Herbert Blumer DRUTVO KAO SIMBOLIKA INTERAKCIJAShvatanje drutva kao simbolike interakcije mnogo se ee usvaja no to se izriito formuli Delimine, obino fragmentarne iskaze moemo nai u radovima niza istaknutih mislilaca, kako iz oblasti sociologije tako i izvan nje Meu prve moemo ubrojati autore poput , H. Kulija (Charles Horton Cooley), V A. Tomasa (William Isaac Thomas), R. E. P arka (Robert E. Park), E. V. Berdesa (Burgess), F. Znanjeckog (F. Znaniecki), E. Ferisa (Ellsworth Faris) i D. M. Vilijamsa (James Mickel VVilliams). Meu onima izv an nae discipline pomenuemo V. Dejmsa (William James), D. Djuia (John Dewey) i D. H. Mida ( George Herbert Mead ). Nijedan od tih pisaca, po mom miljenju, nije sistem atski prikazao prirodu ljudskog ivota u grupi sa stanovita simbolike interakcije. M id se izdvaja meu svima njima po tome to je eksplicirao temeljne premise pristupa pa ipak je i on malo radio na razvijanju njegovih metodolokih implikacija u socio lokom istraivanju. Nije neobino da istraivai koji pokuaju da opiu poziciju simbolike erakcije ponude sasvim razliite slike Ono to u ja u ovom ogledu rei treba smatrati m ojom linom verzijom. Cilj mi je da iznesem osnovne premise stanovita i da razvijem njegove metodoloke posledice za prouavanje ljudskog ivota u grupi. Izraz simbolika interakcija odnosi se, naravno, na osobenu prirodu interakcije koja se odvija iz meu ljudskih bia, Osobenost se sastoji u injenici da ljudska bia uzajamno tumae ili de finiu" postupke, umeto da samo reaguju na njih. Njihov odgovor ne proistie neposred no iz tueg postupka, ve se zasniva na znaenju koje se tim postupcima pridaje. Ljuds ka je interakcija, dakle, posredovana upotrebom simbola, tumaenjem, odnosno utvriv anjem znaenja tuih postupaka. To posredovanje znai da se u sluaju ljudskog ponaanja i zmeu drai i odgovora umee proces tumaenja. Jednostavna spoznaja da ljudska bia uzajam no tumae postupke i to tumaenje koriste kao sredstvo u sopstvenom delanju proima mi sao i radove mnogih prouavalaca ljudskog ponaanja i ljudskog ivota u grupi. Pa, ipa k, malo je njih pokualo da analizira ta takvo tumaenje kazuje o prirodi ljudskog bia ili o prirodi ljudskog udruivanja. Oni se obino zadovoljavaju pukim priznanjem da istraiva treba da uhvati to tumaenje", ili prostim uvidom da se simboli, poput kult urnih normi i vrednosti, moraju uvesti u analizu. Po mom miljenju, jedino je D. HL Mid pokuao da dokraja promisli implikacije ina tumaenja po razumevanje ljudskog bia , ljudskog delanja i Naslov originala. Society as Symbolic Interaction", iz zbornika. Human Behavior a nd Social Processes. An Interactionist Approach, ur A. M. Rose, London: Routledg e and Kagan Paul, 1962, str. 179-192 4ljudskog udruivanja. Osnovne ideje njegove analize toliko su otroumne i duboke, i toliko znaajne za razumevanje ljudskog ivota u grupi, da u ih premda ukratko - ovde izloiti. Kljuna misao Midove analize sastoji se u tome da ljudsko bie poseduje sop stvo ( self ). Ova se ideja ne srne otpisati kao ezoterina, niti prenebregnuti ka o neto to je oigledno, i prema tome nedostojno panje. Kod Mida, smisao tvrdnje da lj udsko bie ima sopstvo prvenstveno se sastoji u tome da ljudsko bie moe biti objekt vlastitog delanja. Ono je u stanju da dela u odnosu na sebe samoga, kao to bi del alo u odnosu na druge. Svakome od rva poznato je takvo delanje, kao kad se, recim o, ovek naljuti na samog sebe ili sebi neto prebacuje, kad je na sebe ponosan, svaa se sa samim sobom, pokuava da samom sebi ulije hrabrost, kae sebi da to i to treba da uradi", a neto drugo opet ne treba", kad postavlja sebi ciljeve, pravi sa sami m sobom kompromise, ili planira ta e uiniti. injenica da ljudsko bie dela u odnosu na samoga sebe na ove, i bezbroj drugih naina, stvar je jednostavnog empirijskog op aanja, i ne predstavlja nikakvu mistiku. Tu sposobnost ljudskog bia da dela u odno su na samog sebe Mid smatra sredinjim mehanizmom pomou kojeg se ljudsko bie suoava s a svojim svetom i hvata se s njim u kotac. Taj mu mehanizam omoguuje da ukazuje ( make indication ) samom sebi na stvari koje ga okruuju i tako svoje postupke usme rava pomou onog to zapaa. Sve ega je ovek svestan istovremeno predstavlja ono na ta on sebi ukazuje - otkucaji sata, kucanje na vratima, dolazak prijatelja, primedba koju uje od sagovornika, spoznaja da mora obaviti neki zadatak, ili zakljuak da im a kijavicu. I obrnuto, sve ono ega nije svestan je, ipso facto, neto na ta sebi ne ukazuje. Svesni ivot ljudskog bia, otkako se probudi pa dok ne zaspi, sastoji se o d neprekidnog toka takvih ukazivanja - zapaanja stvari s kojima ima posla i koje uzima u obzir. Ljudsko bie, dakle, vidimo kao organizam koji se sa svojim svetom suoava pomou mehanizma samoukazivanja. Taj je mehanizam na delu prilikom tumaenja t uih postupaka. Protumaiti postupak drugoga znai rei samome sebi da dotini postupak im a ovo ili ono znaenje, odnosno prirodu. Prema Midu, proces samoukazivanja ima izu zetan znaaj, koji se ispoljava na dva naina. Prvo, ukazati sebi na neto znai izdvoji ti ga iz okruenja, staviti ga na stranu, dati mu znaenje ili, Midovim jezikom, pre tvoriti ga u objekt objekt - to jest, sve na ta pojedinac sebi ukazuje - nije ist o to i dra; on nema vlastitu unutarnju prirodu, koja na pojedinca deluje i moe se n ezavisno od njega utvrditi, ve mu prirodu, odnosno znaenje, pridaje pojedinac sam. Objekt je proizvod pojedineve dispozicije da dela, a ne dra koja prethodi inu i pr ouzrokuje ga. Pojedinac nije okruen svetom unapred postojeih objekata koji na njeg a dejstvuju i izazivaju njegovo ponaanje; ispravnije je rei da ovek svoje objekte k onstruie na osnovu vlastite tekue aktivnosti. U svakom od bezbroj svojih postupaka - bili oni nevani, kao to je oblaenje, bili krupni, kao to je priprema za profesion alnu 4karijeru - pojedinac sebi odreuje razliite objekte, daje im znaenje, procenjuje nji hovu prikladnost za svoje delanje i odluuje na osnovu te procene. Upravo je to sm isao tumaenja, odnosno delanja na osnovu simbola. Druga vana posledica injenice da ljudsko bie samom sebi ukazuje na objekte jeste to to njegovo delanje nije puko pr anjenje, ve neto konstruisano, izgraeno. Bez obzira na to o kakvom je delanju re, lju dska jedinka postupa tako to skree sebi panju na raznovrsne stvari koje treba uzeti u obzir tokom delanja. ovek mora da postane svestan ta eli da uini i kako to treba da uini; mora sebi da ukae na razliite okolnosti koje te napore mogu olakati ili otea ti; mora da uzme u obzir zahteve, oekivanja, zabrane i pretnje, onako kako se oni javljaju u situaciji u kojoj dela. Njegovo se delanje gradi korak po korak, kro z proces samoukazivanja. Ljudska jedinka postepeno sklapa svoje delanje u celinu , i usmerava ga razmatranjem razliitih objekata i tumaenjem njihovog znaaja za plan irano delanje. Nema svesnog delanja za koje to ne vai. Proces konstruisanja delan ja putem samoukazivanja ne moe se podvesti ni pod jednu od konvencionalnih psihol okih kategorija. Taj je proces neto zasebno i razliito od bilo kog poimanja sopstva u kategorijama ustrojstva ili organizacije, Samoukazivanje je neprekidan komuni kativni proces u kojem pojedinac zapaa stvari, procenjuje ih, pridaje im znaenje i odluuje da dela na osnovu tog znaenja. Upravo se pomou tog procesa, a ne pukim ego m, ljudsko bie suoava sa svetom, odnosno alterima", i izlazi s njim na kraj. Dalje, proces samoukazivanja ne moe se podvesti pod kategoriju nekakvih sila - bilo spo ljanjih, bilo unutranjih - koje, po pretpostavci, deluju na pojedinca i proizvode njegovo ponaanje. Pritisci sredine, spoljanje drai, organski nagoni, elje, stavovi, oseanja, ideje i slino ne pokrivaju, niti objanjavaju, proces samoukazivanja. Proce s samoukazivanja nadmoan je nad svima njima po tome to pojedinac skree sebi panju i tumai prisustvo i nain ispoljavanja tih pojava - kada, recimo, uoava da mu se posta vlja neki drutveni zahtev, shvata neku naredbu, opaa da je gladan, zakljuuje da eli neto da kupi, postaje svestan odreenog oseanja, shvata da mu se ne dopada da obeduj e s nekim koga prezire, ili razmilja o tome da neto uini. Ukazujui samome sebi na te pojave, ovek ih savlauje i postaje kadar da na njih povratno deluje - prihvatajui ih, odbacujui ili preobraavajui, u skladu s tim kako ih definie, odnosno tumai. Njego vo ponaanje, dakle, nije rezultat nekakvih pritisaka sredine, drai, motiva, stavov a i ideja, ve temeljno zavisi od naina na koji ih on tumai i na koji s njima postup a tokom delanja koje konstruie. Proces samoukazivanja kojim se oblikuje ljudsko d elanje ne moe se objasniti iniocima koji prethode inu; on je samosvojna pojava, i k ao takav se mora prihvatati i prouavati. Upravo kroz taj proces ljudsko bie konstr uie svoje svesno delanje. 4Mid shvata da se oblikovanje pojedinevog delanja kroz proces samoukazivanja uvek odvija u drutvenom kontekstu. Budui da ta misao ima sutinski znaaj za razumevanje si mbolike interakcije, moramo je podrobno objasniti. Grupno delanje, u samoj svojoj osnovi, predstavlja meusobno uklapanje pojedinanih pravaca delanja. Svaki pojedin ac prilagoava vlastito delanje delanju drugih, utvrujui ta oni ine, ili ta nameravaju uiniti - to jest, poseui za znaenjem njihovih postupaka. Po Midu, pojedinac to postie tako to preuzima ulogu" drugih - bilo neke odreene osobe, bilo neke grupe (Midov uo pteni drugi"). Preuzimanjem uloga pojedinac nastoji da utvrdi nameru, odnosno sme r tueg delanja. On oblikuje i prilagoava vlastito delanje na temelju tumaenja postu paka drugih. Na taj se nain, u osnovi, grupno delanje odvija u ljudskom drutvu. U prethodnim pasusima izloene su bitne odlike Midove analize osnova simbolike intera kcije, kako ih ja vidim one ppdrazumevaju sledee: da ljudsko drutvo sainjavaju poje dinci koji poseduju sopstvo (to jest, koji sebi ukazuju na objekte iz okruenja); da je pojedinevo delanje konstrukcija, a ne pranjenje, i da ga pojedinac gradi put em zapaanja i tumaenja svojstava situacije u kojoj dela; da se grupno ili kolektiv no delanje sastoji od uzajamnog prilagoavanja pojedinanih delanja, proisteklog iz pojedinevog tumaenja i uzimanja u obzir tuih postupaka. Poto mi je namera da izloim, a ne da branim poziciju simbolike interakcije, u ovom ogledu neu nuditi argumente u prilog triju premisa koje sam upravo izneo. elim samo rei da se te tri premise l ako mogu empirijski potvrditi. Ne znam ni za jedan sluaj ljudskog grupnog delanja gde one he bi vaile. Pozivam itaoca da nae, ili zarnisli, makar jedan jedini prime r na koji se one ne mogu primeniti. Sada bih eleo da skrenem panju na to da sociol oka gledita o ljudskom drutvu najee izrazito odstupaju od premisa koje sam izneo kao o snove simbolike interakcije. Zaista, preteni deo tih gledita, naroito onih trenutno u modi, ljudsko drutvo ne vidi i ne tretira kao simboliku interakciju. Ona su najee z druena s nekim vidom sociolokog determinizma, a njihove predstave o ljudskom drutvu , pojedincima u njima i grupnom dejanju u dubokom su neskladu s premisama simbol ike interakcije. elim da kaem nekoliko reci o glavnim takama neslaganja. Za socioloko miljenje, ljudska drutva se retko kad sastoje od pojedinaca koji poeduju sopstvo. Umesto toga, sociolozi shvataju ljudska bia tek kao organizme opremljene nekom vr stom unutranje organizacije, koji