108

3.17.2. Metode dijagnostikovanja triboloških sistema Za dijagnostikovanje habanja koriste se različite fizičko-hemijske metode.

METODE

Trenje bez podmazivanja Trenje sa podmazivanjem

Akusticke metode

Neutronsko-aktivaciona

analiza

Elektro-fizicke metode

Na bazi šuma

Vibracione metode

Akusticka emisija

Ferografija

Obrtno mag-netno polje

Magneto-metrija

Opticke metode

Polarografija Sedimento-metrija

Atomsko-apsorpciona spektrometrija

Emisiona spektrometro-

fotometrija

Atomsko-fluoroscentna spektrofoto-

metrija

Mikroskopija Elektroliticki metod

Direktno fotometriranje

Ultramikro-skopija na bazi fluksa

Svetlosno rasipanje

Slika 3. 108. Metode dijagnostikovanja triboloških sistema Najčešće korišćeni postupak za smanjenje trenja i habanja – podmazivanje. Razdvajanja tarućih površina slojem ili filmom neke materije koja omogućava da se relativno kretanje tela ostvari sa što manjim gubitkom energije i neznatnim oštećenjem površine. Materije koje imaju takva svojstva nazivamo maziva. Osobine maziva su određene osobinama baznih ulja i aditiva. Sve osobine maziva se mogu podeliti na: 1. fizičke, 2. hemijske i 3. eksploatacione. U fizičke osobine spadaju: gustina, viskoznost, indeks viskoznosti, tačka paljenja, tačka tečenja, isparljivost, emulzivne osobine, sposobnost rastvaranja gasova i izdvajanja gasova, stvaranje pene, konzistencija i penetracija masti, tačka kapanja, izdvajanje ulja iz masti, boja, specifična toplota i toplotna provodljivost i druge. U hemijske osobine spadaju: oksidaciona stabilnost, termička stabilnost, vodootporne osobine, neutralizacioni broj, sadržaj pepela, sadržaj koksa, sadržaj vode, saponifikacioni broj i druge. U eksploatacione osobine spadaju: EP svojstva i otpornost na habanje (test sa četiri kugle), otpornost mazivog filma (Timken test), antihabajuća svojstva maziva kod zupčanika (FZG test ili RYDER test), antihabajuća svojstva hidrauličnih ulja (Vickers test) itd. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da najefikasniju prognozu trenutnog stanja i ponašanja jednog tribološkog sistema (sistem trenja) daju produkti habanja – čestice koje nastaju habanjem. Proučavanjem uzorka ulja/maziva koji sadrži čestice nastale habanjem, omogućava da se u ranim fazama korišćenja oceni stanje tribološkog sistema (sistem trenja ili tarni sistem).

109

Koncentracija čestica u uzorku i njihova raspodela po dimenzijama pokazuje: 1. Brzinu habanja i 2. Stepen pohabanosti.

Normalnom režimu rada tehničkog sistema odgovara ujednačena koncentracija sitnih čestica. Nagla pojava krupnih čestica u ulju/mazivu, ukazuje na početak katastrofalnog habanja. Jedan od najvažnijih triboloških problema – uspostavljanje korelacije (odnosa) između parametara čestica habanja i samog režima habanja. Za kvantitativnu ocenu habanja je važno da se pravilno odredi mesto i momenat uzimanja uzorka ulja, kao i mogućnost odvajanja metalnih čestica nastalih habanjem čvrstih čestica drugačijeg porekla (za ovo su nabolje magnetne metode). Metode se mogu podeliti u dve osnovne grupe:

