Socijalna interakcija

Socijalna interakcija

Svi procesi koji se odvijaju izmeu socijalnih

entiteta u okviru zajednikog socijalnog

prostora

Socijalni entiteti:

pojedinci (ljudi i ivotinje)

grupe

Vrste socijalne interakcije:

pojedinac pojedinac

pojedinac GRUPA

GRUPA GRUPA

ta sve spada u socijalnu interakciju?

komunikacija opaanje osoba

opaanje emocija

odreivanje grupne pripadnosti

opaanje osobina linosti

tumaenje namera

socijalno poreenje

tumaenje uzroka dogaaja

javljanje naklonosti / nenaklonosti

izraavanje emocija

koakcija (socijalna facilitacija i inhibicija)

imitacija

itd.

Cueva de las Manos, Santa Cruz, Argentina, 10.000 godina p.n.e.

Komunikacija

Ue odreenje komunikacije

Komunikacija je simbolika razmena meu

ljudima.

Namerno saoptavanje poruke kojoj je

pripisano neko znaenje.

Znaci

Signali

grmljavina

kripa tokova

znojenje

plakanje

irenje zenica

glavobolja

oznake pola

Simboli

pisak lokomotive

saobraajni znaci

govorne poruke

smeh

uniforma

tapanje

oznake roda

Rei (jezik)

Signali (simptomi)

= informativni znaci Simboli = komunikativni znaci

Signali i simboli

X je SIGNAL ako: X ukazuje na Y

X je SIMBOL ako: pomou X se saoptava Y

U praksi je teko praviti razliku koja se lako pravi na teorijskom

nivou: da li je neki znak signal ili simbol?

Tokom komunikacije, paralelno sa saoptavanjem i

razumevanjem simbolikih poruka, osobe odailju i registruju

veliki broj signala.

I emitovanje i tumaenje signala moe biti manje ili vie

automatsko, namerno ili nenamerno, svesno ili nesvesno.

Rei nisu jedini simboli

(govorni i pisani jezik nije

jedini jezik)

ira odreenja komunikacije

Rot: Komunikacija je interakcija putem znakova.

U komunikaciju spada i odailjanje i tumaenje signala.

Informacija moe biti i nenamerno poslata.

Komuniciraju i ivotinje.

Prednost: nema potrebe za distinkcijama koje je lako

praviti na teorijskom nivou ali veoma teko u

konkretnim analizama.

Problem: Svako ponaanje ili neija karakteristika

moe biti indikator neega.

Najire odreenje komunikacije

Komunikacija je svako prenoenje informacije meu sistemima

Matematiki model iz teorije informacije.

Komuniciraju ljudi ali i telefoni, faks-maine, kompjuteri...

Jezik kojim se opisuje komunikacija (alje, prima, tumai, uporeuje odgovara itd.) ne podrazumeva da se radi o mentalnim operacijama, da iza njih stoji namera.

Vrste komunikacije Verbalna (komunikacija reima)

Neverbalna

prozodijska

paralingvistika

kinezika

proksemika

haptika

olfaktorna

temporalna

materijalna

Verbalna komunikacija

Govorni jezik - najvaniji simboliki sistem

Sapir (1921): Jezik - isto ljudski, ne-instinktivni metod

komuniciranja ideja, emocija i elja putem sistema

voljno proizvedenih, arbitrarnih simbola

Simboli su arbitrarni i konvencionalni

Socijalni po karakteru

ovek kao animal simbolicum (Ernst Cassirer)

Verovatno postoji ve 100 000 godina

Na svetu se trenutno govori oko 6.000 jezika

Verbalna komunikacija

znanje jezika podrazumeva:

znanje renika

+

znanje gramatike

+

znanje socijalnih pravila

Primer socijalnih (pragmatikih) pravila:

Olovku!

Daj mi olovku!

Ima moda olovku?

Oe, molim te, da mi da olovku?

Molim Vas da mi pozajmite olovku.

Molila bih Vas da mi pozajmite olovku.

Hoete biti ljubazni da mi pozajmite olovku?

Da li biste bili ljubazni da mi pozajmite olovku?

Mogu li da Vas zamolim da mi pozajmite olovku?

Bojana Milosavljevi (2007): Forme utivosti u srpskom jeziku

Kada je koji od ovih naina obraanja prikladan a kad ne?

Kako to znamo?

Grajsova kooperativna pravila

Pravilo kvaliteta: Govori neto to smatra istinitim

a ne govori ono za ta nema nikakve argumente.

Pravilo kvantiteta: Nastoji da bude informativan

onoliko koliko svrha razgovora nalae, ni manje ni

vie od toga.

Pravilo relevantnosti: Dri se onoga to je

relavantno za temu i da ne odlazi u irelevantne prie.

Pravilo naina: Trudi se da razumljivo saopti ta

eli, izbegavaj nejasnoe i dvosmislenosti.