reaguju na sile koje na njih deluju. Najee, mada n e i uvek, te su sile smetene u ustrojstvo drutva, kao recimo u sluaju drutvenog siste ma", drutvene strukture", kulture", statusnog poloaja", drutvene uloge", obiaja", i ije", kolektivne predstave", drutvene situacije", drutvenih normi" ili vrednosti". Pre tpostavlja se da je ponaanje ljudi kao lanova jednog drutva odraz uticaja koji na n jih vre dotini inioci i sile. Ta je pozicija, naravno, sasvim logina i neizbena, ukol iko se ljudsko ponaanje, ili 4njegove faze, objanjava pomou nekog od navedenih drutvenih inilaca. Pojedinci koji s ainjavaju ljudsko drutvo tretiraju se kao posrednici preko kojih navedeni inioci de jstvuju, a drutveno delanje takvih pojedinaca smatra se izrazom tih inilaca. Ovaj pristup, odnosno taka gledita, porie - ili bar ignorie - da ljudska bia imaju sopstvo , to jest, da delaju pomou samoukazivanja. Uzgred budi reeno, sopstvo" se ne moe uve sti u analizu pomou termina kao to su organski nagoni, motivi, stavovi, oseanja, in ternallzovani drutveni inioci ili psiholoke komponente. Ti psiholoki inioci imaju ist i status kao napred pomenuti drutveni inioci: smatraju se silama koje deluju na po jedinca, proizvodei njegovo ponaanje. Proces samoukazivanja ima prednost nad svima njima, ba kao to ima prednost nad drutvenim iniocima koji dejstvuju na ljudsko bie. Praktino nijedna socioloka koncepcija ljudskog drutva ne uvia da pojedinci koji ga in e imaju sopstvo, u napred definisanom smislu. Dalje, zastupnici takvih sociolokih koncepcija ne dre da se drutveno delanje pojedinaca u ljudskom drutvu konstruie pro cesom tumaenja. Umesto toga, delanje se posmatra kap proizvod inilaca koji deluju na pojedince i pomou njih. Ne uvia se da ljudi grade sopstveno drutveno ponaanje tum aei objekte, situacije i tue delanje. Tamo gde se tumaenju" uopte ostavlja nekakav pro stor, ono se definie kao puki izraz nekih drugih inilaca koji prethode inu (recimo, motiva), i prema tome nestaje kao inilac za sebe. Dakle, drutveno delanje ljudi t retira se kao spoljanji tok ili odraz sila koje na njih deluju, a ne kao niz inova , koje ljudi izgrauju putem tumaenja situacija u kojima se nalaze. Ova nas razmatr anja vode do sledee vane take razlikovanja uobiajenih sociolokih gledita i pozicije si mbolike interakcije: naime, gde se smeta drutveno delanje. Iz perspektive simbolike interakcije drutveno delanje je smeteno u delajue pojedince koji meusobno prilagoavaj u pravce svog individualnog delanja kroz proces tumaenja; grupno delanje je kolek tivno delanje takvih pojedinaca. Nasuprot tom stanovitu, socioloke koncepcije, mah om smetaju drutveno delanje u delanje drutva ili nekog njegovog dela. Primera ima b ezbroj. Dozvolite mi da navedem nekoliko. Neke koncepcije, tretirajui drutva ili l judske grupe kao drutvene sisteme", smatraju grupno delanje odrazom sistema, koji se ili nalazi u stanju ravnotee, ili nastoji da ga postigne. Zatim, grupno delanj e se ponegde poima kao izraz funkcija" nekog drutva ili grupe. Grupno delanje se t akoe moe posmatrati kao spoljanji izraz elemenata smetenih u drutvo ili grupu, kao to su kulturni zahtevi, drutveni ciljevi, drutvene vrednosti, institucionalne napetos ti. Te su koncepcije tipine; one ili ignoriu ili potpuno negiraju gledite koje uvia da su grupni ivot i grupno delanje sainjeni od kolektivnog, odnosno udruenog delanj a pojedinaca, koji nastoje da adekvatno odgovore svojim ivotnim situacijama. U ree nim koncepcijama, napon ljudi da konstruiu kolektivno delanje kako bi odgovorili zahtevima 4situacije - ako se uopte i pominju podvode pod dejstvo prikrivenih i nadmonih sila, smetenih u drutvo ili neki njegov deo. Pojedinci koji ine drutvo ili grupu postaju n osioci", posrednici kroz koje te sile dolaze do izraaja; a interpretativno ponaanj e pomou kojeg ljudi oblikuju svoje postupke postaje samo iznuena spona u okviru sl oene igre tih sila. Ukazivanje na take spora trebalo bi da nam pomogne da poziciju simbolike interakcije jasnije sagledamo. U .nastavku rada eleo bih da upotpunim s liku ljudskog drutva u kategorijama simbolike interakcije, i da izvuem neke metodol oke implikacije. Ljudsko drutvo se, dakle, sastoji od delajuih ljudi, a drutveni ivot od njihovog delanja. Jedinice delanja mogu biti pojedinci, kolektiviteti iji lano vi udrueno rade na nekom zajednikom poslu, ili pak organizacije koje delaju u ime neke skupine korisnika. Kao primere moemo uzeti, redom: pojedinane kupce na tritu, d ruinu za igru ili skupinu misionara i, najzad, poslovnu korporaciju ili profesion alno udruenje. U ljudskom drutvu nema empirijski opaljive aktivnosti koja ne proist ie iz neke jedinice delanja. Ovaj banalni iskaz moramo naglasiti, zbog prakse rair ene meu sociolozima da ljudsko drutvo svode na drutvene jedinice koje ne delaju - n a primer, drutvene klase u modernom drutvu. Oigledno, ljudsko drutvo se, osim kroz j edinice delanja koje ga ine, moe posmatrati i na druge naine; ja samo elim da istakn em kako je pristup drutvu kroz sastavne jedinice delanja jedini adekvatan ako elim o da dopremo do konkretne, empirijske aktivnosti. Dodao bih da svaka analiza lju dskog drutva koja pretenduje na to da predstavlja realan odraz svog predmeta mora potovati empirijski uvid da se ljudsko drutvo sastoji od jedinica delanja, i ne s me mu protivreiti. Slino tome, ne smeju se zanemariti ni uslovi u kojima ove jedin ice delaju. Jedna od primarnih okolnosti sastoji se u tome da se delanje odvija unutar neke situacije i u odnosu na nju. Bez obzira na to koja je jedinica delan ja posredi - pojedinac, porodica, kola, crkva, poslovna firma, radniki sindikat, z akonodavno telo i tako dalje - svaki dati postupak oblikuje se u svetlu situacij e u kojem se dogaa. To nas vodi drugoj vanoj okolnosti, naime, da se delanje formi ra, odnosno konstruie, tumaenjem situacije. Jedinica delanja neizbeno identifikuje t a mora uzeti u obzir - zadatke, povoljne prilike, prepreke, sredstva, zahteve, n eugodnosti, opasnosti i slino; ona ih mora na neki nain proceniti i doneti odluku na osnovu te procene. U takvo interpretativno ponaanje moe se upustiti pojedinac k oji usmerava vlastito delanje, kolektivitet pojedinaca koji delaju udrueno, ili za stupnici" koji delaju u ime neke grupe ili organizacije. Grupni ivot se sastoji o d jedinica delanja koje dela njeni odgovaraju na situacije u kojima se nau. Uobiaj eno je da veinu situacija s kojima se ljudi u datom drutvu susreu svi definiu ili str ukturiu" na isti nain. Prethodnom interakcijom oni su razvili i stekli zajednika ra zumevanja, odnosno definicije ispravnog naina postupanja u ovoj ili onoj situacij i. Te opte definicije omoguavaju ljudima da 4delaju slino. Ponaanje ljudi u takvim situacijama obino je repetitivno, to istraivaa n e treba da navede na pogrenu misao daje proces tumaenja potpuno izostao; naprotiv, iako su postupci fiksirani, uesnici u situaciji ih konstruiu kroz proces tumaenja. Poto su im pri ruci gotove i opteprihvaene definicije, ljudi svoje postupke usmera vaju i organizuju ne oseajui nikakav pritisak. Meutim, mnoge druge situacije uesnici moda nee definisati na jedinstven nain. U tom sluaju, njihovi pravci delanja ne mog u se lako uzajamno uklopiti, pa je kolektivno delanje onemogueno. Zato se moraju razviti zajednika tumaenja i nai naini da se uesnici jedan drugome uspeno prilagode. U sluaju takvih nedefinisanih" situacija neophodno je razotkriiti i prouiti proces n astanka definicije koji se uvodi u igru. Ako sociolozi, odnosno prouavaoci ljudsk og drutva, ele da istrae ponaanje jedinica delanja, pozicija simbolike interakcije za hteva od njih da dopru do procesa tumaenja kojim akteri konstruiu vlastito delanje . Taj se proces ne moe spoznati pukim razmatranjem uslova koji mu prethode: oni m ogu doprineti razumevanju tog procesa, u meri u kojoj na njega utiu, ali ga, kao stoje ranije reeno, nipoto ne prouzrokuju. Proces tumaenja se ne moe spoznati ni puk im zakljuivanjem o njegovoj prirodi na osnovu spoljanjeg delanja koje je njegov pr oizvod. Da bi dopro do navedenog procesa, istraiva mora preuzeti ulogu one jedinic e delanja ije ponaanje prouava. Budui da je jedinica delanja do konanog tumaenja dola omou oznaavanja i prosuivanja objekata, pridavanja znaenja i donoenje odluka, proces treba sagledati s njenog stanovita. Upravo spoznaja te injenice daje istraivakom rad u naunika poput R. E. Parka i V. A. Tomasa tako izuzetan znaaj. Ako pokua da sagled a interpretativni proces tako to e ostati na distanci, u ulozi takozvanog objektiv nog posmatraa, i odbiti da preuzme ulogu jedinice delanja, istraiva rizikuje da pos tane rtva najgore vrste subjektivizma - objektivni posmatra e proces tumaenja verova tno ispuniti vlastitim nagaanjima, umesto da ga sagleda onako kako se on odvija u iskustvu jedinice delanja koja ga koristi. No, naravno, u najveem broju sluajeva sociolozi ne pristupaju ljudskom drutvu kroz njegove sastavne jedinice delanja, v e su skloni da ga sagledaju kroz strukturu ili organizaciju, a drutveno delanje da tretiraju kao odraz te strukture i organizacije. Zato se oslanjaju na struktura lne kategorije, kao to su drutveni sistem, kultura, norme, vrednosti, drutvena stra tifikacija, statusne pozicije, drutvene uloge, institucionalna organizacija. Ovi se pojmovi koriste kako za analiziranje ljudskog drutva, tako i za objanjavanje dr utvenog delanja unutar njega. Druga vrsta zanimanja uobiajenog za socioloke posleni ke okrenuta je organizaciji kao sredinjoj temi. Jedan pravac istraivanja bavi se f unkcijama koje bi organizacija trebalo da obavlja. Drugi raireni pristup nalae da se drutvena organizacija globalnog drutva posmatra kao sistem koji stremi ravnotei: tu naunik nastoji da rasvetli mehanizme koji operiu unutar sistema kao njegov neo dvojiv deo. I najzad, 4trei pravac istraivanja sastoji se u identifikovanju sila koje deluju na organizac iju, izazivajui u njoj promene: tu se istraiva trudi, naroito kroz uporedne studije, da izoluje vezu izmeu uzronih inilaca i strukturalnih posledica. Ovi razliiti pravc i socioloke perspektive i zanimanja, danas tako duboko uvreeni, previaju jedinice d elanja unutar drutva i zaobilaze interpretativni proces kojim te jedinice grade s voje delanje. Ta zaokupljenost organizacijom, s jedne strane, odnosno jedinicama delanja, s druge, postavlja temelje za sutinsku razliku izmeu konvencionalnih pog leda na ljudsko drutvo i pogleda koji povlai simbolika interakcija. Ovo drugo gledit e spoznaje prisustvo organizacije u ljudskom drutvu i priznaje njen znaaj. Meutim, ono organizaciju vidi i tretira drugaije. Razlika se ispoljava u dva osnovna vida . Prvo, sa stanovita simbolike interakcije, organizacija jednog ljudskog drutva pre dstavlja samo okvir unutar kojeg;se odvija drutveno delanje, a ne determinantu to g delanja. Drugo, organizacija i promene u njoj proizvod su aktivnosti jedinica delanja, a ne sila" koje deluju nezavisno od tih jedinica. Svaki od ta dva aspekt a razlikovanja moramo razmotriti ponaosob, ne bismo li bolje razumeli kako ljuds ko drutvo izgleda gledano oima simbolike interakcije. Sa take gledita simbolike intera kcije, drutvena organizacija se nadaje kao okvir u kojem jedinice delanja razvija ju svoje aktivnosti. Strukturalne odlike, poput kulture", drutvenih sistema", drutven e stratifikacije" ili drutvenih uloga" stvaraju uslove za to delanje, ali ga ne od reuju. Ljudi - to jest, jedinice delanja - ne delaju u odnosu na kulturu, drutvene strukturu i slino; oni delaju u odnosu na situacije. Drutvena organizacija ulazi u delanje samo utoliko to oblikuje situacije u kojima ljudi delaju, i to prua fiksi rane skupine simbola koje ljudi koriste u tumaenju situacija. Nema sumnje da su t a dva oblika uticaja drutvenih organizacija veoma znaajni. U sluaju ustaljenih i st abilizovanih drutava, kao to su izolovana primitivna plemena i seljake zajednice, t aj e uticaj svakako biti izuzetno snaan. U onim pak ljudskim drutvima - naroito mode rnima - u kojima se nove situacije neprestano javljaju, a stare polako nestaju, uticaj organizacije slabi. Treba imati na umu da najznaajniji element s kojim se jedna jedinica delanja susree u odreenoj situaciji predstavljaju postupci drugih j edinica delanja. U modernom drutvu, s njegovim sve intenzivnijim meusobnim ukrtanje m pravaca delanja, nije neobino da se javljaju situacije u kojima postupci uesnika jo nisu ureeni i standardizovani; utoliko postojea drutvena organizacija ne oblikuj e situacije. Slino tome, simboli, odnosno orua tumaenja koja jedinice delanja koris te u takvim situacijama, mogu biti meusobno znatno razliita i podlona stalnoj prome ni. Iz tih razloga, drutveno delanje moe prekoraiti granice postojee organizacije po ma kojoj njenoj strukturalnoj dimenziji, ili od nje odstupiti. Organizacija lju dskog drutva ne srne se polstoveivati s procesom tumaenja kojim se slue njegove jedi nice delanja; premda ona ima udela u oblikovanju tog procesa, on se u njoj ne sa dri, niti iscrpljuje. 