· pdf fileaš onako kako nas zla kob prati kroz istoriju i ove godine nesloga umalo da...

EUROPEAN ASSOCIATION

OF HUNTING JOURNALISTS

Broj 13 - Jun-Jul 2014.

VLG

, ČLA

N E

VRO

PSK

E A

SOC

IJAC

IJE

IZD

AVA

ČA

LO

VAČ

KIH

MA

GA

ZIN

A

ww

w.lo

vack

isav

ezvo

jvod

ine.

com

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIKGlasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za informisanje, struku i edukaciju

Osnivač i izdavač:Lovački savez Vojvodine21000 Novi SadJovana Đorđevića 4Telefoni: +381 21 457 023, 456 529E-mail: [email protected]

Za izdavača:Milan Pažin, predsednik

Uređivački odbor:Dimitrije-Mića Bošković, predsednikRatko Kušić, Ivan Stančić, Boris Bajić i Jaroslav Pap

PRODUKCIJA I REALIZACIJA:Lorist, Agencija za izdavačku delatnost i marketing21132 Petrovardin, Tome Maretića 23Tel: +381 21 432 222, 6435 638, +381 60 643 22 22E-mail: [email protected]

Glavni i odgovorni urednik:Jeremija TrifunovićRedakcija Nacionalnog lovačkog magazina Lorist

Tehnički urednik:Marko Nosović, 3FDStudio, [email protected]

Štampa:Štamparija „Komazec“ InđijaOvaj broj štampan je u 16.300 primeraka

Naslovna strana: Fazančići, foto Jeremija Trifunović

CIP-katalogizacija u publikaciji Bib-lioteka Matice srpske, Novi Sad 639.1VOJVOĐANSKI lovački glasnik:glasi-lo Lovačkog saveza Vojvodine, za informisanje, struku i edukaciju / glavni i odgovorni urednik Jeremija Triunović-2013, br.7 (avgust/septem-bar-Novi Sad:Lovački savez Vojvod-ine,2013-,Ilustr.;30cm DvomesečnoISSN 2217-9402COBISS.SR-ID 272044039

Broj 9 - Decembar 2013.Broj 9 - Decembar 2013.

www.

lovac

kisav

ezvo

jvod

ine.co

mLov bez vabilicaAko se sećate krajem prošle godine u Subotici je održan skup nevladinih

organizacija koje za program imaju zaštitu ptica i tada je pokrenuta inicija-tiva da se u Srbiji zabrani lov na prepelice i grlice. Shodno njihovim dobrim vezama u medijima ova akcija je naišla na popriličan odziv u pisanju. Pljuštale su u svim novnama, po televizijama i internetu kako lovci negativno utiču na smanjenje populacija prepelice. Iako bez ijednog valjanog argumenta pa čak ni dokazane činjenice da do stvarnog smanjenje brojnosti dolazi poneki biolozi pa i naše institucije kao što su Pokrajinski zavod za zaštitu prirode ili onaj repub-lički bili su skoro spremni da čin i pokušaj zabrane lova i stručno podrže. Bilo je čak i u nadležnom ministarstvu u to vreme raspoloženih da čitava akcija dobije završnicu koja bi glasila zabranjen lov na grlice i prepelice.

Što se tiče lovačke organizacije od Lovačkog saveza Vojvodine pa do lovačkih udruženja ova akcija naišla je na oštru osudu i čitav niz aktivnosti koje su na vrlo stručan i argumentovan način pokazali da je prvo, smanjenje bro-jnosti prepelica i grlica sumnjivo jer za to nema relevantnih podataka. Drugo, statistikom i dobro vođenom evidencijom lovci su dokazali i pokazali da odstreli nisu i ne mogu biti razlog njihove tvrdnje da puška utiče na smanjenje. Dalje, lovci su ukazali na činjenicu da se prepelice hvataju mrežama u severnoj Africi na svom migratornom putu i da zapravo tu strada najveći broj ptica. U pokuša-ju da argumentima zaštite svoj položaj lovačka organizacija je jasno upozorila da i kod nas dolazi do narušavanja ekoloških faktora za opstanak prepelica i da jednostavno gubimo staništa. Tek, lovci su jasno i nedvosmisleno ukazali, ako uopšte pada brojnost prepelica onda u lovu i puškama ne treba tražiti za to krivca. Tako je praktično obesmišljena tvrdnja i akcija da bi zabrana lova bilo šta popravila na tom polju. U ostalom zabrana lova nikada nikome pa ni nama ne bi donela ništa na planu povećanja brojnosti. Nije li za to najbolji primer poljska jarebica čije stanje brojnosti nije mrdnulo na bolje i pored dugogodišnje obustave lova.

Obzirom da je lov na prepelice u toku znači da je ipak zakonodavac shva-tio i uvažio naše argumente. Ali... Ako smo već pobedili od nas se očekuje stroga primena i pridržavanje Zakona. A Zakon je vrlo jasan, nema ili nije dozvoljen lov vabilicama. Čini se da su čak i najtvrđi biolozi i zaštitari prirode shvatili da su naši argumenti ispravni i baš zato su onda okrenuli list. „U redu ako nije puška onda se morate pridržavati Zakona odnosno poštovati zabranu lova sa vabilicama“ glasi parafrazirano glasno razmišljanje ljudi koji štite prirodu. To praktično znači da će se izvršiti pritisak na inspekcijske organe da proveravaju i češće kontrolišu lov. I to treba očekivati.

Upravo zato apelujemo na sve lovce i lovačke organizacije da ne koriste vabilice za lov prepelica. Može nas to skupo košta-ti, čak i totalne zabrane lova na prepelice i grlice za sve. Nije li dovoljno u jutarnjem lovu uz dobrog psa odstreliti nekoliko prepelica i uživati u kom-pletnim čarima lova. Onima kojima to nije po meri treba jasno reći da to nije etički, ni lovački pa ni ljudski. Nemojte da zbog takvih sledeće go-dine ne uživamo u lepotama letnjeg lova. Shava-tite ovo kao apel Lovačkog saveza Vojvodine i naše redakcije. Samo poštovanje Zakona o divljači i lovu može nam obezbediti prave užitke u lovu i u narednim godinama. Vabilice sigurno nisu dobra ideja za takvu budućnost.

Vaš Jeremija Trifunović

KAKO DO NAS?Za Vaše predloge, vaše tekstove, pozive na pojedina događanja u vašem

udruženju ili društvu i sve ostalo što bi ste želeli da objavimo u Vojvođans-kom lovačkom glasniku možete nam proslediti ili nas kontaktirati:POŠTOM na adresu:

Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 PETROVARADINTELEFONOM na brojeve: +381 21 432222, 6435638 i 060 6432222Na iste adrese možete slati vaše male oglase po ceni od 600 dinara. Oglasi se uplaćuju na Lorist Agencija Petrovaradin, račun broj 160-213600-58E-mail: [email protected], Elektronsko izdanje Vojvođanskog lovačkog glasnika možete pratiti na: www.lovackisavezvojvodine.com i na www.lorist.co.rs

posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

3

Polovinom juna ove godine u Novom Sadu održana je sednica Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine

kojom je predsedavao predsednik Milan Pažin. U prvom delu sednice analizirano je

materijalno-finasijsko poslovanje i prema rečima Radeta Medića, predsednika Na-dzornog odbora, troškovi se kreću u nivou planiranih vrednosti kao i prilivi finan-sijskih sredstava. UO je odlučio da podigne

plate zaposlenim za 20%. Najviše vremena pa i diskusija

je posvećeno analizi predloga novog Satatuta Lovačkog saveza Srbije. Pred-sednik Milan Pažin je posebno apos-trofirao činjenicu da je predlog Statuta na tragu jedinstva svih lovačkih orga-nizacija u Srbiji. Slobodan Grdinić je potom analizirao Satut i zaključio da je on izuzetno moderan, funkcionalan i primenjiv. UO odbor je zaključio da treba podržati predlog Statuta Lovačk-og saveza Srbije čime je jasno iskaza-na volja da Lovački savez Vojvodine podrži i bude član krovne nacionalne lovačke organizacije.

Sednica UO je dalje nastavljena usvajanjem predloga i programa rada predsednika Komisije za rad sa mlad-ima Marjana Pupavca. Upravni odbor je razmatrao i dodelu ovogodišnje po-moći kroz fazanske piliće. Prvo je do-neta odluka da se Lovačko udruženje “Graničar” Jamena oslobodi plaćanja članskog doprinosa Lovačkom savezu

Vojvodine a potom i odluka o pomoći po-jedinim udruženjima kroz dodelu fazanskih pilića. Upravni odbor se rukovodio kriteri-jumom koliko je koje udruženje stradalo od poplava ili druge više sile.

Baš onako kako nas zla kob prati kroz istoriju i ove godine nesloga umalo da pokvari sve što je u lovačkom orga-

nizovanju dugom čitavih 118 godina stvara-no. Poznato je od ranije bilo da jedna grupa rukovodećih ljudi Lovačkog saveza Srbije na čelu sa predsednikom Nadzornog odbora Perom Škobićem želi da smeni praktično tek izabranog predsednika Saveza Dragana Šormaza. Pljuštale su optužbe na Šormazov račun, od toga da ne primenjuje na pravi način postojeći Statut, da mnogo troši ali ipak kao najveći teret stavljali su mu izradu novog Statuta Lovačkog saveza Srbije. Pred-sednik Šormaz izneo je čitav niz činjenica koje su demantovale ove tvrdnje uz jasno is-ticanje da je već u svom inaguracionom gov-oru posle izbora krajem decembra prošle godine nagovestio svoje pravce delovanja. Posebno je apostrofirao da je neodrživo stanje sa totalno rasturenim Lovačkim save-zom Srbije i želju da u iste redove okupi sve lovce u Srbiji bez obzira da li su iz Vojvo-dine, centralne Srbije ili sa KiM,

- Pričao sam ali me nisu slušali, rekao je za naš list predsednik Šormaz.

Sa druge strane stizale su optužbe da se Statut donosi na nelegalan način, da ga pišu ljudi koji nisu članovi Lovačkog save-za Srbije, da je konfuzan, neprimenjiv i tako redom.

U međuvremenu urađen je nacrt re-vizije poslovanja Lovačkog saveza Srbije od 2004 godine zaključno sa 2012-om. iz koje se jasno vidi ko je i kako trošio, kako su lovačke pare na lak način odlivane. Ovaj na-crt pojavio se samo par dana pre održavanja Skupštine. Kako se na njoj još radi o tome ćemo pisati u nekom od narednih brojeva. Za ovaj samo konstatacija, NE PONOVILO SE.

Tek, epilog ovakvog stanja je održa-vanje iste sednice Skupštine Lovačkog save-za Srbije ali na dva mesta. Jedna u staroj zgradi Narodne skupštine Republike Srbije i druga na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu. Sednica u Skupštini Srbije održa-na je po odluci Upravnog odbora Lovačkog saveza Srbije a druga po odluci predsednika Skupštine Marka Tice, a to mu je dozvolja-vao postojeći Statut Lovačkog saveza Srbije.

VLG je pratio sednicu na oba mesta i evo u najkraćem epiloga obe sednice.

POTVRĐENA ŽELJA ZA JEDINSTVOM

ISTA SEDNICA NA DVA MESTA, LSV PONOVO ČLAN LSS

Održana sednica Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK

4

Sa sednice UO LSV

Vratiti sva isključena lovačka udruženja u sastav LSS, predsednik LSV Milan Pažin

Na sednici Skupštine Lovačkog save-za Srbije, održane u subotu 19.jula 2014. godine, u starom zdanju

Narodne Skupštine Republike Srbije, pris-ustvovalo je ukupno 116 članova (kasnije su došla još dva člana iz LU “Resava” Poljana i “Timok” Mali Izvor), od ukupno 169 koliko broji Skupština, što znači da je postojao kvo-rum za rad i punovažno odlučivanje.Sednici su prisustvovali i delegati iz Vojvodine, njih 41, predstavnici Lovačkog saveza Kosova i Metohije kao i pojedini delegati iz Lovačkog

saveza centralne Srbije.Za zapisničara je jednoglasno izabran

Rodoljub Hadži Cenić, a za radno predsed-ništvo, takođe jednoglasno su izabrani Dra-gan Đorđević kao predsedavajući, Bratislav Đorđević i Branislav Živković kao članovi.

Sednica je protekla u izvanrednoj i konstruktivnoj atmosferi. Dominirali su za-jedništvo i pokušaj da se Lovačkom save-zu Srbije vrati značaj krovne nacionalne lovačke organizacije koja će takvom snagom biti najbolji branilac lovačkih interesa.

Donete su sledeće odluke:

Usvojen je iz-veštaj o radu pred-sednika i Upravnog odbora Lovačkog saveza Srbije, jed-noglasno (bez pro-tiv i uzdržanih).

Nije prih-vaćen izveštaj o radu Nadzornog odbora Lovačkog saveza Srbije, što su članovi skupš-tine jednoglasno odlučili, (bez protiv i uzdržanih).

Doneta je odluka da se opo-zove Pero Škobić, kao član NO LSS, što su članovi sk-upštine jednoglas-no prihvatili (bez protiv i uzdržanih).

Usvojen je finansijski izveštaj za 2013.godinu, jednoglasno (bez protiv i uzdržanih).

Usvojen je finansijski plan za 2014.go-dinu, jednoglasno (bez protiv i uzdržanih).

Usvojen je predlog novog statuta Lovačkog saveza Srbije, gotovo jednoglasno, uz jedan uzdržan glas.

Na predlog Milana Pažina, predsed-nika LSV doneta je Odluka o vraćanju isk-ljučenih 17 lovačkih udruženja iz centralne Srbije u Lovački savez Srbije, jednoglasno (bez protiv i uzdržanih).

Na osnovu podnetog zahteva za opoziv predsednika skupštine Marka Tice, koji je podnelo i potpisalo 47 članova sk-upštine, prihvaćen je predlog, tako da je jednoglasno (bez protiv i uzdržanih) opoz-van predsednik skupštine.

Osvrnuvši se na revizorski izveštaj iz skupštinskog materijala, član skupštine Slobodan Grdinić je rekao da se sad vidi kako je novac trošen mimo odluka organa Lovačkog saveza Srbije, da na osnovu toga postoje sumnje o nezakonitom poslovanju i predložio je da se donese odluka da se traži odgovornost pojedinaca za to.

I ovaj predlog je usvojen jednoglasno (bez protiv i uzdržanih), čime je zasedanje skupštine završeno.

GOSPODSKI U STAROM ZDANJU, VOJVOĐANI POTVRDILI DA IM TREBA LSS

Sa sednice Skupštine LSS u starom zdanju Skupštine Srbije

Govorio sam ali me nisu slušali, predsednik LSS Dragan Šormaz


5

Odmah 21 jula Agencija za privredne registre upisala je novi Statut Lovačkog saveza Srbije.

“Proveravajući ispunjenost uslo-va propisanih odredbom člana 14. Zako-na o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, registrator je utvrdio da su ispunjeni uslovi za registraciju, i u sk-ladu sa odredbom člana 16. istog zakona je doneo odluku kao u dispozitivu.” piše u rešenju

Agencija za privredne registre odbaci-la je zahtev da se upiše ime novog zakon-

skog zastupnika Dr. Dragana Sinđelića kao novoizabranog predsednika LSS po odluci Skupštine sa Veterinarskog fakulteta. U rešenju piše između ostalog:

“U vezi sa napred navedenim i uvi-dom u dostavljenu dokumentaciju, utvrđe-no je da podneta prijava i zapisnik sa sednice skupštine udruženja nisu snabdeveni peča-tom predmetnog udruženja. Postupajući po prijavi i podnetoj dokumentaciji, Reg-istrator je uzeo u obzir priloženi podnesak, predsednika Skupštine, u kome je navedeno da razrešeni zastupnik udruženja, zloupo-

trebljava pečat udruženja, odosno da je isti nezakonito prisvojio, pa pečat udruženja nije dostupan organima Lovačkog saveza Srbije, što je razlog da podneta prijava nije snabdevena pečatom udruženja.

Međutim, uvidom u dostavljenu do-kumentaciju, utvrđeno je da je dostavljena odluka o promeni zastupnika snabdevena pečatom udruženja, iako je navedeno da pečat udruženja nije dostupan organima udruženja.”

Na osnovu novog Statuta, u pos-tupku pripreme izbora za organe Lovačkog saveza Srbije na sednici

Upravnog odbora koja je održana 30.7.2014 godine u Beogradu doneta je Odluka da se raspišu izbori za organe Lovačkog saveza Srbije.

Izbori se raspisuju za sledeće organe

saveza: predsednik Lovačkog saveza Srbi-je, Zamenik predsednika saveza. Upravni odbor Lovačkog saveza Srbije, Nadzorni odbor saveza, i Sud časti saveza. Raspi-suju se izbori i za predsednika Skupštine Lovačkog saveza Srbije.

Izborna skupština će se održati u okto-bru 2014. godine (naknadno će biti odluče-

no o datumu održavanja izborne skupš-tine). Rok za dostavljanje predloga lovnih okruga za ovu skupštinu je 01.10.2014. godine. Pripremu za izbore organa saveza sprovešće Upravni odbor Lovačkog saveza Srbije.

REGISTROVAN NOVI STATUT LSS U APR-U, ODBIJENA REGISTRACIONA PRIJAVA ZA NOVOG PREDSEDNIKA

IZBORNA SKUPŠTINA U OKTOBRU

Vesti pred zaključenje broja

I pored odluke UO LSS da se redovno za-sedanje Sklupštine LSS održi u starom zdanju Skupštine Srbije predsednik Sk-

upštine Marko Tica zakazao je održavanje ovog skupa u amfitetaru Fakulteta veteri-narske medicine. Skupštini je prisustvovalo samo 57 delegata i obzirom da su prisutni na samo njima poznat način odredili kvorum od 113, Skupština je mogla početi sa radom i po njima punopravno odlučivati. Posle usvajanja dosta konfuznog dnevnog reda sa koga je skinuta tačka o usvajanju novog Satuta LSS, Skupština je razrešila dužnosti predsednika i zamenika predsednika LSS, Dragana Šormaza i Milana Kovačevića. Za novog predsednika oni su tajnim gla-sanjem izabrali Dr Dragana Sinđelića inače predsednika LU “Kolubara” Lazarevac a za zamenika Bobana Lazića, predsednika LU “Vojvoda Lune” iz Požarevca. Skupština je potom smenila i šest članova UO i izabrala na njihova mesta druge.

SMENILI PREDSEDNIKA I ŠEST ČLANOVA UO


6

Sa Skupštine LSS održane na Fakultetu veterinarske medicine

STIŽU ILI SU VEĆ STIGLI FAZANČIĆIKako isporuka i transport fazančića pada u najtopliji deo leta, to je vrlo važno kako se pakuju fazančići i u kom dobu dana se voze. Po pravilu, fazančiće treba voziti u ranim jutarnjim ili kasnim večern-jim časovima, da bi se izbeglo jako sunce i visoke temperature.

Počeo vrlo odgovoran posao u lovištuPripremili: Prof.Dr. Zoran A.Ristić, Dipl.Ing Jeremija Trifunović

Prilikom slaganja gajbi s fazančićima u prevozno sredstvo, treba voditi raču-na, kada se gajbe slažu u više slojeva,

da svaka gajba sa jedne strane ima nesmeta-nu cirkulaciju čistog vazduha. U protivnom, dolazi do toplotnog šoka i gušenja fazančića, što prouzrokuje velika uginuća.

Ukoliko se fazančići transportuju na duže relacije, najbolje je to činiti noću. Vo-zilo se tovari tek kada su svi fazančići spako-vani u gajbe i nakon utovara odmah treba da se krene. Nisu poželjna duža zaustavljanja na putu. Ukoliko je to neophodno, treba vodi-ti računa da ti zastoji traju što kraće i da po mogućnosti budu u hladovini.

Kada se dopreme fazančići do prih-vatilišta odmah ih treba istovariti i fazančiće sa gajbama treba spakovati pod nastrešnicu ili neku šupu, gde su bezbedni od kiše i dru-gih štetočina. Nakon svanuća ili prestanka padavina, fazančiće treba odmah ispustiti u prihvatilište. Za slučaj nevremena i kiše, vo-zilo s kojim se transportuju fazančići treba da ima krov-ciradu. Ukoliko se radi o kami-onu, sa stranice se cirade dižu i ostaje samo gornji deo na arnjevima. Od gajbi do cirade treba ostaviti prazan prostor od 25 do 50 cm. Na ovaj način fazančići imaju zaštitu od kiše i sunca i mogućnost provetravanja, odnosno cirkulacije vazduha kod gajbi.

Priprema prihvatilišta za naselja-vanje fazančića

Pod pripremom prihvatilišta za nasel-javanje fazančića podrazumevaju se sve one radnje, koje je neophodno izvršiti da bi prih-vatilište na najbolji način obavilo svoju funk-ciju. To znači da pažljivo treba pregledati sve objekte prihvatilišta i dovesti ih u red. Ogra-du prihvatilišta treba pažljivo obići, videti kako stoji žičana mreža, ako je pokidana, ta mesta treba zakrpiti ili zameniti novom žičanom mrežom. Ukoliko je žica olabavlje-na treba je dotegnuti, gde je potrebno pon-ovo ukopati je u zemlju, a ako je koji drveni stub propao, treba ga zameniti. Kapije na ogradi prihvatilišta takođe treba pregledati i izvršiti određene popravke tako da obavljaju funkciju i da se pored njih ne mogu uvući grabežljivci u ogradu prihvatilišta.