1. Spoljašnja analiza uzorka ulja, 2. Unutrašnja analiza čestica habanja.

Postoje brojne mogućnosti za kontaminaciju ulja, a time i za njihovu degradaciju. Kontaminacija i degradacija ulja u eksploataciji ne mogu se potpuno sprečiti ali se mogu znatno usporiti, što je veoma važno i za ulje i za mehanički sistem. Brzina i stepen degradacije ulja upravo su proporcionalni brzini i stepenu kontaminacije. Zbog toga je važno sprečiti brzu kontaminaciju ulja pre i u toku upotrebe. Spektar kontaminanata ulja dosta je širok. Svaki kontaminant utiče destruktivno na ulje, umanjujući mu fizičko-hemijske i radne osobine, a konačne posledice su skraćenje veka ulja i motora. Kontaminacija ulja pre upotrebe Na relaciji od proizvođača do korisnika ulja, postoji niz mogućnosti za njegovu kontaminaciju i degradaciju, nekada i do stepena neupotrebljivosti. Mogući kontaminanti su: benzin, dizel gorivo, neka druga ulja, voda, prašina i drugi atmosferski kontaminanti. Kontaminacija ulja u toku upotrebe Tokom upotrebe menjaju se tribološke osobine svih elemenata tribomehaničkog sistema. Čvrsti elementi trpe fizičke, a mazivo fizičke i hemijske promene. Brzina degradacionih procesa i promena na svim elementima sistema zavisi od ukupnih uslova pod kojima se odvijaju tribološki procesi u tribomehaničkom sistemu. Pošto su trenje i habanje, dva glavna tribološka procesa, svih elemenata tribomehaničkog sistema (i maziva) uslovljeni istim okolnostima, postoji i može se utvrditi funkcionalna povezanost između njih i uslova rada. To je upravo faktor na kome se zasniva dijagnostika stanja maziva, a preko nje i dijagnostika stanja delova mehaničkog sistema. Habanje čvrstih elemenata sistema je spor proces pa ga je teško pratiti, a osim toga teško je često zaustavljati sistem i rasklopiti ga radi merenja pohabanosti. Kontrola promena ulja mnogo je lakša. Treba samo naći korelacije između promena pojedinih elemenata. To se može uraditi posmatranjem (eksperimentisanjem) na jednom karakterističnom sistemu. Za to je potrebno imati opremljenu laboratoriju i stručno osposobljene izvršioce. U toku eksploatacije ulja menjaju se: hemijski sastav i osobine baznog ulja, hemijski sastav i osobine aditiva, a to znači i hemijski sastav ulja u celini, kao posledica kontaminacije i degradacije. Najznačajniji kontaminanti ulja su: degradacioni proizvodi baznog ulja, degradacioni proizvodi aditiva, čestice metala koje postaju zbog procesa habanja, čvrste čestice koje u ulje dospevaju iz okoline, voda i produkti sagorevanja goriva.

110

U toku eksploatacije dešavaju se sledeće promene: kontaminacija ulja proizvodima sopstvene degradacije, nesagorelim gorivom, proizvodima nepotpunog sagorevanja goriva i kontaminantima različitog porekla. Vrsta, osobine i poreklo kontaminanata ukazuju na prirodu i stepen promena. Ljuspičasti opiljci metala npr. ukazuju na habanje, dok zrnca različite veličine ukazuju na zamor materijala. Analiza hemijskog sastava metalnih čestica ukazuje na habanje određenog elementa tribomehaničkog sistema. Kriterijumi za utvrđivanje stepena degradacije ulja Za utvrđivanje stepena degradacije ulja koriste se različite dijagnostičke metode. Najpouzdanije rezultate daju laboratorijske analize ulja. Osim ove, postoje i metode koje se mogu izvoditi "na terenu" i koje su manje pouzdane (uljna mrlja, lubrisenzor i dr.). Promene stanja ulja u toku upotrebe mogu se konstatovati sa nekoliko testova:

- količine taloga - razređenje ulja gorivom - hemijske promene u ulju nastale zbog oksidacije ili korozije - stepen istrošenosti različitih metalnih delova

Na osnovu laboratorijskih analiza može se utvrditi stepen degradacije ulja i na osnovu toga doneti odluka da li je ulje za dalju upotrebu ili se mora menjati. 1. Izgled Ne postoji metoda za definisanje izgleda korišćenog ulja, ali se dosta zna o tipičnom i netipičnom izgledu. Izgled može ukazivati da je potrebno uraditi neke analize – odrediti sadržaj vode, mehaničkih nečistoća itd. Boja bele kafe npr. ukazuje na prisustvo većih količina vode, a jako tamna boja ukazuje na termooksidativnu degradaciju ulja itd. Izgled ulja ima ograničenja, jer su ulja nove generacije, kod kojih je čađ suspendovana, tamna i neprovidna, čak crna. Golim okom se ne primećuju čestice manje od 40 mikrona. 2. Miris Ne postoji standardna metoda za određivanje mirisa ali ako se oseća jak miris goriva u ulju, zna se da treba kontrolisati sistem za napajanje, kompresiju, sagorevanje itd. Ako je ulje bilo izloženo visokim radnim temperaturama, pa se dogodila termooksidativna degradacija, “težak” miris će ukazati na to. 3. Sadržaj vode (% v/v) Metode: ASTM D95, ksilolna po Din Štarku, a ako je sadržaj ispod 0,1% onda po Karl Fischeru DIN 55777. Voda u ulje može dospeti: curenjem iz sistema za hlađenje zbog oštećenih zaptivki, kroz pukotine u bloku motora, zbog nedovoljno pritegnute glave motora; kondenzovanjem zbog niske radne temperature i nedovoljne ventilacije. Dozvoljena količina vode u ulju je: za hidraulična ulja je 0,1%, a u motornom 0,2%. Destilacijom se može utvrditi prisustvo vode iznad 0,1%. Ako je sadržaj vode ispod 0,1%, prisustvo vode se može odrediti Karl-Fišerovom metodom koja je vrlo precizna i predstavlja najbolji test za niske nivoe vlage.

