STANJE I RAZVOJ MALIH HIDROELEKTRANA U SRBIJI DR MAS. BRANIMIR JOVANOVI DIPL. ING. EL. - MSC MIROSLAV PAROVI

DECEMBAR 2009.

SAETAKTermin male hidroelektrane se u ovom radu odnosi na sve hidroelektrane instalisane snage ispod 10 MW, bez obzira na tip elektrane ( akumulacione, protone, pribranske i dr .). Hidroelektrane instalisane snage ispod 100 kW esto se nazivaju i mikroelektranama, i takav izraz e se koristiti i ovde bez obzira na injenicu da u literaturi uglavnom ne postoji jedinstvena klasifikacija. U Srbiji se oko 10,4% ukupnog energetskog potencijala nalazi u vodotocima na kojima se mogu graditi male hidroelektrane. Procene su bazirane na Katastru malih hidroelektrana iz 1987. godine kojim je opisano 856 lokacija za izgradnju MHE, snage od 90 kW do 8,5 MW, ukupne snage 449 MW i 1 590 GWh, pri emu oko 90% lokacija poseduje tehniki potencijal snage ispod 1 MW. Pored ovih 856 lokacija koje se nalaze u uoj Srbiji, prema katastru malih hidroelektrana u AP Vojvodini postoji potencijalnih 13 lokacija pogodnih za izgradnju kapaciteta. Na teritoriji Kosova i Metohije postoji jo lokacija pogodnih za izgradnju malih hidrocentrala, ali one nisu sistematski obraene, te se ne moe govoriti o egzaktnim podacima vezanim za ovaj deo Republike Srbije. Izuzetno, mogue je graditi ove objekte i na drugim lokacijama uz saglasnost Ministarstva rudarstva i saglasnost drugih nadlenih ministarstava i institucija. Kao posebno interesatne mogu se izdvojiti u tom smislu lokacije, kao to su ispusti za bioloki minimum, objekti vodosnabdevanja u sistemima navodnjavanja itd. Efekti izgradnje malih hidroelektrana se mogu meriti instalisanom snagom koja potencijalno iznosi neto manje od 10% ukupnog potencijala, ali i drugim parametrima koji postaju sve vredniji i znaajniji kao to su: ouvanje drugih postojeih resursa - npr. ugalj i gas, ouvanje ivotne sredine kroz smanjenje emisije tetnih gasova, upoljavanje domae operative itd. Prilikom ostvarenja prava za izgradnju male hidroelektrane , potencijalni investitor se susree sa mnogobrojnim problemima kao to su: nejasna i nekonzistentna pravna regulativa, nepovezanost slubi koje daju odgovarajue dozvole i samim tim postojanje razliitih standarda prilikom izdavanja istih , nedostatak olakica prilikom uvoza odgovarajue opreme, nedostatak povoljnih kredita za investiranje i drugi. Svi ovi problemi se mogu svrstati u tri glavne grupe ili tri aspekta problema izgradnje malih hidroelektrana: pravno regulisani okvir , tehniko-tehnoloko predznanje i ekonomskofinansijska konstrukcija.

Stanje i razvoj malih hidroelektrana u Srbiji

2

Donoenjem Uredbe o podsticajnim sredstvima za povlaene proizvoae energije iz malih hidroelektrana, Vlada Republike Srbije je bitno uticala na investitore da sa vie sigurnosti ulaze u investicione cikluse. Za razreenje ostala dva problema kao i za poveanje podsticaja, predloene su sledee mere: dalji razvoj podsticanja korienja energije iz malih hidroelektrana, putem namenskih kredita, poreskih olakica i slino osnivanje Agencije za male hidroelektrane, kao tela koje e se baviti neposredno problematikom, i preduzimati i predlagati kratkorone hitne i dugorone strateke mere za lake investiranje u sektor monitoring korienja hidropotencijala podsticanje projekata meunarodne saradnje razmatranje mogunosti za obrazovanje strunih kadrova

