Obrada hraniva U savremenom stoarstvu retko se koje hranivo koristi u

prirodnom obliku, odnosno onako kako je i proizvedeno, ve se koriste razliite metode kojima se postiu i razliiti efekti: Ouvanje kvaliteta i hranljive vrednosti hraniva;

Promena veliine estica;

Promena sadraja vlage;

Smanjenje rastura;

Promena gustine (voluminoznosti) hraniva;

Promena ukusnosti;

Poveanje svarljivosti;

Promena sadraja pojedinih hranljivih materija;

Eliminisanje tetnih materija;

Smanjenje mogunosti razvoja razliitih tetnih mikroorganizama;

Poveanje sadraja ne razgradivih (bypass) proteina;

Lake mehanizovanje ishrane;

Pozitivan ekonomski efekat.

2

Mehanike metode za obradu hraniva Seckanje

lake konzumiranje

smanjuje se rastur hrane

omoguava meanje sa drugim hranivima

poveava i proizvodnost

omoguava mehanizacija davanja kabaste hrane pomou mikser-prikolica

Duina odrezaka pri seckanju kabastih hraniva zavisi, sa jedne strane, od biljne vrste, a sa druge strane, od vrste ili kategorije ivotinja za koje se ova hrana priprema.

Korenasto krtolasta hraniva

ijanje

3

Briketiranje

Poreano od najmanjeg do najveeg granule pelete briketi

Metod sabijanja (kompresije) sena u kolaie (brikete)

4

Ljutenje

je proces otklanjanja spoljnog omotaa zrna itarica, koje je bogato sirovim vlaknima, i ima malu svarljivost u ishrani svinja i ivine.

5

Neoljuten ovas Oljuten ovas

6Oljuten jeam (Pearl Barley)

Gnjeenjeje proces u kome se zrna komprimiraju (sabijaju) ili presuju u pljosnate estice,

prolaskom izmeu valjaka, obino naljebljenih, sa odgovarajuim razmakom.

Gnjeenje moe da bude suvo, ili uz prethodno delovanje vodene pare na zrno.

7

Tritikale Tritikale, valjano zrno

8Gnjeeni oljuteni jeam

9

MlevenjeTo je najstariji, najjednostavniji, najjeftiniji i najrasprostranjeniji nain

pripreme zrnaste stone hrane. Predstavlja osnovnu pred operaciju u industriji stone hrane.

Mlevenje se primenjuje za obradu zrnaste hrane, klipa kukuruza, uljanih pogaa i suve kabaste hrane.

Mlevena kabasta hrana ima daleko manji znaaj za ishranu ivotinja. Izuzetak je lucerkino brano, koje je vana komponenta u smeama za svinje i ivinu.

10

11

Lucerkino brano, peletirano

Priprema hraniva uz korienje vode Kvaenje (natapanje)

kvaenje zrna itarica

suvi repini rezanci

ishrana svinja tenim obrokom

Pranje

korenasto-krtolasta hraniva

Ispiranje (izluivanje)

rastvorljivi sastojci u vodi

12

Termike metode za obradu hraniva Parenje

Na ovaj nain mogu se obraivati ne samo kabasta, ve i zrnasta hraniva

Koriste se kazani sa duplim dnom

Ukoliko se parenje vri u kombinaciji sa poveanim pritiskom, svarljivost se moe znatno poveati.

Zaparivanje

U ist sud veih dimenzija stavlja se sloj hraniva, prelije vrelom vodom, a zatim obavije nekim starim odevnim predmetima ili ebadima, u cilju to dueg delovanja visokih temperatura.

Rostiranje (prenje, peenje)

Zrno itarica (jeam, ovas i kukuruz), soje, graka, kikirikija i dr.

Poveanje ukusnosti i iskoristivosti, kao i eliminisanja antinutritivnih faktora

13

Mikronizacija

To je u stvari ekspresno prenje zrna, i smatra se termikim postupkom sa najmanjim utrokom toplotne energije.

