati$“ i O& „Dr Dragan Hercog“, u Beogradu.

Kao merni instrument kori"$ena je Skala integrisanosti pona"a-nja (Hrnjica,1992). Za ispitivanje socijalne zrelosti, kori"$ene su dve subskale: Prihvatanje radnih obaveza i Spremnost na saradnju, dok su za ispitivanje dostignutog nivoa emocionalne zrelosti, kori"$ene tri subskale: Sposobnost za samokontrolu, Samokriti!nost i Emocionalna prilago%enost.

Statisti!ka obrada podatakaStatisti!ka obrada podataka podrazumevala je primenu deskrip-

tivnih statisti!kih metoda, uz upotrebu apsolutnih i relativnih poka-zatelja, kao i komparativnih statisti!kih metoda (metod utvr%ivanja korelacije). Rezultati su obra%eni u programu SPSS 17, a predstavljeni su gra(!ki.


185

REZULTATI ISTRA#IVANJA SA DISKUSIJOM

Gra!kon 1 - Distribucija ispitanika sa cerebralnom paralizom prema nivou socijalne zrelosti i vrsti motori"kog o#te$enja

Gra$kon 1 prikazuje distribuciju ispitanika sa cerebralnom pa-ralizom prema nivou socijalne zrelosti u odnosu na vrstu motori%kog o"te!enja. Socijalno nedovoljno zrelih ispitanika ima 18 (48,6%), 8 sa kvadriparezom, 3 sa hemiparezom i 7 sa paraparezom. Adekvatnu so-cijalnu zrelost ima 15 (40,5%) ispitanika, 3 je sa kvadriparezom, 5 sa hemiparezom i 7 ispitanika je sa paraparezom. Bez ikakvog socijalnog kontakta je 4 ispitanika, 3 sa kvadriparezom i 1 sa hemiparezom. Nije utvr&eno postojanje statisti%ki zna%ajnih razlika.

Gra!kon 2 - Distribucija ispitanika prema nivou socijalne zrelosti i programu koji poha%aju


186

Gra!kon 2 prikazuje distribuciju ispitanika prema nivou socijalne zrelosti i programu u koji su u"enici uklju"eni. Uo"ava se da je kod samo 2 ispitanika (13,3% ), koji prate specijalni program, socijalna zrelost na nivou koji zadovoljava o"ekivanja za poha#anje $kole. Kod njih 12 (66,7%) socijalna zrelost je ispod o"ekivanja, a kod 4 ispitanika, koji pra-te specijalni program, nije bilo mogu%e ni ispitati socijalnu zrelost, zbog nemogu%nosti bilo kakve komunikacije. Kod ispitanika koji poha#aju redovni program, situacija je bolja. Me#utim i kod ove grupe ispitani-ka uo"avamo 6 ispitanika (33,3%), "ija socijalna zrelost ne zadovoljava kriterijume za poha#anje nastave (razli"ite manifestacije asocijalnog pona$anja, izolacija, negativizam, depresija, i sli"no). Ova deca ima-ju sni&en adaptacioni kapacitet i pokazuju probleme u prilago#avanju zahtevima programa. Procena socijalizacije dece sa motori"kim pore-me%ajima pred$kolskog uzrasta (Nikoli% i sar., 2003) u dve oblasti: kon-takt i samostalnost, pokazala je, i pored toga $to je najve%i broj ispitane dece bio sa dijagnozom cerebralne paralize, da odgovaraju%e kontakte sa okru&enjem uspostavlja 77,42 % dece, $to ukazuje da je i kod ove dece socijalnost, kao spontana &elja za dru&enjem i drugima, prisutna i u ve-likoj meri izra&ena. Deci sa motori"kim poreme%ajima, ograni"en je, a u nekim slu"ajevima "ak potpuno uskra%en, dobar deo (kvalitativnih i kvantitativnih) neophodnih iskustava i sociopsiholo$kih efekata dru&e-nja tokom "itavog &ivotnog veka.

Ovakva distribucija frekvencije uslovila je postojanje statisti"ki zna"ajne korelacije izme#u nivoa socijalne zrelosti i programa u koji su u"enici uklju"eni, utvr#ene Spearman-ovim testom, na nivou p < 0,000 pri vrednosti r = 0,616.


