КРАГУЈЕВАЦ, НОВЕМБАР 2013.ПРЕДАВАЧИ:

С. ЛУКОВИЋ, Л.КЉУНИЋ И Ј.ЕЛЕЗ

ТРГОВИНСКО –УГОСТИТЕЉСКА ШКОЛА

“ТОЗА ДРАГОВИЋ” КРАГУЈЕВАЦ

СРПСКА НАРОДНА ЈЕЛА У СРПСКА НАРОДНА ЈЕЛА У ШУМАДИЈИШУМАДИЈИ

ТВРДЊА ДА НЕ МОЖДА

1. За Војводину је карактеристично да се једу теста

√

2. Лесковац је познат по питама

3. У Источној Србији се једу салате од маслачка

4. Ћевапи да би били укусни и квалитетни маса се дуго меси

5. Мељаник се припрема од пасуља

6. Бунгур се не припрема у Шумадији

7. Шумадијски чај се припрема од вина и шећера

Српска кухиња

Српска кухиња је неодољива и незаборавна, како због свог квалитета намерница, тако и због начина припреме, при чему доминирају природни укуси који нису покривени зачинима и сосовима и на тај начин задовољава сва чула неодољиво појачавајући апетит. Српска кухиња је разноврсна, проистекла из мешавине традиције са Медитерана, грчке, турске, аустриске и мађарске кухиње.

Поред уобичајених метода припреме кувања хране карактеристично је било спремање под сачем, црепуљама и ражњем.

Седело се на дрвеним клупама, троношцима и столицама, сервирало се на софрама у посуђу које је било дрвено и земљано, а у богатијим кућама и бакарно. Спремало се на отвореној ватри и огњишту.

Копањчић ЧанакТроношка Котарица

Богаство српске кухиње најбоље се огледа у њеној географској

разноликости

Зависно од историјских околности од поднебља и услова живота српска кухиња се разликује по појединим подручјима као што су:

Војводина, Шумадија,Источна Србија,Јужна Србија.

Косово

У Војводини доминира аустроугарски начин припреме хране са доста теста, свињетине и

прерађевина од свињетине кобасица, чварака.

Банат је био под дугим немачким утицајем тако да се једе доста кромпира и теста, а са друге стране близина и утицај Мађарске захтевали су да јела буду павлаке слатко-кисела због употребе павлаке (папртикаш, фиш паприкаш) и богата месом.

Што се колача тиче, торте су до почетка 20. века биле познате само у Банату.

Карактеристично јело за Бачку је перкелт, љуткасти гулаш са свињетином.

Златибор и Златар су познати по свом сушеном месу те по јелима од јањетине.

Слатких јела, као нпр. колача или торти није било. Једино чиме су се сладили стари Срби биле су печене јабуке у меду, као и сок од проврелог сушеног воћа.

Између Мораве и Дрине специјалитет је кајмак. Најбољи је онај из околине Чачка.

Кајмак је један од ретких аутохтоно српских специјалитета, иако је сама реч „кајмак“ турског порекла, превод старијег имена „скоруп“.

Индустријски произведен не задржава препознатљив изглед и укус.

ИСТОЧНА СРБИЈА

Кухиња источне Србије је под утицајем румунске и бугарске кухиње, а заступљена су јела од млека и млечних производа, интегралне житарице, салате од дивљег поврћа и траве, посебно салата од маслачка, укуса сличног руколи, као и јела од дивљачи, овчег и јагњећег меса.

Кухиња јужне Србије је под утицајем оријента. Град Лесковац је синоним за најбољи роштиљ у Србији а надалеко је чувена и лесковачка мућкалица.

Већина странаца када дође у Србију тражи ћевапчиће као наш домаћи специјалитет. Иако је ово јело везано за Турску и није изворни српски производ, сви га усвајају као српски специјалитет. За припрему ове гурманске посластице потребна је добра сировина и дуг процес обраде. Што се дуже меси, ћевап ће бити квалитетнији. Годинама се препричава недоумица једне куварице: ”Колико дуго се меси, док не падне ћевап или ја?”.

У исхрани овог региона у великој мери је присутна паприка, не као зачин већ као намирница.

Од паприке се праве предјела, супе, главна јела, салате, као што су: паприка у павлаци, пуњена сува паприка, папазјанија, салата од печених паприка, ајвар.

Врање је место сусрета македонско - косовске кухиње, превладавају пите, густе чорбе и варива.

Из разноврсности српске проистекла је традиционална шумадијска кухиња.

Шумадиjска кухиња доживљава процват за време владавине Кнеза Милоша Обреновића.

За потребе „Кнез Милошевог конака“ долазили су најпознатији кувари из целе Европе.

Шумадијска кухиња

Како у српској тако и у шумадиској кухињи постоје три

дневна оброка : доручак ручак вечера

ДоручакДоручак је уведен у српску исхрану у другој половини деветнаестог века.Традиционална јела за овај оброк су : различите врсте теста која су пуњена сиром, џемом, месом, качамак проја попара гибаница тарана која је заборављено јело која се још само у Шумадији може стално конзумирати.

Ручак

Ручак као главни оброк у Шумадији, одликује се народим јелима која су присутна како на кућној трпези тако и у угоститељству.

Ручак

Пре оброка се гостима у знак добродошлице послужује слатко од шљива која је шумадијски бренд, слатко од дуња и слако од грожђа.

Ручак

Оброк се наставља традиционалним јелима. На трпези ће се наћи сарма. Сарма је јело које се припрема од лишћа разноврсног поврћа и воћа уз додатак меса, пиринча и зачина. Ово јело је неизоставно на славама, слава представља српски православни обичај. Трпеза може бити посна и тада се спремају посна јела. Посна сарма се припрема без меса. Мрсна сарма се припрема са месом.

Поред сарме на шумадијској трпези наћи ће се: свадбарски купус са сувим месом или са орасима ако је време поста подварак ђувеч печење на ражњу (као специјалитет).

Ручак

Ручак

У шумадиским селима у којима је развијен сеоски туризам служе се: купусник пита од киселог и слатког купуса, пита од плавог патлиџана, печурака, празилука, зеља, коприве.

Заборављена јела

Мељаник се припрема од куваног и пасираног пасуља запрженог и запеченог

у рерни.Бунгур се припрема од куване млевене шумадијске пшенице истуцане у авану

којој се додају пропржени црни лук, сланина и на крају со, млеко и кајмак.

Тарана се припрема се од ситног сецканог меса и домаћих кора сецканих на резанца и све то запржено брашном и алевом паприком.

Шумадија је позната и по посластицама.Током средњег века користио се мед, посебно је било познато воће у меду касније се додавао орах и друго коштуњаво воће. Неизоставна посластица у Шумадији су палачинке које могу бити са медом, џемом од шљива, јагода, као и пите које се такође припремају од јабука, шљива, вишања, трешања и кнедле од шљива.

Посластице

Пића

Неизоставни, традиционални бренд свих брендова је шумадијски чај (кувана блага ракија) са шећером а поред њега је ту и купиново вино као и ликер од ораха.