Nadstrešnice u samom prihvatilištu treba takođe pregledati i ukoliko je potreb-no izvrštiti nužne popravke. Đubre i otpatke ispod prihvatilišta treba sakupiti i izvesti iz prihvatilišta. Površinu ispod nadstrešnice treba dezinfikovati, kao i unutrašnju kon-strukciju. Pod nadstrešnicu treba navesti i razgrnuti u sloju od oko pet santimetara sitnog šljunka. U proleće pre kretanja veg-etacije treba očistiti površinu pod travom

ili lucerištem od krupnijeg korova, granja ili drugog, a pošumljeni deo od stabala ili gran-ja koje pada na ogradu ili stazu i onemoguća-va prolaz.

Naposredno pred unošenje fazančića (na 4 do 5 dana) treba pokositi staze u pri-hvatilištu. Staze se kose oko ograde prih-vatilišta s jedne i druge strane, od kapije do nadstrešnice i unakrsno po jedan otkos na svakih dvadesetak metara. Trava u pri-hvatilištu treba da bude u uzrastu kao pred košnju, kada se unose fazančići. Nije dobro čitavu površinu pokositi kao što to neki čine. Samo površina obrasla visokom travom, odnosno detelinom pruža potrebne uslove za fazančiće, veću masu insekata, utisak vizuelne zaštite i predupređuje pojavu kan-ibalizma.

Na nekoliko dana pre naseljavanja prihvatilišta, poželjno je dovući nekoliko ku-bika peska (u zavisnosti od broja fazančića) gde će se fazančići prpošiti (suvo kupanje), i koji će im sa sitnim šljunkom koji smo stavi-li pod nastrešnicu u mišićnom želudcu po-moći za bolje sitnjenje hrane.

Opremu prihvatilišta u šta spadaju po-jilice i hranilice treba popraviti, oprati i dez-infikovati, a ukoliko je potrebno zameniti i nabaviti nove.

Prihvatanje fazančića u prihvatil-išta

Fazančići proizvedeni u savremenim fazanerijama, odrasli su u uslovima potpune bezbednosti i potpune opskrbljenosti svim potrebnim elementima gajenja. Pri dolasku u prirodu nisu u stanju da se samostalno snalaze u njoj. Jednostavno naviknuti na ish-ranu gotovim koncentrovanim hranivima, treba im vremena da se snađu, da bi se hra-nili prirodnom hranom, koju mogu da nađu u lovištu. Isto tako, u dotadašnjem životu u fazaneriji, bila im je osigurana potpuna bez-bednost kako od nepoželjnih atmosferskih uticaja, tako i od raznih grabljivica. Zato se fazančići pripremljeni za puštanje u lovište moraju držati jedno vreme u prihvatilištima, kako bi se postepeno navikavali na prirodne uslove u lovištu i kako bi im se vratili poje-


7

dini prirodni instikti. Taj period ne treba da bude predug i praksa je pokazala da je dovol-jno ako se fazančići u prihvatilištima drže i čuvaju danonoćno 25 do 35 dana.

Naime, potrebno je fazančiće uzrasta 5-6 nedelja držati u prihvatilištu do uzrasta 12 nedelja, odnosno još 5-6 nedelja. Ovo pravilo važi i za uzrast fazančića od 7-8 ned-elja jer ih treba držati u prihvatilištu još 4-5 nedelja, odnosno do starosti 12 nedelja. Za to vreme će se najveći deo njih osamostaliti i napustiti prihvatilište i osposobiti za život u novim uslovima, spremni da se snađu i iz-begnu sve predatore koji će im stajati na putu opstajanja, odnosno potpuno priviknuti na život u prirodi.

S obzirom na namenu i dužinu držan-ja fazančića, postoje dve vrste prihvatilišta: stalna i privremena za fazane koji se drže duže u volijerama.

Fazančići u prihvatilištuPred dopremu fazančića ponovo treba

obići celo prihvatilište i još jednom proveriti ispravnost objekata i opreme. Neposredno pred unošenje fazančića treba u hranilice staviti hranu a u pojilice vodu. Dobro je u vodu fazančićima staviti preventivnu dozu nekog od antibiotika kako bi se što lakše prevazišla stresna situacija kojoj su fazančići izloženi prilikom hvatanja i transporta.

Najbolje vreme za ispuštanje fazančića u prihvatilište su rani prepodnevni časovi. Na ovaj način fazančići posle puta imaju vre-mena da se odmore, napoje, najedu i da se snađu na novom terenu. Fazančiće treba un-eti u prihvatilište u ambalaži. Treba ih u tiši-ni i bez žurbe ispuštati da sami izađu iz am-balaže. Tom prilikom se gajbe sa fazančićima stavljaju ispod nastrešnice sa poklopcima okrenutim prema unutrašnjosti nadstrešnice tako da fazančići ne mogu odmah da polete, već da direktno dođu u kontakt sa hranom i vodom.

Nakon ispuštanja fazančića ne treba ih 2 do 3 sata uznemiravati da bi se snašli i privikli u novoj sredini. Nakon toga se može i treba ući u prihvatilište, pogledati kako se fazančići ponašaju, pokupiti i izneti am-balažu, a ako je potrebno natresti hranilice i doliti vodu u pojilice. Ovaj posao treba da obavi jedan ili dva čoveka, pažljivo i u tišini, kako bi se fazančići što manje uznemiravali.

I pored sve ove pažnje, desi se da manji broj fazančića izleti iz prihvatilišta. To ne treba da nas mnogo zabrinjava. Dovoljno je pričeka-ti veče, tada će ovi izleteli fazančići, gladni i žedni na pijukanje onih u prihvatilištu doći do ograde prihvatilišta i tražiti prolaz da uđu u njega. Sada su dovoljna dva čoveka, koji će lagano terajući fazančiće pored ograde pri-hvatilišta, doterati ih do kapije koju jedan pažljivo otvara i onda se lagano ugone u pri-hvatilišta.

Sada je najvažnije da se za fazančiće obezbedi redovna i kvalitetna ishrana, sveža i kvalitetna voda i zaštita od štetoči-na i nevremena. Ne treba naglašavati da su fazančićima u prvim danima u prihvatilištu posebno potrebni optimalni uslovi, jer su tada najosetljiviji.

Hrana i vodaBez obzira kog uzrasta ćemo fazančiće

naseliti u prihvatilišta, za njihovu ishranu treba obezbediti kompletnu smešu. Najbol-je je od proizvođača fazančića uz fazančiće dopremiti i određenu količinu hrane. Ovim će se lakše prebroditi stresna situacija nastala promenom sredine i transportom, jer neće morati da se adaptiraju i na novu hranu.

Za potrebe fazanskih pilića uzrasta 5-6 nedelja potrebno je obezbediti koncen-trat sa 24% proteina u količini od 0,6-1,0 kg po piletu i istu toliku količinu lomljenog pšeničnog zrna.

Za uzrast fazanskih pilića 7-8 nedelja potreban je koncentrat sa istim sadržajem proteina u količini 0,5-0,7 kg po piletu. I za ovu kategoriju treba nabaviti isto toliko lom-ljenog zrna pšenice.

Prihranjivanje fazana nastavlja se i posle ispuštanja i to minimalnom dnevnom količinom od 3 kg zrna na 100 fazana. Vrlo čest uzrok neuspeha i malog procenta izlova je upravo nedovoljna briga o prihranjivan-ju posle ispuštanja iz prihvatilišta. Baš zbog toga se hranilišta oko prihvatilišta moraju dobro snabdeti hranivom još pre ispuštanja fazana a prihranjivanje se nastavlja sve do perioda lova. Ovo je potrebno ne samo radi postepenog navikavanja na drugi način ish-rane, već i na postojanje visoke koncentracije divljači na maloj površini i konkurenciju u ispaši.

Kod obe napred navedene kategorije

fazančića prelazak sa koncentrovane hrane na lomljeno žito ili neko drugo hranivo mora biti postepeno odnosno u početku davati po malo ove druge i svakim danom povećavati do konačnog prelaska na ova jevtinija hrani-va.

Kada su u pitanju starije kategorije fazana, 3-4 meseca i starije potrebno je u hra-nilice stavljati samo lomljeno žito, prekrupu, seme sirka i slično.

Fazani kao i ostale ptice teško pod-nose žeđ te nesmemo zaboraviti na vodu. Danas na tržištu ima u ponudi plastičnih pojilica i po ceni su vrlo pristupačne. Poji-lice koje se koriste iz prethodne godine pre stizanja fazanskih pilića moraju biti oprane i dezinfikovane. Tek posle toga se u njih sipa sveža voda koja se mora menjati jednom dnevno odnosno po vrelim danima i više puta. Fazanski pilići nikada ne smeju ostati bez sveže vode. I da ponovimo, pre stizanja fazanskih pilića u prihvatilište treba dodati neki od antibiotika ( najbolje u konsultaciji sa veterinarom) kako bi se stres nastao od hvatanja i transporta najbolje prevazišao. Voda u prihvatilištama je važna i posle njegovog raspuštanja. Ovo zbog toga što će fazančići ukoliko ne nađu vodu u lovištu doći tamo gde su navikli da je ima a to je prihvatilište.

Zdravstvena zaštitaPreduslov za uspešan odgoj fazanskih

pilića u prihvatilištima je dobro zdravst-veno stanje divljači. Sprečavanje gubitaka svakako vodi ka većoj rentabilnosti unošen-ja fazanske divljači. Najozbiljnija oboljenja pri odgoju fazanske divljači su salmoneloza, tuberkuloza, kokcdioza i singamoza. Pre-ma ovim bolestima moraju se primenjivati stroge preventivne veterinarske mere. Dakle, dez barijere su obavezne a broj ljudi koji radi u prihvatilištu mora biti ograničen bez ve-likih poseta ili slavlja oko njih. Pored ovoga mora se voditi računa o ispravnosti hrane jer svaka intoksikacija može imati za posledicu masovna uginuća.

Prema istraživanjima najveći proce-nat uginuća nastaje od gušenja, sitnih uda-ra, prehlade i kanibalizma. Osnovni uzrok za ovakve gubitke je tehnološka nediscipli-na u prihvatilištu, loša priprema prijema fazančića, prljave volijere ili prostorije, pre-komerni broj jedinki na jedinici površine i naravno loše vremenske prilike. Ovi gubici znaju iznositi do 50% od ukupnih gubitaka. Od pokvarene hrane, njenog lošeg smeštaja, povećanja kiselosti i prenošenja plesni stra-da 10-15%. Parazitska oboljenja od kojih su najopasnija singamoza i kokcidioza mogu odneti 25-30% fazanskih pilića.

Upravo zato svaki prihvat fazanskih pilića mora biti pod veterinarskim nadzo-rom a posebno ukoliko dođe do nekih širih oboljenja na području u kome se nalazi pri-hvatilište. Pojava ptičijeg gripa ovaj posao i obavezene konsultacije sa veterinarskom službom čine čak i zakonsku obavezu.


8

Planiranje srneće divljači je temelj gazdovanja lovištem koje ima ovu vrstu divljači. Ono se temelji na bazi

matičnog brojnog stanja, koje se utvrđuje prebrojavanjem srneće divljači svake go-dine, uz sveobuhvatne i stručne pripreme. Vrlo bitan element je i bonitet lovišta, koji je određen na bazi mogućnosti lovišta u odno-su na životne zahteve određene vrste divljači i koji predstavlja kvalitet lovišta, odnosno staništa divljači. Njega obično prati određe-ni koeficijent prirasta. Na temelju utvrđenog boniteta i površine izražava se kapacitet lovišta za svaku vrstu divljači. On predstavlja optimalan broj divljači koja na tom prostoru ima sve potrebne uslove za razvoj i repro-dukciju.

Pod pojmom matično stanje podra-zumeva se zapravo matični fond, odnosno broj divljači koji svake godine preostane posle lova i svih zimskih gubitaka, a koji utvrđujemo prolećnim prebrojavanjem. U uzgojnim planiranjima, za matični fond uzi-ma se ono brojno stanje koje ustanovljavamo 1. aprila i to je temelj daljeg prirasta sa kojim možemo računati u budućnosti.

Osnovni elementi matičnog fonda su

brojnost, starosna i polna struktura. Ti ele-menti trebali bi biti što približniji utvrđen-om kapacitetu lovišta. Matični fond utvrđuje se svake godine brojenjem i to je osnov za bilo kakva planiranja. Divljač se mora bro-jati uz solidne pripreme, savesno i odgovor-no. Odnos polova u lovištima srneće divljači dugo vremena pogrešno je shvatan i ne-dovoljno vrednovan. Zato ćemo i ovom pri-likom razjasniti što znači međusobni odnos polova srneće divljači u planiranju uzgojnih mera. Nauka je, naime, nepobitno dokazala da na svet dolazi skoro isti broj muške i žen-ske lanadi. Moguća su, istina, odstupanja zbog nepovoljnih spoljnih uticaja, ali se za praktične potrebe planiranja uzima podjed-nak broj muške i ženske lanadi koja dolazi na svet. Ovi nepovoljni prirodni faktori zna-ju po nekada uticati na dolazak na svet viš-ka ženske lanadi kao odgovor populacije na ugroženost i pokušaja vraćanja na brojnost pre početka nastanka negativnih uticaja. To je inače prirodan proces koji je zapažen i kod ljudske rase gde se posle ratova prirodno rađa više ženske dece.

Sledeće pitanje koje se nameće u vezi sa optimalnim odnosom polova je, koliko

srna opari jedan srndać tokom razdoblja parenja . Kako je srneća divljač poligamna vrsta, na jednog srndaća otpada više srna i on je, u načelu, sposoban opariti do pet srna. Dakle onoliko srna koliko ih tokom parenja može promeniti, jer u isto vreme pari samo jednu srnu. U prirodnim uslovima gde ima više srndaća, iako je normalno da jedan srn-dać opari više srna , logično je da slabiji srn-jaci ne učestviju u parenju. Osnov prirodne selekcije i eliminacije iz razmnožavanja slabijih jedinki je u tome, što u razmnoža-vanju učestvuju najsnažniji mužjaci u popu-laciji. Podjednak odnos polova, ili umereni višak srndaća u populaciji, posve je prirodan i parenje se u tim uslovima obavlja prirodno. Odgovarajući odnos polova je vrlo bitan sa uzgojnog stanovišta, jer samo uz prirodan odnos polova mogu se očekivati kvalitetni rezultati lova. Zato je potrebno prihvatiti ono što stručnjaci ističu, da je neodgovarajući odnos polova sa viškom srna direktan uzrok što u lovištu nema odgovarajući broj trofe-jno jakih srndaća. Ovo praktično znači da populacije sa poremećenim odnosom polo-va gde dominiraju ženska grla vodi ne samo lošem trofejnom stanju muških grla nego neminovno kompletnoj destrukciji čitave populacije. U takvim uslovima mora se pris-tupiti selektivnom odstrelu i izvršiti reduk-cija brojnosti srna a odnos polova privesti prirodnom , odnosno 1:1. U našim lovištima na žalost pojava narušenog odnosa polova je vrlo česta i kreće se u odnosu do čak 1:6 u korist srna. Filozofija u ovakvim lovištima kreće se u pravdanju ovakvog odnosa da se postigne kvanitet koji će kasnije dati kvalitet. Ovaj stav ne samo da je pogrešan već nikada sa ovim načinom gazdovanja nećemo dobiti kvalitetnog trofejnog srndaća.

Dakle, treba raščistiti sa zastarelim shvatanjem i prihvatiti stručna saznanja da je odgovarajući odnos polova srneće divljači u lovištu temeljni uslov uzgoja srneće divljači, pa prema tome i uslov za lov jakih trofejnih srndaća.

ODNOS POLOVA PRIVESTI PRIRODNOMAko je više srndaća nego srna, slabiji srndaći ne učestvuju u paren-ju, to, prirodno, čine samo oni jači. Na delu je, dakle, prirodna selekcija, čiji rezultat je snažnije i kvalitetnije potomstvo. U našim uslovima, na žalost, o odnosu polova se malo brine ili u pojedinim slučajevima čak i ne shvata značaj poremećaja polne strukture.

Piše: Jozo Dujić


9

Za lov vabljenjem je veoma bitno do-bro poznavanje terena što iziskuje prethodno posmatranje i obilaženje

terena, te pronalazak pravih mesta za va-bljenje divljači . Obično se ukoliko se zna da na određenom području nalazi divljač koja se želi odstreliti ( srndaći su obično verni svom staništu i retko migriraju osim u zadn-joj polovini parenja u potrazi za novim žen-kama ) pripremaju dva mesta za vabljenje u tom terenu . Dva mesta iz razloga što je pri-likom vabljenja veoma bitno pažnju obratiti na smer vetra tako da se mesto sa kojeg se vabi obično bira neposredno pre lova usta-novivši pravac vetra, dakle bira se ono mesto gde vetar dolazi iz pravca iz kojeg očekuue-jmo divljač ( od divljači prema nama a ne

obrnuto ). Obično su starija grla srneće divljači veoma os-etljiva i pri najman-jem ljudskom mirisu donesenim vetrom vabljenje može biti uzaludno .

Što se tiče vremena u kojem se vabi po statisti-kama vođenim u nemačkim revirima za 30 godina iskustva lova vabljenjem na-jefikasnije vreme je od svitanja pa do 9:00 sati nakon čega sledi period od 18:00 do mraka a onda preiod od 14:00 do 18:00 sati i na zadnjem mestu period od 09:00 do 14:00 sati. Nara-vno ovo su iskustva dok stvari u prirodi mogu biti potpuno drugačije zbog čega lov vabljenjem i jeste nepredvidiva dis-ciplina lova srneće

divljači .Što se tiče vremenskih uslova, na-jbolje za vabljenje su se pokazali sunčani dani bez vetra jer zbog svih ostalih zvukova ( kiša , vetar ) zvuk vabilice ili piska slabo dopire do divljači .

Za vabljenje srneće divljači se ko-riste razne vabilice pa tako oni velemajstori umeju da dovabe srndaća i na list ili travu a ponuda na tržištu lovačke opreme obiluje vabilicama za srneću divljač. Vabilice koje su dostupne na tržištu variraju, pa tako imamo od drvenih, plastičnih pa do onih sa gu-menim jastučićem .

U osnovi sve vabilice za srndaća su napravljenje da imitiraju zvuk koji treba da privuče jedinku , pa tako vabilice mogu im-itirati jedan zvuk ili se mogu podešavati tako

da sa jednim “ instrumentom “ možemo im-itirati razne zvukove ( srna , lane .. itd.).

Veoma je bitno spomenuti da se va-bljenje prethodno vežba i ne preporučuje se vežbanje na terenu nego kod kuće, jer samo onaj koji svoj “ instrumenat “ dobro poznaje i sa njim zna pravilno da rukuje može da da i određene rezultate .

O načinu na koji se vabi literatura i iskustva govore da razlikujemo tri različi-ta perioda u vreme parenja a to su . poče-tak parenja, vrhunac parenja i završni deo parenja .

U početku parenja srndaći tek traže svoje izabranice pa se najbolji rezultati postižu imitirajući zvuk mlade ili stare srne koja javlja svoje prisustvo u tom delu loviš-ta . Zvuk vabljenja se sastoji od 3 do 5 to-nova iste frekvencije srednje dužine sa pau-zom između svakog tona u trajanju od 2 - 4 sekunde .

( fi-ij -- fi-ij -- fi-ij -- fi-ij -- fi-ij ) .U vrhuncu parenja obično se srndać

veže uz srnu i ne miče od nje, što znači ako dovabimo srnu odnda će ona dovesti i svog princa sa sobom . To ćemo postići tako što se imitira zvuk laneta ili zvuk laneta u opas-nosti. Zvuk laneta je dosta viši po tonu nego zvuk srne.

( fii -- fii -- fii -- fii -- fii ) Na kraju parenja obično su sve srne

oparene a srndaći već izmoreni od parenja pa je odziv na vabilicu nešto sporiji a postiže se obično imitirajući prvo zvuk prisustva srne u dve serije, a nakon toga ako se ne pojavi srndać imitira se srna koja je gonje-na od srndaća kako bi se teritorijalni srndać napravio ljubomornim i animirao da se po-javi na mestu vabljenja .

Postoji dosta literature na temu lova srneće divljači vabljenjem i verovatno je jed-na od najopširnijih za opisati u teoriji tako da je prethodno napisano jedna veoma krat-ka verzija koja daje osnovne informacije a čitaoca bi mogla afirmisati da se intenzivni-je pozabavi studirajući ovu interesantnu i nepredvidivu metodu lova.

