24491253 radne nevike kod dece

7/29/2019 24491253 Radne Nevike Kod Dece

1/10

Kojom brzinom e dete da stekne radne navike kad poe u kolu zavisi, pre svega, od vas ivaeg ponaanja. One se, naime, naslanjaju na higijenske, koje je dete steklo u

predkolskom periodu.

Najei pokazatelji fizike, psihike ili emotivne zrelosti deteta, potrebni za polazak u kolu

su: dete neposredno pre kole ume da pravilno koristi sve glasove, mleni zubi su ilizamenjeni ili je zamena u toku, ima dobar apetit, ima razvijenu finu motoriku (ume da koristimakaze, ili da se igra sa dugmiima, klikerima...), crta figuru oveka sa svim elementima, tj.glavom, telom, rukama, nogama i detaljima (oi, nos, usta, ui, kosa), uspeva da dri panju20 minuta na istoj aktivnosti, ume da podnese poraz (na primer, ne plae kada izgubi:"ovee ne ljuti se"), moe da bude odvojeno od vas vie sati ili dana...

ta je vanije

Upravo su ovi navedeni elementi vaniji pokazatelji njegove spremnosti i zrelosti za polazaku kolu nego da li ume da ita i pie. Osim toga, ako je dete ilo u vrti, ono se ve nauilo

pravilima ponaanja u grupi, ali i savladalo osnovne pojmove potrebne za snalaenje ukolskom gradivu. Zato nemojte da insistirate na aktivnostima kao to su itanje i pisanje,osim u sluajevima kada deca sama pokazuju elju za ovim saznanjima. Naime, moe sedogoditi da dete uite itanju i pisanju na drugaiji nain nego to e to da uradi njegovauiteljica, pa e ono morati da se najpre odvikava od vaeg naina, kako bi prihvatilo njen.Takoe, pogreno je uverenje da e umee itanja i pisanja u predkolskom periodu olakatiutvrivanje radnih navika vanih za kolsko uenje.

Sa druge strane, kola e veoma brzo oekivati odreene radne navike od vaeg deteta (naprimer, da se u kolu donese sav potreban pribor a ne da se poneto i zaboravi, da se na vremeurade domai zadaci, da se pri dolasku u kolu ne zakanjava...). Kojom brzinom e se ovenavike kod deteta uspostaviti zavisi, pre svega, od vas i vaeg ponaanja. Radne navike senaslanjaju na higijenske, koje je dete steklo u predkolskom periodu. To su osnovnehigijenske navike (kupanje, pranje ruku, zuba, umivanje), ali i urednost (slaganje igraaka iliodee pre spavanja), kao i navika da se u odreenim poslovima pomae roditeljima...

Pravilne radne navike izgradiete kod deteta ukoliko:

1. to pone - to zavri

Uvek podstiite dete da svoju aktivnost privede kraju. Jednom kada pone da se igra, crta,pravi vozi, slae slagalicu, ili slino - ne prekidajte ga. Deca koju roditelji stalno prekidaju(ruak, odlazak na spavanje...), i koja su time prisiljena da istu aktivnost esto seckaju i

ponovo zapoinju - brzo ponu da se dosauju i izgube mogunost za razvoj koncentracije.Radije saekajte kraj igre, uz obavezno napominjanje da e, na primer, ruak biti gotov za

pola sata, pa ga onda najavite za 15 minuta... Ovako dajete vremena detetu da zavri igru i

veba svoju panju.


2/10

2. Samostalnost

Omoguite detetu to vie samostalnosti u radu. Uzdrite se od uestvovanja u izradi domaih

zadataka, jer su oni detetova obaveza a ne vaa. Vi budite podrka, ali se direktno ukljuite uizradu zadatka (to ne znai da ga vi radite!) samo ukoliko dete od vas trai pomo za neto tone razume.

Objasnite malianu da, kada je ve poeo da radi domai zadatak, sve ostale aktivnosti morajuda saekaju (gledanje crtanog filma, na primer). Omoguite mu mir, iskljuite TV, ukoliko jemogue udaljite mlau brau i sestre. Ne morate sedeti pored njega ili mu "stajati iza lea",

jer bi ga to uinilo dodatno nervoznim. Ali budite prisutni dok radi, posebno u prvimrazredima, dok ne stekne sigurnost u svoje znanje.

