СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/uo aktuelna privredna... ·...

24
Седница Управног одбора Актуелна привредна кретања Београд, 15. јул 2014.

Upload: lequynh

Post on 07-Jul-2018

233 views

Category:

Documents


0 download

TRANSCRIPT

Page 1: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретањаАктуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонираниподаци према истом кварталупретходне године

Реалне промене БДП десезонираниподаци према претходном кварталу

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )

БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019

Остварено према РЗС Пројекција

Министарство финансија -15 25 10 18 20

Тренд раста БДП

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЦЕНЕ КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

финансија(новембар 2013 г)

-15 25 10 18 20

Народна банка Србије (мај 2014 г)

-15 25 07 - - -

ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40

ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -

Европска комисија (април 2014 г)

-15 25 11 19 - -

КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

-59795 -67444 -97288 -133571 -77113 -69400 -80824 -76954 -59286

428 488 476520

585 593 593

711

50

60

70

80

-11000

-6000

-1000

4000

9000

14000

19000

24000 (у млн долара)Извоз Увоз Салдо Покривеност увоза извозом

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

20132012 године Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)

bull Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)bull Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008годинеbull Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012bull Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године

Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

428 488 476451

40-16000

-11000

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

(јануар-децембар)

ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

1867 1717

1332 888664 575 568

2422

17

12 12

17

22

27

70

120

170

220

270

320(у млн евра) Прилив СДИ

Одлив СДИ

Нето СДИ

Учешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестицијаод 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

17512

9

7 7

22

7

12

-130

-80

-30

20

70

Прерађивачка индустрија

Трговина Финансије и осигурање

Грађевинарство Саобраћај и складиштење

Пољопривреда шумарство и

рибарство

Некретнине Остале гране делатности (12)

еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)

Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе

СПОЉНИ ДУГ

Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у(у млрд евра)

108146 147 147 134 135 127 125

609 602 646777 850

767869 817 800

40

60

80

100

15202530

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евраbull спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евраbull спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра

65 63 65 78 91 108 122 132 130

76 108146

0

20

40

05

1015

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 (31 март)

(31 децембар)Јавни сектор (лева оса) Приватни сектор (лева оса) СДБДП (десна оса у )

Извор ПКС на основу података НБС

СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

2011 2012 2013 2014 2015

пројекција

Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године битистабилизован на нивоу 85 БДП-а

Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ћеудео камата имати благи раст

Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања

Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

ЈАВНИ ДУГ

Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

14167 13434 11529 11023 9676 10283 9352 8875 8782 9849 12157 14784 17717 20141 20595

1693

1052

729 669553 522

377 309 292 348 445 482602 614 627

00150300450600750900105012001350150016501800

05000

100001500020000 (у БДП)(у млн евра)

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга

bull Висок ризик кризе јавног дуга У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од

45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године

000

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

(30

ап

рил)

(на дан 31 децембар)Укупан јавни дуг (лева оса) Јавни дугБДП (десна оса)

ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

Фискална кретања 2005-2014 године

09

-19 -20-26

-30-20-10001020

10000

15000

20000(у БДП)(у млрд дин)

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годинуИзвор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

193

-286 -444 -704 -1214 -1383 -1602 -2199 -1813-814

-2859

-45 -47-50

-64

-48

-71

-80-70-60-50-40-30

-5000

00

5000

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 (I-IV)

2014 (Буџет)Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо Консолидовани салдоБДП (десна оса у )

ИНФЛАЦИЈА

Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходнојгодини

Разлози bull Висока кредитна задуженост привредних субјекатаbull Изражена неликвидностbull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)

Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован алиопрезан у одобравању нових кредита

НЕЛИКВИДНОСТ

Број блокираних рачуна Износ блокаде у милијардама динара

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокадеКрај децембра 2013крај децембра 2012bull Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених

обавеза за 921bull Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као

и износа неизмирених обавеза за 211Структура учешћа

НЕЛИКВИДНОСТ

Структура учешћаbull У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетникеbull У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451

предузетнициСтруктура основе блокадепотраживањаbull 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по

основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања bull 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских

решења) bull 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења

Београд 15 јул 2014

НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

bull Укупно 1696834 запослених лица у мају 2014 године

bull То је за 1043 лица мање него у априлу 2014 године и за 24714 (14) мање у односу на мај

ЗапосленостБрој исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

(14) мање у односу на мај 2013 године

bull Укупно 778577 незапослених лица у мају 2014 године

bull То је за 8411 незапослених лица мање у поређењу са претходним месецом

Незапосленост

Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

НИВО ДРЖАВЕ

1 НИЗАК РАСТ БДП Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

bull Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК

НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ

РЕФОРМЕ

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

ПРИВАТНИ СЕКОР Неликвиност одржавања постојећег нивоа запослености

bull Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност Презадужености

bull Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

капитала bull Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према

банкама ndash раст НПЛbull Раст броја УППРbull Преношење проблема на финансијски сектор

Неконкурентна bull Неадекватна структураbull Високи трошкови које генерише амбијент пословања bull Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скупbull Технолошки застарелаbull финансирања развоја привреде

Неликвидност привреде која може да се одрази на

стабилност финансијских институција

Одлив капитала и раст цена задуживања

КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

ПОДСТАКНЕМО СМАЊИМО СМАЊИМО

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПОДСТАКНЕМО РАСТ БДП

СМАЊИМО НЕЗАПОСЛЕНОСТ

СМАЊИМО ЈАВНИ ДУГ

ПРЕДЛОГ МЕРА

Ургентно 1 Измена радног законодавства

Циљ повећати запошљивост Смањити трошкове админстирања Смањити сиву економију у запошљавању Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања

Уредити социјално економски дијалог 2 Даље уређење амбијента пословања3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије 4 Свеобухватна Пореска реформа

Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника Смањење оптерећења на зараде Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације

5 Реформа инспекција

ПРЕДЛОГ МЕРА

6 Реструктурирање приватног сектора Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о

споразумном финанасијском реструктурирању и Закона о стечају

bull Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја bull Повећање транспарентности bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка bull Заштита поверилаца

ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

7 Подстицање раста Решити проблем финансирања

bull Инфракструктуре ndash Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из

међународних кредита ndash Нови модели финансирања ndash ЈПП

ПРЕДЛОГ МЕРА

8 Финансирање реалног сектора Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и

финансијска дисциплина у измиривању нових Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног

одрживог финансирања развоја Ризични капитал Финансирање покретања бизниса (START UP) Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународнимПравилима и условима финансирања

Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја

РАЗВОЈНА БАНКА Средства међународних финансијских институција

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 2: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонираниподаци према истом кварталупретходне године

Реалне промене БДП десезонираниподаци према претходном кварталу

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )

БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019

Остварено према РЗС Пројекција

Министарство финансија -15 25 10 18 20

Тренд раста БДП

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЦЕНЕ КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

финансија(новембар 2013 г)

-15 25 10 18 20

Народна банка Србије (мај 2014 г)

-15 25 07 - - -

ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40

ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -

Европска комисија (април 2014 г)

-15 25 11 19 - -

КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

-59795 -67444 -97288 -133571 -77113 -69400 -80824 -76954 -59286

428 488 476520

585 593 593

711

50

60

70

80

-11000

-6000

-1000

4000

9000

14000

19000

24000 (у млн долара)Извоз Увоз Салдо Покривеност увоза извозом

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

20132012 године Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)

bull Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)bull Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008годинеbull Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012bull Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године

Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

428 488 476451

40-16000

-11000

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

(јануар-децембар)

ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

1867 1717

1332 888664 575 568

2422

17

12 12

17

22

27

70

120

170

220

270

320(у млн евра) Прилив СДИ

Одлив СДИ

Нето СДИ

Учешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестицијаод 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

17512

9

7 7

22

7

12

-130

-80

-30

20

70

Прерађивачка индустрија

Трговина Финансије и осигурање

Грађевинарство Саобраћај и складиштење

Пољопривреда шумарство и

рибарство

Некретнине Остале гране делатности (12)

еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)

Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе

СПОЉНИ ДУГ

Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у(у млрд евра)

108146 147 147 134 135 127 125

609 602 646777 850

767869 817 800

40

60

80

100

15202530

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евраbull спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евраbull спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра

65 63 65 78 91 108 122 132 130

76 108146

0

20

40

05

1015

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 (31 март)

(31 децембар)Јавни сектор (лева оса) Приватни сектор (лева оса) СДБДП (десна оса у )

Извор ПКС на основу података НБС

СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

2011 2012 2013 2014 2015

пројекција

Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године битистабилизован на нивоу 85 БДП-а

Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ћеудео камата имати благи раст

Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања

Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

ЈАВНИ ДУГ

Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

14167 13434 11529 11023 9676 10283 9352 8875 8782 9849 12157 14784 17717 20141 20595

1693

1052

729 669553 522

377 309 292 348 445 482602 614 627

00150300450600750900105012001350150016501800

05000

100001500020000 (у БДП)(у млн евра)

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга

bull Висок ризик кризе јавног дуга У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од

45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године

000

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

(30

ап

рил)

(на дан 31 децембар)Укупан јавни дуг (лева оса) Јавни дугБДП (десна оса)

ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

Фискална кретања 2005-2014 године

09

-19 -20-26

-30-20-10001020

10000

15000

20000(у БДП)(у млрд дин)

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годинуИзвор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

193

-286 -444 -704 -1214 -1383 -1602 -2199 -1813-814

-2859

-45 -47-50

-64

-48

-71

-80-70-60-50-40-30

-5000

00

5000

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 (I-IV)

2014 (Буџет)Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо Консолидовани салдоБДП (десна оса у )

ИНФЛАЦИЈА

Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходнојгодини

Разлози bull Висока кредитна задуженост привредних субјекатаbull Изражена неликвидностbull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)

Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован алиопрезан у одобравању нових кредита

НЕЛИКВИДНОСТ

Број блокираних рачуна Износ блокаде у милијардама динара

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокадеКрај децембра 2013крај децембра 2012bull Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених

обавеза за 921bull Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као

и износа неизмирених обавеза за 211Структура учешћа

НЕЛИКВИДНОСТ

Структура учешћаbull У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетникеbull У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451

предузетнициСтруктура основе блокадепотраживањаbull 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по

основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања bull 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских

решења) bull 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења

Београд 15 јул 2014

НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

bull Укупно 1696834 запослених лица у мају 2014 године

bull То је за 1043 лица мање него у априлу 2014 године и за 24714 (14) мање у односу на мај

ЗапосленостБрој исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

(14) мање у односу на мај 2013 године

bull Укупно 778577 незапослених лица у мају 2014 године

bull То је за 8411 незапослених лица мање у поређењу са претходним месецом

Незапосленост

Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

НИВО ДРЖАВЕ

1 НИЗАК РАСТ БДП Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

bull Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК

НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ

РЕФОРМЕ

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

ПРИВАТНИ СЕКОР Неликвиност одржавања постојећег нивоа запослености

bull Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност Презадужености

bull Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

капитала bull Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према

банкама ndash раст НПЛbull Раст броја УППРbull Преношење проблема на финансијски сектор

Неконкурентна bull Неадекватна структураbull Високи трошкови које генерише амбијент пословања bull Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скупbull Технолошки застарелаbull финансирања развоја привреде

Неликвидност привреде која може да се одрази на

стабилност финансијских институција

Одлив капитала и раст цена задуживања

КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

ПОДСТАКНЕМО СМАЊИМО СМАЊИМО

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПОДСТАКНЕМО РАСТ БДП

СМАЊИМО НЕЗАПОСЛЕНОСТ

СМАЊИМО ЈАВНИ ДУГ

ПРЕДЛОГ МЕРА

Ургентно 1 Измена радног законодавства

Циљ повећати запошљивост Смањити трошкове админстирања Смањити сиву економију у запошљавању Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања

Уредити социјално економски дијалог 2 Даље уређење амбијента пословања3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије 4 Свеобухватна Пореска реформа

Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника Смањење оптерећења на зараде Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације

5 Реформа инспекција

ПРЕДЛОГ МЕРА

6 Реструктурирање приватног сектора Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о

споразумном финанасијском реструктурирању и Закона о стечају

bull Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја bull Повећање транспарентности bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка bull Заштита поверилаца

ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

7 Подстицање раста Решити проблем финансирања

bull Инфракструктуре ndash Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из

међународних кредита ndash Нови модели финансирања ndash ЈПП

ПРЕДЛОГ МЕРА

8 Финансирање реалног сектора Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и

финансијска дисциплина у измиривању нових Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног

одрживог финансирања развоја Ризични капитал Финансирање покретања бизниса (START UP) Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународнимПравилима и условима финансирања

Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја

РАЗВОЈНА БАНКА Средства међународних финансијских институција

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 3: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )

БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019

Остварено према РЗС Пројекција

Министарство финансија -15 25 10 18 20

Тренд раста БДП

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЦЕНЕ КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

финансија(новембар 2013 г)

-15 25 10 18 20

Народна банка Србије (мај 2014 г)

-15 25 07 - - -

ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40

ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -

Европска комисија (април 2014 г)

-15 25 11 19 - -

КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

-59795 -67444 -97288 -133571 -77113 -69400 -80824 -76954 -59286

428 488 476520

585 593 593

711

50

60

70

80

-11000

-6000

-1000

4000

9000

14000

19000

24000 (у млн долара)Извоз Увоз Салдо Покривеност увоза извозом

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

20132012 године Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)

bull Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)bull Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008годинеbull Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012bull Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године

Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

428 488 476451

40-16000

-11000

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

(јануар-децембар)

ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

1867 1717

1332 888664 575 568

2422

17

12 12

17

22

27

70

120

170

220

270

320(у млн евра) Прилив СДИ

Одлив СДИ

Нето СДИ

Учешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестицијаод 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

17512

9

7 7

22

7

12

-130

-80

-30

20

70

Прерађивачка индустрија

Трговина Финансије и осигурање

Грађевинарство Саобраћај и складиштење

Пољопривреда шумарство и

рибарство

Некретнине Остале гране делатности (12)

еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)

Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе

СПОЉНИ ДУГ

Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у(у млрд евра)

108146 147 147 134 135 127 125

609 602 646777 850

767869 817 800

40

60

80

100

15202530

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евраbull спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евраbull спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра

65 63 65 78 91 108 122 132 130

76 108146

0

20

40

05

1015

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 (31 март)

(31 децембар)Јавни сектор (лева оса) Приватни сектор (лева оса) СДБДП (десна оса у )

Извор ПКС на основу података НБС

СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

2011 2012 2013 2014 2015

пројекција

Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године битистабилизован на нивоу 85 БДП-а

Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ћеудео камата имати благи раст

Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања

Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

ЈАВНИ ДУГ

Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

14167 13434 11529 11023 9676 10283 9352 8875 8782 9849 12157 14784 17717 20141 20595

1693

1052

729 669553 522

377 309 292 348 445 482602 614 627

00150300450600750900105012001350150016501800

05000

100001500020000 (у БДП)(у млн евра)

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга

bull Висок ризик кризе јавног дуга У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од

45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године

000

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

(30

ап

рил)

(на дан 31 децембар)Укупан јавни дуг (лева оса) Јавни дугБДП (десна оса)

ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

Фискална кретања 2005-2014 године

09

-19 -20-26

-30-20-10001020

10000

15000

20000(у БДП)(у млрд дин)

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годинуИзвор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

193

-286 -444 -704 -1214 -1383 -1602 -2199 -1813-814

-2859

-45 -47-50

-64

-48

-71

-80-70-60-50-40-30

-5000

00

5000

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 (I-IV)

2014 (Буџет)Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо Консолидовани салдоБДП (десна оса у )

ИНФЛАЦИЈА

Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходнојгодини

Разлози bull Висока кредитна задуженост привредних субјекатаbull Изражена неликвидностbull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)

Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован алиопрезан у одобравању нових кредита

НЕЛИКВИДНОСТ

Број блокираних рачуна Износ блокаде у милијардама динара

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокадеКрај децембра 2013крај децембра 2012bull Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених

обавеза за 921bull Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као

и износа неизмирених обавеза за 211Структура учешћа

НЕЛИКВИДНОСТ

Структура учешћаbull У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетникеbull У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451

предузетнициСтруктура основе блокадепотраживањаbull 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по

основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања bull 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских

решења) bull 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења

Београд 15 јул 2014

НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

bull Укупно 1696834 запослених лица у мају 2014 године

bull То је за 1043 лица мање него у априлу 2014 године и за 24714 (14) мање у односу на мај

ЗапосленостБрој исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

(14) мање у односу на мај 2013 године

bull Укупно 778577 незапослених лица у мају 2014 године

bull То је за 8411 незапослених лица мање у поређењу са претходним месецом

Незапосленост

Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

НИВО ДРЖАВЕ

1 НИЗАК РАСТ БДП Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

bull Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК

НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ

РЕФОРМЕ

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

ПРИВАТНИ СЕКОР Неликвиност одржавања постојећег нивоа запослености

bull Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност Презадужености

bull Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

капитала bull Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према

банкама ndash раст НПЛbull Раст броја УППРbull Преношење проблема на финансијски сектор

Неконкурентна bull Неадекватна структураbull Високи трошкови које генерише амбијент пословања bull Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скупbull Технолошки застарелаbull финансирања развоја привреде

Неликвидност привреде која може да се одрази на

стабилност финансијских институција

Одлив капитала и раст цена задуживања

КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

ПОДСТАКНЕМО СМАЊИМО СМАЊИМО

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПОДСТАКНЕМО РАСТ БДП

СМАЊИМО НЕЗАПОСЛЕНОСТ

СМАЊИМО ЈАВНИ ДУГ

ПРЕДЛОГ МЕРА

Ургентно 1 Измена радног законодавства

Циљ повећати запошљивост Смањити трошкове админстирања Смањити сиву економију у запошљавању Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања

Уредити социјално економски дијалог 2 Даље уређење амбијента пословања3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије 4 Свеобухватна Пореска реформа

Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника Смањење оптерећења на зараде Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације

5 Реформа инспекција

ПРЕДЛОГ МЕРА

6 Реструктурирање приватног сектора Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о

споразумном финанасијском реструктурирању и Закона о стечају

bull Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја bull Повећање транспарентности bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка bull Заштита поверилаца

ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

7 Подстицање раста Решити проблем финансирања

bull Инфракструктуре ndash Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из

међународних кредита ndash Нови модели финансирања ndash ЈПП

ПРЕДЛОГ МЕРА

8 Финансирање реалног сектора Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и

финансијска дисциплина у измиривању нових Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног

одрживог финансирања развоја Ризични капитал Финансирање покретања бизниса (START UP) Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународнимПравилима и условима финансирања

Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја

РАЗВОЈНА БАНКА Средства међународних финансијских институција

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 4: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

-59795 -67444 -97288 -133571 -77113 -69400 -80824 -76954 -59286

428 488 476520

585 593 593

711

50

60

70

80

-11000

-6000

-1000

4000

9000

14000

19000

24000 (у млн долара)Извоз Увоз Салдо Покривеност увоза извозом

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

20132012 године Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)

bull Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)bull Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008годинеbull Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012bull Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године

Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

428 488 476451

40-16000

-11000

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

(јануар-децембар)

ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

1867 1717

1332 888664 575 568

2422

17

12 12

17

22

27

70

120

170

220

270

320(у млн евра) Прилив СДИ

Одлив СДИ

Нето СДИ

Учешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестицијаод 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

17512

9

7 7

22

7

12

-130

-80

-30

20

70

Прерађивачка индустрија

Трговина Финансије и осигурање

Грађевинарство Саобраћај и складиштење

Пољопривреда шумарство и

рибарство

Некретнине Остале гране делатности (12)

еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)

Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе

СПОЉНИ ДУГ

Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у(у млрд евра)

108146 147 147 134 135 127 125

609 602 646777 850

767869 817 800

40

60

80

100

15202530

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евраbull спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евраbull спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра

65 63 65 78 91 108 122 132 130

76 108146

0

20

40

05

1015

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 (31 март)

(31 децембар)Јавни сектор (лева оса) Приватни сектор (лева оса) СДБДП (десна оса у )

Извор ПКС на основу података НБС

СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

2011 2012 2013 2014 2015

пројекција

Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године битистабилизован на нивоу 85 БДП-а

Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ћеудео камата имати благи раст

Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања

Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

ЈАВНИ ДУГ

Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

14167 13434 11529 11023 9676 10283 9352 8875 8782 9849 12157 14784 17717 20141 20595

1693

1052

729 669553 522

377 309 292 348 445 482602 614 627

00150300450600750900105012001350150016501800

05000

100001500020000 (у БДП)(у млн евра)

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга

bull Висок ризик кризе јавног дуга У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од

45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године

000

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

(30

ап

рил)

(на дан 31 децембар)Укупан јавни дуг (лева оса) Јавни дугБДП (десна оса)

ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

Фискална кретања 2005-2014 године

09

-19 -20-26

-30-20-10001020

10000

15000

20000(у БДП)(у млрд дин)

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годинуИзвор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

193

-286 -444 -704 -1214 -1383 -1602 -2199 -1813-814

-2859

-45 -47-50

-64

-48

-71

-80-70-60-50-40-30

-5000

00

5000

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 (I-IV)

2014 (Буџет)Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо Консолидовани салдоБДП (десна оса у )

ИНФЛАЦИЈА

Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходнојгодини

Разлози bull Висока кредитна задуженост привредних субјекатаbull Изражена неликвидностbull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)

Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован алиопрезан у одобравању нових кредита

НЕЛИКВИДНОСТ

Број блокираних рачуна Износ блокаде у милијардама динара

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокадеКрај децембра 2013крај децембра 2012bull Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених

обавеза за 921bull Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као

и износа неизмирених обавеза за 211Структура учешћа

НЕЛИКВИДНОСТ

Структура учешћаbull У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетникеbull У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451

предузетнициСтруктура основе блокадепотраживањаbull 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по

основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања bull 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских

решења) bull 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења

Београд 15 јул 2014

НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

bull Укупно 1696834 запослених лица у мају 2014 године

bull То је за 1043 лица мање него у априлу 2014 године и за 24714 (14) мање у односу на мај

ЗапосленостБрој исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

(14) мање у односу на мај 2013 године

bull Укупно 778577 незапослених лица у мају 2014 године

bull То је за 8411 незапослених лица мање у поређењу са претходним месецом

Незапосленост

Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

НИВО ДРЖАВЕ

1 НИЗАК РАСТ БДП Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

bull Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК

НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ

РЕФОРМЕ

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

ПРИВАТНИ СЕКОР Неликвиност одржавања постојећег нивоа запослености

bull Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност Презадужености

bull Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

капитала bull Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према

банкама ndash раст НПЛbull Раст броја УППРbull Преношење проблема на финансијски сектор

Неконкурентна bull Неадекватна структураbull Високи трошкови које генерише амбијент пословања bull Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скупbull Технолошки застарелаbull финансирања развоја привреде

Неликвидност привреде која може да се одрази на

стабилност финансијских институција

Одлив капитала и раст цена задуживања

КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

ПОДСТАКНЕМО СМАЊИМО СМАЊИМО

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПОДСТАКНЕМО РАСТ БДП

СМАЊИМО НЕЗАПОСЛЕНОСТ

СМАЊИМО ЈАВНИ ДУГ

ПРЕДЛОГ МЕРА

Ургентно 1 Измена радног законодавства

Циљ повећати запошљивост Смањити трошкове админстирања Смањити сиву економију у запошљавању Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања

Уредити социјално економски дијалог 2 Даље уређење амбијента пословања3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије 4 Свеобухватна Пореска реформа

Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника Смањење оптерећења на зараде Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације

5 Реформа инспекција

ПРЕДЛОГ МЕРА

6 Реструктурирање приватног сектора Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о

споразумном финанасијском реструктурирању и Закона о стечају

bull Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја bull Повећање транспарентности bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка bull Заштита поверилаца

ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

7 Подстицање раста Решити проблем финансирања

bull Инфракструктуре ndash Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из

међународних кредита ndash Нови модели финансирања ndash ЈПП

ПРЕДЛОГ МЕРА

8 Финансирање реалног сектора Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и

финансијска дисциплина у измиривању нових Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног

одрживог финансирања развоја Ризични капитал Финансирање покретања бизниса (START UP) Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународнимПравилима и условима финансирања

Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја

РАЗВОЈНА БАНКА Средства међународних финансијских институција

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 5: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

-59795 -67444 -97288 -133571 -77113 -69400 -80824 -76954 -59286

428 488 476520

585 593 593

711

50

60

70

80

-11000

-6000

-1000

4000

9000

14000

19000

24000 (у млн долара)Извоз Увоз Салдо Покривеност увоза извозом

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

20132012 године Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)

bull Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)bull Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008годинеbull Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012bull Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године

Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

428 488 476451

40-16000

-11000

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

(јануар-децембар)

ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

1867 1717

1332 888664 575 568

2422

17

12 12

17

22

27

70

120

170

220

270

320(у млн евра) Прилив СДИ

Одлив СДИ

Нето СДИ

Учешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестицијаод 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

17512

9

7 7

22

7

12

-130

-80

-30

20

70

Прерађивачка индустрија

Трговина Финансије и осигурање

Грађевинарство Саобраћај и складиштење

Пољопривреда шумарство и

рибарство

Некретнине Остале гране делатности (12)

еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)

Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе

СПОЉНИ ДУГ

Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у(у млрд евра)

108146 147 147 134 135 127 125

609 602 646777 850

767869 817 800

40

60

80

100

15202530

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евраbull спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евраbull спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра

65 63 65 78 91 108 122 132 130

76 108146

0

20

40

05

1015

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 (31 март)

(31 децембар)Јавни сектор (лева оса) Приватни сектор (лева оса) СДБДП (десна оса у )

Извор ПКС на основу података НБС

СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

2011 2012 2013 2014 2015

пројекција

Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године битистабилизован на нивоу 85 БДП-а

Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ћеудео камата имати благи раст

Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања

Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

ЈАВНИ ДУГ

Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

14167 13434 11529 11023 9676 10283 9352 8875 8782 9849 12157 14784 17717 20141 20595

1693

1052

729 669553 522

377 309 292 348 445 482602 614 627

00150300450600750900105012001350150016501800

05000

100001500020000 (у БДП)(у млн евра)

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга

bull Висок ризик кризе јавног дуга У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од

45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године

000

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

(30

ап

рил)

(на дан 31 децембар)Укупан јавни дуг (лева оса) Јавни дугБДП (десна оса)

ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

Фискална кретања 2005-2014 године

09

-19 -20-26

-30-20-10001020

10000

15000

20000(у БДП)(у млрд дин)

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годинуИзвор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

193

-286 -444 -704 -1214 -1383 -1602 -2199 -1813-814

-2859

-45 -47-50

-64

-48

-71

-80-70-60-50-40-30

-5000

00

5000

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 (I-IV)

2014 (Буџет)Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо Консолидовани салдоБДП (десна оса у )

ИНФЛАЦИЈА

Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходнојгодини

Разлози bull Висока кредитна задуженост привредних субјекатаbull Изражена неликвидностbull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)

Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован алиопрезан у одобравању нових кредита

НЕЛИКВИДНОСТ

Број блокираних рачуна Износ блокаде у милијардама динара

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокадеКрај децембра 2013крај децембра 2012bull Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених

обавеза за 921bull Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као

и износа неизмирених обавеза за 211Структура учешћа

НЕЛИКВИДНОСТ

Структура учешћаbull У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетникеbull У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451

предузетнициСтруктура основе блокадепотраживањаbull 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по

основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања bull 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских

решења) bull 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења

Београд 15 јул 2014

НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

bull Укупно 1696834 запослених лица у мају 2014 године

bull То је за 1043 лица мање него у априлу 2014 године и за 24714 (14) мање у односу на мај

ЗапосленостБрој исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

(14) мање у односу на мај 2013 године

bull Укупно 778577 незапослених лица у мају 2014 године

bull То је за 8411 незапослених лица мање у поређењу са претходним месецом

Незапосленост

Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

НИВО ДРЖАВЕ

1 НИЗАК РАСТ БДП Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

bull Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК

НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ

РЕФОРМЕ

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

ПРИВАТНИ СЕКОР Неликвиност одржавања постојећег нивоа запослености

bull Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност Презадужености

bull Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

капитала bull Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према

банкама ndash раст НПЛbull Раст броја УППРbull Преношење проблема на финансијски сектор

Неконкурентна bull Неадекватна структураbull Високи трошкови које генерише амбијент пословања bull Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скупbull Технолошки застарелаbull финансирања развоја привреде

Неликвидност привреде која може да се одрази на

стабилност финансијских институција

Одлив капитала и раст цена задуживања

КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

ПОДСТАКНЕМО СМАЊИМО СМАЊИМО

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПОДСТАКНЕМО РАСТ БДП

СМАЊИМО НЕЗАПОСЛЕНОСТ

СМАЊИМО ЈАВНИ ДУГ

ПРЕДЛОГ МЕРА

Ургентно 1 Измена радног законодавства

Циљ повећати запошљивост Смањити трошкове админстирања Смањити сиву економију у запошљавању Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања

Уредити социјално економски дијалог 2 Даље уређење амбијента пословања3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије 4 Свеобухватна Пореска реформа

Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника Смањење оптерећења на зараде Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације

5 Реформа инспекција

ПРЕДЛОГ МЕРА

6 Реструктурирање приватног сектора Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о

споразумном финанасијском реструктурирању и Закона о стечају

bull Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја bull Повећање транспарентности bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка bull Заштита поверилаца

ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

7 Подстицање раста Решити проблем финансирања

bull Инфракструктуре ndash Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из

међународних кредита ndash Нови модели финансирања ndash ЈПП

ПРЕДЛОГ МЕРА

8 Финансирање реалног сектора Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и

финансијска дисциплина у измиривању нових Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног

одрживог финансирања развоја Ризични капитал Финансирање покретања бизниса (START UP) Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународнимПравилима и условима финансирања

Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја

РАЗВОЈНА БАНКА Средства међународних финансијских институција

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 6: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

1867 1717

1332 888664 575 568

2422

17

12 12

17

22

27

70

120

170

220

270

320(у млн евра) Прилив СДИ

Одлив СДИ

Нето СДИ

Учешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестицијаод 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

17512

9

7 7

22

7

12

-130

-80

-30

20

70

Прерађивачка индустрија

Трговина Финансије и осигурање

Грађевинарство Саобраћај и складиштење

Пољопривреда шумарство и

рибарство

Некретнине Остале гране делатности (12)

еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)

Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе

СПОЉНИ ДУГ

Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у(у млрд евра)

108146 147 147 134 135 127 125

609 602 646777 850

767869 817 800

40

60

80

100

15202530

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евраbull спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евраbull спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра

65 63 65 78 91 108 122 132 130

76 108146

0

20

40

05

1015

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 (31 март)

(31 децембар)Јавни сектор (лева оса) Приватни сектор (лева оса) СДБДП (десна оса у )

Извор ПКС на основу података НБС

СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

2011 2012 2013 2014 2015

пројекција

Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године битистабилизован на нивоу 85 БДП-а

Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ћеудео камата имати благи раст

Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања

Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

ЈАВНИ ДУГ

Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

14167 13434 11529 11023 9676 10283 9352 8875 8782 9849 12157 14784 17717 20141 20595

1693

1052

729 669553 522

377 309 292 348 445 482602 614 627

00150300450600750900105012001350150016501800

05000

100001500020000 (у БДП)(у млн евра)

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга

bull Висок ризик кризе јавног дуга У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од

45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године

000

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

(30

ап

рил)

(на дан 31 децембар)Укупан јавни дуг (лева оса) Јавни дугБДП (десна оса)

ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

Фискална кретања 2005-2014 године

09

-19 -20-26

-30-20-10001020

10000

15000

20000(у БДП)(у млрд дин)

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годинуИзвор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

193

-286 -444 -704 -1214 -1383 -1602 -2199 -1813-814

-2859

-45 -47-50

-64

-48

-71

-80-70-60-50-40-30

-5000

00

5000

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 (I-IV)

2014 (Буџет)Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо Консолидовани салдоБДП (десна оса у )

ИНФЛАЦИЈА

Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходнојгодини

Разлози bull Висока кредитна задуженост привредних субјекатаbull Изражена неликвидностbull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)

Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован алиопрезан у одобравању нових кредита

НЕЛИКВИДНОСТ

Број блокираних рачуна Износ блокаде у милијардама динара

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокадеКрај децембра 2013крај децембра 2012bull Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених

обавеза за 921bull Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као

и износа неизмирених обавеза за 211Структура учешћа

НЕЛИКВИДНОСТ

Структура учешћаbull У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетникеbull У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451

предузетнициСтруктура основе блокадепотраживањаbull 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по

основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања bull 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских

решења) bull 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења

Београд 15 јул 2014

НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

bull Укупно 1696834 запослених лица у мају 2014 године

bull То је за 1043 лица мање него у априлу 2014 године и за 24714 (14) мање у односу на мај

ЗапосленостБрој исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

(14) мање у односу на мај 2013 године

bull Укупно 778577 незапослених лица у мају 2014 године

bull То је за 8411 незапослених лица мање у поређењу са претходним месецом

Незапосленост

Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

НИВО ДРЖАВЕ

1 НИЗАК РАСТ БДП Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

bull Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК

НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ

РЕФОРМЕ

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

ПРИВАТНИ СЕКОР Неликвиност одржавања постојећег нивоа запослености

bull Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност Презадужености

bull Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

капитала bull Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према

банкама ndash раст НПЛbull Раст броја УППРbull Преношење проблема на финансијски сектор

Неконкурентна bull Неадекватна структураbull Високи трошкови које генерише амбијент пословања bull Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скупbull Технолошки застарелаbull финансирања развоја привреде

Неликвидност привреде која може да се одрази на

стабилност финансијских институција

Одлив капитала и раст цена задуживања

КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

ПОДСТАКНЕМО СМАЊИМО СМАЊИМО

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПОДСТАКНЕМО РАСТ БДП

СМАЊИМО НЕЗАПОСЛЕНОСТ

СМАЊИМО ЈАВНИ ДУГ

ПРЕДЛОГ МЕРА

Ургентно 1 Измена радног законодавства

Циљ повећати запошљивост Смањити трошкове админстирања Смањити сиву економију у запошљавању Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања

Уредити социјално економски дијалог 2 Даље уређење амбијента пословања3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије 4 Свеобухватна Пореска реформа

Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника Смањење оптерећења на зараде Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације

5 Реформа инспекција

ПРЕДЛОГ МЕРА

6 Реструктурирање приватног сектора Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о

споразумном финанасијском реструктурирању и Закона о стечају

bull Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја bull Повећање транспарентности bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка bull Заштита поверилаца

ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

7 Подстицање раста Решити проблем финансирања

bull Инфракструктуре ndash Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из

међународних кредита ndash Нови модели финансирања ndash ЈПП

ПРЕДЛОГ МЕРА

8 Финансирање реалног сектора Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и

финансијска дисциплина у измиривању нових Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног

одрживог финансирања развоја Ризични капитал Финансирање покретања бизниса (START UP) Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународнимПравилима и условима финансирања

Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја

РАЗВОЈНА БАНКА Средства међународних финансијских институција

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 7: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

СПОЉНИ ДУГ

Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у(у млрд евра)

108146 147 147 134 135 127 125

609 602 646777 850

767869 817 800

40

60

80

100

15202530

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евраbull спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евраbull спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра

65 63 65 78 91 108 122 132 130

76 108146

0

20

40

05

1015

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 (31 март)

(31 децембар)Јавни сектор (лева оса) Приватни сектор (лева оса) СДБДП (десна оса у )

Извор ПКС на основу података НБС

СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

2011 2012 2013 2014 2015

пројекција

Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године битистабилизован на нивоу 85 БДП-а

Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ћеудео камата имати благи раст

Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања

Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

ЈАВНИ ДУГ

Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

14167 13434 11529 11023 9676 10283 9352 8875 8782 9849 12157 14784 17717 20141 20595

1693

1052

729 669553 522

377 309 292 348 445 482602 614 627

00150300450600750900105012001350150016501800

05000

100001500020000 (у БДП)(у млн евра)

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга

bull Висок ризик кризе јавног дуга У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од

45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године

000

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

(30

ап

рил)

(на дан 31 децембар)Укупан јавни дуг (лева оса) Јавни дугБДП (десна оса)

ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

Фискална кретања 2005-2014 године

09

-19 -20-26

-30-20-10001020

10000

15000

20000(у БДП)(у млрд дин)

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годинуИзвор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

193

-286 -444 -704 -1214 -1383 -1602 -2199 -1813-814

-2859

-45 -47-50

-64

-48

-71

-80-70-60-50-40-30

-5000

00

5000

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 (I-IV)

2014 (Буџет)Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо Консолидовани салдоБДП (десна оса у )

ИНФЛАЦИЈА

Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходнојгодини

Разлози bull Висока кредитна задуженост привредних субјекатаbull Изражена неликвидностbull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)

Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован алиопрезан у одобравању нових кредита

НЕЛИКВИДНОСТ

Број блокираних рачуна Износ блокаде у милијардама динара

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокадеКрај децембра 2013крај децембра 2012bull Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених

обавеза за 921bull Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као

и износа неизмирених обавеза за 211Структура учешћа

НЕЛИКВИДНОСТ

Структура учешћаbull У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетникеbull У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451

предузетнициСтруктура основе блокадепотраживањаbull 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по

основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања bull 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских

решења) bull 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења

Београд 15 јул 2014

НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

bull Укупно 1696834 запослених лица у мају 2014 године

bull То је за 1043 лица мање него у априлу 2014 године и за 24714 (14) мање у односу на мај

ЗапосленостБрој исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

(14) мање у односу на мај 2013 године

bull Укупно 778577 незапослених лица у мају 2014 године

bull То је за 8411 незапослених лица мање у поређењу са претходним месецом

Незапосленост

Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

НИВО ДРЖАВЕ

1 НИЗАК РАСТ БДП Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

bull Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК

НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ

РЕФОРМЕ

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

ПРИВАТНИ СЕКОР Неликвиност одржавања постојећег нивоа запослености

bull Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност Презадужености

bull Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

капитала bull Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према

банкама ndash раст НПЛbull Раст броја УППРbull Преношење проблема на финансијски сектор

Неконкурентна bull Неадекватна структураbull Високи трошкови које генерише амбијент пословања bull Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скупbull Технолошки застарелаbull финансирања развоја привреде

Неликвидност привреде која може да се одрази на

стабилност финансијских институција

Одлив капитала и раст цена задуживања

КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

ПОДСТАКНЕМО СМАЊИМО СМАЊИМО

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПОДСТАКНЕМО РАСТ БДП

СМАЊИМО НЕЗАПОСЛЕНОСТ

СМАЊИМО ЈАВНИ ДУГ

ПРЕДЛОГ МЕРА

Ургентно 1 Измена радног законодавства

Циљ повећати запошљивост Смањити трошкове админстирања Смањити сиву економију у запошљавању Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања

Уредити социјално економски дијалог 2 Даље уређење амбијента пословања3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије 4 Свеобухватна Пореска реформа

Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника Смањење оптерећења на зараде Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације

5 Реформа инспекција

ПРЕДЛОГ МЕРА

6 Реструктурирање приватног сектора Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о

споразумном финанасијском реструктурирању и Закона о стечају

bull Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја bull Повећање транспарентности bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка bull Заштита поверилаца

ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

7 Подстицање раста Решити проблем финансирања

bull Инфракструктуре ndash Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из

међународних кредита ndash Нови модели финансирања ndash ЈПП

ПРЕДЛОГ МЕРА

8 Финансирање реалног сектора Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и

финансијска дисциплина у измиривању нових Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног

одрживог финансирања развоја Ризични капитал Финансирање покретања бизниса (START UP) Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународнимПравилима и условима финансирања

Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја

РАЗВОЈНА БАНКА Средства међународних финансијских институција

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 8: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

2011 2012 2013 2014 2015

пројекција

Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године битистабилизован на нивоу 85 БДП-а

Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ћеудео камата имати благи раст

Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања

Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

ЈАВНИ ДУГ

Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

14167 13434 11529 11023 9676 10283 9352 8875 8782 9849 12157 14784 17717 20141 20595