Stanje i razvoj malih hidroelektrana u Srbiji

3

Ozbiljnije razmatranje korienja potencijala malih hidroelektrana u Srbiji poinje krajem osamdesetih godina prolog veka , kada su Energoprojekt i Institut Jaroslav erni uradili Katastar Malih hidroelektrana u Republici Srbiji. Taj dokument je pokazao znaajan energetski potencijal kojim Srbija raspolae u malim vodotokovima. Ipak raspad Jugoslavije i dugotrajna izolacija Srbije onemoguili su znaajnije korienje ovog potencijala i stvorili veliki zaostatak Srbije u odnosu na razvijene zemlje , pa i zemlje u regionu. Ovo zaostajanje i nemogunost Srbije da se bavi vanim pitanjima vezanim za korienje energije OIE i posebno hidropotencijala malih vodotokova , desilo se upravo u periodu kada je u svetu porasla svest o neophodnosti breg razvoja upravo ovih potencijala zbog pretnji nestaica nafte i rastuih klimatskih promena. Srbija se danas na svom putu ka EU suoava i sa brojnim obavezujuim odlukama i propisima koje mora da ispuni u sektoru energetike, pa je , stoga , odgovornost Vlade i nadlenog Ministarstva energetike, da se donesu brze i delotvorne odluke , propisi i zakoni, mnogo vea. Imajui u vidu tendencije energetskog sektora u svetu, a uvaavajui injenicu da Srbija poseduje znaajne energetske resurse u hidroenergiji ( procenjuje se da su ukupne tehnike mogunosti za proizvodnju elektrine energije oko 17000 GWh, od ega je iskorieno oko 10000 GWh, te je preostalo oko 7000 GWh i to 5200 GWh u velikim hidroelektranama i oko 1800 GWh u malim ), izvesno je da bi se razvojem ovoga sektora mogao dugorono obezbediti neophodan energetski izvor. POZADINA

UVOD

Prevashodna namena ovog dokumenta je da prikae potencijal koji Srbija ima u malim hidrocentralama, probleme sa kojima se trenutno susreu investitori u ovoj oblasti, kao i tendencije i perspektive razvoja gradnje malih hidroelektrana u Srbiji. Kljune odlike energetskog sektora u Srbiji su niska energetska efikasnost ( i u proizvodnji i u potronji), zastarelost tehnologije u proizvodnom sektoru, nizak nivo investicija , nerealno niska cena elektrine energije, nizak udeo obnovljivih izvora energije i neracionalna potronja praktino svih vidova energije.

Zavisnost od uvoza primarnih izvora energije je u toku 2006. godine iznosila 40%, a ve u toku 2007. dostignuta je zavisnost od uvoza od oko 42%, to predstavlja projektovanu zavisnost od uvoza energenata za 2015. godinu. Procenjuje se da je ukupan potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji takav da moe da podmiri oko etvrtinu energetskih potreba. Znaajno je naglasiti da se oveStanje i razvoj malih hidroelektrana u Srbiji

Struktura primarne potronje energije u Srbiji pokazuje konstantan porast od 2002. godine ( kada je zemlja zapoela oporavak u ekonomskom smislu ), meutim, primarna potronja je jo uvek nia ili na nivou potronje s poetka devedesetih godina dvadesetog veka. U toku 2006. godine ukupna primarna potronja energije u Srbiji bila je 609 PJ. Struktura te potronje pokazuje dominaciju uglja sa oko 55% udela u ukupnoj potronji , udeo poronje nafte je bila oko 26%, gasa 13% i hidroenergije oko 6%.

