) ++++ +

+ +

: + ++ +

++

+ +

)

)

) ))

)

Nismo spavali zimski san ve} smo vredno pripremali novi broj za koji verujemo da je jedan od boqih do sada. Novo heraldi~ko pute{estvije }emo zapo~eti iz na{e lepe domovine, preko heraldike Vesterosa svrati}emo do Indije gde }emo napraviti prvi predah. U ovom broju se mo`ete upoznati sa istorijatom i radom Srpskog heraldi~kog dru{tva Beli Orao, a posebno zadovoqstvo nam je da mo`emo ugostiti i vrsnog poznavaoca heraldike i predsednika Makedonskog heraldi~kog udru`ewa, gospodina Jovana Jonovskog, koji je posebno za na{ Zbornik, u zanimqivom ~lanku, predstavio svoje ceweno Dru{tvo. U nastavku puta prove{}emo Vas kroz niz dr`ava koje se mogu podi~iti sa najvi{im jarbolima za zastave na svetu. Put }emo zavr{iti odakle smo ga i po~eli, u Srbiji, na Novom Beogradu, u jednoj osnovnoj {koli gde se neki pametni klinci bave lepim stvarima. Od izlaska pro{log broja pa do danas srpska heraldika je nastavila svoj `ivot. Upotreba novoizobra`enog dr`avnog grba iz Izvornika (novembar 2010.) se najzad ustalila. Druga posebna pri~a je na{a crkvena, pravoslavna, heraldika. Poradovali smo se kada smo pro~itali da je novouspostavqena Eparhija kru{eva~ka dobila svoj znamen. Na `alost kada smo grb videli i prou~ili, radosti je nestalo. Autor grba se nije dr`ao standarda pri izradi grba Eparhije ve} je grb izradio prema nekim, svojim, li~nim naklonostima. Naravno, ovakve situacije, }e se de{avati i nadaqe, i to dokle god se heraldi~ka praksa ne reguli{e Zakonom. Da nisu stvari ba{ sve tako crne dokazuje nam jedna Fejsbuk stranica pod nazivom Srpska heraldika. Osniva~ stranice, gospodin Branko Todorovi}, se izuzetno potrudio da nam pribli`i srpsku heraldiku zanimqivim slikama, fotografijama i drugim stvarima iz poqa na{eg grboslovqa. Kako slika govori vi{e od hiqadu re~i preporu~ujemo da posetite stranicu: http://www.facebook.com/srpskaheraldika

predsednik DSG Milo{ Obili}

Dozvoqeno je {tampawe zbornika za li~ne potrebe u celosti. Fotografije i slike su u vlasni{tvu wihovih autora.

Zbornik DSG Milo{ Obili} priredio ure|iva~ki kolegijum * Zbornik DSG Milo{ Obili} izlazi ~etvoromese~no * Svoje sugestije, primedbe i pohvale {aqite na mejl: srpskigrbonosci@hotmail.com * Adresa sajta: www.heraldikasrbija.com

UVODNIK

P o{tovani ~itaoci, sa malo toplijim danima sti`e nam i {esto Ocilo.

OCILOZBORNIK DRU[TVA SRPSKIH GRBONOSACA MILO[ OBILI]BROJ 6 BEOGRAD GODINA III

Grb Prijepoqareporta`a o grbu PrijepoqaU op{tem haosu koji vlada u srpskoj mesnoj heraldici Prijepoqe je sa~uvalo svoja znamewa.

Pi{e: Vladimir MATEVSKI

Fantasti~na heraldikaesej o upotrebi heraldike u fantasticiPesma leda i vatre X.R.R. Martina se ne izdvaja samo po kvalitetu proze ve} i po primeni heraldike.

Pi{e: Neboj{a DIKI]

O grbu Srbijedrugi deo feqtonaKratki grafi~ki istorijat novovekovnih grbova Srbije i dr`ava u koje se preto~ila od 1882. do 2010. godine.

Pi{e: Qubodrag GRUJI]

Zemqa {afrana i lotusareporta`a o dr`avnom amblemu IndijeUpotreba amblema i zastave u Indiji je regulisana posebnim pravilima koje propisuje Vlada.

Pi{e: Marko DRA@I]

Veksilolo{ki gigantireporta`a o najvi{im jarbolima na svetuZa podizawe i spu{tawe zastava sa velikih jarbola osmi{qena je ~itava veksilolo{ka koreografija.

Pi{e: Darko BABI]

Heraldi~ka dru{tva, Beli oraoesej o Srpskom heraldi~kom dru{tvuPredstavqamo jedno od najstarijih i najzna~ajnijh heraldi~kih dru{tava u Srbiji.

Pi{e: Neboj{a DIKI]

Heraldi~ka dru{tva, MHZesej o Makedonskom heraldi~kom dru{tvuPredstavqamo Makedonsko heraldi~ko zdru`enie.

Pi{e: Jovan JONOVSKI

Mladi heraldi~arireporta`a o heraldi~koj {koliciKako je u~iteqica jedne novobeogradske osnovne {kole do{la na ideju da u~enicima pribli`i heraldiku.

Pi{e: Marko DRA@I]

Posledwi Obrenovi}reporta`a o nepoznatom Obrenovi}uO \or|u Obrenovi}u, vanbra~nom sinu Kraqa Milana

Preuzeto iz ~asopisa Geopolitika

Heraldi~ki re~nik (E)heraldi~ki termini i pojmoviNastavak heraldi~kog re~nika, slovo E

Pi{e: Neboj{a DIKI]

Kao ~uvari {tita javqaju se dva an|ela ~iji su likovi izvedeni sa freske Beli an|eo iz manastira Mile{eva koji pridr`avaju stegove Srbije, odnosno PrijepoqaPrijepoqe se u Sredwem veku razvijalo kao tr`nica manastira Mile{eva i nalazilo se na Dubrova~kom drumu koji je povezivao obalu sredweg Jadrana sa centralnim i isto~nim delovima Balkanskog poluostrva. Razvoj Prijepoqa stoga je usko povezan sa trgovcima koji su kroz wega prolazili i u wemu trgovali jo{ od sredweg veka. Prijepoqe je bilo sastavni deo Ra{ke i rane Nemawi}ke dr`ave. O tome svedo~i veliki broj manastira i crkava u dolini Lima. Smatra se da je u @upama: Dabru, Crnoj Steni, Zvijezdu, Bihoru, Qubovi|i, Budimqu i Plavu u Limskoj dolini u sredwem veku podignuto oko sedamdesetak manastira i crkava. Posle raspada srpskog carstva i poraza Nikole Altomanovi}a ovaj kraj ulazi u sastav banovine Bosne ~ime je ona stekla deo nemawi}kog legitimiteta. Upravo se na nemawi}kim tradicijama, na grobu svetog Save u manastiru Mile{eva, tada{wi ban Tvrtko oven~ao za kraqa Srba, Bosne i Primorja istakav{i se za nastavqa~a Nemawinog lika i dela i novog srpskog kraqa. Kasnije se 1448. godine u Mile{evi za hercega od Svetog Save proglasio Stefan Vuk~i} Kosa~a, po ~emu je i Hercegovina dobila ime. Krah srpskih sredwevekovnih dr`ava i dolazak Turaka na ove prostore nije zaobi{ao ni Prijepoqe koje je svoje oslobo|ewe do~ekalo tek 1912. godine u Prvom balkanskom ratu. Sve to vreme manastir Mile{eva bio je duhovno i kulturno sredi{te srpskog naroda u ovom kraju. U wemu je tokom 15. veka bilo sedi{te Mile{evske mitropolije, dok je u 16. veku u wemu radila jedna od najstarijih srpskih {tamparija. Iako su se Osmanlije zadr`ale na ovim prostorima do 1912. godine, ovaj kraj je uzeo aktivnog u~e{}a u zna~ajnim borbama srpskog naroda tokom 19. veka od Prvog srpskog ustanka preko Babinske bune (1875.), Javorskog rata (1876.) i Raoni~ke bune, pa sve do Balkanskih ratova i kona~nog oslobo|ewa. Odlukama Berlinskog kongresa, Ra{ka oblast je ostala u sastavu Otomanske imperije koja je u woj imala civilnu, dok je Austrougarska dr`ala vojnu vlast spre~iv{i tako spajawe i ujediwewe dve srpske zemqe Srbije i Crne Gore. Tokom Drugog svetskog rata na ovim prostorima vo|ena je ~uvena Prijepoqska bitka u kojoj su Nemci napali partizansku bolnicu na levoj obali Lima. Nema~ke trupe tada su postigle veliki uspeh a ostaci bolnice sa~uvani su danas kao spomen-kompleks poginulim rodoqubima u sukobu sa okupatorom.

Pi{e:

Vladimir MATEVSKI

rijepoqe je oduvek bilo u srcu, ili makar, vrlo blizu srca starih srpskih zemaqa. Najstariji pomen ovog grada je iz 1332. godine kod Gijoma Adama. U spisima Dubrova~ke republike pomiwe se 1343. godine.

OCILO APRIL 2012

5

Naravno, centralni objekat i du{a prijepoqska je svakako manastir Mile{eva jedan od najzna~ajnijih srpskih manastira poznat kao grobno mesto svetog Save i ~uven po svojoj fresci Beli An|eo, koja je strane putopisce 19. veka primorala na toliko divqewe, da joj, prema re~ima jednog od wih, ni \oto nije ravan. O lepoti ove freske svedo~i i ~iwenica da je predstavqala Evropu u prvoj razmeni satelitskih signala sa Amerikom 60 godina 20. veka. Pored toga u manastiru se nalazi i freska svetog Save za koju se smatra da je wegov najrealniji prikaz. Manastir je podigao izme|u 1218. i 1219. godine srpski kraq Vladislav, a danas se nalazi pod za{titom UNESKO-a.

