obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XIX ЈАНУАР 2010. г. БРОЈ 197

· Црна

Гор

а 1,

20 €

· Ср

бија

100

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпс

ка 2

,5 К

М ·

· за Е

вроп

у 3,

5 €;

за

Ам

ерик

у $6

; за

Аус

трал

ију

10 A

UD

·

mir bo`iji!hristos se rodi!vaistinu se rodi!sre]ni bo`i]ni i novogodi[wi praznici!

У Православном центру Васељенске Патријар-шије у Шамбезију састала се, од 9. до 17. децем-бра 2009. године, Међуправославна припремна

комисија Светог и Великог Сабора Православне Цркве. Њеним радом предсједавао је Високопре-освећени Mитрополит пергамски Г. Јован, представ-ник Васељенске Патријаршије, а секретар је био Високопреосвећени Митрополит швајцарски Г. Је-ремија, секретар за припрему Светог и Великог Са-бора. Међуправославна комисија је имала за предмет свога рада, с једне стране, довршење обједињеног става помјесних Православних Цркава о теми Ауто-кефалије и начину њеног проглашења, а с друге, из-налажење јединственог става по питању Аутономије и начину њеног проглашења, као и o Диптисима. Комисија је, након уводне бесједе Високопре-освећеног предсједника и излагања Високопре-освећеног секретара: а) Проучила садржај, поднешеног јој ради потпу-није дораде и изналажења јединственог става по-мјесних Православних Цркава, параграфа, чији је текст одобрило њено претходно Засиједање, које се сабрало 1993. године, о Аутокефалији као и на-чину њеног проглашења. Овај параграф се односи на проглашење Аутокефалије преко Томоса као и на начин његовог потписивања. Комисија се једно-

гласно сагласила да ‘’Васељенски Патријарх, изра-жавајући пристанак мајке-Цркве и свеправославну сагласност, званично проглашава аутокефалију Цр-кве која је то затражила, издавањем Томоса аутоке-фалије. Овај Томос потписује Васељенски Патријарх уз сапосведочење на њему потписом Блажењејших Предстојатеља најсветијих Православних Цркава, позваних за то од стране Васељенског Патријарха’’. Прослиједила је, пак, предстојећој Међуправослав-ној припремној комисији проучавање начина при-мене постигнуте сагласности; б) Забиљежила је у прегледном и садржајном тексту јединствени став Православних Цркава о теми Ауто-номије и начину њеног проглашења, описавши зна-чење и садржај Аутономије, процедуру коју њено проглашење слиједи и њене посљедице;в) Тема Диптиха је, због недостатка времена, прослијеђена следећој Међуправосланој припре-мној комисији, каже се у саопштењу које је потписао митрополит пергамски Јован, 17. децембра 2009. године.Делегацију Српске Православне Цркве на засије-дању Међуправославне припремне комисије Светог и Великог Сабора Православне Цркве сачињавали су Архиепископ цетињски и Митрополит црногорс-ко-приморски Г. Амфилохије и Архиепископ охрид-ски и Митрополит скопски Г. Јован.

СА ЗАСИЈЕДАЊА МЕЂУПРАВОСЛАВНЕ КОМИСИЈЕ ЗАПРИПРЕМУ СВЕТОГ И ВЕЛИКОГ САБОРА

poslanica

во нас и ове године, драга наша духовна децо, пред колевком Бо-гомладенца Исуса Христа! Велика и надумна тајна рођења Бога Логоса деси-

ла се у скромној витлејемској пећини, која је од тога тренут-ка, једном за свагда, постала центар света – место славе Божије и извор утехе свим боготражитељима кроз историју људског рода.Велики отац Цркве, Свети Јован Златоусти, говорећи о празнику Божића, каже: „Поштујте, браћо, дане празничне, понајвише дан Рођења Христовог; јер ко Рођење Христово назове мајком свих празника, тај неће погрешити…“ Из празника Рођења Христо-вог извиру сви празници, као реке из извора. По Светом Златоу-сту, Рођење Христово је поновно стварање света, а Оваплоћење Бога Логоса је камен–темељац свега.Други велики отац Цркве, Свети Григорије Богослов, своју божићну беседу почиње доксологијом – славословљењем Бога:

Христос се рађа – прослављајте!Христос с небеса – сусрећите!Христос на земљи – узвисите се!Певај Господу сва земљо!