111

4. Gustina (kg/m3 na 150C), Metode: ASTM D 1298, JUS B.H8.015, ISO 3675 Rezultat ove analize sam za sebe ne daje široke mogućnosti za procenu stanja – upotrebljivosti motornog ulja. Dozvoljena promena gustine je 10%. 5. Tačka tečenja (0C), Metode: ASTM D 97, ISO 3016 Rezultat ove analize može ukazati na prisustvo vode ili goriva. 6. Tačka paljenja (0C), Metode: ASTM D 92, ISO 2512, DIN 51376 Ovom analizom se utvrđuje prisustvo goriva u ulju. Prisustvo goriva u ulju može se povezati sa lošim radom karburatora ili brizgaljki. Snižavanje tačke paljenja ukazuje na prodor goriva. Dozvoljen pad tačke paljenja je 25 % ili minimalno 1500C. 7. Kinematička viskoznost (mm2/s), Metode: ASTM D 445, JUS B.H8.022 Sniženje viskoznosti može biti posledica mešanja sa uljem niže viskoznosti ili zbog prisustva goriva. Porast viskoznosti može biti posledica kontaminacije vodom, produktima habanja, prisustva čađi, produkata oksidacije, mešanja sa uljem više viskoznosti ili kao rezultat odparavanja. Za motorna ulja toleriše se porast viskoznosti do 30% ili pad do 25%. 8. Indeks viskoznosti, Metode: ASTM D 2270, JUS B.H8.024, ISO 2909 Ova analiza može biti od značaja jedino ako se radi o nepoznatom uzorku, da bi se izvršila identifikacija u smislu da li je ono monogradno ili multigradno. 9. Sadržaj goriva (% v/v), Metoda: ASTM D 322, ASTM D 3525 Razblaženje maziva benzinom određuje se na dva načina: destilacijom (ASTM D 322) i gasnom hromatografijom sa plameno-jonizacionim detektorom (ASTM D 3525). Obe metode su kvantitativne, te daju procenat benzina u mazivu. Kod maziva za dizel motore, gde se kao gorivo koristi dizel, razblaženje gorivom se određuje gasnom hromatografijom (ASTM D 3524) uz ograničenje na maziva gradacije do SAE 30. Ova metoda bi mogla da se primeni i na maziva veće gradacije ali takva maziva nisu uzimana u razmatranje prilikom određivanja preciznosti metode. Granična vrednost kod razblaženja gorivom je oko 5%, ali je potrebno uzeti u obzir vrstu/tip goriva i uslove primene maziva, tako da se ova granična vrednost uzima sa rezervom. 10. Talog (% v/v), Metoda: ASTM D 2273 Povećava viskoznost ulja i smanjuje mu disperzantsku i detergentsku efikasnost, zatvara prečistač ulja i sprečava protok, slepljuje klipne prstenove kod motora i prelazi u lak ili koks. Dozvoljena granica taloga za motorna ulja 1%. 11. Nerastvorne materije, Metoda: ASTM D 893 i ASTM D 4055 Nerastvorne materije mogu biti proizvodi degradacije ulja i kontaminanti (koks, prašina, organski oksidi, čestice metala nastale habanjem). Najčešće se određuju materije nerastvorne u pentanu i toluenu. Materije nerastvorne u pentanu su: čađ, koks, prašina, metali, i organski oksidi. Sve navedene materije nerastvorne su u toluenu osim organskih oksida i kondenzovanih ugljovodonika koji nastaju pri oksidaciji stvarajući lepljiv talog tamne boje, tako da razlika nerastvornih materija u pentanu i toluenu ukazuje na stepen oksidacije ulja. Slične rezultate daje analiza vode i sedimenata,