3. Plan rada

Napravite satnicu obaveza i aktivnosti za svaki dan, ili detaljan plan rada. Precizirajte vremeza uenje, za izradu domaih zadataka, ali i za ono to detetu predstavlja zadovoljstvo (igra,treninzi, gledanje crtaa...). Pravilan raspored e uveliko uticati da dete radije pone da ui isve svoje kolske obaveze uradi na vreme, jer je motivisano onim to sledi nakon toga.

4. Koncentracija

Pokuajte da fokusirate deju panju na aktivnost koja je u toku. Koncentracija je veomavana za kolsko uenje i formiranje radnih navika. Ona oznaava usredsreenost na trenutnuaktivnost (na asu - usmerenost na ono to se deava u tom trenutku, pri izradi zadataka -usmerenost na same zadatke...) i iskljuivanje drugih misli. Objasnite detetu da biti prisutanna asu podrazumeva ne samo fiziko, ve i mentalno prisustvo. To, zapravo, znai: sluati,

biti krajnje paljiv i aktivan. Takoe, kada dete obavlja i druge obaveze - to je viekoncentrisano, to e pre biti slobodno da svoje preostalo vreme iskoristi za aktivnosti kojesamo izabere.

5. Pravilno uenje

Objasnite detetu tehniku pravilnog uenja. Ukoliko je ne poznajete, posavetujte se sakolskim pedagogom ili psihologom. Neka od osnovnih uputstava za pravilno uenje (kojimase za najkrae vreme postiu najbolji rezultati - usvajajui gradivo sa razumevanjem, umesto

bubanjem napamet) su:

-Uslovi za rad


3/10

Obezbedite potrebne uslove za rad. Idealno je da to bude detetova soba, ili neki drugi mirankutak, odvojen od pogleda odraslih, bez suvinih detalja, sa dobrim osvetljenjem, da ima sto istolicu...

-Vreme za uenje

Ono to detetu predstavlja najvei problem, ili to najmanje razume, vano je da uradi ondakada mu je uinak najvei. Za nekog je to jutro, za nekog vee, ali je princip isti: za najteegradivo mu pomozite da izabere najpogodnije vreme.

-Podela lekcije

Podela lekcije na manje celine (od jednog do drugog podnaslova, ili po pasusima) omoguavapraenje loginog sleda same lekcije.

-itanje teksta

Koliko e puta dete da neto proita - ponajvie zavisi od njegove motivacije i koncentracije.Zato podstiite maliana da ita sa punom panjom, kako bi to pre shvatio tekst. Upravo je toglavni cilj itanja teksta (ne da ga naui itajui to vie puta i tako memorie, ve da garazume).

-Podvlaenje

Podvlaenje vanih rei i reenica obinom olovkom, koje se vri prilikom itanja,omoguava detetu da veba izdvajanje bitnog od manje bitnog, i olaka sebi - jer e u svakomsledeem itanju da prati samo podvuene rei. to je dete starije, ovo pravilo ima veukorist.

-Ponavljanje i presliavanje naglas

Kada se presliava naglas, dete nesvesno primorava sebe da bre misli, da pronalazi praverei, da se veba u verbalnom iskazivanju - a to e doprineti da ceo njegov govor bude bolji i

bogatiji. Inae, ponavljanjem u sebi se stie lani utisak da se odreeni deo gradiva razume,ak i ako to nije sluaj. Tek ponavljanjem naglas se stie realna slika o pravom znanju.Odmah posle itanja nekog teksta predloite detetu da pone sa presliavanjem.

6. Motivacija


4/10

Veina starijih uenika zna koliko su radne navike i motivacija vani za uspeh. Ipak, svako odnas ima faze kada mu je teko da radi i kada moe da nabroji mnogo zanimljivijih mogunosti

provoenja vremena. Otpor ili trenutno nerazumevanje gradiva moe da bude velika preprekadetetu da uopte pone da ui. U ovim sluajevima je vano da ne poputate i ne pronalazite

kompromisna reenja ("Dobro, ako ti je teko, ne mora..."), ve da se uhvatite u kotac sasutinom problema. Ukoliko je neki tekst za dete previe apstraktan i nerazumljiv, pokuajteda ga "prevedete" na jezik koji je njemu blizak. Tako, na primer, zadatak iz matematike kojiglasi: Koliko vremena treba putniku X da bi stigao iz mesta A u mesto B, ako... moete da

postavite i drugaije: Koliko treba vremena mom drugu Peri da stigne od svoje kue do moje,da bismo igrali ah, ako...