И наставља да благовести: „Народ који седи у тами незнања, нека види

велику светлост богопознања. Старо прође – ево све ново по-стаде! Слово старозаветно се по-влачи – Дух осваја; сенке нестају

– Истина наступа.“По извештају Светих јеванђелиста, Го-

спод Исус Христос се родио у време римског императора Августа у Витлејему јудејскоме, граду Пророка и цара Давида, од чијег потомства је по пророчанствима старозаветних пророка требало да буде рођен Богом обећани Месија – Спаситељ света.Свети Григорије Палама, богослов витлејемске и таворске светлости, у својој божићној бе-седи открива дубоки смисао доласка Месије:

„Оваплоћењем и рођењем Месије Христа у све-ту, свету је дарована васељенска радост и мир. Послушај до краја песму Благовесника и сазнаћеш је – каже: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља (Лк 2, 14); јер је Бог до-шао у телу да би свету донео Свој мир и помирио га са најузвишенијим Оцем.“ Мир Христов није ис-товетан са миром овога света. Божићни мир Све-ти Григорије Палама назива „духом усиновљења, јер они који су вером носиоци овога мира постају наследници Божији и санаследници Христови (Рим 8,17).“ Зато, по истом Светитељу, у духу Божића живе само они који живе у љубави једни са дру-гима, и то, сходно речима Светог апостола Павла,

„подносећи једни друге, и опраштајући једни дру-гима…као што Христос опрости вама“ (ср. Кол. 3, 13).Далеки и узвишени Бог, Који је у Старом завету разговарао са Мојсијем на Гори Синају (в. 2. Мој 3, 5), Рођењем Христовим је приклонио небеса и постао „Емануил, што ће рећи: са нама Бог“ (Мт 1, 23), не губећи притом ништа од свога Божанства. То нам, говорећи о Рођењу Христовом, потврђује Свети Јован Дамаскин речима: „Зато и не велимо за Њега да је Он човек који се обожио, него да је Бог Који се очовечио; јер, будући по Својој при-роди савршени Бог, постао је Он и савршени Чо-век, не мењајући властиту природу, нити божан-ску икономију.“Новојављени ава Јустин Ћелијски каже да је „на Божић Бог, по Својој безмерној љубави, ушао у историју, благодаћу Светога Духа, оваплотивши се од Приснодјеве Богородице, и постао реалан чо-век.“ Тако нам је у новорођеном Детету – Богомла-денцу Исусу Христу – Бог даровао свако изобиље дарова Царства небеског, доносећи нам Собом вечну Истину, вечну Правду и сâм вечни Живот

СРП­СКА­ПРА­ВО­СЛАВ­НА­ЦР­КВАСВО­ЈОЈ­ДУ­ХОВ­НОЈ­ДЕ­ЦИ

О­БО­ЖИ­ЋУ­2009.­ГО­ДИ­НЕ

АМФИЛОХИЈЕ МИ ЛО ШЋУ БОЖ ЈОМ ПРА ВО СЛАВ НИ МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ, МЈЕСТО-БЉУСТИТЕЉ ТРОНА ПАТРИЈАРАХА СРПСКИХ, СА СВИ-МА АР ХИ ЈЕ РЕ ЈИ МА СРП СКЕ ПРА ВО СЛАВ НЕ ЦР КВЕ

– СВЕ ШТЕН СТВУ, МО НА ШТВУ И СВИ МА СИ НО ВИ МА И КЋЕ РИ МА НА ШЕ СВЕ ТЕ ЦР КВЕ: БЛА ГО ДАТ, МИ ЛОСТ И МИР ОД БО ГА ОЦА, И ГО СПО ДА НА ШЕГ ИСУ СА ХРИ СТА, И ДУ ХА СВЕ ТО ГА, УЗ НАЈ РА ДО СНИ ЈИ БО ЖИЋ НИ ПО ЗДРАВ:

МИР БОЖЈИ – ХРИ СТОС СЕ РО ДИ!

3

јануар / 2010 / s

vetigora

који, по учењу Светог Максима Исповедника, уна-пред окушамо у животу и Литургији Цркве Хри-стове.Празник Божића је целокупну људску историју поделио на два дела – на ишчекивање и спасење. Библијско ишчекивање Месије Спаситеља поче-ло је већ обећањем првосазданим људима Ада-му и Еви (в. 1. Мој 3, 15), а још конкретније прао-цу патријарху Аврааму, коме је Бог обећао да ће у његовом Потомку бити благословени сви на-роди (в. 1. Мој 22, 18), што се остварило управо Рођењем Богочовека Исуса Христа.На велику тајну Рођења Месије указивали су гото-во сви старозаветни пророци. Стога, посматрајући Стари завет очима Светог апостола Павла, може-мо за њим поновити да је он у целини „васпитач за Христа“ (Гал 3, 24), педагог који је све богољубиве душе пре Христа упућивао ка витлејемској пећини.Са друге, пак, стране, тројица мудраца са Исто-ка, које је благодатна витлејемска звезда приве-ла месту на којем се родио Христос, символишу, по тумачењима отаца Цркве, читав незнабожач-ки свет, који својом философијом по човеку (ср. Кол 2, 8) није могао проникнути у предубоку тајну Богооваплоћења.И једнима и другима небески анђео приликом Рођења Христовог открива велику тајну спасења света, благовестећи витлејемским пастирима, а преко њих и свима нама: „Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, Који је Христос Господ, у граду Давидову“ (Лк 2, 10–11).Од те благовести витлејемским пастирима па све до данас, Рођење Христово је празник небо-земне радости у којем заједно учествују анђели и свети, али и свака богољубива душа озарена витлејемском светлошћу. Слично тројици мудра-ца са Истока, који су дошли да се поклоне Богоде-тету Исусу Христу, и ми смо сви позвани да Му се поклонимо, и да принесемо дарове новорођеном Цару небеском (ср. Мт 2, 2).Зар није све оно што смо од Бога добро ове године учинили наш највећи дар Богомладенцу?Ако смо гладног нахранили, жедног напојили, бо-лесног посетили, зар тиме нисмо дар Богу прине-ли?Ако смо животом својим Бога прослављали, живећи свето и богоугодно, зар тиме нисмо злато врлине Богомладенцу принели?Ако смо Цркву Божију љубили и својом ревношћу украшавали Дом Господњи, зар тиме нисмо богоу-годну жртву принели?Ако смо страдање браће своје у невољама видели, и својим делом их утешили, зар тиме нисмо Само-ме Христу добро учинили? (ср. Мт 10, 42)Ето, Богомладенац Христос за Своју безграничну љубав од нас људи такве дарове очекује. Зато је Божић и празник пред којим проверавамо своју веру и све оно што смо, као створења Божија и као синови и кћери Божије, дужни да чинимо, како је често говорио наш блаженопочивши патријарх