112

ali se određivanjem nerastvornih materija može odrediti niži nivo kontaminacije. Toleriše se sadržaj do 3,5%. Metoda ASTM D 893 pokriva određivanje nerastvornih materija u mazivima, postupak A – nerastvorno u pentanu bez koagulanta, B – nerastvorno u pentanu i toluenu sa koagulantom. Ova dva postupka se ne mogu porediti, jer obično daju različite rezultate. Metoda ASTM D 4055 (membranska filtracija) pokriva određivanje nerastvornih materija u pentanu (čestice od 0,8 mikrona) u novom i korišćenom mazivu. Ovom metodom se mogu određivati i manje i veće čestice, ali je preciznost metode data samo za čestice od 0,8 mikrona. Ako se u tokom vremena vrednosti naglo povećavaju, znak je da motor nema dobro sagorevanje, da ima povećanog habanja ili da je neispravan filter za vazduh. 12. Ukupni bazni broj – TBN (mgKOH/g), Metoda: ASTM D 2896 Ova analiza je bitna samo za motorna ulja i smatra se da ulje treba zameniti ako TBN padne za 50% od početne vrednosti. Ukupan bazni broj označava alkalnu rezervu ulja koje treba da neutrališe kisele produkte sagorevanja. Nagli pad ukazuje na loš kvalitet goriva.Produženje intervala upotrebe ulja bez kontrole stanja je vrlo rizično i može imati sledeće posledice: slepljivanje klipnih prstenova, izgorele i lakom prekrivene klipove, brzo trošenje ležajeva, izgorele ventile i konačno zaribavanje motora. U slučaju da makar i jedna karakteristika izađe iz dozvoljenogokvira, ulje se mora zameniti. 13. Emisiona spektrofotometrijska analiza Ovom analizom se određuje sadržaj različitih metala prisutnih u mazivu. Čestice metala su abrazivne, a ponašaju se i kao katalizatori oksidacije ulja. U motornim uljima, poreklo elemenata može biti iz aditiva, od habanja, iz goriva, iz vazduha i tečnosti za hlađenje. Metali iz aditiva mogu biti Zn, Ca, Ba, ili Mg i ukazuju na potrošenost aditiva. Metali koji potiču od habanja su: Fe, Pb, Cu, Cr, Al, Mn, Ag, Sn i ukazuju na povećano habanje u tim sklopovima. Elementi koji potiču iz rashladne tečnosti su Na i B, a povećani sadržaj ukazuje na prodor rashladne tečnosti. Povećan sadržaj Si ili Ca, koji potiču iz vazduha, ukazuje na neispravnost filtera za vazduh. Dozvoljene količine elemenata u korišćenom motornom ulju su date u tabeli 3.10. Tabela 3.10

113

14. Kiselinski broj –KB ili TAN (mgKOH/g) Metoda: ASTM D 664 Ova analiza je posebno bitna za hidraulična, kompresorska, turbinska i druga ulja koja se koriste kod opreme osetljive na koroziju. Dozvoljava se porast TAN za 50% od početne vrednosti.Određivanjem ukupnog kiselinskog broja meri se porast kiselosti maziva u toku upotrebe. U toku primene mazivo je često u kontaktu sa vazduhom i na visokim temperaturama se delimično oksiduje. Brzina oksidacije se smanjuje pogodnim antioksidantima. Kad se ulje degradira uglavnom oksidacijom, nuzprodukti oksidacije su kiseli i daju kiselost ulju u poređenju sa početnom vrednosti, što povećava korozivnost. TAN je dobar indikator u pogledu pogodnosti ulja za dalju upotrebu i obično se povećava pregrevanjem ili kontaminacijom. Kod dizel motora, turbina i hidrauličnih sistema otpornost ka oksidaciji je vrlo bitna. Postepeno povećanje kiselinskog broja je uobičajena pojava, dok naglo povećanje ukazuje na spoljni izvor, odn. kontaminaciju. Ukupan kiselinski broj predstavlja količinu kalijum hidroksida (mg) potrebnu za neutralizaciju kiselina koje se nalaze u 1 gramu ulja (JUS ISO 6619). Kiselinski broj se može odrediti i kolorimetrjskom metodom ASTM D 974 kod svetlijih ulja. 15. Količine čestica u ulju Broj čestica se može odrediti laserskom ili optičkom metodom. Laserska metoda daje količinu, veličinu i distribuciju čestica, dok optička metoda daje i identifikaciju. Često se koristi kombinacija obe metode. Rezultati određivanja količine pojedinih čestica se najčešće izražavaju po ISO skali čistoće. Tako se daje broj čestica od 5, 15 i 25 mikrona po ml ulju. Ako korisnik traži drugi način određivanja postoje još i NAS 1638, RN i Mil Std 1264 skale. ISO 4406 specificira 2 ili 3 opsega veličine čestica. Tabela 3.11

Tabela 3.12

Često je gornja granica ISO 16/12 (NAS 8), mada se to ne može uzeti za sva maziva i uslove primene. Test se najčešće koristi za hidraulična ulja, a može se primeniti i za turbinska ulja ili bilo koji fluid gde je potreban efektivan filtracioni sistem koji se mora proveravati. Motorna ulja takođe imaju filtre ali su motori dizajnirani da podnesu visok nivo čestica kao što je čađ, tako da je bezpredmetno raditi ove testove na motornim uljima. 16. Korozija Metode: ASTM D 130; ISO 2160. Korozija se radi na Cu-traci na 100 0C za 3 časa. Dozvoljava se povećanje korozivnosti ulja sa 1a na 1b. 17. Sklonost na pojavu pene Metode: ASTM D 892, IP 146; ISO 6247 Dozvoljava se odstupanje od vrednosti 40/0 ml/ml do 70/0 ml/ml.