Upravo stoga i na grbu op{tine Prijepoqe su prepoznatqivi elementi iz bogate istorije ovog kraja. [tit je razdeqen na ~etvrtine trima uspravnima zlatnim talasastim trakama (dve male oko jedne velike) i vodoravnom srebrnom trakom. Gorwa desna i dowa leva ~etvrtina su crveno poqe sa srebrnim dvoglavim orlom - kao simbolom srpske sredwovekovne dr`ave. Gorwa leva i dowa desna ~etvrt su plavo poqe sa zlatnom krunom {to je istorijski grb Kotromani}a i podse}a na dvostruki venac kraqa Tvrtka. [tit nadvisuje srebrna bedemska kruna sa tri vidqiva merlona. Kao ~uvari {tita javqaju se dva an|ela ~iji su likovi izvedeni sa freske Beli an|eo iz manastira Mile{eva koji pridr`avaju stegove Srbije, odnosno Prijepoqa. Podno`je je zlatna, {umom obrasla planina {to je aluzija na planinu Zlatar a sve sa ~etvrtastim kamenom na kome je utisnut pe~at Sv. Save koji je nekada bio sahrawen u manastiru Mile{eva i trakom sa imenom grada i godinom 1332. sa obe strane imena, {to je godina najstarijeg pomena Prijepoqa. Zastava Prijepoqa je heraldi~ki steg operva`en zlatom koji u potpunosti ponavqa motiv sa {tita. U op{tem haosu koji vlada u srpskoj mesnoj heraldici Prijepoqe je sa~uvalo vi{e godina svoja znamewa bez obzira na politi~ke prilike i neprilike. Naravno, kritika je bilo sa svih strana. Nekima je zasmetao desni ~uvar {tita koji je suprotno okrenuti Beli an|eo mile{evski, dok su drugi bili quti zbog nedostatka simbola bo{wa~ke nacionalne mawine

OCILO APRIL 2012

7

krv zmajeva, kraqevi zime, gvozdenqudi, vitezovi, pesma leda i vatre ...Pi{e: Neboj{a DIKI]

ada se pomene epska fantastika prva asocijacija koja mi pada na pamet je Xon Ronald Rejel Tolkin, za~etnik `anra i daleko najpoznatiji pisac epske fantastike na svetu. Bilo je, i pre Tolkinovih, romana koji su predstavqali ovaj `anr, ali tek je Tolkinovo delo utrlo put i stvorilo pogodnu klimu za proboj epske fantastike u svet kwi`evnosti. S obzirom na tematiku i scenografiju koja prati epsku fantastiku prepunu vitezova, vite{kih turnira, vila, vilewaka, patuqaka, zmajeva, baziliska, lavova, ... nema idealnijeg i plodnijeg tla za heraldiku. Danas postoji veliki broj pisaca koji su se posvetili ovom `anru, neki su uspe{niji od drugih, ali svi zajedno predstavqaju veliku zajednicu koja sa brojnim po{tovaocima i obo`avaocima ~ini zavidan deo svetske ~itala~ke publike. Iz tog mora epskofantasti~nih kwi`evnika izdvojio bih Xorxa Rejmonda Ri~arda Martina, sli~nih inicijala ali znatno razli~itog stila od tvorca `anra g. Tolkina. Ali ne samo zbog svojeg kwi`evnog talenta, izdvajam ga i zbog upotrebe heraldike u svojim delima, prvenstveno tu mislim na wegov serijal Pesma leda i vatre koja je trenutno u petom od zami{qenih sedam tomova. Dokle god je Tolkinova pri~a skoro crno-bela po svojoj eti~koj i moralnoj poruci, jasno izdefinisanih likova i karaktera, dotle je Martinova saga sva u nijansama qudskog karaktera i bede koju realnost slika u postupcima likova. Privla~nost Martinovih romana je u nepredvidivosti postupaka i doga|aja, upravo onako kako je i u stvarnom `ivotu. ^itaju}i Tolkina po prvi put ~italac ni u jednom momentu ne dolazi u isku{ewe da posumwa u pozitivan ishod ili sre}an kraj. Sa Martinom ne bih bio ba{ tako siguran. Ne}u zaboraviti svoje zaprepa{}ewe kada jedan od glavnih junaka gubi `ivot u sledu doga|aja iz kojeg bi ga svaki drugi pisac izvukao. Preuzev{i tok pri~e koji je neuobi~ajen Martin ~ini akt poprili~ne hrabrosti. Ne}u da komentari{em maestralno pripovedawe kojim poput pauka koji plete svoju mre`u, Martin za~arava svojeg ~itaoca i uvodi u svet zmajeva, kultova, prastarih religija, vitezova, drevnih kraqevstava, legendi ~iji se koreni ne naziru u maglini daleke istorije, dvorskih intriga, dinasti~kih borbi, bezbroj pustolovina naizgled bez kraja. Martinova pri~a nije preterano originalna, poput svih epskofantasti~nih romana, radwa je sme{tena u izmi{qene zemqe koje neodoqivo podse}aju na sredwevekovnu Evropu. Originalnost je u pripovedawu i obrtima koji su tako neo~ekivani da ~italac prosto ne sme da ispusti kwigu iz ruku kako mu ne bi ne{to promaklo. Nedostatak glavnog junaka je tako|e veoma prepoznatqiv element Martinovog dela. Pesma leda i vatre se de{ava u fiktivnom svetu, najve}i deo radwe je sme{ten na kontinentu koji je nazvan Vesteros kao zapadnoj strani izmi{qenog sveta, i na Esosu, kontinentu na istoku. Ve}ina likova su qudi, ali postoje i bi}a koja se nazivaju Tu|ini tzv. `ivi mrtvaci koji obitavaju na krajwem severu Vesterosa iza gra|evine zvane Veliki zid, zida napravqenog od leda kako bi Tu|inima i Divqanima, necivilizovanom i slobodnom narodu sa hladnog severa, spre~io ulazak u kraqevstvo Vesterosa. Na istoku su zmajevi, za koje se smatra da su ih qudi iskorenili. Paralelno teku tri glavna toka pri~e: hronika borbe za presto ujediwenog kraqevstva Vesteros nakon smrti postoje}eg kraqa u nesre}i u lovu, rastu}a pretwa Tu|ina i lagano napredovawe pretendenta na presto ujediwenog kraqevstva iz porodice Targarjen za kojeg se smatralo da je istrebqen kao i zmajevi sa kojima su krvno povezani. Targarjeni su nekih 300 godina ranije osvojili i pod svoju vlast ujedinili sva kraqevstva Vesterosa

doletev{i na zmajevima iz drevne zemqe Valirije, da bi izgubili presto usled pobune izazvane nerazumnom vladom poluludog kraqa. Razumqivo, tokovi pri~e se u jednom momentu isprepli}u i zaplet postaje izuzetno slo`en zahtevaju}i od ~itaoca punu koncentraciju. Heraldika Vesterosa je vrlo razvijena i bogata. Pisac poznaje pravila blazona i emblazonirao je heraldi~ki ispravne grbove vladarskih i plemi}kih porodica. Obra}a pa`wu na simboliku {ar`i upotrebqenih u grbovima svojih junaka. Devize ozna~avaju sa`etu filozofiju svojih grbonosaca. Opisi svadbenih sve~anosti i pogreba kao da su preuzeti iz nekih heraldi~kih priru~nika. Za potrebe ~lanka, izdvojio bih grbove samo najzna~ajnijih porodica Vesterosa: Targarjen, Stark, Barateon, Lanister, Erin, Tuli, Tirel, Grejxoj i Martel.

Targarjeni su krv zmajeva, potomci velikih lordova drevnog grada Valirije, i to nasledstvo se vidi u zaslepquju}oj (neki ka`u nequdskoj) lepoti, qubi~astim ili indigo o~ima i srebrnozlatnoj ili platinastobeloj kosi. Naselili su se na Zmajkamenu, stenovitom ostrvu u Uskom moru, pobegav{i od propasti Valirije i haosa i krvoprli}a koji su usledili. Grb Targarjena je crveni troglavi zmaj na crnom poqu. Tri glave zmaja predstavqaju Egona i wegove tri sestre, za~etnike dinastije. Incest nije bio tabu u porodici Targarjen, {ta vi{e bio je podstican radi o~uvawa ~istote krvi. Moto Targarjena je: Vatra i krv.

Starkovi vode poreklo od drevnih kraqeva zime. Hiqadama godina su vladali iz Zimovrela, drevnog zamka, kao kraqevi na severu, sve dok Toren Stark, zvani Kraq koji je kleknuo, nije odlu~io da se radije pot~ini Egonu Targarjenu nego da ratuje. Grb Starka je sivi jezovuk (zver sli~na vuku samo krupnija i sna`nija) na belom poqu. Moto Starka je: Zima dolazi.

Najmla|a od velikih porodica, Barateoni su nastali tokom tzv. Osvaja~kih ratova. Oris Barateon, rodona~elnik, bio je nezakoniti polubrat Egona Targarjena i uspeo je da od obi~nog vojnika postane jedan od Egonovih naj~uvenijih vojskovo|a. Kao nagradu dobio je zamak, zemqe i plemenitu nevestu. Grb Barateona je crni krunisani jelen na zlatnom poqu. Moto Barateona je: Na{ je gnev.

OCILO APRIL 2012

9

Lanisteri su potomci andalskih pustolova koji su stvorili mo}no kraqevstvo u zapadnim bregovima i dolinama. Jedna su od najbogatijih porodica Vesterosa. Grb Lanistera je zlatni lav na crvenom poqu. Moto Lanistera je: ^uj moju riku.

Erini su potomci kraqeva Planina i Dola, jedne od najstarijih i naj~istijih loza andalskog plemstva. Grb Erina je beli polumesec i soko na plavom poqu. Moto Erina je: Visoko kao ~ast.

Tuliji nisu nikada bili kraqevi, ali su hiqadama godina vladali bogatim zemqama u Brzore~ju. Grb Tulija je srebrna pastrmka u skoku na poqu naizmeni~no plavih i crvenih talasa. Moto Tulija je: Porodica, du`nost, ~ast.

Tireli su se domogli mo}i kao ku}eupraviteqi kraqeva Hvata. Nakon pogibije posledweg kraqa Hvata, Harlen Tirel, wegov ku}epaziteq, predao je zamak Visoki Sad Egonu Targarjenu i zakleo mu se na vernost. Zauzvrat, Egon mu je dao zamak i vlast nad Hvatom. Grb Tirela je zlatna ru`a na zelenom poqu. Moto Tirela je: Rastemo sna`ni.

Grejxoji od Hridi tvrde da poti~u od Sivog Kraqa iz Doba junaka. Oni su ne{to poput Vikinga. Hiqadama godina dr`e Gvozdena ostrva odakle su polazili u pqa~ka{ke pohode. Nazivaju ih Gvozdenqudima. Ponosili su se svojom `estinom u boju i nezavisno{}u. Grb Grejxoja je zlatna sipa na crnom poqu. Moto Grejxoja je: Mi ne sejemo.

Marteli su prin~evi Dorne. Po predawu, rodona~elnik Martela, Mors Martel se o`enio Nimerijom, ratni~kom kraqicom iz Rojne, uz ~iju je pomo} savladao sve svoje protivnike i zavladao Dornom. Otuda se Martelovi ne smatraju kraqevima ve} prin~evima. Egon Targarjen nikada nije uspeo da osvoji Dornu, u kraqevstvo je ukqu~ena tek 200 godina kasnije, `enidbom sa Targarjenima. Grb Martela je crveno sunce probodeno zlatnim kopqem na naranxastom poqu. Moto Martela je: Nesagnuti, nepokoreni, neslomqeni.

Martinov imaginarni svet je bogat likovima ~ije su `ivotne pri~e isprepletane tokovima nepredvidih obrta jednog od najboqih romana epske fantastike danas. Jedva ~ekam {esti i sedmi tom romana.