Павле.Овога Божића смо посебно испуњени радосном тугом што нас је оставио наш велики патријарх Павле, и преселио се са земље на небо. Дубоко верујемо да ће он, по слободи дарованој му од Бога, „са свима Светима из рода нашега“, наставити да се моли за нашу Цркву и наш распети народ, заједно са Светим Савом, Светим Симеоном Мироточивим и свим Светим прецима на-шим, који су препознали и примили патријарха Павла „као сво-га и себи равнога“.И овога Божића се сећамо свих невољника, страдалника и про-гнаника и свих оних којима је учињена било каква неправда; њих желимо да утешимо речима: Христос се роди! Радујте се, јер ево Господ долази да обрише сваку људску сузу (в. Отк 21, 4).Својим Рођењем на земљи Христос је сав људски живот – од зачећа до смрти и васкрсења – учинио светим. Зато нас Божић опомиње да не дижемо руку на плодове утробе своје, већ да живимо сходно заповести Божијој: „Рађајте се и множите и напу-ните земљу“ (1. Мој 1, 28). Поштовањем овог благослова Божијег престао би плач Рахиље над нашим народом и над нашом де-цом које више нема (в. Мт 2, 18), а процветао би живот који је не-угасиво засијао из витлејемске пећине.И овога Божића смо заједно са својом браћом и сестрама на Косову и Метохији, колевци нашега народа. Поручујемо им у љубави Христовој да се врате својим косовским огњиштима и остану да живе са својим светињама, чувајући наше Косово,

„грдно судилиште“. Не губимо никад наду да ће Бог просвети-ти разум оних којима је данас предао у руке земну моћ и власт над државама и народима; да, у духу правде Божије и људске, преиспитају своје неправедне одлуке о Косову и Метохији. Једино тако ће се обновити мир и заједништво на Балкану и у Европи и вратити угрожено достојанство православном српском народу. Молимо се, такође, да новорођени Кнез мира искорени рат, насиље и неправду свуда у свету, како би се ко-начно зацарио мир и праведност међу свим људима и народи-ма земаљским.Пуноћу нашег богољубивог народа поздрављамо витлејемским поздравом, поручујући му да чува своју православну веру, свој језик и своје писмо, ма на којем континенту живео. Ми Срби смо древни хришћански народ, јер смо кроз кирило-методијевско крштење и светосавску просвету постали део културе свеце-лог хришћанског света. Ми смо на тај начин оставили неизбри-сив печат у историји и цивилизацији савремене Европе и света, уградивши себе, једном за свагда, у њихову будућност.Божић нас све и свагда позива да живимо у братољубљу и богољубљу и јеванђелској скромности, живећи од делâ руку својих, држећи се новозаветног учења: да никада не чинимо другима оно што не желимо да нама други чине (ср. Дап 15, 29).Сажимајући нам велику и надумну тајну Божића, Свети Григорије Богослов каже: „То је наше светковање. То данас празнујемо: Божији долазак људима – да бисмо ми Богу дошли; или да ка-жем погодније: вратили се. Да свучемо са себе старог човека и у новога се обучемо и, као што смо у Адаму умрли, тако у Христу да оживимо, да се са Христом заједно родимо, и сараспнемо, и сапогребемо, и саваскрснемо.“Завршавајући своју божићну посланицу речима овог богому-дрог оца Цркве, поздрављамо све вас, драга децо духовна, и све људе, и све народе, сверадосним витлејемским поздравом и поздравом мира:

Мир Божји – Христос се роди!Да но у Па три јар ши ји Срп ској у Бе о гра ду, о Бо жи ћу 2009. го ди не.4

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установаМитрополије црногорско-приморске

Директор: протојереј-ставрофор Радомир Никчевић

Савјет часописа: епископ диоклијски Јован (Пурић), протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, протојереј-ставрофор Радован