Pri tome se zrno zagreva do 150 C, a vlaga smanjuje za oko 7%. Posle 40-50 sekundi ovakvog tretmana, a pre nego to se rasprsne (eksplodira), zrnevlje se melje na valjcima, i dobija pahuljiasti proizvod sa elatiniziranim skrobom.

14

15

Mikronizirano zrno kukuruza, nakon valjanja

16

Mikronizirano zrno penice, nakon valjanja

Kokienje (kokanje) Prenje zrna na vreloj ploi, prethodno zagrejanoj na 370-427 C, u trajanju od 15-20

sekundi.

Pri tome dolazi do brzog smanjenja vlage sa 10-14% na svega 3%, pri emu zrno eksplodira u kokicu, i povea svoju zapreminu za 9-13 puta.

Pri kokanju jema, penice i ovsa zapremina zrna se poveava svega za 50-60%.

Kuvanje Metod za pripremu ne samo zrnaste stone hrane, ve i krompira, pomija, klaninih

konfiskata i sl.

Kuvanje u pari i flekienje je modifikovani nain gnjeenja prethodno zaparenog zrna,

s tim to sam postupak parenja traje due, nego kod obinog

gnjeenja zrna.

Zrna se kuvaju u pari pri atmosferskom pritisku u trajanju od

15-30 minuta, pri emu dolazi do elatinizacije skroba, a zatim se

vri presovanje zrna.

Ili uz korienje povienog pritiska od 0,2-0,5 mPa (2-5 at), ali

u trajanju od samo 1-5 minuta, i na temperaturi od 149 C, posle

ega sledi valjanje.

U ovakvom postupku dobijaju se flekice koje su manje krte i

lomljive u toku meanja.17

18

Kukuruzne flekice Corn Flakes Jemene flekice Barley Flakes

Kukuruz Ovas Penine mekinje

Eksplozivno kuvanje obavlja se kuvanjem zrna u komorama sa pritiskom od 2,3-3,0 MPa.

Nakon toga se naglo smanjuje pritisak, pa se zapremina zrna poveava za 6-7 puta.

Vlaga zrna je izmeu 5 i 25%, pa je ovakav nain obrade dobar i za nedozrelo ito.

Ekstrudiranje je hidrotermiki postupak obrade hraniva.

Ekstrudiranjem se obrauje celo zrno, pojedina hraniva ili kompletne smee.

Izvodi se tako to se hranivo kome je dodata pregrejana vodena para potiskuje snanim spiralnim transporterom kroz elini cilindar.

Dolazi do unitavanja Tripsin-inhibitora i elatiniziranja skroba.

Pri izlasku materijala kroz glavu cilindra dolazi do njegovog irenja-ekspanzije, to dodatno doprinosi elatinizaciji skroba.

19

20

21

Ekstruder

Hemijska obrada hraniva Koristi se uglavnom za nisko svarljiva gruba kabasta hraniva u cilju

razlaganja lignoceluloznog kompleksa i poveanja njihovog iskoriavanja.

Kao hemijsko sredstvo koriste se razliite alkalije, a najee se obrauje slama. Leman-ova metoda, 100 kg slame doda se 200 l vode i 2-4 kg NaOH, kuvanje 6 sati u

kazanu pod pritiskom od 4-6 atmosfera.

Kolemanov a metoda, tretiranje slame 8% rastvorom NaOH u trajanju od 12 sati, posle ega sledi kuvanje 6 sati, ispiranje i davanje stoci.

Hladno tretiranje slame sa NaOH, slama se potapa u rastvor NaOH (15 g NaOH u 1 l vode sa ili bez 7-10 g uree po l rasvora ) u trajanju od 45 minuta. Potrebno je 5-7 dana kako bi najvei deo NaOH preao u oblik karbonata.

Umesto NaOH moe se koristiti KOH, K manje opterecuje bubrege od Na.

Korienje gaenog ili negaenog krea (Kitajev), slaganje u slojevima, stajanje 3 5 dana i ispiranje pred davanje stoci.