Xorx R. R. Martin je svoju prvu pri~u prodao 1971. godine i od tada se profesionalno bavi pisawem. Pisao je fantaziju, horor i nau~nu fantastiku, a proveo je i deset godina u Holivudu rade}i kao scenarista i producent na projektima poput Zone sumraka, Lepotice i zveri i raznih drugih filmova i televizijskih serija, od kojih mnoge nisu za`ivele. Sredinom devedesetih vratio se prozi, svojoj prvoj qubavi, i po~eo da pi{e serijal epske fantastike Pesma leda i vatre. Do dana{wih dana je u Vesterosu. Kada god uspe da se izvu~e, vra}a se u Santa Fe, u Novom Meksiku, SAD, gde `ivi sa suprugom Paris i ~etiri ma~ke

Izvori i slike: Vikipedija (http://awoiaf.westeros.org/index.php/Main_Page), zvani~na prezentacija X.R.R. Martina (http://www.georgerrmartin.com/), moje kwige, grbove izradio: http://www.flickr.com/photos/dedkenny/

OCILO APRIL 2012

11

Kratki grafi~ki istorijat novovekovnih grbova Srbije i dr`ava u koje se preto~ila od 1882. do 2010. godine

Pi{e: Qubodrag GRUJI]

rb Srbije kakav je danas na snazi je prvi put donet 1882. godine da i heraldi~ki obele`i uzdizawe Srbije u rang kraqevine, samo ~etiri godine posle dobijawa pune nezavisnosti od Otomanske imperije. Na{ prvi heraldi~ar u klasi~nom smislu te re~i, veliki Stojan Novakovi}, tada{wi ministar prosvete, igrao je veliku ulogu u tom poduhvatu, kasnije opisanu u wegovom kapitalnom delu objavqenom 1884. Heraldi~ki obi~aji u Srba u primeni i kwi`evnosti. Wegove po~etne ideje su bile da se grb Srbije sastoji od vi{e delova na {titu za odre|ene teritorije po izgledu grbova iz tzv. ilirske heraldike koja se pozivala na Srpsko carstvo. Zbog politi~kih razloga, preovladao je oprez i na sre}u dobijeno je jasnije i logi~nije re{ewe: dvoglavi beli orao koji je obele`avao uticajnu sredwovekovnu srpsku dr`avu je tako vra}en u heraldi~ki `ivot na{e zemqe, a da bi se pokazao kontinuitet, na grudi mu je postavqen umetnuti {tit iz doba kne`evine, ta~nije na crvenom srpski krst (tj. krst sa ~etiri ocila u kantonima). U stopi su bila dva zlatna krina (qiqana Bogorodi~ino cve}e), tako|e preovla|uju}e obele`je na{eg sredweg veka, posebno na kovanom novcu. Iznad je postavqena kruna i tako je oformqen Mali grb. Na Velikom grbu je taj Mali grb okru`en paviqonom, vrstom pla{ta koji se koristi samo za dr`ave i kraqeve, tako|e sa krunom iznad.

G

VREME KARA\OR\EVI]APadom dinastije Obrenovi} 1903. godine oglasile su se i osvetoqubive `eqe da padne i grb Srbije kao re{ewe nepo`eqne pro{losti. Velikom mudro{}u na{eg voqenog kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a, posle nekoliko neizvesnih godina, takva nastojawa su spre~ena. Orao sa krune kraqa Petra Prvog tako|e potpuno odstupa od Kralovog, sa lu~nim vratovima, gorwim istaknutim percem na glavi i uve}anim kqunom. Ako mislite da smo se do tad oslobodili Krala, grdno se varate. Iste godine je na~inio ponovo etalon grba Srbije sa sitnijim prepravkama u koje ne}emo sad ulaziti. Slede}a dva primera predstave sa grba na kovanicama su iz 1917. godine, dakle pri kraju Velikog rata i pri kraju Kraqevine Srbije. Ova stilizacija orla }e nas pratiti slede}e tri decenije, do komunisti~ke Jugoslavije, tako da je vrlo uticajna i svakako sam je uzeo u obzir, vi{e o tome daqe.

OCILO APRIL 2012

13

Krinova vi{e nema. Za godinu dana od 1917. ni Srbije vi{e ne}e biti. Sada bi bio dobar trenutak da se vratimo, pomalo iznena|uju}e, na Prvi srpski ustanak. Pri kraju tog ustanka, u prete{kim trenucima kad je postalo jasno da }e se sva sila osmanlijska obru{iti na nas sa povicima da }e se srpski problem re{iti tako {to Srba ne}e vi{e biti i da nam naizgled spasa nema, u Vaqevu, na kuli Jakova-Nenadovi}a, osvanuo je sli~an grb onom koga }e Kral uraditi SEDAM decenija potom, u slobodnoj Srbiji. Ovaj grb mi je bio inspiracija za odnos nogu i krina na modernom re{ewu koje sada obja{wavam. Krin na kuli je jedinstveno re{ewe, niti je klasi~ni, niti je rascvetali (dve vrste u heraldici).

Grb sa kule Jakova Nenadovi}a i moja rekonstrukcija iznad (uz izda{nu pomo} \akona Nenada Jovanovi}a i savete kolega Sre}ka Nikitovi}a i Neboj{e Diki}a)

Vratimo se pri~i o grbu, stali smo kod tre}ine pomrlih Srba u ratu. Pre`ivev{i golgotu Velikoga rata 1914-18, stvorili smo Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Jugoslaviju. [to se ti~e grba, sa Velikog su misteriozno nestali srpski krinovi, paviqon je pretrpeo stilske promene a kruna je zamewena krunom kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a sa krunisawa 1903. Na umetnutom {titu su se sad na{li srpski krst, hrvatska {ahovnica i slovena~ki simboli, ovi drugi su bili nestalni u po~etku. Likovno re{ewe je uradio arhitekta Pera Popovi} ali dr`e}i se Kralovog rada. Sa druge strane, kao {to smo videli, do{lo je do prave eksplozije stilskih varijanti orla koji su sve vi{e tra`ili srpski izraz, tako da do 1936. od Kralovog orla prakti~no nije ostalo ni{ta! Ne treba `aliti Ernsta Krala (1858-1926) jer je bio je carskokraqevski dvorski heraldi~ki umetnik Habzburgovaca, izradio je albanski

kraqevski grb, zatim je uradio grb Republike Austrije 1919. kao i mno{tvo li~nih grbova i ekslibrisa. Uradio je i nacrt za grb srpskog Kraqevskog doma Kara|or|evi}a i tu nas usre}io podigav{i krila orlu u vis da i oko toga raspravqamo slede}ih vek-dva. [ta }ete, imao je 24 godine kad nam je radio grb 1882. Sa 24 godine mislite da sve znate. Sa 34 }e vam biti jasno da ni{ta niste znali, sem {to ste hteli da ne{to znate i da to obznanite urbi et orbi. Ako i to.

VREME KRAQEVINE SHSKraqevina SHS i Jugoslavija je na heraldi~kom planu pokazala veliku prolifi~nost u likovnom izgledu orla, kao i ostalih delova grba. Trebalo je izu~iti sve te primere i videti koja su op{ta mesta u daqem razra|ivawu srpskog herladi~kog izraza. Da}u ih samo nekoliko, bez isuvi{e obja{wavawa:

Posebno uticajan je grb prema Javnom registru dr`avnih amblema, zvani~nih znakova i punceva iz 1936, ovde u verziji Ivane Filipovi}. Stilizacija glava je moderna, robusnija, kqun joj vra}a ~vrstinu i neophodne dimenzije. Ovaj kqun mi je bio vrlo bitan. Grafi~ka i stilska prekretnica u poznom `ivotu orla Kraqevine Jugoslavije su wegove varijante spu{tenih krila na stegovima ~lanova kraqevske porodice Kara|or|evi}a (ima i sasvim zapadwa~kih varijanti sa podignutim krilima). Ne}u ulaziti u obja{wewa ~iji su to stegovi i u varijante heraldi~kih kompozicija jer je to izvan teme ovog teksta, nego }u dati i analizirati izgled orla na slede}a dva primera:

OCILO APRIL 2012

15

Re{ewa pera na vratu, veli~ina, polo`aj i oblik kquna su dobro izvedeni i promi{qeni, precizna me{avina po{tovawa tradicije, poznavawa heraldi~kih pravila i dizajna svog vremena. Stilizovani deo gorweg perca na glavi je tako|e svedeniji nego u prethodnim primerima, ali jasno vidqiv. Krila su kompaktna i masivna, sa spoqnom i delimi~no dowom kurvaturom na{ih sredwovekovnih primera prilago|enom ukusu 1930-ih. Gorwa pera na krilima blago izlaze iz krila, oplemewuju}i kurvaturu povezanom simbolikom sa Lazarevim orlom (isto i na mom re{ewu). Stilizacija pera na nogama i repa blago odstupa od masivnosti izraza koji mu daju glave i krila, {to je neprimewivo na grbu Republike Srbije zbog postojawa i krina izme|u. Po{to nije sme{ten u {titu, ovaj orao nema potrebe da popuni sva prazna mesta, pa zbog toga krila nisu u nivou o~iju orlu. Najapstraktniji orao na{e novovekovne istorije je posve sigurno orao sa znaka (ne grba) za Dr`avni monopol Kraqevine Jugoslavije. Nismo i{li u tom pravcu apstrakcije daqe. Nisam siguran kakav bi ishod bio, problem sa svedenim apstraktnim re{ewima je {to mo`e svako da ih svojata. Sem intrigantnog dizajna, ne sasvim neheraldi~kog, {ta je ta~no ovde srpsko-jugoslovenska specifi~nost grafi~kog re{ewa?

NOVO DOBAPropa{}u Kraqevine Jugoslavije 1941, propao je i grb i gre{ka je skupo pla}ena. Srbija je spala na nama danas prete}i poznate granice pod fa{isti~kom nema~kom upravom, posebno moj Banat. Grb, pre svega na nov~anicama, spao je na orla sa umetnutim {titom kne`evine, bez krinova, bez krune. Neka ovaj podatak poslu`i ne{to qudima koji kritikuju krunu na grbu republike: Srbija nije imala krunu na grbu samo kad je bila vazalna dr`ava fa{ista. Orao je do`iveo zna~ajno pomerawe ka modernom stilu 1930-ih i 1940ih.

Dvoglavi orao bez krune sa Nedi}evih nov~anica, 19411944. godine

Ova re{ewa su uticala vi{e op{tim duhom nego prakti~no na moj rad. Posebno bi bilo lo{e staviti samo dva reda pera na krilu (naravno, poku{ao sam i to, da vidim kako izgleda). Stilizacija pera na nogama je za pohvalu, ali ima i anatomskih i prakti~nih problema za primewivawe sa krinom. Kanxe su isuvi{e debele da bi bile u skladu sa preovla|uju}im stilskoheraldi~kim na{im pravcima. Ovde nisam dao vrlo zanimqiva angularna re{ewa grba iz tog perioda jer nisu uticala na moj rad. Oslobo|ewem jednih od drugih 1945. i dolaskom novog sistema, mesta za orla vi{e nije bilo. Socijalisti~ki grb Srbije je zadr`ao samo umetnuti {tit, bez krsta, sa ocilima pre Krala, naravno bez krune i paviqona, sa simpati~nim biqem unaokolo a u sredini zup~anikom i qupkim suncem sa zracima. Na motou se pozivao na ustanke iz 1804. i 1941. Naravno, i taj period je na{a istorija. Poku{ao sam u heraldi~kom smilu izvu~em inspiraciju iz heraldi~ki ta~nih delova ovog grba, boqe re~eno amblema, {to su ocila (neko bi rekao i da je hrast, ~ije se li{}e nalazi na paviqonu na{eg grba). Idejni tvorac ovog grba je \or|e Andrejevi} Kun kome heraldika uop{te nije bila strana jer je radio i na grbu Beograda u Kraqevini Jugoslaviji.