4

procene odnose na potencijal prirodnih resursa obnovljivih izvora i ne obuhvataju procenu ekonomske isplativosti ulaganja, to moe znaajno uticati na realnu procenu. U Srbiji je korienje obnovljivih izvora tema koja je u razvoju, ali daleko od neophodno potrebnog tempa i intenziteta praenja i razvoja. Proces pridruivanja EU ve zahteva usklaivanje energetske politike Srbije i utvrivanje ciljeva za udeo obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji elektrine energije (ovi ciljevi moraju biti iskazani numeriki i oroeni vremenski). U praksi, ovi ciljevi su veoma razliiti , u zavisnosti od uslova u zemlji, a najvie od postojanja velikih hidroelektrana. Primera radi, Bugarska je za cilj do 2010. odredila 22%, Rumunija 30%, Belgija 6%, dok je u Austriji cilj dostii 78%. EU nema posebna merila za procenu ovih ciljeva i zemlja koja trai pristupanje mora da dokae da je njen cilj razuman u odnosu na njena prirodna bogatstva.

U pogledu mogunosti poveanja instalisanih kapaciteta, hidrocentrala Srbija ima znaajne mogunosti. Pored prostora za izgradnju nekoliko velikih hidrocentrala, postoji i vie stotina potencijalno interesantnih lokacija za izgradnju malih hidrocentrala. Meutim , da bi se postojei potencijal iskoristio neophodno je preduzeti niz konkretnih mera od strane drave, prevashodno na polju olakavanja pribavljanja svih potrebnih dozvola , te na polju subvencionisanja proizvoaa elektrine energije iz obnovljivih izvora. STANJE MALIH HIDROELEKTRANA U SRBIJI

Trenutni udeo energije iz obnovljivih izvora u Srbiji je oko 6% ( ukljuujui velike hidroelektrane) i predvia se da e ostati stabilan do 2015. godine. Strategija razvoja energetike do 2015. godine predvia da ukupni udeo novih obnovljivih izvora ( bez velikih hidrocentrala ) u ukupnoj primarnoj energetskoj potronji treba da se podigne sa nula na 1,1% u 2015. godini, dok udeo u ukupnoj finalnoj potronji energije treba da se povea na 1,5 2% u periodu od 2006 - 2015. godine.

Imajui u vidu geomorfoloke i hidroloke uslove u Srbiji, moe se rei da ukupni raspoloivi vodni potencijal nije uopte za zanemarivanje, kao i da Srbija spada u vodom bogate regione Evrope.Stanje i razvoj malih hidroelektrana u Srbiji

Politika razvoja elektroprivrede posle Drugog svetskog rata bila je vrlo kratko vreme usmerena na izuavanje i izgradnju malih hidrocentrala. U tom kratkom periodu izgraen je izvestan broj manjih hidroelektrana , a zatim su istraivanja manjih vodotokova u cilju izgradnje MHE zapostavljena. Drutvo se orjentisalo uglavnom na izgradnju velikih hidroelektrana poput erdapa , Bajine Bate i dr. Nesporno je to da je to bio ispravan put , meutim paralelno sa izgradnjom velikih hidroelektrana trebalo je istraivati , prouavati i graditi i male hidrocentrale, a posebno se nije smeo zaustaviti rad velikog broja ve postojeih MHE. Prema raspoloivim podacima od 28 malih hidroelektrana izgraenih posle II svetskog rata instalisanih snaga u rasponu od 10 do 8800 kW, njih 10, mahom manjih snaga, su van pogona ili ne rade.

5

Budui da je na preostali neiskorieni hidropotencijal znaajnim delom u opsegu male hidroenergetike , taj deo je i posebno izuavan. Izraen je i katastar malih hidroelektrana za jedinine snage ispod 10 MW. Rezultat je iskazan u ukupnoj instalisanoj snazi od 453 MW i prosenoj proizvodnji od 1.600 GWh/god. na oko 856 lokacija. U tabeli je prikazan raspored potencijala malih vodotokova za jedinine snage od 90 kW do 8.500 kW , koje je mogue izgraditi uz formiranje akumulacija za 1,2 milijardi kubnih metara vode.Republika Reka (sliv) Kolubara Drina Moravica (D) J. Morava Jerma Sitnica Moravica (M) Pinja V. Morava Pek Lepenac Ukupno: Potencijal (GWh/godinje) 32 219 492 518 28 142 9 75 38 172 22 1747