Piše: Herceg Edin

DOLAZI PARENJE SRNDAĆA I LOV VABLJENJEMLov srndaća metodom vabljenja primenjuje se pretežno u vreme parenja. Na našim prostorima parenje srneće dovljači obično počinje polovinom jula a završava polovinom avgusta , što znači priroda je nama lovcima podarila približno mesec dana da uži-vamo u ovoj izazovnoj metodi lova i da okušamo svoje veštine .

Tehnike lova


10

Migratorska kretanja su na-jznačajnija u godinama kada je poremećen ener-

getski bilans staništa na kome popu-lacija živi, pa tako dolazi do migracija kada je stanišni kapacitet veći od brojnog stanja mikro populacije, a do emigracije kada stanište ne može da zadovolji energetske potrebe jedinki koje čine mikropopulacije.

Istraživanjima V. Hanuša, 1972. godine za češke uslove loviš-ta o rasturanju veštački uzgojenih fazana od mesta ispuštanja, a koje je sprovedeno na bazi prikupljenih podataka o 9.325 ulovljenih, a pre toga markiranih fazana i obrađenih podataka došlo se do sledećih rezu-ltata: konstatovano je da je učešće fazana ulovljenih do 1.000 m od mesta ispuštanja iznosilo 94%, a pre-ko 1.000 m samo 6%. Prosečna udaljenost rasturanja ispuštenih fazana u ispitivanom lovištu iznosila je samo 427 m. Ovako do-bijeni rezultati su vezani za šumska lovišta. U lovištima tipa remiza prosečno rasturanje manje je nego u lovištima sa većim šumskim površinama.

Jarebice su verne staništu. Maksimal-ni prečnik migracije, je utvrđeno da iznosi sedam kilometara.

Podaci o migracijama poljske jarebice prvi put su bili izneti (publikovani) u radu B.I.Žitkova i SA. Buturlina 1936. U ovom radu su autori istakli stalnu nastanjenost jar-ebice u severnom, centralnom i zapadnom delu evropske Rusije, a pravilne migracije svake godine velikog broja usamljenih jare-bica iz južnih i jugo-istočnih oblasti. Uzrok migracije u ovom delu areala autori su ob-jašnjavali oštrom kontinentalnom klimom. Kasnija posmatranja govore da se preleti poljskih jarebica prostiru i na severnom po-dručju Kazahstana i severne i severoistočne oblasti evropskog dela Sovjetskog Saveza. U severno-istočnim područjima lenjingradske oblasti već krajem avgusta, početkom sep-tembra, jarebice počinju da se zbijaju u migratorna jata koja nekad broje i do 100-150 ptica. Do početka zime broj jarebica se naglo smanjuje. Ostaju da zimuju mala jata

od najviše deset jarebica. U proleće broj jar-ebica koje su prezimela iznosi svega 20-30 %. Njihov broj se popunjava onima koje se dosele sa juga. Ova osmatranja daju osnov za pretpostavku da se proleti poljskih jarebica protežu na znatno veću teritoriju nego što se ranije mislilo.

Uzroci lokalnih migracija jarebice su višestruki, zimi su oni isključivo vezani za staništa gde ima potrebnog skloništa i tada ih obično srećemo u manjim ili većim grupama. Ova jata su manje uslovljena za-jedničkim potpomaganjem u traženju hrane i zajedničkim odabiranjem dnevnih i noćnih skloništa radi zaštite od grabljivica i vre-menskih nepogoda.

Zec je životinja koja je verna mestu i okolini gde je prvi put ugledao svet. Među-tim, zec preduzima i izvesna putovanja, ali ona po pravilu nisu duga. Kad su polja praz-na prelazi u šumarke, ili u veće šumske kom-plekse, ali se i tada većinom drži graničnih predela sa poljem. Za vreme nepogoda traži zaklon u šumarcima i žbunovima. Kad opada lišće i kada se topi sneg prelazi u polje ostavl-jajući teren pokriven drvećem, ili žbunjem.

Može se, uglavnom reći da putovanja preduzima zavisno od vremenskih prilika i mogućnosti pronalaženja zaklona. Ispi-tivanja na markiranim zečevima pokazala su da i takva putovanja po pravilu nisu duža

od 3-4 km. Izvesna veća kretanja - na duže staze zapažaju se prilikom paren-ja, a naročito od strane mužjaka. Posle parenja mužjaci se takođe vraćaju u svoje prvobitno stanište. Jedno veće ispitivanje preduzeto u cilju utvrđivan-ja broja markiranih zečeva koji su se zadržali na mestu markiranja, odnos-no, u njegovoj neposrednoj blizini po-kazalo je da je 85% zečeva nađeno prib-ližno mestu markiranja. Markiranje je vršeno tamo gde su zečevi uhvaćeni.

U istraživanjima u Češkoj u migratornom kretanju srneće divljači vršeno je markiranje 981 grla. Na udal-jenosti do 1 km nađeno je 41% od mes-ta markiranja, na udaljenosti do 3 km bilo je 35% a na udaljenosti do 5 km 10%, na udaljenosti preko 10 km 7% (ukupno 93%), na udaljenosti od preko 50 km svega 0,6%. Na udaljenosti preko 10 km nađe-

no je 6,6% muških grla - srndaća a srna 4,7%. Najdalje nađeno markirano grlo od mesta rođenja bili su srndaći: na 120 km - 1 grlo, na 60 km - 3 grla, na 50 km - 2 grla, na 40 km - 4 grla i 1 srna, na 30 km - 4 srndaća i 2 srne. Zanimljivo je da je na velikim udaljenostima bila ulovljena ili nađena uvek divljač starosti od 1 do 3 godine, a većinom jednogodišnja-ci. Od ukupnog broja prijava u 308 slučajeva radilo se o ulovu lanadi. Na udaljenosti do 1 km ulovljeno je 74% lanadi, do 3 km čak 11%, do 5 km 1% a preko 10 km samo 2%. Može se reći da se većina srna sa lakoćom zadržava u krugu do 1 km i samo izuzetno na teritoriji većoj od 3 km.

Srneća divljač je u suštini verna svom staništu. U letnjem periodu, kad srndaći i srne s mladuncima većinom žive odvojeno, njihovo stanište očigledno ne dostiže u pro-seku, ni prečnik od 1 km. Prostranije stanište divljač ima u polju, obično, međutim, samo dok ne narastu žito i druge visoke kulture koje pružaju dobro skrivalište, pri čemu ima u blizini izvora hrane, a onda posle žetve, kad divljač ostane bez zaklona, stanište je još prostranije. U vreme parenja srndaći iz svo-jih staništa, vođeni nagonom, odlaze retko dalje od 2 do 4 km.

Piše: dr Zoran A. Ristić

MIGRACIJE DIVLJAČISvaki bilans brojnosti jedne populacije za određen vremenski period pored nataliteta i mortaliteta kao osnovnih činilaca zavisi i od migraci-je. Mada kod stanarica, naročito onih koje su ,,verne’’ staništu kao što je jarebica, migracije nemaju veliki uticaj na brojnost populacija, ipak one se moraju imati u vidu, naručito u specifičnim slučajevima.


11

Do pre tridesetak godina je malo lo-vaca sa naših prostora praktikovalo lov u letnjim mesecima. Jednostav-

no, to nije izazivalo veliku pažnju ili još bolje, samo je manji broj zaljubljenika znao da ot-krije draž izlaska na patke, prepelice, grlice, goluba grivnaša. Do duše, patke su se lovile ali ni približno toliko intenzivno kao danas. I dok su strani turisti hrlili u „staru Jugu” na odstrel migratornih vrsta, mi smo uz njih polako učili i prepoznavali lepote ove vrste lova. U početku stidljivo i sa rezervom da bi kasnije, poput Talijana, Francuza i Španaca potpuno apsolvirali ovu metodu. Rekli bi po svemu. Tako da se danas pažljivo bira opre-ma i adekvatne puške, municija, a o vrsti pasa da i ne govorimo... Poslednjih deset godina je u modi i potpuno ‘in’ provesti rana jutra i kasne večeri češljajući strnjiku u potrazi za prepelicama ili sedeći u okrajku kukuru-za očekujući prelet grlica. Indikativno je da sve veći broj mladih lovaca uzima učešće kod odstrela. Nije ni čudo. Njima i priliči. To može biti dinamičan i zahtevan lov, naročito jer se obavlja na visokim temperaturama gde je kondicija više nego poželjna.

Iako mislimo da sve znamo, nije na od-met da se podsetimo na osnovna pravila kod

letnjeg lova kao i na neka načela kod odabira puške i municije u zavisnosti na koju pernatu divljač idemo. Jer...tu postoje razlike koje re-zultiraju uspešnim ili neuspešnim ulovom.

PripremaAvgust i septembar /u zavisnosti od

lovnog kalendara negde i ranije.../ su mese-ci kada lovimo sitnu pernatu divljač. Ove mesece karakterišu velike žege. Moramo biti spremni za njih. U pogledu oblačenja se prepuručuje lakša odeća, pamuk ili lan se podrazumeva, lagana kapa, kratke meke gumene čizme, pamučne čarape i speci-jalizovani pojas za prihvat municije i divl-jači. I naravno, nogavice za jutarnju rosu. U ovakve lovove se ne nosi ranac, doručak i brdo prateće opreme koje imamo u jesen-jem lovu. Od dodatne opreme nam je potre-ban preklopni nož, marker na odeći /trake, prsluk itd./ koji je lako uočljiv i upadljiv /bezbednost na prvom mestu/, prateća do-kumentacija za izlazak u lov i naravno, naš verni pomagač-ptičar koji je neizostavan. Tokom početka leta vodite računa o njegovoj kondiciji, kilaži i izdržljivosti. Na vreme ga pripremite posle prolećne opuštenosti. Ne-spreman pas ugrožava svoje zdravlje, trpi

izuzetno velike napore i povećana telesna težina mu skraćuje životni vek. I na kraju ... Voda. Mora se poneti dosta sveže vode. I za vas i za vernog pomagača. Za sebe je možete i zaboraviti, za njega nikako. Bez obzira sto lov traje kratko, veće količine vode za os-veženje i kvašenje su neophodne.

Pomenusmo pojas za divljač i mu-niciju. Obično je sačinjen od mrežastog ma-terijala jer odstreljena divljač mora biti na vazduhu tokom lova i transporta. Zabora-vite na vreće, plastične kese, torbe. Ukoliko preferirate lovački prsluk, tada se potrudite da pregrada na leđima za odlaganje bude od prozirnog, rupičastog materijala. I odstrelje-na ptica mora da „diše”. Da... tu je i obavezna pljoska sa ‘mučenicom’ ali za posle lova. Ne zaboravite, alkohol i puška ne idu zajedno.

I za kraj jedan dodatni savet. Odmah po izvršenom lovu prebrišite vašu pušku pamučnom krpom natopljenom sredst-vom za čišćenje. Neki put i tokom pauze za vreme samog lova. Letnji lov je najpogubniji za oštećenje spoljašnosti oružja. Rosa, znoj i krv od divljači su stvoreni za eroziju površin-ske obrade vaše puške. To su vrlo agresivne supstance a kad primetite njihov učinak... biće već kasno.

Piše: Predrag Đurđev

LETNJI LOV NA PERNATU DIVLJAČObično većina lovaca čeka jesen da bi se posvetili in-tezivnom lovu. Međutim, letnji meseci mogu biti vrlo atraktivni za odstrel pernate divljači migratornih vrsta.

Letnji lov


12

Izbor oružja i municije Oko ove teme se lome koplja na veliko.

Mada je tu odavno sve jasno, ipak svako ima svoje afinitete ili filozofiju. Na kraju, svako puca sa onim sto ima ili što je nabavio kao univerzalnu alatku ili municiju. Jer sa sva-kom puškom sa glatkim cevima možemo odstreliti migratorne vrste uz adekvatan iz-bor municije. To važi u načelu. Optimalno, stvari stoje malo drugačije. Tu se dovadi u pitanje uspešnost i efikasnost odstrela, brzi-na, konfor, uslovi, okolnosti, zadovoljstvo i ispunjenost i još ko zna koliko faktora. A i oni naši afiniteti, koje pomenusmo, imaju presudan značaj u psihološkom smislu kod odabira. Generalno, za letnji lov nije nam potrebna „teška artiljerija”. Prepelica, golub, grlica su male pernate ptice za koje su dovol-jne manje laboracije patrona, izbalansirane granulacije i brzine sačmenog snopa i lagane puške. Brze reakcije lovaca, procena daljine, poznavanje metode i načina lova kao i pre-cizno pucanje su jednako važan faktor koliko i oružje, možda i više. No, pođimo redom...

PrepelicaZa ovu malenu koku ne postoji loš pa-

tron. Verujte, probao sam sve i svašta i sve je „radilo”. Takođe, svi uobičajeni kalibri zadovoljavaju potrebe odstrela. Dobitna kombinacija ili konfiguracija je koristiti što manje čokove /cilindar i ¼ čoka/ i što lag-aniju pušku. Bokericu ili položaru, kako vam volja. Ovaj lov je vrlo dinamičan, za jutro se pređe po par kilometara, puška se nosi u ru-kama, koka se diže iz marke ili jos češće pod nogom i reakcija ubacivanja puške u rame mora biti brza i tačna. Zato su lakše puške u prednosti. Pri tome, na parcelama strnjike gde je gušća populacija prepelica i bogatiji odstrel imamo traženje, saginjanje, prihvat aporta, što sve na jutarnjih ili večernjih +28-30 stepeni i te kako oduzima snagu i troši energiju. Zato, što lakše - to bolje. Na kraju, ni trzaj umerenog sačmenog punjenja nije jak na laganoj pušci. Nema bojazni od bola u ramenu.

Patrona u ponudi ima svakakvih na našem tržištu. Za ovu malu koku. ukoliko koristite kal. 12 ili 16 punjenje od 28, max. 30 grama je više nego dovoljno, možda i previše. Prepelica se puca relativno blizu i poželjna je disperzija sačmenog snopa. Ide-alna dimenzije sačme je 1.7 mm i nikako veća od 1.9 mm. Početna brzina patrona nije od presudnog značaja jer, iako se čini, prepelica nije brza ptica. Pre bi rekli da je izuzetno startna. Šta treba zaboraviti? Svaka-ko, trap i skit patrone /koje su jeftine ali ne i optimalne/ i ako uživaju popularnost. Trap sadrži preterano krupnu sačmu i u prvih 12 met. ima izuzetno uzan snop, teško dezinte-griše prepelicu, dok je sa „skitom” veći dom-et vrlo limitiran. Sa ovim patronama imate limitiranu efikasnost. Ako nije jedina puška u vašem arsenalu, poluautomate treba zab-oraviti, takođe. Za ljubav dodatnog metka i mogućih par prepelica više, rizikujete ne-

pronalaženje oborene divljači, duže prekide kod potrage, veći broj promašaja i nervozu članova vaše grupe u lovu. Verujte, obična dvocevka ništa nije manje efikasna od polu-automata kad se svedu računi na kraju lova. Ja lovim i prepelice i grlice i goluba i fazana sa 20-ticom i patronom od 26-28 grama i ništa nisam hendikepiran u odnosu na ko-lege sa 12-ticama. Čak na protiv...

GrlicaVrlo zanimljiv lov. Zahteva dosta pažn-

je i umeća kod pronalaska putanje ili kori-dora na putu gde lete u potrazi za hranom. Obično ih pucamo u preletu ili sletanju na kulturu kojom se hrane. I tako u više naleta. Potrebno je da budemo strpljivi, pritajeni, pas mora biti uz nogu lovca. Table suncokre-ta su pravi eldorado za ove ptičice. Što veća tabla, veća jata i mogući uspešan odstrel. Što se tiče izbora oružja, sve isto važi kao i za prepelicu. Optimalno punjenje patrona je i dalje oko 30 grama ali dijametar sačme je malo veći i kreće se od 2-2.4 mm. Poželjniji je malo brži patron, sa polu korpicom pošto su neretko daljine gađanja od 15 do 30 met. Grlica je brža ptica od prepelice i sa boljim manevarskim sposobnostima. Zato, ne pu-cajte preko 25-30 met. daljine, uzalud trošite municiju. Idealni odabir čokova je ¼ i ½ čoka. Ni sa standardnom raspodelom od 1/1 i ½ čoka niste u hendikepu, samo ne pucajte preblizu, sačekajte šansu. I ne brinite, ako ste na pravom koridoru i dobroj parceli, imaćete dosta prilike za pucanje. Ne zaboravite da skinete remnik sa puške tokom lova, više će vam smetati nego koristiti. Isto važi i za lov na prepelice i ostalu letnju pernatu divljač.

Divlja patkaManje-više o njoj se sve zna. Jedina

razlika je što u odnosu na ‘letnje ptice’ nju lovimo i po žestokoj zimi. Za letnju varijantu se koriste lakša punjenja i manji dijametar sačme. Perje je tanje, telesna težina je man-ja nego zimska i optimalno se mogu koris-titi patroni sa olovnim kuglicama prečnika 2.8 do 3 mm. Dovoljna težina punjenja je 32 grama. Patka je brza ptica i sem dobre procene daljine i brzine poželjno je ima-ti laboracije patrona koje prelaze 400 m/s na ustima cevi. Obično na takvim patroni-ma, stranih proizvođača, piše „Hi Velocity” ili „Hi Speed”. Po pravilu se koriste patroni sa korpicom a standardni raspored čokova od 1/1 i ½ je odgovarajući. Ukoliko prelet dočekujete iznad vodenih površina i očeku-jete pad plovki na istu, u vrućim večernjim časovima, pametan odabir čokova bi bio 3/4 i ½ . Svaka standardna dvocevka dužine cevi od 70cm pa na dalje je poželjna. Kod lova pataka i poluautomat ima smisla /mada više zimi nego leti/ i ako koristite ‘brze’ patrone montirajte čok veličine ¾. To je praktično dokazana varijanta koja ‘radi’. I ne pucajte na daleko ukoliko niste dobro procenili daljinu po nekim orjentirima. Inače, možete koristiti kalibre 12, 16 i 20 i svi će biti adekvatni. Da

ne zaboravimo, lov na patke je idealno mes-to za bezpotrebno rasipanje municije kada je visoki prelet u pitanju. Mislite o tome pre nego povučete obarač.

GrivnašZa goluba važe skoro ista pravila kao i

za divlju patku... jedino se koristi granulacija sačme od 2.4 do 2.8 mm. Iskustveno se po-kazalo da je takva laboracija najbolja. Za us-pešan odstrel grivnaša je važno da se dobro pročita koridor leta ka hranilištu i moramo se dobro sakriti ili maskirati. Golub je dobar ‘avijatičar’, perfektno vidi i trebamo ga puca-ti kad je u optimalnom dometu. I za njega važi da se olako možemo prevariti u proce-ni daljine. Ume da leti u jatu dosta visoko. Sve konfiguracije sačmenog oružja su do-brodošle /izuzev jednometki/. Možemo ko-ristiti sva tri uobičajena kalibra. Optimalna daljina pucanja, za efikasan odstrel, ne treba prelaziti 30 met. Sve ostalo je sa promen-jivom srećom.

Za kraj, nije na odmet da pomenemo da je bezbednost u letnjem lovu vrlo važna. Trebamo naglasiti da su vidljivi markeri sastavni deo opreme /naročito tokom lova na prepelice/ koja povećava sigurnost svih učesnika. Fluorescentna, upadljiva kapa je takođe važan rekvizit kod situacija gde moramo biti pritajeni u nekom gustišu če-kajuci grlicu, patku ili goluba. Kod lova na prepelice držite dobro liniju kretanja i vodite računa o pložaju ostalih učesnika na terenu. Disciplina u lovu je takođe jedna od bezbe-donosnih mera.

Dobar pogled i srećno Vam bilo.


13

Postoje tri familije krpelja: tzv.” meki” krpelji [Argasidae], i Nuttallielli-dae i Ixodidae tj. tvrdi krpelji. Vizue-

lno se mogu razlikovati po tome što se kod “tvrdih” rilice na glavi mogu videti sa gorn-je strane dok su kod mekih ti organi nalaze sa donje strane tela. Familiju Nuttallielli-dae čini samo jedna veoma retka vrsta koja živi u Africi, a raste i do 3cm u dužinu. Svi krpelji su paraziti koji piju krv svog domaći-na i mogu se naći u svim krajevima sveta. Predstavljaju veoma opasne prenosnike zaraznih bolesti od kojih neke mogu imati

i fatalan ishod. Njihova staništa su najčešće šume, visoke trave i predeli pokriveni žbu-nastom vegetacijom koja im je neophodna kako bi mogli da “skaču” [zapravo padaju ili se kače] na životinje i ljude koji prolaze.

Krpelji podjednako “vole” i ljude i ostale životinje ali je kod pasa i mačaka nji-hovo otkrivanje dosta otežano zbog prisus-tva dlake i zbog toga što krpelj u početku ima prečnik od samo 1-2 mm. Mehanizam pronalaženja domaćina se kod krpelja os-lanja na njuh. Larve se spuštaju sa biljaka na svoje nove domaćine u trenutku kada osete

miris butanske kiseline koju preko kože luče svi sisari.

