Okrugli sto INKUBATORI KULTURNIH INDUSTRIJA

Razvoj privatnih muzeja u Srbiji

Zbornik radova

Beograd 2008.

SADRAJ PREDGOVOR ZNAAJ I SVRHA OKRUGLOG STOLA Akademik Dejan Medakovi- POZDRAVNA RE Dimitrije Vujadinovi - UVOD IZLAGANJA Dejan Medakovi - NACRT NOVOG ZAKONA O KULTURI Dragan Bulatovi - KOMENTAR Novica Anti - NACRT NOVOG ZAKONA O KULTURI Dimitrije Vujadinovi - KOMENATAR Dejan Medakovi - KOMENTAR Dragan Bulatovi - STANDARDI MUZEJSKE DELATNOSTI I USLOVI ZA JAVNI RAD PRIVATNIH KOLEKCIJA Hristina Miki - EKONOMSKA ODRIVOST MUZEJA Milena Vasi - PREDUZETNITVO I MUZEJI Branislav Savi - KOMENATAR Milena Vasi - KOMENTAR Anica Tucakov- DOBRODOLI U MUZEJ MOJIH STVARI Branislav Savi - SEGMENTI KREATIVNE EKONOMIJE Dimitrije Vujadinovi - PRIMERI DOBRE PRAKSE Jelena Jeremi - JEREMIJA SRPSKI MUZEJ HLEBA - KONCEPT I AKTIVNOSTI PRIMERI IZ PRAKSE Svetenik Aleksandar urev Nataa Cerovi - KOMENTAR Rista Mileti Arpart Pece Dimitrije Vujadinovi - KOMENTAR Slobodan Jeremi Dimitrije Vujadinovi - KOMENTAR Slobodan Jeremi - KOMENTAR Gordana Karovi - KOMENTAR Borivoj Mirosavljevi Dragan Bulatovi - KOMENTAR Ivana Baievi Branislav Savi - KOMENTAR Hristina Miki - ZAVRNA RE

2

PREDGOVOR ZNAAJ I SVRHA OKRUGLOG STOLA

Trite kulturnih industrija predstavlja bogat mozaik u kome se prepliu sektori kulture

i ekonomije. Razni pod-sektori unutar sektora kulturnih industrija (suveniri, narodna radinost,

stari zanati, privatne ustanove kulture i drugi), u kojem dominiraju malo preduzetnitvo i

preduzetnitvo srednjeg obima pruaju veliki potencijal za lokalni razvoj, kao i otvaranje

radnih mesta sa mogunou odlinog uklapanja u lokalni milje i regionalni razvoj, odnosno

jaanju endogenih lokalnih potencijala.

Ministarstvo kulture Srbije izradilo je Nacrt zakona o kulturi, javna rasprava je upravo

zavrena, kojim se predvia mogunost osnivanja privatnih ustanova kulture. To e svakako

biti podsticaj otvaranju novih jedinica, posebno nivoa mikro i malih MSP (preduzetnitva) i

razvoju postojeih karika u lancima vrednosti kulturnih industrija.

Rezultati okruglog stola, usmereni su u pravcu definisanja uslova i kriterijuma za

odrivi razvoj meovite ekonomije u sektoru proizvodnje i pruanja usluga kulturnih industrija,

kao i procesa decentralizacije kulturne produkcije, jaanja lokalne ekonomije kroz kreiranje

integrisanih lanaca vrednosti kulturnih industrija i turizma

Teme skupa bile su:

analiza situacije u kojoj se nalaze zainteresovani za otvaranje ovakvih ustanova

mogunosti reenja: prioriteti, instrumenti

neophodni standardi i uslovi za osnivanje i ekonomsku odrivost ustanova

upoznavanje zainteresovanih sa novim zakonskim reenjima

primeri dobre prakse (domai, kao i iz Evrope, posebno jednog regiona u Nemakoj

koji je kreirao povezanu mreu privatnih muzeja) Uesnici

Akademik Dejan Medakovi (Vukova zadubina)