4No, moglo bi se rei da se najkrupnija posledica sagledavanja ljudskog drutva kao o rganizacije sastoji u previanju uloge koju jedinice delanja igraju u drutvenoj pro meni. Sociolozi obino postupaju na sledei nain: a) ideritifikuju jedno ljudsko drutv o (ili neki njegov deo) kao ustanovljenu ili organizovanu formu, b) identifikuju neki inilac ili uslov promene koji dejstvuje na ljudsko drutvo, odnosno njegov de o i c) identifikuju novu formu koju drutvo poprima poto je dati inilac promene delo vao. Navedena zapaanja doputaju Istraivau da formulie tvrdnje o tome kako dati inilac promene, dejstvuju! na datu organiovanu formu, ima za posledicu odreenu novu organi zovanu formu. Primeri takvih iskaza kreu se od sasvim grubih do veoma istananih, a ima ih bezbroj - recimo, tvrdnja da ekonomska depresija pojaava solidarnost radn ikih porodica, ili pak da industrijalizacija zamenjuje proirenu porodicu nuklearno m. Mene ovde ne zanima valjanost tih tvrdnji, nego metodoloka pozicija koju pretp ostavljaju. U sutini, taj nain razmiljanja ili ignorie ulogu interpretativnog ponaanj a jedinica delanja u nekom datom sluaju promene iii uzima daje interpretativno po naanje samo mehanika posledica inioca promene. elim da naglasim kako je svaki pravac drutvene promene, poto ukljuuje promenu u ljudskom delanju, neminovno posredovan t umaenjem od strane ljudi koje promena pogaa - jer, promena se javlja u vidu novih situacija, u kojima ljudi moraju konstruisati nove oblike delanja. Takoe, u sklad u s ranije reenim, tumaenja novih situacija nisu predodreena uslovima koji situacij ama prethode, ve zavise od objekata to se u aktualnim situacijama - unutar kojih s e ponaanje oblikuje - uzimaju u obzir i procenjuju. Lako moe doi do neujednaenosti u tumaenju, jer razliite jedinice delanja iz situacije izdvajaju razliite objekte, i li objektima koje zapaaju pridaju nejednaku teinu, ili pak povezuju objekte u razl iite obrasce. Pri formulisanju tvrdnji u vezi s drutvenom promenom, preporuljivo je shvatiti da je svaki pravac promene posredovan jedinicama delanja koje tumae sit uacije s kojima se suoavaju. Prouavaoci ljudskog drutva morae da postave sebi pitanj e da li se njihova zaokupljenost kategorijama strukture i organizacije moe usklad iti s interpretativnim procesom kojim ljudska bia, pojedinano i kolektivno, delaju u drutvu. Upravo raskorak izmeu to dvoje ometa nastojanja poslenika u drutvenim na ukama da formuliu naune tvrdnje istovrsne s propozicijama karakteristinim za fiziku ili biologiju. Taj je raskorak, tavie, najvei krivac za njihove tekoe da usklade hip otetike tvrdnje s. novodobijenim iskustvenim podacima. Postoje, naravno, pokuaji d a se ti nedostaci prevaziu izmiljanjem novih strukturalnih kategorija, i formulisa njem novih strukturalnih hipoteza, razvijanjem sve savrenijih istraivakih tehnika, pa ak i izgradnjom novih metodolokih shema strukturalne prirode. Takvi napori i da lje ignorlu ili otpisuju kao nevaan, interpretativni proces kojim ljudi, 4pojedinano i kolektivno, delaju u drutvu. Ostaje pitanje da li se ljudsko drutvo il i drutveno delanje moe uspeno analizirati shemama koje odbijaju da ljudska bia shvat e onakva kakva jesu, naime, kao osobe koje konstrulu pojedinano i kolektivno delan je kroz tumaenje situacija u kojima se nau. Alfred Sic O VIESTRUKIM STVARNOSTIMA U jednoj uvenoj glavi svojih Principa psihologije Vilijem Dejms (William James) an alizira na oseaj za stvarnost.1 Stvarnost, kae on, naprosto znai odnos prema naem emo cionalnom i aktivnom ivotu. Svekolika stvarnost ima subjektivno poreklo, sve to po buuje i podstie nae zanimanje jeste stvarno. Ako jednu stvar nazovemo realnom, to z nai da ona stoji u odreenom odnosu prema nama. Ukratko, re ,stvarno' predstavlja sam o ukras."2 Na iskonski impuls nalae nam da smesta potvrdimo stvarnost svega to poim amo, dokle god se ne javi neto to mu protivrei. Meutim, postoji mnotvo, verovatno bez broj razliitih poredaka stvarnosti, od kojih svaki ima vlastiti osobeni i odeliti stil postojanja. Dejms ih naziva poduniverzumima", a kao primere navodi ulni svet ili svet fizikih predmeta (kao vrhovnu stvarnost), svet nauke, svet idealnih odno sa, svet idola plemena", razliite natprirodne svetove mitologije i religije, razlii te svetove individualnog mnjenja, i najzad svetove istog ludila i hira.3 Popularn o Naslov originala. On Multiple Realities", odeljci I i II, str. 207 - 233, iz; Alf red Schutz, CollectedPapers I, The Problem of Social Reality.The Hague: Martinus Nijhoff, 1962. 1 2William James, Princples of Psychology, vol. II, glava XXI, str. 283-322. Isto, str. 320 3 Isto, str. 291 i dalje. 4miljenje sve te podsvetove poima manje-vie nepovezano, i kad se bavi jednim od nji h, privremeno zaboravlja njegove veze s ostalima. No, svaki objekt o kojem razmil jamo stoji u nekakvoj vezi s jednim od tih podsvetova. Svaki svet, dok mu posveuje mo panju, stvaran je na vlastiti nain; jedino to se s povlaenjem panje gubi i njegova realnost."4 Ovim opaskama Dejmsov genije je dotakao jedno od najznaajnijih filozo fskih pitanja. Svesno ograniavajui istraivanje na psiholoki aspekt problema, on se u zdrao od ispitivanja njegovih implikacija. Razmatranja koja slede, mada fragmenta rna, predstavljaju prvi pokuaj da se ocrta jedan moguan pristup nekim od tih impli kacija; naroito emo nastojati da razjasnimo odnos izmeu realnosti sveta svakodnevno g ivota i sveta teorijske, naune kontemplacije. STVARNOST SVETA SVAKODNEVNOG IVOTA PRIRODNI STAV SVAKODNEVNOG IVOTA I NJEGOV PRAGMATIKI MOTIV Zapoeemo analizom sveta s vakodnevnog ivota - svetom koji potpuno budan odrastao ovek, delajui u tom svetu i na nj, meu svojim blinjima, doivljava kao stvarnost u okviru prirodnog stava. Svet s vakodnevnog ivota" ovde e znaiti intersubjektivni svet koji je postojao mnogo pre n aeg roenja, koji su Drugi - nai prethodnici - doiveli i protumaili kao orgamzovani sv et. Sada se on nudi naem doivljavanju i tumaenju. Svako tumaenje tog sveta zasniva s e na zalihi prethodnih doivljaja, kako naih vlastitih, tako i onih koje nam prenos e nai roditelji i uitelji, a koji u obliku prirunog znanja" funkcioniu kao referentna shema. Ova zaliha prirunih iskustava ukljuuje nae znanje da je svet u kojem ivimo s vet potpuno omeenih objekata s definisanim svojstvima, objekata meu kojima se kreem o, koji nam pruaju otpor i na koje moemo da delujemo. Posmatran iz prirodnog stava , svet nije - i nikada nije ni bio - puki agregat mrlja boje, nekoherentnih zvuk ova, sredita toplote ili hladnoe. Filozofska ili psiholoka analiza konstituisanja n aih iskustava moe naknadno, retrospektivno, opisivati kako elementi tog sveta delu ju na naa ula, kako ih pasivno opaamo na nejasan i zbrkan nain, kako aktivnbm aperce pcijom na um izdvaja izvesne odlike unutar opaajnog polja, poimajui ih kao stvari j asnih obrisa, koje se istiu prema manje-vie neartikulisanoj pozadini, odnosno hori zontu. Prirodni stalne zna za te probleme. Za njega svet od samog poetka nije pri vatni svet pojedinca ve intersubjektivni svet, zajedniki svima nama, prema kojem n emamo teorijski, nego eminentno praktian interes. Svet svakodnevnog ivota predstav lja pozornicu, i istovremeno objekt, za naa delanja i interakcije. Njime moramo 4 Isto, str. 293 4zagospodariti, i njega moramo menjati, kako bismo ostvarili ciljeve kojima teimo, ivei meu svojim blinjima. Mi delujemo i operiemo ne samo unutar tog sveta ve i na nje ga. Nai telesni pokreti - kinestetiki, lokomotorni, operativni - prikljueni su, da tako kaemo, na taj svet, preobraavajui ili menjajui njegove objekte i njihove uzajam ne odnose. S druge strane, ti objekti pruaju naem delanju otpor, koji moramo ili n advladati ili mu se predati. Dakle, s pravom moemo rei da pragmatiki motiv upravlja naim prirodnim stavom prema svetu svakodnevnog ivota. Svet u ovom smislu jeste net o to moramo promeniti svojim delanjem ili to menja nae delanje. MANIFESTACIJE OVEKOV OG SPONTANOG IVOTA U SPOLJANJEM SVETU I NEKI NJIHOVI OBLICI Ali, ta treba po drau me vati pod upravo pomenutim terminom delanje"? Kako ovek s prirodnim stavom doivljava vlastita delanja" unutar sveta i nad njim? Oigledno, delanja" su manifestacije ovek ovog spontanog ivota. No, niti.ovek doivljava sve te manifestacije kao delanja, nit i sva njegova delanja unose promene u spoljanji svet. Naalost, savremena filozofsk a misao ne lui jasno razliite oblike tih doivljaja i zato ne postoji nikakva optepri hvaena terminologija. Uzalud bismo posegnuli za modernim biheviorizmom i njegovim razlikovanjem izmeu vidljivog i nevidljivog ponaanja, kojem se ponekad pridodaje I trea kategorija poluvidljivog, za oznaavanje govornih inova kao manifestacija spo ntanosti. Nije nam ovde cilj da kritikujemo temeljnu greku bihevioristikog stanovit a, niti da raspravljamo o neadekvatnosti i nedoslednosti pomenutog trojstva. Za nae svrhe, dovoljno je pokazati kako bihevioristiko tumaenje spontanosti nimalo ne doprinosi razjanjavanju pitanja kojim se bavimo, naime, kako razliite oblike spont anosti doivljava um iz kojeg su potekle. Biheviorizam kao referentna shema moe, u najboljem sluaju, koristiti posmatrau tueg ponaanja. On, i jedino on, moe biti zainte resovan za razmatranje aktivnosti ljudi ili ivotinja u okviru neke relacione shem e - kao to je dra - odgovor, ili organizam - okruenje - i jedino su s njegove take g ledita te kategorije uopte dostupne. Na problem, meutim, nije u tome ta se dogaa oveku kap psiho-fiziolokoj jedinici, ve stav koji on zauzima prema tim dogaanjima - ukrat ko, subjektivno znaenje koje ovek pridaje izvesnim doivljajima unutar