OSNOVNU ENERGIJU SPOLJAŠNJIM SILAMA DAJE SUNCE. PROCES RAZARANJA POSTOJEĆIH OBLIKA RELJEFA

NAZIVA SE EROZIJA.OBLICI RELJEFA KOJI PRI TOM NASTAJU JESU EROZIVNI OBLICI.PROCES TALOŽENJA RAZORENOG MATERIJALA JE AKUMULACIJA.OVIM PROCESOM NASTAJU AKUMULATIVNI OBLICI RELJEFA.

IZMENE U RELJEFU DO KOJIH DOLAZI POD UTICAJEM EROZIJE I AKUMULACIJE PROUČAVA GEOMORFOLOGIJA

PREDSTAVLJA DROBLJENJE STENA I NJIHOVO PRETVARANJE U SEDIMENTE RAZLIČITE KRUPNOĆE

RASPADANJE STEMA MOŽE BITI INSOLACIONO (POD UTICAJEM SUNCA) MEHANIČKO MRAZNO (ZAMRZAVANJE VODE U PUKOTINAMA ) OBLICI- MORE STENA, TOČILA I SIPARIHEMIJSKO RASPADANJE (VODA OBOGAĆENA RAZNIM SOLIMA I KISELINAMA RASTVARA STENE ILI POJEDINE MINERALE U NJIMA.

SIPARI

TOČILA

Podrazumeva sve procese ogoljavanja padina i odnošenje rastresitog materijala sa njih.

Glavni faktori ovog procesa suNagib padinaSastav podloge ČOVEK ( krčenjem šuma i Izlučivanje padavina pretvaranjem šumskog zemljištaOdsustvo vegetacije u poljoprivredno)

Oblici: brazde, vododerine, jaruge

Krajnji rezultat spiranja i odnošenja produktivnog sloja zemljišta je stvaranje ,, rđave zemlje”

Ogoljavanje padina doprinosi i klizenju zemljišta, do kojeg dolaziKada se rastresiti sloj iznad vodonepropusnih stena optereti vodom.Klizišta mogu pregraditi rečne doline.

Snežna granica je nadmorska visina iznad koje dolazi do stalnog nagomilavanja snega i leda.

Oko polova snežna granica je u nivou mora, na Alpima na 3.000 m a na Ekvatoru na preko 6.000 m.

Zbijanjem snežna masa dobija znastu strukturu (firn). Daljim zbijanjem od firna postaje lednički led.

Erozivni oblici -Cirk je udubljenje iz kojeg kreće lednik Lednički valov je udubljenje kroz koje se kreće lednik

Akumulativni oblici- čeone i bočne morene koje nastaju ispod snežne granice

Lednik Franc Jozef

Pokrovni ili kontinentalni tip lednikaGrenland, AntarktikAleč

Alpski tip- ima izrazit linijski karakter

Supodinski tip –nastaje u podnožju planina spajanjem dolinskih lednika

Malaspin- Aljaska Platoski (Skandinavski) tipIz jednog ledenog polja izdvajaju se pojedinačni lednički jezici i silaze sa platoa obično do mora

Ako fosilni ledniči valov ispuni voda nastaje fjord.

U zaleđu čeonih morena nalazi se terminalni basen u kome se po otapanju lednika obično obrazuje jezero. Na taj način je nastalo Plavsko jezero.

SNAGA REKA ZAVISI OD KOLIČINE VODE I NAGIBA TERENA. FLUVIJALNI PROCES SE SASTOJI OD EROZIJE PODLOGE PREKO KOJE REKA TEČE, TRANSPORTA ERODIRANOG MATERIJALA I NJEGOVE AKUMULACIJE NA MESTIMA GDE SNAGA REKA SASVIM SLABI.

EROZIVNI OBLICI- REČNO KORITI I REČNA DOLINA

REČNO KORITO JE ŽLJEB KOJIM REKA TEČE. NA DODIRU MEKIH I ČVRSTIH STENA MOGU SE OBRAZOVATI:BRZACI,VODOPADI, SLAPOVI

REČNA DOLINA JE UŽE ILI ŠIRE UDUBLJENJE U RELJEFU SA OBE STRANE REČNOG KORITA.