.Aleksej Arsenjev (Dokumenti ruske emigracije, Beograd)

Andrej Gardenin (dokumenta ruske emigracije, Beograd)

Anica Tucakov (Balkankult fondacija)

Arpad Pece (Kua starih zanata, Senta)

Began Suni (kolekcija kravata, Loznica)

Bogdan Erdeljan (Muzej zaboravljenih umetnosti, Novi Sad)

Bojana Ivanovi (afrika numizmatika, Zemun)

Borivoj Mirosavljevi (fotografije, Novi Sad)

Borivoj ivanovi (Muzej pelarstva, Sremski Karlovci)

Branislav Savi (UNDP)

3

Branko Najhold (afrika kolekcija, Zemun);

Mila Jovanovi (kolekcija kravata, Kraljevo)

Milena Vasi (Republika agencija za mala i srednja preduzea)

Dimitrije Vujadinovi (Balkankult fondacija)

Mirjana Glumac (Narodni muzej, Beograd)

Divna Popovi (Muzej grada Novog Sada)

Nataa Cerovi (Narodni muzej, Beograd)

Dragan Stanisavljevi (razne kolekcije, Beograd)

Nenad Bjelo (kolekcionar odlikovanja,oznaka, Panevo)

Gordana Bulovi (Muzej grada Novog Sada)

Novica Anti ( Ministarstvo kulture Srbije)

Gordana Karovi (Muzej nauke i tehnike, Beograd)

Otac Aleksandar urev (Zaviajni muzej, Krupanj)

Ivana Baievi (menader u kulturi, Novi Sad)

prof. dr Dragan Bulatovi (Filozovski fakultet, Beograd)

Jasna ermanov (Muzej grada Novog Sada

prof. mr Hristina Miki (Visoka poslovna kola, Novi Sad)

Jelena Jeremi (Srpski muzej hleba, Peinci)

Rista Mileti (antika numizmatika, Beograd)

Ljubomir Voli (salaarski upotrebni predmeti, enej)

Slobodan Jeremi (Srpski muzej hleba, Peinci)

Maja orevi (Republiki zavod za zatitu spomenika kulture,

Beograd)

Marija Dondur (knjige,slike geografske karte, Novi Sad

Mihailo Stankovi (prirodnjaka kolekcija; Sremska Mitrovica

Svetozar Kaar (narodna nonja bos.krajina, elarevo)

4

Akademik Dejan Medakovi POZDRAVNA RE

Rad Vukove zadubine i tema ovog skupa dodiruju se na planu jednog ireg

shvatanja kulture gde je Vukova zadubina itekako zainteresovana sledei pouke naega

duhovnog oca ili dede ili pradede Vuka Stefanovia Karadia koji je stigao, pored svih

poslova, lingvistikih i jezikoslovnih, da se pozabavi i nekim problemima kulture. Podseam

samo na njegov znameniti spis iz 1826, u "Danici", posveen prvim istraivanjima starina,

manastira ili - kako je on govorio - namastira u Srbiji, gde je opisivao Ovarsko-kablarske

manastire. To je bio jedan prvi tako shvaeni opis i tu se ve dodiruje i sa muzeologijom,

odnosno sa pitanjem ouvanja kulturne batine to je on isticao i u prepisci. O tome ima

podataka.

Dakle, nas interesuje svaka tema vezana za kulturu naroda. Naravno, u prvom planu

je pitanje jezika. Mi stojimo na stanovitu, to je potpuno jasno, da je jezik temelj jednoga

naroda i taj narod postoji dok govori tim jezikom. Kada bi prestao da govori, onda odlazi u

arheologiju, postaje arheoloki narod i silazi sa istorijske scene. Nadam se da to nee biti

sluaj sa naim narodom koji ima jeziki font, dovoljno snaan i ubedljiv za opstanak.