vlastitog spo ntanog ivota. Ono to se posmatrau prikazuje kao objektivno isto ponaanje moe za subje kta tog ponaanja imati veoma razliita znaenja, ili pak biti potpuno lieno znaenja. Zn aenje, kao to sam pokazao na drugom mestu,5 nije inherentno svojstvo odreenih doivlj aja koji se javljaju unutar toka nae svesti, ve rezultat tumaenja prolih doivljaja ko je refleksivno sagledamo iz trenutnog 5 A. Scriurz, Der sinnhafte Aufbau der sozialen Welt, drugo izdanje, Wien 1960, st r 29- 43,72-93 4Sada. Dokle god ivim unutar svojih postupaka usmerenih na odreene objekte, ti post upci nemaju nikakvo znamenje. Oni postaju smisleni tek ako ih pojmim kao jasno o meene prole doivljaje, dakle retrospektivno. Znai, jedino oni doivljaji koji se mogu prizvati iz seanja van granica njihove aktualnosti, i o ijem konstituisanju mogu p ostavljati pitanja, jesu subjektivno smisleni. Ali, ako usvojimo ovu karakteriza ciju znaenja, da li se moe rei da u mom spontanom ivotu uopte postoje doivljaji koji n isu subjektivno smisleni? Po naem miljenju, odgovor je potvrdan. Postoje puki fizi oloki refleksi, kao to je trzaj kolena, skupljanje zenice, treptanje, crvenjenje; zatim, tu su pasivne reakcije izazvane onim to Lajbnic (Leibniz) naziva talasanje m nerazbirljivih i zbrkanih malih opaaja; nadalje, tu su moje dranje, moj izraz li ca, moje raspoloenje, one manifestacije mog spontanog ivota koji imaju za posledic u odreena obeleja mog rukopisa koji se podaje grafolokom tumaenju itd. Svi ovi oblic i nevoljne spontanosti doivljavaju se dok se dogaaju, ali ne ostavljaju nikakav tr ag u pamenju; kao doivljaji oni su - da se opet posluimo Lajbnicovim izrazom, najsv rsishodnijim za ovu temu percipirani, ali ne i apercipirani. Budui prolazni i uto pljeni u okolne doivljaje, oni se he mogu ni izdvojiti ni prizvati iz seanja. Oni pripadaju kategoriji sutinski aktualnih doivljaja, to jest, oni postoje samo u akt ualnosti njihovog doivljavanja i ne mogu se spoznati refleksivnim stavom.6 Subjek tivno smislene doivljaje koji emaniraju iz naeg spontanog ivota nazvaemo ponaanjem ( conduct; izbegavamo izraz behavior" jer on, onako kako se danas najee koristi, ukljuu je i manifestacije spontanosti liene subjektivnog znaenja, recimo reflekse). Izraz ponaanje kako ga ovde upotrebljavamo odnosi se na sve vrste subjektivno smislenih doivljaja spontanosti, bilo kao deo unutranjeg ivota, bilo prikljuenih ha spoljanji s vet. Ako je doputeno upotrebljavati objektivne termine za opis subjektivnih doivlj aja - a prethodna razjanjenja otklonila su opasnost od nesporazuma rei emo da ponaan je moe biti vidljivo, (overt) i nevidljivo (covert). Prvo emo nazvati pukom radnjo m (mere doing), a drugo pukim razmiljanjem (mere thinking). Meutim;: izraz ponaanje' ', kako ga ovde koristimo, ne podrazumeva nikakvo pozivanje na nameru.. Sve vrst e takozvanih automatskih aktivnosti-unutranjeg ili spoljanjeg ivota - po navici, tr adicionalne, afektivne - spadaju u tu klasu, koju Lajbnic naziva klasom empirijsk og ponaanja". Ponaanje koje se unapred planira, to jest, koje je zasnovano na unap red zamiljenom projektu, nazivaemo delanjem, bez obzira na to je li vidljivo ili 6 to se tie refleksivnog stava", up. Marvin Farber, The Foundation of Phenomeno!ogy, Cambridge, 1943, str. 523 i dalje, i 378 i dalje; up. takoe Dorion Caims: An Appro ach to Phenomenology", u: Philosophical Essays in Memory of Edmund Husserl, ur. M. Farber, Cambridge 1940, str. 8 i dalje: Pojam sutinski aktualnih doivljaja", meut im, ne moe se nai u Huserlovim spisima; Huserl je zastupao miljenje da se, u naelu, svaki in moe refleksivno spoznati. 4nevidljivo. to se tie ove druge vrste delanja, moramo utvrditi da li je u projekt ukljuena namera da se on ostvari - da se izvede dokraja, da se proizvede projekto vano stanje stvari. Postojanje takve namere preobraava puku primisao u cilj, a pr ojekt u svrhu. Ako namera ostvarivanja ne postoji, projektovana nevidljiva akcij a ostaje fantazam, kao to je, recimo, sanjarenje na javi; ako postoji, moemo govor iti o svrsishodnoj akciji ili vrenju (performan-ce). Kao primer nevidljivog delan ja koje je istovremeno vrenje moemo uzeti proces projektovariog razmiljanja, kao re cimo pokuaj da se mentalnim putem rei neki nauni problem. to se tie takozvanih vidlji vih delanja, to jest, delanja koja su prikljuena na spoljanji svet putem telesnih pokreta, razlikovanje izmeu delanja sa namerom ostvarenja, i onih bez nje, nije n eophodna. Svako vidljivo delanje predstavlja vrenje, onako kako smo ga definisali . Da bismo razlikovali (nevidljivo) vrenje pukog razmiljanja od (vidljivog) vrenja koje zahteva tefesne pokrete, ovo potonje emo nazvati injenjem ( working ). injenje je, dakle, delanje u spoljanjem svetu, zasnovano na projektu i obeleeno namerom d a se projektovano stanje stvari proizvede telesnim pokretima. Od svih opisanih o blika spontanosti injenje je najvanije za kontituisanje sveta svakodnevnog ivota. Ka o to emo uskoro pokazati, potpuno budno sopstvo integrie u svom injenju i kroz svoje injenje svoju sadanjost, prolost i budunost u jednu osobenu dimenziju vremena; u sv ojim aktima injenja, ono sebe ostvaruje kao totalitet; ono komunicira sa Drugima; ono organizuje razliite prostorne perspektive sveta svakodnevnog ivota. Ali, pre no to se okrenemo ovim problemima, moramo razjasniti ta znai izraz potpuno budno sop stvo", koji smo upravo upotrebili. OBLICI NAPETOSTI SVESTI I PANJA PREMA IVOTU Jedna od sredinjih ideja Bergsonove fil ozofije glasi da na svesni ivot sadri neogranien broj razliitih ravni - poev od ravni delanja, na jednom kraju, pa sve do ravni sna, na drugom. Svaku od tih ravni odl ikuje osobena napetost svesti, pri emu ravan delanja podrazumeva najvei, a ravan s na najnii stupanj napetosti. Razliiti stupnjevi napetosti nae svesti, smatra Bergso n, funkcija su naeg nejednakog zanimanja za ivot, pri emu delanje predstavlja na naj intenzivniji interes da se suoimo sa stvarnou i njenim zahtevima, a san potpuni ned ostatak tog interesa. Attention a la vie - panja prema ivotu - stoga je osnovno re gulativno naelo naeg svesnog ivota. Ono definie granice naeg sveta koji je za nas rel evantan; ono artikulie na neprekidni misaoni tok; ono odreuje opseg i funkcionisanj e naeg pamenja; ono ini da - izrazimo se jezikom koji smo dosad koristili - ivimo u naim 4sadanjim doivljajima, usmerenim na objekte, ih se pak, refleksivnim stavom, okreemo naim prolim doivljajima i pitamo se o njihovom znaenju.7 Izrazom potpuna budnost eli mo da oznaimo onu ravan svesti, maksimalno napetu, koja nastaje iz stava pune panj e prema ivotu i njegovim zahtevima. Jedino sopstvo koje vri, a naroito sopstvo koje ini, jesu potpuno zainteresovana za ivot i, stoga, potpuno budna. Takvo sopstvo iv i u svojim inovima i panja mu je okrenuta iskljuivo sprovoenju projekata u delp, ost varenju plana. Ta je panja aktivna, nikako pasivna. Pasivna panja je suprotnost po tpunoj budnosti. U pasivnoj panji ja doivljavam, na primer, talasanje nerazbirljiv ih sitnih opaaja koja su, kao to smo ranije rekli, u sutini aktualni doivljaji, a ne smislene manifestacije spontanosti. Smislena spontanost moe se, sa Lajbnicom, de finisati kao nastojanje da se doe do novih, i uvek novih opaaja. U svom najniem obl iku, ona vodi izdvajanju nekih opaaja, koje time pretvara u apercepciju; u svom n ajviem obliku, ona dovodi do injenja, koje je prikljueno na spoljanji svet i modifik uje ga. Pojam potpune budnosti nudi polazite za jedno legitimno8 pragmatiko tumaenj e naeg kognitivnog ivota. U stanju potpune budnosti, sopstvo koje ini izdvaja onaj segment sveta koji je pragmatiki relevantan, a te relevancije odreuju formu i sadra j naeg misaonog toka: formu, zato to reguiiu napetost pae memorije, a time i obim nai h prolih doivljaja koje prizivamo iz seanja, kao i buduih doivljaja koje anticipiramo ; sadraj, zato to svi ti doivljaji, zbog unapred zacrtanog projekta i njegovog spro voenja u delo, bivaju podvrgnuti specifinim promenama panje. Sve nas ovo neposredno uvodi u analizu vremenske dimenzije u kojoj inee sopstvo doivljava vlastite postup ke. U izlaganju nismo strogo sledili Bergsonovu terminologiju, ali se nadamo da adek vatno izraavamo,njegove najvanije misli.Evo izbora,nekih odlomaka iz Bergsonovih r adova koji su znaajni za na problem: Essai sur les donnees immediates de la consci ence, Paris 1889, str 20 i dalje; 94-106. (Srpskohrvatski prevod: Ogled o neposr ednim injenicama svesti, prev F. Pai, Beograd, Mladost, 1978) Matiere et Memoire, P aris 1897, str. 189-195; 224-233; Le reve" (1901) u: L'Energie spirituele, Paris 1919, str. 108-111; L'effort intellectuel".(1902), u. Ibid., str. 164-171; Introdu ction a la metaphysique'r (1903), u: La pensee et le mouvant, Paris 1934, str 23 3-238, ,,Le souvenir du present et la fausse reconnaissance" (1908), u: L'energi e spirituelle, str. 129-137; La conscience et la vie" (1911), u: ibid:, str. 15-1 8; La perception du changement" (1911), u: La pensee et le mouvant, str. 171-175, 190-193; ,,Fantomes de vivants" et recherche psychique" (1913), u: L'energie spi rituelle, str. 80-84; ,,De la position des problemes" (1922), u: La pensee et le mouvant, str. 91 i dalje. Uz veoma malobrojne izuzetke, vulgarni pragmatizam ne razmatra probleme konstituisanja svesnog ivota, ukljuene u pojam ego agensa ili h omo fabera, od kojeg veina tih pisaca polazi kao od datosti Najveim delom, dakle, pragmatizam je samo zdravorazumski opis ovekovog stava u okviru svakodnevnog svet a injenja, ali ne i filozofija koja.ispituje pretpostavke te situacije. 8 7 4VREMENSKE PERSPEKTIVE EGO AGENSA" I NJIHOVO OBJEDINJAVANJE Poeemo tako to emo unutar delanja uopte, dakle i nevidljivog i vidljivog, povui razliku izmeu, s jedne strane , delanja koje upravo tee, napreduje (delanje-u-toku, lat. actio) i, s druge, del anja kao dovrenog ina, kap neega obavljenog (delanje, lat. actum)9. Dok ivim u svom delanju-utoku, okrenut sam stanju stvari do kojeg ono treba da dovede. Ipak, ja nisam istovremeno svestan svog doivljavanja tog tekueg procesa delanja-u-toku. Da bih ga doveo u svest, moram se refleksivno osvrnuti na svoje delanje-utoku. Kao t o je Djui ( Dewey ) jednom rekao, moram da zastanem i razmislim. Ako zauzmem ref leksivni stav, meutim, ja ne spoznajem svoje sadanje delanje-u-toku. Naprotiv, jed ino to mogu spoznati jeste moj dovreni in ( moje prolo delanje-u-toku ) ili, ako nas tavljam da delam dok se osvrem, izvrene poetne faze ( mog sadanjeg delanja-u-toku ). Dok sam iveo u svom delanju-u-toku, ono je bilo element moje ive sadanjosti. Sada se ta sadanjost preobrazila u prolost i ivi doivljaj mog delanja-u-toku ustupio je m esto priseanju injenice da sam obavio neki in, ili da sam se nalazio u procesu dela nja. Sagledano iz aktualne sadanjosti u kojoj zauzimam refleksivni stav, moje prol o ili sadanje zavreno delanje-u-toku moe se pojmiti jedino kroz inove koje sam njime izvrio. Dakle, ja mogu ili iveti u procesu svog delanja-u-toku, okrenutog objektu , i doivljavati svoje delanje-u-toku u Sadanjem Vremenu ( modo present ); ili pak mogu, da tako kaemo, iskoraiti iz tog aktualnog strujanja, i refleksivnim pogledom obuhvatiti inove koje sam izvrio u prethodnim procesima delanjau-toku u modusu Pr olog ili Sadanjeg Svrenog Vremena ( modo