Psihički konflikt, frustracije i jezički poremećaj

Predavanje prof.dr V.RadomanFASPER

Konflikti ličnosti i frustracije mogu dovesti do remećenja jezičkog

funkcionisanja tj. do jezičkih poremećaja

Psihološki faktori i jezički poremećaj

• Psihogeni činioci jezičkog poremećaja jesu različiti psihički činioci i psihičke smetnje kao najblaži remetioci govorne funkcije sve do jakih remetioca u obliku dezorganizacije ličnosti

• Frustracije tj.ometanja u zadovoljenju potreba mogu uticati na jezičko funkcionisanje

• Psihički konflikti mogu se reflektovati na govor, jezik i komunikaciju

• Psihička trauma i stres je intenzivan atak na psihičku ravnotežu koji može izazvati jezički poremećaj

• Psihičko oboljenje (neuroze, psihoze) može biti izvor jezičkog poremećaja

Psihološki model-somatske patologije - začetak

• Prvi eksplicitno naglasio i razradio početkom 20-og veka- Sigmund Frojd

• PSA: etiologija somatske patologije može biti psihogena, objašnjenja se traže i pronalaze u nesvesnom ( psihički konflikti,psihičke traume i sl. ). Oni remete nivo fizičkog, organskog funkc.

Psihogeni organski poremećaji

• Čir na želudcu• Bronhijalna astma• Psihogena gluvoća• Psihogena slepoća• Psihogena oduzetost

(udova) itd.

• Tako se pokazalo i da govorni poremećaj kao što je mucanje ili spazmatični grč u rukama koji otežava pisanje može biti psihičkog porekla

Potrebe i prepreke u njihovom zadovoljavanju

• Čovek se stalno tokom života suočava sa situacijama u kojima njegove potrebe ne mogu da se zadovolje.

• Nemoguće je izbeći situacije kada su potrebe osujećene (frustracije) ili kada su u sukobu (konflikt)

• Prva razvojno važna modifikacija potreba jeste razvoj tolerancije na odlaganje zadovoljenja potreba

Konflikt i frustracija

• Konflikt – nastaje kada se istovremeno javljaju dve težnje podjednake jačine koje su međusobno suprotne ili se isključuju

• Frustracija - psihičko stanje u kojem se nalazi pojedinac kada se pojave smetnje i prepreke u zadovoljenju njegovih potreba, a on je već započeo cilju usmereno željeno ponašanje

Kategorije konflikata

• Intrapersonalni (intrapsihički) unutar ličnosti• Interpersonalni između dve osobe

• Psihologiju ličnosti prvenstveno zanimaju unutrašnji , intrapersonalni konflikti

• Ovaj koncept ima važnu ulogu u mnogim teorijama ličnosti posebno u psihodinamskim

Konflikt ličnosti

• Predstavlja sukob suprotnih, nespojivih težnji koje su jednake jačine i može zahvatiti kognitivne funkcije, emocije, motivaciju i jezičko funkcionisanje.

Konflikt može imati:

• Formativnu ulogu u nastanku govornog i jezičkog poremećaja pre svega intrapsihički konflikt (mada i interpsihički može dovesti do frustracija i negativnih emocionalnih reakcija i stanja koja takodje mogu uticati na govorni poremećaj)

• Može biti doprinoseći faktor u održavanju i pojačavanju govornog i jezičkog poremećaja

Pavlovljev koncept konflikta • Prva proučavanja konflikta: I.P. Pavlov-eksperimentalna neuroza.

• Smatrao da konflikt nastaje na osnovu sukoba procesa pobuđivanja i procesa inhibicije praćen kognitivnom disonancom i raspadom sistema

Pavlovljeva eksperimentalna neuroza:

• Eksperimentalno je izazvana neuroza kod uslovljavanja psa da diskriminiše dve različite draži (krug i elipsu) koje postaju sve sličnije

• Konflikt između inhibicije i stimulacije na neurološkom nivou kao i kognitivna disonanca koja se javlja na saznajnom nivou, može da se poveže i sa nastankom govornog poremećaja

Kognitivisti i konflikt

• Naglašavaju sukob između nespojivih saznajnih sadržaja, inkompatibilnost saznajnih strategija