114

18. Deemulzivnost Metode: ASTM D 1401, ISO 6614 Dozvoljava se odstupanje deemulzivnosti na 54 0C od 40-37-3 (15) do 40-37-3 (40) ml-ml-ml (min). Monitoring stanja kroz testove analize ulja Postoji veliki broj različitih testova unutar analize ulja koji se koriste u proceni njegovog stanja. Testovi moraju pokriti tri oblasti od interesa:

– stanje mašine, – stanje nečistoća u mazivu i – stanje maziva.

Termin ''analiza ulja'' prihvaćen u industriji može se shvatiti na način da je primarna oblast od interesa analiza stanja maziva, dok je u stvarnosti, to u stvari monitoring stanja mašine. Sa aspekta stanja mašine posebnu pažnju treba obratiti na pojavu i trend promene broja metalnih čestica u ulju. Drugi fokus bi bilo stanje maziva, gde je pažnju potrebno obratiti na znakove koji upućuju na promenu viskoznosti, povećane oksidacije i trošenja aditiva. Treći fokus bi bilo stanje nečistoća u ulju, gde je potrebno pažnju obratiti na brojnost čestica, sadržaj vode i metalnih nečistoća. Teoretski, analize ulja podeljene su u tri klase. U stvarnosti sve tri klase monitoringa stanja su međusobno povezane i moraju se posmatrati kao celina. Tako na primer, povećanje viskoznosti može biti znak procesa oksidacije maziva. Međutim, to može biti pogrešan zaključak, ako nema pokazatelja trenda povećanja oksidacije dobijenih preko analize vrednosti kiselinskog broja (Acid Number-AN) i infracrvene analize na principu Furijerove transformacije (FT-IR). I pod najboljim uslovima rada, mazivo će verovatno degradirati. Vršeći monitoring stanja maziva, u mogućnosti smo izvršiti osveženje ili zamenu maziva pre nego što nastupe ozbiljnija oštećenja mašine. Ako je oštećenje primećeno tokom rada, zbog nečistoća u ulju ili problema vezanih za mazivo, stanje mašine se može nadzirati i odmah izvršiti prekid njenog rada u cilju smanjenja oštećenja. Druga mogućnost je da se, u zavisnosti od situacije, produži rad mašine do prve pogodne prilike za njeno isključenje. Postoje dva tipa alarma tj. upozorenja korišćenih u analizi ulja: apsolutni i statistički alarm. Efikasna analiza ulja počiva na kombinaciji oba tipa. Spektrometrijska analiza Spektrometrijska analiza je tehnika za utvrđivanje i kvantifikovanje metalnih čestica nastalih habanjem, zaprljanjem i sl. Uzorak ulja se pobuđuje tako da svaki element emituje ili apsorbuje određenu količinu energije što ukazuje na koncentraciju elemenata u ulju. Rezultati predstavljaju koncentraciju svih rastvorenih metala i čestica. Oprema za spektrometrijsku analizu danas predstavlja standardnu opremu laboratorija za analizu ulja, koja obezbeđuje informaciju o stanju mašine, zaprljanju i habanju relativno brzo i tačno.

115

Spektroskopija je manje-više ''slepa'' za veće čestice u uzorku ulja, tačnije za čestice veće od 10 µm u prečniku, a koje su pokazatelj pojave izrazito povećanog habanja. Nekoliko vrsta habanja (kao što su: habanje kao posledica raspadanja materijala pod uticajem toplote, nekoliko kliznih habanja i rezno habanje) generiše velike čestice koje se ne mogu otkriti spektroskopijom. Veličina čestice pri kojoj spektrometri počinju da gube sposobnost detekcije zavisi od brojnih faktora kao što su vrsta i tip spektrometra, ali gledajući generalno spektrometri gube sposobnost detekcije čestica prečnika između 1 i 10 µm. Ovo je glavni nedostatak spektrometrijske analize. Analiza ulja spektrografijom je našla dobru primenu kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem i hidrauličnih sistema, jer su pohabane čestice najčešće sitne. Ove male čestice se ravnomerno rasporede u uzorku ulja i lako sagore u spektrometru, tako da operator ima jasno očitavanje.