praeterito ). To ne znai - u skladu s onim t o je reeno u prethodnom odeljku - da samo izvreni inovi imaju znaenje, a ne i tekua d elanja. Moramo Imati na umu da je, po definiciji, delanje uvek zasnovano na unap red zacrtanom projektu, i upravo pozivanje na prethodei projekt daje znaenje i del anju-u-toku i inu. Ali kakva je vremenska struktura jednog projektovanog delanja? Dok projektujem svoje delanje ja, kako to Djui kae,10 obavljam probu svog delanj a u mati. Drugim reima, anticipiram ishod svog budueg delanja. Ja u mati posmatram t o anticipirano delanje kao ne-to to e biti obavljeno, kao in koji u ja izvriti. Projek tujui, ja posmatram svoj in u Buduem Svrenom Vremenu, razmiljam o njemu u modo futuri exacti. No, te su anticipacije prazne i mogu se, ali i ne moraju, ispuniti dela njem, kad do njega doista doe. Proli ili sadanji dovreni in, meutim, ne sadri prazne a ticipacije. Ono to je u projektu bilo prazno, sada ili jeste ili nije ispunjeno. Nita ne ostaje nerazreeno, nita neodlueno. Svakako, ja se mogu seati otvorenih 9 Na engleskom, dihotomija se izraava imenicama acting i action, na francuskom, agi r i action; na nemakom, Handeln i Handlung, - Prim prev. 10 Human Nature and Cond uctr New York 1922, Deo lII, Odeljak III. The Nature of Deliberation" 4anticipacija koje je ukljuivalo projektovanje ina, pa ak i protenzija koje su prati le moje ivljenje u procesu delanja-u-toku, dok je on bio aktualan. Ali sada, u re trospekciji, ja ih se seam kao svojih prolih anticipacija, koje su se ili obistini le ili nisu. Prema tome, samo izvreni in, a nikada delanje-u-toku, moe biti uspean i li neuspean. Ono to je dosad reeno vai za sve vrste delanja. Okrenimo se sada osoben oj strukturi injenja kao skupa telesnih radnji u spoljanjem svetu. Bergsonova, kao i Huserlova, istraivanja naglasila su znaaj naih telesnih pokreta za konstitutsanj e spoljanjeg sveta i njegove vremenske perspektive. Svoje telesne pokrete istovre meno doivljavamo u dve razliite ravni: u meri u kojoj se oni odvijaju u spoljanjem svetu, mi ih posmatramo kao dogaaje u prostoru i prostornom vremenu, merljive kao neki preeni put"; u meri u kojoj ih doivljavamo iznutra, kao promene koje se uprav o dogaaju, kao manifestacije nae spontanosti koje pripadaju naem toku svesti, oni s udeluju u naem unutarnjem vremenu, ili dureu. Ono to se dogaa u spoljanjem svetu prip ada istoj vremenskoj dimenziji u kojoj se odvijaju i dogaaji u neivoj prirodi. Ona se moe registrovati odgovarajuim instrumentima i izmeriti naim hronometrima. To je oprostoreno, homogeno vreme koje je univerzalni oblik objektivnog ili kosmikog v remena. S druge strane, u okviru unutarnjeg vremena, durea, nai aktualni doivljaji se povezuju s prolou, preko priseanja i retencija, kao i sa budunou; preko protenzija anticipacija. U naim teiesnim pokretima, i putem njih, mi pravimo prelaz sa naeg durea u prostorno ili kosmiko vreme, i nai postupci injenja sudeluju u obama. injenje mi istovremeno doivljavamo kao niz dogaaja u spoljanjem i u unutarnjem vremenu, ob jedinjujui obe dimenzije u jedinstveni tok koji emo nazvati iva sadanjost. iva sadanjo st, dakle, nastaje na preseku durea i kosmikog vremena. Dok se nalazi u ivoj sadanjo sti, i ivi kroz svoje tekue akte injenja, okrenuto objektima i ciljevima koje treba ostvariti, inee sopstvo doivljava sebe kao izvorite tekuih delanja i, stoga, kao nep odeljeno totalno sopstvo, Ono doivljava svoje telesne pokrete iznutra; ono ivi u k oreliranim sutinski aktualnim doivljajima nedostupnim priseanju i refleksiji; njego v svet jeste svet otvorenih anticipacija. Sopstvo koje ini, i jedino sopstvo koje ini, doivljava sve ovo modo presenti, doivljavajui samoga sebe kao autora tog tekueg injenja, ono sebe ostvaruje kao jedinstvo. Ali, kada se sopstvo, zauzevi refleksi vni stav, osvrne na akte injenja koje je izvrilo i osmotri ih modo praeterito, to se jedinstvo raspada. Sopstvo koje je izvrilo prole inove nije vie nepodeljeno total no sopstvo, ve jedno delimino sopstvo, izvrilac ovog odreenog ina, uzglobljenog u sis tem koreliranih inova kojem pripada. To delimino sopstvo samo je igra uloge, 4odnosno - ako se usudimo da, sa svim nunim rezervama, upotrebimo ona] prilino dvos misleni izraz koji su Dejms i Mid uveli u literaturu - ono je Mene. Neemo ovde ula ziti u sve mogune implikacije ove tvrdnje, jer bi to zahtevalo prikaz i kritiku M idovog prilino nepotpunog i nedoslednog pokuaja da se ovim problemima pozabavi. Og raniiemo se na to da ukaemo na distinkciju koju Mid pravi izmeu totaliteta delujueg s opstva, koji on naziva Ja", i deliminih sopstava izvrenih inova, odnosno igrae uloga, koje on naziva Mene". Do ove take, teza izloena u ovom radu slae se s Midovom anali zom. Slaemo se, nadalje, i sa Midovom tvrdnjom da Ja" ulazi u doivljaj tek poto je o stvarilo in, dakle iskustveno se javlja kao deo Mene, to jest, Mene je to to se ja vlja u naem doivljaju onako kako ga se seamo.11 Za nae svrhe je dovoljno rei ovoliko: uvid da unutarnje doivljavanje naih telesnih pokreta, sutinski aktualna iskustva i otvorene anticipacije izmiu spoznaji kroz refleksivni stav jasno pokazuje da prol o sopstvo nikad ne moe biti vie od jednog deliminog aspekta totalnog sopstva, koje se ostvaruje u doivljaju svog tekueg injenja. U vezi s razlikovanjem ( vidljivog ) i njenja i ( nevidljivog ) vrenja moramo dodati jo neto. U sluaju pukog vrenja - recimo , kad pokuavam da mentalnim putem resim neki matematiki problem - ako krajnji isho d nije ostvario moje anticipacije i ako sam nezadovoljan rezultatom, ja itav proc es mentalnih operacija mogu ponititi i poeti iz poetka. U spoljanjem svetu nita se nee prorneniti, poniteni proces nee ostaviti nikakav trag. U tom smislu, puka mentaln a delanja se mogu opozvati. injenje se, meutim, ne moe opozvati. Moje injenje menja spoljanji svet. U najboljem sluaju, ja mogu vaspostaviti prvobitnu situaciju kontr apotezima, ali ne mogu rainiti" ono to sam uinio. Iz tog razloga, ja sam - s moralnog i pravnog stanovita odgovoran za svoja dela, ali ne i za svoje misli. Takoe iz to g razloga, sloboda izbora izmeu nekoliko mogunosti prua mi se samo u mentalnom proj ektovanju injenja, pre no to sam to injenje izvrio u spoljanjem svetu ili, makar, dok njegovo izvravanje traje u ivoj sadanjosti i prema tome je jo uvek podlono preinakam a. Kad je posredi prolost, mogunosti izbora nema. Poto sam ostvario injenje, ili bar neke njegove delove, izabrao sam jednom Up. G. H. Mead, Mind, Self and Society, Chicago, 1934, str. 173-175, 196-198, 20 3, The Genesis of the Self", pretampano u: The Philosophy of the Present, Chicago, 1932, str. 176-195, nar. 184 i dalje; ,,What Sociaf Objects Must Psychology Pre suppose?", Journal of Phifosophy Vol. VIII, 1910, str. 174-180; The Social Self, Journal of Philosophy, Vol X, 1913, str. 374-380, V. isto tako odlinu knjigu Alfr eda Stafforda Claytona o Midu: Emergent Mind and Education, New York 1943, str, 136-141, nar 137. Nesumnjiva je Midova zasluga to je uoio veze izmeu ina, sopstva, p amenja, vremena i stvarnosti., Pozicija ovoga lanka, naravno, nepomirljiva je sa M idovom teorijom drutvenog porekla sopstva i s njegovim (modifikovanim) bihevioriz mom, koji ga navodi da sve gorepomenute fenomene tumai kroz shemu dra - odgovor. M nogo vie istine sadrano je u uvenoj Desetoj glavi Dejmsovih Principles of Psychology , gde moemo nai ne samo razlikovanje izmeu Mene i Ja, nego i pozivanje na telesne p okrete, pamenje i oseaj za vreme. 11 4zauvek ono to je uinjeno i sad moram snositi posledice. Ne mogu izabrati po elji on o to bih voleo da sam uinio. Dosad se naa analiza bavila vremenskom strukturom dela nja i, sledstveno tome, vremenskom strukturom sopstva - u izolovanom kontekstu t oka svesti usamljenog pojedinca, kao da se o oveku u prirodnom stavu moe razmiljati kao odvojenom od blinjih. Tu fiktivnu apstrakciju stvorili smo, naravno, samo za rad jasnijeg izlaganja problema. Sada se moramo okrenuti drutvenoj strukturi svet a injenja. DRUTVENA STRUKTURA SVETA SVAKODNEVNOG IVOTA Rekosmo ranije da je svet svakodnevnog ivota, u koji se raamo, od samog poetka intersubjektivan. Time podrazumevamo, s je dne strane, da nije re o mom privatnom svetu ve svetu zajednikom svima nama, a s dr uge strane, da unutar njega postoje moji blinji, s kojima sam povezan viestrukim d rutvenim odnosima. Moje se injenje ne odvija samo nad neivim stvarima ve i nad mojim blinjima; oni me navode na delanje i ja njih navodim na uzvratno delanje. Ne ula zei ovde u podrobnu raspravu o strukturi i konstituisanju drutvenog odnosa, meu mnot vom njegovih oblika odaberimo samo jedan kao ilustraciju: moji ostvareni inovi mo gu motivisati Drugog da reaguje, i obratno. Ja, recimo, postavljam Drugome pitan je s namerom da dobijem odgovor, a njegov odgovor motivisan je mojim pitanjem. E to jednog od mnotva tipova drutvenih delanja", i to onog tipa u kojem da bi" motivi ( in - order- to" motives ) mog delanja postaju zbog" motivi ( because" motives ) u partnerovoj reakciji. Drutveno delanje ukljuuje komunikaciju, a svaka se komunika cija nuno zasniva na injenju. Ako elim da komuniciram s Drugima, moram u spoljanjem svetu izvriti vidljive inove, koje Drugi treba da protumae kao znakove poruke koju e lim da prenesem. Gestovi, govor, pisanje itd. - sve je to zasnovano na telesnim pokretima. Do te take, bihevioristiko tumaenje komunikacije je opravdano. Greka se s astoji u poistpveivanju orua komunikacije, naime, pojedinanog injenja, sa samim komu niciranim znaenjem. Ispitajmo mehanizam komunikacije sa stanovita tumaa. Ja gotovi ishod tuih komunikativnih inova ili zaticem kao datost od koje zapoinjem svoje tumae nje, ili pak tekui proces komunikativnog deianja simultano pratim, dok se odvija. Prvi je sluaj posredi ukoliko moram da protumaim oznaku koju je Drugi ranije post avio, ili nekakvo orue koje je on proizveo. Druga vrsta odnosa prevladava ako slua m partnerov govor. (Postoje mnoge varijacije ovih osnovnih tipova, kao to je itanj e pisma Drugog, u svojevrsnoj kvazisimultanosti s tekuim komunikativnim procesom. ) Misao koju eli da mi prenese Drugi gradi korak po korak, dodajui re na re, reenicu na 4reenicu, pasus na pasus. Dok on to ini, moja interpretativna delanja slede njegove komunikativne akcije u istom ritmu. Oboje nas, ja i Drugi, doivljavamo tekui proc es komunikacije u ivoj sadanjosti. Artikuliui svoju misao, dok govori, u fazama, kom unikator ne doivljava samo ono to aktualno izuuje; u okviru toka njegove svesti komp fikovani mehanizam pamenja i anticipacije povezuje jedan element njegovog govora s onim to mu je prethodilo i onim to e slediti, povezujui sve u jedinstvenu misao ko ju eli da saopti. Svi ti doivljaji pripadaju njegovom unutarnjem vremenu. S druge s trane, njegov govor se odvija kao niz dogaaja u oprostorenom vremenu spoljanjeg sv eta. Ukratko, autor poruke doivljava tekui proces komuniciranja kao injenje u svojo j ivoj sadanjosti. A ja, slualac, sa svoje strane doivljavam vlastite interpretativn e postupke takoe kao neto to se dogaa u mojoj ivoj sadanjosti, premda to tumaenje nije njenje, ve samo vrenje, u okviru znaenja nae definicije. S jedne strane, ja doivljava m govor Drugog kao niz dogaaja u spoljanjem vremenu; s druge strane, doivljavam vla stito tumaenje kao niz pamenja