Levinov dinamski koncept

• Tri tipa konflikata: 1. dvostruko privlačenje 2. dvostruko odbijanje 3. istovremeno privlače-

nje i odbijanjeTip 2 i tip 3 su posebno interesantni za

dinamiku govornog poremećaja

Kurt Lewin – vrste konflikta

3. Konflikt istovremenog privlačenja i odbijanja

+ +

1. Konflikt dvostrukog privlačenja

222. K2.2onflikt dvostrukkoog- -

+

-

1. Konflikt dvostrukog privlačenja

2. Konflikt dvostrukog odbijanja- -

Konflikt dvostrukog odbijanja (br.2)

Primer: student se nalazi između dve podjednako neprijatne alternative ili da sprema težak ispit,koji mu je uslov za upis na sledeću godinu, prema kome ima odbojnost, ili da izgubi čitavu godinu studija

Dve podjednako odbojne alternative mogu biti povezane sa verbalizacijom. Npr. dete treba da prizna verbalno svoju grešku ili da slaže

Konflikt br.3

• Istovremena ljubav i mržnja prema ocu (Edipov kompleks- Frojd) može proizvesti neurotske reakcije .

• Istovremena potreba da se neprijateljstvo izrazi verbalno, i potreba za ljubavlju koja sprečava da se neprijateljstvo verbalno iskaže, može dovesti do mucanja

Psihoanalitička teorija: konflikt i govorni poremećaj

• Fenihel :neurotski simptom mucanja javlja se kao posledica suprotstavljanja svesnih i nesvesnih težnji predstavljenih na strukturalnom nivou ličnosti kao konflikt Id-a i Ega (Super-Ega).

• Dečak oseća ljubomoru prema mlađem bratu i želi da ga verbano napadne ali je sama radnja govorenja zadobila prekorljivo značenje (nesvesno predstavlja ubijanje brata), često ima analno-sadističko poreklo. Posledica može biti mutizam ili mucanje.

Psihoanaliza • U konfliktu mogu biti nedozvoljeni agresivni

(izraz želje za ubijanjem)ili pak libidni impulsi (kad se govor povezuje sa seksualnom moći dok nesposobnost govorenja izražava strah od kastracije).

• Odsecanje jezika, često, nesvesno simboliše kastraciju i može biti u osnovi mutizma ili mucanja

• Oralne, analne, falusne i egzibicionističke težnje mogu se nalaziti u korenu konflikta koji dovodi do mucanja (Fenihel)

Psihoanalitičar Coriat:

• Oralni erotizam razvija se pre no što govor postane sredstvo opštenja i zadobija funkciju zadovoljenja libidne potrebe (prijatne oralne senzacije)

• Dete može početi da muca jer dolazi do konflikta sa zabranama seksualnih ispoljavanja, a oralna zona je pritom nesvesno erotizovana

Frojdova analiza govorne omaške

• Dve sukobljene težnje nalaze se u konfliktu : težnja da se nešto kaže i istovremeno prisutna remetilačka težnja da se to ne kaže.

• “Ugušivanje postojeće namere da se nešto kaže neophodan je uslov da se pojavi omaška u govoru” (Frojd:Uvod u psihoanalizu)

Frojdov primer govorne omaške• “Moj muž je pitao doktora kakvu

dijetu treba da drži, a doktor je rekao – nikakvu. Može jesti i piti šta JA hoću. “

• Umesto što je htela da kaže • “šta ON hoće”• Frojd u “Uvodu u psihoanalizu” ovu omašku tumači kao

posledicu sukoba ili konflikata svesne težnje da se nešto kaže i uplitanja nesvesne remetilačke težnje koja odražava pravi odnos prema tome

Psihoanaliza: jezička omaška, konflikti,mehanizmi odbrane

• Frojd je kroz objašnjenje jezičke i govorne omaške pokazao značaj konflikta između svesnih i nesvesnih težnji

• Kao reakcija na konflikte i frustracije razvijaju se nesvesni mehanizmi odbrane kao što su potiskivanje,projekcija,negacija, reaktivna formacija itd.