Slika 3. 109. Uporedni dijagram efikasnosti detekcije različitih metoda analize ulja

Slika 3. 110. Princip detekcije spektroskopijom

116

Slika 3.111. Dijagram talasa prisustva čestica u okviru ulja (dva vizuelna pristupa detekciji) Analitička ferografija Analitička ferografija je tehnika koja odvaja pohabane magnetne čestice iz ulja. Ove čestice se sležu na staklenu površinu poznatu kao ferogram. Mikroskopsko ispitivanje omogućava da odredimo tip habanja, a verovatno i izvor habanja u mašini. Analitička ferografija je jedan izuzetan indikator izrazito povećanog habanja delova od neobojenih metala, ali je neprikladna u slučaju habanja delova od obojenih metala. Test je od izuzetne koristi kod već uspostavljenog procesa habanja. Rezultati uključuju izveštaj o veličini, morfologiji i količini čestica od neobojenih metala i nečistoća. Ferografija je dosta rasprostranjena tehnologija analize pohabanih čestica. Predstavlja dijagnostičko-prognozirajuću tehniku koja nudi jedan pogodan način tačnog procenjivanja on-line stanja podmazivanih delova u kontaktu bez isključivanja mašine. Jedna automatizovana verzija ove tehnike je DR (Direct Read) Ferografija koja meri odnos krupnih i sitnih čestica u ostacima uljnog uzorka. Mala količina uzorka se razređuje rastvaračem i pušta da teče kroz malu kapilarnu cev koja se kreće kroz magnetno polje. Dva optička senzora su nezavisno jedan od drugog postavljeni na ulaz i neznatno usmereni niz kapilarnu cev mereći gustoću čestica neobojenih metala sabranih na oba mesta. Ovi podaci se mogu koristiti pri određivanju koncentracije pohabanih čestica i indeksa ozbiljnosti situacije.

Slika 3. 112. Princip detekcije ferografijom

117

Kada se je DR ferogram pojavio ’70. godina, doživeo je veliki uspeh, zahvaljujući sposobnošću otkrivanja kako velikih tako i malih čestica neobojenih metala u ulju, kao i sposobnošću određivanja njihovog odnosa koji karakteriše pojavu povećanog habanja kod mašina sa rotacionim delovima. DR ferografija je i dalje bazirana na magnetnom odvajanju, tako da se ovaj princip ne može koristiti u slučaju čestica od obojenih metala bilo koje veličine, kao i u slučaju anorganskih nemetalnih čestica (pesak, nečistoće i sl.). Ovaj nedostatak dolazi do izražaja posebno kod monitoringa opreme sa kritičnim delovima od obojenih metala. Zbog toga, tradicionalna spektroskopija, ostaje sastavni deo analize ulja upravo zbog sposobnosti da otkrije sitne čestice obojenih metala. Kombinacija DR ferografije i spektrometra je do pojave Rotrode Filter Spektroskopije (RFS) bila popularna metoda ekranizacije uljnih uzoraka radi detekcije povećanog habanja. Međutim, čak i u kombinaciji, ove metode ne mogu otkriti krupnije čestice obojenih metala. Rotrode Filter Spektroskopija (RFS) Rotrod filter spektroskopija je prvi put predstavljena 1992. godine. Ova spektrometrijska tehnika detektuje krupne metalne čestice i nečistoće u uljnom uzorku. Prečnik ovih čestica je do 25 µm. Ove krupne čestice su od posebnog značaja, jer predstavljaju prve indikatore povećanog intenziteta habanja. RFS predstavlja jednu poboljšanu spektroskopsku metodu analize korišćenog ulja za monitoring stanja odnosno predviđanja potrebnog održavanja, bez ograničenja po veličini ili tipu čestice kao u slučaju kombinovane spektrohemijske metode i DR ferografije. Superiornija je u odnosu na DR ferografiju, jer ima mogućnost detekcije čestica kako neobojenih metala tako i obojenih, kao i nečistoća. Efikasnost detekcije opada sa porastom prečnika čestica iznad 25 µm. Metoda koristi spektrometar sa elektrodom u obliku rotacionog diska, poznat kao RDE (Rotating Disk Emission) spektrometar, koji obezbeđuje spektrografičku analizu ulja (SOA).

Slika 3. 113. Princip detekcije Rotrode filterom

RDE spektrometar sastoji se od karbonskog diska koji je pritisnut na kraj rotirajućeg vratila. Osetljivost metode je odlična. Koristi se višestepeni uređaj tako da se više uzoraka može filtrirati istovremeno. Metoda je brza i ekonomična i zahvaljujući prednostima koje poseduje predstavlja jedan moćan predskazivač kvara opreme. Povišen stepen habanja prouzrokuje značajno povećanje u koncentraciji i veličini pohabanih čestica. Koristeći poroznu grafičku ''rotrodu'' kao filtrirajući medij krupne čestice se apsorbuju i

118

podvrgavaju RDE spektroskopiji dobijajući višeelementnu analizu uljnog uzorka. Prvenstveno se meri koncentracija i veličina ovih apsorbovanih krupnih čestica nezavisno od sitnih i rastvorenih čestica nečistoća u uzorku. Kombinujući rezultate analize krupnih čestica sa konvencionalnom RDE analizom rastvorenih i sitnih čestica u uljnom uzorku može se dobiti kompletna slika analize pohabanih čestica određene mašine.