Kad dete nema priliku

Ako pripadate onim roditeljima koji veruju da je njihova, roditeljska dunost da ue zajednosa decom i pomau im u svemu, pa (zato ne?) i u obavljanju kolskih obaveza, jasno je davae dete nee ni imati priliku da stekne radne navike. Za razliku od njega, maliani sa dobrimradnim navikama su u ogromnoj prednosti. Oni ne obraaju panju na smetnje sa strane, radesamostalno, brzo itaju, umeju da predvide mogua pitanja (raspoznaju ono to je vano),imaju precizno utvren cilj, poinju rad bez odlaganja. Takoe imaju izraenu navikuvremena (tj. ne vole da menjaju vreme koje su odredili za rad) i mesta (ue uvek u istoj sobi iza istim stolom), tako da ih ve i samo prilaenje tom mestu u odreeno vreme podstie narad. Konano, njima za rad i dobre rezultate nisu potrebni mama i tata da im prave drutvodok itaju, ili da ih stalno nadgledaju.

Ostaju zauvek

I, ono to je najvanije, jednom steene radne navike ostaju zauvek! Drugim reima, ako ihvae dete izgradi sada, dok je u prvim razredima osnovne kole, one e ga pratiti kroz proceskolovanja i kasnije. Za uspostavljanje radnih navika kod deteta je izrazito vano da pokaetestrpljenje i toleranciju. Ukoliko ste razdraljivi i napeti kada dete treba da zavri svojeobaveze, stvoriete kod njega kontraefekat i otpor prema obavezama uopte. Bez obzira narazloge, nikada ne cepajte listove iz njegove kolske sveske, ne uslovljavajte poklone

uspehom, ne kanjavajte zbog slabe ocene, ne poredite ga sa drugom decom, i ne stavljajteznak jednakosti izmeu deteta i uenika.

Navike nam omoguavaju da automatski reagujemo u mnogim oblastima ivota a da pritomne gubimo vreme i energiju na razmiljanje. Mnoge od njih su samo jednostavan, individualnioblik ponaanja koji svako od nas poseduje. Velika je zabluda da su navike nepromenljive i

jednom zauvek date. Radne navike nisu uroene, to nije neto to dete ima ili nema, sa imese rodilo ili nije. U njihovom stvaranju se ne krije nikakva posebna tajna. One se stiuvremenom - ponekad bre, ponekad sporije, ali nisu nedostine. Za sticanje pravilnih radnih

navika nikad nije kasno, iako je njihova najvea prednost ukoliko dete od starta ui sapravilnim, tj. sa izraenim radnim navikama.


5/10

Jelena Holcer, pedagog

Deca ue gledajui roditelje i sve porodine navike im ostaju duboko usaene. Naravno, kakoodrastaju, na njih utiu i drugi faktori, pa se ne moe rei da e deca u svemu postupiti kao injihovi roditelji.

Bez obzira na druge uticaje, roditelji ipak mogu da pomognu deci da od ranog uzrasta usvojezdrave prehrambene navike, da naue da se bore protiv stresa, da steknu radne navike i sl.Izabrali smo dve navike koje mogu mnogo toga da uine za psihiko i fiziko zdravlje deteta,a koje sve vie nestaju iz svakodnevnog ponaanja u dananjem, stresom, urbom i

perfekcionizmom optereenom drutvu:

1. Nemojte uvek biti u urbi prihvatite leerniji pristup

Na ovakvu konstataciju mnogi e rei kako je to mnogo lake rei nego uiniti, jer je stvarnihobaveza mnogo vie nego vremena. To je samo delimino tano, jer ako malo paljivije

pogledate oko sebe, videete da neki ljudi gotovo uvek sve stiu, a neki uvek ure, kasne i nakraju uine manje od onih koji se dre stare poslovice "pouri polako". Da biste usvojili ovunaviku, moraete neto da promenite, pre svega da sastavite listu prioriteta, tj. da preispitateta je vama i vaoj porodici zaista vano, ta bi svakako trebalo uiniti, a ta moe da saeka.Takoe bi trebalo da poradite na boljoj organizaciji vremena.