Kada jednom dospeju na pogodnog domaćina krpelji traže mesto na kome će zariti svoje rilice i hraniti se krvlju dok ne prikupe dovoljnu količinu. Uvećana do ne-prepoznatljivosti u odnosu na početni stadi-jum, ženka krpelja tada otpada sa domaći-na i polaže jaja na zemlju. Jaja se u proleće razvijaju u larve koje pronalaze svoje prve domaćine, najčešće glodare ili neke druge sitne životinje. Do jeseni larve rastu a zatim miruju preko zime da bi se na proleće pret-

KRPELJ, VELIKA OPASNOST U LOVIŠTUIako se svi uglavnom zgražavamo i pri samoj pomisli na ovu sitnu i potencijalno veoma opasnu, parazitski orijentisanu životinjicu, činjenica je da krpelji nastanjuju gotovo identičan prostor kao i njihovi toplokrvni [nešto ređe i hladnokrvni] “domaćini”. Za početak treba reći da su krpelji beskičmenjaci iz podreda Ixodida reda Parasitiformes iz podklase Acari.


14

vorili u mlade krpelje, svoju najagresivniju fazu. Kako u toku života menjaju nekoliko domaćina, počevši od prvog zaraženog, krpelji svakom narednom prenose zarazne bolesti.

Lajmska bolest kod ljudiU Evropi je, od zaraza koje prenose

krpelji, za ljude najopasnija lajmska bolest koju najčešće prenose jelenski krpelji [red Ixodes] a koju izaziva bakterija Borrelia burgdorferi. Bolest koja ova bakterija iza-ziva prolazi bez ikakvih posledica ukoliko se leči u ranom stadijumu. Nažalost, zbog prirode bolesti veoma je teško dati sigurnu dijagnozu u tom početnom stadijumu. Sam ubod krpelja je uglavnom bezbolan a počet-ni simptomi prilično variraju i liče na simp-tome drugih oboljenja.

Početni znak lajmske boleti je crveni osip koji se proširuje po koži. Osip ne izaziva svrab niti bol a može se dogoditi i da nestane sam od sebe potpuno neprimećen ukoliko se nalazi na delu tela koji sami ne vidite. De-setak dana po inficiranju, počinju simptomi koji ukazuju na grip: glavobolja, malaksalost, bol u zglobovima i mišićima, groznica itd. Ukoliko se ne dijagnozira i ne počne lečiti na vreme dolazi do ozbiljnijih tegoba - artri-tisa, hroničnog oticanja zglobova, oštećenja perifernog nervnog sistema [nastaju u 15 % slučajeva], dok u 8% slučajeva zakasnelog tretmana dolazi do poremećaja rada srca. Takođe je moguća pojava meningitisa i ence-falitisa koji se mogu prepoznati po ukočen-om vratu, zaboravnosti, konfuziji, groznici i preosetljivosti na svetlost.

Postoji test koji prema uzorku krvi može prepoznati prisustvo ove bakteri-je međutim njegova slaba efikasnost u ranom stadijumu često primorava lekare da primene antibiotike i bez konkretnog dokaza kako bi sprečili mnogo teže posledice. Pro-tiv ove bolesti postoji i vakcina mada je ona potrebna samo ljudima koji često borave u “rizičnim” zonama.

Piroplazmoza kod pasaNajopasnija bolest koju krpelji mogu

preneti psima je piroplazmoza [ili babezi-jaza]. Naziv babezijaza potiče od vrste mikroorganizama protozoa Babezija koje uništavaju crvena krvna zrnca i izaziva-ju anemiju. Kao i kod čoveka, od izuzetne važnosti je pravovremena dijagnoza bolesti. Svaka preležana piroplazmoza ostavlja pos-ledice na unutrašnje organe psa i posredno mu skraćuje život. Preporučuje se nekoliko aktivnih i pasivnih mera sigurnosti. Ako već vodite psa u “rizično” područje možete ga preventivno tretirati Frontline prepara-tom koji se pokazao kao najpouzdaniji od kupovnih, industrijskih rešenja.

Ako pak iz nekog razloga niste u mo-gućnosti da svom psu nabavite ovaj preparat postoje i alternative. Jedna od njih je pažlji-

vo češljanje gustim češljem posle boravka u prirodi kako bi se eventualni krpelji koji još nisu zarili svoje rilice odstranili iz krzna psa. Takođe veoma efikasno sredstvo koje odbija ove parazite jeste eterično ulje geranijuma koje je danas zahvaljujući porastu popular-nosti aromaterapije moguće nabaviti skoro na svakom koraku. Isto ulje možete koristi-ti da zaštitite i sebe. Za psa je dovoljna doza nekoliko kapi nanetih na oglicu koje će po-trajati neoliko dana. Na nekim inostranim forumima o zaštiti pasa od krpelja pročitao sam da efikasno iako neobično sredstvo za odbijanje krpelja predstavljaju i tablete belog luka iz humane medicine. Po svemu sudeći krpelji nikako ne vole da piju krv domaćina u čijem se hemijskom sastavu nalaze sastojci belog luka.

Ukoliko ipak dođete u situaciju da otkrijete da pas ima krpelja nemojte paniči-ti. Pre svega imajte na umu da je manje od polovine populacije krpelja zaraženo piro-plazmozom. Ukoliko niste gadljivi po priro-di stvari, krpelja možete uz malo pažnje i strpljenja ukloniti i bez veterinarske pomoći. Veoma nežno obuhvatite krpelja pincetom ili noktima, pazeći da nikako ne otkinete gornji deo tela jer će u tom slučaju glava i rilice koji su ostali u telu psa i dalje moći da ga inficira-ju. Ako budete dovoljno nežni a istovremeno uporni blago povlačeći krpelja na suprotnu stranu od kože psa on će na kraju popustiti i izvući sve svoje organe iz tela psa. Druga varijanta jeste nešto sporija ali je podjednako efikasna i i isključuje mogućnost da rilice i glava ostanu u telu psa. Ovu metodu obič-no praktikuju oni koji su po prirodi gadljivi na insekte. Potrebno je samo dovoljno puta ponavljati isti postupak nanošenja po neko-liko kapi jestivog ulja preko tela krpelja tako

da film od ulja obavija njegovo telo i mesto na kome je zakačen za psa. Ulje će formirati omotač kroz koji krpelj neće moći da diše pa će tako ošamućen u toku istog dana sam ot-pasti sa kože psa. Kako god da izvadite krpel-ja obavezno ga uništite visokom temperatu-rom kako bi uništitli i mnoštvo larvi. Mesto na kome je krpelj psu sisao krv očistite al-koholom i sledećih desetak dana malo pažl-jivije posmatrajte ponašanje i mokrenje psa. Ukoliko pas bude pokazivao znake slabosti, visoku temperaturu i tamniju mokraću hitno ga odvedite kod veterinara. Uspešnost lečen-ja i nivo trajnih oštećenja jetre direktno za-vise od [blagovremene] dijagnoze i kliničk-og tretmana. Kao što u svakom tekstu koji se odnosi na teže zdravstvene poremećaje napominjem - nikako nemojte lečiti psa na svoju ruku već konsultujte profesionalca.

Bolje sprečiti nego lečiti......je poslovica koja u itekako važi kada

su krpelji u pitanju. Mere predostrožnosti koje ćete preduzeti kako bi odbili ili pronaš-li postojeće krpelje zaštitiće ne samo Vas i Vaše ljubimce već i druge ljude i životin-je. Postoje metode kojima se populacija zaraženih krpelja na određenim područjima uspešno može kontrolisati pa se preporuču-je da odstranjenu jedinku krpelja obavezno odnesete na ispitivanje. Zarazne bolesti o ko-jima se ovde radi predstavljaju veliku opas-nost za društvo pa se ovde ne radi samo o dobroj volji već i o obavezi.

Uz malo opreza ovi neprijatni sta-novnici životinjskog carstva mogu biti sas-vim neutralisani, i to bez ikakve opasnosti od narušavanja biološke ravnoteže.


15

U postupku pripreme strategije kojom se uređuje razvoj lovstva Republike Srbije, koju donosi Vlada za period od 15 godina,

u skladu sa članom 45. Zakona o divljači i lovstvu („Službeni glasnik RS“, broj 18/10), Ministarstvo pol-joprivrede i zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) započelo je 3. jula ove godine spro-vođenje javne rasprave o Nacrtu strategije razvoja lovstva Repub-like Srbije (u daljem tekstu: Nacrt strategije razvoja lovstva).

Javna rasprava o Nacrtu strategije razvoja lovstva sprove-dena je u periodu od 3. jula do 25. jula 2014. godine. Učesnici u jav-noj raspravi bili su pravna lica koja

se bave poslovima iz oblasti lovstva, fizič-ka lica koja su stekla licencu za obavljanje

određenih poslova u lovstvu, predstavnici državnih organa i druge zainteresovane in-stitucije. Javna rasprava o Nacrtu strategije razvoja lovstva biće sprovedena postavljan-jem Nacrta strategije razvoja lovstva na in-ternet sajtu Ministarstva http://www.mpzzs.gov.rs/.

Ministarstvo upravo analizira sve sug-estije, predloge i primedbe i sačiniće izveštaj o sprovedenoj raspravi i pokrenuti postupak usvajanja I donošenja ovog dokumenta koji predstavlja osnovu za upravljanjei i zaštitu divljači. Dokumenat možete pogledati na sa-jtu Ministarstva poljoprivrede kao i na sajtu Lovačkog saveza Vojvodine.

VLG press

Lovačko udruženje “Petrovec” u Bačkom Petrovcu gazduje sa nešto više od 15.000 ha u lovištu “Bačka”. Nekada jedno od siromašnijih lovačkih društava “Fazan” u Magliću a koje je u sastavu bačkopetro-vačkog lovačkog udruženja, danas posle napornog i stručnog rada spada u sami vrh. Danas ovo lovište predstavlja bogatiji deo lovišta “Bačka”. Lovačko drštvo ima 25 čla-nova a površina lovišta sa kojom gazduju je 2000 hektara.

Prošle godine iz Budžeta za raz-voj lovstva a na osnovu projekta dobili su namenski 300 hiljada dinara za podizanje volijere za prihvat fazanskih pilića. Lovci Maglića su dodali još toliko i izgrađena je volijera površine 870 metara kvadratnih. Volijera je urađena kvalitetno, školski, nar-avno uz veliki trud lovaca sekcije a njena

vrednost je duplo veća od dobijenih sred-stava. Kapacitet ove volijere je 250 fazanskih pilića što je dovoljno za ovu površinu lovišta i broj lovaca koji su čla-novi u Lovačkom društ-vu “Fazan” Maglić.

Inače lovište u Magliću ima veliki broj srneće divljači, dobre polne strukture, što u budućnosti predstavlja dobar genetski potenci-jal. U zadnje vreme pop-ulacija zečije divljači je u sve većem broju i već je dostigla ekonomski kapacitet, a podizanjem ove volijere stvorene su predispozicije da i pop-

ulacija, a i sam lov, fazanske divljači bude na zavidnom nivou.

Branislav Plahćinski

Članice CIC-a, Dams-ki lovački klub iz Srbije sa koleginicama iz Kluba slovenskych polovničok iz Slovačke i “Diana” Vadászhölgy Klub iz Mađarske iskazale su veliku solidarnost sa srpskim naro-dom koji je nastradao u ovo-godišnjim poplavama. Pre-ko našeg Damskog lovačkog kluba u Bečeju, lovkinje iz Slovačke i Mađarske uručile su pomoć za postradale u

ovogodišnjim katastrofalnim polavama koje su zadesile Srbiju.

Dame lovkinje su prikupile pelene, bebi hranu, bebi kozmetiku, dezinfekcione rastvore za kuće, sredstva za kućnu i ličnu higijenu, peškire, posteljinu za decu i odrasle, garderobu, igračke i posebna pakovanja pi-jaće vode za decu. Prikupljena pomoć je suk-cesivno stizala u Bečej, odakle je privatnim vozilom-kombijem otpremljena za Krupanj i uručena tamošnjem kriznom štabu.

Prilog akciji je dalo i Kinološko društ-vo ‘’Bečej’’ koje je finansiralo odlazak u Krupanj. Sanja Momčilović-Bognič

ZAVRŠENA JAVNA RASPRAVA O NACRTU STRATEGIJE RAZVOJA LOVSTVA

U MAGLIĆU NOVA VOLIJERA

STIGLA POMOĆ OD DAMA LOVKINJA IZ SLOVAČKE I MAĐARSKE

VLG PRESS

Solidarnost i saradnja damskih lovačkih klubova regiona srednje Evrope


16

Da se lovci Lovačkog društva u Čere-viću nemire sa sudbinom i teškoćama koje su zadesile lovstvo u poslednje vreme dokaz su aktivnosti koje ovo društvo preduzima u poslednjih nekoliko godina. Zahvalju-jući upornosti rukovodstva ovog društva i odličnom saradnjom sa lokalnom samoupra-vom izgrađena je lovačka kuća i strelište u lovačkom reviru ovog sela. U istom kom-pleksu izgrađena je i volijera za prihvat fazanske divljači a kuriozitet je da kroz vo-lijeru protiče potočić u kome preko cele go-dine ima sveže vode. Podmlađivanju lovačke organizacije poklanja se posebna pažnja pa je tako u ovoj godini učlanjeno 20 mladih lovaca, a 27.06.2014. god. izvršen je prijem i deset žena lovaca što je za svaku pohva-lu. Prijemu su prisustvovali predsednik i sekretar Lovačkog saveza Vojvodine Milan Pažin i Dejan Milkov. Priredili su lovci Čer-evića za ovu priliku pravu svečanost.U pre-podnevnim satima organizovana je poseta rečnoj flotili vojske Srbije u Novom Sadu. Za tu priliku obezbeđen je autobuski prevoz za sve učesnike posete. Predsednik ovog lovačk-og društva Saša Vujić dogovorio je posetu nekoliko dana ranije te je sve funkcionisalo besprekorno. Goste iz Čerevića dočekao je kapetan Spasojević oficir zadužen za odnose sa javnošću. Prvo je usledila poseta spomen sobi gde su gosti upoznati sa bogatom istori-jskom tradicijom ove jedinice. Uže rukovod-stvo LSV i Lovačkog društva primio je u svom kabinetu načelnik štaba flote potpukovnik Venko Mehandžinski koji je izrazio svoje za-dovoljstvo jer je ovo prvi put da članovi jedne civilne lovačke organizacije posećuju rečnu flotilu u Novom Sadu. Usledilo je zatim za-jedničko fotografisanje za uspomenu na ovu posetu i povratak u Čerević na drugi deo ove male svečanosti. Organizovali su lovci Čere-vića pokazno rukovanje lovačkim naoružan-jem a izvršeno je i bojevo gađanje na strelištu uz pune mere bezbednosti. Usledilo je zatim svečano primanje 10 žena – lovaca u lovačke

redove. Za redovne članove primljene su ovom prilikom Biljana Kosanović, Jova-na Dejanović, Jelena Majstorović, Dragana Majstorović, Tamara Mešanović, Stanislava Marunkić, Ivana Vasilić, Mirjana Dragić, Aleksandra Radojčić i Damjana Nešković. Proslavi i prijemu žena lovaca u Čereviću prisustvovao je i komadant prve brigade ko-pnene vojske Srbije brigadni general Stojan Batinić. Novoprimljenim članicama lovačke organizacije lično je uputio dobrodošlicu u lovačke redove predsednik Lovačkog saveza Milan Pažin i tom prilikom im je uručio ju-bilarnu značku Saveza i knjigu Ptice-pernata divljač dunavske banovine. Kao dokaz dobre saradnje sa lokalnom samoupravom prijemu

je prisustvovala i predsednica M.Z. Čerević Marica Petković. Za dobro raspoloženje na-kon oficijalnog dela ove svečanosti pobrinule su se članice aktiva žena u Čereviću “Moje se-lance” .

Iz razgovora sa predsednikom Vujićem saznajemo da ovo društvo planira da orga-nizuje proslavu jubileja ove godine za šta se prikuplja arhivska građa i potrebna doku-mentacija. Monografiju će sa saradnicima pripremiti i urediti dr. Vlada Barović član ovog društva. Poželimo Čerevićanima uspe-ha u svojim stremljenjima ka daljem napre-dovanju i razvoju ovog Lovačkog društva.

D.M.

Krajem jula og. posetili smo Lovačko društvo Mošorin da bismo videli kako pri-hvataju fazanske piliće. Odmah smo se našli u lovištu, u ataru, pored salaša, u čijoj ne-posrednoj blizini je izgrađena volijera za pri-hvat fazančića. Površina volijere je 1.000 m², napravljena od čvstog materijala, jednom rečju urađena po svim propisima za ovakve objekte. Velika je stvar što su lovci ovog društva smogli snage i kupili zemljište, ali i zidani objekat (vikendicu) u ataru, u lovištu, u čijoj blizini je izgrađen ovaj lovno-uzgojni objekat. Ove godine su kupili 650 fazančića uzrasta 7-8 nedelja iz fazanerije “Omorika” Petrovaradin, sa kojom imaju dugogodišnju uspešnu saradnju.

Fazančiće čuvaju već više od tri nedel-je, koji su odlično operjani, u dobroj kondi-ciji, i već su sada spremni da jedan deo is-puste u otvoreni deo lovišta, u kojem imaju izvanredne stanišne uslove. Na ovaj način će se “raster-etiti” volijera za preostalu količinu fazančića, koju će čuvati za lovce turiste.

Da je dobar kvalitet fazančića dokaz je da su za ovaj period čuvanja ima-li svega nekoliko uginulih fazančića.

Da li su uspeli u ovom poslu svakako da će pokazati

nastupajuća lovna sezona na fazana, a da bi se uverili da su dobro radili ove godine će sve is-puštene fazančiće prstenovati i pratiti odstrel.

LOVCI ČEREVIĆA KORAČAJU KRUPNIM KORACIMA U BUDUĆNOST

PRIHVATANJE FAZANSKIH PILIĆA U MOŠORINU

VLG PRESS


17

Novo primljene dame u Lovačku organizaciju

Podmladkari postali lovci

VLG PRESS

Selo Jamena nalazi se u Sremu, na samoj tromeđi Srbije, BiH i Hrvatske. Okruženo je bogatim stoletnim hrastovim i jasenovim šumama koje predstavljaju nešto što je najbolje kada je šumarstvo u pitanju. Kako saznajemo prvi zapisi o ovom selu potiču iz 1530 godine, kada je ovde bilo samo 11 domaćinstava. Udaljeno je od Šida 35, od autoputa 25 a od beogradskog aero-druma 80 kilometara. Uz šume i okruženje, ovakav položaj lovišta i naravno divljač ko-joj gazduje Lovačko udruženje „Graničar“ u Jameni predstavljaju izvanrednu turističku destinaciju. Naravno svemu pečat i karak-terističnu ponudu daju ljudi i lovci, a ovde smo stekli utisak ima je ko definisati i učiniti atraktivnom.

Gazduju na površini lovišta od 6000 hektara od čega su 2500 pod šumom, i to ne bilo kakvom. To su dominantno hrastove šume sa kojima se i Evropa diči. Ovakav ra-

spored vegetacije daje i bogatstvo u divl-jači, od vrsta do brojnosti. Stiče se utisak, Bog je ovde baš bio velikodušan. Pored sitne, zeca i fazana u Jamenačkom lovištu sasvim ugodno žive srneća i jelenska divl-jač kao i divlje svinje. Rekolo bi se ima svega pa čak i za one najprobirljivije.

Do skora bili su u sastavu Lovačkog udruženja „Srem“ u Šidu, inače opštinis-kom mestu kome pripadaju. A ovi lovili i odnosili. Jameni su ostajale mrvice , kako nam rekoše 30% u mesu i toliko u novcu. Od razvoja i boljitka za budućnost ništa. I onda je lovcima Jamene sinulo, samos-talni će moći napred, ka boljoj budućno-sti za sopstveno lovište. I njih 60 članova je odlučilo, osamostaljenje. Posle četiri godine čekanja, prošle godine najzad su svoji na svome, posluju kao samostalno Lovačko udruženje „Graničar“ Jamena.

- Naše lovište je bilo i onda i sada je bogato. I onda su prihodi od lovnog turizma bili visoki i danas su ali danas mi raspolaže-mo i samostalno planiramo kako sopstveni razvoj tako i budućnost, kaže nam predsed-nik LU Radivoje Večić.

Istu priču čujemo i od Veljka Jokšića, počasnog člana, koji je iz rodne Semberije došao davne 1959 godine u Jamenu i odmah 1960 godine postao lovac. Tada ih je bilo samo devetorica, interesantno isti broj ko-liko danas ovo udruženje ima počasnih čla-nova.

- Kao lovno-turistička destinaci-ja smo poznati širom Evrope, od Grčke do dalekog severa. Lovili su ovde Nemci, Šveđani, Španci i tako redom i svi su otišli zadovoljni. Ono što lovište u Jameni čini at-raktivnim čak u evropskim prilikama je čin-jenica da je ovo otvoreno lovišta, otvoreno a sa takvom gustinom populacija od divljih svinja, srneće divljači do jelena. Konačno u

takvim okolnostima možemo prihode us-meriti u razvoj i stvarati lovište za budućnost, zaključio je razgovor za VLG Radivoje Večić, predsednik Lovačkog udruženja „Graničar“ u Jameni.