Ukupni hidropotencijal Srbije procenjen je na oko 31.000 GWh godinje. Vei deo tog potencijala (oko 62%) je ve iskorien, jer je ekonomski opravdano graenje veih proizvodnih kapaciteta. Ostatak hidropotencijala je iskoristiv gradnjom manjih i skupljih objekata, posebno ako se rauna na mini i mikro elektrane. Neke procene potencijala malih hidroelektrana, koje ukljuuju mini i mikro elektrane na preko 1000 moguih lokacija sa instalisanom jedininom snagom ispod 10 MW, kazuju da je na malim vodotokovima mogue ostvariti ukupnu instalisanu snagu od oko 500 MW i proizvodnju 2.400 GWh/god. Od toga se polovina (1.200 GWh/god.) nalazi u Uikom, Nikom i Kragujevakom regionu, gde moe da bude korien u brojnim malim postrojenjima sa ukupnom instalisanom snagom od oko 340 MW rasporeenom na oko 700 lokacija.

Srbija

Danas je u Srbiji u pogonu samo 31 mini hidroelektrana ukupne snage 34,654 MW i godinje proizvodnje od 150 GWh. Van pogona je 38 mini hidroelektrana ukupne snage od 8.667 MW i procenjene godinje proizvodnje od 37 GWh. Ove male HE mogu se osposobiti za pogon uz ulaganje koje je zavisno od stanja u kome se nalaze. Postoje znaajne mogunosti ugradnje malih hidroelektrana u postojee vodoprivredne objekte, to podrazumeva znatno nie trokove.Stanje i razvoj malih hidroelektrana u Srbiji

Tabela 1: Tehniki i ekonomski iskoristiv hidropotencijal na malim hidroelektranama u Srbiji

6

Kategorija MHE 1. Novi objekti iz katastra malih HE 2. Ugradnja HE u objekte vodoprivrede HE na ispustu za bioloki minimum HE na objektima vodosnabdevanja HE u sistemima navodnjavanja HE u sklopu sistema DTD HE na prebacivanju vode iz sliva u sliv 3. Obnova postojeih objekata Obnova postojeih MHE Ugradnja HE u vodenice Revitalizacija postojeih HE UKUPNO:

Instalisana snaga (kW) 442632 23464 1064 7000 3000 10400 2000 25769 8769 10000 7000 491865

Proizvodnja (MWh/godinje) 1544985 114530 7500 35000 11000 54030 7000 134000 54000 45000 35000 1793515

Kako je to ve ranije reeno prema katastru malih hidroelektrana , na teritoriji ue Srbije postoji 856 lokacija sa tehnikim mogunostima za izgradnju malih hidrocentrala snaga od 100 kW do 10 MW, dok na teritoriji AP Vojvodina postoji 13 potencijalnih lokacija pogodnih za izgradnju MHE. Ukupna instalisana snaga ovih kapaciteta iznosila bi oko 450 MW sa godinjom proizvodnjom od oko 1600 GWh. Za ovaj obim proizvodnje elektrine energije u termoelektranama bi trebalo da se utroi 2,3 miliona tona lignita ili 400.000 m prirodnog gasa iz uvoza. Male 3 hidroelektrane bi , ovako gledano, utedele godinje oko 52 miliona amerikih dolara. Da bi se ostvario ovako ambiciozan plan potrebno je za svaku pojedinanu lokaciju nuno raspolagati odgovarajuom tehnikom dokumentacijom koja obuhvata detaljnu analizu svih karakteristika , kako bi bio obezbeen najbolji izbor agregata, mainske i elektro opreme . Na taj nain bi se dobio najbolji odnos ulaganja sredstava u opremu i graevinske radove. Takva dokumentacija za sada ne postoji za ove objekte pa je zbog toga teko proceniti mogunost investiranja. Meutim, treba istai da veliki broj lokacija pobrojanih u katastru ekonomski nije isplativ. Pored direktnih ekonomskih uticaja, koji se javljaju usled izgradnje malih hidroelektrana, postoje i brojni indirektni uticaji.Stanje i razvoj malih hidroelektrana u Srbiji