2. Umesto potrage za savrenstvom, usvojite realne i zdrave navike

Roditelji novog doba esto previe trae od dece na brojnim poljima, od izgleda do uspeha.Naravno, najee zato jer im ele dobar ivot, pa esto i u nameri da ih zatite. Meutim,realnost je da nisu sva deca najbolja, niti mogu takva da budui. Detetu su potrebni izazovikako bi ostvarilo svoje potencijale, ali mudri roditelji pred dete postavljaju izazove koji su uskladu s njegovim mogunostima. elja roditelja da dete postigne "vie nego oni jer e imtako u ivotu biti lake i lepe", reenice poput onih da se "roditelj mui i odrie ne bi lidetetu omoguio kolovanje pa je u redu da dete vrati dug dobrim uspehom" mogu da budu

strano optereenje za dete koje se trudi, ali ne uspeva da ispuni roditeljska oekivanja. Vanoje da se roditelj na isti nain ponaa i prema sebi, jer je decu teko prevariti: vidi li dete daroditelj govori jedno, a radi drugo, tj. da nikad nije zadovoljan svojim uspesima i stalno "juriza nedostinim", roditelj postaje neuverljiv, a dete nesigurno.

Jedan od najeih problema na koji se ale i roditelji i nastavnici jeste nedostatak radnihnavika kod uenika. O tome ta su dobre radne navike, kada se ue i na koji nain, za Lisugovori Sneana Opankovi, specijalista kolske psihologije, inae psiholog u Baletskoj koliLujo Davio.


6/10

Uenici teko definiu ta znai imati dobre radne navike, ali ako ih pitate kako to izgleda kadih neko nema, onda lako, oslanjajui se na sopstveno iskustvo, navode sve bitnekarakteristike: odsustvo planiranja vremena, neredovno, takozvano kampanjsko uenje,odlaganje uenja, slaba koncentracija. Dugaak je repertoar naina kako deca i adolescentisabotiraju sopstvenu odluku da ue. Upravo tada su naprasno ogladneli, a kad jedu onda im se

spava, edni su, treba da odu do toaleta, moraju da saopte neto vano drugu, drugarici,roditeljima, da pogledaju film ili epizodu serije na televiziji, jo samo malo da se poigraju iodmore Dobro je da roditelji povedu razgovor o ovoj temi. Nabrajanje omiljenihstrategija izbegavanja uenja, koliko god na prvi pogled izgledalo besmisleno, prvi je korakda se one dovedu u fokus svesti, jer su ovi mehanizmi po pravilu nesvesni, a ree su vezani zanamerno izbegavanje zahteva sredine. Kada ih uinite svesnim, lake ete, zajedno sa detetomodluiti kako ete, kojim redom i kojim tempom uklanjati loe navike.Kada se osvesti u emu se sastoje loe radne navike, po principu suprotnosti, dete lakoformulie ta znai imati dobre radne navike. Planiranje i organizovanje svog vremena,voenje rauna o sopstvenim obavezama, redovno uenje, dobra panja i koncentracija kad

ponu da rade, odsustvo odlaganja poslova su karakteristike koje onda bez problema navode i

sama deca, odnosno adolescenti. Ostaje pitanje kako se to postie i kada je vreme, odnosno,kada postaje kasno za formiranje dobrih radnih navika.ZLATNO PRAVILOPlaniranje vremena je neto to se ui, ali veoma treba voditi rauna o ogranienjima deijegmentalnog aparata. ak i adolescenti, a deca sasvim sigurno, imaju problema sa tim i potrebnaim je pomo odraslih. Preterani zahtevi, rigidnost i otro insistiranje obeshrabrie pokuajedeteta i odvui nas od cilja kome teimo. Formiranje radnih navika kao i svih drugih,

pozitivnih ili negativnih, vezano je za ponavljanje. Kada samostalno ili uz asistenciju roditeljadete ili mlada osoba napravi sopstveni plan rada,zlatno pravilo sticanja radnih navika

pomoi e vam da ga realizujete, a glasi: Nikada ne treba propustiti priliku da seodgovarajua radnja izvri kada doe momenat za njeno izvrenje. Plan treba da buderealistian, ostvarljiv - previsoko postavljena lestvica jednako je destimuliua kao i prenisko