NI POPLAVA NIJE OMELA BUDUĆNOST

Ovogodišnje katastrofalne poplave koje su zadesile Srbiju na žalost nisu mi-moišle Jamenu. Iako je nasip pored reke Save koji brani ovo sremačko selo izdržao, Sava je nizvodno u hrvatskom selu Račanovci probila bedem i došla u Jamenu podmuk-lo, s leđa. Grunula je velika voda, polavivši šume i plodne oranice, ali i kuće i dvorišta u samom selu.

- Posle sirene koja nas je obavestila o poplavi pristupili smo spašavanju stoke, isel-javanju žena, dece i starijih osoba, jaki su os-tali da se spašava šta se spasti moglo. I uspeli smo. Nema ljudskih žrtava što je najvažnije. Obzirom da je šuma bila poplavljena koja je u našem lovištu očekivali smo da će biti davljenja divljači. Bilo je sporadičnog davl-jenja ali su te štete zanemarljive. Iako je šuma još uvek pod vodom, redovnim iznošenjem hrane uspevamo da divljač održimo na ok-upu i u dobroj kondiciji. Najveći problem koji danas imamo su komarci, toliko ih ima da lanad i jelenska telad stradaju, pa čak i košute. Šuma nije prskana protiv komaraca i to je danas veliko zlo, rekao je za VLG Zoran Janković, član UO Lovačkog udsruženja „Graničar“ Jamena.

Da šteta u lovištu nije velika od poplave potvrdila nam je i upravnica lovišta Momirka Babac-Grulović-

- Brzo smo reagovali i brzo radili. Iznosili smo hranu na mesta na kojima je to bilo moguće organizovati, veliku pomoć su nam pružili iz pobratimskog udruženja iz Ugrinovaca koji su nam doneli hranu. Na ovaj način uspeli smo da štete minimalizuje-mo u odnosu na katastrofalno visoku vodu, rekla nam je uravnica lovišta.

Za kraj da kažemo da pomoć sta-novništvu sela Jamena i dalje stiže. Da kaže-mo i da je šumski deo lovišta još uvek pod vodom, da komarci i dalje čine posebno zlo. Da kažemo i to da budućnost ovog lovačk-og udruženja nije dovedena u pitanje, da je članstvo na visini zadatka, da jasno vide svoju budućnost. Naravno zajedno sa svojih desetak članova lovačkog podmladka koji će je nastaviti.

Jeremija Trifunović

RAD ZA BUDUĆNOSTIz LU „Graničar“ Jamena


18

Radivoje Večić, predsednik LU

Lovci Jamene u obilasku terena

VLG PRESS

Lovište „Srbobran“ kojim gazduje Lovačko udruženje „Fazan Srbobran“ iz Sr-bobrana prostire se na 19.461,20 hektara plodne vojvođanske ravnice. U skladu sa kalendarom lova, lov na srndaća smo ot-počeli 15.04.2014. godine. Godišnjim pla-nom gazdovanja, za lovnu 2014/15. sezonu planirano je za odstrel ukupno 30 srndaća. U lov nam, sada već tradicionalno, dolaze lovci

turisti iz Austrije, Nemačke, Rusije, Danske i Amerike.

Kao i u većini vojvođanskih lovišta i mi smo imali problema sa odstrelom usled visoke vegetacije, I loših vremenskih uslova prvih dana lova, ali i pored toga maksimal-nim zalaganjem stručne službe na čelu sa lovočuvarom Kaćanski Draganom, lovovi su ipak uspešno izvršeni na zadovoljstvo samih

turista, koji su za narednu godinu već najavi-li svoj dolazak.

Do sada je odstreljeno 26 srndaća. Lo-vac iz Rusije odstrelio je zlatnog srndaća od 148,97 CIC poena i teškog 665 grama bruto. Lovac iz Amerike je odstrelio srebrnog srn-daća od 126,78 CIC poena, a gost iz Austrije je odstrelio još jednog srebrnog srndaća od 125,83 CIC poena. Imali smo još nekoliko vrednijih primeraka koji su bili blizu medal-je.

Ono što je veoma bitno istaći je da je u lovištu ostalo mladih i vrlo perspektivnih srndaća, a nakon odstrela trofejnih grla preš-lo se na selektivni odstrel.

Rukovodstvo udruženja na čelu sa predsednikom Popović I. Dušanom i sek-retarom Šarčev Vladimirom u narednom periodu ima velike planove za razvoj lovst-va u lovištu „Srbobran“, počev od pravljen-ja fazanerije, poboljšanja stanišnih uslova u lovištu, lovno-tehničkih objekata i ulag-anjem u Lovački dom znatnih sredstava dobijenih od AP Vojvodine kao i ličnih, ostvarenih od lovnog turizma i uzornim vođenjem Udruženja.

Proteklog vikenda, u nedelju, 25.05.2014. godine, u Kolutu, u organizaci-ji lovačkog udruženja „Zapadna Bačka“ iz Sombor-a, domaćina lovačkog društva „Lika“ Kolut, održan je tradicionalni lovački kup, sedmi po redu, u lovnom streljaštvu – disciplina trap.

Nakon regularne serije od 15 letećih meta, četvoro takmičara je imalo isti broj pogođenih glinenih golubova, po 14 po-godaka. Rapucavanje između njih rešilo je plasman. Prvo mesto je osvojio Radomir Gnjatović ( LD „Fazan“ Stanišić ), drugo Sti-pan Pavić ( LD „Fazan“ Svetozar Miletić ) a treće Stevan Kužet ( LD „Fazan“ Stanišić ). Najmanje takmičarske sreće je imao Milan

Šijan – mlađi ( LD “Lika“ Kolut ) kome je pripalo četvrto mesto.

Ekipni plasman je rešen bez raspuca-vanja. Ekipa ima tri ili četiri takmičara. Ako su četiri takmičara, za plasman se uzimaju tri najbolja rezultata. Prvo mesto sa ukupno oborenim 41-im glinenim golubom osvojila je ekipa LD „Fazan“ Stanišić ( Radomir Gn-jatović (14), Đorđe Gnjatović (13), Vojkan Šnajderbek (12) i Stevan Kužet (14) ). Drugo mesto sa 35 pogodaka pripalo je LD „Fazan“ Svetozar Miletić ( Jožef Pavić (10), Stipan Pavić (14), Karolj Rajčanji (11) i Kristijan Kufner (8) ) a treće domaćinima LD „Lika“ Kolut, 33 pogodka ( Milan Šijan -stariji (12), Zoran Radošević (10) i Bogdan Sunajko (11)

).Na kupu su

uzeli učešće i naši brojni prijatelji koji su pucali za nez-vanični plasman i to samo u pojedi-načnom nadmetan-ju. Prvo mesto je os-vojio Miloš Topalov LU „Sombor“ Som-bor, drugo Srđan Peurača LU „Som-bor“ Sombor a treće Slobodan Lukić „Jastreb“ Srpski Mi-letić.

Bivši predsednik streljačke komisije LU „Zapadna Bačka“ Albe Horvat poklonio je kutiju lovačke municije najmlađem tak-mičaru ( Pavle Varga LD „Fazan“ Čonoplja ). Naš prijatelj iz LD „Jastreb“ Srpski Miletić, Vladimir Lukić, poklonio je lovački nož na-jboljem strelcu u zvaničnom plasmanu.

Ovim putem lovačko udruženje zah-valjuje svima koji su uzeli učešće na kupu bilo kao gledaoci, gosti ili takmičari i svojim prisustvom uveličali kup. Zahvalnost LD „Lika“ Kolut na organizaciji a posebno Bog-danu, Milošu i Zoranu.

Tomislav Lemić

LOV SRNDAĆA U SRBOBRANU

PRVA MESTA OTIŠLA U STANIŠIĆVII kup lovačkog udruženje „Zapadna Bačka“ Sombor u lovnom streljaštvu


19

Zlatni srbobranski srndaći

ODRŽAN SABOR LOVACA SREMA

U LOVĆENCU NOVA VOLIJERA

Kako već dolikuje 13. put po redu u Nikincima i strelištu „Ba-radinci“ održan je Sabor lovaca Srema. Po već uhodanoj tradiciji pred sami početak saborovanja lovci Lovačkog udruženja „Sremac“ Ruma održavaju svoju redovnu godišnju skupštinu.

Tako je bilo i ove godine, Sk-upštinom je predsedavao predsednik

Dimitrije Bošković. Sednici je kao gost prisustvovao predsed-nik Lovačkog saveza Vojvodine Milan Pažin koji je pozdravljajući domaćine istakao čast da prisust-vije Skupštini jednog od najboljih udruženja u Vojvodini. Predsed-nik udruženja Miloš Beuković je u svom izveštaju o radu Uprav-nog odbora rekao da je UO radio

u intereu članstva i da im je prioritet bio da svim članovima udruženja omoguće da love. Skupština je završena dodelom dela lovišta koje katastarski pripada Lovačkom društ-vu „Jedinstvo“ u Platičevu na gazdovanje a koje je do tog momenta služilo kao rezervat udruženja. Poseban aplauz dobio je doajen rumskog lovstva, Radovan Tomić-Car koji je baš tog dana napunio punih 50 godina od kako se bavi lovstvom.

Saborovanje lovaca u organizaciji Lovačkog društva „Sloga „ Nikinci nastavljeno je takmičenjem saboraša u pucanju karabinom, pištol-jem i takmičenjem u gađanju glinenih golubova. Naravno nije izostala ni čuvena sremač-ka šicara. Pehare najboljima dodelio je Đorđe Varničić, predsednik Lovačkog društva „Sloga“ Nikinci.

Ove godine bilo je značajno manje učesnika jer je ekonomska kriza učinila svoje. Tek, važno je da je Sabor održan i da je slavna tradicija nastavljena.

Jeremija Trifunović

Lovačko udruženje “Krivaja” Mali Iđoš poznato je kao izuzetno dobro organi-zaovano udruženje. Prošle godine konkuri-sali su na sredstva iz Fonda za razvoj lovstva a u planu je bila izgradnja priihvatilišta za fazanske piliće u Lovćencu. Sredstva koja su dobili iz Fonda za razvoj lovstva su upravo i uporebljena za izgradnju fazanske volijere. Radovi su završeni u rekordnom vremenu., Površina prihvatilišta je 600 m2 i biće dovol-jna za 500 jedinki fazanskih pilića staros-ti 5-6 nedelja. Fazančići u toj količini su kupljeni u fazaneriji “Ristovača”, obezbđena je hrana, voda i permanentno dežurstvo. Za očekivati je da će lovci u Lovćencu ove go-dine imati uspešnu lovnu sezonu kada je u pitanju lov na fazana.


20

Radovan Tomić - Car, legenda rumskog lovstva

Članovi Skupštine LU “Sremac” Ruma

Vredni lovci u Lovćencu

Pobednici sabora lovaca Srema

MILAN BULAT PONOVO IZABRAN ZA PREDSEDNIKA

LSV DODELIO POMOĆ LOVAČKIM UDRUŽENJIMA

Lovačko društvo „Zec“ u Bajmoku koje posluje i radi u okviru Lovačkog

udruženja „Subotička peščara“ u Suboti-ci, održalo je svoju izbornu Skupštinu 25. aprila 2014.god. u Bajmoku. Skupština je konstituisana na delegatskom principu i sačinjavaju je predstavnici lovnih grupa. Nakon pročitanih izveštaja o rezultatima rada i finansijskom poslovanju u protek-lom periodu Skupština je jednoglasno usvojila sve izveštaje. Kroz diskusiju je istaknuto da postoje određeni problemi sa zečijom divljači zbog nepovoljnih vre-menskih uslova u proteklom periodu. Čine se određeni napori radi prevazi-laženja nastalih problema. Takođe je is-taknuto da je situacija sa srnećom divljači zadovoljavajuća a dokaz za to je odstrel srndaća u ovom lovištu sa trofejom pre-

ko 177 CIC poena. Nakon završetka rad-

nog dela Skupštine prešlo se na izborni deo. Skupština je od dva predložena kandidata jednoglasno za predsednika izabrala Mila-na Bulata poznatog lovnog radnika i člana komisije LS Vojvodine za materijalno finan-sijska pitanja. Kako je ovo izborna godina i u L.U “Subotička peščara” predloženi su kan-didati za organe i komisije u ovom udružen-ju . Za predsednika ovog udruženja ponovo je predložen Emil Čabarkapa dosadašnji predsednik ovog L.U.Skupštini su kao gos-ti prisustvovali sekretar LSV Dejan Milkov, Čabarkapa Emil predsednik L.U „Subotička peščara“ i predstavnik stručne službe ovog udruženja Milanović Goran. Nakon završ-etka Skupštine priređena je zakuska za sve učesnike. D.M.

Odlukom Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvo-dine koji je na osnovu stručnih procena Komisije za uzgoj i zaštitu divljači koju vodi prof.dr Zoran Ristić izvršena je raspodela fazanskih pilića kao pomoć lovačkim udruženjima. Ove godine fazansku divljač do-bili su

1. L.U. Srem” Šid 400 - kom.starost 7-8 nedelja

2. LU Sr. Mitrovica 400 -kom.starost 7-8 nedelja

3. LU “ Graničar” Jamena 200 - kom.starost 7-8 nedelja

4. LU Pećinci 200 - kom.starost 7-8 nedelja

5. LU Fazan –Vršac 100 - kom.sta-rost 7-8 nedelja

6. LU Žitište 100 - kom.starost 7-8 nedelja

7. LU “ Srndać” B.Topola 100- kom.starost 7-8 nedelja

8. LU “Beočin” 100-kom. starost 7-8 nedelja

Pre isporuke Komisija je izvršila pregled prihvatilišta i volijera u Lovačkim udruženjima i dala stručne preporuke i primedbe na sami čin prihvatanja i is-puštanja. Komisija je obišla sva lovačka udruženja i konstatovala da u većini pos-toje dobri uslovi za prihvatanje pilića a kod onih koja nisu uslovna ili nisu na adekvatan način pripremljena dati su detaljni opisi ra-dova koji se moraju preduzeti da bi objekti bili u funkciji.

VLG press


21

Milan Bulat

Svesni u kakvom vremenu, ekonomskoj i sveukupnoj situaciji u zemlji živimo, znamo da je lov veoma skup sport, koji

zahteva mnogo odricanja ali pruža neupore-divo više zadovoljstva. Svako od nas je postao lovac prvenstveno radi druženja, pa tek onda radi odstrela ili nekog (nadam se da je malo takvih) ličnog interesa. Za one koji još nisu, a planiraju da krenu u svoju lovačku priču podeliću neke početne i neo-phodne troškove koje će imati, a u nastavku apelovati da se pridržavaju nekih ‘’pravila’’ lepog ponašanja u lovu. Prvi korak je učlan-jenje u neko Lovačko društvo, lokalno ili u okolini nebitno, gde vam je godišnja člana-rina između 7000 i 15000 dinara, varira od društva do društva, neka društva naplaćuju i upisninu koja može da ide i do 50000 (pe-deset hiljada) dinara. Teško mogu razumeti tu upisninu i u nekim društvima baš velike cifre. Koliko vidim raste nam prosečna sta-rost lovaca i čini mi se da dosta mladih odu-staje baš onog momenta kada mu saopšte koliko mora platiti odmah na startu tu zaista veliku količinu para za početak. Stariji lovci i rukovodstva trebali bi o tome bolje razmis-liti. Ali dobro, kada i to prođete za godinu

dana bi trebali da odradite pripravnički staž, položite za rukovanje vatrenim oružjem , još nekih 6-7 hiljada, a na kraju i lovački ispit koji izađe oko 4000-5000 din. Kad to sve za-vršite postali ste zvanično lovac, ako do tada niste već digli ruke od cele priče i od lova... Oni pravi ljubitelji sve to izdrže...

E sad, postali ste lovac ali nemojte misliti da sve znate. Tek sada treba početi učiti kako od starijih lovaca tako i praćenjem lovačke štampe, kupovine lovačke literature i da ne zaboravim ako niste obučeni za inter-net kontakte, odmah treba kupiti kompjuter i navaliti na gutanje znanja. Položen lovač-ki ispit samo je dobra osnova za početak sticanja potrebnih znanja za veštinu lova. A lov, ne zaboravite, podrazumeva , uzgoj i zaštitu divljači pa tek onda pucanje. A to bez znanja…teško. I još nešto o čemu sanjaju i stariji lovci. Napraviti sebi lovačku sobu ili ako nemamo sredstava onda bar svoj lovački kutak. Kutak u kome će te na tenane, u miru pročitati nešto iz lovačke štampe, dobru kn-jigu ili se jednostavno odmoriti posle lovnih aktivnosti. Ali…

Pravi troškovi tek počinju naravno po prioritetu, odeća, obuća, oružje, pas, vozilo... Tržište, naša finansijska moć, a najviše tre-nutak formira cenu. Kod nas je oružje rela-tivno jeftino i lovačku pušku koja će vas do-bro i dugo služiti možete naći i do 150 evra + registracija i nabavna dozvola. Slična je cena i sa karabinima, kao i sa optikama neke niže klase. Ponavljam, sve zavisi od toga šta tač-no želite i koliko ste spremni da za tu svoju želju platite. Kod odeće i obuće je slična st-var. APELUJEM na sve kolege, MASKIRNA NIJE LOVAČKA BOJA! Znam da je tokom mnogobrojnih nesrećnih ratova ostala gomi-la vojne odeće kod svih nas ali to nije odeća koja treba da krasi jednog lovca. Maslinasto zelena, ili odeća u boji lišća je nešto što mno-go lepše stoji na svakom lovcu a može da se nađe po povoljnim cenama na mnogo mesta u Srbiji.

Pas je nešto što je po meni oličenje pravog lovca i moje lično mišljenje je da, lovac bez psa nije lovac. Posebno ako ste mlad lovac, ako pokazujete želju i volju da se

bavite lovom i kinologijom naći će se stariji kolega, prijatelj ili neko treći ko će to ume-ti da prepozna. Naravno, imati lovačkog psa velika je odgovornost i pored evidentno ve-likih troškova, od vakcina do ishrane mor-ate biti spremni na veliki rad sa njim. Pravi lovački pas mora biti obučen za lov, a to pret-postavlja mnogo rada, pažnje i ljubavi. Ali ako ste se opredelili da postanete lovac sve je to kao pesma koja vas nosi.

Sad , u stvari, sebe možete nazvati LOVCEM.

Činjenica koja je najlepša u celoj priči je da smo u lovu svi isti i da tu ne postoje klasne razlike. Nebitno da li ste doktor nau-ka, lekar, profesor ili običan radnik, paor, u lovu smo svi prijatelji. Ono što je jako važ-no je da svako od nas mora da poštuje dan, mesto i ljude koji su oko njega. Jako je ružno videti i čuti ljude koji viču, dobacuju i zbijaju neslane šale sa ljudima koji su zadužen i za organizaciju lova. Možda vam ta osoba neće zameriti, ali će te dati jako ružnu sliku o sebi i svom lovačkom društvu ako ne poštujete govor lovnika, predsednika ili nekog sličnog. Takođe, napravićete sebi i drugima problem , jer nećete ispoštovati dogovor, pa samim tim i lov neće uspeti. Kažu da su lovci grupa lju-di koji kroz šumu traže najkraći put do kaf-ane, ja kažem da je to istina, ali PRE LOVA NEMA ALKOHOLA! Svi smo svesni koliko katastrofalne posledice možemo imati i ka-kve se tragedije mogu desiti, alkohol i oružje ne idu zajedno! Posle lova je sve dozvoljeno i opuštanje je ono što smo zaslužili... Tam-burica, pićence i dobra šala je ono što krasi svakog lovca...

Nadam se da nisam odbio neke mlade, buduće kolege od ideje da postanu lovci, ali sam imao potrebu da naglasim sve što mislim da je jako važno. Često se i sam za-letim i ne vidim i drugu stranu medalje ali ako lov shvatite kao jednu plemenitu veštinu uživaćete jako dugo u njemu... Fudbalerom se može nazvati svaki momak koji kupi sebi za 1000-2000 dinara kopačke, ali LOV JE PRIVILEGIJA ODABRANIH! Zato uživajte što ste deo tog kruga ljudi... Dobar pogled prijatelji!

Piše: Miloš Kosanić

KAKO DO STATUSA LOVCA, KORACI I TROŠKOVI

Iz ugla mladog lovca

Poštovani prijatelji, kolege lovci ,ljubitelji divljači, prirode i pre sve-ga ljudi imam potrebu da sa Vama podelim ovaj tekst u nadi da će oni koji do sada nisu pridavali važnosti ovom problemu početi da se ponašaju kako dolikuje jednom civilizovanom čoveku.


22

Piše: Miloš Kosanić

LOVAČKI PODMLADAK BUDUĆNOST NAŠEG LOVSTVA

KARIKATURE NA TEMU LOVA

Predsednik komisije za lovački podm-ladak lovačkog saveza Vojvodine Mar-jan Pupavac iz Plandišta, prezentovao

je Upravnom odboru LSV plan i program rada komisije kao i formiranje centralne evidencije članova lovačkog podmlatka koji će sadržati podatke prezime ime,adresu i je-dinstveni matični broj. Evidenciju će voditi

stručna služba saveza, a svaki član lovačkog podmlatka će dobiti člansku kartu LSVa sa markicom za tekuću godinu.