1693

1052

729 669553 522

377 309 292 348 445 482602 614 627

00150300450600750900105012001350150016501800

05000

100001500020000 (у БДП)(у млн евра)

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга

bull Висок ризик кризе јавног дуга У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од

45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године

000

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

(30

ап

рил)

(на дан 31 децембар)Укупан јавни дуг (лева оса) Јавни дугБДП (десна оса)

ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

Фискална кретања 2005-2014 године

09

-19 -20-26

-30-20-10001020

10000

15000

20000(у БДП)(у млрд дин)

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годинуИзвор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

193

-286 -444 -704 -1214 -1383 -1602 -2199 -1813-814

-2859

-45 -47-50

-64

-48

-71

-80-70-60-50-40-30

-5000

00

5000

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 (I-IV)

2014 (Буџет)Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо Консолидовани салдоБДП (десна оса у )

ИНФЛАЦИЈА

Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходнојгодини

Разлози bull Висока кредитна задуженост привредних субјекатаbull Изражена неликвидностbull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)

Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован алиопрезан у одобравању нових кредита

НЕЛИКВИДНОСТ

Број блокираних рачуна Износ блокаде у милијардама динара

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокадеКрај децембра 2013крај децембра 2012bull Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених

обавеза за 921bull Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као

и износа неизмирених обавеза за 211Структура учешћа

НЕЛИКВИДНОСТ

Структура учешћаbull У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетникеbull У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451

предузетнициСтруктура основе блокадепотраживањаbull 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по

основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања bull 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских

решења) bull 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења

Београд 15 јул 2014

НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

bull Укупно 1696834 запослених лица у мају 2014 године

bull То је за 1043 лица мање него у априлу 2014 године и за 24714 (14) мање у односу на мај

ЗапосленостБрој исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

(14) мање у односу на мај 2013 године

bull Укупно 778577 незапослених лица у мају 2014 године

bull То је за 8411 незапослених лица мање у поређењу са претходним месецом

Незапосленост

Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

НИВО ДРЖАВЕ

1 НИЗАК РАСТ БДП Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

bull Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК

НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ

РЕФОРМЕ

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

ПРИВАТНИ СЕКОР Неликвиност одржавања постојећег нивоа запослености

bull Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност Презадужености

bull Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

капитала bull Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према

банкама ndash раст НПЛbull Раст броја УППРbull Преношење проблема на финансијски сектор

Неконкурентна bull Неадекватна структураbull Високи трошкови које генерише амбијент пословања bull Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скупbull Технолошки застарелаbull финансирања развоја привреде

Неликвидност привреде која може да се одрази на

стабилност финансијских институција

Одлив капитала и раст цена задуживања

КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

ПОДСТАКНЕМО СМАЊИМО СМАЊИМО

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПОДСТАКНЕМО РАСТ БДП

СМАЊИМО НЕЗАПОСЛЕНОСТ

СМАЊИМО ЈАВНИ ДУГ

ПРЕДЛОГ МЕРА

Ургентно 1 Измена радног законодавства

Циљ повећати запошљивост Смањити трошкове админстирања Смањити сиву економију у запошљавању Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања

Уредити социјално економски дијалог 2 Даље уређење амбијента пословања3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије 4 Свеобухватна Пореска реформа

Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника Смањење оптерећења на зараде Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације

5 Реформа инспекција

ПРЕДЛОГ МЕРА

6 Реструктурирање приватног сектора Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о

споразумном финанасијском реструктурирању и Закона о стечају

bull Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја bull Повећање транспарентности bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка bull Заштита поверилаца

ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

7 Подстицање раста Решити проблем финансирања

bull Инфракструктуре ndash Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из

међународних кредита ndash Нови модели финансирања ndash ЈПП

ПРЕДЛОГ МЕРА

8 Финансирање реалног сектора Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и

финансијска дисциплина у измиривању нових Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног

одрживог финансирања развоја Ризични капитал Финансирање покретања бизниса (START UP) Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународнимПравилима и условима финансирања

Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја

РАЗВОЈНА БАНКА Средства међународних финансијских институција

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 9: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

ЈАВНИ ДУГ

Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

14167 13434 11529 11023 9676 10283 9352 8875 8782 9849 12157 14784 17717 20141 20595

1693

1052

729 669553 522

377 309 292 348 445 482602 614 627

00150300450600750900105012001350150016501800

05000

100001500020000 (у БДП)(у млн евра)

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга

bull Висок ризик кризе јавног дуга У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од

45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године

000

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

(30

ап

рил)

(на дан 31 децембар)Укупан јавни дуг (лева оса) Јавни дугБДП (десна оса)

ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

Фискална кретања 2005-2014 године

09

-19 -20-26

-30-20-10001020

10000

15000

20000(у БДП)(у млрд дин)

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годинуИзвор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

193

-286 -444 -704 -1214 -1383 -1602 -2199 -1813-814

-2859

-45 -47-50

-64

-48

-71

-80-70-60-50-40-30

-5000

00

5000

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 (I-IV)

2014 (Буџет)Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо Консолидовани салдоБДП (десна оса у )

ИНФЛАЦИЈА

Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходнојгодини

Разлози bull Висока кредитна задуженост привредних субјекатаbull Изражена неликвидностbull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)

Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован алиопрезан у одобравању нових кредита

НЕЛИКВИДНОСТ

Број блокираних рачуна Износ блокаде у милијардама динара

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокадеКрај децембра 2013крај децембра 2012bull Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених

обавеза за 921bull Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као

и износа неизмирених обавеза за 211Структура учешћа

НЕЛИКВИДНОСТ

Структура учешћаbull У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетникеbull У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451

предузетнициСтруктура основе блокадепотраживањаbull 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по

основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања bull 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских

решења) bull 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења

Београд 15 јул 2014

НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

bull Укупно 1696834 запослених лица у мају 2014 године

bull То је за 1043 лица мање него у априлу 2014 године и за 24714 (14) мање у односу на мај

ЗапосленостБрој исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

(14) мање у односу на мај 2013 године

bull Укупно 778577 незапослених лица у мају 2014 године

bull То је за 8411 незапослених лица мање у поређењу са претходним месецом

Незапосленост

Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

НИВО ДРЖАВЕ

1 НИЗАК РАСТ БДП Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

bull Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК

НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ

РЕФОРМЕ

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

ПРИВАТНИ СЕКОР Неликвиност одржавања постојећег нивоа запослености

bull Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност Презадужености

bull Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

капитала bull Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према

банкама ndash раст НПЛbull Раст броја УППРbull Преношење проблема на финансијски сектор

Неконкурентна bull Неадекватна структураbull Високи трошкови које генерише амбијент пословања bull Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скупbull Технолошки застарелаbull финансирања развоја привреде

Неликвидност привреде која може да се одрази на

стабилност финансијских институција

Одлив капитала и раст цена задуживања

КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

ПОДСТАКНЕМО СМАЊИМО СМАЊИМО

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПОДСТАКНЕМО РАСТ БДП

СМАЊИМО НЕЗАПОСЛЕНОСТ

СМАЊИМО ЈАВНИ ДУГ

ПРЕДЛОГ МЕРА

Ургентно 1 Измена радног законодавства

Циљ повећати запошљивост Смањити трошкове админстирања Смањити сиву економију у запошљавању Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања

Уредити социјално економски дијалог 2 Даље уређење амбијента пословања3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије 4 Свеобухватна Пореска реформа

Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника Смањење оптерећења на зараде Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације

5 Реформа инспекција

ПРЕДЛОГ МЕРА

6 Реструктурирање приватног сектора Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о

споразумном финанасијском реструктурирању и Закона о стечају

bull Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја bull Повећање транспарентности bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка bull Заштита поверилаца

ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

7 Подстицање раста Решити проблем финансирања

bull Инфракструктуре ndash Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из

међународних кредита ndash Нови модели финансирања ndash ЈПП

ПРЕДЛОГ МЕРА

8 Финансирање реалног сектора Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и

финансијска дисциплина у измиривању нових Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног

одрживог финансирања развоја Ризични капитал Финансирање покретања бизниса (START UP) Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународнимПравилима и условима финансирања

Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја

РАЗВОЈНА БАНКА Средства међународних финансијских институција

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 10: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

Фискална кретања 2005-2014 године

09

-19 -20-26

-30-20-10001020

10000

15000

20000(у БДП)(у млрд дин)

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годинуИзвор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

193

-286 -444 -704 -1214 -1383 -1602 -2199 -1813-814

-2859

-45 -47-50

-64

-48

-71

-80-70-60-50-40-30

-5000

00

5000

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 (I-IV)

2014 (Буџет)Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо Консолидовани салдоБДП (десна оса у )

ИНФЛАЦИЈА

Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходнојгодини

Разлози bull Висока кредитна задуженост привредних субјекатаbull Изражена неликвидностbull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)

Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован алиопрезан у одобравању нових кредита

НЕЛИКВИДНОСТ

Број блокираних рачуна Износ блокаде у милијардама динара

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокадеКрај децембра 2013крај децембра 2012bull Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених

обавеза за 921bull Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као

и износа неизмирених обавеза за 211Структура учешћа

НЕЛИКВИДНОСТ

Структура учешћаbull У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетникеbull У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451

предузетнициСтруктура основе блокадепотраживањаbull 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по

основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања bull 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских

решења) bull 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења

Београд 15 јул 2014

НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

bull Укупно 1696834 запослених лица у мају 2014 године

bull То је за 1043 лица мање него у априлу 2014 године и за 24714 (14) мање у односу на мај

ЗапосленостБрој исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

(14) мање у односу на мај 2013 године

bull Укупно 778577 незапослених лица у мају 2014 године

bull То је за 8411 незапослених лица мање у поређењу са претходним месецом

Незапосленост

Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

НИВО ДРЖАВЕ

1 НИЗАК РАСТ БДП Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

bull Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК

НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ

РЕФОРМЕ

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

ПРИВАТНИ СЕКОР Неликвиност одржавања постојећег нивоа запослености

bull Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност Презадужености

bull Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

капитала bull Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према

банкама ndash раст НПЛbull Раст броја УППРbull Преношење проблема на финансијски сектор

Неконкурентна bull Неадекватна структураbull Високи трошкови које генерише амбијент пословања bull Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скупbull Технолошки застарелаbull финансирања развоја привреде

Неликвидност привреде која може да се одрази на

стабилност финансијских институција

Одлив капитала и раст цена задуживања

КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

ПОДСТАКНЕМО СМАЊИМО СМАЊИМО

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПОДСТАКНЕМО РАСТ БДП

СМАЊИМО НЕЗАПОСЛЕНОСТ

СМАЊИМО ЈАВНИ ДУГ

ПРЕДЛОГ МЕРА

Ургентно 1 Измена радног законодавства

Циљ повећати запошљивост Смањити трошкове админстирања Смањити сиву економију у запошљавању Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања

Уредити социјално економски дијалог 2 Даље уређење амбијента пословања3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије 4 Свеобухватна Пореска реформа

Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника Смањење оптерећења на зараде Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације

5 Реформа инспекција

ПРЕДЛОГ МЕРА

6 Реструктурирање приватног сектора Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о

споразумном финанасијском реструктурирању и Закона о стечају

bull Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја bull Повећање транспарентности bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка bull Заштита поверилаца

ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

7 Подстицање раста Решити проблем финансирања

bull Инфракструктуре ndash Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из

међународних кредита ndash Нови модели финансирања ndash ЈПП

ПРЕДЛОГ МЕРА

8 Финансирање реалног сектора Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и

финансијска дисциплина у измиривању нових Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног

одрживог финансирања развоја Ризични капитал Финансирање покретања бизниса (START UP) Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународнимПравилима и условима финансирања

Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја

РАЗВОЈНА БАНКА Средства међународних финансијских институција

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 11: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

ИНФЛАЦИЈА

Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходнојгодини

Разлози bull Висока кредитна задуженост привредних субјекатаbull Изражена неликвидностbull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)

Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован алиопрезан у одобравању нових кредита

НЕЛИКВИДНОСТ

Број блокираних рачуна Износ блокаде у милијардама динара

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокадеКрај децембра 2013крај децембра 2012bull Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених

обавеза за 921bull Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као

и износа неизмирених обавеза за 211Структура учешћа

НЕЛИКВИДНОСТ

Структура учешћаbull У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетникеbull У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451

предузетнициСтруктура основе блокадепотраживањаbull 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по

основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања bull 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских

решења) bull 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења

Београд 15 јул 2014

НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

bull Укупно 1696834 запослених лица у мају 2014 године

bull То је за 1043 лица мање него у априлу 2014 године и за 24714 (14) мање у односу на мај

ЗапосленостБрој исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

(14) мање у односу на мај 2013 године

bull Укупно 778577 незапослених лица у мају 2014 године

bull То је за 8411 незапослених лица мање у поређењу са претходним месецом

Незапосленост

Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

НИВО ДРЖАВЕ

1 НИЗАК РАСТ БДП Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

bull Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК

НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ

РЕФОРМЕ

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

ПРИВАТНИ СЕКОР Неликвиност одржавања постојећег нивоа запослености

bull Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност Презадужености

bull Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

капитала bull Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према

банкама ndash раст НПЛbull Раст броја УППРbull Преношење проблема на финансијски сектор

Неконкурентна bull Неадекватна структураbull Високи трошкови које генерише амбијент пословања bull Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скупbull Технолошки застарелаbull финансирања развоја привреде

Неликвидност привреде која може да се одрази на

стабилност финансијских институција

Одлив капитала и раст цена задуживања

КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

ПОДСТАКНЕМО СМАЊИМО СМАЊИМО

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПОДСТАКНЕМО РАСТ БДП

СМАЊИМО НЕЗАПОСЛЕНОСТ

СМАЊИМО ЈАВНИ ДУГ

ПРЕДЛОГ МЕРА

Ургентно 1 Измена радног законодавства

Циљ повећати запошљивост Смањити трошкове админстирања Смањити сиву економију у запошљавању Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања

Уредити социјално економски дијалог 2 Даље уређење амбијента пословања3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије 4 Свеобухватна Пореска реформа

Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника Смањење оптерећења на зараде Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације

5 Реформа инспекција

ПРЕДЛОГ МЕРА

6 Реструктурирање приватног сектора Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о

споразумном финанасијском реструктурирању и Закона о стечају

bull Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја bull Повећање транспарентности bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка bull Заштита поверилаца

ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

7 Подстицање раста Решити проблем финансирања

bull Инфракструктуре ndash Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из

међународних кредита ndash Нови модели финансирања ndash ЈПП

ПРЕДЛОГ МЕРА

8 Финансирање реалног сектора Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и

финансијска дисциплина у измиривању нових Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног

одрживог финансирања развоја Ризични капитал Финансирање покретања бизниса (START UP) Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународнимПравилима и условима финансирања

Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја

РАЗВОЈНА БАНКА Средства међународних финансијских институција

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 12: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходнојгодини

Разлози bull Висока кредитна задуженост привредних субјекатаbull Изражена неликвидностbull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)

Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован алиопрезан у одобравању нових кредита

НЕЛИКВИДНОСТ

Број блокираних рачуна Износ блокаде у милијардама динара

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокадеКрај децембра 2013крај децембра 2012bull Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених

обавеза за 921bull Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као

и износа неизмирених обавеза за 211Структура учешћа

НЕЛИКВИДНОСТ

Структура учешћаbull У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетникеbull У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451

предузетнициСтруктура основе блокадепотраживањаbull 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по

основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања bull 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских

решења) bull 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења

Београд 15 јул 2014

НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

bull Укупно 1696834 запослених лица у мају 2014 године

bull То је за 1043 лица мање него у априлу 2014 године и за 24714 (14) мање у односу на мај

ЗапосленостБрој исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

(14) мање у односу на мај 2013 године

bull Укупно 778577 незапослених лица у мају 2014 године

bull То је за 8411 незапослених лица мање у поређењу са претходним месецом

Незапосленост

Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

НИВО ДРЖАВЕ

1 НИЗАК РАСТ БДП Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

bull Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК

НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ

РЕФОРМЕ

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

ПРИВАТНИ СЕКОР Неликвиност одржавања постојећег нивоа запослености

bull Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност Презадужености

bull Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

капитала bull Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према

банкама ndash раст НПЛbull Раст броја УППРbull Преношење проблема на финансијски сектор

Неконкурентна bull Неадекватна структураbull Високи трошкови које генерише амбијент пословања bull Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скупbull Технолошки застарелаbull финансирања развоја привреде

Неликвидност привреде која може да се одрази на

стабилност финансијских институција

Одлив капитала и раст цена задуживања

КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

ПОДСТАКНЕМО СМАЊИМО СМАЊИМО

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПОДСТАКНЕМО РАСТ БДП

СМАЊИМО НЕЗАПОСЛЕНОСТ

СМАЊИМО ЈАВНИ ДУГ

ПРЕДЛОГ МЕРА

Ургентно 1 Измена радног законодавства

Циљ повећати запошљивост Смањити трошкове админстирања Смањити сиву економију у запошљавању Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања

Уредити социјално економски дијалог 2 Даље уређење амбијента пословања3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије 4 Свеобухватна Пореска реформа

Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника Смањење оптерећења на зараде Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације

5 Реформа инспекција

ПРЕДЛОГ МЕРА

6 Реструктурирање приватног сектора Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о

споразумном финанасијском реструктурирању и Закона о стечају

bull Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја bull Повећање транспарентности bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка bull Заштита поверилаца

ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

7 Подстицање раста Решити проблем финансирања

bull Инфракструктуре ndash Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из

међународних кредита ndash Нови модели финансирања ndash ЈПП

ПРЕДЛОГ МЕРА

8 Финансирање реалног сектора Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и

финансијска дисциплина у измиривању нових Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног

одрживог финансирања развоја Ризични капитал Финансирање покретања бизниса (START UP) Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународнимПравилима и условима финансирања

Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја

РАЗВОЈНА БАНКА Средства међународних финансијских институција

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 13: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

НЕЛИКВИДНОСТ

Број блокираних рачуна Износ блокаде у милијардама динара

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокадеКрај децембра 2013крај децембра 2012bull Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених

обавеза за 921bull Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као

и износа неизмирених обавеза за 211Структура учешћа

НЕЛИКВИДНОСТ

Структура учешћаbull У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетникеbull У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451

предузетнициСтруктура основе блокадепотраживањаbull 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по

основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања bull 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских

решења) bull 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења

Београд 15 јул 2014

НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

bull Укупно 1696834 запослених лица у мају 2014 године

bull То је за 1043 лица мање него у априлу 2014 године и за 24714 (14) мање у односу на мај

ЗапосленостБрој исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

(14) мање у односу на мај 2013 године

bull Укупно 778577 незапослених лица у мају 2014 године

bull То је за 8411 незапослених лица мање у поређењу са претходним месецом

Незапосленост

Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

НИВО ДРЖАВЕ

1 НИЗАК РАСТ БДП Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

bull Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК

НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ

РЕФОРМЕ

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

ПРИВАТНИ СЕКОР Неликвиност одржавања постојећег нивоа запослености

bull Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност Презадужености

bull Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

капитала bull Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према

банкама ndash раст НПЛbull Раст броја УППРbull Преношење проблема на финансијски сектор

Неконкурентна bull Неадекватна структураbull Високи трошкови које генерише амбијент пословања bull Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скупbull Технолошки застарелаbull финансирања развоја привреде

Неликвидност привреде која може да се одрази на

стабилност финансијских институција

Одлив капитала и раст цена задуживања

КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

ПОДСТАКНЕМО СМАЊИМО СМАЊИМО

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПОДСТАКНЕМО РАСТ БДП

СМАЊИМО НЕЗАПОСЛЕНОСТ

СМАЊИМО ЈАВНИ ДУГ

ПРЕДЛОГ МЕРА

Ургентно 1 Измена радног законодавства

Циљ повећати запошљивост Смањити трошкове админстирања Смањити сиву економију у запошљавању Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања

Уредити социјално економски дијалог 2 Даље уређење амбијента пословања3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије 4 Свеобухватна Пореска реформа

Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника Смањење оптерећења на зараде Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације

5 Реформа инспекција

ПРЕДЛОГ МЕРА

6 Реструктурирање приватног сектора Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о

споразумном финанасијском реструктурирању и Закона о стечају

bull Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја bull Повећање транспарентности bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка bull Заштита поверилаца

ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

7 Подстицање раста Решити проблем финансирања

bull Инфракструктуре ndash Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из

међународних кредита ndash Нови модели финансирања ndash ЈПП

ПРЕДЛОГ МЕРА

8 Финансирање реалног сектора Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и

финансијска дисциплина у измиривању нових Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног

одрживог финансирања развоја Ризични капитал Финансирање покретања бизниса (START UP) Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународнимПравилима и условима финансирања

Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја

РАЗВОЈНА БАНКА Средства међународних финансијских институција

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 14: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокадеКрај децембра 2013крај децембра 2012bull Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених

обавеза за 921bull Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као

и износа неизмирених обавеза за 211Структура учешћа

НЕЛИКВИДНОСТ

Структура учешћаbull У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетникеbull У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451

предузетнициСтруктура основе блокадепотраживањаbull 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по

основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања bull 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских

решења) bull 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења

Београд 15 јул 2014

НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

bull Укупно 1696834 запослених лица у мају 2014 године

bull То је за 1043 лица мање него у априлу 2014 године и за 24714 (14) мање у односу на мај

ЗапосленостБрој исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

(14) мање у односу на мај 2013 године

bull Укупно 778577 незапослених лица у мају 2014 године

bull То је за 8411 незапослених лица мање у поређењу са претходним месецом

Незапосленост

Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

НИВО ДРЖАВЕ

1 НИЗАК РАСТ БДП Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

bull Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК

НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ

РЕФОРМЕ

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

ПРИВАТНИ СЕКОР Неликвиност одржавања постојећег нивоа запослености

bull Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност Презадужености

bull Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

капитала bull Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према

банкама ndash раст НПЛbull Раст броја УППРbull Преношење проблема на финансијски сектор

Неконкурентна bull Неадекватна структураbull Високи трошкови које генерише амбијент пословања bull Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скупbull Технолошки застарелаbull финансирања развоја привреде

Неликвидност привреде која може да се одрази на

стабилност финансијских институција

Одлив капитала и раст цена задуживања

КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

ПОДСТАКНЕМО СМАЊИМО СМАЊИМО

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПОДСТАКНЕМО РАСТ БДП

СМАЊИМО НЕЗАПОСЛЕНОСТ

СМАЊИМО ЈАВНИ ДУГ

ПРЕДЛОГ МЕРА

Ургентно 1 Измена радног законодавства

Циљ повећати запошљивост Смањити трошкове админстирања Смањити сиву економију у запошљавању Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања

Уредити социјално економски дијалог 2 Даље уређење амбијента пословања3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије 4 Свеобухватна Пореска реформа

Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника Смањење оптерећења на зараде Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације

5 Реформа инспекција

ПРЕДЛОГ МЕРА

6 Реструктурирање приватног сектора Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о

споразумном финанасијском реструктурирању и Закона о стечају

bull Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја bull Повећање транспарентности bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка bull Заштита поверилаца

ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

7 Подстицање раста Решити проблем финансирања

bull Инфракструктуре ndash Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из

међународних кредита ndash Нови модели финансирања ndash ЈПП

ПРЕДЛОГ МЕРА

8 Финансирање реалног сектора Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и

финансијска дисциплина у измиривању нових Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног

одрживог финансирања развоја Ризични капитал Финансирање покретања бизниса (START UP) Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународнимПравилима и условима финансирања

Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја

РАЗВОЈНА БАНКА Средства међународних финансијских институција

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 15: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

bull Укупно 1696834 запослених лица у мају 2014 године

bull То је за 1043 лица мање него у априлу 2014 године и за 24714 (14) мање у односу на мај

ЗапосленостБрој исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

(14) мање у односу на мај 2013 године

bull Укупно 778577 незапослених лица у мају 2014 године

bull То је за 8411 незапослених лица мање у поређењу са претходним месецом

Незапосленост

Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

НИВО ДРЖАВЕ

1 НИЗАК РАСТ БДП Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

bull Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК

НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ

РЕФОРМЕ

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

ПРИВАТНИ СЕКОР Неликвиност одржавања постојећег нивоа запослености

bull Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност Презадужености

bull Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

капитала bull Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према

банкама ndash раст НПЛbull Раст броја УППРbull Преношење проблема на финансијски сектор

Неконкурентна bull Неадекватна структураbull Високи трошкови које генерише амбијент пословања bull Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скупbull Технолошки застарелаbull финансирања развоја привреде

Неликвидност привреде која може да се одрази на

стабилност финансијских институција

Одлив капитала и раст цена задуживања

КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

ПОДСТАКНЕМО СМАЊИМО СМАЊИМО

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПОДСТАКНЕМО РАСТ БДП

СМАЊИМО НЕЗАПОСЛЕНОСТ

СМАЊИМО ЈАВНИ ДУГ

ПРЕДЛОГ МЕРА

Ургентно 1 Измена радног законодавства

Циљ повећати запошљивост Смањити трошкове админстирања Смањити сиву економију у запошљавању Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања

Уредити социјално економски дијалог 2 Даље уређење амбијента пословања3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије 4 Свеобухватна Пореска реформа

Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника Смањење оптерећења на зараде Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације

5 Реформа инспекција

ПРЕДЛОГ МЕРА

6 Реструктурирање приватног сектора Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о

споразумном финанасијском реструктурирању и Закона о стечају

bull Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја bull Повећање транспарентности bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка bull Заштита поверилаца

ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

7 Подстицање раста Решити проблем финансирања

bull Инфракструктуре ndash Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из

међународних кредита ndash Нови модели финансирања ndash ЈПП

ПРЕДЛОГ МЕРА

8 Финансирање реалног сектора Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и

финансијска дисциплина у измиривању нових Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног

одрживог финансирања развоја Ризични капитал Финансирање покретања бизниса (START UP) Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународнимПравилима и условима финансирања

Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја

РАЗВОЈНА БАНКА Средства међународних финансијских институција

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 16: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

bull Укупно 1696834 запослених лица у мају 2014 године

bull То је за 1043 лица мање него у априлу 2014 године и за 24714 (14) мање у односу на мај

ЗапосленостБрој исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

(14) мање у односу на мај 2013 године

bull Укупно 778577 незапослених лица у мају 2014 године

bull То је за 8411 незапослених лица мање у поређењу са претходним месецом

Незапосленост

Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

НИВО ДРЖАВЕ

1 НИЗАК РАСТ БДП Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

bull Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК

НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ

РЕФОРМЕ

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

ПРИВАТНИ СЕКОР Неликвиност одржавања постојећег нивоа запослености

bull Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност Презадужености

bull Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

капитала bull Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према

банкама ndash раст НПЛbull Раст броја УППРbull Преношење проблема на финансијски сектор

Неконкурентна bull Неадекватна структураbull Високи трошкови које генерише амбијент пословања bull Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скупbull Технолошки застарелаbull финансирања развоја привреде

Неликвидност привреде која може да се одрази на

стабилност финансијских институција

Одлив капитала и раст цена задуживања

КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

ПОДСТАКНЕМО СМАЊИМО СМАЊИМО

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПОДСТАКНЕМО РАСТ БДП

СМАЊИМО НЕЗАПОСЛЕНОСТ

СМАЊИМО ЈАВНИ ДУГ

ПРЕДЛОГ МЕРА

Ургентно 1 Измена радног законодавства

Циљ повећати запошљивост Смањити трошкове админстирања Смањити сиву економију у запошљавању Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања

Уредити социјално економски дијалог 2 Даље уређење амбијента пословања3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије 4 Свеобухватна Пореска реформа

Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника Смањење оптерећења на зараде Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације

5 Реформа инспекција

ПРЕДЛОГ МЕРА

6 Реструктурирање приватног сектора Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о

споразумном финанасијском реструктурирању и Закона о стечају

bull Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја bull Повећање транспарентности bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка bull Заштита поверилаца

ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

7 Подстицање раста Решити проблем финансирања

bull Инфракструктуре ndash Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из

међународних кредита ndash Нови модели финансирања ndash ЈПП

ПРЕДЛОГ МЕРА

8 Финансирање реалног сектора Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и

финансијска дисциплина у измиривању нових Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног

одрживог финансирања развоја Ризични капитал Финансирање покретања бизниса (START UP) Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународнимПравилима и условима финансирања

Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја

РАЗВОЈНА БАНКА Средства међународних финансијских институција

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 17: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

НИВО ДРЖАВЕ

1 НИЗАК РАСТ БДП Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

bull Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК

НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ

РЕФОРМЕ

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

ПРИВАТНИ СЕКОР Неликвиност одржавања постојећег нивоа запослености

bull Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност Презадужености

bull Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

капитала bull Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према

банкама ndash раст НПЛbull Раст броја УППРbull Преношење проблема на финансијски сектор

Неконкурентна bull Неадекватна структураbull Високи трошкови које генерише амбијент пословања bull Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скупbull Технолошки застарелаbull финансирања развоја привреде

Неликвидност привреде која може да се одрази на

стабилност финансијских институција

Одлив капитала и раст цена задуживања

КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

ПОДСТАКНЕМО СМАЊИМО СМАЊИМО

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПОДСТАКНЕМО РАСТ БДП

СМАЊИМО НЕЗАПОСЛЕНОСТ

СМАЊИМО ЈАВНИ ДУГ

ПРЕДЛОГ МЕРА

Ургентно 1 Измена радног законодавства

Циљ повећати запошљивост Смањити трошкове админстирања Смањити сиву економију у запошљавању Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања

Уредити социјално економски дијалог 2 Даље уређење амбијента пословања3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије 4 Свеобухватна Пореска реформа

Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника Смањење оптерећења на зараде Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације

5 Реформа инспекција

ПРЕДЛОГ МЕРА

6 Реструктурирање приватног сектора Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о

споразумном финанасијском реструктурирању и Закона о стечају

bull Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја bull Повећање транспарентности bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка bull Заштита поверилаца

ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

7 Подстицање раста Решити проблем финансирања

bull Инфракструктуре ndash Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из

међународних кредита ndash Нови модели финансирања ndash ЈПП

ПРЕДЛОГ МЕРА

8 Финансирање реалног сектора Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и

финансијска дисциплина у измиривању нових Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног

одрживог финансирања развоја Ризични капитал Финансирање покретања бизниса (START UP) Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународнимПравилима и условима финансирања

Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја

РАЗВОЈНА БАНКА Средства међународних финансијских институција

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 18: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

ПРИВАТНИ СЕКОР Неликвиност одржавања постојећег нивоа запослености

bull Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност Презадужености

bull Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

капитала bull Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према

банкама ndash раст НПЛbull Раст броја УППРbull Преношење проблема на финансијски сектор

Неконкурентна bull Неадекватна структураbull Високи трошкови које генерише амбијент пословања bull Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скупbull Технолошки застарелаbull финансирања развоја привреде

Неликвидност привреде која може да се одрази на

стабилност финансијских институција

Одлив капитала и раст цена задуживања

КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

ПОДСТАКНЕМО СМАЊИМО СМАЊИМО

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПОДСТАКНЕМО РАСТ БДП

СМАЊИМО НЕЗАПОСЛЕНОСТ

СМАЊИМО ЈАВНИ ДУГ

ПРЕДЛОГ МЕРА

Ургентно 1 Измена радног законодавства

Циљ повећати запошљивост Смањити трошкове админстирања Смањити сиву економију у запошљавању Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања

Уредити социјално економски дијалог 2 Даље уређење амбијента пословања3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије 4 Свеобухватна Пореска реформа

Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника Смањење оптерећења на зараде Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације

5 Реформа инспекција

ПРЕДЛОГ МЕРА

6 Реструктурирање приватног сектора Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о

споразумном финанасијском реструктурирању и Закона о стечају

bull Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја bull Повећање транспарентности bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка bull Заштита поверилаца

ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

7 Подстицање раста Решити проблем финансирања

bull Инфракструктуре ndash Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из

међународних кредита ndash Нови модели финансирања ndash ЈПП

ПРЕДЛОГ МЕРА

8 Финансирање реалног сектора Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и

финансијска дисциплина у измиривању нових Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног

одрживог финансирања развоја Ризични капитал Финансирање покретања бизниса (START UP) Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународнимПравилима и условима финансирања

Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја

РАЗВОЈНА БАНКА Средства међународних финансијских институција

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 19: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

ПОДСТАКНЕМО СМАЊИМО СМАЊИМО

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПОДСТАКНЕМО РАСТ БДП

СМАЊИМО НЕЗАПОСЛЕНОСТ

СМАЊИМО ЈАВНИ ДУГ

ПРЕДЛОГ МЕРА

Ургентно 1 Измена радног законодавства

Циљ повећати запошљивост Смањити трошкове админстирања Смањити сиву економију у запошљавању Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања

Уредити социјално економски дијалог 2 Даље уређење амбијента пословања3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије 4 Свеобухватна Пореска реформа

Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника Смањење оптерећења на зараде Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације

5 Реформа инспекција

ПРЕДЛОГ МЕРА

6 Реструктурирање приватног сектора Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о

споразумном финанасијском реструктурирању и Закона о стечају

bull Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја bull Повећање транспарентности bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка bull Заштита поверилаца

ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

7 Подстицање раста Решити проблем финансирања

bull Инфракструктуре ndash Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из

међународних кредита ndash Нови модели финансирања ndash ЈПП

ПРЕДЛОГ МЕРА

8 Финансирање реалног сектора Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и

финансијска дисциплина у измиривању нових Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног

одрживог финансирања развоја Ризични капитал Финансирање покретања бизниса (START UP) Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународнимПравилима и условима финансирања

Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја

РАЗВОЈНА БАНКА Средства међународних финансијских институција

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 20: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

ПРЕДЛОГ МЕРА

Ургентно 1 Измена радног законодавства

Циљ повећати запошљивост Смањити трошкове админстирања Смањити сиву економију у запошљавању Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања

Уредити социјално економски дијалог 2 Даље уређење амбијента пословања3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије 4 Свеобухватна Пореска реформа

Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника Смањење оптерећења на зараде Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације

5 Реформа инспекција

ПРЕДЛОГ МЕРА

6 Реструктурирање приватног сектора Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о

споразумном финанасијском реструктурирању и Закона о стечају

bull Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја bull Повећање транспарентности bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка bull Заштита поверилаца

ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

7 Подстицање раста Решити проблем финансирања

bull Инфракструктуре ndash Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из

међународних кредита ndash Нови модели финансирања ndash ЈПП

ПРЕДЛОГ МЕРА

8 Финансирање реалног сектора Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и

финансијска дисциплина у измиривању нових Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног

одрживог финансирања развоја Ризични капитал Финансирање покретања бизниса (START UP) Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународнимПравилима и условима финансирања

Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја

РАЗВОЈНА БАНКА Средства међународних финансијских институција

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 21: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

ПРЕДЛОГ МЕРА

6 Реструктурирање приватног сектора Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о

споразумном финанасијском реструктурирању и Закона о стечају

bull Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја bull Повећање транспарентности bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

bull Спречавање злоупотреба стечајног поступка bull Заштита поверилаца

ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА

7 Подстицање раста Решити проблем финансирања

bull Инфракструктуре ndash Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из

међународних кредита ndash Нови модели финансирања ndash ЈПП

ПРЕДЛОГ МЕРА

8 Финансирање реалног сектора Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и

финансијска дисциплина у измиривању нових Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног

одрживог финансирања развоја Ризични капитал Финансирање покретања бизниса (START UP) Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународнимПравилима и условима финансирања

Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја

РАЗВОЈНА БАНКА Средства међународних финансијских институција

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 22: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

ПРЕДЛОГ МЕРА

8 Финансирање реалног сектора Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и

финансијска дисциплина у измиривању нових Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног

одрживог финансирања развоја Ризични капитал Финансирање покретања бизниса (START UP) Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународнимПравилима и условима финансирања

Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја

РАЗВОЈНА БАНКА Средства међународних финансијских институција

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 23: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

1 Политика субвенција и државне помоћи Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи

коришћењем добре праксе земаља ЕУ2 Нова политика привлачења инвестиција

Нова индустријска политика 2020 године3 Реформа јавних предузећа

Деполитизација и професионализација управљања Увођење корпоративног управљања

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

Увођење корпоративног управљања Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП

4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash

подстицај за браун филд инвестиције Ефикасније управљање

5 Реформа јавног сектрора6 Реформа пензионог система7 Реформа тржишта рада8 Реформа образовања

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 24: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

Седница Управног одбора

Актуелна привредна кретања

Београд 15 јул 2014

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

РЕЗУЛТАТИ ЕКОНOМСKE АКТИВНОСТИ

Реалне промене БДП недесезонирани

подаци према истом кварталу

претходне године

Реалне промене БДП десезонирани

подаци према претходном кварталу

1) Процена за 2013и 2014 гoдину

Основни показатељ привредне активности у једној земљи је Бруто домаћи производ и он представља збир произведених добара и услуга у одређеном временском периоду (обично у току једне године)

У 2013 години је овај показатељ је повећан за 25 у односу на 2012г тако да је остварен релативно задовољавајући привредни раст

Међутим евидентно је било да је већ у последњем тромесечју 2013г статистика регистровала успоравање привредне активности у односу на претходни квартал исте године јер је БДП у IV кварталу 2013г био мањи за 05 у односу на трећи квартал исте године

Опадање привредне активности наставило се и у првом кварталу 2014 године када је регистрован пад бруто домаћег производа од 03 у односу на претходни квартал Зато је реални раст БДП у првом кварталу 2014 године у односу на исти период претходне године био скроман и износио 01

Стагнација привредног раста није неочекивана Наиме током 2013 године пољопривреда је имала висок раст од преко 20 (јер се поредила са изузетно сушном 2012 годином) а компанија Фиат аутомобили Србија (ФАС) је вишеструко повећала своју производњу Пошто је у 2014 висок раст пољопривреде завршен а ФАС је достигао пуне производне капацитете стагнација раста БДП-а започета у Q1 је открила стварне неповољне трендове привредне активности који су били присутни али прикривени и током 2013 године а који су додатно погоршани поплавама у мају текуће године

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 25: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

Chart1

Bruto domaći proizvod
Column1
Column2
-25
0
-18
-18
28
04
38
3
01

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 26: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

Sheet1

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Bruto domaći proizvod Column1 Column2
Q12012 -25
Q22012 0
Q32012 -18
Q42012 -18
Q12013 28
Q22013 04
Q32013 38
Q42013 3
Q12014 01
Page 27: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

Chart1

Series 1
Column1
Column2
-17
2
-11
0
25
-06
13
-05
-03

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Q12012 Q12012 Q12012
Q22012 Q22012 Q22012
Q32012 Q32012 Q32012
Q42012 Q42012 Q42012
Q12013 Q12013 Q12013
Q22013 Q22013 Q22013
Q32013 Q32013 Q32013
Q42013 Q42013 Q42013
Q12014 Q12014 Q12014
Page 28: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

ПРОЈЕКЦИЈЕ ПРИВРЕДНОГ РАСТА ЗА 2014 ndash 2019 ГОДИНУ

ПРОЦЕНЕ
КОРЕКЦИЈА ПРВОБИТНИХ ПРОЈЕКЦИЈА БДП-а НАНИЖЕ У 2014 ( 1 НБС11 ЕК) УЗ ПОЗИТИВАН ДОПРИНОС ИЗВОЗА ПОВЕЋАЊЕ ТРАЖЊЕ ВОДЕЋИХ СПОЉНОТРГОВИНСКИХ ПАРТНЕРА И НАПРЕТКА У ПРЕГОВОРИМА СА ЕУ

АЛИ И ЕФЕКТЕ ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА РИЗИКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ НА ЦЕО РЕГИОН