i anticipacija, koji se dogaaju u mom unutarnjem vre menu, meusobno povezani mojom namerom da razumem misao Drugog kao celinu. Razmotr imo sada injenicu da dogaanje u spoljanjem svetu -govornikov govor - predstavlja, d ok traje, element zajedniki njegovoj i mojoj ivoj sadanjosti, koje tako postaju sim ultane. Moje simultano sudelovanje u tekuem procesu tueg komuniciranja uspostavlja , dakle, jednu novu dimenziju vremena. On i ja, mi delimo, sve dok proces traje, zajedniku ivu sadanjost, nau ivu sadanjost, koja njemu i meni omoguuje da kaemo: Mi ovo dogaanje doiveli zajedno." Tako uspostavljenim mi - odnosom, oboje - on, obraaj ui rni se, i ja, sluajui ga - ivimo u naoj uzajamnoj ivoj sadanjosti, okrenutoj ka mis i koja treba da se ostvari u komunikativnom procesu i putem njega. Mi starimo za jedno. Naa se analiza komunikacije u ivoj sadanjosti mi-odnosa dosad ograniavala na u to ukfjuenu vremensku perspektivu. Preimo sada na osobene funkcije telesnih pokr eta Drugog kao ekspresivno polje koje se, predstavljajui znakove misli Drugog, ot vara mom tumaenju. Jasno, irina tog polja, ak i ako se komunikacija dogaa u ivoj sadan josti, moe znatno varirati. Dostii e maksimum ako je partnerima zajedniko ne samo vr eme nego i prostor, to jest, u sluaju onoga to sociolozi nazivaju odnosom licem u lice. Da bismo to razjasnili, zadrimo se na naem primeru govornika i sluaoca i anal izirajmo one elemente takve situacije koji se podaju tumaenju. Tu su najpre reci, upotrebljene u znaenju koje imaju prema reniku i gramatici korlenog jezika, uz doda tne nijanse koje poprimaju iz konteksta govora, kao i nepredvidljive konotacije koje potiu iz psobenih govornikovih okolnosti. Tu je, zatim, modulacija govorniko vog glasa, izraz lica, gestovi koji 4prate govor. U normalnim okolnostima, jedino prenoenje misli pomou valjano odabran ih rei predstavlja govornikov projekt i, stoga, injenje", prema naoj definiciji. Dru gi elementi unutar polja, podlonog tumaenju s govornikove take gledita nisu planiran i i otud, u najboljem sluaju, predstavljaju puku radnju ili ak puke reflekse, dakl e, u sutini aktualne doivljaje bez subjektivnog znaenja. Pa ipak, i oni su elementi sluaoevog tumaenja stanja duha Drugog. Zajedniki prostor dozvoljava partneru da shv ati telesne izraaje Dnigog ne samo kao dogaaje u spoljanjem svetu ve kao inioce sajmo g komunikativnog procesa, premda oni ne proistiu iz komunikatorovog injenja. Ne sa mo da svaki partner u odnosu licem u lice sudeluje s drugim u ivoj sadanjosti; sva kr od njih, sa svim manifestacijama vlastitog spontanog okruenja; oboje sudeluju u nizu zajednikih doivljaja spoljanjeg sveta prema kojem moe biti okrenuto injenje ma kojeg od njih. i, najzad, u odnosu licem u lice (i jedino u njemu} partner moe s agledati sopstvo svoga blinjeg kao neokrnjeni totalitet u ivoj sadanjosti. Ovo je n aroito znaajno zato to, kao to smo ranije videli, ja vlastito sopstvo mogu sagledati jedino modo praeterito, dakle mogu spoznati tek jedan delimian aspekt mog prolog sopstva, samog sebe kao izvoaa uloge, kao Mene. Svi drugi drutveni odnosi jesu izve denice iz tog prvobitnog doivljaja totaliteta sopstva Drugog, u zajednikom vremenu i prostoru. Svaka teorijska analiza pojma okruenje" - jednog od ponajmanje razjanj enih termina kojima danas barataju drutvene nauke morala bi da krene od odnosa li cem u lice kao osnovne strukture sveta svakodnevnog ivota. Ne moemo ovde ulaziti u pojedinosti ovih izvedenih odnosa. Za na problem je bitno to to se ni u jednom od njih sopstvo Drugog ne nudi partneru kao jedinstvo. Drugi se ukazuje samo kao d elimino sopstvo, kao izvorite ovih ili onih inova, koje ja ne delim u ivoj sadanjosti . Zajednika iva sadanjost mi-odnosa pretpostavlja istovremeno prisustvo partnera Sv akom tipu deriviranog drutvenog odnosa pripada po jedan tip vremenske perspektive koji se izvodi iz ive sadanjosti. Postoji, recimo, jedna osobena kvazi sadanjost u kojoj ja tumaim tek ishode komunikacije Drugog - napisano pismo, odtampanu knjigu - a da nisam sudelovao u tekuem procesu inova komuniciranja. Postoje i druge vrem enske dimenzije u kojima sam povezan sa savremenicima ( contemporaries ) koje ni kada nisam sreo, ili sa prethodnicima ( predecessors ), ili sa naslednicima ( su ccessors ); istorijsko vreme, u kojem doivljavam aktualnu sadanjost kao ishod proli h dogaaja; i mnoge druge. Sve ove vremenske perspektive mogu se dovesti u vezu sa ivom sadanjou: moju vlastitu aktualnu ili bivu, ili aktualnu ili bivu ivu sadanjost ih blinjih s kojima sam, opet, povezan u iskonskoj ili izvedenoj ivoj sadanjosti. S ve se to odvija u razliitim modalitetima potencijalnosti ili kvaziaktualnosti, a svaki tip ima vlastite oblike skupljanja" iii produavanja" vremena, vlastite oblike preskakanja". Postoje, nadalje, razliiti vidovi 4preklapanja i meusobnog proimanja ovih perspektiva, njihovog aktiviranja ili gaenja" pomakom iz jedne u drugu, kao i preobraaji jedne u drugu, razliiti tipovi sinteti zovanja i kombinovanja, ili izolovanja i rasplitanja. Koliko god raznovrsne bile vremenske perspektive i njihovi uzajamni odnosi, one sve vode poreklo iz presek a dures. i kosmikog vremena. U naem drutvenom ivotu unutar prirodnog stava, i zahvalj ujui njemu, sve te perspektive, opaamo kao integrisane u jedinstvenu, po pretposta vci homogenu dimenziju vremena, koja obuhvata ne samo sve individualne vremenske perspektive svakog od nas tokom naeg budnog ivota ve i onu zajedniku svima nama. Nj u emo nazvati drutvenim (civic) ili standardnim vremenom. Ona takoe predstavlja pre sek kosmikog i unutarnjeg vremena, mada - u pogledu ovog potonjeg - samo jednog n jegovog aspekta, to jest onog u kojem potpuno budan ovek doivljava svoje akte injen ja kao dogaaje unutar toka svoje svesti. Zato to sudeluje u kosmikom vremenu, stand ardno vreme se moe meriti naim satovima i kalendarima. Zato to se poklapa sa naim un utarnjim oseajem vremena, u kojem doivljavamo svoje akte injenja, ako smo - i samo ako smo - potpuno budni, ono upravlja sistemom planova pod koji podvodimo svoje projekte, kao to su planovi za ivot, rad i dokolicu. Zato to je zajedniko svima nama , standardno vreme omoguava intersubjektivnu koordinaciju razliitih individualnih planskih sistema. Prema tome, drutveno ili standardno vreme je univerzalna vremen ska struktura intersubjektivnog sveta svakodnevnog ivota u prirodnom stavu u isto m onom smislu u kojem Zemlja predstavlja njegovu prostornu strukturu, koja obuim a prostorno okruenje svakoga od nas. SLOJEVI STVARNOSTI U SVAKODNEVNOM SVETU INJENJA Potpuno budan ovek u prirodnom sta vu prvenstveno je zainteresovan za onaj odeljak sveta vlastitog svakodnevnog ivot a koji je u njegovom domaaju i kojem on sam ini sredite, u prostornom i vremenskom smislu. Mesto koje moje telo zauzima unutar sveta, moje aktualno Ovde, jeste pol azna taka iz koje ja zapoinjem svoje snalaenje u prostoru. Ono je, da tako kaemo, nu lta taka mog koordinatnog sistema. U odnosu na moje telo ja grupiem elemente okoli ne u kategorije desno i levo, ispred i iza, iznad i ispod, blizu i daleko, i tak o dalje. Na slian nain, moje aktualno Sada jeste ishodina taka svih vremenskih persp ektiva pomou kojih organizujem dogaaje u svetu: kategorija pre i pole, prolo i budue, istovremeno i uzastopno itd. 4U okviru ove osnovne orijentacione sheme, meutim, svet injenja je strukturisan u r azliite slojeve stvarnosti. Velika je Midova zasluga12 to je analizirao strukturis anje stvarnosti - makar fizike tvari - u odnosu na ljudsko delanje, naroito na akt ualno manipulisanje objektima pomou ruku. Upravo ono to je Mid nazvao podrujem manip ulacije" sainjava jezgro stvarnosti. Ovo podruje ukljuuje objekte koje istovremeno vidimo i njima rukujemo, za razliku od udaIjenih objekata koje ne moemo dodirnuti u naem polju vidljivosti. Jedino doivljaji fizikih stvari unutar podruja manipulaci je pruaju priliku za osnovni test svake stvarnosti naime, pruanje otpora - jedino oni definiu, Midovim reima, standardne dimenzije" stvari koje se pojavljuju Izvan m anipulatornog podruja, u formama iskrivljenim razliitim optikim perspektivama. Ova teorija o premoi podruja manipulacije bez sumnje se slae sa tezom koja se zastupa u ovom radu, naime, da svet naeg injenja, telesnih pokreta, manipulisanja objektima i rukovanja stvarima i ljudima sainjava osobenu stvarnost svakodnevnog ivota. Za nae svrhe, meutim, razlika izmeu objekata koji se doivljavaju dodirom i udaljenih ob jekata, inae izuzetno vana, nije od prvenstvenog znaaja. Lako bi se moglo pokazati da ova dihotomija proistie iz Midove temeljno bihevioristike pozicije i njegove ne kritike upotrebe sheme dra dogovor. Nas, naprotiv, zanima prirodni stav potpunog b udnog, odraslog oveka koji ivi ivot iz dana u dan. On uvek raspolae zalihom ranijih doivljaja, meu kojima su i predstava o udaljenosti kao takvoj, kao i o mogunosti sa vlaivanja udaljenosti aktima injenja, tanije aktima fizikog kretanja. U prirodnom st avu, dakle, vizuelno opaanje udaljenog objekta podrazumeva anticipaciju da se kre tanjem moe ostvariti dodir sa udaljenim objektom, u kojem sluaju e objekti izgubiti iskrivljenu formu, a njihove standardne dimenzije" biti nanovo uspostavljene. Ov a anticipacija, kao i svaka druga, moe, ali ne mora izdrati probu potonjeg aktualn og iskustva. Ako je iskustvo opovrgne, to e znaiti da dotini udaljeni objekt ne pri pada svetu mog injenja. Dete moe traiti da dotakne zvezde. Za odraslog oveka u priro dnom stavu, zvezde su blistave takice izvan sfere njegovog injenja i to vai ak i ako mu njihov raspored slui da se snae u prostoru. Predlaemo, dakle, da se onaj sloj s veta injenja koji pojedinac doivljava kao jezgro svoje stvarnosti nazove svetom un utar njegovog domaaja. Ovaj svet ukljuuje ne samo Midovo podruje manipulacije ve i s tvari u dometu pojedinevog vida i sluha, odnosno ne samo domen sveta otvoren njeg ovom aktualnom injenju nego i susedne oblasti njegovog potencijalnog injenja. Nara vno, ovi prostori nisu razdvojeni otrim granicama, oni su okrueni oreolima maglovi tog i otvorenim horizontima, koji se menjaju u zavisnosti od promene interesovan ja i panje. Jasno, itav taj sistem sveta unutar mog The Phihsophy of the Present, Chicago 1932, str. 124 i dalje; The Philosophy of the Act, Chicago 1938, str. 103-106, 121 i dalje, 190-192, 196-197, 282-284. 