1. Kriterijum za učlanjenje će Lovač-ka udruženja postaviti sama a biće usklađeni sa Zakonom o udruženju građana i svojim aktima usklađenim sa Zakonskim propisi-ma.

2. Nakon formiranja spiska znaće se tačan broj članova lovačkog podmlatka pa će shodno finansijskim mogućnostima svakom članu obezbediti nešto od stručne literature (Lovački priručnik,lovački kalendar,neka knjiga ili slično.)

3. Da se dostavi predlog udruženjima da dostave spisak sa članovima komisije za lovački podmladak udruženja koji će raditi sa članovima podmlatka iz svojih udruženja.

4. Takođe je plan za naredni period organizacija regionalnih susreta i takmičenja članova lovačkog podmlatka.

5. Planira se i organizacija predavanja iz oblasti lovstva odnosno pripreme za po-laganje lovačkog ispita članova podmlatka

kako bi bili dobro upućeni kada steknu uslov za polaganje.

6. Preporučuje se lovačkim udružen-jima da odrede lica odnosno komisiju za lovački podmladak koja će vršiti edukacije omladine u školama.

7. Članarina za lovački podmladak od strane Lovačkih udruženja prema LSVu da bude besplatna.

Nakon predloženog plana program je jednoglasno usvojen od strane upravnog odbora a predsednik Milan Pažin je poželeo puno uspeha u radu komisiji.

Članovi Lovačkog podmlatka su budućnost našeg lovstva, to su sve budući mali predsednici ,lovnici i aktivisti u lovstvu i trebamo im posvetiti posebnu pažnju koju zaslužuju.

Nije uzalud izreka da: „Nismo lovišta nasledili od naših predaka već ih zadužili za našu decu“ odnosno za članove lovačkog podmlatka, pa kako na mlađima svet ostaje tako će i lovački podmladak jednog dana držati lovstvo u svojim rukama.

Nikola Dragaš

karikaturista i ilustrator iz Pančeva


23

Marjan Pupavac

Kod ovakvih zrna konstrukcija je čvršća, probojnost veća, pravilniji strelni kanal, pravilnije otvaranje,

manje oštećenje mesa, manja izlazna rana i krvni trag su skoro pravilo.

GROM proizveden u PPU iz Srbije je jedan od takvih zrna. Konstruktivno je čvrst, prednji deo je šupalj ispunjen olovom te izgleda kao obično SP (soft point) ili zrno mekanog vrha dok je zadnji deo izrađen od legure bakra. Kao lovac i direktor lovačke agencije isprobao sam skoro sva poznatija zrna na svetskom tržištu i odlučio proveriti šta to GROM nudi.

Zašto GROM?GROM zrna su ponuđena u 3 kalibra:

7mm, 7.62 (.308) i 8mm u težinama 10.27g, 11g i 12g.

Takođe se može kupiti gotova munici-ja u kalibrima: 7x57, 7x57R, 7x64, 7mm Rem Mag, 308W, 30-06, 300WM, 8x57JS i 8mm Mauser (8x57JS za USA tržište). Samo zrno mi se učinilo odličnim izborom u svim ka-librima za većinu divljači koju sam lovio: srndać, lopatar, obični jelen, divlja svinja, medved, muflon i los (pucano od strane mo-jih kolega).

Na divljači je zrno radilo minimalnu štetu uz lepe izlazne rane ostavljajući krvni trag.

Neki se žale da divljač odlazi sa mesta

nastrela ali pri pogocima u prsnu šupljinu nije nikakvo čudo jer to je za očekivati.

30-06 je punjen 170 grains zrnima, srednje brzine 800m/s energije cca. 3533J. Deklarisana brzina je 810m/s. Iako brzina ovog zrna nije maksimalna mora se priznati da je metak dobro balansiran i zrno efektiv-no bez obzira na nešto manju brzinu. Prili-kom odstrela srndaća 30-180 m i pogocima u plećke prostreli su bili pravilni sa izlaznim ranama oko 2cm prečnika. Izlazna rana bi bila ponekad i do 5cm ali samo ako su pogođene debele kosti, međutim oštećenja mesa su bila minimalna.

Slično je bilo i kod odstrela lopatara , muflona, međutim mene je više interesovalo kako se zrno ponaša prilikom odstrela tvrde divljači, prvenstveno divlje svinje.

Većina divljih svinja je odstreljena sa odličnim rezultatom koristeći GROM mu-niciju u ovom kalibru. Zrna su penetrirala duboko, prenos energije na divljač je bio jako dobar, a udarni šok odličan. Izlazne rane sam imao i do 150 m udaljenosti, a divlje svinje su padale u krugu do 80 m. Najdalji zabeležen odstrel je vepar od 180 kg na udaljenosti od 180 m sa 300 WM uz slomljenu kost plećke i veliko oštećenje pluća pao je na mestu. Iznenadila me izlazna rana na ovoj udaljeno-sti s obzirom na pogodak u jaku plećku i ni-sam je očekivao (zrno je izašlo kroz rebra). Kroz dve godine odstreljeno je oko 200 divl-jih svinja sa ovom municijom u različitim

kalibrima. Oko 90% divljih svinja palo je u krugu 30 m i tek je nekoliko zrna pronađeno u divljači.

Nakon ispaljenih cca. 600 metaka (uk-ljučeni su moje kolege i ja) GROM se poka-zao kao odlično zrno za divljač veće i manje biomase. Za moj način lova definitivno bolje nego obična meka zrna.

Plus/minusKod fabričke municije PPU barut mi

se nije svideo jer jako prlja cev, a olovno jez-gro odvaja se od tombaka. Moram priznati da ova pojava razdvajanja nije stalna i obič-no se događa kad se zrno zaustavi.

Brzine zrna su testirane na CZ550 30-06 i bile su za 10m/s niže od deklarisane sa prosečnom razlikom u brzinama od oko 20m/s, što je prihvatljivo za fabričku munici-ju.

S ovom puskom grupa je bila 4cm na 100m iako je sa rucno punjenim streljivom puska mogla napraviti grupu od 15mm na 100m.

Benelli ARGO, poluautomatska puška je radila grupe 2.5-4cm na 100m. Moram istaći da sam sa grupisanjem bio prilično za-dovoljan, međutim moje kolege koje su mi pomogle u sakupljanju informacija sa terena žalili su se na razbacivanja grupa pogodaka. Naime neki su meci imali više neki manje baruta. Ova pojava se pokazala i kod mene

IPAK ZADOVOLJSTVO UZ GROM

TEST : zrna

Kada se govori o lovačkim zrnima većina konstrukcijskih rešenja su mekana SP, šuplja HP ili zrna s polimerskim vrhom BT. Ovakva zrna su najčešća i rade odlično na mekanoj divljači (srndać) ali znaju čes-to biti predestruktivna za meso divljači ako HP nije monolitno zrno. Za tvrđu divljač (vepar) neko tvrđe zrno je verovatno bolji izbor.

Piše: Tomo SvetićVOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK

24

nakon municije kupljene godinu dana kasni-je od testiranog.

GROM zrno je odličan proizvod po-voljne cene, međutim taj potencijal nije is-korišćen do kraja zbog lošijeg kvaliteta pun-jenja municije. Municija u celini je na žalost poluproizvod jer nekad je napunjeno dobro nekad loše tako da se mogu dogoditi velike razlike u grupi pogodaka između serija ra-zličite proizvodnje u istom kalibru. Bez ob-zira na kalibar onaj ko se odluči za GROM biće zadovoljan performansama koje zrno GROM pruža.

Test idealnog zrnaZaintrigiran prepirkama lovaca o

“idealnom zrnu” odlučio sam učiniti test lovačkih zrna s univerzalnim kalibrom 30-06. Nije to nikakav poseban test i takvih testova ima po stranim magazinima i inter-netu dosta, međutim često puta takvi testovi su marketinški plaćeni i pobednik se zna unapred. S druge strane mnogi lovci nema-ju pristup internetu ili nemaju vremena da traže podatke.

Za test sam odlučio isprobati Igman SP 11,7g, Winchester SP 11,7g, PPU Grom 11g, Barnes TSX 9,7g, Barnes TSX 11,7g i Norma Oryx 13g.

Testna puška je bila IŽ-94 kombinirka u kalibru 30-06, 12/76mm.

Testni medij je ručno izrađen od novinskog papira. Prvih 6 cm papira je bilo namočeno u vodi, nakon toga sam stavio katalog debljine 2.5 cm tvrdih korica, komad bakelitne plastike debljine 4mm i nakon toga novinski papir delimično namočen u vodi. Ukupna debljina medija je bila 58 cm. Testi-rao sam otpornost zrna na prepreku i probo-jnost. Cilj je bio da medij približno dočara pogodak u plećku gde zrno mora proći kroz jake mišiće i kost da dođe do unutrašjih or-gana. Udaljenost mete je bila tačno 100m.

Igman SP 11.7 grama je stara kon-strukcija mekog zrna koje je zbog niske cene popularno na prostorima i kod nas. Brzina je oko 820m/s, Energija oko 3933J. Zrno se pri pogotku potpuno raspalo u male komadiće ostavljajući košuljicu odvojenu od jezgra. Strelni kanal je širok očekivano, penetracija je oko 25cm.

Winchester CPX2 11.7 grama je nešto poboljšana verzija zrna koju koristi Igman i očekuje se kontrolisano razleganje. Brzina zrna je 825 m/s, Energija 3981 J, a rezultat sledeći. Zrno se otvorilo jako rano i nešto više kontrolisano, strelni kanal je jako širok međutim zrno se ipak raspalo na nekoliko većih komada. Penetracija je bila 32cm.

Grom 11 grama je polu monolitno zrno. Strelni kanal je nešto uži ali pravilniji dok je penetracija daleko veća, 52cm. Ovo zrno je s razlogom jedno od najtraženijih na balkanskom tržištu. Zrno se nije raspalo već je prednji, olovni dro ispao prilikom vađenja zrna. Prednji dro nije “bonded” ili povezan s košuljicom, ponekad se raspadne i radi do-bar strelni kanal dok ostatak zrna radi veliku

penetraciju.Barnes TSX 9.7 grama

je ručno punjen metak brzine oko 900m/s i Energije oko 3900J. Radi se o monolitnom zrnu izrađenom od legure bakra u potpunosti. Zrno je zadržalo masu u celosti, ot-vorilo se pravilno ostavljajući pravilan strelni kanal te pen-etriralo zavidnih 46cm. Zbog svoje velike brzine ovako brzo zrno stvara velike podleve na tkivu ali ne i velike izlazne rane.

Barnes TSX 11.7 grama je takođe ručno punjen metak približne brzine oko 820 m/s te Energije oko 3900J. Zrno se otvorilo nešto kasnije od pre-thodnih ostavljajući lep, širok kanal dubine izvrsnih 56 cm. Nije ni čudno da sa ovakvim zrnom i kalibrom poput 30-06 ili 8x57 JS lovci love uspešno gotovo svu divljač sveta. Prenos energije je izvanredan za monolit-no zrno, a izlazna rana skoro pravilo i kod najjačih veprova. Jako je otporno na sitne grančice i zadržava pravac leta odlično.

Norma Oryx 13 grama je svets-ki poznati teškaš prosečne brzine oko 750m/s i Energije oko 3650J. Iako na pa-piru brojke ne izgledaju impresivno rezu-ltat je odličan. Zrno je meke konstrukcije ali je bonded eng.= povezano. Košuljica je posebnim procesom povezana sa olovnim jezgrom što dovodi do kontrolisanog ot-varanja i sprečava odvajanje olova od bakrene košuljice. Rezultat je bio odličan. Zrno se otvorilo rano, napravilo širok strelni kanali i na moje čuđenje imalo snage da prođe kroz testni medij. Zrno je ostalo u komadu međutim nakon izlaska zadržalo se u kamenu gde je izgubilo 50% mase.

ZaključakOvaj test je samo prikaz šta se

događa sa zrnom pri pogotku u tvrdo ili u prepreku na putu do cilja. Igman i Win-chester iz testa su zrna koja naprave lepu gljivu pri pogocima u mišiće, prenose ve-liku energiju ali ne rade redovno izlaznu ranu što smanjuje šansu za obilan krvni trag. Isto tako u pucanju na divljač u pogonu raspadaju se pri pogotku u granje stvarajući mnoštvo sitnih projektila dovol-jno jakih da rane divljač, psa ili lovca. Njihova namena je odstrel mekše divljači (jelen, muflon, divokoza itd.) te treba izbe-gavati pucanje u plećku. Slična zrna daju dobar efekt pri pucanju na veće daljine ili u kalibru 9.3 mm sa zrnima preko 16g.

Grom, Barnes TSX i Oryx su namenjeni za odstrel tvrde divljači poput divlje svinje ili afričke divljači. Prenose en-ergiju jako dobro i retkost je da ne naprave izlaznu ranu. Krvni trag je uglavnom uvek obilan, a štete na mesu manje. Oryxova

jezgra je dodatno pojačana u odnosu na seri-je proizvedene pre 5 godina. Kod Barnesa sam primetio češće odbijanje prilikom lova na terenu gde ima dosta kamena tako da tre-ba biti jako pažljiv prilikom lova pogonom. Daleko bolje podnose pogotke pri velikim brzinama u odnosu na klasična SP zrna. Barnesova zrna na našem tržistu nudi češki Sellier & Bellot.


25

Koliko puta ste bili u prilici da proči-tate oglas: - Prodajem karabin, kao nov, ispalio ne više od dvadesetak

metaka, malo nagrižena cev. Super povolj-no…Divota, uz povoljno dobiješ i “malo”.

Bez prevelike filozofije i drame, za opšte stanje olučenog oružja kriv je isključi-vo vlasnik. Neznanje, nedostatak vremena ili nemar su glavni uzroci prebrzog propadan-ja karabinskih cevi. Jednostavno,oružje nije blagovremeno i permanentno održavano ili tretirano postupkom kojim se nalaže pre i posle pucanja. Već i vrapci na grani znaju da ako se cev ne čisti, narodski rečeno…neće dugo. Pa zašto je onda svakom trećem kara-binu u Srbiji cev u jadnom stanju? Zašto nam cevi izgledaju kao da je neko u njoj jeo štrud-lu sa makom? Opšta je zabluda da se karabin u toku lovne sezone ne treba redovno čistiti i da je to nepotrebno. Jedna od teorija zab-

lude je i da posle jednog - jedinog ispaljenog metka, ne čisti lovačka alatka. Druga teorija glasi, da je dovoljno provući suvu ili uljem natopljenu krpicu posle pucanja par metaka i da je to perfektno. Posebno vlada mišljen-je da, ako se puca svaki dan, čišćenje nema efekta i da permanentno korišćenje ne utiče na ruiniranje cevi. Postoje i “stručnjaci” koji tvrde da čišćenje posle svake upotrebe može narušiti preciznost. I tako u nedogled.

Uz redovno i pravilno održavanje, vaša karabinska cev će trajati onoliko dugo koliko je deklerisao proizvođač u jedinici ispaljenih metaka. Takođe, neminovno je da se cev “haba” i da ima životni vek. Na nama je da joj omogućimo da precizno i pouzdano ispa-li tih par hiljada metaka pre nego ode u “pen-ziju”. U ovom tekstu nećemo opisivati način i metode čišćenja i održavanje olučenih cevi već će mo se fokusirati na uzroke koji dovode

do nagrizanja, habanja i propadanja istih.

Šta se dešava u cevi

Kao što smo naveli, cev se pre ili kasnije mora “potrošiti”. Samim činom opaljenja i prolaskom metka kroz cev dešavaju se pojave iz domena fizike, hemije, matematike i još po neka. Tu se ukrštaju zakoni mehanike, kinetike, termoenergetike, termodinamike, metalurgi-je i da ne nabrajamo dalje. Najednom dolazimo do saz-nanja da se prilikom pucanja dešavaju složeni procesi i da to nije baš tako jednostavno kako izgleda. Postoje faktori na koje možemo uticati ili ih neutralisati i postoje oni koje ne možemo sprečiti. U nas-tavku teksta ćemo se fokusi-rati na neke od njih. Važno je znati koje faktore može-mo kontrolisati, ublažiti ili smanjiti. Zapravo, osnovna je

poenta ne dozvoliti eroziju i nagriženost cevi dok je habanje - trošenje - neminovnost.

Šta možemo kontrolisati:

• Permanentno i pravilno čišćenje je od presudnog značaja za održavanje i dugov-ečnost olučenih cevi. Posle svake upotrebe, u što skorijem roku, očistite vašeg ljubimca. I to temeljno.

Koristite dokazana sredstva za čišćenje i podmazivanje. Pazljivo upotrebljavajte šip-ku sa adekvatnim nastavcima. Ne preskačite upotrebu mesingane četkice pošto je ona neophodna za skidanje naslaga, naročito bakarnih. Pazite na “usta cevi”i dodirivanje šipkom po istoj. Uvek provlačite šipku od zatvarača ka ustima. Obavezna je upotreba

Piše: Predrag Đurđev

ZAŠTO OLUČENE CEVI PROPADAJU ?Verovatno su svi čuli za frazu “nagrižena cev”. Neretko je svi upražnjavamo i srećemo se sa njome. Šta sve utiče na to da cev bude korodirana…?

Da li ste znali…


26

šipke koja rotira u dršci jer to obezbeđuje pravilno vođenje četkice kroz kanale cevi.. Maksimalno izbegavajte kanap kao alat. Po-ješće vam “usta” i načiniti nepreciznu pušku.. Čistite vaše oružje i kad ne puca. Minimum jednom u tri meseca. Čišćenje je presudno da ne dobijete”nagriženu cev”

• Vodite racuna gde čuvate oruž-je. Naizgled nevažno, ali je to bitan faktor. Neprijatelj cevi su pored ostalog i kondezaci-ja, vlaga, znojave ruke, agresivna prašina. “Cevi” se čuvaju na konstantnoj temperaturi od 16-23 oC, bez vlage , kondenzacije i ču-vene “promaje”. Nije na odmet uvek držati začepljenu cev nekom nauljenom krpicom ili poklopcem. Time sprečavamo permanentni dotok vazduha koji sa drugim činiocima pot-pomaže koroziju. Ne čuvajte / odlažite oružje u kožnim futrolama. Ovakve futrole su tre-tirane hemijskim postupkom kod štavljen-ja koji sadrži agresivne tvari koje nagrizaju metal. Uopšte, izbegavajte držanje pušaka po futrolama dok se nalaze u kućnom okružen-ju.

• Ne koristite municiju koja je laborisana jako davno. Ona je po pravilu loše kondicionirana i u barutu, kapisli i zrnima su počeli hemijski oksidacioni procesi koji pojačano erodiraju cev. Nikada ne koristite metke sa kapislama od živinog fulminata. Njih srećemo u municiji vojnog porekla i lovačkoj municiji starijeg datuma. Pomenute kapisle su “smrt” za cevi. Ne koristite jevt-tinu i municiju loših balističkih performansi. Takva municija je po pravilu sačinjena od loših komponenti.

• Čišćenje i podmazivanje vršite sa adekvatnim solventima. Za konzerviran-je koristite samo preparate koje je propisao proizvođač. Ukoliko vaš karabin neće biti korišćen duži vremenski period, ni sluča-jno ne koristite razne tovatne ili grafitne masti. To su proizvodi za automobilsku a ne za oružarsku indistriju. Benzin, naftu, petrolej, WD 40, silikonske sprejeve, možete upotrebljavati samo kao sredstva za pranje i odmašćivanje a nikako za čišćenje. Njima nećete oštetiti vaše cevi ali nećete imati prop-isno čisto oružje. Trudite se da uvek razdvo-jeno koristite solvente za čišćenje a poseb-no za podmazivanje. Tretiranje “čarobnim vodicama” – jedan preparat za sve…ne daje rezultate. Tim postupkom oružje ostaje čisto ali ne zaštićeno.

Šta ne možemo kontrolisati:

• Prljanje cevi barutnim ostatcima posle ispaljenja metka je proces kojeg ne možemo izbeći.

Sami po sebi ovi nanosi u cevi ne predstavljaju veliki problem i lako se uk-lanjaju. Nisu preterano agresivni i običnim rastvorima se lako uklanjaju tokom čišćenja.

Ukoliko se natalože usled velikog broja ispaljenih metaka mogu formirati karbonske naslage. Tada ta pojava postaje opasna.

• Trenje zrna o zidove cevi je jedan od pratećih uzroka trošenja iste. Sa loše kalibrisanim zrnom i pravljenim od lošeg materijala…trenje se multiplikuje i delimič-no smanjuje vek cevi.

Zato, koristite samo kvalitetnu municiju čiji su dijametri / prečnici zrna tačno izrađeni na datu meru vašeg kalibra i čija je košuljica izrađena od kvalitetnog bakra.