Тренд раста БДП

  • Пројекције раста БДП-a за 2014 годину се крећу од 1 ( НБС)13 Европске комисије СВЕ процене указују на успорен раст не само у 2014 већ и у периоду наредне две године Поплаве у Србији ће утицати на смањење приказаних званичних процена привредног раста од око 1 ЕКомисија је у пролећној пројекцији смањила процену раста БДП на 11 ЕБРД је у најновијој пројекцији привредног раста за Србију објављеној почетком маја пре поплава смањила процену раста на 1 колико предвиђа и за 2015 Ипак након поплава је објављено да се очекује даље ревидирање пројекција за 2014 наниже
  • Процене раста се базирају на
  • Позитивном доприносу извоза услед повећања тражње водећих спољнотрговинских партнера и напретка у преговорима са ЕУ Оно што може да буде ограничење раста наших водећих спољнотрговинских партнера је криза око Украјине
    • Chart1

      53
      43
      25
      93
      54
      36
      54
      38
      -35
      1
      16
      -15
      25
      1
      18
      2

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

      • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
      • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
        • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

          Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

          Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

          Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

          Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

          Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

          Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

          Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

          Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

          Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

          Да је потрошачка тражња смањена показују

          пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

          затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

          раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

          Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

          Chart1

          Inudstrija ukupno
          Prerađivačka ind
          Column1
          24
          32
          131
          17
          08
          -21
          57
          9
          -05
          -11
          37
          16
          125
          112
          57
          18
          134
          122
          52
          44
          42
          4
          05
          -19
          38
          73
          11
          11
          38
          61
          19
          -04
          -7
          -3

          Sheet1

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

          • 20132012 године
          • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
          • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
          • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
          • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
          • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
          • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
            • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

              У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

              Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

              Ове тенденције се настављају и у 2014г

              Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

              Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

              Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

              Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

              Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

              • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
              • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
                • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

                  И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ

                  Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
                  (у млрд евра)

                  • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
                  • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
                  • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                    • Извор ПКС на основу података НБС

                      Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                      Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                      Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                      Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                      • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                      • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                      • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                        • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                          за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                          НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ДУГ

                          Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                          • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                          • Висок ризик кризе јавног дуга
                          • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                            • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                              Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                              Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                              Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                              Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                              Фискална кретања 2005-2014 године

                              Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                              Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                              У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                              Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              ИНФЛАЦИЈА

                              Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                              Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                              У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                              Chart1

                              Годишња стопа
                              Месечна стопа
                              128
                              06
                              124
                              05
                              112
                              0
                              114
                              08
                              99
                              0
                              98
                              1
                              86
                              -09
                              73
                              04
                              49
                              0
                              22
                              02
                              16
                              -06
                              22
                              02
                              31
                              14
                              26
                              01
                              23
                              -03
                              21
                              06
                              21
                              01
                              13
                              01

                              Sheet1

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                              • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                                • Разлози

                                  • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                                  • Изражена неликвидност
                                  • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                                  • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                                  • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                    • Кредитна активност банака

                                      У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                      Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                      Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                      Седница Управног одбора

                                      Београд 15 јул 2014

                                      НЕЛИКВИДНОСТ

                                      Број блокираних рачуна

                                      Износ блокаде у милијардама динара

                                      Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                      Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                      Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                      Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                      Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                      Chart1

                                      Број блокираних рачуна
                                      52382
                                      66326
                                      73092
                                      63031
                                      62340
                                      45917
                                      43777
                                      49752

                                      Sheet1

                                      Chart1

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1646
                                      3087
                                      3334
                                      2274
                                      1721
                                      1258
                                      227
                                      2531

                                      Sheet1

                                      Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                      Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                      • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                      • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                        • Структура учешћа

                                          • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                          • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                            • Структура основе блокадепотраживања

                                              • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                              • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                              • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                                • Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                                  Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                                  Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                                  Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                                  Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                                  Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                                  Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                                  Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                                  Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  НИВО ДРЖАВЕ

                                                  1 НИЗАК РАСТ БДП

                                                  • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                                  • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                    • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                      • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                      • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                      • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                        • Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                          ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                          • Неликвиност
                                                          • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                          • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                          • Презадужености
                                                          • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                          • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                          • Раст броја УППР
                                                          • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                          • Неконкурентна
                                                          • Неадекватна структура
                                                          • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                          • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                          • Технолошки застарела
                                                          • финансирања развоја привреде
                                                            • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                              финансијских институција

                                                              Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              Ургентно

                                                              1 Измена радног законодавства

                                                              • Циљ повећати запошљивост
                                                              • Смањити трошкове админстирања
                                                              • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                              • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                              • Уредити социјално економски дијалог
                                                                • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                                  3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                                  4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                                  • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                                  • Смањење оптерећења на зараде
                                                                  • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                    • 5 Реформа инспекција

                                                                      Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                      • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                      • Закона о стечају
                                                                      • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                      • Повећање транспарентности
                                                                      • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                      • Заштита поверилаца
                                                                      • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                        • 7 Подстицање раста

                                                                          • Решити проблем финансирања
                                                                          • Инфракструктуре
                                                                          • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                          • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                            • Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                              8 Финансирање реалног сектора

                                                                              • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                              • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                              • Ризични капитал
                                                                              • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                              • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                                • Правилима и условима финансирања

                                                                                  • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                    • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                      Средства међународних финансијских институција

                                                                                      МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                      МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                      Седница Управног одбора

                                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                                      ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                      1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                      • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                        • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                          • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                            • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                              • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                              • Увођење корпоративног управљања
                                                                                              • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                                • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                                  • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                                  • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                                  • Ефикасније управљање
                                                                                                    • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                      6 Реформа пензионог система

                                                                                                      7 Реформа тржишта рада

                                                                                                      8 Реформа образовања

                                                                                                      -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                      1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                      Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                      рибарство

                                                                                                      НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                      (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                      Износ блокаде у млрд динара
                                      1октобар 2008 165
                                      31децембар 2009 309
                                      30 јун 2010 333
                                      31децембар 2010 227
                                      31децембар 2011 172
                                      31децембар 2012 126
                                      31децембар 2013 227
                                      30април 2014 253
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                                      Број блокираних рачуна
                                      1октобар 2008 52382
                                      31децембар 2009 66326
                                      30 јун 2010 73092
                                      31децембар 2010 63031
                                      31децембар 2011 62340
                                      31децембар 2012 45917
                                      31децембар 2013 43777
                                      30април 2014 49752
                                      1октобар 2008
                                      31децембар 2009
                                      30 јун 2010
                                      31децембар 2010
                                      31децембар 2011
                                      31децембар 2012
                                      31децембар 2013
                                      30април 2014
                              2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                              Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                              Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                              2013 I 2013 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                              VII VII
                              VIII VIII
                              IX IX
                              X X
                              XI XI
                              XII XII
                              2014 I 2014 I
                              II II
                              III III
                              IV IV
                              V V
                              VI VI
                          2011 2012 2013 2014 2015
                          пројекција
                          Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
          Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
          jan2013 24 32
          feb 2013 131 17
          mart 2013 08 -21
          april 2013 57 9
          maj 2013 -05 -11
          jun 2013 37 16
          jul 2013 125 112
          avgust 2013 57 18
          sept 2013 134 122
          okt 2013 52 44
          nov 2013 42 4
          dec 2013 05 -19
          jan 2014 38 73
          feb 2014 11 11
          mart 2014 38 61
          april 2014 19 -04
          maj2014 -7 -3
          jan2013 jan2013 jan2013
          feb 2013 feb 2013 feb 2013
          mart 2013 mart 2013 mart 2013
          april 2013 april 2013 april 2013
          maj 2013 maj 2013 maj 2013
          jun 2013 jun 2013 jun 2013
          jul 2013 jul 2013 jul 2013
          avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
          sept 2013 sept 2013 sept 2013
          okt 2013 okt 2013 okt 2013
          nov 2013 nov 2013 nov 2013
          dec 2013 dec 2013 dec 2013
          jan 2014 jan 2014 jan 2014
          feb 2014 feb 2014 feb 2014
          mart 2014 mart 2014 mart 2014
          april 2014 april 2014 april 2014
          maj2014 maj2014 maj2014
      2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
      53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
      2001
      2002
      2003
      2004
      2005
      2006
      2007
      2008
      2009
      2010
      2011
      2012
      2013
      2014
      2015
      2016
Упоредни преглед пројекција кретања БДП-а Србије у наредним годинама различитих институција (реални раст у )
БДП пројекције 2012 2013 2014 2015 2016 2019
Остварено према РЗС Пројекција
Министарство финансија(новембар 2013 г) -15 25 10 18 20
Народна банка Србије (мај 2014 г) -15 25 07 - - -
ММФ (април 2014 г) -15 25 10 15 - 40
ЕБРД (мај 2014 г) -15 25 10 10 - -
Европска комисија (април 2014 г) -15 25 11 19 - -
Series 1 Column1 Column2
Q12012 -17
Q22012 2
Q32012 -11
Q42012 0
Q12013 25
Q22013 -06
Q32013 13
Q42013 -05
Q12014 -03
Page 29: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

Chart1

53
43
25
93
54
36
54
38
-35
1
16
-15
25
1
18
2

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

  • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
  • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
    • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

      Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

      Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

      Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

      Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

      Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

      Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

      Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

      Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

      Да је потрошачка тражња смањена показују

      пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

      затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

      раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

      Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

      Chart1

      Inudstrija ukupno
      Prerađivačka ind
      Column1
      24
      32
      131
      17
      08
      -21
      57
      9
      -05
      -11
      37
      16
      125
      112
      57
      18
      134
      122
      52
      44
      42
      4
      05
      -19
      38
      73
      11
      11
      38
      61
      19
      -04
      -7
      -3

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

      • 20132012 године
      • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
      • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
      • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
      • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
      • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
      • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
        • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

          У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

          Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

          Ове тенденције се настављају и у 2014г

          Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

          Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

          Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

          Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

          Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

          • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
          • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
            • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

              И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              СПОЉНИ ДУГ

              Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
              (у млрд евра)

              • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
              • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
              • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                • Извор ПКС на основу података НБС

                  Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                  Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                  Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                  Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                  • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                  • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                  • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                    • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                      за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                      НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      ЈАВНИ ДУГ

                      Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                      • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                      • Висок ризик кризе јавног дуга
                      • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                        • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                          Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                          Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                          Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                          Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                          Фискална кретања 2005-2014 године

                          Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                          Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                          У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                          Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ИНФЛАЦИЈА

                          Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                          Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                          У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                          Chart1

                          Годишња стопа
                          Месечна стопа
                          128
                          06
                          124
                          05
                          112
                          0
                          114
                          08
                          99
                          0
                          98
                          1
                          86
                          -09
                          73
                          04
                          49
                          0
                          22
                          02
                          16
                          -06
                          22
                          02
                          31
                          14
                          26
                          01
                          23
                          -03
                          21
                          06
                          21
                          01
                          13
                          01

                          Sheet1

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                          • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                            • Разлози

                              • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                              • Изражена неликвидност
                              • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                              • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                              • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                • Кредитна активност банака

                                  У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                  Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                  Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                  Седница Управног одбора

                                  Београд 15 јул 2014

                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                  Број блокираних рачуна

                                  Износ блокаде у милијардама динара

                                  Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                  Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                  Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                  Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                  Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                  Chart1

                                  Број блокираних рачуна
                                  52382
                                  66326
                                  73092
                                  63031
                                  62340
                                  45917
                                  43777
                                  49752

                                  Sheet1

                                  Chart1

                                  Износ блокаде у млрд динара
                                  1646
                                  3087
                                  3334
                                  2274
                                  1721
                                  1258
                                  227
                                  2531

                                  Sheet1

                                  Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                  Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                  • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                  • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                    • Структура учешћа

                                      • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                      • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                        • Структура основе блокадепотраживања

                                          • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                          • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                          • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                            • Београд 15 јул 2014

                                              НЕЛИКВИДНОСТ

                                              Седница Управног одбора

                                              Београд 15 јул 2014

                                              НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                              Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                              Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                              Седница Управног одбора

                                              Београд 15 јул 2014

                                              ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                              Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                              Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                              Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                              Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                              Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                              Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                              Седница Управног одбора

                                              Београд 15 јул 2014

                                              РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                              НИВО ДРЖАВЕ

                                              1 НИЗАК РАСТ БДП

                                              • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                              • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                              • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                  • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                  • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                    • Седница Управног одбора

                                                      Београд 15 јул 2014

                                                      РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                      ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                      • Неликвиност
                                                      • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                      • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                      • Презадужености
                                                      • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                      • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                      • Раст броја УППР
                                                      • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                      • Неконкурентна
                                                      • Неадекватна структура
                                                      • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                      • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                      • Технолошки застарела
                                                      • финансирања развоја привреде
                                                        • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                          финансијских институција

                                                          Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                          Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                          Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                          Ургентно

                                                          1 Измена радног законодавства

                                                          • Циљ повећати запошљивост
                                                          • Смањити трошкове админстирања
                                                          • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                          • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                          • Уредити социјално економски дијалог
                                                            • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                              3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                              4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                              • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                              • Смањење оптерећења на зараде
                                                              • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                • 5 Реформа инспекција

                                                                  Седница Управног одбора

                                                                  Београд 15 јул 2014

                                                                  ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                  6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                  • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                  • Закона о стечају
                                                                  • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                  • Повећање транспарентности
                                                                  • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                  • Заштита поверилаца
                                                                  • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                    • 7 Подстицање раста

                                                                      • Решити проблем финансирања
                                                                      • Инфракструктуре
                                                                      • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                      • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                        • Седница Управног одбора

                                                                          Београд 15 јул 2014

                                                                          ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                          8 Финансирање реалног сектора

                                                                          • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                          • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                          • Ризични капитал
                                                                          • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                          • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                            • Правилима и условима финансирања

                                                                              • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                  Средства међународних финансијских институција

                                                                                  МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                  МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                  Седница Управног одбора

                                                                                  Београд 15 јул 2014

                                                                                  ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                  1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                  • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                    • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                      • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                        • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                          • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                          • Увођење корпоративног управљања
                                                                                          • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                            • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                              • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                              • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                              • Ефикасније управљање
                                                                                                • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                  6 Реформа пензионог система

                                                                                                  7 Реформа тржишта рада

                                                                                                  8 Реформа образовања

                                                                                                  -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                  1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                  Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                  рибарство

                                                                                                  НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                  (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                  Износ блокаде у млрд динара
                                  1октобар 2008 165
                                  31децембар 2009 309
                                  30 јун 2010 333
                                  31децембар 2010 227
                                  31децембар 2011 172
                                  31децембар 2012 126
                                  31децембар 2013 227
                                  30април 2014 253
                                  1октобар 2008
                                  31децембар 2009
                                  30 јун 2010
                                  31децембар 2010
                                  31децембар 2011
                                  31децембар 2012
                                  31децембар 2013
                                  30април 2014
                                  Број блокираних рачуна
                                  1октобар 2008 52382
                                  31децембар 2009 66326
                                  30 јун 2010 73092
                                  31децембар 2010 63031
                                  31децембар 2011 62340
                                  31децембар 2012 45917
                                  31децембар 2013 43777
                                  30април 2014 49752
                                  1октобар 2008
                                  31децембар 2009
                                  30 јун 2010
                                  31децембар 2010
                                  31децембар 2011
                                  31децембар 2012
                                  31децембар 2013
                                  30април 2014
                          2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                          Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                          Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                          2013 I 2013 I
                          II II
                          III III
                          IV IV
                          V V
                          VI VI
                          VII VII
                          VIII VIII
                          IX IX
                          X X
                          XI XI
                          XII XII
                          2014 I 2014 I
                          II II
                          III III
                          IV IV
                          V V
                          VI VI
                      2011 2012 2013 2014 2015
                      пројекција
                      Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
      Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
      jan2013 24 32
      feb 2013 131 17
      mart 2013 08 -21
      april 2013 57 9
      maj 2013 -05 -11
      jun 2013 37 16
      jul 2013 125 112
      avgust 2013 57 18
      sept 2013 134 122
      okt 2013 52 44
      nov 2013 42 4
      dec 2013 05 -19
      jan 2014 38 73
      feb 2014 11 11
      mart 2014 38 61
      april 2014 19 -04
      maj2014 -7 -3
      jan2013 jan2013 jan2013
      feb 2013 feb 2013 feb 2013
      mart 2013 mart 2013 mart 2013
      april 2013 april 2013 april 2013
      maj 2013 maj 2013 maj 2013
      jun 2013 jun 2013 jun 2013
      jul 2013 jul 2013 jul 2013
      avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
      sept 2013 sept 2013 sept 2013
      okt 2013 okt 2013 okt 2013
      nov 2013 nov 2013 nov 2013
      dec 2013 dec 2013 dec 2013
      jan 2014 jan 2014 jan 2014
      feb 2014 feb 2014 feb 2014
      mart 2014 mart 2014 mart 2014
      april 2014 april 2014 april 2014
      maj2014 maj2014 maj2014
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
2014
2015
2016
Page 30: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

КРЕТАЊЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи

  • пад код 17 области (учешће у структури индустријске производње ndash 55) а
  • раст код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)
    • Индекси индустријске производње у односу на исти месец претходне године

      Окосницу привредне активности чини индустријска производња која је 2013 годину завршила са растом физичког обима од 55 и то највише захваљујући расту производње моторних возила и приколица производња деривата нафте производња електричне енергије и производња хемикалија и хемијских производа

      Међутим у последња три месеца 2013 године је започело успоравaње индустријске производње које је настављено и у 2014 години

      Обим индустријске производње у мају 2014 године у односу на мај 2013 бележи смањење за 7 па је због тога кумулативни пораст индустријске производње у периоду јануар-мај био јако скроман тј занемарљивих 02

      Статистика показује да је у мају текуће године пад регистрован код 17 области индустријске производње чије је учешће у структури укупне индустријске производње ndash 55 док је раст регистрован код 12 области (учешће у структури индустријске производње ndash 45)

      Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2014 године у односу на исти месец 2013 године имало је смањење производња електричне енергије за 203 и производње рударства за 187

      Смањена је и производња прерађивачке индустрије ndash међугодишњи пад у мају изнео је 3 па је кумулативни пораст за пет месеци редукован на 13

      Међу гранама прерађивачке индустрије највећи пад су имале Производња металних производа осим машина Производња пића и Производња основних метала

      Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка (а то су предузећа која имају мање од 50 запослених) индустријска производња у мају 2014 године у односу на просек 2013 године код укупне индустријске производње мања је за 127 а код прерађивачке индустрије мања је за 28

      Дакле статистика показује погоршања у привредној активности Сигурно је да је значајан утицај на претходно наведене резултате имала и поплава у мају ове године међутим не сме се занемарити чињеница да су у прерађивачкој индустрији њену динамику претежно определиле већ формиране тенденције и фактори као што су смањење потрошачке и инвестиционе тражње те проблеми ликвидности и динамика кредитне активности

      Да је потрошачка тражња смањена показују

      пад промета у трговини на мало ( 2013 години реално је опао за 51 у односу на претходну годину у мају текуће године у односу на исти месец претходне реално је промет у трговини на мало мањи за 03 док је у односу на април текуће године мањи за 08 кумулативно посматрано за привх пет месеци текуће године у поређењу са истим периодом претходне још увек се бележи реални раст у промету на мало медјутим тај раст се успорава од почетка године )

      затим на смањење потрошачке тражње утиче и смањења реалних зарада (у 2013 на 2012 годину реално за 15 у мају текуће године у односу на просек 2013 године реални износ нето зарада је мањи за 22 али у поређењу са нпр децембром 2013г мањи је за 146)

      раст незапослености и низак ниво одобрених кредита становништву

      Што се тиче инвестиционе тражње и она је смањена и то се огледа и преко мањег увоза средстава за рад као и смањења износа новоодобрених инвестиционих кредита

      Chart1

      Inudstrija ukupno
      Prerađivačka ind
      Column1
      24
      32
      131
      17
      08
      -21
      57
      9
      -05
      -11
      37
      16
      125
      112
      57
      18
      134
      122
      52
      44
      42
      4
      05
      -19
      38
      73
      11
      11
      38
      61
      19
      -04
      -7
      -3

      Sheet1

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

      • 20132012 године
      • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
      • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
      • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
      • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
      • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
      • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
        • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

          У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

          Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

          Ове тенденције се настављају и у 2014г

          Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

          Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

          Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

          Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

          Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

          • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
          • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
            • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

              И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              СПОЉНИ ДУГ

              Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
              (у млрд евра)

              • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
              • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
              • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
                • Извор ПКС на основу података НБС

                  Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

                  Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

                  Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

                  Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

                  • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
                  • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
                  • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                    • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                      за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                      НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      ЈАВНИ ДУГ