U tabeli 2 su prikazane kategorije malih hidroelektrana koje je mogue staviti u funkciju podizanja energetskih kapaciteta Srbije. Ova tabela je zanimljiva , jer pokazuje da osim resursa , koji su obuhvaeni Katastrom koji prikazuje samo potencijalne lokacije za elektrane snaga 100kW pa sve do 10MW , postoje i znaajni resursi u drugim malim hidroelektranama koje su veoma isplative , a mogu se graditi na ispustima za bioloki minimum, na objektima vodosnabdevanja , u sistemima navodnjavanja itd. Primera radi, samo obnovom i adaptacijom lokacija na kojima su nekada graene vodenice , a procenjuje se da je takvih lokacija oko 5000 u Srbiji, moglo bi se dobiti oko 10 MW instalisane snage odnosno oko 45GWh proizvedene elektrine energije godinje. Tabela 2: Ukupni energetski efekti malih hidroelektrana u Srbiji EFEKTI GRADNJE MALIH HIDROELEKTRANA U SRBIJI

7

Znaajni ekonomski efekti gradnje malih hidroelektrana mogu nastati i zbog relativno velikog domaeg uea radne snage i industrije, praktino bez uvoza opreme iz inostranstva. Domae uee u ovakvim malim projektima je mnogo verovatnije i vee, nego to je u sluaju velikih postrojenja. PREPREKE U GRADNJI MALIH HIDROELEKTRANA Usvajanjem Zakona o energetici iz 2004. godine i posebno nedavnim usvajanjem Uredbe o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije iz obnovljivih izvora , Vlada Republike Srbije je dala bitan podsticaj korienju svih obnovljivih izvora, a posebno korienju energije malih vodenih tokova. Time su investitori dobili jasan signal da se i u Srbiji, kao i u zemljama regiona, sada isplati ulagati u gradnju malih hidroelektrana , jer se u zavisnosti od instalisane snage dobija u proseku 8 do 10 eurocenti po proizvedenom kilovatu elektrine energije. Uprkos ovim ohrabrujuim znacima pred Srbijom lee znaajni zadaci u ovoj oblasti, a pred investitorima velika iskuenja u realizaciji projekata. Osnovni problem,ini se, i dalje dolazi od neodlunosti i/ili nemogunosti Vlade, odnosno nadlenog Ministarstva da se postavi jasan pravno-regulativni okvir koji bi omoguio investitoru transparentan postupak pri procesu ulaganja. I dalje je potrebno izvaditi skoro 30 razliitih dozvola u raznim institucijama od lokalnih do dravnih organa vlasti.

Polazei od toga da MHE za svoj pogon koriste obnovljiv izvor energije , onda se po svakom kWh proizvedene elektrine energije utedi od 1,6 kg do 2,2 kg uglja ( zavisno od vrste i kvaliteta ) ili oko 0,25 kg mazuta. Ovo je u funkciji odrivog razvoja ne samo u pogledu ouvanja postojeih prirodnih resursa, ve i u pogledu zatite ivotne sredine od emisije oksida sumpora i azota , i oksida ugljenika. Ovi gasovi sa efektom staklene bate izazivaju globalno zagrevanje i prete da izazovu nepovratni proces promene klime na Zemlji.

O tome koliko je vana dobra volja i zainteresovanost dravnih organa vlasti u postupku sprovoenja investitora kroz ciklus razvoja projekta , govori zanimljiv sluaj Optine Knjaevac u kojoj je u periodu od 1983. do 2006. sagraeno, prikljueno na elektrinu mreu i puteno u rad 15 mikro hidroelektrana snage 20 do 100 kW, samo zahvaljujui pozitivnom tumaenju propisa od strane nadlenog slubenika u Elektro distribuciji. Karakteristino je da su sve te mikro elektrane mahom graene sa ciljem ostvarenja velikih uteda u investicijama i na raun ostvarene efikasnosti. Regulisanje pravnog okvira je svakako najkrupnija preprekaStanje i razvoj malih hidroelektrana u Srbiji