Metoda po Kormukinu 100 kg slame se potapa u kreno mleko (200 300 l vode, 1 kg negaenog ili 3 kg gaenog krea), slama se ocedi, sabija u sud i stoji 24 - 36 h.

Osim baza, za hemijsku obradu slame u cilju poveanja svarljivosti koriste se oksidujua sredstva, i to: kiseline, sumpor-dioksid, ozon i vodonik-peroksid.

Za obradu slame moe se koristiti, takoe, amonijak (NH3) ili urea.

22

Bioloka obrada hraniva Kieljenje uz korienje pekarskog kvasca

Ovaj nain pripreme hraniva koristi se prvenstveno u ishrani svinja. Hranivo pripremljeno kvasanjem ima prijatniji ukus, vei sadraj vitamina B kompleksa, i ima veu bioloku vrednost proteina.

50 l tople vode, 0,5 1 kg prethodno u vodi razmuenog pekarskog kvasca i 20 kg prekrupe ili smee hraniva

nakon meanja, ostavi se da stoji 4-6 sati na temperaturi od 20-27C, uz povremeno meanje

dobija se hranivo prijatnog, blago kiselkastog ukusa, polako se uvodi u obrok

Kieljenje uz korienje prirodnih kvasaca potrebna koliina prekrupe ili smee zamea sa vodom i ostavi da

stoji 6-12 asova, uz povremeno meanje, na sobnoj temperaturi

U cilju breg spremanja narednih koliina hraniva na ovaj nain, moe se uzeti manji deo prethodno spremljenog hraniva i koristiti kao kvasac.

23

Priprema hraniva pomou amilolitikih fermenata (oslaivanje, oeeravanje, saharifikacija)

Primenjuje se u cilju prevoenja dela skroba iz zrna pod dejstvom enzima dijastaze (takoe prisutnog u zrnu) u maltozu.

Tako obraeno hranivo se bolje konzumira jer ima prijatan slatkast ukus, a ugljeni hidrati se efikasnije koriste.

U iste sudove stavlja se prekrupa ili smea u sloju od 30-35 cm, prelije vodom zagrejanom na 85-90 C (na 1 kg hraniva 1,5-2 l vode) i ostavi da stoji 4-8 sati na temperaturi od 55-60 C. Efekti se poveavaju dodavanjem 2-3% slada.

Nakon obrade koliina eera u hranivu se poveava sa 0,5-1% na 8-12%.

24

Priprema hraniva peptoniziranjem

Na ovaj nain mogu se pripremati riblje, mesno, krvno brano, odnosno, hraniva animalnog porekla. Postupak se sastoji u dodavanju enzima pankreasnog soka, ali se retko kada primenjuje.

Naklijavanje zrnevlja itarica

Zrnevlje itarica se u tankom sloju (2-3 cm) navlai i ostavi da stoji na temperaturi od oko 20 C nekoliko dana uz kontrolu i dodavanje vlage.

Posle nekoliko dana zrnevlje poinje da klija, i kada duina klica bude 6-8 cm daje se ivotinjama, pre svega mladim ivotinjama u toku zime.

Naklijalo zrno itarica je pre svega bogato u -karotinu, ali se istovremeni gubi znatan deo drugih hranljivih materija.

25

26

Spremanje acidofilnog mleka

je postupak za pripremu mleka koje se koristi u ishrani prasadi i teladi, u cilju preveniranja gastrointestinalnih oboljenja, ali i kao dijetetsko hranivo.

Mleko se najpre prokuva u cilju eliminisanja prisutne mikroflore, ohladi do oko 40 C, a zatim mu se doda maja, odnosno, neka ista kultura acidofilnih bakterija, dobro promea i ostavi da stoji na 20-27 C u 2-4 sata, uz povremeno meanje.

Ovako pripremljeno mleko se koristi kao redovna hrana, kao deo mlenog obroka, ili kao dijetetski dodatak.

27

Ostali naini pripreme hranivaOdnose se uglavnom na pripremu hraniva za pse, make ili

bolesne ivotinje.

Priprema krmnog hleba praktikovana je ranije jedino za konje.