AKUMULATIVNI OBLICI-ALUVIJALNE RAVNI, DELTE I REČNA OSTRVA.

Za reku sa vijugavim rečnim koritom kaže se da meandrira

Sastoji se od dolinskog dna u koje je usečeno rečno korito i dolinskih strana

Tipovi dolina rečna dolina ravničarske reke Rečne doline planinskih reka

klisura

kanjon Kompozitna dolina

Vodopad Nijagare 51m (erozivni)

Mogu biti tektonski, erozivni i akumulativni

Endžel 1054m tektonski

Veliko vrelo u dolini Resave, 20 m (akumulativni)

Slapovi su stupnjeviti vodopadi

REČNO OSTRVO MARAŽO

ADEstvraju se na sektorima usporenog kretanja ravničarskih reka - pri ušćima reka, u meandrima i na velikim okukama.

Ade na Dunavu

DELTE

Delte su prostrane nanosne ravnice na ušćima reka u mora ili jezera. Zbog taloženja ogromne količine nanosa rečno korito se tu račva u veliki broj rukavaca

Delta Dunava

Delta NilaDelta Ganga

Delta Misisipija

Predstavljaju nisko zemljište pored reka je je ako nema nasipa često plavljeno. Pogodne su za gajenje poljoprivrednih kultura koje traže više vlage.

PROCES OBLIKOVANJA RELJEFA RASTVARANJEM KREČNJAČKIH STENA NAZIVA SE KRAŠKA EROZIJA. REČ KRAS JE SLOVENAČKOG POREKLA I ZNAČI PREDEO GOLIH KREČNJAČKIH PEJZAŽA. NA POVRŠINI KRASA VLADA VELIKA OSKUDICA U VODI IAKO NEKI PREDELI PRIMAJU VELIKE KOLIČINE PADAVINA. PODZEMNE VODE IZ KRASA IZBIJAJU NA VRELIMA PO DNU DUBOKIH REČNIH DOLINA, NA MORSKOJ OBALI ILI U

VIDU PODMORSKIH IZVORA ILI VRULJA. NAJZASTUPLJENIJE RASTVORLJIVE STENE U PRIRODI SU KARBONATNE STENE(KREČNJACI I U MANJOJ MERI

DOLOMITI).

KRAŠKI PREDELI

POVRŠINSKI OBLICI RELJEFA NASTALI KRAŠKOM EROZIJOM SU:ŠKRAPE,VRTAČE,UVALE I KRAČKA POLJA,A PODZEMNI SU: JAME I PEĆINE.

ŠKRAPE SU UZANE BRAZDE DUBINE DESETAK CENTMETARA KOJE SE OBRAZUJU NA STRMIM I GOLIM KREČNJAČKIM POVRŠINAMA.

VRTAČE SU LEVKASTA UDUBLJENJA NASTALA PROŠIRIVANJEM PUKOTINA KROZ KOJE VODA PONIRE.VRTAČE IMAJU PREČNIK I DUBINU OD NEKOLIKO DO NEKOLIKO DESETINA METARA. TO SU NAJČEŠĆI OBLICI KRAŠKOG RELJEFA.

Srastanjem više vrtača nastaju uvale, prečnika od nekoliko stotina metara do 1 km

Dužina kraških polja može iznositi i po više desetina kilometara. Po dnu polja teku reke ponornice. Ona se obrazuju od jakih vrela na jednom kraju polja, i posle površinskog toka od nekoliko kilometara gube se u ponorima na drugom kraju polja.

Popovo polje BiH

Livanjsko polje BiH

Cetinjsko polje Crna Gora

Peštersko polje Srbija

Jame su vertikalni kanali u krečnjaku duboki od desetak do više stotina metara.

Škocijanska jama

Pećine su manje-više horizontalni hodnici u podzemlju koji mogu biti dugački i više od 100km.

Ulaz u Stopića pećinu

Resavska pećina

PRIRODNI MOSTOVI SU SPECIFIČNI I RETKI FENOMENI KRAŠKIH OBLIKA RELJEFA.NASTAJU URUŠAVANJEM PEĆINSKIH TAVANICA.