187

Gra!kon 3 - Distribucija ispitanika prema stepenu emocionalne zrelosti i vrsti motori"kog o#te$enja

Gra#kon 3 prikazuje distribuciju ispitanika prema nivou emoci-onalne zrelosti i topografskoj distribuciji motori$kog o"te!enja. Emo-cionalno nedovoljno zrelih ispitanika ima 18 (48,6%). U toj grupi ima 9 ispitanika sa kvadriparezom, 3 sa hemiparezom i 6 sa paraparezom. Adekvatnu emocionalnu zrelost ima 16 ispitanika (43,2%), 3 sa kva-driparezom, 5 sa hemiparezom i 8 sa paraparezom. Bez ikakve emo-cionalne reakcije ima 3 ispitanika (8,1%), 2 sa kvadriparezom i 1 sa hemiparezom. O$igledan je uticaj neurolo"ke distribucije o"te!enja na nivo emocionalne zrelosti.

Spearman-ov test pokazuje zna$ajnost korelacije izme%u neuro-lo"ke distribucije o"te!enja i nivoa emocionalne zrelosti, na nivou p = 0,037 pri vrednosti r =0,344.

Gra!kon 4 - Emocionalna zrelost ispitanika i program koji poha%aju


188

Na gra!konu 4 se uo"ava da je kod samo 2 (13,3%) ispitanika koji prate specijalni program, emocionalna zrelost na nivou koji zadovolja-va o"ekivanja za poha#anje $kole. Kod 13 (68,4%) emocionalna zrelost je ispod o"ekivanja, a kod 3 ispitanika iz specijalne $kole, nije bilo mo-gu%e ni ispitati emocionalnu zrelost, zbog nemogu%nosti bilo kakve komunikacije. Kod ispitanika koji poha#aju redovnu $kolu situacija je bolja, me#utim i kod ove grupe ispitanika uo"avamo 6 ispitanika, "ija emocionalna zrelost ne zadovoljava kriterijume za poha#anje nastave.

Ovakva distribucija frekvencije uslovila je postojanje statisti"ki zna"ajne korelacije izme#u emocionalne zrelosti ispitanika i progra-ma koji poha#aju, na nivou p < 0,000 pri vrednosti r = 0,607.

ZAKLJU&AK

Socijalna zrelost je kod 15 ispitanika na$eg uzorka (40,5%) u okviru o"ekivanog, kod 18 (48,6%) ispitanika je ispod o"ekivanog, a sa 4 ispitanika (10,8%) nije bilo mogu%e ostvariti bilo kakav socijalni kontakt. To su ispitanici sa te'om ometeno$%u u mentalnom razvoju. Uo"ava se da je kod samo 2 ispitanika (13,3% ) koji prate specijalni program, socijalna zrelost na nivou koji zadovoljava o"ekivanja za po-ha#anje $kole. Kod njih 12 (66,7%) socijalna zrelost je ispod o"ekiva-nja, a kod 4 ispitanika, koji prate specijalni program, nije bilo mogu%e ni ispitati socijalnu zrelost, zbog nemogu%nosti bilo kakve komuni-kacije. Kod 6 ispitanika koji poha#aju redovni program, evidentirali smo ni'u socijalnu zrelost. Ovaj podatak obja$njavamo "injenicom da su ispitanici koji poha#aju redovni program svesni svoje razli"itosti i gde nastaje problem. Oni su svesni objektivnog ograni"enja motornih funkcija i u neprekidnom su strahu i pod tenzijom zbog neuspeha. Tu se manifestuju razli"iti oblici asocijalnog pona$anja, naj"e$%e povla-"enje i izolacija, negativizam, odbijanje saradnje i gubitak motivacije.

Na skali emocionalnog razvoja, dobili smo sli"ne rezultate: emo-cionalni razvoj kod 16 ispitanika (43,2%) je u okviru o"ekivanog, is-pod o"ekivanog je kod 18 (48,6%) ispitanika, a od 3 ispitanika (8,1%) nismo dobili nikakav emocionalni odgovor. Emocionalna prilago#e-nost je najmanje ugro'ena, slabiji rezultati postignuti su na skali za is-pitivanje samokontrole i na kraju, najvi$e je ugro'ena samokriti"nost.


189

Istra#ivanjem smo utvrdili da je socijalna zrelost u okvirima o$e-kivanog kod 86,7% ispitanika koji prate redovni nastavni plan i pro-gram. Tako%e, socijalna zrelost ispitanika koji prate specijalni plan i program je kod 68,7 % ispod o$ekivanog za poha%anje nastave.

Emocionala zrelost je u okviru o$ekivanja kod 86,7% ispitanika koji prate redovni nastavni plan i program. Kod 68,4 % ispitanika koji poha%aju specijalni program, emocionalna zrelost je ispod o$ekivane.