                      Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                      • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                      • Висок ризик кризе јавног дуга
                      • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                        • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                          Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                          Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                          Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                          Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                          Фискална кретања 2005-2014 године

                          Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                          Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                          У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                          Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ИНФЛАЦИЈА

                          Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                          Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                          У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                          Chart1

                          Годишња стопа
                          Месечна стопа
                          128
                          06
                          124
                          05
                          112
                          0
                          114
                          08
                          99
                          0
                          98
                          1
                          86
                          -09
                          73
                          04
                          49
                          0
                          22
                          02
                          16
                          -06
                          22
                          02
                          31
                          14
                          26
                          01
                          23
                          -03
                          21
                          06
                          21
                          01
                          13
                          01

                          Sheet1

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                          • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                            • Разлози

                              • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                              • Изражена неликвидност
                              • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                              • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                              • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                                • Кредитна активност банака

                                  У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                                  Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                                  Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                                  Седница Управног одбора

                                  Београд 15 јул 2014

                                  НЕЛИКВИДНОСТ

                                  Број блокираних рачуна

                                  Износ блокаде у милијардама динара

                                  Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                                  Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                                  Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                                  Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                                  Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                                  Chart1

                                  Број блокираних рачуна
                                  52382
                                  66326
                                  73092
                                  63031
                                  62340
                                  45917
                                  43777
                                  49752

                                  Sheet1

                                  Chart1

                                  Износ блокаде у млрд динара
                                  1646
                                  3087
                                  3334
                                  2274
                                  1721
                                  1258
                                  227
                                  2531

                                  Sheet1

                                  Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                                  Крај децембра 2013крај децембра 2012

                                  • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                                  • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                    • Структура учешћа

                                      • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                      • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                        • Структура основе блокадепотраживања

                                          • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                          • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                          • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                            • Београд 15 јул 2014

                                              НЕЛИКВИДНОСТ

                                              Седница Управног одбора

                                              Београд 15 јул 2014

                                              НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                              Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                              Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                              Седница Управног одбора

                                              Београд 15 јул 2014

                                              ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                              Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                              Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                              Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                              Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                              Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                              Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                              Седница Управног одбора

                                              Београд 15 јул 2014

                                              РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                              НИВО ДРЖАВЕ

                                              1 НИЗАК РАСТ БДП

                                              • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                              • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                              • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                                • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                                  • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                                  • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                                  • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                    • Седница Управног одбора

                                                      Београд 15 јул 2014

                                                      РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                      ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                      • Неликвиност
                                                      • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                      • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                      • Презадужености
                                                      • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                      • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                      • Раст броја УППР
                                                      • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                      • Неконкурентна
                                                      • Неадекватна структура
                                                      • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                      • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                      • Технолошки застарела
                                                      • финансирања развоја привреде
                                                        • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                          финансијских институција

                                                          Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                          Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                          Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                          Ургентно

                                                          1 Измена радног законодавства

                                                          • Циљ повећати запошљивост
                                                          • Смањити трошкове админстирања
                                                          • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                          • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                          • Уредити социјално економски дијалог
                                                            • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                              3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                              4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                              • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                              • Смањење оптерећења на зараде
                                                              • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                                • 5 Реформа инспекција

                                                                  Седница Управног одбора

                                                                  Београд 15 јул 2014

                                                                  ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                  6 Реструктурирање приватног сектора

                                                                  • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                                  • Закона о стечају
                                                                  • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                                  • Повећање транспарентности
                                                                  • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                                  • Заштита поверилаца
                                                                  • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                    • 7 Подстицање раста

                                                                      • Решити проблем финансирања
                                                                      • Инфракструктуре
                                                                      • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                      • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                        • Седница Управног одбора

                                                                          Београд 15 јул 2014

                                                                          ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                          8 Финансирање реалног сектора

                                                                          • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                          • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                          • Ризични капитал
                                                                          • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                          • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                            • Правилима и условима финансирања

                                                                              • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                                • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                                  Средства међународних финансијских институција

                                                                                  МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                                  МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                                  Седница Управног одбора

                                                                                  Београд 15 јул 2014

                                                                                  ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                                  1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                                  • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                    • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                      • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                        • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                          • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                          • Увођење корпоративног управљања
                                                                                          • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                            • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                              • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                              • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                              • Ефикасније управљање
                                                                                                • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                                  6 Реформа пензионог система

                                                                                                  7 Реформа тржишта рада

                                                                                                  8 Реформа образовања

                                                                                                  -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                                  1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                                  Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                                  рибарство

                                                                                                  НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                                  (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                                  Износ блокаде у млрд динара
                                  1октобар 2008 165
                                  31децембар 2009 309
                                  30 јун 2010 333
                                  31децембар 2010 227
                                  31децембар 2011 172
                                  31децембар 2012 126
                                  31децембар 2013 227
                                  30април 2014 253
                                  1октобар 2008
                                  31децембар 2009
                                  30 јун 2010
                                  31децембар 2010
                                  31децембар 2011
                                  31децембар 2012
                                  31децембар 2013
                                  30април 2014
                                  Број блокираних рачуна
                                  1октобар 2008 52382
                                  31децембар 2009 66326
                                  30 јун 2010 73092
                                  31децембар 2010 63031
                                  31децембар 2011 62340
                                  31децембар 2012 45917
                                  31децембар 2013 43777
                                  30април 2014 49752
                                  1октобар 2008
                                  31децембар 2009
                                  30 јун 2010
                                  31децембар 2010
                                  31децембар 2011
                                  31децембар 2012
                                  31децембар 2013
                                  30април 2014
                          2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                          Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                          Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                          2013 I 2013 I
                          II II
                          III III
                          IV IV
                          V V
                          VI VI
                          VII VII
                          VIII VIII
                          IX IX
                          X X
                          XI XI
                          XII XII
                          2014 I 2014 I
                          II II
                          III III
                          IV IV
                          V V
                          VI VI
                      2011 2012 2013 2014 2015
                      пројекција
                      Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
      Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
      jan2013 24 32
      feb 2013 131 17
      mart 2013 08 -21
      april 2013 57 9
      maj 2013 -05 -11
      jun 2013 37 16
      jul 2013 125 112
      avgust 2013 57 18
      sept 2013 134 122
      okt 2013 52 44
      nov 2013 42 4
      dec 2013 05 -19
      jan 2014 38 73
      feb 2014 11 11
      mart 2014 38 61
      april 2014 19 -04
      maj2014 -7 -3
      jan2013 jan2013 jan2013
      feb 2013 feb 2013 feb 2013
      mart 2013 mart 2013 mart 2013
      april 2013 april 2013 april 2013
      maj 2013 maj 2013 maj 2013
      jun 2013 jun 2013 jun 2013
      jul 2013 jul 2013 jul 2013
      avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
      sept 2013 sept 2013 sept 2013
      okt 2013 okt 2013 okt 2013
      nov 2013 nov 2013 nov 2013
      dec 2013 dec 2013 dec 2013
      jan 2014 jan 2014 jan 2014
      feb 2014 feb 2014 feb 2014
      mart 2014 mart 2014 mart 2014
      april 2014 april 2014 april 2014
      maj2014 maj2014 maj2014
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
53 43 25 93 54 36 54 38 -35 1 16 -15 25 1 18 2
Page 31: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

Chart1

Inudstrija ukupno
Prerađivačka ind
Column1
24
32
131
17
08
-21
57
9
-05
-11
37
16
125
112
57
18
134
122
52
44
42
4
05
-19
38
73
11
11
38
61
19
-04
-7
-3

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

  • 20132012 године
  • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
  • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
  • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
  • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
  • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
  • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
    • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

      У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

      Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

      Ове тенденције се настављају и у 2014г

      Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

      Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

      Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

      Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

      Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

      • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
      • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
        • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

          И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНИ ДУГ

          Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
          (у млрд евра)

          • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
          • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
          • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
            • Извор ПКС на основу података НБС

              Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

              Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

              Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

              Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

              • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
              • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
              • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                  за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                  НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  ЈАВНИ ДУГ

                  Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                  • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                  • Висок ризик кризе јавног дуга
                  • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                    • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                      Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                      Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                      Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                      Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                      Фискална кретања 2005-2014 године

                      Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                      Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                      У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                      Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      ИНФЛАЦИЈА

                      Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                      Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                      У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                      Chart1

                      Годишња стопа
                      Месечна стопа
                      128
                      06
                      124
                      05
                      112
                      0
                      114
                      08
                      99
                      0
                      98
                      1
                      86
                      -09
                      73
                      04
                      49
                      0
                      22
                      02
                      16
                      -06
                      22
                      02
                      31
                      14
                      26
                      01
                      23
                      -03
                      21
                      06
                      21
                      01
                      13
                      01

                      Sheet1

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                      • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                        • Разлози

                          • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                          • Изражена неликвидност
                          • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                          • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                          • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                            • Кредитна активност банака

                              У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                              Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                              Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              НЕЛИКВИДНОСТ

                              Број блокираних рачуна

                              Износ блокаде у милијардама динара

                              Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                              Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                              Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                              Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                              Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                              Chart1

                              Број блокираних рачуна
                              52382
                              66326
                              73092
                              63031
                              62340
                              45917
                              43777
                              49752

                              Sheet1

                              Chart1

                              Износ блокаде у млрд динара
                              1646
                              3087
                              3334
                              2274
                              1721
                              1258
                              227
                              2531

                              Sheet1

                              Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                              Крај децембра 2013крај децембра 2012

                              • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                              • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                • Структура учешћа

                                  • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                  • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                    • Структура основе блокадепотраживања

                                      • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                      • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                      • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                        • Београд 15 јул 2014

                                          НЕЛИКВИДНОСТ

                                          Седница Управног одбора

                                          Београд 15 јул 2014

                                          НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                          Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                          Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                          Седница Управног одбора

                                          Београд 15 јул 2014

                                          ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                          Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                          Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                          Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                          Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                          Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                          Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                          Седница Управног одбора

                                          Београд 15 јул 2014

                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                          НИВО ДРЖАВЕ

                                          1 НИЗАК РАСТ БДП

                                          • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                          • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                          • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                            • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                              • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                              • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                              • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                • Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                  • Неликвиност
                                                  • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                  • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                  • Презадужености
                                                  • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                  • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                  • Раст броја УППР
                                                  • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                  • Неконкурентна
                                                  • Неадекватна структура
                                                  • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                  • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                  • Технолошки застарела
                                                  • финансирања развоја привреде
                                                    • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                      финансијских институција

                                                      Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                      Седница Управног одбора

                                                      Београд 15 јул 2014

                                                      КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                      Седница Управног одбора

                                                      Београд 15 јул 2014

                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                      Ургентно

                                                      1 Измена радног законодавства

                                                      • Циљ повећати запошљивост
                                                      • Смањити трошкове админстирања
                                                      • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                      • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                      • Уредити социјално економски дијалог
                                                        • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                          3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                          4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                          • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                          • Смањење оптерећења на зараде
                                                          • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                            • 5 Реформа инспекција

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              6 Реструктурирање приватног сектора

                                                              • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                              • Закона о стечају
                                                              • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                              • Повећање транспарентности
                                                              • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                              • Заштита поверилаца
                                                              • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                • 7 Подстицање раста

                                                                  • Решити проблем финансирања
                                                                  • Инфракструктуре
                                                                  • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                  • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                    • Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      8 Финансирање реалног сектора

                                                                      • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                      • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                      • Ризични капитал
                                                                      • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                      • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                        • Правилима и условима финансирања

                                                                          • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                            • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                              Средства међународних финансијских институција

                                                                              МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                              МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                              Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                              1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                              • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                  • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                    • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                      • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                      • Увођење корпоративног управљања
                                                                                      • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                        • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                          • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                          • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                          • Ефикасније управљање
                                                                                            • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                              6 Реформа пензионог система

                                                                                              7 Реформа тржишта рада

                                                                                              8 Реформа образовања

                                                                                              -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                              1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                              Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                              рибарство

                                                                                              НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                              (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                              Износ блокаде у млрд динара
                              1октобар 2008 165
                              31децембар 2009 309
                              30 јун 2010 333
                              31децембар 2010 227
                              31децембар 2011 172
                              31децембар 2012 126
                              31децембар 2013 227
                              30април 2014 253
                              1октобар 2008
                              31децембар 2009
                              30 јун 2010
                              31децембар 2010
                              31децембар 2011
                              31децембар 2012
                              31децембар 2013
                              30април 2014
                              Број блокираних рачуна
                              1октобар 2008 52382
                              31децембар 2009 66326
                              30 јун 2010 73092
                              31децембар 2010 63031
                              31децембар 2011 62340
                              31децембар 2012 45917
                              31децембар 2013 43777
                              30април 2014 49752
                              1октобар 2008
                              31децембар 2009
                              30 јун 2010
                              31децембар 2010
                              31децембар 2011
                              31децембар 2012
                              31децембар 2013
                              30април 2014
                      2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                      Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                      Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                      2013 I 2013 I
                      II II
                      III III
                      IV IV
                      V V
                      VI VI
                      VII VII
                      VIII VIII
                      IX IX
                      X X
                      XI XI
                      XII XII
                      2014 I 2014 I
                      II II
                      III III
                      IV IV
                      V V
                      VI VI
                  2011 2012 2013 2014 2015
                  пројекција
                  Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
jan2013 24 32
feb 2013 131 17
mart 2013 08 -21
april 2013 57 9
maj 2013 -05 -11
jun 2013 37 16
jul 2013 125 112
avgust 2013 57 18
sept 2013 134 122
okt 2013 52 44
nov 2013 42 4
dec 2013 05 -19
jan 2014 38 73
feb 2014 11 11
mart 2014 38 61
april 2014 19 -04
maj2014 -7 -3
jan2013 jan2013 jan2013
feb 2013 feb 2013 feb 2013
mart 2013 mart 2013 mart 2013
april 2013 april 2013 april 2013
maj 2013 maj 2013 maj 2013
jun 2013 jun 2013 jun 2013
jul 2013 jul 2013 jul 2013
avgust 2013 avgust 2013 avgust 2013
sept 2013 sept 2013 sept 2013
okt 2013 okt 2013 okt 2013
nov 2013 nov 2013 nov 2013
dec 2013 dec 2013 dec 2013
jan 2014 jan 2014 jan 2014
feb 2014 feb 2014 feb 2014
mart 2014 mart 2014 mart 2014
april 2014 april 2014 april 2014
maj2014 maj2014 maj2014
Page 32: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

СПОЉНОТРГОВИНСКА РОБНА РАЗМЕНА 2005 - 2013 ГОДИНЕ

  • 20132012 године
  • Спољнотрговинска размена у 2013 години 352 млрд УСД ndash раст 166 (265 млрд ЕУР ndash раст од 128)
  • Извоз ndash 146 млрд УСД ndash раст од 301 (110 млрд ЕУР ndash раст од 258)
  • Увоз ndash 205 млрд УСД ndash раст од 85 (155 млрд ЕУР ndash раст од 51 ) - 84 увоза из 2008године
  • Дефицит ndash 59 млрд УСД ndash мањи је за 230 у односу на 2012
  • Покривеност увоза извозом ndash 711 (593 - 2012 године) и највећа је од 2000 године
  • Период I-V 2014 I-V 2013 (за вредности у доларима) Извоз ndash раст од 193 Увоз ndash раст од 63
    • Дефицит ndash смањење од 183 покривеност увоза извозом ndash 735

      У 2013 години су забележени одлични резултати у размени робе са иностранством Учешће извоза у БДП-у Србије је порасло на 33 што је највеће учешће од 2000 године Извоз робе изражен у еврима вредео је 110 млрд евра што је пораст од 26 у односу 2012 годину

      Увоз робе је достигао 205 млрд долара (205430 млн долара) што је више за 85 у односу на 2012 годину Дефицит робне размене је достигао 59 млрд долара (59286 млн долара) што је мање за 23 у односу на дефицит 2012 Године Покривеност увоза извозом (рачунато у доларима) износи 711

      Ове тенденције се настављају и у 2014г

      Извоз је порастао више од увоза (изражен и у доларима и у еврима) Нпр извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 45613 милиона и то је повећање од 140 у поређењу са истим периодом претходне године Увоз робе имао је вредност од 62056 милиона што представља повећање од 16 у односу на исти период прошле године

      Дефицит изражен у еврима је за 219 мањи у поређењу са истим периодом претходне године

      Покривеност увоза извозом је 735 и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 655

      Две петине извоза у првих пет месеци 2014године односило се на извоз друмских возила електричних машина и апарата житарица обојених метала поврћа и воћа и производа од метала

      Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају друмска возила (9923 мил долара) електричне машине и апарати (5016) житарице и производи од њих (3185) обојени метали (2646) и поврће и воће (2599) Извоз ових пет одсека чини 373 укупног извоза

      Седница Управног одбора

      Београд 15 јул 2014

      ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

      • Током 2013 године је забележен нето прилив СДИ од 7685 млн евра и прилив портфолио инвестиција од 19166 млн евра (примарно услед емисије дужничких хартија од вредности односно петогодишњих еврообвезница на међународном финансијском тржишту у вредности 7301 млн евра)
      • Нето прилив СДИ у 2013 години је достигао око 24 БДП-а и троструко је већи у односу на 2012 годину (већи 32 пута) али и даље испод просека у петогодишњем периоду пре светске економске кризе
        • Капитални и финансијски рачун платног биланса не покривају у потпуности дефицит текућег рачуна тако да платни биланс у прва четири месеца текуће године има негативни салдо у износту од 762 милевра за разлику од истог периода претходне године када је овај салдо био позитиван

          И нето прилив страних директних инвестиција у прва четири месеца ове године је скроман и износио је свега 201 милион евра док је одлив по основу портфолио инвестиција износио 467 мил евра

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          СПОЉНИ ДУГ

          Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника и учешће у БДП-у
          (у млрд евра)

          • Спољни дуг је крајем априла 2014 године износио 256 млрд евра
          • спољни дуг јавног сектора ndash 129 млрд евра
          • спољни дуг приватног сектора ndash 127 млрд евра
            • Извор ПКС на основу података НБС

              Спољни дуг је на крају априла 2014 године износио 256 млрд евра према подацима НБС и мањи је за 258 млн евра у односу на последњи дан 2013 године Одржана је повољна рочна структура дуга уз краткорочни спољни дуг у вредности 173 млн евра и дугорочни 254 млрд евра Спољни дуг јавног сектора износи 129 млрд евра (51 укупног спољног дуга) а приватног сектора 127 млрд евра (49 спољног дуга) Последњег дана априла 2014 године спољни дуг банака је у односу на последњи дан 2013 године смањен за 276 млн евра и износи 31 млрд евра те би наставак раздуживања банака током наредних месеци 2014 године резултирао смањењем спољне задужености по овом основу Задужење сектора предузећа повећано је у односу на последњи дан 2013 године за 278 млн евра и износи 95 млрд евра Даље задуживање јавног сектора зависиће од потреба финансирања фискалног дефицита и санирања ефеката временских непогода

              Повећава се спољни дуг јавног сектора а смањује се спољни дуг приватног сектора

              Банке се раздужују предузећа задужују Повећава се дугорочно задуживањје предузећа а смањује краткорочно што је позитивно

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              СПОЉНИ ДУГ - ПРОЈЕКЦИЈЕ

              Пројекција спољног дуга Србије 2011-2015 године

              • Процењује се да ће укупан спољни дуг Србије у периоду 2014-2015 године бити стабилизован на нивоу 85 БДП-а
              • Удео отплата спољног дуга у БДПndashу и извозу ће се постепено смањивати док ће удео камата имати благи раст
              • Планира се проналажење јефтинијих извора финансирања
                • Извор За период 2011 ndash 2013 подаци НБС

                  за период 2014-2015 пројекције Министарство финансија и привреде Фискална стратегија за 2014 са пројекцијама за 2015 и 2016

                  НЕОПХОДНЕ СУ ХИТНЕ МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ ФИСКАЛНОГ ДЕФИЦИТА ШТО ЈЕ ЈЕДИНИ НАЧИН СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И СМАЊЕЊА ЈАВНОГ ДУГА Процене су Министартсва финансија да се јавни дуг може стабилизовати до 2016 да би 2017 почео да опада