Propa{}u i te dr`ave (SFRJ), Srbija nije imala svoj grb ure|en nego je koristila socijalisti~ki sve do 2004! Bilo je poku{aja, bilo je komisija, bilo je referenduma u tom limbu koji nisu postigli ni{ta, ba{ kao {to je i bilo planirano. Zapravo, u Saveznoj Republici Jugoslaviji i Srbiji i Crnoj Gori orao se vratio. Orao na grbu SRJ je bio interesantno stilsko, ali ni najmawe u heraldi~kom duhu re{ewe sa vi{e gre{aka, rad po predlogu prof. Bogdana Kr{i}a po idejnom re{ewu Srpskog heraldi~kog dru{tva. Vidi se pozna-

vawe materije po re{ewu glava i repa i delimi~no kanxi, ali ovoj jedna~ini nedostaje komponenta zvana heraldi~ki stil. Heraldi~ki opis je relativno ispravan, sa pogre{nim poqem za Crnu Goru (koje je verovatno zarad kompaktnosti izraza pojednostavqeno). Kako je ta konstrukcija pro{la, i to znamo. Nema nama sre}e sa kompozitnim umetnutim grbom. Prof. Kr{i} je tako|e radio grb Crne Gore u SRJ

OCILO APRIL 2012

17

(Srbija se nije uspela dogovoriti sama sa sobom o promeni) a kasnije i etalon grba i zastave sada nezavisne Crne Gore, sa zlatnim orlom podignutih krila. Sa druge strane, ro|ewem Srpskog heraldi~kog dru{tva 1991, po~ela je i obnova na{e heraldike, sa pregr{t primera stilizacija orla, krina i ocila. Ja }u ovde dati one koji su uticali na moj rad direktno. Na osnovu jedne studije za grb Srbije nastala je prva i druga verzija znaka Vojske SRJ koje je izradilo Srpsko heraldi~ko dru{tvo. Wen kona~ni oblik je podno{qivo heraldi~ki rad vajara Labata-Rovweva, ali potpuno neprimewiv ni na jednom drugom {titu sem tzv. francuskom i to skoro iste visine i du`ine. Sem eksperimenta zvanog SRJ, tako|e neslavno propalog, u srpskoj istoriji se takav ~etvrtasti {tit koristio samo povremeno za grb kne`evine Srbije i to uglavnom kao zaglavqe u slu`benim novinama (i to verovatno zato {to je najmawe zanatskog truda potrebno smestiti ocila u kvartire na takvome {titu). Francuski {tit ostaje najneheraldi~kiji od svih oblika {titova, a za{to je bio primewen 1990-ih, ostaje nejasno. Mo`da normalna heraldika jo{ nije bila sasvim dobrodo{la. Predlozi SHD Belog Orla ovde pokazuju sada ve} dosta obja{wenu stilizaciju vrata, glave i kquna orlova vernijih duhu na{e tradicije i goreopisanu vi{e puta. Prirodnije nacrtane glave na re{ewu vajara Labata-Rovweva jesu svakako odli~na re{ewa, ali vas molim da pogledate nesrazmerno malu veli~inu glava u odnosu na telo, upravo smawewem kquna dovedenim u taj polo`aj inferiornosti. Koja je ovde poruka? Umetnuti {tit ne le`i dobro na grudima. Isuvi{e je prazne povr{ine i u vrhu i u dnu {tita. Jednostavno, ova krila su dobra za amblem, ne za {tit. Rep je vrlo svedeno re{ewe koje ima potencijala i uzeo sam ga u obzir pri radu na mom re{ewu. Prof. ^edomir Vasi} je, ako se ne varam, autor uticajne verzije srpskog grba koja se tiho mogla videti kao alternativa Kralovom radu u posledwih dvadesetak godina jo{ od u~estvovawa na nesre}nom referendumu o obele`jima Srbije pred krvavi raspad eksperimenta SFRJ. U pitawu je promi{qen rad, heraldi~ki ispra-van sa samo nekoliko heraldi~kostilskih ne-logi~nosti koje se skoro sve baziraju na `eqi da se poka`e logi~na veza sa Kralovim radom, pa makar to kr{ilo neke norme (ovde polo`aj nogu or-la, perje na nogama, oblik, veli~ina i polo`aj krinova). Wegova osnovna karakteristika ostaje duh osamdesetih, zapadwa~ka ocila koja su mawa nego {to je mogu}e na {titu i nesrazmerno male glave orla, kao i nedostatak krune. Vrlo interesanta osobina je ornitolo{ko premi{qawe o dimenzijama grudnog ko{a orla

dovoqnim da izdr`i te`inu dva vrata, pa je tako telo (trup) orla masivnije nego ikad do sad i d se videti i okolo umetnutog {tita. Naravno, takva premi{qawa su hvale vredna i za svako po{tovawe, ali u heraldici nisu neophodna (~e{}e je trup ptice u heraldici nemogu}e mali, zapravo, mada ima odli~nih suprotnih vizantijskih primera ali i suprotnih primera tim primerima). Heraldi~ki na~in mi{qewa onda nala`e postavqawe pitawa za{to umetnuti {tit samim tim nije pove}an u

skladu sa heraldi~kim pravilom da sve ordinarije i {ar`e zauzimaju maksimum mogu}eg i slobodnog mesta?. Moja li~na opservacija bi bila da se ~vrstinom

linija i ukupne kompozicije gube vizantijske linije na ivicama krila, na glavi i delimi~no na repu, tj. da je re{ewe uzelo u obzir heraldi~ka pravila, stilskoheraldi~ka pravila svog vremena, dizajnerska pravila svog vremena ali ne i istorijsku komponentu, tj. da je presko~ilo sve verzije posle Krala. No, ta minorna stavka je vi{e za debatu me|u profesionalcima. Ostaje pitawe veli~ine glava u odnosu na telo zaista svako hipertrofirawe kquna da bi se ispravnim heraldi~kim postupkom ispravila gre{ka umawewa glava mo`e dovesti do zlobnih komentara i pore|ewima sa papagajem. Sa druge strane, imamo problem dvoglavog orla malih glava sa posebnim potrebama u inkluzivnom heraldi~kom obrazovawu. Re{ewa o~igledno zasnovana na ovom su imala svoj buran i kratak `ivot u obele`jima Republike Srpske Krajine i Republike Srpske i bila su sa leve strane Drine dosta popularna. U Srpskoj se grb koristio 15 godina. Moderno re{ewe za Veliki grb Beograda (gde je i dvoglavi orao, rad arh. Dragomira Acovi}a) je kao odli~na dijahronijska i sinhronijska sinteza uticao donekle na oblik vratova i glava kao i krila na mom re{ewu dr`avnog grba Srbije.

Tako|e je re{ewe arh. Nenada Ko{anina uticalo na mene, po kurvaturama pera krila, stilizaciji vrata i hipertrofirawu kquna.

Da se vratimo modernom istorijatu grba. Padom Milo{evi}a se ni{ta nije promenilo na boqe za srpski grb. Spomenuo sam da Srbija nije imala grb sve do 2004. Najboqe bi bilo citirati arh. Dragomira Acovi}a (iz kwige Heraldika i Srbi, str. 624-625, Zavod za uxbenike, Beograd, 2008) direktnog u~esnika tih doga|aja: Poku{aj da se pitawe grba i zastave Srbije ponovo stavi na dnevni red srpske vlade na~iwen je tek 2001. godine, na inicijativu tada{weg ministra pravde dr Vladana Bati}a koji je obrazovao Radnu grupu u ciqu dobijawa predloga. Radna grupa je jednoglasno zakqu~ila da postoje svi argumenti da se obnove grb, zastava i himna Srbije prema istorijskom modelu koji je va`io od 1882. do 1918. godine. Taj predlog, me|utim, nije dobio podr{ku Vlade, i ostao je da tavori u lavirintima politi~kih i administrativnih koridora do daqeg. Kona~no, prema o`ivqenom predlogu Radne grupe, na inicijativu predsednika Narodne skup{tine Predraga Markovi}a, i na osnovu prethodno postignutog dogovora lidera parlamentarnih stranaka, Narodna skup{tina donela je na zasedawu 17. avgusta 2004. godine Preporuku o kori{}ewu grba, zastave i himne Republike Srbije. Polaze}i od fakti~ke nemogu}nosti da do promene dr`avnih simbola Srbije do|e bez ustavom propisane re-

OCILO APRIL 2012

19

ferendumske procedure, zakonodavci su se poslu`ili istom vrstom pravne dosetke koja je kori{}ena prilikom dono{ewa sli~nog dokumenta o zastavi Srbije. Tako je pomenuta Preporuka preporu~ila da se do kona~nog utvr|ivawa dr`avnih simbola Srbije koristi grb ustanovqen Zakonom o grbu Kralqevine Srbije od 16. juna 1882, i to u dva nivoa (kao Veliki i Mali grb, pod ~im se podrazumeva da Veliki grb sadr`i Mali grb dopuwen krunisanom porfirom, dok se Mali grb sastoji samo od krunisanog heraldi~kog {tita). Novi blazon ispravqa mawkavosti blazona iz 1882: Veliki grb jeste crveni {tit na kome je, izme|u dva zlatna krina u podno`ju, dvoglavi srebrni orao, zlatno naoru`an i istih takvih jezika i nogu, sa crvenim {titiom na grudima na kome je srebrni krst izme|u ~etiri ista takva ocila bridovima okrenutih ka vertikalnoj gredi krsta. {tit je krunisan zlatnom krunom i zaogrnut porfirom vezenom zlatom, ukra{enom zlatnim resama, uvezenom zlatnim gajtanom sa istim takvim ki}ankama, postavqenom hermelinom i krunisanom zlatnom krunom. Mali grb jeste crveni {tit na kome je, izme}u dva zlatna krina u podno`ju, dvoglavi srebrni orao, zlatno naoru`an i istih takvih jezika i nogu, sa crvenim {titom na grudima na kome je srebrni krst izme|u ~etiri ista takva ocila bridovima okrenutih ka vertikalnoj gredi krsta. [tit je krunisan zlatnom krunom. Istom preporukom utvr|eno je da postoje dva vida zastave: Narodna zastava jeste horizontalna trobojka sa poqima istih visina, odozgo nadole: crvena, plava i bela. Dr`avna zastava jeste horizontalna trobojka sa poqima istih visina, odozgo nadole: crvena, plava i bela, a preko svega centra pomerenog ka jarbolu za 1/7 ukupne du`ine zastave, Mali grb Republike Srbije. Proporcije zastave su 3:2. Tako se na mala vrata vratio opis na{eg grba sa crte`om u pojednostavqenoj Kralovoj verziji. Koliko mi je poznato, ta verzija je bila samo radna i nije bila namewena za publikovawe. Ipak, heradi~ki svesniji deo javnosti je odahnuo jer je boqe i Kral sa novim gre{kama nego socijalisti~ki amblem sada nezavisne Srbije, pa makar i daqe jedini va`e}i po Zakonu. Pro{lo je jo{ nekoliko burnih godina, Crna Gora je po{la svojim putem, a Srbija ostala sama sa de jure socijalisti~kim obele`jima (ne zaboravite, Preporuka iz 2004. je bila samo preporuka!) Tek 11. maja 2009. go-dine Narodna skup{tina Republike Srbije donela je ZAKON O IZGLEDU I UPOTREBI GRBA, ZASTAVE I HIMNE REPUBLIKE SRBIJE kada je kona~no, posle 90 godina lutawa i eksperimenata koji nas i daqe skupo ko{taju, Srbija zakonski dobila nazad svoj grb koji je imala kao nezavisna i suverena dr`ava. U tom istorijski bitnom Zakonu stoji ~lan 9: Izvornik Velikog i Malog grba, izvornik zastave Republike Srbije i notni zapis himne Republike Srbije utvr|uje Vlada. Izvornik Velikog i Malog grba i izvornik zastave Republike Srbije i melodijskotonski zapis himne Republike Srbije ~uvaju se u Generalnom sekretarijatu Vlade. Vrata kona~nom sre|ivawu grafi~kog izgleda na osnovu nepromewivog i utvr|enog Zakonom opisa