postavljena. Kad smo sigurni da smo dobro predvideli i odmerili korake, kad doe vreme zarealizaciju, nita nas, sem zaista vie sile, ne sme omesti da ponemo sa radom. To jekritina taka u formiranju radnih navika. Uenje u istom prostoru, radnom kutku, bolje jenego u radnoj sobi, zapoinjanje uenja (koliko je mogue) u isto vreme i na istom mestu,

pomoi e uspostavljanju navike.Nedoumica koja se relativno esto javlja kod roditelja jeste da li je neophodno da dete imaradnu sobu, da bude samo dok ui u njoj i da li je hendikep kad je nema. Bolje je da roditelj

bude u blizini i bavi se sopstvenim poslovima dok dete ui. Velikom broju dece ne prijasamoa i bolje se oseaju kad poneto od onoga to rade mogu da prodiskutuju i podele sa

nekim.Kada se formiraju radne navike i kad smo definitivno zakasnili u tome? Najkrai odgovor je nikad. Radne navike, ba kao i sve druge navike, formiraju se itavog ivota i nikad nijevreme da apsolutno odustanete od njih. Tano je da to se ranije pone, to je bezbolnije, ali nisa tim ne treba preterivati. Individualne razlike u karakteristikama dece i vaspitnim stilovimaroditelja su velike. Dobro je da dete ve u predkolskom periodu, u skladu sa godinama imanekih obaveza. Sakupljanje igraaka, briga o sopstvenoj odei, odlaganje smea i svi drugisitni kuni poslovi dobra su prilika da se pone sa uspostavljanjem radnih navika kod deteta,ali koliko god kasno da ponete, bolje je nego da sasvim odustanete od toga. Koliko dugo etrajati proces uspostavljanja radnih navika i kada ete moi sasvim da odahnete nemogue jerei. Odravanje ak i sasvim formiranih navika zahteva povremeno potkrepljivanje, pa budite

spremni da pratite napredovanje, a pohvalama i svim drugim vidovima podrke odravatepotrebni nivo efikasnosti i podravate ukupni razvoj svog deteta.


7/10

MOTIVACIJAPitanje radnih navika nemogue je odvojiti od teme motivacije za rad. Moemo govoriti ovremenu kad treba poeti, o moguim postupcima za sticanje radnih navika, ali kako dete (atek adolescenta!) privoleti da prihvati preporuljive procedure? Na koji nain decumotiviemo da ue, tema je za posebnu raspravu, ali je sasvim sigurno da oni od kojih traimo

da ue imaju pravo i treba da znaju koja je svrha svega toga, emu to slui i zato e im odtoga biti bolje u ivotu. I osnovci i srednjokolci, ako se prilagodimo njihovim intelektualnimmogunostima i odaberemo pravo vreme, u stanju su da razumeju i elee da znaju odgovorena ova pitanja. Budite strpljivi i dosledni u zahtevima za uenje. To je potrebno i maloj imalo starijoj deci. Kako je za adolescente naroito karakteristino da su skloni razmiljanjuo pitanjima uzroka, sutine i svrhe svega to ih okruuje, uz sve to: pitajte za miljenje,sluajte radije nego da savetujete, pokaite razumevanje za nedoumice i strahovanja,

prihvatite razliit pogled na iste stvari, budite spremni i pokaite da prihvatate svaku odlukukoja je rezultat duboke potrebe i svesnog odluivanja, ukljuujui i odluku da ne ele vie daue. Time ete na najbolji nain pomoi svom detetu da razvije sopstvenu unutranjumotivaciju za uenje, a onda e razvijanje radnih navika doi samo po sebi, naprosto kao

sredstvo za ostvarivanje ciljeva koje su sami postavili.

KORIST OD RADNIH NAVIKAEfikasno iskorieno vreme, dovoljno vremena za druge aktivnosti koje su deci i mladimljudima znaajne, uenje bez nepotrebnog napora i munih oseanja, osnovne su koristi oddobrih radnih navika. Prilino je retka situacija da uenik bez iole formiranih radnih navika

bude odlian u koli, ak i u osnovnoj. Njegov uspeh moe se u tom sluaju pripisati visokimsposobnostima, ali ima uenika koji malo ue kod kue jer su veoma paljivi i aktivni naasovima. Sve ovo mogue je ipak samo do izvesne granice, odnosno dok zahtevi kole nedostignu takav nivo da je bez ozbiljnog rada kod kue bilo kakav visoki uspeh neostvariv.