• Mehanizmi odbrane su psihološki imuni sistemi koji su smešteni u Egu, a brane nas od osećanja krivice,straha, stida koji su povezani sa konfliktom

Vrste jezičkih omaški (PSA)1. Govorna omaška- npr.lekar koji pregleda

privlačnu pacijentkinju kaže joj: ” Da li smo se mi verili “ (umesto “merili”)

2. Omaška u čitanju- npr. Frojd opisuje čoveka koji je lutao nepoznatim gradom i osetio hitnu potrebu za urinacijom.Ugledao je tablu sa koje je pročitao “klosethaus” iako je tamo pisalo “korsethaus”

3. Omaška u pisanju-Frojd navodi primer muža koji piše ženi da krenu na putovanje brodom Luzitanija iako se brod zove Mauritanija

Teorija ličnosti K.Hornaj

• Konflikt može nastati usled neurotične potrebe ličnosti da napada druge i bude nezavisna, a sa druge strane istovremene i nespojive potrebe da bude zajedno sa drugima i bude prihvaćena

• Adolescent u pubertetu teži istovremeno i nezavisnosti (sukob sa roditeljima) ali mu je istovremeno potrebna roditeljska podrška i naklonost što može proizvesti mucanje

Teorijski pristup transakcione analize (Erik Bern)

• Bern postulira tri subsistema ili Ego stanja ličnosti: Roditelj, Odrasli i Dete koji ulaze u transakcije (tokom komunikacije sa drugom osobom). Svako Ego stanje ima odgovarajući rečnik i sopstveni govor.Kriti- čki Roditelj može se sukobiti sa Slobodnim Detetom (konflikt želje i zabrane) unutar ličnosti i proizvesti poremećaj u govoru

R.Gulding

• Bavio se zastojima u komunikaciji prilikom rešavanja problema usled konflikta.

• Javljaju se tri moguće vrste konflikta i zastoja: 1. između naredbe i odbijanja da se naredba

izvrši. Moraš da poslušaš-neću da poslušam 2. između neću i kazne. Ako ne poslušaš -

dobićeš batine 3.između dva subsistema.Bilo bi dobro po

mene da poslušam-bolje je da ne poslušam

Konflikt u vezi uspeha

• Dete ima potrebu da uspešno obavlja niz akcija i da stvara ali to može biti povezano sa strahom od neuspeha i gubljenjem samopoštovanja. Tako je potreba da se upusti u neku aktivnost često praćena strahom od neuspeha koji inhibira ili odlaže tu aktivnost što može rezultirati i poremećajima na planu govora.

Konflikt različitih uloga

• Konflikt usled nespojivih zahteva različitih uloga u koje se treba istovremeno uklopiti može se odraziti na govornu funkciju

• Dete bi htelo da bude dobar sin ali se to može sukobiti sa ulogom dobrog druga zbog koga treba napraviti prestup koji roditelji osuđuju.

Posledice konflikata

• Mogu biti konstruktivna razrešenja ili pak destruktivne reakcije i ponašanja.

• Javljanje anksioznosti (izazvane konfliktom) koja potiče od osećanja krivice, ugrožavanja samopoštovanja , straha od kazne

Destruktivni ishodi nerazrešenih konflikata

• Jezički poremećaj

• Psihičko oboljenje

• Somatsko oboljenje

Neuspešnom razrešenju doprinose

• Niska tolerancija na frustraciju

• Rigidnost

• Otpori promenama

Razrešenje konflikta i psihoterapija

• Konstruktivno rešavanje konflikta po Levinu je opredeljenje za jednu mogućnost, a po psihoanalizi kroz osvešćivanje potisnutih težnji

• U komunikološkim teorijama promena stava, redefinisanje situacije, odustajanje, pojačan napor i borbenost omogućavaju razrešenje konflikta

Psihoterapija ili spontano razrešenje konflikta

• Psihoterapijom se može uticati na razre- šenje konflikta• Može i bez psihotera-pijske pomoći doći do spontanog razrešenjakonflikta U oba slučaja moguće je da rezultat bude izčezavanje jezičkog poremećaja ili nastale

jezičke smetnje

Psihički konflikt praćen je frustracijom

• Intrapsihički konflikt dovodi do frustracije

jer dolazi do ometanja zadovoljenja unutrašnje potrebe ili želje pojedinca

• Konflikt je sukob dva različita ali po intenzitetu podjednaka ali po smeru delovanja suprotna motiva