Биговић, јеромонах Димитрије (Лакић), Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић

Главни уредник: јеромонах Кирило (Бојовић)Оперативни уредник: Рајо Војиновић

Дизајн часописа: Мирко Тољић, Владимир Јакшић

Секретар редакције: Татјана Марјановић

Редакција: протосинђел Јован (Ћулибрк), протојереј Гојко Перовић, протојереј Велибор Џомић, јеромонах Никодим (Богосављевић),

јеромонах Петар (Драгојловић), јереј Саво Денда, јереј Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах Павле (Кондић), монахиња Стефанида

(Бабић), Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић

Сарадници: ђакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Сања Радовић, Марија Живковић,

Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Драгана Керкез, Јелена Петровић

Лектура: Ивана Јовановић

Фотографије: +Живота Ћирић, Зоран Тричковић, Жељко Шапурић,Јован Радовић

јануар 2010 / број 197

IZ SADR`AJA:

7.

6.

3.

21.

23.

36.

•

•

•

•

•

•

Поводом празника 11Чудо 17Књига Јудите 20Старечник 33Путопис 39Есеј 47Хронике 59

Mитрополит АМФИЛОХИЈЕ

Посланица

ОЛИВЕРА Балабан

Епископ ЈОВАН (Пурић)

РАЈО Војиновић

мр НИКОЛА Маројевић

INTERMIDIARY INSTITUTION: COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT:COBADEFF/400876825101 EUR/400876825100 Other CurrenciesNLB Montenegrobanka AD PodgoricaSWIFT CODE: MNBAMEPG/ME25530005120005043078"MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS"81250 CETINJEMONTENEGRO

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/230-375, 234-222; Краљице Марије, 1/3, 11000 Београд

e-mail: svetigora.urednik@gmail.comШтампа: д.о.о., Шимановци

obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XIX ЈАНУАР 2010. г. БРОЈ 197

· Црна

Гор

а 1,

20 €

· Ср

бија

100

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпс

ка 2

,5 К

М ·

· за Е

вроп

у 3,

5 €;

за

Ам

ерик

у $6

; за

Аус

трал

ију

10 A

UD

·

mir bo`iji!hristos se rodi!vaistinu se rodi!

sre]ni bo`i]ni i novogodi[wi praznici!

СРП­СКА­ПРА­ВО­СЛАВ­НА­ЦР­КВА­СВО­ЈОЈ­ДУ­ХОВ­НОЈ­ДЕ­ЦИ­О­БО­ЖИ­ЋУ­2009.­ГО­ДИ­НЕБудите свети као што jе свет Отац наш небески

ХРИСТОЛОГИjА И ТРИjАДОЛОГИjАКОД СВЕТОГ jОВАНА ДАМАСКИНА

Георгина-Ђука,мајка Николе Теслеmesto i uloga porodice i supru`ni^ke qubavi u hri[]anskom obrazovawu po sv. jovanu zlatoustom

УГЛЕДАЈМО­СЕ­НА­НОВОГПАВЛА­СРПСКОГА

насловна страна: вез монахиња манстира Ормилије

ве што постоји, видљиво и невидљиво, има на

себи тај печат све-тости. Што значи да

светост није нешто туђе природи људској него је нешто што јој је срод-но, што је уграђено у људску природу и као дар а у исто вријеме и као могућност. Дато је људском бићу, али не да човјек остане само при томе што му је дато, него да то што му је дато, на осно-ву њега и кроз њега и преко њега, да умножа-ва. Тако нам откривају светост Свети Божији Про-роци који су тако и постали свети, што су тај при-родни дар умножавали. То што важи за својство светости, то да је уграђена у људској природи, то важи и за друга својства људске природе: за човјеков ум, човјеков разум, човјеково осјећање, за сво унутарње језгро човјековог бића. Сво је оно датост од Бога, обликовано божанском руком и Божијим надахнућем, а у исто вријеме је и могућност за усавршавање. Могућност је човјек сам себи као биће психофизич-ко. Он није савршен, с једне стране њему је својствено несавршенство прије свега због тога што је створење и као створење није створено савршеним, а са друге сто-га што је створен способним за нешто више од онога што јесте. Та способност у њему је, између осталог, и способност управо за задобијање светости. Такође то је и способност за поштовање свега постојећег, управо зато што је све изашло из Божије руке и што све има на себи тај печат Божанске светости. Нема ниједног бића које немирише на светињу, на светост, и човјек, поштујући себе као светињу Божију, као биће при-звано да постане храм Божије светости, да постане свет као што је Отац на не-бесима, што више осећа себе као све-тога и призванога на светост, то више осећа и светињу свега око себе. За истин-ског и правог човјека ништа нема што је за презрење. Све је достојно бескрајног поштовања и љубави јер је све плод бо-жанске љубави и божанске доброте. На свему се налази живи печат живога Бога и зато је човјек онај који је призван да попут Бога буде чувар те светиње и све-