Najvea muka za roditelje kolaraca je kada deca nee da rade domai zadatak. Evo nekolikosaveta kako da deci formirate radne navike i domai zadatak pretvorite u edukativnu igru.* Odredite vreme za uenje. Ali, to mora da vai za celu porodicu, pa vi za to vreme itajte ilisreujte papire. Uspostavite rutinu jer deca lako usvajaju rituale i pronalaze ritam koji imnajvie odgovara.* Postavite sat na vidno mesto jer e deca na taj nain biti fokusirana na zadatke. Na primer,detetu u etvrtom razredu potrebno je oko sat i po da zavri sve obaveze.* Budite dosledni, ali nemojte terati dete da ui ako negoduje. Dozvolite im kratku pauzu, uznapomenu da e to pre zavri, pre moi da se igra ili bavi omiljenim aktivnostima.

* Obezbedite im prostor za uenje. Neka to bude njihova soba, ili deo stana opremljen zaumni rad. Psiholozi preporuuju da deca rade domai uvek na istom mestu, koje e biti mirno,kako im buka ne bi odvlaila panju.Uvek budite tu za dete, ali nemojte da radite domai umesto njega. Pomozite mu ukoliko trai

pomo, ali se potrudite da veinu zadataka uradi samo.

K O N C E N T R A C I J A


8/10

Uticaj TV na koncentraciju kod dece

Svima nama je jasno da deca ne treba dugo da "bulje u televizor" iz raznih razloga. Ovouverenje potvrdjuje najnovija studija Univerziteta Otago (Novi Zeland).Naime, Prof. E.Landhuis navodi u izvetaju da ona deca koja u ranom detinjstvu svakodnevno gledaju TV

due od dva sata, kasnije, u periodu adolescencije imaju problema sa odravanjem panje.

Simptomi ovog problema su nemogunost fokusiranja na eljeni sardaj, slaba koncentracija,laka distrakcija, odn. lako odvlaenje, skretanje panje na sekundarne drai. Ovi nalazi se nemogu objasniti postojanjem problema odravanja panje u ranom detinjstvu, socio-ekonomskim faktorima ili inteligencijom. Validnost rezultata potkrepljuje to to je u pitanjulongitudinalna studija koja je obuhvatila vie od 1000 ispitanika. Prosek gledanja TV koddece uzrasta od 5 do 11 godina je bio 2 sata, a na uzrastu od 13-15 godina taj prosek je

porastao na 3.1 sat dnevno, sa tendencijom daljeg produavanja.

Preporuka istraivaa je da roditelji ozbiljno shvate ovaj problem i drastino ogranie

gledanje TV svojoj deci, kako deacima tako i devojicama, kako kasnije ne bi imaliprobleme, naroito u odgovoru na kolske obaveze.

S. M.

Jedan od primera, gde se vidi presudna uloga roditelja, je razvoj dinamikog vida oka, kojiukoliko nije dovoljno razvijen moe da predstavlja jedan od razloga slabijeg uspeha u koli,zbog nemogunosti postizanja koncentracije kod dece. Primeeno je da veina dece (prosenoi natproseno inteligentna deca) koja imaju problem sa uenjem, itanjem i koncentracijomima blai ili tei poremeaj akomodacije oka (u 80% slucajeva u pitanju je levo oko), te je

posebnim, dugotrajnim i napornim vebama i ispravljanjem dinamike funkcije oka moguepostii znatan napredak u uenju i odravanju koncentracije tokom itanja.

Nedostatak koncentracije

Koncentracija je veoma esto izvor sukoba izmeu roditelja i dece. Ako vae dete ne moe dazadri panju na jednom predmetu i skae sa teme na temu, to je sasvim normalno... do jedneodreene granice

"Smiri se! Razmisli!..." Nema roditelja koji barem jednom ovo nije rekao svom detetu,naroito prilikom izrade domaeg zadatka. Nema nieg goreg nego kada ga gledate kako sevrti na stolici, kako mu panju skree automobilska sirena na ulici, slika iznad radnog stola...Do te mere da se ponekad pitate da li je takvo ponaanje normalno.