Velikog i Malog grba Srbije su kona~no bila otvorena. Posle skoro 130 godina nagomilanih Kralovih mladala~kih proizvoqnosti u grafi~kom prikazu na{ega voqenog grba, zatim reakcija na wih i kontrareakcija, do{lo je vreme da se uradi velika sinteza svih novovekovnih heraldi~kih uticaja i odredi grafi~ki izgled na{eg grba u skladu sa Zakonom i promi{qenom sintezom heraldi~kih pravila, stilskoheraldi~kih pravila epohe, istorijskih uzora i grafi~ko-dizajnerskih trendova dana{wice. Samo }e takav rad mo}i da za`ivi i podari Srbiji svoje grafi~ko ime i prezime. U saradwi sa komisijom, taj posao je Vlada Republike Srbije poverila Qubodragu Gruji}u, tj. mojoj malenkosti. Kao profesionalni heraldi~ar sa vi{e stotina radova iza sebe, posao sam shvatio krawje ozbiqno jer se ovakav rad radi za ve~nost (koja dodu{e u Srbiji retko kad traje du`e od 40 godina). Kao patriota, bio sam potpuno svestan burne reakcije koja }e sigurno do}i sa ovim radom i koju sam unapred propatio u du{i, ali vrlo odlu~an da dam sve od sebe da Srbija kona~no dobije grafi~ki izraz grba koji slavi wenu celokupnu istoriju ({to je opis grba i omogu}avao), a ne samo politikantski trenutak pribli`avawa Habzburgovcima ({to je Kralov rad implicirao). Potpuno sam bio svestan i napada koji }e

do}i i koji }e veli~ati rad Ernsta Krala kao najispravniji za srpsku dr`avu. Sam Stojan Novakovi}, ~ovek koji je prakti~no bio pokreta~ka snaga za grb iz 1882, takvo stawe uma kriti~ara opisuje kao vladawe kao da se i u tome reakcionarski zatvo-rilo u tradicionalnu ogor~enost

Upore|ewe re{ewa iz 2010. i modifikovanog Kralovog re{ewa iz 2004.

OCILO APRIL 2012

21

O dr`avnom amlbemu Indije

Pi{e:

Marko DRA@I]

ndija (na hindiju: Bharat) se 1950. godine, kona~no, oslobodila britanskog imperijalisti~kog jarma te postala suverena i federativna Republika Indija. Prvi Ustav slobodne zemqe donet je 26. novembra 1949. godine, a stupio je na snagu 26. januara 1950. Tim Ustavom su utvr|ena i znamewa nove Republike: zastava i dr`avni amblem. Dr`avni amblem je likovna predstava kapitela jednog od stubova iz arheolo{kog nalazi{ta Sarnat (danas federalna dr`ava Utar Prade{). Taj arhitektonski spomenik datira iz vremena Cara A{oka koji je nakon osvajawa kraqevstva Kalinge, uz veliko krvoproli}e, zavr{io {irewe Maurjanskog carstva. Nakon toga Car A{oka prihvata budizam i carstvom se vi{e nije ~uo zvuk ratnih dobo{a ve} glas Darme (poretka, zakona, ...). Wega samog vi{e nisu nazivali okrutnim ve} je dobio nadimak Bogougodni A{oka.

Dr`avni amblem Indije

A{oka Maurja Veliki (304-232. pre Hrista) bio je vladar Maurjanskog carstva od 269-232. godine pre Hrista, uveo budizam i pro{irio carstvo na skoro ceo Indijski podkontinent

Dakle, kapitel stuba predstavqaju ~etiri lava jedan drugom okrenuti le|ima, a isklesan je od jednog komada kamena pe{~ara. Na frizu su prikazani, izme|u ~etiri to~ka poretka (darma ~akra) lav ~uvar severa, slon ~uvar istoka, kow ~uvar juga i bik kao za{titnik zapada. Cela kompozicija se nalazi na cvetu lotusa u punom cvatu koji simboli{e izvori{te `ivota i nadahnu}e. Po predawu Car A{oka je podigao stub na mestu gde je svoje propovedi dr`ao Buda. Usled ograni~ewa dvodimenzionalnosti prikaza amblem Indije nije uspeo da do~ara stub Cara A{oka u svoj lepoti. Na amblemu su prikazana tri lava, a na frizu vidimo samo ~akru (A{oka ~akru da budemo precizniji) kao i kowa u galopu i bika. Sa leve i desne strane friza naziru se obrisi jo{ dva to~ka. Ispod je geslo napisano na sanskritu Devangari pismom Satjameva xajate {to u prevodu zna~i Samo istina pobe|uje. Geslo je preuzeto iz budisti~kog filosofskog dela Mundaka upani{ad.

Original kapitela stuba Cara A{oka, muzej u Sarnatu

Nema sumwe da su sve figure na amblemu Indije budisti~ke, ali usudio bih se re}i da je to~ak koji oslikava sama na~ela budizma ipak najva`niji. On je kao takav zauzeo i sredi{we mesto na prepoznatqivoj indijskoj zastavi.

Zastava se sastoji iz tri boje: {afran kao simbol snage i hrabrosti zemqe, belo za mir i istinu i zeleno koje treba da asocira na plodnost, rast i prirodne lepote. Po drugoj verziji boje zastave su simbolizovale Hindu i Islam, a bela boja mir me|u wima kao i ostalim mawinskim religijama.

OCILO APRIL 2012

23

Upotreba amblema i zastave u Indiji je regulisana posebnim pravilima koje propisuje Vlada. Posledwa pravila o upotrebi dr`avnog amblema indijska vlada je donela 2010. godine

Monteri u finijalu, na vrhu, nakon mukotrpnog pentrawa uz merdevine postavqenih unutar cilindri~nog stuba, ispuwavaju}i vazduhoplovne propise na kruni se nalazi upozoravaju}i crveni far

OCILO APRIL 2012

25

Za podizawe i spu{tawe zastava sa velikih jarbola osmi{qena je ~itava veksilolo{ka koreografija, u kojoj u~estvuje par desetina qudi

Pi{e:

Darko BABI]

a sada ima osam jarbola, ra~unaju}i telekomunikacioni stub u Severnoj Koreji, ~ija visina prelazi 100 metara. Za podizawe i spu{tawe zastava sa velikih jarbola osmi{qena je ~itava jedna veksilolo{ka koreografija, jer u woj u~estvuje par desetina qudi. Ovome je prethodio 1. jul 1999. godine kada je doneta odluka da se u Meksiku zapo~ne sa projektom promocije nacionalnih simbola u ciqu razvoja rodoqubivih ose}awa. Realizacija podizawa zna~ajnog broja spomen-jarbola bila je za vreme mandata meksi~kog {efa dr`ave Ernsta Zedila (Ernesto Zedillo Ponce de Len 1994-2000). Polaze}i od toga da je razmera meksi~ke zastave 4:7, dekretom je utvr|eno da se na jarbolima visine 50 metara vijore zastave dimenzija 14,3 h 25 metara, a bile su utvr|ene dimenzije i za mawe jarbole i zastave u {kolama, mesnim zajednicama i ostalim lokacijama od maweg zna~aja. Najve}i meksi~ki jarbol se, prirodno - zbog dobrog vetra, nalazi na obali Tihog okeana u Ensenadi na severo - zapadu zemqe. Visok je 102,3 metra.

Za izvo|ewe ceremonije podizawa zastave neophodan je garnizon vojnika

Na drugoj strani planete u jednoj zemqi zapo~iwe ekonomski, gra|evinski, turisti~ki i svaki drugi bum Ujediweni Arapski Emirati. [eik je jednom od svojih gra|evinaca izneo zapa`awe kako u Meksiku ima jedan lep obi~aj gradwe spomen-jarbola. Po`eleo je isto to i u svom Abu Dabiju. Tako je nastalo preduze}e Trident support, specijalizovano za gradwu visokih jarbola. Tehnika gradwe se zasniva na kori{}ewu ogromnih dizalica koje dvadesetometarske segmente ni`u jedan iznad drugog. Ograni~ewe u visini zavisi samo od ogromnih dizalica koje su namenski pravqene za potrebe visokogradwe u UAE. Godine 2001. u Abu Dabiju je izgra|en jarbol 123 metra visine na kojem se isti~e zastava dimenzija 20h40 metara. Ove, u pravom smislu re~i gra|evine, su toliko o~aravaju}e da je wihovo umno`avawe nezadr`ivo od strane investitora. Cena nije ni malo naivna, ali to nije razlog da se u zemqama ekstremno raslojenog stanovni{tva obaraju rekordi.

Ovaj telekomunikacioni toraw, je odgovor Pjongjanga na sli~an toraw koji je u blizini 38. paralele, odnosno neposredno uz legendarno selo Panmunxon, podigla Vlada u Seulu. Dakle, Ju`na tj. Republika Koreja je podigla velelepan toraw i na vrhu istakla svoju prepoznatqivu zastavu. Odmah potom, i Narodna Demokratska Republika Koreja di`e, za par metara, vi{i toraw i isti~e svoju zastavu

U Du{anbeu (Taxikistan) je 2011. godine podignut 165 metara visok jarbol. To je skoro duplo ve}a visina od jarbola (86 m) koji je 1986. u Vankuveru (Kanada) postavqen povodom Ekspo izlo`be. Pored Taxikistana jo{ samo Azerbejxan mo`e da se pohvali da je visinski nadma{io ~uveni telekomunikacioni stub od 160 m u Servernoj Koreji. Glavni grad Azerbejxana se zove Bakuu, {to u prevodu zna~i vetar. Grad na isto~noj obali Kaspijskog jezera je idealan da se 2009. uz veliku fe{tu podigne nacionalna zastava dimenzija 35h70 metara. Idealnost se ogleda u vetrovitosti koja omogu}ava da se tokom velikog broja dana u godini mo`e jasno videti otvoren nacionalni simbol. Neopho dna je velika energija vetra da razvije platno te`ine 350 kilogra ma.

OCILO APRIL 2012

27

Turkmenistan, kom{ija u regionu, je 2008. godine u A{habadu, izgradio jarbol od 133 metara na koji je istakao zastavu dimenzija 35h52 metra.