Analizom uticaja socijalne zrelosti i emocionalne zrelosti, u od-nosu na spremnost za pra!enje redovnog i specijalnog programa, utvr-dili smo visoko statisti$ki zna$ajnu korelaciju, na nivou p < 0,001, "to ukazuje na $injenicu da je vi"a socijalna i emocionalna zrelost kod dece,koja poha%aju nastavu po redovnom programu.

Ve!ina ispitanika nema odgovaraju!i nivo socijalne i emocionalne zrelosti za polazak u "kolu. Utvr%ene su statisti$ki zna$ajne razlike u nivou socijalne i emocionalne zrelosti za polazak u "kolu u odnosu na uklju$enost u redovni ili specijalni obrazovni program. &injenica da su u pitanju "kolska deca apostro'ra zna$aj ovih aspekata zrelosti i ukazuje da je njihov odgovaraju!i nivo jedan od kriterijuma za izbor obrazovnog programa za decu sa cerebralnom paralizom.

LITERATURA

1. Banjac, L. (2010). Spremnost za polazak u školu dece sa motori-čkim poremećajima. Magistarska teza, Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

2. Ga"i!-Pavi"i!, S. (2002). Vr"nja$ko socijalno pona"anje dece sa smetnjama u razvoju, Nastava i vaspitanje, 5, 452–469.

3. Hrnjica, S. (1992). Zrelost ličnosti. Beograd: Zavod za ud#benike i nastavna sredstva.

4. Kamenov, E. (1997). Metodika vaspitno - obrazovnog rada III. Beograd: Zajednica vi"ih "kola Srbije.

5. (ivkovi!, G. (1994). Psihologija telesno invalidnih lica. Beograd: Defektolo"ki fakultet.

6. Mateji!-)uri$i!, Z. (1994). Senzomotorna inteligencija i socijalno posredovanje. Beograd: Zavod za ud#benike i nastavna sredstva.


190

7. Nikoli!, S., Ili!, D., Simonovi!, S. (2003). Socijalizacija dece sa telesnim invaliditetom, Istra!ivanja u defektologiji, 2, 67-77. Beo-grad: Centar za izdava"ku delatnost Defektolo#kog fakulteta.

8. Radivojevi!, D. (2002). Rano otkrivanje, dijagnostika i tretman poreme!aja psihomotornog razvoja, Cerebralno ugro!eno dete i dete sa cerebralnom paralizom, Beograd.

9. Spasenovi!, V. (2009). Kvalitet socijalnih odnosa i #kolsko postignu!e u"enika razli"itog uzrasta, Zbornik Instituta za pedago"ka istra!ivanja, 41, 2: 331-348. Beograd: Institut za pedago#ka istra$ivanja.

10. %ain, M., Topi!, S., &akovi!, N., Bo$i!, D. i Gali!, B. (2001). Kako pripremamo dijete za polazak u "kolu. Banja Luka: Centar za pred#kolsko vaspitanje i obrazovanje.

11. Vuja"i!, M. (2006). Problemi i perspektive dece sa posebnim potrebama, Zbornik Instituta za pedago"ka istra!ivanja, 38, 1: 190-204. Beograd: Institut za pedago#ka istra$ivanja.


191

SOCIAL AND EMOTIONAL SCHOOL READINESS OF CHILDREN WITH CEREBRAL PALSY

Lidija Banjac*, Sne#ana Nikoli!**Special Hospital for Cerebral Palsy and Developmental Neurology, Belgrade*

University of Belgrade, Faculty of Special Education and Rehabilitation**

Summary

$e achieved developmental level of skills necessary for assessing school readiness of children with motor disabilities is shown from the aspect of emotional and social development.

$e research included 37 participants with cerebral palsy, of both genders, divided in two subgroups: 19 students attending regular schools and 18 students attending special programs in „Miodrag Matic” and „Dr Dragan Hercog” elementary schools in Belgrade.

Behavioral Integration Scale was used as a measuring instrument. Two subscales were used to assess social maturity: Accepting Work Obligations and Readiness to Cooperate. $ree subscales were used to assess the achieved level of emotional maturity: Self-control Ability, Self-criticism, and Emotional Adaptation.

As emotional and social development of the participants signi%cantly correlate with their maturity to follow the curriculum, we can conclude, by observing signi%cant di&erences in children attending regular and special programs, that emotional and social maturity are signi%cant indicators of school readiness and one of the criteria for selecting appropriate programs for students with cerebral palsy.

Key words: cerebral palsy, emotional development, social development, school readiness

Primljeno, 14. 3. 2011. Prihva!eno, 17. 5. 2011.

001 lidija banjac snezana nikolic

Documents