                  Седница Управног одбора

                  Београд 15 јул 2014

                  ЈАВНИ ДУГ

                  Јавни дуг и учешће у БДП-у Србије у периоду 2000-2014 године

                  • Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра и достигао 627 БДП горочне стабилизације и смањења јавог дуга
                  • Висок ризик кризе јавног дуга
                  • У Фискалној стратегији се указује да је враћање јавног дуга у законски оквир од 45 БДП-а према основном сценарију могуће 2025 године
                    • Јасно је да бисмо одржали стабилност морали да се задужујемо Јавни дуг последњег дана децембра 2013 године је достигао висину од око 201 милијарди евра што је повећање за 137у односу на исти период 2012

                      Унутрашњи дуг износи 78 милијарди евра а спољни 122 милијарде евра

                      Брзина којом расте јавни дуг забрињава и упозирава на опасност од настанка кризе јавног дуга при чему се издаци за отплату камата за 12 месеци 2013 године повећавају на износ око 836 милона евра по просечном курсу НБС за период јануар децембар 2013

                      Учешће укупног јавног дуга у БДП 31 децембра 2013 је износило 612 према извештају Управе за јавни дуг и значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП

                      Укупан јавни дуг је на дан 30 априла 2014 године повећан на 206 млрд евра достигао 627 БДП-а што је значајно је изнад Законом прописане границе од 45 БДП-а што указује на неопходност хитне примене мера за смањење фискалног дефицита што је једини начин дугорочне стабилизације и смањења јавог дуга

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      ЈАВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ

                      Фискална кретања 2005-2014 године

                      Напомене Процена учешћа консолидованог дефицита у БДП-у према Закону о буџету Републике Србије за 2014 годину

                      Извор Израђено на основу података Министарства финансија и привреде РС Макроекономски и фискални подаци (ажурирано 20 05 2014 године) и Народне банке Србије

                      У 2013 години смо у континуитету имали више расхода него прихода само у јануару 2013 су јавни приходи били виши од јавних расхода Консолидовани дефицит буџета у 2013 години износио је 1813 милијарде динара

                      Најновији подаци показују да су консолидовани приходи за првих пет месеци 2014 године достигли 5795 млрд динара а расходи 6824 млрд динара Па је консолидовани биланс сектора државе у првих пет месеци 2014 године забележио дефицит у вредности 103 млрд динара што је реално повећање од 28 у односу на исти период 2013 године

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      ИНФЛАЦИЈА

                      Месечне и међугодишње стопе промена потрошачких цена у периоду 2011-2014 године ()

                      Инфлација је у 2013 години износила 22 и вишеструко је смањена у поређењу са претходном годином када је била двоцифрена (122) Осим мера монетарне и фискалне политике на пад инфлације највише је утицала ослабљена куповна моћ становништва и смањена тражња као и повољна пољопривредна сезона која се одразила на пад цена хране Ниске цене хране су допринеле да стопа инфлације остане испод доње границе циљане вредности од 4plusmn15 пп

                      У мају текуће године месечна инфлација је успорена па је после инфлације од 06 у априлу у мају забележена инфлација од 01 На међугодишњем нивоу инфлација је у мају остала на нивоу из априла 2014 године тј износила је поново 21 - трећи месец за редом

                      Chart1

                      Годишња стопа
                      Месечна стопа
                      128
                      06
                      124
                      05
                      112
                      0
                      114
                      08
                      99
                      0
                      98
                      1
                      86
                      -09
                      73
                      04
                      49
                      0
                      22
                      02
                      16
                      -06
                      22
                      02
                      31
                      14
                      26
                      01
                      23
                      -03
                      21
                      06
                      21
                      01
                      13
                      01

                      Sheet1

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

                      • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
                        • Разлози

                          • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
                          • Изражена неликвидност
                          • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
                          • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
                          • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
                            • Кредитна активност банака

                              У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

                              Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

                              Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

                              Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              НЕЛИКВИДНОСТ

                              Број блокираних рачуна

                              Износ блокаде у милијардама динара

                              Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

                              Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

                              Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

                              Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

                              Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

                              Chart1

                              Број блокираних рачуна
                              52382
                              66326
                              73092
                              63031
                              62340
                              45917
                              43777
                              49752

                              Sheet1

                              Chart1

                              Износ блокаде у млрд динара
                              1646
                              3087
                              3334
                              2274
                              1721
                              1258
                              227
                              2531

                              Sheet1

                              Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

                              Крај децембра 2013крај децембра 2012

                              • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
                              • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
                                • Структура учешћа

                                  • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
                                  • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                                    • Структура основе блокадепотраживања

                                      • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                                      • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                                      • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                                        • Београд 15 јул 2014

                                          НЕЛИКВИДНОСТ

                                          Седница Управног одбора

                                          Београд 15 јул 2014

                                          НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                                          Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                                          Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                                          Седница Управног одбора

                                          Београд 15 јул 2014

                                          ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                                          Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                                          Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                                          Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                                          Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                                          Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                                          Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                                          Седница Управног одбора

                                          Београд 15 јул 2014

                                          РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                          НИВО ДРЖАВЕ

                                          1 НИЗАК РАСТ БДП

                                          • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                                          • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                          • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                                            • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                                              • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                                              • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                                              • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                                                • Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                                                  ПРИВАТНИ СЕКОР

                                                  • Неликвиност
                                                  • одржавања постојећег нивоа запослености
                                                  • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                                                  • Презадужености
                                                  • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                                                  • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                                                  • Раст броја УППР
                                                  • Преношење проблема на финансијски сектор
                                                  • Неконкурентна
                                                  • Неадекватна структура
                                                  • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                                                  • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                                                  • Технолошки застарела
                                                  • финансирања развоја привреде
                                                    • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                                      финансијских институција

                                                      Одлив капитала и раст цена задуживања

                                                      Седница Управног одбора

                                                      Београд 15 јул 2014

                                                      КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                                      Седница Управног одбора

                                                      Београд 15 јул 2014

                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                      Ургентно

                                                      1 Измена радног законодавства

                                                      • Циљ повећати запошљивост
                                                      • Смањити трошкове админстирања
                                                      • Смањити сиву економију у запошљавању
                                                      • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                                      • Уредити социјално економски дијалог
                                                        • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                                          3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                                          4 Свеобухватна Пореска реформа

                                                          • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                                          • Смањење оптерећења на зараде
                                                          • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                                            • 5 Реформа инспекција

                                                              Седница Управног одбора

                                                              Београд 15 јул 2014

                                                              ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                              6 Реструктурирање приватног сектора

                                                              • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                                              • Закона о стечају
                                                              • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                                              • Повећање транспарентности
                                                              • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                                              • Заштита поверилаца
                                                              • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                                                • 7 Подстицање раста

                                                                  • Решити проблем финансирања
                                                                  • Инфракструктуре
                                                                  • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                                                  • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                                    • Седница Управног одбора

                                                                      Београд 15 јул 2014

                                                                      ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                                      8 Финансирање реалног сектора

                                                                      • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                                      • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                                      • Ризични капитал
                                                                      • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                                      • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                                        • Правилима и условима финансирања

                                                                          • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                                            • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                                              Средства међународних финансијских институција

                                                                              МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                                              МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                                              Седница Управног одбора

                                                                              Београд 15 јул 2014

                                                                              ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                                              1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                                              • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                                                • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                                                  • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                                    • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                                      • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                                      • Увођење корпоративног управљања
                                                                                      • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                                        • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                                          • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                                          • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                                          • Ефикасније управљање
                                                                                            • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                                              6 Реформа пензионог система

                                                                                              7 Реформа тржишта рада

                                                                                              8 Реформа образовања

                                                                                              -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                                              1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                                              Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                                              рибарство

                                                                                              НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                                              (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

                              Износ блокаде у млрд динара
                              1октобар 2008 165
                              31децембар 2009 309
                              30 јун 2010 333
                              31децембар 2010 227
                              31децембар 2011 172
                              31децембар 2012 126
                              31децембар 2013 227
                              30април 2014 253
                              1октобар 2008
                              31децембар 2009
                              30 јун 2010
                              31децембар 2010
                              31децембар 2011
                              31децембар 2012
                              31децембар 2013
                              30април 2014
                              Број блокираних рачуна
                              1октобар 2008 52382
                              31децембар 2009 66326
                              30 јун 2010 73092
                              31децембар 2010 63031
                              31децембар 2011 62340
                              31децембар 2012 45917
                              31децембар 2013 43777
                              30април 2014 49752
                              1октобар 2008
                              31децембар 2009
                              30 јун 2010
                              31децембар 2010
                              31децембар 2011
                              31децембар 2012
                              31децембар 2013
                              30април 2014
                      2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
                      Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
                      Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
                      2013 I 2013 I
                      II II
                      III III
                      IV IV
                      V V
                      VI VI
                      VII VII
                      VIII VIII
                      IX IX
                      X X
                      XI XI
                      XII XII
                      2014 I 2014 I
                      II II
                      III III
                      IV IV
                      V V
                      VI VI
                  2011 2012 2013 2014 2015
                  пројекција
                  Спољни дуг у БДП крај периода 767 869 807 850 850
Inudstrija ukupno Prerađivačka ind Column1
jan2013 24 32
feb 2013 131 17
mart 2013 08 -21
april 2013 57 9
maj 2013 -05 -11
jun 2013 37 16
jul 2013 125 112
avgust 2013 57 18
sept 2013 134 122
okt 2013 52 44
nov 2013 42 4
dec 2013 05 -19
jan 2014 38 73
feb 2014 11 11
mart 2014 38 61
april 2014 19 -04
maj2014 -7 -3
Page 33: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

Chart1

Годишња стопа
Месечна стопа
128
06
124
05
112
0
114
08
99
0
98
1
86
-09
73
04
49
0
22
02
16
-06
22
02
31
14
26
01
23
-03
21
06
21
01
13
01

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

  • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
    • Разлози

      • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
      • Изражена неликвидност
      • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
      • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
      • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
        • Кредитна активност банака

          У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

          Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

          Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          НЕЛИКВИДНОСТ

          Број блокираних рачуна

          Износ блокаде у милијардама динара

          Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

          Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

          Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

          Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

          Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

          Chart1

          Број блокираних рачуна
          52382
          66326
          73092
          63031
          62340
          45917
          43777
          49752

          Sheet1

          Chart1

          Износ блокаде у млрд динара
          1646
          3087
          3334
          2274
          1721
          1258
          227
          2531

          Sheet1

          Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

          Крај децембра 2013крај децембра 2012

          • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
          • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
            • Структура учешћа

              • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
              • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                • Структура основе блокадепотраживања

                  • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                  • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                  • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                    • Београд 15 јул 2014

                      НЕЛИКВИДНОСТ

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                      Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                      Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                      Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                      Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                      Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                      Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                      Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                      Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                      НИВО ДРЖАВЕ

                      1 НИЗАК РАСТ БДП

                      • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                      • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                      • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                        • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                          • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                          • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                          • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                            • Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                              ПРИВАТНИ СЕКОР

                              • Неликвиност
                              • одржавања постојећег нивоа запослености
                              • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                              • Презадужености
                              • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                              • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                              • Раст броја УППР
                              • Преношење проблема на финансијски сектор
                              • Неконкурентна
                              • Неадекватна структура
                              • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                              • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                              • Технолошки застарела
                              • финансирања развоја привреде
                                • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                  финансијских институција

                                  Одлив капитала и раст цена задуживања

                                  Седница Управног одбора

                                  Београд 15 јул 2014

                                  КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                  Седница Управног одбора

                                  Београд 15 јул 2014

                                  ПРЕДЛОГ МЕРА

                                  Ургентно

                                  1 Измена радног законодавства

                                  • Циљ повећати запошљивост
                                  • Смањити трошкове админстирања
                                  • Смањити сиву економију у запошљавању
                                  • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                  • Уредити социјално економски дијалог
                                    • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                      3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                      4 Свеобухватна Пореска реформа

                                      • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                      • Смањење оптерећења на зараде
                                      • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                        • 5 Реформа инспекција

                                          Седница Управног одбора

                                          Београд 15 јул 2014

                                          ПРЕДЛОГ МЕРА

                                          6 Реструктурирање приватног сектора

                                          • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                          • Закона о стечају
                                          • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                          • Повећање транспарентности
                                          • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                          • Заштита поверилаца
                                          • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                            • 7 Подстицање раста

                                              • Решити проблем финансирања
                                              • Инфракструктуре
                                              • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                              • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                • Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                  8 Финансирање реалног сектора

                                                  • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                  • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                  • Ризични капитал
                                                  • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                  • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                    • Правилима и условима финансирања

                                                      • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                        • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                          Средства међународних финансијских институција

                                                          МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                          МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                          Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                          1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                          • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                            • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                              • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                  • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                  • Увођење корпоративног управљања
                                                                  • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                    • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                      • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                      • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                      • Ефикасније управљање
                                                                        • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                          6 Реформа пензионог система

                                                                          7 Реформа тржишта рада

                                                                          8 Реформа образовања

                                                                          -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                          1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                          Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                          рибарство

                                                                          НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                          (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

          Износ блокаде у млрд динара
          1октобар 2008 165
          31децембар 2009 309
          30 јун 2010 333
          31децембар 2010 227
          31децембар 2011 172
          31децембар 2012 126
          31децембар 2013 227
          30април 2014 253
          1октобар 2008
          31децембар 2009
          30 јун 2010
          31децембар 2010
          31децембар 2011
          31децембар 2012
          31децембар 2013
          30април 2014
          Број блокираних рачуна
          1октобар 2008 52382
          31децембар 2009 66326
          30 јун 2010 73092
          31децембар 2010 63031
          31децембар 2011 62340
          31децембар 2012 45917
          31децембар 2013 43777
          30април 2014 49752
          1октобар 2008
          31децембар 2009
          30 јун 2010
          31децембар 2010
          31децембар 2011
          31децембар 2012
          31децембар 2013
          30април 2014
2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
2013 I 2013 I
II II
III III
IV IV
V V
VI VI
VII VII
VIII VIII
IX IX
X X
XI XI
XII XII
2014 I 2014 I
II II
III III
IV IV
V V
VI VI
Page 34: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

Sheet1

Седница Управног одбора

Београд 15 јул 2014

КРЕДИТНА АКТИВНОСТ БАНАКА

  • Настављен тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години
    • Разлози

      • Висока кредитна задуженост привредних субјеката
      • Изражена неликвидност
      • Неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе
      • Висок ниво проблематичних кредита (кредити у доцњи дужој од 90 дана)
      • Банкарски сектор у Србији стабилан и задовољавајуће капитализован али опрезан у одобравању нових кредита
        • Кредитна активност банака

          У првим месецима 2014 године настављен је тренд смањења кредитне активности банака започет у претходној години У прва четири месеца 2014 године укупни кредити банака смањени су за 596 млрд динара или за 32 у односу на крај децембра 2013 године Кредити привредним друштвима и јавним предузећима су смањени за 53 пад кредита забележен је и код кредита одобрених предузетницима (за 53)

          Једино је забележен благи раст кредита одобрених становништву (без кредита одобрених предузетницима) који су на крају априла 2014 године износили 6436 млрд динара односно већи су за 14 у односу на крај децембра 2013 године

          Најважнији разлози смањења кредитне активности банака у 2013 години и на почетку 2014 године су висока кредитна задуженост привредних субјеката веома изражена неликвидност неповољни показатељи пословања услед дугогодишње кризе

          Седница Управног одбора

          Београд 15 јул 2014

          НЕЛИКВИДНОСТ

          Број блокираних рачуна

          Износ блокаде у милијардама динара

          Неликвидност и отежана наплата потраживања су и даље највећи проблеми у пословању привреде Србије Последица неликвидности и неефикасности судова у решавању привредних спорова су продужени рокови плаћања обавеза из пословних односа и огроман број блокираних рачуна и износа блокаде

          Према подацима НБС на дан 30 априла 2014 године било је блокирано је 49752 привредних субјеката у односу на децембар 2013 године повећан је број блокираних рачуна за 5675

          Свако пето привредно друштво и сваки десети предузетник је у блокади

          Што се тиче наплате потраживања на дан 30 априла 2014 године укупне неизмирене обавезе (без камата) су износиле 2531 млрд динара и у односу на децембар 2013 године су повећане за 261 млрд динара

          Забележено повећање износа блокираних средстава последица је дуготрајне економске кризе Међутим евидентно је и да су ефекти примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама који је почео да се примењује од 1 априла 2013 године скромни Један од разлога је то што овај закон није решио проблем тзв старих дугова који и даље оптерећују текуће пословање и умањују способност предузећа да уредно измирују текуће обавезе

          Chart1

          Број блокираних рачуна
          52382
          66326
          73092
          63031
          62340
          45917
          43777
          49752

          Sheet1

          Chart1

          Износ блокаде у млрд динара
          1646
          3087
          3334
          2274
          1721
          1258
          227
          2531

          Sheet1

          Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

          Крај децембра 2013крај децембра 2012

          • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
          • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
            • Структура учешћа

              • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
              • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
                • Структура основе блокадепотраживања

                  • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
                  • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
                  • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
                    • Београд 15 јул 2014

                      НЕЛИКВИДНОСТ

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

                      Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

                      Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

                      Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

                      Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

                      Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

                      Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

                      Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

                      Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

                      Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                      НИВО ДРЖАВЕ

                      1 НИЗАК РАСТ БДП

                      • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
                      • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                      • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                        • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                          • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                          • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                          • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                            • Седница Управног одбора

                              Београд 15 јул 2014

                              РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                              ПРИВАТНИ СЕКОР

                              • Неликвиност
                              • одржавања постојећег нивоа запослености
                              • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                              • Презадужености
                              • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                              • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                              • Раст броја УППР
                              • Преношење проблема на финансијски сектор
                              • Неконкурентна
                              • Неадекватна структура
                              • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                              • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                              • Технолошки застарела
                              • финансирања развоја привреде
                                • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                                  финансијских институција

                                  Одлив капитала и раст цена задуживања

                                  Седница Управног одбора

                                  Београд 15 јул 2014

                                  КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                                  Седница Управног одбора

                                  Београд 15 јул 2014

                                  ПРЕДЛОГ МЕРА

                                  Ургентно

                                  1 Измена радног законодавства

                                  • Циљ повећати запошљивост
                                  • Смањити трошкове админстирања
                                  • Смањити сиву економију у запошљавању
                                  • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                                  • Уредити социјално економски дијалог
                                    • 2 Даље уређење амбијента пословања

                                      3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                                      4 Свеобухватна Пореска реформа

                                      • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                                      • Смањење оптерећења на зараде
                                      • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                        • 5 Реформа инспекција

                                          Седница Управног одбора

                                          Београд 15 јул 2014

                                          ПРЕДЛОГ МЕРА

                                          6 Реструктурирање приватног сектора

                                          • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                          • Закона о стечају
                                          • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                          • Повећање транспарентности
                                          • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                          • Заштита поверилаца
                                          • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                            • 7 Подстицање раста

                                              • Решити проблем финансирања
                                              • Инфракструктуре
                                              • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                              • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                                • Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ПРЕДЛОГ МЕРА

                                                  8 Финансирање реалног сектора

                                                  • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                                  • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                                  • Ризични капитал
                                                  • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                                  • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                                    • Правилима и условима финансирања

                                                      • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                        • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                          Средства међународних финансијских институција

                                                          МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                          МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                          Седница Управног одбора

                                                          Београд 15 јул 2014

                                                          ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                          1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                          • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                            • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                              • Нова индустријска политика 2020 године
                                                                • 3 Реформа јавних предузећа

                                                                  • Деполитизација и професионализација управљања
                                                                  • Увођење корпоративног управљања
                                                                  • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                                    • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                                      • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                                      • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                                      • Ефикасније управљање
                                                                        • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                          6 Реформа пензионог система

                                                                          7 Реформа тржишта рада

                                                                          8 Реформа образовања

                                                                          -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                          1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                          Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                          рибарство

                                                                          НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                          (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