predavawe

Mитрополит АМФИЛОХИЈЕ

тости божанске творевине. Бог брине непрекидно о твореви-ни коју је створио Својом љубављу и призива човјека да буде Његов сарадник у тој бризи о светости и о светињи творевине. У наше вријеме један од основних проблема јесте проблем та-козвани еколошки, проблем загађености природе, загађености воде, загађености ваздуха... О томе се све више и више говори, не без разлога. Долази до једног поремећаја у природи око нас, у Божијој творевини, у стихијама Божије творевине. С обзиром на то да је човјек органски везан за природу око себе, да је не-замислив без ваздуха који дише, без свјетлости и топлоте сун-чане која га грије, без воде, без хране, без хљеба којим се храни и свега онога што иде са хљебом, ако то чиме се он храни, што дише, чиме живи, ако то није чисто, ако није природно, онда до-лази наравно и до загађености самога човјека и загађености људске природе. Ево видимо ових дана у Подгорици стотине људи је обољело па и не знају од чега. Очигледно да се ради о некој храни, или је

Будите свети као што jесвет Отац наш небескиДео предавања Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митро-полита црногорско - приморског Г. Амфилохија одржано у недјељу 31. августа ове годи-

не у Духовном центру Црквене општине Подгорица.

6

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

Богословље Светог Јована Дамаскина представља за пра-вославне не само глас једног од Светих От–аца већ изнад свега њихов заједнички из-раз, односно глас От–аца

Јер заиста, један је Бог, Бог и Логос и Његов Дух.(Св. Јован Дамаскин, Тач-но изложење православ-не вере, I, 8)Како је Свети Јован Дамаскин живио и писао у времену послије VI Васељенског Сабора, био је представник оне богословске традиције која је још увијек живјела у ерминевтичкој атмосфери створеној догматским расправама које су окру-живале тај Сабор. Одатле је разумљиво зашто су Оци овог Сабора – Свети Максим Исповједник и Софроније Јерусалимски извршили изузетан утицај на Дамаскиново учење о Личности Господа Исуса Христа1. Дамаскин на извјестан начин представља спону између Светог Максима Исповједника и Све-тог Григорија Паламе2. Од Кападокијских Отаца при-хвата и развија тријадолошко учење, али до краја

‘’прихвата и развија Халкидонску Христологију, допуњену Максимовим богословљем о две воље и две енергије у Једноме Христу’’3. Заједно са Све-тим Максимом он говори о виђењу Божанске сла-ве превасходно у христолошком контексту4. Штави-ше, Дамаскин идентификује учење и терминологију која се тиче христологије са оном која се односи на тријадологију. Наравно, управо због чињенице јер су и христологија и тријадологија утемељене на откривењу Пророцима, Апостолима и Светитељима, али и на ‘’духовности и сотириологији који чине кључ за антрополошки аспект христологије’’5. Хри-столошки и тријадолошки догмат, кључни у Да-маскиновом учењу, су од суштинског значаја за вредновање Светих Тајни у Цркви. Прије све-

1 Упор. J. Romanides, The Christological Teaching of St. John of Damascus; у: Εκκλησιαστικός Φάρος, Τομός NH’ (1976), p. 232.

2 Ср. M.-A. Vannier, Pères de l’Église: Saint Jean Damascène, Esprit et Vie, n° 20, octobre 2000, p. 33.

3 Еп. Атанасије (Јевтић), Живот и дела Јована Дамаскина; у: Свети Јован Дамаскин, Беседе, тамо стр. 82-83.

4 Ср. Вл. Лосский, Видение Бога в византийском богословии, С. 6.