Naravno, i pitanje pisma dolazi kao izuzetno znaajno drutveno pitanje s obzirom na to da

odnos prema irilici kao osnovnom pismu nije ujednaen u naoj javnosti. Kao to znate,

problem postoji kod same vlasti, uprkos tome to se smatra normalnim krenje Ustava koji

izriito govori o irilici kao nacionalnom pismu.

To, naravno, ne iskljuuje nau ljubav prema latinici, jer je latinitet davno prisutan u

srednjovekovnoj Srbiji. Podseam da je car Duan imao nekoliko kancelarija jednu grku

kancelariju, imao je latinsku kancelariju, tako je komunicirao sa papama i naravno srpsku

kancelariju. Mi nismo beali od toga da se, ako treba, u nekim prilikama koristi i latinica kao

srpsko pismo.

No, to je ve nova jedna tema. Hteo sam da vam kaem osnovnu orijentaciju ove

kue u kojoj vi sada odravate ovaj skup. eleo bih naravno, jo jedared da vam najtoplije

poelim da se dobro oseate i da va skup uspe. Nadam se, poznavajui direktora

Balkankulta, gospodina Dimitrija Vujadinovia, a i videi ovako veliki broj zvanica koji je

doao i pokazao interesovanje, uveren sam da e biti vrlo zanimljivih priloga i tako ispuniti

oekivanja organizatora.

Jo jedared, dobrodoli!

5

Dimitrije Vujadinovi UVOD

Glavni privredni zamajac savremenih drutava vie nije ekonomija proizvodnje i

trgovine, ve ekonomija ideja i kreativnosti. U razvoju te nove ekonomije najvaniju ulogu

igraju obrazovanje, kultura i nauka. Posebno je ovo znaajno za mala drutva, kakvo je

nae, koja svoju uspenu poziciju u buduim globalnom odnosima, ma kako oni izgledali,

moraju traiti upravo u osmiljavanju ambijenta pogodnog za razvoj svog kreativnog

potencijala i za njegovo pretvaranje u kreativni kapital. To je klju koji otvara vrata budunosti

i to ne samo privrednog razvoja, ve i opstanka jednog naroda kao kulturne injenice i

sadraja ireg, opteg kulturnog diverziteta.

U tom kontekstu vidim i razvoj privatnog sektora, odnosno meovite ekonomije u sferi

kulturne produkcije, koju smatram jednim od neophodnih uslova za razvoj kreativnog

drutva.

U Srbiji se, nesumnjivo, dogaa tranzicija u sferi kulture, prema mome miljenju

stidljivo, nedovoljno duboko i iroko, ali proces nezaustavljivo tee i moemo oekivati

njegovo ubrzavanje. Medjutim, taj proces, posebno u liberalnim ekonomijama, koje su

otvorene i prema korporacijama kulturnih industrija, donosi brojna i velika iskuenja, zato

moramo unapred spremiti odgovore na te izazove, i kao pojedinci i kao drutvo u celini.

Sada je upravo vreme za to!

Upravo u ovome vidim jedan od osnovnih povoda i razloga za odravanje naeg

dananjeg susreta, odnosno za nau iskazanu elju da ne budemo pasivni posmatrai

drutvenih tokova, ve aktivni uesnici u procesu stvaranja, dozvolite mi da kaem, nove

kulturne politike naeg drutva.

Svakako, ne bi trebalo da oekujemo brze i spektakularne rezultate, a onda - ako ih

nema, a obino je to proces koji trai due vreme, da se razoaramo se i postanemo

apatini.

Naa dananja tema i jesta kulturna politika, ali posmatrana kroz prizmu mogunosti razvoja privatnih muzeja. Odnosno, kako da nesumnjivo bogatstvo ideja i zbirki u privatnim kolekcijama postanu na adekvatan nain, dostupni iroj javnosti i time ivot

uinimo smislenijim i lepim, a svakako i ekononomski uspenijim!

Jednim malim istraivanjem koje smo uradili doli smo do podataka o 104 razliite

velike zbirke koje postoje danas u Srb