• Naslage bakra, mesinga, olova i osta-lih sastojaka od koga je načinjeno zrno zadržavaju se po poljima i žljebovima vaše cevi. Ovaj proces je neminovnost, koji nastaje kao direktna posledica vi-soke temperature kod ek-spanzije barutnih gasova, pritiska u cevi, trenja zrna pod velikom brzinom i kvaliteta žljebljene cevi / otkivka. U zavisnosti od proizvođača i kvaliteta oružja ove manifestacije su iz-raženije ili obrnuto. Pomenute naslage ozbil-jno utiču na preciznost i dugovečnost cevi. Postoje na našem tržištu posebni preparati kojim se odstranjuju nanosi bakra i olova tokom redovnog čišćenja. Preporuka je da se naslage obavezno uklanjaju posle 30-50 ispaljenih metaka. Ukoliko vasa puška dras-tično gubi preciznost, obavezno prvo očistite bakrene naslage.

• Najveća opasnost za cev su ba-rutni gasovi koji nastaju tokom ispaljenja zrna. Vreli gasovi, pod velikim pritiskom i velikom brzinom projektila najviše ero-diraju cev. Prozvođači baruta sve više rade na proizvodima koji nisu toliko agresivni i da u dodiru sa vazduhom ne stvaraju pre-više korozije. Na žalost, kiseonik koji sag-oreva tokom opaljenja obilato pomaže da se nagriza cev i to je nemoguće sprečiti. Naročito su podložni koroziji: komora met-ka, prelazni konus i prva trećina cevi. Iz tog razloga, “brzi” i Magnum kalibri su poznati po kratkom veku cevi /u proseku 2000-3000 kom./ Pod bržim kalibrima podrazume-vamo one koji imaju mali dijametar zrna i početne brzine preko 1000m/s. Budite svesni da životni vek cevi kalibra 22-250 i 8x57 nisu jednaki.

Vićina podataka iz ovog teksta je poz-nata našim lovcima. Namera pisca ovih re-dova je da još jednom podseti sve korisnike

olučenih cevi… da je blagovremeno čišćenje jedini put da naše oružje ostane u kondiciji duži niz godina. Zaboravnost ili nemar nas može koštati puno nevolja i puno para. Pet-naestak minuta posle svakog pucanja koje će mo odvojiti za čišćenje, daće nam mogućnost da dugo uživamo u našim “ljubimcima”. I da podsetimo...Stanje oružja govori o kakvom se lovcu radi. Ako želite da procenite svog kolegu, zavirite u njegovu pušku.


27

Izgled čela zatvarača usled lošeg održavanja

Šipka nesme da dodiruje usta cevi

Korozija u prelaznom konusu cevi

Rad sa psom može da obavlja samo ličnost mirne naravi, a da pri tome ima znanje i sposobnost animacije

kod psa. Naravnio ne mora biti i lovac. Pa posebni jer imaju istančan odnos ka psima, imaju savršeno smiren i uravnotežen nervni sistem, kojima nervi dozvoljavaju da se ni malo ne uznemiravaju u nijednom delu svog zanimanja.

Dakle, obuka može početi ako imamo „u igri “ par. Čovek i pas. Prvi je onaj koji je ALFA od početka do kraja, on ima zamišljen

plan, zacrtan program, postavljen cilj. Kao profesor kad priprema predavanja učenici-ma. Taj njegov plan sesastoji se uglavnom od tri faze obuke ako su lovački psi u pitanju. Prva je kućna obuka, zatim druga dva dela su dorada poslušnosti koja se može izvoditi u zatvorenom ali i u otvoreneo prostoru, te ona treća – na terenima, polju, šumi na vodi. Ova gore naslovna reč STRPLJENJE je ključ svega, i nju ćemo ponavljati, kako bi saču-vali razum i našeg učenika vodili kroz faze obuke, bez poteškoća, i izbegli razno razne

nesporazume i neugodnosti za oboje. Poznata poslovica kaže: “ Starog psa

ne možeš naučiti novim veštinama “ ! Među-tim to je delomično tačno, naročito se to odnosi na psa koga su prvo pustili da ostari, pa onda nešto hteli da ga obučavaju. Ali kada se sa našim štenetom započne pravovreme-neo i kontinuirano nastavi uz stalno ponavl-janje gradiva, ono će i kada odraste, i do kraja svog ne tako dugog života, zadržavati sposobnosti učenja.

Savršen primer je naše školvan-

Piše: Međunarodni kinološki sudija i instruktor: Obrad M.Štrbac

KAKO PAS UČISTRPLJENJE I DOSLEDNOST UČITELJA

Praktična lovna kinologija

Jednostavno rečeno – svako to i ne može, budimo objek-tivni. U svetu imamo mali broj vrhunskih trenera i dresera pasa, ili kako ih u narodnom rečniku nazivamo dresera pasa. Prvenstveno radi toga što to nije nimalo lak posao, a ljudi koji se time bave na neki način su posebni ljudi.


28

je. Započeli smo sa 6-7 godina prvo svo-je školovanje, a sa dvadesetak i više upisali fakultete. Dakako neki se ljudi i posle ovog doba usavršavaju, nastavljaju uspešne kari-jere, školuju se, a sve zahvaljujući onome što su zapravo na početku ostvarili. Zar možemo tako zamisliti nekoga ko je prvih 20 godina bio „ bez škole“, negde po strani, i nakon toga se uključio u školovanje? Nikako. Dakle važi isto pravilo i za ljude i za pse. Za psa čija je obuka započeta na vreme i pravovremeno, učenje automatski postaje način života, i naš mali učenik se tako prilagođava i marljivo uči, a mi mu samo svesrdno pomažemo.

Asocijacije Naš učenik uči pomoću asocijacija, i

ceo proces se odvija stalnim ponavljanjem, zatim ponavljanje i onda opet ponavljanje gradiva, i tako sve dok to što ga učimo ne postane navika učenika, ili bolje rečeno, deo ponašanja psa. Tek tada slobodno možemo reći da je pas savladao komandu. Postoje dva različita nivoa na kojima pas uči - svestan i nesvestan. Kada pas ponavlja radnju jedne te iste situacije i na isti način, nazivamo nes-vesna. U ovom delu psa niti prinuđavamo niti nagrađujemo, on jednostavno radi ono što od njega i očekujemo, jer to pre nikada nije radio, na bilo koji način. Naš učenik će vrlo brzo shvatiti i početi razlikovati šta je igra a šta je učenje i izvršavanje datih zada-taka.

SVESNO učenje se odnosi na one situ-acije, kada on mora da zna da ga nečemu učimo, tj. na formalnu obuku, a koja treba da započne sa starosti šteneta sa oko 12 ned-elja. Štene tada polazi u školu, a mora da se uklope neke vrlo važne pretpostavke. Metodi i sredstva su : zdrav razum, ljubav, nežnost, doslednost, strogost, i opet i još više strogos-ti, sve do potrebe i one neželjene – „isprašiti malo po turu“.

Uslovi Pa kako pas uči? Opet kao i dete. Na

isti način. Svakako da bi obuka bila uspešna učenik mora da zavoli školu i učitelja, i dok se to ne poklopi nema normalnog učenja niti rezultata. E ovde ima jedna neverovat-na ali dokazana činjenica. Naučnici su ipak dokazali na testiranju određenog broja pasa , u različitim rasama, i utvrdili da ni jedna nije inteligentnija od ostalih, ali da u svakoj od rasa postoje individualne razlike u in-teligenciji, što sam tokom svih mojih dugih godina rada i druženja sa psima ptičarima, davno već zaključio i utvrdio. Ovo sam prenosio mladim ljubiteljima pasa, kojiima tek predstoji kontakt sa psima različitih os-obina, linija i rasa pasa. U ovome je jedno važno i bitno, a važi za sve rase, da štene u svom ranom uzrastu ima puno kontakta sa ljudima, u periodu svog mentalnog razvoja.Takodje i sa drugim psima. Ključ učenja je da mladi pas stekne prisan odnos sa ljudima i da bez straha prilazi, jer će to olakšati rad i školovanje. Kada pas nema straha od ljudi i

drugih pasa, on će maksimalno koristiti in-teligenciju.Takodje navikavanje na okolinu, koju pas vrlo lako pamti. Ovo mesto se pr-venstveno odnosi na mesto gde vršimo rad-nje sa njim, tj. školovanje, ako nije tu stekao neku neugodnost, ili bol, te da nije ni na koji način tu uplašen.Tada će svu svoju pažnju usmeravati na naše nagovore i uputstva, i iz-vršavati ih bez straha.

SigurnostU svemu su prvi utisci važni. Štenetu

prvi naš kontakt sa njim treba da bude pri-jatan, i nakon toga zauvek. Nežnost svi vo-limo, a sa tim se događa i sigurnost, među-sobno poverenje, i poslušnost.Taj odnos je vrlo važan za sve što će se kasnije dešavati između nas i psa. Svi psi se rađaju sa jednom neverovatnom osobinom, a to je da nas za-vole i zadovolje. Isto to žele , da im gospodar bude zadovoljan i zahvalan. Ovo sve posta-je važno sredstvo u samom procesu obuke, a naši kontakti i sporazumevanje, forma maženja te pažljivog i prijatnog ponašanja. Moramo pomoći mladom psu da savlada na bezbolan način sve neprijatno oko sebe, neu-godne zvukove, nove mirise, predmete i lju-de sa kojima će se susretati, jer je napustio do tada bezbednost svoje majke, i miran način dosadašnjeg života u zajednici.

Zato nemojmo brzati, glupo postupati i na brzinu gledati da što pre psa osposobimo za praktičan lov, jer ćemo se ubrzo razočara-ti, i doći do nekih nama neželjenih rezulta-ta, a umesto u sebi, tražiti pogrešne krivce u svima drugima. Štene se vodi u školu, a ne u lov, i to je pravilo koje moramo svi poštovati.

Kako škola traje, naš zdrav razum ukazuje, kako i na koji način treba da izbal-ansiramo načine i metode nagrada i kazni za učenika, kako bi se mehanizam učenja mogao nastaviti, ali da obojica budemo za-dovoljni.

Nežnost Našem učeniku trebamo stalno doka-

zivati i pokazivati šta od njega želimo. On će kroz neke faze pokazivati i svoje vrline, a to je da pokuša da izbegne određenu radnju, jer moramo shvatiti da je i on živo biće koje ima i svoja razmišljanja i potrebe. Zato mu pokažimo radnju na najjednostavniji način onu koju želimo da uradi, a sa takvim pos-tupanjem ćemo ga vrlo brzo naučiti, i onda prelaziti u novo gradivo. Sve dok ne savla-da neku radnju ne prelaziti u novu fazu jer ćemo ga tako dovesti do sopstvenog košmara i zabune, a time i nedovoljno obučenog psa, dakle, čestim ponavljanjem, on će shvatiti našu želju, i rado je uraditi, i onda možemo dalje. Ponavljam namerno važne reči. Tren-er ili učitelj mora biti dosledan i strpljiv, te na razuman način svoje znanje prenositi na mladog psa, kako bi brzo i jednostavno prihvatio i svladao temu. I ne zaboravimo sledeće i važno. Ne vodite psa na obuku ako ste ga nahranili ili je bolestan. Nikada i nikada. I prvo . Ako ste razdražljive naravi, ili vas je prethodno neko isprovocirao i nal-jutio, nipošto ne prilazite psu, jer ćete svoje duševno stanje preneti na njega, a on će to veoma brzo uočiti, ne izlazite u školu. Bolje preskočiti nego greške raditi, ima vremena ako smo se za to opredelili. Obučavanjem svoga lovačkog psa, radite nekoliko vrlo ko-risnih i velikih stvari. Istestiraćete sebe kao ličnost, kao dresera i vodiča lovačkog psa, vaše mogućnosti oko školovanja, te nešto što je vrlo bitno za ovoga psa sa kojim trebate da lovite. Neškolovan i neobuzdan pas u lovištu je nekoristan i smeta svima. Zamerate se drugovima-lovcima, i nemate sami lovačko uživanje jer vas ometa vaš pas. Zato srećno u obuci sopstvenog psa, a možda se jednom prihvatite da to isto uradite prijatelju ili ne-kom drugom i to veoma uspešno.

.


29

Šta je pas u tom pogledu nasledio, ne možemo ni na koji način menjati. Na razvoj pasjeg tela možemo uticati, i to

vrlo mnogo u pozitivnom, a takođe i u neg-ativnom smislu. Ispravnom ishranom i siste-matskim gibanjem pas će razviti lepe oblike tela i obratno, slaba ishrana i stalni vez na lancu ostaviće na telesnoj građi beleg nema-ra za psa. Dakle, lepota tela zavisi od našeg postupku sa psom, dok oblik glave ostaje ne-promenjen.

Nasledne mane u radu i vladanju jesu: manjak temperamenta, slab nos, slabo sta-janje, goropadnost i bojažljivost, te strah od hica (taj može biti i stečen). Za ispravljanje nasleđenih mana nemoćni smo. Ako pas nema temperamenta ni oštar njuh, mi mu ga ni na koji način ne možemo dati.

Stečene mane jesu: razgonjač divljači, pas koji divlja na hitac ili ga se boji, trgač

divljači, loš aporter, zakapač divljači, razgon-jač peradi, neposlušan i isprebijan zaplašen pas. Te mane možemo ispraviti ukoliko pas nije prestar i nije te mane previše usvojio.

Sa razgonjačem divljači moramo up-orno ponavljati vežbe na dugoj čvrstoj uzici i prisiljavati ga da pri svakom dizanju divljači legne i ostane neko vreme u tom položaju. Jednom rečju, treba stalno vežbati vežbe. Važno je da uvežbavamo što češće i sve os-tale vežbe u poslušnosti: dolazak na zvižduk, leganje na zvižduk, gde god ga ovaj zatekne.

Na dugoj ćemo uzici istim načinom vežbati i psa koji divlja na hitac. Na svaki hitac prisilit ćemo ga da legne i da u tom položaju ostane neko vreme, tj. do zapovedi ustani. Mnogo neugodnija i teža mana jest strah od hica. Taj je strah upravo straho-vit u pasa koji ga imaju. Takav će pas samo kad vidi da dižemo pušku odjuriti glavom

bez obzira pa i na najveće udaljenosti i neće nam se sam vratiti, moraćemo za njim da ga uhvatimo. Svako kažnjavanje takvog psa još učvršćuje tu njegovu manu. Budući da je ona nasledna, bezuslovno je potrebno da se takvi psi izluče iz rasploda. Da može biti i stečena, dokazuje okolnost da su je stekli neki psi koji je pre nisu imali, a nakon što su bili nastrelje-ni, pojavila se. Meni se dogodio slučaj da sam pucao za oblačnog vremena na grlicu; kada je pala a pas je hteo da je aportira, udario je u našoj neposrednoj blizini grom. Usled toga pas je dobio silan strah od hica i gotovo godi-nu dana sam se trudio da ga toga oslobodim. Uspeo sam, ali ako mesec dana nije čuo hi-tac, prvi hici su mu opet vraćali strah.

Ta se mana leči ovako:Uzmemo pomoćnika i pođemo sa

psom u dobro ograđeno dvorište ili vrt. Po-

Piše: LSV press

ISPRAVLJANJE MANAPraktična lovna kinologija

Pas može imati dve vrste mana, mane po obliku tela i mane u navikama, tj. mane u radu i ponašanju. Obe mogu biti ili nasleđene ili stečene. Po obliku tela pas može imati nasledne mane u zubalu, obliku glave, očiju.Šta je pas u tom pogledu nasledio, ne možemo ni na koji način menjati.


30

moćnik ponese sa sobom vazdušnu pušku sa dosta metaka. Psa držimo na kratkom vezu, a pomoćnik sa puškom ode od nas što je dalje moguće. Podigne vazdušnu pušku i odapne metak. Pas već pri podizanju puške, ako je to video, nastoji svom silom da se od nas otkine i otrči glavom bez obzira. Budući da je na vezu to ne može učiniti a mi ga umirujemo i gladimo po leđima. Ta se vežba taj dan a i sledećih dana često ponavlja. Psa neprestano umirujemo, pokušavamo se s njime poigrati, gladimo ga, a uz to ga puštamo na sve duži vez, dok ga konačno iz njega ne ispustimo. Vazdušne puške ne čine jak prasak i pas se dosta brzo na njega priuči. Usled toga izgubi strah već pri dizanju puške. Kada se pas već sprijatelji sa vazdušnom puškom i njenim odapinjanjem, a to ćemo postići samo tako da s njim za vreme tih vežbi postupamo što lepše, pređemo na drugi stupanj vežbanja. Pri tome upotrebljavamo, umesto vazdušne puške, flobert. Počnemo jednako kao i sa prethodnom puškom. Za prvih hitaca će se pas možda opet početi bojati no ako ga umirujemo i milujemo, prestaće. Ako je dobar aporter možemo mu nakon svakog ispaljivanja metka baciti goluba, grlicu ili divlju patku, da je donese. U takvom slučaju možemo radije dopustiti da pas počne divl-jati na hitac, nego da ga se boji. To je slično slučaju ako imamo savijen papir, a hoćemo ga izravnati. Savijemo ga na suprotnu stranu i on će se izravnati.

Na trećem stupnju uzmemo pravu pušku sa što je moguće slabije punjenim me-cima. Pomoćnik okrene pušku od nas da se hitac što je moguće slabije čuje, a mi sa psom postupamo kao i napred, tj. umirujemo ga, bodrimo i milujemo, a možemo mu baciti i što za aportiranje.

Tek pošto smo psa u zatvorenom pros-toru oslobodili straha od hica, možemo s njim otići u lovište. Poželjno je da prvi hi-tac koji čuje u lovištu bude tako udešen da je divljač pala, da ju je pas vidio i da mu dopus-timo da odmah pođe po nju, što ne dopušta-mo drugim psima. Strast za hvatanjem pale divljači takođe deluje tako da potiskuje strah od hica. Kad smo psa potpuno oslobodili od toga straha, možemo od njega ponov-no tražiti da legne kad je divljač pala i da je tek na zapoved donese. To postignemo opet dužom uzicom i koralom, kojim pse prisil-javamo da legnu kada je divljač pala i tek na zapoved odu po nju.

Odučavanje psa od straha na hitac mukotrpan je i dugotrajan posao, a mno-go puta se ni ne isplati, osobito u pasa koji mogu ići samo u gruupni lov. Ako se u tom lovu mnogo puca, takav se pas, iako je od tog straha oslobođen, ipak neće ponašati kao drugi psi. On, naime, redovno neće tražiti sa veseljem, jer ga često uzbuđuje pucnjava, nego će redovno ići za petama svoga gos-podara. U pojedinačnom lovu, tj. kada lovi samo sa gospodarom, može postati i odličan pas, potpuno oslobođen straha od hica. Sa takvim psom može se vrlo lepo loviti, osobi-to ako se pred njim odstreli mnogo divljači, a on je dobar aporter, kome donošenje čini veliko veselje.

Ima pasa koji pri donošenju, odnosno hvatanju, divljač zgrabe tako čvrsto da iz per-nate divljači ispadnu creva, a zecu popucaju kosti. To je teška mana, jer takav pas načini u lovištu veliku štetu. Sva divljač koju on dono-si izgubi mnogo na vrednosti, pa ga od toga moramo što pre i što temeljitije odučiti. To postižemo ovako: odstrelimo grlicu, kumri-ju. goluba ili trčku, tj. divljač koju možemo dobrim delom staviti u ruku i obuhvatiti

je što je više moguće šakom i prstima. Psa posednemo i uz zapoved »aport« stavimo mu tu divljač zajedno sa našom rukom u gubicu. Pas neće divljač stisnuti radi toga što oseća da mu je u gubici uz divljač i naša ruka. Obilno ga hvalimo i vežbu ponavljamo dok pas shvati da je nama drago da on divljač nežno drži u gubici i da je ne stiska.

U daljnjim vežbama stavljamo psu u gubicu divljač tako da sve više povlačimo našu ruku, dok mu napokon na kraju daje-mo divljač samu. Ukoliko bi je opet pokušao stiskati, oštro »ne« trgnut će ga, a pravilno držanje treba obilno hvaliti. Kada smo posti-gli potpuni uspeh kod psa u sedećem stavu, zapovedimo mu da se digne i pođe sa divl-jači u gubici sa nama. Svaki pokušaj stiskanja treba sprečiti oštrim povikom ne, a svako is-pravno nošenje obilno hvaliti. Kada smo i tu vežbu uvežbali, držimo psa na kratko, a divl-jač stavimo pred njega na zemlju. Zapovedi-mo mu da je digne. Svako stiskanje sprečimo trzanjem povodnikom i povikom »ne«, a svako pravilno hvatanje obilno hvalimo. Pas će tim načinom prestati stiskati i oštećivati odstreljenu divljač.

Neki psi dugo gnječe odstreljenu divljač i donesu je tek nakon dugotrajnog zapovedanja i srdžbe vodiča. To je takođe nepoželjna mana, jer je sigurno i takva divl-jač oštećena. Takvog psa privežemo na dužu uzicu, bacimo mu divljač i zapovedimo »aport«. Kada je došao do divljači i uhvatio je, smesta mu zapovedimo „dođi“ i povlači-mo ga uzicom ka sebi. Ako je divljač ispustio, prestanemo ga vući i ponovno zapovedimo da je uzme. Čim ju je uzeo, opet sledi zapoved „dođi“ i vuče je ka nama. Ako pravilno radi, sledi obilna hvala, koja mu čini veselje i daje pobudu da izvršava naše zapovedi i želje.