5 J. Romanides, op. cit. p. 234.

bogoslovqe

мр НИКОЛА Маројевић

вода или нешто друго што је загађено. Кад је неко кроз вјекове оболио од воде у Црној Гори? То се по први пут сада догађа, што значи да је дошло до неког поремећаја у природи воде или у природи сталне хране па се онда тај поремећај прено-си и на човјека. Отуда је добро говорио онај Ужичанин негдје у XIX вијеку, чувени Митар Тарабић, који је оставио једно про-роштво кога треба памтити, а које гласи: ''Када опоре воде, када мирис изађе из свијета, када људи изгубе стид, онда долази смак свијета.'' Ми смо у једном времену, можда први пут у историји, у коме воде почињу да болују, у коме цвијеће губи свој мирис. Не само што га има много вјештачкога него и оно природно... а и остале биљне и животињске врсте оболјевају. У исто вријеме можда никада у историји људска врста, тако да је назовемо, није толико била бестидна као што је ово наше покољење. Сада се бестидност подиже на пиједестал божанства међу људима и нажалост то се догађа највише у најсавршенијој цивилизацији - евроамеричкој. Да-кле поремећај у природи се одражава на човјека и на људску природу. Отуда онај призив Христов: ''Будите свети као што је свет Отац наш небески'' остаје као вјечна мјера човјеку. Да-кле у исто вријеме то је мјера и човјековог односа према Богу, и човјековог односа према творевини Божијој и односа пре-ма другом човјеку. У својој Посланици Апостол Павле (ове го-дине се обиљежава 1950 година од упокојења Апостола Пав-ла, те је проглашена година Апостола Павла и на Истоку и на Западу) говори да сва бића око нас уздишу чекајући сино-ве Божије, што значи чекајући Божије свете људе, јер нико тако не воли творевину Божију као онај који је испуњен бо-жанском светошћу, кроз кога је процвјетала божанска све-тост, а то су управо Свети Божији људи. То су Пророци, Апо-столи и сви они који су живели сагласно том стремљењу пре-ма Јединоме Светоме кроз Кога се онда освећује човјек, али се просвећује и природа око њега. Зато и природа очекује праве људе, истинске људе, који је неће разарати, који је неће скрнавити, који је неће загађивати, него који ће је чу-вати. Зашто ми за Божић бадњак носимо и тамо гдје су овце и тамо гдје су краве и гдје су сва жива бића? Зашто се Го-спод родио у Витлејемској пећини међу стоком бесловесном, него да управо својим рођењем посвједочи светињу живота, светињу рађања, светињу природе, светињу људске природе, светињу човјека, светињу човјечанства кроз тај призив према расту бесконачном. Савремена педагогија нас ограничава на познавање при-роде око нас, на познавање закона уграђених у природу, на познавање законитости која влада нашим људским животом. Све је то добро и значајно, али када се савремена педагогија ограничи на стицање тог и таквог знања, знања које се црпе из природе, онда човјек остаје затворен у тој мишоловци овога свијета и све оно што ради, све ће то бити узалудан по-сао на крају, ако нема светости која ће га извести из земље Недођије. Гдје си био - нигдје, шта си радио - ништа. Таква ће бити последња ријеч о човјеку, јер смрт је она која обесвећује на најстрашнији начин људско биће и све оно што човјек ради овде на земљи. Ако је смрт последње слово нашег људског живота, онда нека је проклет дан у коме смо се као људи ро-дили. Чему онда све ово што ми радимо, живимо, ако нема Јединога Светога Који чува наш рад, наша дјела, наше биће, биће наших предака, биће наших потомака, природу као такву... Ако нема Њега као Светога, Који даје свему смисао и значење, онда је све бесмислено. Дакле свети Божији људи су дивни свједоци и носиоци те Божанске свјетлости и светости.

ХРИСТОЛОГИjА ИТРИjАДОЛОГИjАКОД СВЕТОГ jОВАНАДАМАСКИНА

7

јануар / 2010 / s

vetigora

га, христологија не би ни била могућа ‘’без истицања догмата о једносуштности Сина у односу на Оца. Рођење Сина једносуштног Оцу даје посебну тежи-ну учењу о Личности и дјелу Исуса Христа’’6. Ако би се, по јеретичком на-говору, Син схватио као створење или творевина Очеве воље, онда Син бива створено биће лише-но ипостасног, несливеног и непромјенљивог јединства двију природа. Управо због тога Дама-скин наглашава разлику између сједињења и оваплоћења. Тако, ‘’сједињење (јединство) гово-ри о самом спајању, али не го-вори о ономе што се тиче начи-на спајања; док ваплоћење, а то је исто што и рећи очовечење, гово-ри о споју који је остварен када је у питању тело, односно човек’’7. За ово Дамаскин веже Светог Кирила Александријског, који тумачећи ријечи ‘’Једна природа Бога Логоса је ваплоћена’’, овако каже: ‘’Ако бисмо, дакле, говорећи о при-роди Логоса заћутали, не придајући реч ‘ваплоћена’, те бисмо тиме на неки начин искључили божанску икономију, тада можда не би била немогућа бесе-да оних који, претварајући се питају: ‘Ако је све (це-локупна ипостас) једна природа, где је онда савр-шенство у човечанству (Христовој човечанској природи)’?’’8. Кирило овдје о природи говори као о природи Логоса, па Свети Јован објашњава ‘’да је уместо ипостаси узео природу, не би било неумес-но, и да то каже без израза ваплоћена; јер ако у ап-солутном смислу говоримо само о једној ипостаси Бога Логоса не грешимо’’9. Дакле, сâм израз природа Логоса не означава ни само једну ни јединство ипо-стаси него заједничку природу садржану у ипоста-си Логоса10. Дамаскину преостаје да закључи како је ‘’Његово ваплоћење, заправо, сједињење са чове-чанским телом, а то што је Логос постао тело значи да је сама ипостас Логоса непреложно постала ипо-стас тела’’11. Транспонујући домете Кападокијаца Да-маскин показује да се свакој од ипостаси придијева име ‘’Бог’’, али се ниједна ипостас не може имено-вати као Божанство. Зато што се ‘’Божанство’’ од-носи на природу, док ријеч ‘’Отац’’ указује на ипо-стас, а ‘’човјечанство’’ такође на природу. Коначно, ‘’име Бог знаменује и општост (јединство) природе, а придева се као име свакој од ипостаси, као и реч ‘човек’; јер Бог је онај који има божанску природу, а

6 Ματσούκα Νικολάυ, Φιλοσοφία και δογματική διδασκαλία του Ιωάννου Δαμασκηνου, стр. 280.