Frustracija

• Jeste neprijatan doživljaj ometanja zadovoljenja nekog motiva ,doživljaj je sastavljen od negativnih emocija kao što su razočarenje, uznemirenost, strepnja, napetost

• Frustracijom se označava i sam izvor frustracije (npr.neuspeh u lečenju, rehabilitaciji)

Stepen podnošenja frustracije je individualan

• Neke osobe lakše podnose frustraciju,trpeljivije su od drugih

• Zavisi od sklopa ličnosti, prethodnog iskustva i JAČINE POTREBE

TOLERANCIJA NA FRUSTRACIJU

Pogrešno je smatrati svaku frustraciju štetnom

• Dozirane, i uvremenjene frustracije tokom razvoja deteta (odbijanje od sise,navikavanje na čistoću itd.) predstavljaju osujećenja koja su neophodna za uspešno prilagođavanje stvarnosti, socijalizaciju i normalan razvoj ličnosti

Učestale i teže frustracije mogu izazvati

• Razne vidove nesocijalizovanog ili antisocijalnog ponašanja

• Nezrelog ponašanja• Oštećenja u razvoju

ličnosti

• Sve do psihičkih poremećaja tj. do mentalnog oboljevanja

• Jezički poremećaj

Frustracija i govor (jezik)

• Frustracije tj.ometanja u zadovoljenju potreba mogu uticati na jezičko funkcionisanje

• Frustracija može izazvati privremene i vremenski ograničene poremećaje i smetnje u govoru (jeziku) ali

frustracija može biti i provokator govornog(jezičkog) poremećaja

Reakcije na frustraciju

Prilagođavanje Analiza situacije

Povećanje naporaNalaženje novog puta

Zamena cilja

NeprilagođavanjeAgresivnost

Depresija.apatijaOdbrambeni mehanizmi

(POTISKIVANJE, RACIONALIZACIJA,

PROJEKCIJA)

Mehanizmi odbrane

• Mehanizmi odbrane mogu da ublaže strepnju (projekcija, potiskivanje, povlačenje) ali i da vode patološkim obrascima ponašanja.

• Neuspeh mehanizama odbrane može da vodi drastičnijim psihičkim poremećajima i duševnom oboljenju

• Jezički poremećaj može nastati kao manifestacija ovih psihopatoloških tendencija

Česti mehanizmi odbrane

• Konverzija (Fenihel: deformisana ekspresija potisnutih potreba) Kada psiha nije u stanju da se izrazi svojim jezikom ona koristi telesni ali je to prevod u kome se mnogo od originalnog materijala deformiše i gubi (Mandić).

• Acting out (agiranje) , substitutivna akcija kojom se zamenjuje problem konflikta

Mehanizmi odbrane (Sigmund i Ana Frojd)

• Projekcija –pripisivanje vlastitih nepoželjnih osobina ili misli drugim osobama.• Intelektualizacija –„odstranjuje“ se emocionalni sadržaj neke situacije ili iskustva, i pristupa

im se na čisto analitički, „intelektualni“ način. Obuhvata i korišćenje eufemizama/žargona/specijalizovane terminologije za jako neprijatne realnosti.

• Kompenzacija – osoba vraća narušeno osećanje sigurnosti i pokušava da dostigne viši nivo kako bi osećala nadmoć, zamenom frustrirane aktivnosti drugom aktivnošću

• Pomeranje – agresija se pomera sa objekta koji je izazvao na drugi objekat koji je dostupan. • Negacija (Poricanje) –poricanje realnosti, osoba se prave „kao da“ se ništa loše ne dešava,

kao da je sve u najboljem redu.• Regresija – u susretu sa situacijom koja provocira anksioznost, osoba počne da se ponaša

na način koji nije primeren razvojnom stadijumu – „vraća“ se na prethodni razvojni stupanj• Racionalizacija – „objašnjavanje“ neke situacije neuspeha ili neprihvatljivog ponašanja

prihvatljivijim razlozima od pravih, nesvesnih. • Reakciona formacija – zauzimanje preterano pozitivnog odnosa prema nekoj osobi prema

kojoj se u stvari osećaju neprihvatljivi agresivni impulsi• Sublimacija – pretvaranje bola/neprihvatljivih agresivnih ili seksualnih impusla u kreativni

proces – umetnost, socijalni angažman