          Износ блокаде у млрд динара
          1октобар 2008 165
          31децембар 2009 309
          30 јун 2010 333
          31децембар 2010 227
          31децембар 2011 172
          31децембар 2012 126
          31децембар 2013 227
          30април 2014 253
          1октобар 2008
          31децембар 2009
          30 јун 2010
          31децембар 2010
          31децембар 2011
          31децембар 2012
          31децембар 2013
          30април 2014
          Број блокираних рачуна
          1октобар 2008 52382
          31децембар 2009 66326
          30 јун 2010 73092
          31децембар 2010 63031
          31децембар 2011 62340
          31децембар 2012 45917
          31децембар 2013 43777
          30април 2014 49752
          1октобар 2008
          31децембар 2009
          30 јун 2010
          31децембар 2010
          31децембар 2011
          31децембар 2012
          31децембар 2013
          30април 2014
2013 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 2014 I II III IV V VI
Годишња стопа 128 124 112 114 99 98 86 73 49 22 16 22 31 26 23 21 21 13
Месечна стопа 06 05 0 08 0 1 -09 04 0 02 -06 02 14 01 -03 06 01 01
Page 35: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

Chart1

Број блокираних рачуна
52382
66326
73092
63031
62340
45917
43777
49752

Sheet1

Chart1

Износ блокаде у млрд динара
1646
3087
3334
2274
1721
1258
227
2531

Sheet1

Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

Крај децембра 2013крај децембра 2012

  • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
  • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
    • Структура учешћа

      • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
      • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
        • Структура основе блокадепотраживања

          • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
          • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
          • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
            • Београд 15 јул 2014

              НЕЛИКВИДНОСТ

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

              Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

              Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

              Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

              Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

              Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

              Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

              Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

              Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

              НИВО ДРЖАВЕ

              1 НИЗАК РАСТ БДП

              • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
              • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
              • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                  • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                  • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                  • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                    • Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                      ПРИВАТНИ СЕКОР

                      • Неликвиност
                      • одржавања постојећег нивоа запослености
                      • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                      • Презадужености
                      • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                      • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                      • Раст броја УППР
                      • Преношење проблема на финансијски сектор
                      • Неконкурентна
                      • Неадекватна структура
                      • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                      • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                      • Технолошки застарела
                      • финансирања развоја привреде
                        • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                          финансијских институција

                          Одлив капитала и раст цена задуживања

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ПРЕДЛОГ МЕРА

                          Ургентно

                          1 Измена радног законодавства

                          • Циљ повећати запошљивост
                          • Смањити трошкове админстирања
                          • Смањити сиву економију у запошљавању
                          • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                          • Уредити социјално економски дијалог
                            • 2 Даље уређење амбијента пословања

                              3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                              4 Свеобухватна Пореска реформа

                              • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                              • Смањење оптерећења на зараде
                              • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                • 5 Реформа инспекција

                                  Седница Управног одбора

                                  Београд 15 јул 2014

                                  ПРЕДЛОГ МЕРА

                                  6 Реструктурирање приватног сектора

                                  • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                  • Закона о стечају
                                  • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                  • Повећање транспарентности
                                  • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                  • Заштита поверилаца
                                  • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                    • 7 Подстицање раста

                                      • Решити проблем финансирања
                                      • Инфракструктуре
                                      • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                      • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                        • Седница Управног одбора

                                          Београд 15 јул 2014

                                          ПРЕДЛОГ МЕРА

                                          8 Финансирање реалног сектора

                                          • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                          • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                          • Ризични капитал
                                          • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                          • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                            • Правилима и условима финансирања

                                              • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                  Средства међународних финансијских институција

                                                  МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                  МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                  1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                  • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                    • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                      • Нова индустријска политика 2020 године
                                                        • 3 Реформа јавних предузећа

                                                          • Деполитизација и професионализација управљања
                                                          • Увођење корпоративног управљања
                                                          • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                            • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                              • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                              • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                              • Ефикасније управљање
                                                                • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                  6 Реформа пензионог система

                                                                  7 Реформа тржишта рада

                                                                  8 Реформа образовања

                                                                  -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                  1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                  Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                  рибарство

                                                                  НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                  (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

Износ блокаде у млрд динара
1октобар 2008 165
31децембар 2009 309
30 јун 2010 333
31децембар 2010 227
31децембар 2011 172
31децембар 2012 126
31децембар 2013 227
30април 2014 253
1октобар 2008
31децембар 2009
30 јун 2010
31децембар 2010
31децембар 2011
31децембар 2012
31децембар 2013
30април 2014
Број блокираних рачуна
1октобар 2008 52382
31децембар 2009 66326
30 јун 2010 73092
31децембар 2010 63031
31децембар 2011 62340
31децембар 2012 45917
31децембар 2013 43777
30април 2014 49752
1октобар 2008
31децембар 2009
30 јун 2010
31децембар 2010
31децембар 2011
31децембар 2012
31децембар 2013
30април 2014
Page 36: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

Sheet1

Chart1

Износ блокаде у млрд динара
1646
3087
3334
2274
1721
1258
227
2531

Sheet1

Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

Крај децембра 2013крај децембра 2012

  • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
  • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
    • Структура учешћа

      • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
      • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
        • Структура основе блокадепотраживања

          • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
          • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
          • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
            • Београд 15 јул 2014

              НЕЛИКВИДНОСТ

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

              Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

              Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

              Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

              Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

              Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

              Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

              Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

              Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

              НИВО ДРЖАВЕ

              1 НИЗАК РАСТ БДП

              • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
              • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
              • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                  • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                  • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                  • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                    • Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                      ПРИВАТНИ СЕКОР

                      • Неликвиност
                      • одржавања постојећег нивоа запослености
                      • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                      • Презадужености
                      • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                      • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                      • Раст броја УППР
                      • Преношење проблема на финансијски сектор
                      • Неконкурентна
                      • Неадекватна структура
                      • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                      • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                      • Технолошки застарела
                      • финансирања развоја привреде
                        • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                          финансијских институција

                          Одлив капитала и раст цена задуживања

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ПРЕДЛОГ МЕРА

                          Ургентно

                          1 Измена радног законодавства

                          • Циљ повећати запошљивост
                          • Смањити трошкове админстирања
                          • Смањити сиву економију у запошљавању
                          • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                          • Уредити социјално економски дијалог
                            • 2 Даље уређење амбијента пословања

                              3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                              4 Свеобухватна Пореска реформа

                              • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                              • Смањење оптерећења на зараде
                              • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                • 5 Реформа инспекција

                                  Седница Управног одбора

                                  Београд 15 јул 2014

                                  ПРЕДЛОГ МЕРА

                                  6 Реструктурирање приватног сектора

                                  • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                  • Закона о стечају
                                  • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                  • Повећање транспарентности
                                  • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                  • Заштита поверилаца
                                  • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                    • 7 Подстицање раста

                                      • Решити проблем финансирања
                                      • Инфракструктуре
                                      • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                      • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                        • Седница Управног одбора

                                          Београд 15 јул 2014

                                          ПРЕДЛОГ МЕРА

                                          8 Финансирање реалног сектора

                                          • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                          • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                          • Ризични капитал
                                          • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                          • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                            • Правилима и условима финансирања

                                              • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                  Средства међународних финансијских институција

                                                  МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                  МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                  1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                  • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                    • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                      • Нова индустријска политика 2020 године
                                                        • 3 Реформа јавних предузећа

                                                          • Деполитизација и професионализација управљања
                                                          • Увођење корпоративног управљања
                                                          • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                            • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                              • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                              • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                              • Ефикасније управљање
                                                                • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                  6 Реформа пензионог система

                                                                  7 Реформа тржишта рада

                                                                  8 Реформа образовања

                                                                  -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                  1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                  Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                  рибарство

                                                                  НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                  (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

Износ блокаде у млрд динара
1октобар 2008 165
31децембар 2009 309
30 јун 2010 333
31децембар 2010 227
31децембар 2011 172
31децембар 2012 126
31децембар 2013 227
30април 2014 253
1октобар 2008
31децембар 2009
30 јун 2010
31децембар 2010
31децембар 2011
31децембар 2012
31децембар 2013
30април 2014
Број блокираних рачуна
1октобар 2008 52382
31децембар 2009 66326
30 јун 2010 73092
31децембар 2010 63031
31децембар 2011 62340
31децембар 2012 45917
31децембар 2013 43777
30април 2014 49752
Page 37: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

Chart1

Износ блокаде у млрд динара
1646
3087
3334
2274
1721
1258
227
2531

Sheet1

Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

Крај децембра 2013крај децембра 2012

  • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
  • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
    • Структура учешћа

      • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
      • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
        • Структура основе блокадепотраживања

          • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
          • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
          • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
            • Београд 15 јул 2014

              НЕЛИКВИДНОСТ

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

              Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

              Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

              Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

              Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

              Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

              Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

              Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

              Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

              НИВО ДРЖАВЕ

              1 НИЗАК РАСТ БДП

              • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
              • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
              • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                  • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                  • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                  • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                    • Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                      ПРИВАТНИ СЕКОР

                      • Неликвиност
                      • одржавања постојећег нивоа запослености
                      • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                      • Презадужености
                      • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                      • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                      • Раст броја УППР
                      • Преношење проблема на финансијски сектор
                      • Неконкурентна
                      • Неадекватна структура
                      • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                      • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                      • Технолошки застарела
                      • финансирања развоја привреде
                        • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                          финансијских институција

                          Одлив капитала и раст цена задуживања

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ПРЕДЛОГ МЕРА

                          Ургентно

                          1 Измена радног законодавства

                          • Циљ повећати запошљивост
                          • Смањити трошкове админстирања
                          • Смањити сиву економију у запошљавању
                          • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                          • Уредити социјално економски дијалог
                            • 2 Даље уређење амбијента пословања

                              3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                              4 Свеобухватна Пореска реформа

                              • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                              • Смањење оптерећења на зараде
                              • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                • 5 Реформа инспекција

                                  Седница Управног одбора

                                  Београд 15 јул 2014

                                  ПРЕДЛОГ МЕРА

                                  6 Реструктурирање приватног сектора

                                  • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                  • Закона о стечају
                                  • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                  • Повећање транспарентности
                                  • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                  • Заштита поверилаца
                                  • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                    • 7 Подстицање раста

                                      • Решити проблем финансирања
                                      • Инфракструктуре
                                      • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                      • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                        • Седница Управног одбора

                                          Београд 15 јул 2014

                                          ПРЕДЛОГ МЕРА

                                          8 Финансирање реалног сектора

                                          • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                          • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                          • Ризични капитал
                                          • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                          • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                            • Правилима и условима финансирања

                                              • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                  Средства међународних финансијских институција

                                                  МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                  МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                  1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                  • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                    • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                      • Нова индустријска политика 2020 године
                                                        • 3 Реформа јавних предузећа

                                                          • Деполитизација и професионализација управљања
                                                          • Увођење корпоративног управљања
                                                          • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                            • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                              • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                              • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                              • Ефикасније управљање
                                                                • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                  6 Реформа пензионог система

                                                                  7 Реформа тржишта рада

                                                                  8 Реформа образовања

                                                                  -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                  1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                  Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                  рибарство

                                                                  НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                  (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

Износ блокаде у млрд динара
1октобар 2008 165
31децембар 2009 309
30 јун 2010 333
31децембар 2010 227
31децембар 2011 172
31децембар 2012 126
31децембар 2013 227
30април 2014 253
1октобар 2008
31децембар 2009
30 јун 2010
31децембар 2010
31децембар 2011
31децембар 2012
31децембар 2013
30април 2014
Page 38: СедницаУправногодбора - pks.rs i elektro/UO Aktuelna privredna... · Јавни приходи Јавни расходи Консолидовани салдо

Sheet1

Тренд и структура броја блокираних рачуна и висине блокаде

Крај децембра 2013крај децембра 2012

  • Брблокираних рачуна правних лица је повећан за 374 а износ неизмирених обавеза за 921
  • Код предузетника је забележено смањење броја блокираних рачуна за 305 као и износа неизмирених обавеза за 211
    • Структура учешћа

      • У укупном износу блокаде ndash 955 правна лица и 45 на предузетнике
      • У укупном броју блокираних привредних субјеката ndash 549 правна лица и 451 предузетници
        • Структура основе блокадепотраживања

          • 631 односи се на потраживања банака и међусобна потраживања субјеката по основу меница ХоВ и овлашћења ndashтрећи ред приоритета потраживања
          • 195 - Први ред приоритета (извршна решења по основу пореских и царинских решења)
          • 174 - Други ред приоритета наплате по основу судских извршења
            • Београд 15 јул 2014

              НЕЛИКВИДНОСТ

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              НЕЛИКВИДНОСТ ndash ПОСЛЕДИЦЕ

              Раст учешћа проблематичних кредита у укупно одобреним кредитима

              Директна последица раста неликвидности је раст учешћа проблематичних кредита привреде у укупно одобреним кредитима Истраживања су показала да раст НПЛ за 1 смањује кредитну активност банака за 4

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              ЗАПОСЛЕНОСТНЕЗАПОСЛЕНОСТ

              Поднаслов слајда (или наслов слајда ако сте изнад ставили тематску целину)

              Број исплаћених пензија у марту 2014 износио је 1727144 што је више (за 18) од броја запослених у том месецу

              Стопа анкетне незапослености (РЗС) је у октобру 2013 била 201 док је у првом кварталу 2014 године била 208

              Стопа формалне незапослености је у мају 2014 износила 2953 (према НСЗ) 2014 године

              Проблем дугорочне незапослености постаје све већи јер је број лица која на посао чекају дуже од годину дана повећан на 528594 лица што је за 481 лице више него у априлу 2014 године

              Највећи изазов са којим се као држава суочавамо је незапосленост

              Седница Управног одбора

              Београд 15 јул 2014

              РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

              НИВО ДРЖАВЕ

              1 НИЗАК РАСТ БДП

              • Пад јавних прихода ndash раст дефицита ndash раст јавног дуга
              • Није довољан да минимизира ризик ВИСОКЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
              • Проблем одржавања и постојећег нивоа запослености
                • 2 НАЈАВЉЕНЕ РЕФОРМЕ ГЕНЕРИШУ

                  • РАСТ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
                  • ПРИВАТНИ СЕКТОР НИЈЕ СПОСОБАН ДА АМОРТИЗУЈЕ ВИШАК НЕЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ПРОЦЕСА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ЈАВНОГ СЕКТОРА
                  • РИЗИК ndash СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ КОЈИ МОЖЕ ДА УГРОЗИ НЕОПХОДНЕ РЕФОРМЕ
                    • Седница Управног одбора

                      Београд 15 јул 2014

                      РИЗИЦИ СА КОЈИМА СЕ СУОЧАВАМО

                      ПРИВАТНИ СЕКОР

                      • Неликвиност
                      • одржавања постојећег нивоа запослености
                      • Неликвидност код једног броја привредних субејката прераста у несолвентност
                      • Презадужености
                      • Финансира из позајмљених извора ndash краткорочно високим ценама изгубљеног капитала
                      • Повећање расхода камата ndash ризик немогућности сервисирирања обавеза према банкама ndash раст НПЛ
                      • Раст броја УППР
                      • Преношење проблема на финансијски сектор
                      • Неконкурентна
                      • Неадекватна структура
                      • Високи трошкови које генерише амбијент пословања
                      • Високи трошкови радне снаге ndash плате мале а рад скуп
                      • Технолошки застарела
                      • финансирања развоја привреде
                        • Неликвидност привреде која може да се одрази на стабилност
                          финансијских институција

                          Одлив капитала и раст цена задуживања

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          КАКО ДА САВЛАДАМО КЉУЧНЕ ИЗАЗОВЕ

                          Седница Управног одбора

                          Београд 15 јул 2014

                          ПРЕДЛОГ МЕРА

                          Ургентно

                          1 Измена радног законодавства

                          • Циљ повећати запошљивост
                          • Смањити трошкове админстирања
                          • Смањити сиву економију у запошљавању
                          • Омогућити флексибилније облике запошљавања ndash посебно младих ndash могућност увођења ђачких и студенских радних места и веће учешће послодаваца у процесу образовања
                          • Уредити социјално економски дијалог
                            • 2 Даље уређење амбијента пословања

                              3 Системски и свеобухватни програм мера на смањењу сиве економије

                              4 Свеобухватна Пореска реформа

                              • Пореско оптерећење које је сразмерно снази порескох обвезника
                              • Смањење оптерећења на зараде
                              • Самњење трошкова по основу пореског поступка и пореске администрације
                                • 5 Реформа инспекција

                                  Седница Управног одбора

                                  Београд 15 јул 2014

                                  ПРЕДЛОГ МЕРА

                                  6 Реструктурирање приватног сектора

                                  • Подстицај споразумног финансисјког реструктурирања ndash применом Закона о споразумном финанасијском реструктурирању и
                                  • Закона о стечају
                                  • Повећање ефикасности изласка из процеса стечаја
                                  • Повећање транспарентности
                                  • Спречавање злоупотреба стечајног поступка
                                  • Заштита поверилаца
                                  • ИЗНАЛАЖЕЊЕ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА - УНАПРЕД ПРИПРЕМЉЕНИХ ПРОГРАМА РЕСТРУКТУРИРАЊА И ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ У ЦИЉУ ОЖИВЉАВАЊА ПРЕДУЗЕЋА
                                    • 7 Подстицање раста

                                      • Решити проблем финансирања
                                      • Инфракструктуре
                                      • Укљученост домаће индустрије у извођење радова финансираних из међународних кредита
                                      • Нови модели финансирања ndash ЈПП
                                        • Седница Управног одбора

                                          Београд 15 јул 2014

                                          ПРЕДЛОГ МЕРА

                                          8 Финансирање реалног сектора

                                          • Динамички план измиривања старих обавеза буџетских корисника према привреди и финансијска дисциплина у измиривању нових
                                          • Нема одрживог раста БДП без инвестиција реалног сектора ndash наћи модел дугорочног одрживог финансирања развоја
                                          • Ризични капитал
                                          • Финансирање покретања бизниса (START UP)
                                          • Дугорочно финансирање развојних пројеката предузећа међународним
                                            • Правилима и условима финансирања

                                              • Финансирање одрживог локалног и регионалног развоја
                                                • РАЗВОЈНА БАНКА

                                                  Средства међународних финансијских институција

                                                  МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ У УПРАВЉАЊУ

                                                  МЕЂУНАРОДНА МЕТОДОЛОГИЈА ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА

                                                  Седница Управног одбора

                                                  Београд 15 јул 2014

                                                  ПРИОРИТЕТИ РЕФОРМЕ

                                                  1 Политика субвенција и државне помоћи

                                                  • Замена неефикасног система субвенција привреде - новим моделом државне помоћи коришћењем добре праксе земаља ЕУ
                                                    • 2 Нова политика привлачења инвестиција

                                                      • Нова индустријска политика 2020 године
                                                        • 3 Реформа јавних предузећа

                                                          • Деполитизација и професионализација управљања
                                                          • Увођење корпоративног управљања
                                                          • Реструктурирање и приватизација и инвестиције по моделу ЈПП
                                                            • 4 Решавање проблема предузећа у реструктурирању

                                                              • Могућност оздрављења ndash проналажење стратешког партнера
                                                              • Ефикасног модела стечаја за она предузећа која немају одржив план пословања ndash подстицај за браун филд инвестиције
                                                              • Ефикасније управљање
                                                                • 5 Реформа јавног сектрора

                                                                  6 Реформа пензионог система

                                                                  7 Реформа тржишта рада

                                                                  8 Реформа образовања

                                                                  -59795-67444-97288-133571-77113-69400-80824-76954-592864284884764515205855935937114050607080-16000-11000-6000-100040009000140001900024000200520062007200820092010201120122013(јануар-децембар)(у млн долара)ИзвозУвозСалдоПокривеност увоза извозом

                                                                  1867171713328886645755681752422171297722712172227-130-80-302070120170220270320

                                                                  Прерађивачка индустријаТрговинаФинансије и осигурањеГрађевинарствоСаобраћај и складиштењеПољопривреда шумарство и

                                                                  рибарство

                                                                  НекретнинеОстале гране делатности (12)

                                                                  (у млн евра)Прилив СДИОдлив СДИНето СДИУчешће грана делатности у нето СДИ (десна оса)

Износ блокаде у млрд динара
1октобар 2008 165
31децембар 2009 309
30 јун 2010 333
31децембар 2010 227
31децембар 2011 172
31децембар 2012 126
31децембар 2013 227
30април 2014 253