Me|utim, nije strana trgova. Tako Nijazov, u

Turkmenistanci su i ranije pokazali da im gradwa ovako velelepnih spomen-parkautoritativni vo|a, Saparmurat Atajevi~ Nacionalnom parku nezavisnosti ima

podignutu sklopu fontane.

bistu u upe~atqive

Pri~u sam skrenuo u ovom pravcu zbog jednog, za nas iz Srbije, interesantnog detaqa figure izvajanog petoglavog orla. Ovaj simbol se nalazi i na standartnoj zastavi {efa dr`ave. Kraqevina Jordan se od svih zemaqa izdvaja po tome {to ima ~ak dva jarbola vi{a od 100 metara. Godine 2003. su u Amanu i Akuabi postavqeni i ugovoreni jarboli visine 127 i 132 m na koji se isti~u zastave dimenzija 30h60 metara

Avio akrobacija u Akuabi, u pozadini jarbol sa finijalom u obliku zlatne krune

OCILO APRIL 2012

29

... heraldika, genealogija, faleristika i veksilologija ...

Pi{e: Neboj{a DIKI]

Srbiji ne postoji zvani~na, dr`avna institucija, ili kako je to sada popularno agencija, koja se bavi pitawima iz oblasti heraldike. Nadovezao bih se na mudru lamentaciju kolege i predsednika DSG gospodina Dra`i}a iz Uvodnika ovoga broja Ocila o nepostojawu propisa i dr`avne regulacije heraldi~kih pravila i sankcionisawa wihovog kr{ewa. Primer koliko zbuwuju}e mo`e da deluje nedostatak dr`avnog uticaja imamo u nezaustavqivoj lavini kritike novog dizajna grba Republike Srbije, da sam zlonameran pomislio bih da nije samo izostanak heraldi~kih propisa uzrok hajci, ali i u izradi heraldi~ki neispravnih grbova, ne bih da zalazim i u estetsku kritiku.

U

Heraldi~ka pravila itekako postoje, ~ak i u Srbiji, ali nema ko da ih na dr`avnom nivou sprovede. U Srbiji deluje nekoliko dru{tava koje se trude da usmere srpsku heraldiku u pravcu koji je jedino ispravan i u skladu sa srpskom heraldi~kom tradicijom i svetskim standardima. Jedno od najstarijih i najzna~ajnijh dru{tava zahvaquju}i ~ijem delovawu je srpska heraldika pre`ivela komunisti~ku ~istku i ponovo o`ivela je i Srpsko heraldi~ko dru{tvo Beli orao.

Samo uvid u strukturu ~lanstva ovoga dru{tva dovoqno svedo~i

PO^ECISrpsko heraldi~ko dru{tvo Beli orao je 1991. godine osnovala grupa qudi, vizionara i hrabrih s obzirom na doba i sredinu u kojem je delovala, sa ciqem da na profesionalnom nivou prou~ava srpsku i svetsku heraldiku, genealogiju, faleristiku i veksilologiju, ali i da primewuje metode i principe ovih pomo}nih istorijskih nauka u na{oj svakodnevnoj praksi, uti~u}i na odr`avawe heraldi~ke, genealo{ke, faleristi~ke i veksilolo{ke prakse na na{im prostorima.Steg Srpskog heraldi~kog dru{tva, D. Acovi}

OCILO APRIL 2012

31

o kulturnoj i akademskoj predispoziciji. Redovno ~lanstvo ~ini 20 istori~ara, arheologa, istori~ara umetnosti, 9 arhitekata i in`ewera drugih struka, kao i desetak pripadnika ostalih struka (akademski slikari, pravnici, filolozi, teolozi, ekonomisti, vojni stru~waci). Me|u wima 14 doktora nauka, 10 profesora univerziteta, 4 akademika i 4 nau~nih saradnika u institutima SANU. Neki od wih su ~lanovi srodnih stranih institucija, kao {to su heraldi~ka dru{tva Engleske, Skandinavije i Gr~ke, Me|unarodna akademija za heraldi~ke nauke, Udru`ewe heraldi~kih umetnika, faleristi~ka dru{tva SAD, ^e{ke, Engleske, [vajcarske i Nema~ke. Dru{tvo ima i inostrane ~lanove iz: Ujediwenog Kraqevstva, Rusije, SAD, Francuske, Gr~ke, Japana, Austrije, Holandije, Italije,

Rumunije, Danske, [vajcarske, Republike Srpske, Norve{ke, Ukrajine, Irske, Finske i Belgije.

DELATNOSTOd svog osnivawa do danas, Srpsko heraldi~ko dru{tvo izradilo je preko 50 projekata za grbove op{tina u Srbiji i Republici Srpskoj, koji se i danas nalaze u zvani~noj upotrebi; me|u wima su i grbovi dveju prestonica (Veliki grb Beograda i grb Srpskog Sarajeva). Pored toga, dru{tvo je ~esto bilo konsultovano od strane nadle`nih institucija Republike Srbije, kada su u pitawu grb i zastava Srbije, kao i odlikovawa i vojne oznake. Dru{tvo se ogla{ava putem internet prezentacije i ~asopisa Glasnik srpskog heraldi~kog dru{tva. Dru{tvom upravqa Skup{tina, koja donosi odluke od su{tinskog zna~aja za funkcionisawe dru{tva. Uprava vr{i izvr{nu funkciju i donosi odluke koje se ti~u dnevnih pitawa. Organi dru{tva su: Kolegijumi za heraldiku, genealogiju, faleristiku i veksilologiju.

Grb grada Beograda, D. Acovi}

^LANSTVO^lanovi dru{tva se dele u ~etiri kategorije: redovni, emeritusi, vanredni i dopisni. Redovni ~lanovi su osobe koje imaju stru~ni renome u oblasti iz domena rada dru{tva. Emeriti imaju akademski status, visok ugled u dru{tvu i zaslu`ni su ~lanovi. Biraju se iz redovnog ~lanstva. Vanredni ~lanovi su poput redovnih stru~nog renomea iz oblasti interesovawa dru{tva ali su nerezidenti na{e dr`ave. Prijem novih ~lanova se vr{i na osnovu preporuke jednog od redovnih ~lanova ili emerita odlukom Skup{tine, koju potvr|uje Uprava i Komisija za prijem novih ~lanova. Novi ~lanovi nose status dopisnih, u roku od 5 godina se procewuje wihov doprinos i predla`e pomerawe u nivou ~lanstva. Predsednik Srpskog heraldi~kog dru{tva od 1991. do 2009. bio je gospodin Dragomir Acovi}, trenutno na mestu Po~asnog predsednika. Aktuelni Predsednik dru{tva je gospodin Marko Dra{kovi}. Predsednik Kolegijuma za heraldiku je g. Aleksandar Palavestra, za veksilologiju g. Ivan Saraj~i}, za genealogiju g. Marko Dra{kovi} i za faleristiku g. Miladin Markovi}. Srpsko heraldi~ko dru{tvo Beli orao je jedini heraldi~ki autoritet u Srbiji koji izdaje matrikule i ima registar grbova. U tu svrhu, dru{tvo je propisalo striktna pravila koja su u skladu sa svetskim heraldi~kim standardima prilago|enim srpskoj heraldi~koj tradiciji i savremenoj praksi. Upravo je to i jedna od glavnih uloga koje ovo dru{tvo igra na srpskoj heraldi~koj sceni. Svi koji se ozbiqno bave heraldikom u Srbiji ugledaju se na praksu dru{tva i po{tuju postulate i pravila koje je dru{tvo propisalo.

Grbovi Ni{a, U`ica i Kragujevca, D. Acovi}

OCILO APRIL 2012

33

D. ACOVI]Jedan od najistaknutijih ~lanova i osniva~a dru{tva, ~ovek za kojeg se bez preterivawa mo`e re}i da je zaslu`an za o~uvawe i revitalizaciju srpske heraldike, je gospodin Dragomir Acovi}. Gospodin Acovi} je ~lan Krunskog ve}a, arhitekta po struci sa zavidnim portfolijom, glavni herold i ko-predsedavaju}i Registra grbova; urednik "Stematografije" Srpskog heraldi~kog dru{tva, ~lan je Ameri~kog Dru{tva za ordene i medaqe, Dru{tva za prou~avawe ordena i medaqa Ujediwenog Kraqevstva, [vajcarskog faleristi~kog dru{tva, Unije nema~kih falerista i heraldi~kih dru{tava Engleske, Ukrajine i Rusije, kao i mnogih drugih doma}ih i inostranih dru{tava i organizacija. Kao heraldi~ar ima iza sebe veoma bogat opus: revizija grbova Beograda, zastava Beograda, grbova {est beogradskih op{tina, grbovi Ni{a, Prijepoqa, Budve, Bijeqine, Mionice, Topole, Kragujevca, Jagodine, i dr., faleristi~ke monografije i kwige: Istorija bugarske faleristike, Srpski Kraqevski orden Milo{a Velikog, i jedna od najzna~ajnijih i sveobuhvatnih kwiga o srpskoj heraldici Heraldika i Srbi

Izvori i ilustracije: Zvani~na internet prezentacija Srpskog heraldi~kog dru{tva:http://www.srpskoheraldickodrustvo.com/index.html

Zvani~na internet prezentacija Kraqevske porodice Srbije:http://www.royalfamily.org/welcome/ccbios_yu.htm

Statut Srpskog heraldi~kog dru{tva Radovi g. Dragomira Acovi}a

OCILO APRIL 2012

35

... heraldika, genealogija, faleristika i veksilologija ...

Pi{e: Jovan JONOVSKIpredsednik Makedonskog heraldi~kog dru{tva

rvi koje se bavio heraldikom u Makedoniji je akademik Aleksandar Matkovski koji je rezultate svojeg istra`ivawa objavio u kwizi Grbovi Makedonije, prilog makedonske heraldike 1970. godine. Kwiga Matkovskog dokumentuje prisustvo makedonskog grba u nekoliko ilirskih grbovnika koji se nalaze na teritoriji biv{e Jugoslavije. Matkovski sledi ideju Aleksandra Solovjeva da je makedonski grb proizvod ma{te Petra Ohmu~evi~a, koji je navodno koristio ove izmi{qene ~iwenice da doka`e svoj plemi}ki status. Kwiga je faksimilno ponovo izdata 1990. godine, kada je pove}ala popularnost heraldike i, pre svega, makedonskog nacionalnog grba: crveno, zlatni dvorepi krunisani lav; {tit okruwen.

P

PO^ECIDeset godina kasnije, pojavquje se internet stranica Heraldika u Makedoniji autora Jovana Jonovskog, na kojoj su objavqeni grbovi i odlomci iz kwige Matkovskog na engleskom i makedonskom jeziku. Sajt uskoro biva dopuwen grbovima koji se koriste u Makedoniji: teritorijalnim, korporativnim i li~nim. Sajt je ubrzo po~eo sa objavqivawem informacija o istorijskoj i teorijskoj heraldici. Oko sajta se okupila grupa zainteresovanih, uglavnom Makedonci iz inostranstva. Kada je broj entuzijasta okupqenih oko ove ideje dostigao kriti~nu masu dovoqnu za organizovanije delovawe u Makedoniji, leta 2003. godine osnovano je Makedonsko Heraldi~ko Dru{tvo (MHD), u originalu Makedonsko Heraldi~ko Zdru`enie.