Ne postoji jedinstvena preporuka sa obrazloenim procedurama u sluajevima razliitih stepena ureenosti dokumentacije ili razliitog tumaenja na koje investitor nailazi u razliitim optinama. Na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike se mogu nai uputstva kao to je uputstvo pod nazivomModeli izgradnje male hidroelektrane i obavljanja delatnosti proizvodnje elektrine energije u Republici Srbiji u kome se daje pravni okvir postupka izgradnje i naelni redosled postupaka koji se moraju preduzeti, ali se ne razrauju i brojne varijante na koje investitor nailazi na terenu.

8

broj gradnji malih hidroelektrana. Posle toga , tehniko - tehnoloko znanje u pripremi i realizaciji projekata predstavlja ozbiljan problem koji treba razmotriti. S obzirom da se malo gradilo u oblasti malih hidroelektrana poslednjih 30 godina, postoji osetan nedostatak strunog kadra, i to je jo vanije iskustva, posebno kada se ima u vidu zahtev investitora da tehnoloka reenja budu optimalna i isplativa u najveoj moguoj meri. Iskusni inenjeri i strunjaci drugih profila koji su radili na dravnim projektima velikih hidroelektrana u bivoj Jugoslaviji u drugoj polovini prolog veka, nisu kao prioritet imali ekonomsku isplativost. Ovaj se problem samo delimino moe reiti angaovanjem stranih strunjaka. Kao poseban problem se moe navesti i koordinacija institucija nadlenih za pojedine korake potrebne za pribavljanje dozvola i ostvarivanja prava za gradnju male hidroelektrane. Pored Ministarstva rudarstva i energetike , meu takve institucije spadaju i Agencije za energetiku i energetsku efikasnost, Elektroprivreda Srbije , Srbija vode i Srbija ume, Vojvodina vode, Vojvodina ume itd.

Stanje i razvoj malih hidroelektrana u Srbiji

9

PREPORUKE

Radi poboljanja stanja u sektoru malih hidroelektrana, mogu se preporuiti sledee vane i/ili hitne kratkorone i dugorone mere : Dalji razvoj podsticanja korienja energije iz malih hidroelektrana. Usvajanjem Uredbe o podsticajnim merama za povlaene proizvoae elektrine energije putem malih hidroelektrana, nainjen je prvi i vaan korak ka brem prodoru investicija u ulaganje i izgradnju malih hidroelektrana, ali je neophodno i preduzimanje drugih podsticajnih mera , kao to su subvencionisani krediti , oslobaanje od carina sve opreme koja se koristi za izgradnju i eksploataciju i slino. Osnivanje Agencije za male hidroelektrane. Neophodno je to pre osnovati posebno telo pri Ministarstvu energetike koje bi se bavilo samo problemom izgradnje malih hidroelektrana, iji bi hitan zadatak bio koordinacija postojeih institucija u Republici Srbiji, nadlenih za ostvarivanje prava pri izgradnji malih hidroelektrana, sinhronizacija tj. pojednostavljivanje i ujednaavanje postupaka za dobijanje odgovarajuih dozvola, kao i informisanje i konsalting za sve pravne i administrativne pojedinosti i specifinosti sa kojima se investitor sree na terenu, kao to je, na primer, pribavljanje saglasnosti za prikljuenje MHE na elektrinu mreu , koje trenutno nije isto u svim distributivnim preduzeima u Srbiji. Dugoroan i vaan posao ove Agencije bio bi rad na posebnoj Uredbi i prateim podzakonskim aktima namenjenim samo malim hidroelektranama tj. podrka izradi posebnog Zakona o obnovljivim izvorima energije. Agencija bi trebalo da prui dragocenu pomo Ministarstvu energetike , Elektroprivredi Srbije i zainteresovanim investitorima kada su u pitanju:

Rekonstrukcija i revitalizacija postojeih malih hidroelektrana Automatizacija malih hidroelektrana koje su u funkciji Adaptacija postojeih mlinova u male hidroelektrane Dodatna ugradnja novih agregata instalisane snage do 10 MW, u okviru postojeih brana i hidroelektrana , sa namerom potpunog korienja postojeeg hidropotencijala Izgradnja novih malih hidroelektrana kao nezavisnih objekata na , do sada, neiskorienim lokacijama Monitoring korienja hidropotencijala. Osnovni cilj ove preporuke je prikupljanje i auriranje podataka vezanih za hidropotencijale u Republici Srbiji i nain njihovog korienja. U tu svrhu bi mogle da se koriste postojee agencije formirane od strane Ministarstva za energetiku, ili da se formiraju posebne slube. Prvi zadatak takve slube bi bilo auriranje podataka vezanih za postojei Katastar malih hidroelektrana , a zatim i auriranje podataka vezanih za apliciranje ili direktno korienje tih potencijala , bez obzira na njihov energetski potencijal. Razmatranje mogunosti za obrazovanje strunih kadrova. Kako budu rasle investicije u OIE i posebno u male hidroelektrane, tako e rasti potreba za strunim kadrom. Imajui u vidu da je prilagoavanje obrazovnog sistema takvim potrebama neophodan, ali dugotrajan posao, potrebno je razmotriti i alternativnaStanje i razvoj malih hidroelektrana u Srbiji

10

reenja kroz krae specijalistike kurseve pri, na primer, Privrednim komorama i slinim institucijama, a u saradnji sa srodnim stranim institucijama sa znaajnim iskustvom u ovoj oblasti. Podsticaj i koordinacija za ovakve poslove bi trebalo da bude posao predloene Agencije za male hidroelektrane. Podsticanje projekata meunarodne saradnje. Korienje malih vodotokova je u pojedinim zemljama vrlo razvijeno , te se kroz podsticanje meunarodne saradnje moe obezbediti,s jedne strane,transfer znanja i tehnologija, ali se mogu tim putem obezbediti i sredstva iz odgovarajuih fondova za pilot projekte koji su dragoceni kao poligoni za sticanje dragocenog iskustva i kao primeri dobre prakse. [1] Male hidroelektrane, Milosav Mihailovi, 1995, Beograd, Srbija [2] Katastar malih hidroelektrana u Republici Srbiji, EnergoprojektHidroinenjering, 1991, Beograd, Srbija [3] Korienje vodnih snaga, Vodoprivredni institut Jaroslav erni, 1990, Beograd, Srbija [4] OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE U SRBIJI, preporuke, potencijali i kriterijumi; Urednica: Nataa ereg; Autori: Nataa ereg, Zvezdan Kalmar Kranjski Jovi, Iomut Apostol; Decembar 2008, Subotica [5] Energy Sector Issues and Poverty in Serbia, Goran Radosavljevi and Vuk okovi, Center for Advanced Economic Studies, Belgrade, 19 June 2007. [6] Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije u AP Vojvodini (od 2007. do 2012. godine) , Jovan Petrovi, Branka Gvozdenac, April 2007. Izvrno Vee APV [7] Energetska ravnotea u Srbiji za 2008 , Ministarstvo rudarstva i energije Republke Srbije, www.mem.gov.rs [8] Strategija razvoja energetike do 2015 , Ministarstvo rudarstva i energije Republke Srbije, 2005, www.mem.gov.rs [9] Podaci Zavoda za statistiku Republike Srbije [10] http://www.eia.doe.gov/ Energy Information Administration International Statistics database [11] Renewables Global Status Report 2006. Update, REN21, published 2007, accessed 2007-05-16; see Table 4, p. 20. [12] Energetski potencijal malih vodotokova u Srbiji, prof dr Miroslav Beniek, dr Miodrag Mesarovi, Hidroenergetika i vetroenergetika, Energija 2005, 5-deo. RELEVANTNA LITERATURA

Stanje i razvoj malih hidroelektrana u Srbiji

11