31

Potreba za intenzivnijim i kvalitet-nijim obezbeđivanjem i nadzorom u današnjem društvu uopšteno a

posebno u lovištu je doprinelo prodoru novih tehnologija i u lovstvo. Tako u cilju sigurnijeg i preciznijeg lova, kvalitetnije i preciznije kontrole, sigurnijeg kretan-ja i u noćnim uslovima u ovaj segment prodiru uređaji zasnovani na tehnologiji noćne, digitalne optike a u skorije vreme i termovizijski uređaji.

Prva od gore navedenih teh-nologija je tzv. noćna optika koja se zas-niva na principu pretvaranja fotona u elektrone koji se pojačavaju i koji potom udaraju u fosforom obloženu ploču što izaziva ponovo stvaranje – fotona koje sada, posmatrajući kroz okular uređaja za noćno posmatranje, vidimo kao ver-an prikaz onoga što se nalazi pred nama i što je bilo nevidljivo zbog slabe osvetl-jenosti.

Noćna optika nam daje, svima do-bro poznatu, sliku u nijansama zelenog a postoje i pojačivačke cevi koje daju sliku i u nijansama sivog. Obično imaju dodatni IC osvetljivač koji obezbeđuje veći domet i jasnoću slike. Svojstveno noćnim optikama starijih generacija je zrnatost slike kao ivična distrorzija (blago zamagljenje ili izobličenje prikaza što se više odmiče od središta posmatra-nog objekta) . Cene ovih uređaja su da-nas dosta pale tako da na primer vrlo dobre višefunkcionalne monokulare sa kvalitetnim GS cevima (bez gore opisa-nog rubnog izobličenja) kao što je npr. Pulsarov Challenger, možete nabaviti već od 36.255,00 dinara.

Novost na području noćnih op-tičkih instrumenata su tzv. digitalne optike. U ovom segmentu se nude mo-nokulari koji su istovremeno , monoku-lari pa i kamere a koji vam nude široku paletu mogućih primena. Ako uzmemo za pirmer uređaj DN55, isti možemo ko-ristiti kao noćni monokular sa povećan-jem od 10 puta, kao kameru za snimanje posmatranog, i kao digitalni sklop kojim se dnevna optika(dvogled, monokular) sa lakoćom i brzo pretvara u noćnu op-tiku. Najveća prednost digitalnih optika u odnosu na klasične noćne optike koje počivaju na pojačivačkim cevima je to što su digitalne optike primenjive i danju i noću i nisu osetljive na prodor svetlo-sti. Prikaz posmatranog je u nijansama sivog a domet ovih uređaja po pravilu premašuje 300 metara i može se meriti sa noćnim optikama druge generacije. Još jedna prednost ove grupe uređaja je njihova mala osetljivost na trzaj, po-trese, udarce... Ovi uređaji su nešto sk-uplji od većine klasičnih noćnih uređaja

i tako gore na-vedeni DN55 košta oko 180 000,00 dinara a jednostavniji monokulari se kreću oko 50 000,00 dinara. Pioniri i ino-vatori u ovom segmentu su Yukon i Pul-sar i tu postoji cela paleta vrlo kvalitetnih uređaja sa dodatnom opre-mom za sve moguće namene.

Treću grupu uređaja koji nam omogućavaju vidljivost i u uslovima kada ne možemo videti “golim okom” su termovizijski uređaji. Reč je o elek-tro-optičkim instrumentima koji pri-kazuju objekte koji emituju toplotu, što znači da sa njima vidite, u odnosu na okolinu, toplije predmete u obliku silu-ete. Vidite čak i kroz maglu pa i visoku travu, granje i lišće ako nije pre gusto. Svojstveno termovizijskim optikama je da se pomoću njih vidi kroz dim, što ih čini vrlo korisnim za vatrogasace. Isto tako, moguće je videti i toplotni trag s obzirom da termovizijski uređaji prikazuju razliku u temperaturi. Na taj način možemo videti gde je topli objekat bio ili „ležao“ ako je to mesto još uvek toplije od okruženja. Slika prikazana termovizijskim uređajem je manje de-taljna nego što je to posmatrano kroz digitalnu ili klasičnu noćnu optiku, ali u svakom slučaju termovizijske optike imaju svoje prednosti koje proizilaze upravo iz činjenice da prikazuju „top-linu“ koju nije moguće videti drugim optikama. Savremene civilne uređaje ove grupe odlikuje izuzetma kompak-tnost, veliki domet i jednako kvalitetan rad u svim temperaturnim uslovima . Kao primer možemo uzeti nove termov-izijske monokulare „Quantum S“ serije težine manje od 0.4 kg koje imaju dom-ete od preko 900 metara, displeje visoke rezolucije od 640x480 kao i garantovano nesmetan rad bez ikakvog zamrzavanja

slike svojstvenog starijim uređajima u velikim temperaturnim rasponima od -200C do +500C, što praktično u celosti obuhvata uslove rada u našim lovišti-ma. Termovizijski uređaji su skuplji od gore navedenih i njihove cene kod nekih modela prelaze 220 000,00 din.

Ako se još uvek pitate što je od gore navedenog Vama potrebno ovako bi glasila kratka komparacija:

Klasične noćne optike (jeftinije) su najjeftinije i dometi im se kreću oko 100 metara. Domet je moguće povećati dodatnim IC osvetljivačima. Ne može-mo ih koristiti danju i osetljive su na prodor svetlosti (ako nemaju blokadu). Prikaz je u nijansama zelenog i dosta je detaljan.

Digitalne optike nude znatno veće domete od preko 300 metara, bolju rezoluciju slike i nisu osetljive na prodor svetlosti. Znatno su manje osetljive na trzaje. Slika je vrlo detaljna ali i cena im je viša u odnosu na većinu klasičnih noćnih optika.

Temovizijske optike su najskuplje od tri navedene tehnologije. Velikog su dometa ali nude i prikaz sa manje de-talja. S druge strane omogućavaju gled anje i kroz travu, granje, lišće kao i mo-gućnost detekcije topline na mestu gde je posmatrani objekat ležao ili se naslan-jao.

Više o ovim uređajima kao i o os-talima iz naše ponude možete saznati na www.lapis-plus.com i na www.izfotel-je.com kao i pozivom na broj telefona 011/2642-470 Lapis-Plus d.o.o. Beograd

NOĆNA, DIGITALNA I TERMOVIZIJSKA OPTIKA U LOVIŠTU

IZLO

G -

IZLO

G -

IZLO

G -

IZLO

G

NOĆNA, DIGITALNA I TERMOVIZIJSKA OPTIKA U LOVIŠTU

Osamdesetih go-dina prošlog veka, posredst-

vom Lovotursa u vojvo-đanska lovišta dolazilo je na hiljade stranih lo-vaca na grlice. Na velik-im parcelama zasejanim suncokretom lov je bio veoma uspešan a obavl-jao se uglavnom u zadn-joj dekadi avgusta mese-ca u vreme dozrevanja ove biljke. U to vreme su na stotine hiljada grli-ca u svom selidbenom putu na jug „padale“ na suncokret radi uzimanja hrane i odmora za nas-tavak napornog puta u Afriku. Zbog toga su ih italijanski lovci naz-vali „afričke grlice i taj neslužbeni naziv se nekako zadržao do danas.

Jeda od najpoznatijih destinacija u to vreme bio je Bajmok, na severu Bačke, u či-jem ataru su bile parcele suncokreta, velike po nekoliko stotina hektara.Organizacija lova u ovom poznatom lovištu vršena je do perfekcije. Veoma dobro organizovana osmatračka služba lociranja mesta preleta grlica, sakupljanje odstreljene divljači uz po-moć podmladka, raznošenje lovaca –turista sopstvenim džipovima pa sve do smeštaja i zamrzavanja divljači, činili su da ovo lovište radi veoma uspešno.

Rezultata ovako dobre organizacije bio je odstrel oko 18000 grlica samo u jednoj lovnoj sezoni. Bajmočani su u to vreme bili uzor ostalima kako treba raditi. Inolovci su često u ovo mesto dolazili i autobusima tako da da je samo u jednom lovnom danu lovilo i do stotinu lovaca.

Događaj koji se zbio desio se upravo lovcima jednog turističkog autobusa iz Ital-ije.

Dobio sam putni nalog u Lovoturso-voj agenciji „Quatro Cervi“ sa zadatkom da povedem u lov grupu od oko 40 lovaca upravo u Bajmok. Krenuli smo iz Novog Sada u rane jutarnje sate kako bi u lovište stigli u cik zore, kada počinje prelet grlica. Bajmočani nas dočekuju u svom lovačkom domu i odmah po obavljanju procedure pri-jave gostiju krećemo put lovišta. Sa nama u auobusu polaze i domaći lovci zaduženi za organizaciju. Brzo stižemo u lovište as-faltnim putem prema graničnom prelazu sa susednom Mađarskom i ostaje nam još oko kilometar letnjeg puta do bagremove

šumice, odakle se lovci raspoređuju po obližnjoj parceli suncokreta. Vozač autobusa se interesuje, kakav je preostali deo puta koji treba preći do šumice. Domaći lovci tvrde da je put ravan bez i jedne rupe. Vozač polako skreće autobusom na letnji put i prilikom si-laska na blagom nagibu osetismo da je nešto „secnulo“ u zadnjem delu gde je bio motor. Nastavljamo vožnju po zaista ravnom putu ali nas samo posle 500 metara zaustavlja lo-vočuvar Marko i upozorava vozača de nešto curi iz autobusa. Vozač odmah ugasi motor i izašavši iz autobusa hvata se rukama za glavu. Čuo sam njegov vapajući glas „Razbili smo karter i svo ulje je iscurilo“. Sad, šta je tu je. Organizujemo na brzinu raspored lovaca po terenu a Marko odlazi motorom da obav-esti predsednika Stoleta šta se desilo. Stole posle izvesnig vremena dovodi mehaničare iz poljoprivrednog dobra „Ravnica“ koji nas uveravuju da će karter zavariti. Odmah pristupaju skidanju kartera a mi odlazimo u obilazak lovaca. Puške prašte na sve strane i pored svakog lovca je poneka odstreljena grlica.

Najednom kraj šumice čujemo kukn-javu i jauk na italijanskom jeziku. Brzo odlazimo tamo i vidimo jednog lovca sa spuštenim pantalonama koji je držao ruke na zadnjici uz glasno negodovanje. Siromah pošao je „radi sebe“ i tek što je spusti pan-talone dobio je nekoliko zrna sitne sačme u tur. Srećom sa turistima je bio jedan dotore koji je pincetom odmah povadio tih neko-liko zrna. Posle dezinfekcije i flasterisanja rane lovac je nastavio lov kao da se ništa nije desilo. U međuvremenu je autobus popravl-jen uz veliku zahvalnost vozača mehaničari-ma koji su obilato počašćeni. Kako u smiraj dana nije više bilo preleta grlica, donosimo

odluku sa šefom grupe da krećemo kući. Ali hoćeš vraga! Baš šef grupe je negde u zano-su lova zaboravio gde je ostavio svoju torbu sa municijom i svim dokumentima. Parcela ogromna i svi krećemo u potragu. Nakon pola sata javlja se dečak koji je bio sa šefom i kaže da je torba nađena. Šef časti dečaka, radostan zbog nađene torbe i svi sa prik-upljenom lovinom odlazimo u lovački dom radi pravljenja zapisnika o izvršenom lovu. Posle uzajamnog čašćavanja zbog dobrog lova, poravljenog autobusa i nađene tor-be uz pozdravljanje sa domaćinima turisti se umorni smeštaju u autobus. Još jednom radi predostrožnosti upozoravam lovce da provere svoje oružje, da nekome slučajno nije ostala napunjena puška. Odjednom kao grom iz vedra neba grunu pucanj iz neči-je puške u autobusu, posle čega nasta tajac. Jedan mladi lovac iz sredine autobusa pola-ko ustade sa svoga sedišta, bled kao krpa i reče“gospodo ja sam opalio“. Na krovu auto-busa zjapila je pristojna rupa A vozača samo što šlog nije strefio. Mladi lovac je posle up-ozorenja na veoma čudan način proveravao da li mu je puška ispražnjena, povukavši obarač. Srećom puška mu je bila među ko-lenima a cev okrenuta na gore. U suprotnom ko zna šata bi se desilo i kakav bi ishod bio.

Posle svega nastavljamo put za Novi Sad. U Agenciju stižemo pred ponoć gde referišem šta se toga dana sve izdešava-lo. Direktor turizma u to vreme, Ing Relja Malešević na kraju je prokomentarisao:

-Ovo je previše uzbuđenja u jednom danu i za takvog vodiča kao što je naš Deja.

A ja sam samo u sebi pomislio, lov je uspeo ako se svi iz lova vrate koji su u lov pošli.

TREBALO JE SVE OVO PREŽIVETIPriča: Sećanje turističkog vodiča Piše: Dejan Milkov


33

LOVAČKO ORUŽJE, OPTIKA

Prodajem 2 komada karabina 8X57 Crve-na Zastava sa optikama Ofotert 4X40 Coated optiks image moving (Japan), sa tunelskom fiksnom montažom. Puške su u očuvanom stanju. Može zame-na za lovačku sačmaricu cal. 20. Tel.: 064/1126700 AtilaProdajem trofejnu pušku,Broving sa kru-povim cevima. Proizedenu od 1904-1910 godine,u seriji od pedeset komada. Gravi-rana glava(ručni rad),a na njoj ima pečat majstora koji je radio. Kontakt telefon 0631262408.

LOVAČKI PSI

LOVAČKI PSI ZA PARENJE, NKD- DACHS von Truringer-Zipfel, uvoz Nemačka, D I, S I, 5xRCAC, 7xCAC, i VO-A I O:Ungaro KS HEGE HAUSM:Mo-na von Truringer-Zipfel i njegovi šten-ci. Tel: 021 762257 i 064 2321017, ww-w.N.K.D.com

Prodajem štenad Nemačkih kratkodlakih pričara, 3 meseca, od odličnih roditelja, vrlo povoljno Tel: 021 760-221Na prodaju štenci Mađarske oštrod-lake vižle, od vrhunskih lovnih pasa, četiri muška i četiri ženska šteneta, tel. 063/8037433 i 021/6434876Na prodaju štenci vajmarskog ptičara, roditelji odlični eksterijerni i lovni psi, tel. 063/7781300.Povoljno prodajem NLT svih uzrasta, izvanredan površinski rad, vrhunskog porekla, veoma lepog eksterijera. Takodje prodajem NK ptičare vrhunskog radnog i eksterijernog porekla kao i engleskog big-la. Tel: 064 5787835 i 062 8004549Epanjel bretoni, uvedeni u lov raznih uz-rasta kao i bretoni sa titulama u eksterije-ru. Legla u julu. Tel: 0638447472Jazavičari Oštrodlaki štenci stari 8 nedel-ja na prodaju poreklom od uvezenih pasa vrhunskih radnih i eksterijernih linija! In-formacije na telefon 063 773 26 24

KAŠIKOVIĆ PETAR (1942-2009)

ZIZAKOV MIROSLAV(1929-2011)

OBRADOVIĆ VUJADIN(1940-2009)

BRAJOVIĆ MIHAILA-BEBO (1925-2012)

RADEVIĆ TOMISLAV(1938-2012)

ANDRIĆ KAMENKO(1937-2007)

VAŠE MALE OGLASE i NJIHOV SADRŽAJ PO CENI OD 600 DINARA (SA PDV) MOŽETE DOSTAVITI: PUTEM POŠTE NA ADRESU: Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 PetrovaradinNA E-MAIL: [email protected] SMS PORUKOM NA: 060/6432 222Oglasi se uplaćuju na: Lorist Agencija Petrovaradin, 600,00 dinara na račun broj: 160-213600-58 Ne treba poziv na broj Posle uplate pošaljite nam poštom uplatnicu kao dokaz da ste izvršili uplatu.

MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI

LOV PREPELICE U BANATU

LU "Livade" Kovačica

Organizacija lova i odstrel 5 prepelica iznosi 1000 dinara,svaka sledeća je 200 dinara.

Kontakt:Kovačica - 063/7621226Samoš - 064/4962241

Prodajemo PEUGEOT 407 Karavan, 2.0, proizve-den 2005, registrovan do septembra 2014 godine,

prešao 224.000 km, plaćanje može preko računa.

Više informacija, Lorist Agencija Tel: 060 6432222

ili 021 432222

IN MEMORIAM

34

Neka im je večna slava i hvala LD “Jelen“ Zmajevo

Nadevena grlicaPotrebno:4 očišćene grlice8 tankih režnjeva domaće suve slanine5 dg domaće dimljene šunke5 dg rendanog parmezana5 dg maslaca5 kašika ulja1 jaje1 čen belog luka1 kašičica iseckanog lista peršuna1 dl domaće supe2 kašike bezglutenskih mrvica1 kašika domaćeg dodatka od povrća1 list lorberaso, mleveni biber, žalfijaPriprema:Očišćene i oprane grlice osušiti, posoliti i pobiberiti spolja i iznutra. Pripremiti nadev: u posudu staviti sit-no seckanu šunku, rendani parmezan, mrvice, malo dodatka od povrća, ulupano jaje i sve umesiti. Ovim nadevom nadenuti utrobu grlica, a otvor zašiti belim koncem. Grlice obložiti režnjevima slanine i poveza-ti belim koncem. U posudu za prženje na ugrejanoj mešavini maslaca i ulja sa dodatkom čena belog luka i aromatičnog bilja, staviti grlice i propržiti sa svih strana da malo porume. Smanjiti temperaturu, grlice povremeno prelivati sokom od pečenja i supom, pok-lopiti i dinstati oko 30 minuta. Kada meso omekša, izvaditi ih, skinuti slaninu (po želji uzdužno prepolo-viti) i staviti na tanjir za služenje. Sok još malo proku-vati i njime preliti grlice.

Gurmanske prepelice nadevene sa džigericom8 prepelica, 100 g džigerice (pileće, pačije, ćureće), 1 mala glavica crnog luka, 125 g šampinjona, pola vezice peršuna.

Očišćene prepelice operemo, osušimo spolja i iznutra, posolimo i pobiberimo. Zemičku potopimo u toplo mle-ko, a zatim je dobro iscedimo. Džigericu i očišćene šamp-injone isečemo na sitne kockice, fino nasečemo i luk i peršun.Na grudvici maslaca veličine oraha dinstamo džigericu oko jedan minut, izvadimo je, a na istoj masnoći dinstamo luk i pečurke. Luk, džigericu i pečurke stavimo u činiju, dodamo zemičku, žumanca, peršun i ostale začine, poso-limo, pobiberimo i izmešamo. Ovim nadevom napunimo prepelice, ušijemo ih i poređamo u dublju tepsiju, prelije-mo rastopljenim margarinom i pečemo u zagrejanoj rerni oko 40 minuta. Češće prelivamo.Pečene izvadimo i držimo na toplom, a za to vreme pro-cedimo sok od pečenja, dolijemo vino i pustimo da na ja-koj vatri provri. Prepelice poređamo na zagrejanu činiju, ukrasimo peršunom. Umak začinjen konjakom služimo vruć u posebnoj posudi. Uz prepelice služi se krompir pire, kuvani pirinač ili dinstane pečurke.

Prepelice sa pečurkama4 prepelice, 200 g pečuraka, 2 man-je glavice luka ili 2 struka praziluka, 1 veza peršunovog lista, ulje, 1 kocka šećera, 1 kašika brašna 2 dl crnog vina.

Očišćene prepelice orprati i posoli-ti. U šerpu staviti masnoću i na njoj prodinstati sitno seckani luk. Dodati sitno seckani peršun, seckane pečurke i prepelice u komadu. Dinstati uz dolivanje vode ili supe. Kada su prepelice gotove, izvaditi ih i staviti na toplo. U umak staviti šećer, brašno i vino. Ostaviti da malo krčka uz mešanje. Ovaj umak servirati u posebnoj po-sudi.Uz prepelice služiti ovaj prilog:100 g mesnate slanine iseckati na koc-kice i propržiti. Izvaditi i staviti na

tanjir. U tiganj u kome se pržila slani-na staviti 50 g maslaca i u to staviti 6 – 7 parčadi starog hleba isečenog na kockice i propržiti da budu rumene. Popariti hleb sa kipućim mlekom i ostaviti da omekne. Dodati proprženu slaninu, kašiku griza, 2 žumanca, is-eckanu vezu peršunovog lista, biber, so i sneg od 2 belanca,

kao i brašna koliko je potrebno da se sastojci povežu. U pokvašen salvet staviti masu u rolat i zaviti, povezati krajeve slavete i kuvati oko pola sata u zasoljenoj vodi. Odviti salvetu i iz-rezati na parčad.

KuvarIN MEMORIAM

· pdf fileaš onako kako nas zla kob prati kroz istoriju i ove godine nesloga umalo da...

Documents