7 Свети Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере, III, 55; у: Све-ти Јован Дамаскин, Источник знања, 2006, тамо стр. 257.

8 Свети Кирило Александријски, Посл. 46 PG 77, 237; цитирано према: Свети Јован Дамаскин, Источник знања, 2006, тамо стр. 257.

9 Тачно изложење православне вере, III, 55, стр. 257.

10 Ср. исто, стр. 258.

11 Исто.

ч о в е к онај који има

човечанску’’12.Кападокијски Оци су бранећи православно учење истицали разлику између нестворене суштине и нестворене енергије и воље, затим непреносивост божанске суштине и природе на створења, али и преносивост божанске воље и енергије на творевину. Одатле проистиче и апсолутна несазнатљивост бо-жанске суштине, као и дјелимична сазнатљивост божанске воље и енергије. Примијењено на светотајинску раван ово зна-чи да Отац као Ипостас, а не као ousia, рађа Сина и узрокује исхођење Светога Духа. Ово је оно разликовање Три Ипоста-си и божанске суштине које Дамаскин посебно наглашава. ‘’Најфундаменталнија претпоставка била је да апсолутни иден-титет енергије и воље у Оцу, Сину и Светом Духу означава ап-солутну идентичност суштине. Једна енергија и воља Свете Тројице је јасан израз једне нестворене суштине и природе’’13. Важно је истаћи да суштина припада свим трима Личностима, по природи и једнакости, док ипостасне особине припадају свакој Личности посебно и нису преносиве. Када би постојала ипостасна суштина или природа, то би за собом повлачило да их има три, односно Света Тројица би се дијелила на три Бога. Истовремено, преношење ових ипостасних особина изазва-ло је погрешно виђење Свете Тројице, присутно код самостата, савелијанаца и полусавелијанаца, латина и протестаната14.Дамаскин истиче да се биће дијели на суштаство и акциденцију, а суштаство и акциденција су предикати бића. Према томе, Христова човјечанска природа није заједничка суштина, већ посједује индивидуализујуће црте, и притом није ипостас. Лич-ност је за Дамаскина истинска стварност. ‘’Управо ипостас чини да опстоји све остало, док заједнички елемент, суштаство или природа, опстоји само преко ипостаси и у њој. Такав став показује приметну сродност са ставом мегарана, киника и стои-

12 Исто.

13 J. Romanides, op. cit. p. 237.

14 Ср. ibidem.8

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

ка, који су они супротставили Платоновом идеализму и Аристо-теловом концептуализму’’15. У Бесједи на Христово Рођење он каже да је Христово Тијело одједном (било) савршено, а ‘’Сâм Божији Логос [и Син] постао је телу Ипостас (= Личност). Јер није се претпостојећем по себи (телу) сјединио Бог Логос, него, уселивши се у утробу Дјеве, неописиво је у Својој Ипоста-си створио Тело’’16. Зато се Он не назива обоженим човјеком, већ Очовјеченим Богом. Свети Јован нарочито апострофи-ра важност двије кључне хришћанске истине, тј. истинито исповиједање вјере у Свету Тројицу и Оваплоћенога Христа. Он истинско исповиједање вјере сматра за дар најузвишенији од свих дарова које Бог даје човјеку17.Двије Христове природе су несливено сједињене по ипостаси, а нераздјељиво се дијеле на начин разлике, сматра Свети Јован Дамаскин. Спајајући се оне не губе властите природне разли-читости. На тој линији он и говори о слављењу обје Христове природе. Тачније: ‘’славимо Га заједно са Његовим пречистим телом, не сматрајући Његово тело искљученим од поклоњења (слављења) – јер се слави у једној ипостаси Логоса, која је те-лом постала ипостас, - не обожавајући творевину – јер му се не клањамо само као телу већ као телу сједињеном са Божанством, и пошто су Његове две природе сведене у једној личности и у једној ипостаси Бога Логоса’’18. Клањајући се двјема Христовим природама Дамаскин не придаје четврто лице Светој Тројици

– напротив, он је јасан: „‘’исповедам једно лице Бога Логоса и Његовог тела: јер Тројица је остала Тројица и после Ваплоћења Логоса’’19. Надаље, у Христу нема безипостасне суштине, нити свака природа сједињена по ипостаси има сопствену ипостас. Обје природе имају једну те исту ипостас. Тако читамо да ‘’сама ипостас Логоса, будући је постала ипостас обеју природа, не до-пушта да је једна од њих безипостасна, нити, опет, дозвољава да оне међусобно буду разноипостасне, нити она бива ипостас сад ове сад оне природе’’20. Зато и тијело није ни безипостасно, нити пак може другу ипостас увести у Свету Тројицу. Христос се иако нема људску ипостас, уипостазира као човјек, а не само као Бог. Људско се упоједињење онда заснива на Његовом божанском ипостасном постојању21. Дакле, не може се говорити о Христовој многоипостасности, прије свега зато што људска природа у Хри-сту јесте човјештво Логоса, као таква нумерички разграничена од осталих ипостаси. С друге стране, природа, односно састав човјека, је саопштива усљед слободног сједињења са Христом у Његовој двојакој ипостаси: то се остварује у тајинствима22. То омогућује да се ипостас другог Лица Свете Тројице не мисли само вјечно већ и историјски, на основи дјеловања и касније присуства Христовог у Светим Тајнама. Ипостас божанског Ло-госа која се појављује у историјском догађању шири се, не по себи, него у вези са свијетом и његовим спасењем23. Појам уи-постазираности24 код Дамаскина руши утицај аристотелов-ске философије која се односи на суштину и акциденталност. ‘’Поправља се, наиме, аристотеловска доктрина о акцидентал-ности, јер људска природа не остаје акцидентално, већ извире,