Rasejan ili nepaljiv?

Jedno dete ne moe due od deset minuta paljivo da prati objanjenje (nekog matematikogpravila, na primer), a ni due od dvadeset minuta da veba primenu tog istog pravila. To jesve normalno.Strunjaci objanjavaju da je pravi poremeaj panje mnogo ozbiljniji i uglavnom se otkriva u

koli. Naime, dete je toliko nemirno da ne moe da sedi due od petnaest minuta bez nekog


9/10

oiglednog razloga. Ili je toliko okupirano predmetima iz okoline da ne moe da usredsredipanju. Treba napomenuti da i neuspeh u koli takoe moe biti izvor nepanje.

Neophodna pomo

Konano, postoje izolovani sluajevi poremeaja, tei za otkrivanje, a koji se tumae kaonesposobnost izvrenja nekog zadatka, esto zaboravljanje, izbegavanje aktivnosti kojezahtevaju panju. U svakom sluaju je neophodan medicinsko-psiholoki pregled koji e vam

pomoi da napravite dalji plan akcije. Sigurno mislite da ovo nije posao za ortofonistu?Nemojte biti tako sigurni.Ortofonista moe da pomogne u svim poremeajima jezika, usmenog ili pismenog: tekoe saizraavanjem, razumevanjem, pamenjem, orjentacijom u vremenu i prostoru. Trebanapomenuti da se nedostatak panje ili koncentracije esto prikljuuje ovim poremeajima.Kakav god da je uzrok problema, neophodno je (ponovo) nauiti dete da se koncentrie. A to

je upravo zadatak i posao za ortofonistu.

Prvi od tretmana sastoji se u ograniavanju spoljnih stimulansa i stvaranju povoljnih uslova zakoncentraciju. U koli, dete bi trebalo smestiti u prvi red kako mu nita ne bi odvlailo panju.

Naravno, odlasci kod ortofoniste bi trebalo da budu redovni. Cilj je pomoi detetu da povratisposobnost dranja panje, a samim tim i uenja. Okolina, savreno ureena, veoma je vana,

poto pomae da se uklone izvori skretanja panje (odsustvo predmeta u kancelariji, golizidovi...). Tim pre to je, za razliku od nastavnika, strunjak ovde sam sa detetom i lake mu

je da zadri njegovu panju. On ga polako ui da sam izvrava zadatke, a vreme se postepenoproduava.U teim sluajevima poremeaja panje a naroito hiperaktivnosti, moe se pribei ilekovima. Isto vai i za kognitivne terapije i terapije za poremeaje ponaanja, iji je cilj danaue dete da kontrolie svoje ponaanje kroz verbalizaciju. Dajui ime svojim postupcima,dete istovremeno razmilja o njihovim posledicama i razvija neku vrstu automatskekoncentracije pre samog delovanja. Na primer: treba glasno da kae: "Pre polaska u kolu,

proveravam da li sam spakovao sve stvari." Ovom vrstom automatizma izbegavaju sesituacije tipa: "U pekari sam, ali sam zaboravio ta treba da kupim."

Napredak koji menja ivotAko elite da prenesete informaciju detetu koje pati od nedostatka panje, nema svrhe daurlate iz drugog kraja stana. Morate ga gledati dok mu govorite ta treba da uradi i tako ete

biti sigurni da je ono informaciju primilo.Konano, postoji itava serija zabavnih vebica koje je mogue izvesti u okviru porodice. Uz

bolju koncentraciju, dete se potpuno menja. Uslov je samo da roditelji detektuju problem napravi nain: nedostatak interesovanja ne mora biti nuno povezan sa nedostatkomkoncentracije i panje.

5 zabavnih naina da pomognete detetu da se koncentrieKoncentracija je sposobnost koja se ui i odrava. Neke igre mogu pomoi vaem detetu dadue zadri panju u nekoj situaciji. Teina igrica zavisi od uzrasta.

Evo nekih primera.

Asocijacije ideja. Radi se o nabrajanju ili ispisivanju svih asocijacija na neku re.

Pronai razlike na dva naizgled identina crtea.Pisanje neke rei ili reenice unazad.


10/10

ta nedostaje? Dete posmatra grupu predmeta, a onda treba da uoi ta nedostaje.

24491253 radne nevike kod dece

Documents