Slika 3. 114. Primer detekcije Rotrode filterom Rotrod filter spektroskopija je brza i efikasna metoda analize ulja. Dobijeni podaci se mogu iskoristiti i za analizu nečistoća kojom se dobiva sastav po elementima krupnih čestica nečistoća (silikon). Prednost ove tehnike je i ta da se može odrediti da li je neki element poreklom od pakovanja aditiva (silikonski polimer protiv penušanja ulja) ili su u pitanju čestice nečistoća (pesak i sl.). Infracrvena analiza (FT-IR) Infracrvena spektroskopija Furijeovom transformacijom (FT-IR) je spektrometrijska tehnika za detekciju organskih nečistoća, vode i produkata degradacije ulja u uljnom uzorku. Vrši se kontrola degradacije maziva (oksidacija, nitracija, sulfatacija, trošenje aditiva) i tečnih nečistoća (voda, glikol, razblaživanje maziva gorivom). Tokom radnog veka maziva, akumuliraju se produkti oksidacije, prouzrokujući degradiranje ulja i u većini slučajeva lagani porast njegove kiselosti. Ako se oksidacija pojavi u većoj meri, mazivo će prouzrokovati koroziju kritičnih površina uređaja. Povećanje oksidacije dovodi do većeg ''oksidacionog broja''. Slično tome, ''nitracioni broj'' ukazuje na nivo jedinjenja nitrogena u ulju prouzrokovanih vezivanjem atoma azota (česta pojava kod motora na prirodni gas). Pojave kao što su beljenje ulja, taloženje mulja, lepljivi klipni prsteni i začepljenje filtera javljaju se u sistemima sa problemom oksidacije i/ili nitracije. FT-IR spektroskopija takođe, utvrđuje zaprljanje ulja usled vode, glikol antifriza, naslaga čađi, razblaživanja ulja gorivom. Postoje preporuke proizvođača vezano za oksidacione brojeve i tečne nečistoće.

119

Slika 3. 115. Princip detekcije FT-IR

Slika 3. 116. Primer detekcije FT-IR Viskoznost je otpornost fluida tečenju i predstavlja najznačajniju fizičku osobinu maziva. Mazivo mora posedovati odgovarajuće karakteristike, kako bi osiguralo adekvatno snabdevanje podmazivanih površina u kontaktu pri različitim radnim temperaturama. Fluid se stavlja u viskozimetar (kalibrirana kapilarna cev za precizno merenje protoka između dve obeležene tačke na cevi) i predgrejava na zadatu temperaturu u ''viskoznoj kadi'' koja je najčešće napunjena uljem. Nakon što se ulje zagreje na određenu temperaturu, usled delovanja gravitacije počinje teći kroz viskozimetar. Meri se vreme potrebno da ulje protekne između dve kalibrirane tačke na cevi. Smicanje maziva se javlja u slučaju cepanja njegovih molekula na manje molekule. Ovo se dešava iz dva osnovna razloga: toplota i pritisak iz sistema.

120

Indeks viskoznosti (VI) je mera otpora maziva usitnjavanju njegovih molekula sa porastom temperature. Predstavlja jednu važnu osobinu maziva na nižim temperaturama. Tako na primer, zbog pumpabilnosti maziva zahteva se njegova manja viskoznost, dok s druge strane zbog obezbeđenja potrebne moći nošenja mazivnog filma na radnoj temperaturi, zahteva se njegova dovoljna gustoća. U slučaju motornih ulja, ispunjenju ovih zahteva uspešno potpomažu poboljšivači indeksa viskoznosti bazirani na polimerima. Viskoznost maziva znatno zavisi od njegove klasifikacije ili gradacije kao i od stepena oksidacije i zaprljanja tokom rada. Razlozi za povećanje viskoznosti maziva leže u sledećem: - oksidacija maziva, - kavitacija usled penušanja maziva, - rastvaranje maziva s vodom, - punjenje sistema mazivom veće viskoznosti od preporučene i - zaprljanje maziva čvrstim česticama. S druge strane, razlozi za smanjenje viskoznosti maziva su: - zaprljanje maziva gorivom, - usitnjavanje molekula, - zaprljanje maziva bez njegovog rastvaranja s vodom, - punjenje sistema mazivom manje viskoznosti od preporučene i - uticaj sredstva za hlađenje (erkodišn sistemi). Ako se viskoznost maziva razlikuje više od 10% od nominalne gradacije, proizvođači maziva preporučuju njegovu zamenu. Tokom rada i vremena, očekuje se porast viskoznosti maziva. Smanjenje viskoznosti se smatra opasnijim od njenog povećanja. Stoga je dozvoljena gornja granica +20% iznad nominalne vrednosti, a donja –10% ispod nominalne vrednosti.