CIQEVI

Predsednik Republike Makedonije i Predsednik MHZ

Saradwa sa Muzejom Makedonije je krunisana ure|ivawem dela Heraldika u Makedoniji u stalnoj postavci muzeja. Popularizacija heraldike, veksilologije i faleristike se ostvaruje kroz objavqivawe ~lanaka u dnevnim novinama, nastupima na elektronskim medijima, kao i specijalnim emisijama na makedonskoj televiziji. Za ovu svrhu se koristi i glasnik Dru{tva, Makedonski Herald, koji je do sada iza{ao u 5 brojeva. ^lanovi se ohrabruju da objavquju ~lanke u stru~nim ~asopisima hrvatskog i bugarskog heraldi~kog i veksilolo{kog dru{tva, Grb i Zastava i Herold. Istra`ivawe Istra`ivawe makedonskog heraldi~kog nasle|a je centralni deo aktivnosti Dru{tva. Dostupnost ve}eg broja izvora i dokumenata na internetu ~ini istra`ivawe lak{im, tako da iz udobnosti svog doma mo`e da se do|e do va`nih podataka. Me|utim, istra`ivawe na terenu je neophodno. Zato su vr{ena isra`ivawa u arhivama, bibliotekama, privatnim kolekcijama, i dr. u Zagrebu, [tutgartu, Briselu i Va{ingtonu. Rezultati istra`ivawa se razmjewuju i dopuwavaju komunikacijom i saradwom sa kolegama iz drugih zemaqa na kongresima i simpozijumima, kao i diskusionim grupama i forumima. Istra`ivawa se objavquju u Makedonskom heraldu koji je dvojezi~an, engleski i

Ciqevi dru{tva su: Popularizacija heraldike. Istra`ivawe makedonskog heraldi~kog nasle|a u i van Makedonije. Izrada grbova, zastava i odlikovawa. Uspostavqawe heraldi~kog registra u kome se registruju heraldi~ka znamewa (grbovi, zastave, bexevi). Edukacija u oblasti heraldike. Izdava~ka delatnost. Sekcije za faleristiku, veksilologiju i genealogiju. Popularizacija Popularizacija heraldike se ostvaruje kroz predavawa, radionice i prisustvo u medijima. Prva ve}a aktivnost je bila predavawe heraldi~ara Andrea Vociala iz Francuske pod nazivom Teritorijalna Heraldika Francuske odr`ana na Vaskrs 2004. godine. Usledio je niz predava~a iz zemqe i inostranstva. Me|u predava~ima iz inostranstva bili su i dr Stojan Antonov, predsednik Bugarskog heraldi~kog i veksilolo{kog dru{tva, prof. dr Ivan Balta, heraldi~ar sa Filozofskog fakulteta u Osijeku, i dr Vujadin Ivani{evi} iz Vizantolo{kog instituta u Beogradu. Predavawa o teorijskoj heraldici i radionice za prakti~ni trening odr`avaju se u saradwi sa nekoliko organizacija. Najve}a je saradwa sa Muzejom Makedonije i projektom ^udesni svet heraldike. U protekle tri godine, predavawa i radionice su privukle mnoge sredwo{kolce i gra|ane, koji su mogli da steknu iskustva iz prve ruke kako se dizajnira grb.

OCILO APRIL 2012

37

makedonski, i pored {tampanog izdawa do-stupan i na internetu. Pored makedonskog glasnika, i pomenutih Grb i Zastava i Herold, ~lanci se objavquju i u srpskim heraldi~kim magazinima Glas Heralda i "Ocilo. Dizajn Makedonsko heraldi~ko dru{tvo se bavi dizajnom grbova, zastava, itd. Me|u va`nije projekte vaqa pomenuti grb institucije Predsednika Republike Makedonije i grb Makedonske pravoslavne crkve. MHD stalno komentari{e op{tinske grbove, a konsultovan je i pri izboru nekoliko op{tinskih grbova. Registar Jedna od aktivnosti MHD je uspostavqawe registra heraldi~kih znamewa (grbova). Za registrovane grbove, MHD izdaje odgovaraju}e matrikule. Registracija se objavquje u Makedonskom heraldu. Me|unarodne aktivnosti Jedan od va`nijih aspekata u radu MHD su me|unarodne aktivnosti. Jedan primer takvih aktivnosti je logisti~ka podr{ka za osnivawe Bugarskog heraldi~kog i veksilolo{kog dru{tva. Na wihovim godi{wim sastancima redovno u~estvuje i delegacija MHD. Predsednik MHD prisustvovao je i osniva~kom skupu Hrvatskog heraldi~kog i veksilolo{kog dru{tva, sa kojim ima profesionalnu saradwu i prijateqske odnose. MHD sara|uje i sa Srpskim heraldi~kim dru{tvom Beli Orao i nekoliko drugih udru`ewa.

U toku 2010. i 2011. do{lo je do u~lawewa u me|unarodne organizacije. Na 29. Me|unarodnom kongresu genealogije i heraldi~kih nauka u [tutgartu, Nema~ka, septembra 2010. godine, MHD je postala punopravni ~lan Me|unarodne konfederacije za genealogiju i heraldiku (CIGH) Na 24. kongresu Me|unarodne federacije veksilolo{kih dru{tava (FIAV), u avgustu 2011. godine, u Va{ingtonu, SAD, MHD je postala punopravni ~lan ove presti`ne organizacije.

Matrikula MHZ

Izvr{ni odborPredsednik dru{tva je gospodin Jovan Jonovski, ~lan Odbora odlikovawa predsednika Republike Makedonije, ~lan Me|unarodne komisije za vite{ke redove, pridru`eni ~lan Me|unarodne akademije za heraldiku, urednik Makedonskog heralda. Potpredsednik je gospodin Kiril Trajkovski, arheolog, vi{i savetnik u Muzeju Makedonije za vizantijske studije arheolo{kog muzeja. Sekretar je gospodin Petar Gajdov, pravnik, rukovodilac Odeqewa faleristike MHD, spoqni saradnik Komisije za odlikovawa predsednika Republike Makedonije.

Grb Predsednika Republike Makedonije, projekt MHD

Projekti^udesniot svet na Heraldikata, Muzej na Makedonija, 2007-2009. godine Stalna postavka "Heraldika u Makedoniji", Muzej na Makedonija, 2009. godine Grb Aleksandra Makedonskog u evropskim grbovnicima, Ministarstvo kulture, 20102011. godine

Grb Makedonske pravoslavne crkve, projekt MHD

Grb g. Jovana Jonovskog, emblazon A. Kurova

OCILO APRIL 2012

39

Jovan JonovskiRo|en u Skopqu 1971. godine, gde zavr{ava sredwu {kolu i Prirodno-matemati~ki fakultet sa zvawem profesora fizike. Studira teologiju u Budimpe{ti i Londonu. Sti~e zvawe magistra teologije u Novom Sadu. Radi na svom drugom magisteriju u Institutu nacionalne istorije u Skopqu. Tokom studija u Budimpe{ti i Londonu devedesetih godina pro{loga veka, wegov interes za heraldiku dobija svoje zdrave osnove, a wegova biblioteka svoje prve heraldi~ke kwige. Godine 2000. postavqa sajt Heraldika u Makedoniji, kada po~iwe komunikacija sa drugim heraldi~kim udru`ewima. Postaje ~lan Internacionalne asocijacije heralda amatera, a kasnije i wen sekretar. U vanredno ~lanstvo Srpskog heraldi~kog dru{tva Beli Orao ulazi 2002. godine. Od osnivawa Makedonskog heraldi~kog dru{tva, avgusta 2003. godine, g. Jonovski je wegov predsednik i herald. Urednik je i glasnika MHD Makedonski herald koji od 2005. godine, sa mawim pauzama, izlazi jedanput godi{we. Jonovski je ~lan vi{e nacionalnih heraldi~kih dru{tava, kaa i Me|unarodne akademije heraldike, Me|unarodne komisije vite{kih redova. ^lan je komisije za odlikovawa Predsednika Republike Makedonije. Heraldi~ki je savetnik Muzeja Makedonije, gde odr`ava predavawa i heraldi~ke radionice. Odr`avao je heraldi~ke ve`be na predmetima pomo}nih istorijskih nauka na Filozofskom fakultetu. Pored dizajnirawa desetina grbova, vodio je projekte za dizajn grbova Predsednika Republike Makedonije i Makedonske pravoslavne crkve. Izradio je tehni~ko re{ewe Ordena zasluge za Makedoniju, po ideji Petra Gajdova, sekretara MHD. Pored mnogih predavawa i intervuja za {tampane i elektronske medije, Jonovski sti`e da potpi{e i niz ~lanaka poput: Grbot na grad Skopje, Makedonski herald br. 6, Skopje, 2012. Crkovnata heraldika vo Makedonija, Herold br.4, Sofija, 2012. Za grbovite i nivnoito zna~enje, Kladen~e, Skopje, april 2011. Novi grbovi Makedonije, Grb i zastava br. 8, Zagreb, 2010. Heraldika, Kulturen `ivot, Skopje, 2010. Heraldi~ki grbovi za Pretsedatelot i MPC, Makedonski herald br. 3, Skopje, 2009. Makedonija so staro nov grb, Makedonski herald br. 3, Skopje, 2009. Makedonski terminolo{ki re~nik, Makedonski herald svi brojevi. Grbovi Makedonije, Grb i zastava br. 5, Zagreb, 2009. Novi mesni grbovi, Makedonski herald br. 2, Skopje, 2007. Znameto na Makedonskoto heraldi~ko zdru`enie, Herold br. 1, Sofija, 2008. [to e grb?, Makedonski herald br. 2, Skopje, 2007. Srebreniot volk na Makedon, Makedonski herald br. 1, Skopje, 2007. Heraldika Makedonije, Glas heralda, Novi Sad

U~iteqica osnovne {kole Du{ko Radovi} je u sklopu ~asova likovnog vaspitawa po`elela da pribli`i svojim u~enicima heraldiku, rezultati su izvan svakog o~ekivawa.

OCILO APRIL 2012

41

Pi{e:

Marko DRA@I]

re izvesnog vremena na{e Dru{tvo je imalo neobi~no zadovoqstvo i ~ast da pru`i savetodavnu pomo} gospo|ici Bojani Rodi}, u~iteqici iz osnovne {kole Du{ko Radovi} sa Novog Beograda. Naime, gospo|ica Rodi} je do{la na ideju da svojim u~enicima iz razreda 4/3 u sklopu ~asova likovnog vaspitawa predstavi i pribli`i heraldiku. Kao {to }ete iz prilo`enih radova videti, deca su jako lepo razumela osnovna heraldi~ka pravila, a Bojana za Ocilo obja{wava: ^as smo zapo~eli pri~om o heraldici, gledali smo neke grbove i komentarisali ih. Zatim smo analizirali boje, wihovo zna~ewe i pravila slagawa, kao i elemente koji se pojavquju na grbovima. Posle toga je svako razmi{qao o grbu koji bi wu/wega najboqe predstavio kroz osobine, interesovawa, vrednosti.

O[ Du{ko Radovi} se nalazi u samom srcu Novog Beograda. Osnovana je 13.08.1961. godine pod imenom 25. maj. Ime na{eg velikog pesnika, pisca i novinara, Du{ka Radovi}a, ponela je u novembru 1992. godine. [kola danas broji 711 |aka razme{tenih u 16 odeqewa.