12 4domaaja" menja se sa svakom mojom kretnjom; miui telo, ja pomiem nulto sredite svog k oordinatnog sistema, a samim tim se menjaju svi brojevi (koordinate) unutar tog sistema. Moemo rei da svet unutar mog aktualnog domaaja u jednom sutinskom smislu pr ipada sadanjem vremenu. Svet unutar mog potencijalnog domaaja, meutim, nosi jednu s loeniju vremensku strukturu. Morali bismo razluiti bar dve zone potencijalnosti. P rvoj, koja se odnosi na prolost, pripada ono to je ranije bilo u mom aktualnom dom aaju i to se, tako ja pretpostavljam, moe u nj vratiti (svet unutarpovratljivog dom aaja ). Pretpostavka koju to podrazumeva zasnovana je na idealizacijama - koje up ravljaju svekolikim ponaanjem u prirodnoj sferi - naime, da mogu nastaviti da del am kao to sam dosad delao, i da mogu uvek iznova zapoeti isto delanje pod istim us lovima. Huserl, govorei o univerzalnoj ulozi ovih idealizacija u utemeljivanju lo gike, naroito iste analitike, naziva ih idealizacijama ,,i tako dalje", i mogu to p onovo uiniti", pri emu je ova druga subjektivni korelat prve.13 Evo primera: poto s am izvrio in kretanja, iz domaaja mi je izalo ono to je prethodno predstavljalo svet u mom domaaju". Pomeranje nultog sredita mog koordinatnog sistema pretvorilo je moj prethodni svet u modalitetu hic u svet koji je sada u modalitetu ilic.14 No, Id ealizacijom mogu to ponovo uiniti" ja pretpostavljam da mogu nanovo preobraziti ak tualni ilic u novi hic. Proli svet unutar mog domaaja ima, zahvaljujui ovoj idealiz aciji, karakter sveta koji se moe vratiti u moj domaaj. Tako, na primer, moje neka danje podruje manipulacije nastavlja da funkcionie u mojoj sadanjosti kao potencijal no podruje manipulacije u modalitetu ilic, i sada ima karakter svojevrsne verovat noe ponovnog uspostavljanja. Kao to je ova prva zona potencijalnosti vezana za prol ost, tako je druga zasnovana na anticipacijama budunosti. Unutar mog potencijalno g domaaja nalazi se i svet koji niti jeste, niti je ikada bio unutar mog aktualno g domaaja, ali koji svejedno mogu dosegnuti pod idealizacijom i tako dalje" ( svet unutar dostinog domaaja ). Najvaniji primer ove druge zone potencijalnosti jeste s vet unutar aktualnog domaaja moga blinjeg. Recimo, njegovo manipulatorno podruje se ne poklapa - ili bar ne sasvim15 - sa mojim, zato to se ono samo njemu javlja u modalitetu hic, a meni u ilic. Ipak, ono jeste moje dostino podruje manipulacije, koje bi moglo; postati aktualno za mene kad bih bio na njegovom mestu, i , doist a e to postati ako preduzmem odgovarajue kretnje.16 13 14 Formale und transzendentale Logik, Odeljak 74, str. 167. Terminologija sledi onu Huserlovu iz njegovih Meditapons Cartesiennes, odelj-ci 53 i dalje. (V. srpskoh rvatskf prevod: Kartezijanske meditacije, preveo F. Zenko, Zagreb. CKD SSO, 1975 .) 15 U odnosu licem u lice - i u tome lei dodatna osobenost ovog vrhovnog drutven og odnosa - svet u mom domaaju i svet u domaaju mog partnera preklapaju se, dakle postoji makar jedan deli sveta koji je u mom. i njegovom zajednikom domaaju 16 D. H. Mid u svom ogledu The Objective Realitv of Perspectives" pretampanom u Phiiosophy of the Present dolazi do slinog zakljuka: Sadanja stvarnost je4Ono to je reeno o manipulatornom podruju savremenika vai, sasvim uopteno, za svet unu tar vaeg, njihovog, neijeg domaaja. To podrazumeva ne samo svet unutar aktualnog do maaja Drugog ve i svetove unutar njegovog povratljivog i dostinog domaaja. Celokupni sistem koji se na taj nain grana zahvaljujui slojevitosti drutvenog sveta obojen j e najrazliitijim nijansama koje potiu iz raznih oblika drutvenosti - kao to su prisn ost i anonimnost, tuost i bliskost, drutvena blizina i drutvena distanca itd. - a k oje upravljaju mojim odnosima sa neposrednim blinjima, zatim savremenicima, preth odnicima i napokon naslednicima. Sva ta pitanja ne moemo ovde obraivati. Za nae svr he, dovoljno je pokazati da itav drutveni svet jeste svet unutar mog dostinog domaaj a, strukturisan u skladu s razliitim verovatnoama dosezanja. No, stupnjevi verovat noe povraanja ( kod prve ), odnosno dosezanja ( kod druge zone potencijalnosti ) n ipoto nisu istovetni. to se tie prvog sluaja, moramo imati na umu da sam ono to je za mene sada tek verovatnoa povratljivog domaaja nekada doivljavao u aktualnom domaaju . Moji proli akti injenja, pa ak i delanja koja sam u prolosti samo projektovao, pri padali su svetu koji je tada bio u mom aktualnom domaaju. S druge strane, oni su povezani sa mojim sadanjim duhovnim stanjem, koje je takvo kakvo jeste zato to je trenutno prola stvarnost nekada bila sadanja stvarnost. Anticipirana moguna reaktua lizacija nekada aktualnog sveta u mom domaaju, prema tome, zasniva se na reproduk cijama i retencijama mojih vlastitih prolih doivljaja obistinjenja. Verovatnoa obna vljanja nekad aktualnog domaaja je, dakle, maksimalna. Druga zona potencijalnosti odnosi se, putem anticipacije, na moja budua duhovna stanja, Ona nije povezana s a mojim prolim doivljajima, osim injenicom da njene anticipacije ( kao i sve antici pacije ) vode poreklo iz zalihe mojih prolih iskustava koja mi je trenutno pri ru ci, i moraju biti s njome saglasne. Ovi mi doivljaji omoguavaju da odmerim verovat nou ostvarivanja svojih planova i da procenim svoju snagu. Jasno, ova druga zona uopte nije homogena, ve je izdeljena na sektore s razliitim verovatnoama dosezanja. Ove se verovatnoe smanjuju uporedo sa porastom prostorne, vremenske i drutvene uda ljenosti dotinog sektora od aktualnog sredita mog sveta injenja. Stoje ta udaljenos t vea, to su moje anticipacije dostine aktualnosti neizvesnije, da bi na kraju pos tale sasvim prazne i neostvarljive. SVET INJENJA KAO VRHOVNA STVARNOST; FUNDAMENTALNA STREPNJA; EPOCH PRIRODNOG STAVA ste jedna mogunost! To je ono to bi bilo kad bismo bili tamo, umesto ovde" (str. 1 73) 4Svet injenja kao celina ima prvenstvo nad svim drugim poduniverzumima stvarnosti. To je svet fizikih stvari, ukljuujui moje telo; to je oblast mojih telesnih pokret a i operacija; on prua otpore ije savlaivanje zahteva napor; on preda me stavlja za datke, dozvoljava mi da ostvarim svoje planove, i omoguava mi da uspem ili omaim u pokuaju da dostignem ciljeve. Svojim injenjem ja sam okrenut spoljanjem svetu, men jam ga; premda su izazvane mojim injenjem, te promene doivljavamo i ja sam i drugi , osvedoavamo se u njih kao u dogaaje u tom svetu, nezavisno od mog injenja koje ih je prouzrokovalo. Taj svet i njegove objekte ja delim s Drugima; s Drugima imam zajednike ciljeve i sredstva; s njima radim u mnogostrukim drutvenim inovima i odn osima; s njima se prepliem, i oni sa mnom. I najzad, svet injenja jeste stvarnost unutar koje se ostvaruju komunikacija i igra uzajamnog motivisanja. On se, dakle , moe doiveti unutar obeju osnovnih referentnih shema - uzrone sheme motivacija, i teleoloke sheme ciljeva. Kao to je ranije reeno, taj svet za na prirodni stav prvens tveno nije objekt razmiljanja, ve polje kojim treba zagospodariti. Mi za nj imamo eminentno praktian interes, prouzrokovan nunou pokoravanja osnovnim zahtevima naeg ivo ta. No, mi nismo podjednako zainteresovani za sve slojeve sveta injenja. Selektiv na funkcija naeg zanimanja organizuje svet u oba smisla - i prostorno i vremenski - u slojeve vee, odnosno manje relevantnosti. Iz sveta u okviru mog aktualnog il i potencijalnog domaaja kao prvenstveno vani biraju se oni objekti koji sada jesu, ili u budunosti mogu postati, ciljevi III sredstva za ostvarenje mojih projekata , kao i oni koji s mog stanovita jesu, ili e postati, opasni, ugodni, ili na neki drugi nain za mene relevantni. Ja neprestano anticjplram budue posledice koje od t ih objekata mogu oekivati, i budue promene koje e moje projektovano injenje na njima izazvati. Razjasnimo ta u ovom kontekstu podrazumevamo pod relevantnou". Ja se, na primer, unutar prirodnog stava strastveno zanimam za rezultate mog delanja, a na roito za to da li e moje anticipacije izdrati probu prakse. Kao to smo ranije videli , sve anticipacije i planovi odnose se na ranija iskustva koja su sada pri ruci, to mi omoguava da procenirn svoje anse. Ali, to je tek polovina prie. ta anticipiram je jedna stvar, a zato neke dogaaje uopte anticipiram sasvim druga. Jedna je stvar ta se moe dogoditi pod odreenim uslovima i okolnostima, a druga zato sam zaintereso van za te dogaaje i zato napeto iekujem ishod svojih proroanstava, Pozivanje na prirun u zalihu iskustava, kao nataloena prethodna iskustva, daje odgovor samo na prvi d eo tih dihotomija. Drugi njihov deo povezan je sa sistemom relevancija kojim e ru kovodi ovek u okviru prirodnog stava u svakodnevnom ivotu. Ne moemo ovde ispitivati sve implikacije problema relevancije, ijeg jednog aspekta smo se upravo dotakli. No, ukratko, elimo rei da se itav 4sistem relevancija koji nama upravlja u prirodnom stavu zasniva na temeljnom doiv ljaju svakog od nas: znam da u umreti i plaim se toga. Predlaemo da se taj temeljni doivljaj nazove fundamentalnom strepnjom. To je praiskonska anticipacija, iz koj e sve druge vuku koren. Iz fundamentalne strepnje proistie mnotvo meusobno povezani h sistema nadanja i strahovanja, potreba i zadovoljenja, prilika i rizika koji ov eka u prirodnom stavu nagone da stalno pokuava ovladati svetom, prevazii prepreke, zacrtati i ostvariti projekte. Aii, sama fundamentalna strepnja tek je korelat naeg postojanja kao ljudskih bia unutar vrhovne stvarnosti svakodnevnog ivota, te s e prema tome nade i strahovi, kao i s njima povezana zadovoljenja i razoaranja, z asnivaju na svetu injenja, i moguna su jedino u njemu. Oni su sutinski elementi rea lnosti tog sveta, ali ne zavise od naeg verovanja u nju. Naprotiv, za prirodni st av je karakteristino da svet i njegove objekte uzima zdravo za gotovo, sve dok se ne pojavi dokaz o suprotnom. Dokle god jednom uspostavljena referentna shema, s istem naih i tuih potvrenih doivljaja funkcionie, dokle god delanja i operacije izvren i pod njegovim vodstvom daju eljene rezultate, mi tim doivljajima verujemo. Ne zan ima nas da otkrijemo da li taj svet zaista postoji ili je samo koherentan sistem doslednih privida. Nemamo razloga da gajimo ikakve sumnje u nae potvrene doivljaje koji - tako verujemo - prikazuju stvari onakvima kakve one zaista jesu. Potrebn a je naroita motivacija - poput iznenadnog prodora neobinog" doivljaja, koji se ne m oe podvesti pod zalihu prirunog znanja, ili joj protivrei - da bismo revidirali svo ja ranija verovanja. Fenomenologija nam je dala pojam fenomenolokog epocha -suspen dovanja vere u stvarnost sveta - kao sredstvo za prevazilaenje prirodnog stava ra dikalizacijom kartezijanskog metoda filozofske sumnje.17 Usuujemo se da ponudimo ideju da ovek u okviru prirodnog stava takoe koristi osobeni epoch, naravno, sasvim razliit od fenomenologovog. On ne suspenduje verovanje u spoljanji svet i njegove objekte, ve naprotiv, suspenduje sumnju u njegovo postojanje. On u zagrade stavl ja podozrenje da su svet i njegovi objekti moda drugaiji no to se njemu prikazuju. Predlaemo da se taj epoch nazove epoch prirodnog stava. MNOGOSTRUKE STVARNOSTI I NJIHOVO KONSTITUISANJE Na poetku ovog rada pozvali smo se na teoriju Vilijema Dejmsa o mnotvu poduniverzum a, od kojih se za svaki moe rei da je na vlastiti nain stvaran, sve dok je na nj us merena naa panja. Dejms sam naglaava da svaki od tih poduniverzuma ima osobeni i ode liti stil postojanja; da se, u okviru svakog od tih poduniverzuma u sve iskaze bilo atributivne, bilo egzistencijalne - veruje ve samim tim to su izreene, osim uk oliko se ne 17 Up. Farber, nav. deio, str. 526 i dalje 4sukobljavaju s drugim iskazima u koje se istovremeno veruje, a koji sadre iste ka tegorije kao i prethodni18 da je celokupho razlikovanje izmeu stvarnog i nestvarno g zasnovano na dve mentalne injenice - prvoj, da o istoj stvari moemo misliti na ra zliite naine; i drugoj, da - poto smo sebi ta razliita miljenja predoili - moemo odabr ti koje emo prihvatiti, a koje odbaciti". Dejms, dakle, govori o jednom ,,oseaju st varnosti", koji se moe istraivati u okviru psihologije verovanja i neverovanja. Da bismo tu znaajnu ideju oslobodili njenog psiholokog konteksta, umesto o mnotvu pod univerzuma stvarnosti radije govorimo o omeenim