Slika 3. 117. Viskozimetri Ukupni kiselinski broj TAN je neutralizacioni broj namenjen za merenje svih kiselinskih i kiselinsko-aktivnih materijala u mazivu uključujući jake i blage kiseline. To je titraciona metoda koja pokazuje relativnu kiselost maziva.

121

Uzorak se razblažuje razređivačem i alkalnom bazom, u obliku kalijum hidroksida (KOH) i dodaje u kontrolisanoj meri iz menzure dok se uzorak ne neutralizira. Kalijum hidroksid je titrant. Neutralizacija se meri jedinicom volt ili pH faktorom. Tačka početka neutralizacije se kreće oko vrednosti faktora pH 11. TAN se određuje na osnovu utrošene količine KOH. Jake kiseline imaju tendenciju da postanu korozivne i njihova količina u mazivu mora se obavezno kontrolisati. Kiselinski broj koristi se kao pokazatelj oksidacione degradacije ulja tokom rada. Kada vrednost TAN-a dosegne određeni definisani nivo za dato mazivo i za njegovo mesto primene potrebno je izvršiti zamenu ulja. Neočekivani porast vrednosti TAN-a može upućivati na abnormalne radne uslove (npr. pregrevanje) što zahteva istragu. Većina proizvođača maziva daje preporučene vrednosti TAN-a u katalozima. Ukupni kiselinski broj TBN je neutralizacioni broj namenjen za merenje svih bazičnih (alkalnih) materijala u mazivu. Suprotno od TAN, ova metoda titracije služi za određivanje rezerve alkalnosti maziva. Posmatrajući generalno, TBN predstavlja jedan pokazatelj sposobnosti ulja da neutralizuje štetne kiselinske koprodukte sagorevanja gasova u motoru. Uzorak se razblažuje razređivačem i kiselinom (hlorovodonična ili perhlorna) i dodaje u kontrolisanoj meri iz menzure dok se uzorak ne neutralizuje. Kiselina je titrant. Neutralizacija se meri na isti način kao i kod TAN-a, s tom razlikom da tačka početka neutralizacije se najčešće javlja oko vrednosti pH 4. TBN se određuje na osnovu utrošene količine kiseline. Vrednost TBN-a je najveća kod novog nekorišćenog ulja, a smanjuje se sa vremenom provedenim u radu. Niska vrednost TBN-a ukazuje na skori kraj radnog veka ulja. TBN se najčešće koristi kod motornih maziva. Kiseline nastale sagorevanjem (sumporna kiselina) smanjuju vrednost TBN-a. Količina vode i čestica. Veće zagađenje ulja vodom može se vizuelno registrovati. Prekomerna količina vode u sistemu slabi nosivu moć maziva tj. sposobnost formiranja uljnog filma između pokretnih delova što rezultuje znatnim povećanjem habanja, a time, usled trenja, do stvaranja znatne količine toplote. Zagađenje ulja vodom ne treba da pređe 0,25% za većinu uređaja i ne više od 100 ppm (broja delova u milionu delova posmatranog uzorka) za turbinska maziva i maziva u kontrolnim sistemima. Postoji više metoda koje se koriste za testiranje ulja od zagađenja vlagom (FT-IR metoda na vodu, centrifugalna metoda, Karl Fischer) svaka sa različitim nivoom detekcije (1000 ppm ili 0,1% kod prve dve metode i 10 ppm ili 0,001% kod Karl Fischer metode). Utvrđivanje količine čestica u ulju je metoda koja se koristi za određivanje broja čestica u fluidu i njihovu klasifikaciju prema opsegu veličina definisanih po ISO 4406 i NAS 1638. Postoji više različitih tipova instrumentacije na tržištu, prema raznolikosti mernih mehanizama, od optičko laserskih merača do kontrolnih uređaja na principu merenja zapušenja pora. 3.18. Akustičke metode Dele se na aktivne i pasivne. Aktivne se zasnivaju na pobuđivanju i prijemu akustičkih i ultrazvučnih talasa koji su prošli kroz ispitivani objekat (praktično se ne primenjuje zbog velikih derformacija signala koje nastaju usled odbijanja talasa od unutrašnjih šupljina, defekata, površina sredine itd. Pasivne metode su zasnovane na prijemu vibracija:

- Metodom akustičke emisije, - Metodama kontrole vibracije i buke (šuma).

122

Prvi pasivni metod zasnovan je na registraciji elastičnih talasa napona koji nastaju usled unutrašnje promene strukture materijala tribološkog sistema i razvoja pukotina. Za registrovanje talasa koriste se pijezoelektrični davači. Izvor akustičke emisije je sam defekt. Druge dve metode zasnovane su na analizi vibracija ili šumova bilo kog pojedinačnog dela elementa tehničkog sistema (tribološkog sistema).

Slika 3. 118. Metod akustičke emisije – vibroakustički metod