Andrea \ukanovi}

Elena Radi}

Ivana Savi}

Marko Devi}

OCILO APRIL 2012

43

Nevena Mihajlovi}

Nik{a Tomanovi}

Viktor Bojkovi}

Vuk Janus

Nama jedino preostaje da ~estitamo odeqewu 4/3 i wihovoj u~iteqici. Jako nam je drago da smo bar malo pripomogli u wihovom pravilnom razumevawu heraldike, prelepe nauke i umetnosti

\or|e Obrenovi}Hristi}, vanbra~ni sin Kraqa Milana i Artemize Hristi}. Nepoznati Obrenovi}.

Autor teksta: Vidan Bogdanovi}, Geopolitika, januar 2012. godine,http://www.geopolitika.rs

Grb Obrenovi}a, rad A. Palavestre

OCILO APRIL 2012

45

Stari Beogra|ani pripovedaju da su se u dana{woj zgradi Kluba kwi`evnika, nekada ku}i znamenitog Srbina i velikog dr`avnika Milana Piro}anca, upoznali kraq Milan i Artemiza Hristi}.

P

o{tovani ~itaoci, list za politi~ka i dru{tvena pitawa, geopoliti~ka i strate{ka istra`ivawa Geopolitika je u broju 48 iz januara 2012. godine, u rubrici Istorija pod oznakom eksluzivno, objavila ~lanak, i po prvi put u novijoj istoriji, fotografije \or|a Obrenovi}a-Hristi}a, vanbra~nog sina Kraqa Milana. Zahvaqujemo gospodinu Slobodanu Eri}u na poslatom materijalu i dozvoli da tekst objavimo u celini.

Stari Beogra|ani pripovedaju da su se u dana{woj zgradi Kluba kwi`evnika, nekada ku}i znamenitog Srbina i velikog dr`avnika, Milana Piro}anca, upoznali kraq Milan i Artemiza Hristi}. Wen mu` bio je Filip Hristi}, sekretar kwaza Milo{a, poslanik Srbije u Carigradu, Londonu i Be~u. Izme|u vladara i g-|e Hristi} rodile su se simpatije, a ubrzo su otpo~eli vezu. Kraq Milan je abdicirao 22. februara 1889. godine, a pre toga se razveo od kraqice Natalije. Svojim prijateqima je poverio tajnu: da `eli da o`eni Artemizu, koja se u me|uvremenu razvela. Do braka, barem zvani~nog, nije do{lo. Krajem te godine ro|en je \or|e, koji je odmah u javnosti ozna~en kao vanbra~ni sin kraqa Milana.

\or|e Obrenovi}-Hristi}

Nepoznati Obrenovi} Sve {to se ti~e \or|a do danas je ostalo u velikoj meri nerazre{eno. Wegovo ime pojavquje se u istoriografiji na ograni~enom broju mesta. Tek kroz periodiku i neke druge izvore uspeva se da se, izme|u redova, sazna ne{to novo. \or|e se do pada dinastije Obrenovi}a 1903. godine pomiwao u kontekstu pisama, koje je imala Artemiza, a u kojima ga je kraq Milan priznavao za svog sina. Kraq Aleksandar je navodno i{ao u Carigrad, kod Sultana, da od wega tra`i da mu da ta pisma. Posle Majskog prevrata ~lanci o \or|u se pojavquju u velikom broju novina u inostranstvu. Neretko u mnogim natpisima se pomiwe kao posledwi Obrenovi}. Ono {to se saznaje jeste da je \or|e `iveo u Carigradu, da su na wega nekoliko puta poku{avali da izvr{e atentat, da ga je usvojio prijateq kraqa Milana Eugen @i~i, da je trebalo da se {koluje u poznatoj be~koj terezijanskoj {koli, ali da je do{la zabrana s vrha; da je bio poznat po svojim akrobacijama, koje je umeo da izvede koriste}i dva revolvera i da je zato nastupao ~ak u jednom cirkusu; da je koristio dva imena: Milan Hristi} i \or|e Obrenovi}. Moglo bi se navesti jo{ nekoliko zanimqivosti iz wegovog `ivota. Me}utim, ono {to je ~iwenica jeste da se on skoro uop{te nije pomiwao u srpskoj javnosti.

s leva na desno: dr Mizi, Eugen @i~i i \or|e Obrenovi}

Pera Todorovi} ga je u svojim novinama pomiwao ali pod imenom Obren. Ono {to se mo`e saznati na osnovu nekih natpisa iz tada{wih stranih novina, jeste da je \or|e u~estvovao u kontrazaveri iz 1906. godine. Vasa Kazimirovi} navodi da su se po Srbiji rasturale razglednice na kojima je bio wegov lik i natpis vo|e kontrazaverenika kapetana Milana J. Novakovi}a, da je to jedini pravi naslednik srpskog prestola. Treba imati u vidu da je kapetan Milan Novakovi} u svom dnevniku, koji je objavqen nekoliko nedeqa po wegovoj pogibiji 1907. godine, pisao o \or|u, ali u vrlo lo{em svetlu (Geopopitika, mart 2008; Vasa Kazimirovi}, Crna ruka, Kragujevac, 1997, str. 37-38). ^udni su putevi kojima je hodio pisac ovih redova kako bi do{ao u posed dve fotografije \or|a Obrenovi}a, koje ovom prilikom objavquje Geopolitika. Obe fotografije su nestandardnog formata, mawe od 9h13 (cm). Poznavaoci strane {tampe, na osnovu fotografija koje su izlazile u stranoj periodici, potvrdili su da je re~ o autenti~nim fotografijama, kao i da je lik \or|a Obrenovi}a ostao nepoznat na{oj savremenoj javnosti.

OCILO APRIL 2012

47

Uz fotografije su do{la i obja{wewa kad su i kojim povodom na~iwene. Prva fotografija nastala je u vreme dok je \or|e nastupao u jednom berlinskom cirkusu. Druga fotografija na~iwena je najverovatnije u Budimpe{ti; na woj su, s leva nadesno, dr Mizi, \or|ev savetnik i advokat, Eugen @i~i, plemi} i \or|ev starateq, i \or|e Obrenovi}-Hristi}.

Umesto epiloga Nadamo se da }e ponovno pronala`ewe" lika \or|a Obrenovi}a i ovaj ~lanak podsta}i mnoge istra`iva~e da nekim novim prilogom u~ine da wegov lik bude jo{ jasniji na{oj javnosti i istoriografiji

EARLgrof, tre}i stepen u britanskom plemstvu. U vreme danskih i saksonskih kraqeva ovo je bila najvi{a titula u Engleskoj darovana nekom pojedincu. Drevni obi~aj je bio da se grofu dodeli finansijska potpora od svakog tre}eg penija svih kazni i prihoda oblasti kojom vlada.

EAGLEorao, aquila u orintologiji. U heraldici, orao se smatra jednim od najplemenitijih obele`ja i dodequje se samo za izvanredna dela vrline i hrabrosti, ili dela pojedinaca, koja su od doprinosa wihovom suverenu.

EARL MARSHAL OF ENGLANDveoma starinska i va`na slu`ba. Dr`avni i kraqevski zvani~nik, koji je imao ovla{}ewa nad nizom oblasti:

EAGLETorli}, deminutiv re~i orao i ozna~ava mladog orla. U heraldici se nekoliko orlova na istom {titu blazonira kao eaglets.

OCILO APRIL 2012

49

vite{kim pitawima, sudom ~asti itd. Titula jo{ uvek postoji i wen nosilac predseda-va heraldi~kim dru{tvom, i nominalno nad Marshalsea Court. Titula je ve} du`e vreme nasledna u plemi}koj porodici Haurds.

ENGRAILEDlinija razdvajawa, po obliku sli~na indented samo sa nizom krivih koje ~ine konkavan oblik.

EASTERN CROWNuskr{wa kruna sa kracima koji izlaze iz obru~a, mo`e se na}i u starim grbovima.

ENHANCED EMBATTLEDlinija oblikovana poput grudobrana na zidinama tvr|ave, druga~ije se naziva crenelle. izraz koji se primewuje za {ar`e koje se nalaze iznad pozicije koja je uobi~ajena za wih.

EMBATTLED GRADYkada se linije grudobrana naizmeni~no di`u i spu{taju.

ENMANCHE{ar`a pokrivena drugom {ar`om, naj~e{}e rukavom.

EMBOWEDRuka savijena u laktu ili bilo koja druga {ar`a u polo`aju poput luka.

ENSIGNEDu heraldi~kom smislu ova re~ ozna~ava ne{to ukra{eno.

EMBORDEREDbordura iste tinkture kao poqe {tita.

EMBRUEDoru`je prikazano krvavo na vrhu.

ERASED{ar`a kojoj je dowi deo neravnomerno odse~en.

EN ARRIREizraz pozajmqen iz francuskog jezika, ozna~ava svako `ivo bi}e prikazano s le|a glave okrenute posmatra~u.

ERECT`iva bi}a koja stoje u uspravnom polo`aju suprotno wihovom prirodno vodoravnom stavu.

ENARCHEDprivez ili neka druga heraldi~ka figura koja je savijena.

ENDORSEstub najmawe veli~ine.

ERMINEkrzno, hermelin, crni per~ini na beloj povr{ini.

ENFILED{ar`e koje se nalaze jedna u drugoj, npr. ma~ koji probija neku {ar`u.

ERMINEStzv. kontra-hermelin, beli per~ini na crnoj povr{ini.

ENGOULED (Engoulee)`ivo bi}e koje je u ~equsti nekog drugog bi}a ili kada neka heraldi~ka figura izvire iz nekog `ivog bi}a.

ERMINOISkrzno, hermelin, crne {are i rese na beloj povr{ini.

ESSORANTptica ra{irenih krila koja se sprema da poleti.

ESCALLOP{koqka, {ar`a potekla kao ukras hodo~asnika u Jerusalim.

ESCALLOPED{tit koji je ispuwen linijama/{arama koje podse}aju na oblik {koqke.

ESCARBUNCLE{ar`a sa ukra{enim krajevima, naj~e{}e sa qiqanima.

ESCROLpergament ili traka na kojoj je ispisana deviza grbonosca. U ranoj heraldici stajala je iznad {tita pridr`avaju}i ~elenku, u savremenoj heraldici stoji ispod {tita.

ESCUTCHEON{tit, ovaj termin se ponekad koristi da opi{e ceo grb a nekada samo poqe na {titu. ^esto se odnosi na obojeni {tit koji se koristi prilikom pogrebne ceremonije. Poqe je, ako je suprug preminuo crno sa desne strane, a ako je supruga pokojna sa leve strane, ako su oboje pokojni onda je celo crno.

ESTOILEzvezda sa talasastim kracima

ESCUTCHEON OF PRETENCEmali grb `ene prikazan unutar grba wenog mu`a (mo`e se koristiti i za prikazivawe dominiona suverena ili prin~eva).

ESQUIREstepen plemstva odmah ispod viteza, a iznad gospodina; mo`e se prevesti kao po{tovani. U Engleskoj mla|i sinovi plemi}a i wihovi mu{ki potomci, ~etiri plemi}a kraqevskog ve}a, najstariji sin baroneta, vitezovi i mu{ki potomci wihovih naslednika, su oni kojima po pravu ro|ewa pripada ova titula; ~inovnicima i nosiocima slu`bi poput magistrata, oblaasnih upravnika, gradona~elnika, ova titula pripada do zavr{etka slu`bovawa.

OCILO APRIL 2012

51