oblastima znaenja, pri emu svakoj o d njih moemo pripisati odreeni prizvuk stvarnosti. Govorimo o oblastima znaenja, a ne o poduniverzumima, zato to se stvarnost konstituie znaenjem naih doivljaja, a ne o ntolokom strukturom objekata.19 Otud emo odreeni skup vlastitih doivljaja nazvati om eenom ob|asu znaenja ukoliko sve njih odlikuje osobeni kognitivni stil i ukojiko su - u odnosu na taj stil- ne samo unutar sebe konziteiitni ve i meu sobom uskladljiv i. Podvueno ogranienje je znaajno, jer nekonzistentnost i neuskladljivost nekih doiv ljaja, koji sudelujii u jednom Istom kognitivnom stilu, ne moraju podrazumevati iezavanje prizvuka stvarnosti iz date oblasti znaenja kao celine, ve samo opovrgavan je jednog doivljaja ili vie njih, u okviru nje. No, ta treba podrazumevati pod izra zima osobeni kognitivni stil" i prizvuk stvarnosti"? Kao primer razmotrimo jo jedno m svet svakodnevnog ivota, kako smo ga u prethodnom odeljku definisalf i analizir ali. Ovaj je svet svakako jedan poduniverzum" ili omeena oblast znaenja" izmeu mnotva drugih, premda se ovaj izdvaja i:kao krajnja, odnosno vrhovna stvarnost, iz razl oga koje nabrajamo u prethodnom odeljku. Ako ponovo pregledamo osnovne odlike ko je obeleavaju njegov osobeni kognitivni stil, nalazimo sledee.: 1. osobenu napetos t svesti, naime potpunu budnost, koja proistie iz pune panje prema ivotu; 2. osoben i epoch, naime suspendovanje sumnje; 3. preovlaujui oblik spontanosti, naime injenje ( smislena spontanost, zasnovana na projektu i obeleena namerom da se projektova no stanje stvari sprovedie u delo telesnim pokretima u spoljanjem svetu ); 4. oso beni oblik doivljavanja vlastitog sopstva ( sopstvo koje ini kao totalno sopstvo ) ; 18 19 James, Principles, Vol. II, str. 290 Up Husserl, Ideas, General introduction to Pure Phenomenology prev. B. Gibson, London/New York 1931, odeljak 55, str. 168: U izvesniom smislu i s dunim oprezom u korienju rei, moemo rei da su sva stvarna jedins tva jedinstva znaenja" (podvukao E Huserl). 45. osobeni oblik drutvenosti ( zajedniki intersubjektivni svet komunikacije i drutv enog delanja ); 6. osobenu vremensku perspektivu ( standardno vreme, koje nastaj e ukrtanjem durea i kosmikog vremena, kao univerzalna vremenska struktura intersubj ektivnog sveta ). To su bar neke od odlika kognitivnog stila koji pripada ovoj o blasti znaenja. Dokle god nai doivljaji ovog sveta - kako oni valjani, tako i oni o povrgnuti - sudeluju u tom stilu, ovu oblast znaenja moemo smatrati stvarnom, moemo joj pripisati prizvuk stvarnosti. A to se tie vrhovne stvarnosti svakodnevnog ivot a, prirodni stav nas prosto nagoni da joj taj prizvuk pridamo, jer naa praktina is kustva dokazuju jedinstvo i suvislost sveta injenja, te hipoteza o njegovoj realn osti deluje nepobitno. tavie, ta nam se stvarnost ini prirodnom, i svoj stav prema njoj nismo spremni da napustimo sve dok ne doivimo osobeni ok, koji nas prisiljava da prekoraimo granice te omeene" oblasti znaenja, i prizvuk stvarnosti prenesemo na neku drugu. Svakako, tokom mog svakodnevnog ivota esto doivljavam takve okove; oni i sami pripadaju njegovoj stvarnosti. Oni mi pokazuju da svet injenja u standardn om vremenu nije jedina omeena oblast znaenja, ve samo jedna od mnotva takvih oblasti , dostupnih mom intencionalnom ivotu. okantni" doivljaji isto su onoliko raznovrsni koliko su razliite omeene oblasti znaenja kojima mogu pridati prizvuk stvarnosti. E vo nekih primera: ok zaspivanja jeste skok u svet snova; unutarnji preobraaj kroz koji prolazimo dok se zavesa die oznaava prelazak u svet pozorine predstave; ako du go stojimo pred nekom umetnikom slikom, i ograniimo svoje vidno polje na ono to se nalazi unutar rama, na stav se korenito menja i prelazimo u svet slikarstva, ako sluamo vic i spremni smo da nakratko prihvatimo njegov izmiljeni svet kao stvarnos t u odnosu na koju svet naeg dnevnog ivota poinje da izgleda kao ista budalatina, za trenutak se naemo u neprilici, koja se razreava smehom; okreui se svojoj igraki, dete prelazi u svet igre i tako dalje. Religiozna iskustva, u svim svojim varijantam a, takoe su primeri takvog oka - recimo, Kjerkegorov (Kierkegaard) doivljaj trenutka " kao skoka u religioznu sferu; ili, odluka kakvog naunika da svoje uobiajeno stra stveno sudelovanje u poslovima ovoga sveta" zameni stavom bezinteresne kontemplac ije. Samimo reeno u nekoliko teza, 1) Svi ti svetovi - svet snova, matanja i fantaz ama, naroito svet umetnosti, zatim svet religioznog doivljaja, svet naune kontempla cije, svet deje igre, i svet luaka - jesu omeene oblasti znaenja. To znai: a) sve one imaju osobeni kognitivni stil (koji nije istovetan sa stilom sveta injenja unuta r prirodnog stava); b) svi doivljaji unutar svakog od ovih svetova jesu, s obziro m na taj kognitivni stil, unutar sebe konzistentni i 4uskladljivi jedan sa drugim ( mada ne i sa znaenjem svakodnevnog ivota ); c) svaka od ovih omeenih oblasti znaenja moe poprimiti osobeni prizvuk stvarnosti ( mada ne onaj karakteristian za svet injenja ). 2) Konzistentnost i uskladljivost doivljaja s obzirom na njihov osobeni kognitivni stil opstaju jedino unutar granica dotine oblasti znaenja, kojoj doivljaji pripadaju. Ono to je uskladljivo s oblau znaenja P n ipoto nee biti jednako uskladljivo s oblau znaenja Q. Naprotiv, sagledano iz P, koja se uzima kao stvarna, Q i svi doivljaji koji joj pripadaju izgledae fiktivno, neko nzistentno i neuskladljivo i obratno. 3} Upravo nam to daje za pravo da govorimo o omeenim oblastima znaenja. Ta omeenost podrazumeva da ne postoji mogunost da se, uvoenjem neke transformativne formule, uspostavi unakrsni odnos meu njima, iz jedn e u drugu moe se prei jedino skokom", kako ga Kjerkegor naziva, koji se manifestuje u subjektivnom doivljaju oka. 4) Ono to smo upravo .nazvali.skokom" ili okom". nije n ita drugo do radikalna modifikacija napetosti nae svesti, zasnovana na jednoj drug aiji attention a la vie. 5) Kognitivnom stilu osobenom za svaku od tih razliitih o blasti znaenja pripada, dakle, osobena napetost svesti i, sledstveno tome, osoben i epoch, preovlaujui oblik spontanosti, osobena forma samodoivljavanja, osobeni obli k drutvenosti i osobena vremenska perspektiva. 6) Svet injenja u svakodnevnom ivotu jeste arhetip naeg doivljaja stvarnosti. Sve druge oblasti znaenja mogu se smatrat i njegovim modifikacijama.20 Tomas Lukman O ZNAENJU U SVAKODNEVNOM IVOTU I U UVOD 20 SOCIOLOGIJIini se da je ovde potrebno pozvati na opreznost. Pojam omeenih oblasti znaenja nema konotaciju statinosti, u smislu da moramo odabrati jednu od tih oblasti kao dom u kojem emo iveti, iz kojeg emo. polaziti i u koji emo se vraati. To nipoto nije sluaj U toku jednog jedinog dana, ak u toku jednog sata, naa svest moe proi kro najrazjiiti je napetosti i zauzeti najrazliitije stavove panje prema ivotu. Postoji, tavie, probl em enklava", to jest, regiona koji pripadaju jednoj oblasti znaenja a okrueni su dr ugom Ovim problemom - ma koliko bio vaan - ne moemo se pozabaviti u okvirima ovoga lanka, koji se svesno ograniava na formulisanje nekoliko analitikih naela, Pomenimo jedan primer te ovde zanemarene skupine pitanja: svako projektovanje unutar sve ta injenja samo po sebi, kao to smo videli, jeste fantaziranje, tavie ukljuuje i neku vrstu teorijske kontemplacije, mada ne nuno onu koja pripada naunom stavu. Naslov originala: Thomas Luckmann, On Meaning in Everyday Life and in Sociology", iz zb ornika The Sociology of Everyday Life, ur. Michel Maffesoli, spec. izdanje asopis a CurrentSociology,Vol. 31, No. 1,1989, str. 17-29 4Ljudskim biima njihov ivot - bilo kao celina, bilo u nekim svojim delovima - moe de lovati smisleno. Pitanje da li jeste tako, ili se pak ivot ini lienim opteg i natkri ljujueg znaenja, bitno je za ljude kao pojedince, a moe se pretvoriti i u problem o d izvesne vanosti za itava drutva i istorijske epohe. Kako razliita drutva pokuavaju d a rese ovaj problem i reenja ponude svojim lanovima, i kako pojedinci ta reenja kor iste, predstavlja, naravno, vaan predmet zanimanja drutvenih nauka, naroito onih og ranaka antropologije i sociologije koji prouavaju znanje i religiju. No, bez obzi ra na zanimanje pojedinaca i drutava - kao i nauka koje prouavaju pojedince i drutv a - za natkriljujue znaenje ivota, u ljudskom ivotu kao takvom postoji jedna element arna dimenzija znaenja, koja predstavlja neto mnogo vie no puki kuriozitet za speci jalizovane discipline. Ljudski ivot, obini, svakodnevni ljudski ivot, jeste lanac d elanja. ta god bio osim toga, ivot je pre svega unutar sebe povezan sled projekata koje su pojedinana ljudska bia ostvarila, manje ili vie uspeno. Samim tim to predsta vljaju subjektivna postignua ili neuspehe, delanja imaju znaenje kao projekti, pos tignua, neuspesi - za aktere, kao i, razume se, za sve druge koje su ta delanja n a ovaj ili onaj nain zahvatila. Otud ne moe biti sumnje da ljudski ivot - smislen i li besmislen en gros - jeste smislen poduhvat en detail. Moe se, zapravo, rei da s e ljudski ivot iz dana u dan rekonstituie pomou obinih" znaenja, bez obzira na to koli ko natkriljujueg znaenja pojedinci i drutva pripisuju i kolektivnoj i kosmikoj egzis tenciji. U skladu s time moe se rei da se sve drutvene nauke, u krajnjoj liniji, te melje na toj sutinskoj i konstitutivnoj odlici svoga predmeta": elementarnim, svak odnevnim znaenjima ljudskog delanja. I to sasvim po strani od injenice da neke drut vene nauke mogu imati naroito, dodatno interesovanje za sloenije procese drutvenog konstruisanja znaenja i smisla koji karakterisu religiju, nauku, umetnost i tako dalje. Ukratko, delanje kao smisleno ponaanje jeste pretpostavka i temelj drutveni h nauka. Umovi impresionirani naizgled nepokolebljivim materijalnim temeljima pr irodnih nauka u XIX veku bili su neskloni da priznaju injenicu da drutvene nauke, premda takoe ispovedaju empiristiku logiku" proverljive procedure i kosmoloko" objanje nje kao krajnji cilj, imaju drugaiji predmet i stoga drugaiju objektivnu osnovu. ak se ni danas ova injenica ne priznaje svugde, a preesto se priznaje ili nerado, il i s jednom izlinom dozom iskrene konfuzije. Dok neki zadrti galilejci uporno nast avljaju zaludnu potragu za nekom, po pretpostavci fizipkom, terra firma na kojoj e podii zdanje drutvenih nauka, drugi romantizuju znaenje", kao da ono nije vrsta - i esto neugodna - injenica obinog ivota. Maks Veber ( Max Weber ) je meu prvima ustvrd io da drutvene nauke ne mogu imati drugog pouzdanog temelja do analize delanja ka o subjektivno smislenog ponaanja. On je izriito formulisao metodoloku posledicu jed ne interakcionistike" ( nematerijalistike i neidealistike ) drutvene nauke. 4Prvenstveni zahtevi drutvenih nauka jeste precizan i intersubjektivno proverljiv opis ljudskog delanja kao ponaanja koje ima znaenje za aktere. On je jasno video d a se prvi korak u zadovoljavanju ovog zahteva mora sastojati od identifikacije i rekonstrukcije raznih vrsta tipinih znaenja koja delanja poprimaju za aktere u lj udskoj povesti.21 Maks Veber nije samo uoio osnovni metodoloki problem drutvenih na uka ve je i preduzeo neke vane korake ka njegovom reavanju. Drugi su krenuli za nji m. lako je izgradnja programa jedne interpretativne sociologije tegoban poduhvat , a pokuaji da se do cilja stigne raznim preicama d