Verbalna komunikacija

Identitetski markeri

Disglosija (postojanje razliitih jezikih

varijeteta; Jezik i drutvene klase)

etnolingvistiki identiteti

Neverbalna

komunikacija

Prozodijska komunikacija

Kako se neto kae

intonacija reenice (upitna, zapovedna...)

naglaavanje rei

nije verbalna ali jeste lingvistika

u pisanom govoru: interpunkcija

Analogija u pisanom tekstu

intelektualac mi se obraa izvinite

poznajete li erdakova erdakova vi ste

dolmatov otprilike drago mi je pa ja vam

dugujem rublju seate li se odlazili smo

od erdakova na dan kosmonauta i

zamolio sam vas za rublju za taksi drite

nisam imao depove izguvanu rublju

gurnuh u rukavicu

Intelektualac mi se obraa:

- Izvinite, poznajete li erdakova?

-erdakova?

- Vi ste Dolmatov?

-Otprilike.

-Drago mi je. Pa, ja vam dugujem rublju.

Seate li se, odlazili smo od erdakova na

Dan kosmonauta. I zamolio sam vas za

rublju, za taksi. Drite.

Nisam imao depove. Izguvanu rublju

gurnuh u rukavicu.

uporediti:

Paralingvistiki znaci Vokalne osobine: raspon glasa, teina i lakoa disanja,

rezonanca, tempo, artikulaciona kontrola...

vokalni kvantifikatori: intenzitet i visina glasa

vokalizacije: smeh, jecaj, apat, vrisak, jaukanje, podrigivanje, zevanje...

vokalne skupine (kompleks zvukova koji fonetske emisije ne modulira toliko koliko ih prati): uzdasi, nakaljavanja, interjekcije (uzvici): uh, oh, hm...

trajanje izgovaranja, akcenat, pauze

nisu lingvistiki ali jesu deo vokalizacije

Paralingvistiki informativni znaci?

Paralingvistiki komunikacioni znaci?

Analogija u pisanom tekstu:

Jeste, preselili smo se ali imamo i jo jednu vest: VENAEMO SE !!!!!! Dogovorili smo se da svadba mora biti ne-za-bo-rav-na. Zovemo i tebe mada e sve pokvariti tvojim pevanjem a datum ti javljamo naknadno. Videe, bie super ! VIDIMO SE !!!

( UPOREDI SA:

Jeste, preselili smo se ali imamo i jo jednu vest: venaemo se! Dogovorili smo se da svadba mora biti nezaboravna. Zovemo i tebe mada e sve pokvariti tvojim pevanjem a datum ti javljamo naknadno. Videe, bie super ! Vidimo se! )

Kineziki znaci

izrazi lica

gestikulacija (adapteri, ilustratori, amblemi,

regulatori, pokazatelji emocija)

usmeravanje pogleda

kretanje u prostoru (nain hoda)

aplauz, naini na koje se jede i pije...

c

c = socijalni 1.5 m. 3 m. b

b = lini 50 cm.-1.5 m.

Proksemiki znaci

Edvard Hal: Nemi jezik

fizika blizina

raspored u prostoru

teritorijalno ponaanje

a

a = intimmni 3m.

Deca?

Haptiki znaci

Temporalna komunikacija

tanost/kanjenje

socijalni sat uvremenjenost ivotnih epizoda (ta

prilii osobama odreenog uzrasta)

Usmerenost na prolost / sadanjost / budunost

Komunikacija artefaktima

Viekanalna komunikacija

- Ti nisi normalna!

Verbalna:

Prozodijska:

Paralingvistiki signali i simboli:

Kineziki signali i simboli:

Proksemiki signali i simboli:

Olfaktorni signali i simboli:

Temporalni signali i simboli

Materijalni signali i simboli:

Viekanalne poruke

Chawla & Krauss (1944) glumljenje spontanosti:

video-zapis 60% pogodaka, audio-zapis 66%

pogodaka, audio-video zapis 80% pogodaka

Archer & Akert (1977): 55% pogodaka umesto 38%

nesaglasnost NV znakova (lice i telo)

nesaglasnost VK i NVK

Exp. Mehrabiana i Argylea (70-tih godina):

tri tipa verbalne poruke (+, =, -) praene sa tri tipa

neverbalne poruke (+, =, -)

u sluaju nepodudaranja, daleko vei znaaj se pridaje

neverbalnoj poruci u proceni aektivnog odnosa

Semantike dimenzije

neverbalne komunikacije

evaluativnost - afektivni odnos, pozitivna ili

negativna evaluacija

status (potencija)

responzivnost (prijemljivost) - usmerenost prema

socijalnom objektu

Mehrabian, 1971

Funkcije neverbalne komunikacije

1. izraavanje emocija, spontano i namerno (Ekman: srea, strah, iznenaenje, bes, tuga, gaenje, prezir)

2. izraavanje uzajamnih stavova (prijateljstvo-neprijateljstvo, dominantnost-submisivnost, zainteresovanost - nezainteresovanost)

3. prezentovanje vlastitih osobina (status, osobine linosti, vrednosti)

4. praenje, podrka i dopuna verbalne komunikacije

oblikovanje verbalnog saoptenja, davanje nameravanog smisla

signalizacija koliko paljivo se slua

uzajamno povratno reagovanje na iznete sadraje

sinhronizacija konverzacije

dopuna i preciziranje sadraja verbalnog saoptenja

5. zamena za verbalnu komunikaciju (delimina ili potpuna) (znak utanja, dirigent...)

6. konvencionalno izraavanje raznih vrsta socijalne aktivnosti (aplauz, klanjanje, rukovanje, sauee...)