Koristi se brano od ita koje nije podesno za ishranu ljudi, brano od zrnevlja leguminoza, brano animalnog porekla, melasa, krompir, dibra, pleva, mleko i dr.

Sve se to dobro izmea, posoli, doda se potrebna koliina kvasca i zamesi kao testo, a zatim se pee kao hleb.

Priprema aja od sena Za ovu svrhu se koristi travno, a nikako leguminozno seno, jer se od

njega dobija aj gorkog ukusa.

isto, zdravo i lepo osueno seno se stavlja u prokljualu vodu i ostavi da stoji oko 1 sat.

Nakon toga se procedi, posoli ili zasladi (zbog poboljanja ukusa) i daje bolesnim ivotinjama (proliv, nadun).

28

29

To su industrijski proizvedene smee hraniva i dozvoljenih aditiva.

Osnovna podela na: potpune krmne smee (obezbeuju sve potrebne hranljive sastojke)

dopunske smee (obezbeuju one hranljive materije koje su najee deficitarne, pre svega proteine)

predsmee ili premiksi (koje sadre mikrosastojke hrane, vitamine i minerale)

vitaminsko mineralni premiksi

mineralni premiksi

vitaminski premiksi

Ocena kvaliteta krmnih smea Organoleptiki pregled (pregled golim okom, lupom i mikroskopom);

Hemijska analiza;

Mikrobioloka analiza.

30

Boja krmnih smea je uglavnom utozelenkasta, ali sa razliitim nijansama. Zavisi pre svega od boje pojedinih hraniva koja ulaze u sastav. ukasta boja potie pre svega od kukuruza i soje

zelenkasta boja je poreklom od lucerkinog brana

sivo crna od suncokretove same

belo ukasta od mekinja i stonog brana

Do promene boje dolazi usled dugog i nepravilnog skladitenja (svetlija) kao i usled dejstva mikroflore (tamnija).

Miris ispravnih krmnih smea je specifian i prijatan. potie od komponenti (hraniva) koja ulaze u sastav

moe poticati od korigenasa mirisa i ukusa (atraktanti)

procesi razlaganja proteina daju miris na amonijak i vodonik sulfid (pokvarena jaja), masti uegao a kao posledica mikrobioloke aktivnosti javlja se neprijatan i zaguljiv miris.

31

Ukus krmnih smea zavisi od ukusa koliinskidominantnog hraniva ukljuenog u smeu. Najee je to kukuruz, pa je ukus slatkast.

moe biti i aromatian usled korienja aromatinih dodataka

bljutav i gorak ukus je posledica razlaganja proteina

izrazito gorak ukus se javlja zbog oksidacije masti

slan ukus moe biti posledica ubacivanja vecih kolicina soli u cilju prikrivanja prisutnih negativnih procesa u smeama

Oblik krmnih smea je najee branast.

briketi (oblik kvadra), peleti (valjii), granule (loptice), listii (ips), kao i razliite figure ili nepravilni oblici (hrana za kune ljubimce).

32

33

Pelete

Briketi

Peletirana hrana za pastrmku

34

Peletirani koncentrat za krave

35

Pletirani koncentrat za telad

36

Hrana za pse Hrana za make

Struktura krmnih smea kod branastog oblika je rastresita. Pojava grudvica je znak previsoke vlage, oksidacije masti ili prisustva insekata parazita. Kod branastih hraniva moe doi i do dekompozicije odvajanja pojedinih sastojaka smea. Kod vrstih oblika krmnih smea (peleti) moe se javiti jaa zdrobljenost i polomljenost partikula, to se kontrolie prosejavanjem.

U krmnim smeama mogu biti prisutne primese organskog i neorganskog porekla.

Znaajan problem za ispravnost krmnih smea jeste kontaminiranost parazitima ivotinjskog porekla, i to insektima (larvama i odraslim formama), kao i glodarima.

Plesni (Mucor, Aspergillus, Penicillium i Fusarium) i njihovi toksini (F-2, T-2, B-1 i dr).

37

38

Pakovanje koncentrovanih smea

39

Kamion rinfuzer