Akumulacijom bigra u koritima i na vrelima kraških reka i sige u pećinama nastaju akumulativni kraški oblici.

STALAGMITI NASTAJU NA PODU

Nastaju taloženjem kalcijum-karbonata na pećinskoj tavanici

Eol je bog vetrova kod starih Grka

Erozivne i akumulativne oblike u reljefu vetrovi mogu stvarati samo u pustinjama i polupustinjama.

Pustinje su predeli u kojima u proseku godišnje padne manje od 100 mm kiše. Raspored pustinja na Zemlji

Najveća pustinja na Zemlji

Dužina Sahare je 5.290 km a širina 1.700km

Površina joj je 8,6 miliona km2

U njoj 20 % čine prostori pod peskom a sve ostalo su šljunkovite i kamenite pustinje.

Pre 10. 000 godina Sahara je bila savana

Peščane (ergovi)

Kamenite (hamade)

Šljunkovite (seriri) Glinovite ( na

mestima isušenih jezera)

Krupan materijal vetar samo kotrlja, a sitniji podiže i raznosi na velika rastojanja. Čestice koje nosi vetar udaraju o istaknute stenovite površine stvarajući neobične oblike. Tako nastaju eolski erozovni oblici- jardang, uglačane površine, pustinjska saća, prozorci i pečurke.

Na mestima gde snaga vetra slabi pesak i prašina se talože, stvarajući akumulativne eolske oblike- dine i barhani.

Dine su veća peščana uzvišenja, izdužena u pravcu duvanja vetra. Mogu biti visoke i preko 100 m.

Barhani su male dine oblika polumeseca ili srpa a stvaraju se popreko u odnosu na pravac duvanja vetra.

Strana okrenuta vetru je blaga i izdužena dok je suprotna strana strma i kratka.

Na nekada vlažniju klimu u pustinjama ukazuju suva rečna korita ili vadi.

Oaze su mesta u pustinjama gde ima vode. Najčešće leže pored velikih vadija.

Izduvavanjem rečnog peska koji je Dunav nataložio na svojim obalama, Košava je stvorila Ramsko-Golubačku i

Deliblatsku peščaru. Jaki severni vetrovi u

Panonskoj niziji su nataložili ogromne

količine lesa debele po

više desetina metara.

Abrazija je proces koji se odvija na obalama mora i jezera.

Sastoji se u preinačavanju obala pod uticajem morskih talasa i struja.

Na strmim obalama nastaju erozivni a na niskim akumulativni oblici reljefa.

Talasna potkapina nastaje u nivou mora na mestu najačeg udara talasa

Proširivanjem talasne potkapine stene iznad nje ostaju bez oslonca i ruše se. Na taj način se na obali formira klif.

Stalnim unazadnim pomeranjem talasne potkapine i klifa stvara se pribrežna terasa koja je blizu obale stenovita a dalje od nje šljunkovita i peskovita.

Talasna potkapina

Klif

Osnovni akumulativni oblici su:Pribrežni sprud se prostire paralelno sa

obalom, na malom rastojanju od nje.Obično pregrađuju ulaze u manje zalive. Tako pregrađen zaliv, pretvoren u jezero, naziva se laguna.

Peščane kose stvaraju se transformacijom pribrežnog spruda

Tombolo se stvara iza malih ostrva koja su nedaleko od obale. Povezuje ostrvo sa kopnom i pretvara ga u poluostrvo.

Laguna i peščani sprud

Peščana kosa Tombolo

Obala je granični pojas između mora i kopna Prema načinu postanka razlikuju se tri osnovna

tipa obala Tektonske obale ( javljaju se antiklinale i

sinklinale, horstovi i rovovi) Erozivne obale karakterišu brojni fjordovi i estuari Organogene zoogene (koralske) su nastale

narastanjem koralskih kolonija u plitkom priobalnom moruOrganogene fitogene (mangrovske) karakteristične su za plitke močvare u priobalnom pojasu u kojima je zastupljena gusta šuma mangrova.

Koralska obala

Atoli su prstenasti koralski sprudovi

Tektonska obala- Halkidiki Erozivna obala - Norveška

Mangrovska obala- Everglejds (Florida)