15 Ср. Василије Татакис, Хеленска патристичка и византијска философија; у: Василије Та-такис, Византијска философија, 2002, тамо стр. 308.

16 Беседа на Христово Рођење, § 2; у: Свети Јован Дамаскин, Беседе, 2002, тамо стр. 89.

17 Ср. Беседа на Преображење, § 6; у: Свети Јован Дамаскин, Беседе, 2002, тамо стр. 120.

18 Тачно изложење православне вере, III, 52, стр. 253.

19 Исто.

20 Исто.

21 Ср. Ј. Мајендорф, Христос у источно-хришћанској мисли, стр. 153.

22 Ср. Г. Флоровски, Источни Оци V-VIII века, стр. 245.

23 Ср. Ματσούκα, нав. дјело, стр. 283.

24 Ονυπόστατον = уипостазиран, који постоји унутар некога, постојећи.

обожује се и сједињује, несливено и непромјенљиво, у другом Лицу Свете Тројице’’25.Природа, ипостас, енергија и воља су заједничке свакој личности, али и јединствене у свакој лично-сти, премда сличност природе међу људима допуш-та мисао о заједничкој људској природи. Међутим, Оци нарочито истичу да људска природа или суш-тина не постоји без ипостаси. Према томе, ‘’створена или људска Христова природа не може, нити је ика-да постојала без ипостаси или индивидуалности, јер Логосова Ипостас или Индивидуалност постаје и све вријеме јесте Ипостас или Индивидуалност Логосове људске природе, како тијела, тако и душе’’26. Личност и суштина су неодвојиве, али и неподударне у Светој Тројици, због чега нема оваплоћења Божанске Суш-тине, већ само Логоса, односно јединства божанске и људске природе у Логосу. Разлика између створе-не природе и Ипостаси мора постојати, јер би у про-тивном Христос био једна Личност састављена из двије Личности, божанске и људске, као у јеретичким учењима. ‘’Христова Личност или Ипостас није и не-створена и створена, већ само нестворена’’27. Само су Логосове природе и суштине створене и нество-рене, као и Христова енергија и воља. Спасење се пак остварује једино кроз јединство створенога са нествореним28. Послије Адамовог пада није било могуће да се у човјеку оствари ово јединство а да се не обухвати тварност и смрт. У овом контексту христологија поприма облик трагичног догађаја који Бог није желио, али који мора да се деси. Зато Бог поштујући човјекову слободу и тражи да од њега по-текне иницијатива да се оствари оно јединство ство-реног и нествореног. Ту кључну улогу има Богороди-ца, чије ‘’да’’ Божији план у цјелости човјековим сло-бодним пристанком води остварењу. Заиста, ‘’оно ‘да’ које је Дјева Марија изговорила, олакшава ствари; али то ‘да’ је од првога тренутка, односно од тренут-ка кад је кроз њега остварено ступање Бога у човека, праћено искуством пропадљивости и смрти, у које и Сâм Бог сада допада’’29. Нека буде забиљежено да однос христологије и тријадологије најбоље осликава сама чињеница христологије, јер у њој учествује свако Лице Све-те Тројице. Свако Лице узима посебну улогу, коју не узимају остала Лица. Наиме, улога Сина је поистовјећивање са стварношћу палог свијета, гдје Он преузима све што твар собом носи. Међутим, важ-но је истаћи да се то дешава по Очевој вољи, што пројављује да је исходиште христологије Отац, а не Христос30. Исто као и на плану Свете Тројице. Дух Све-ти се налази уз Сина да Га ослободи од посљедица Његовог унижења и преузимања пале природе. Пре-ма томе христологија се не може раздвајати ни од тријадологије ни од пневматологије.

25 Ματσούκα, исто.

26 J. Romanides, op. cit. p. 257.

27 Ibidem.

28 Упор. Ј. Зизјулас, Христологија; у: Митрополит пергамски Јован Зизјулас, Догматске теме, тамо стр. 319-321.

29 Исто, стр. 327.

30 Ср. исто, стр. 328.9

јануар / 2010 / s

vetigora

монахиња АМФИЛОХИЈА ( Драгојевић)Рођена у Београду, 27. 04. 1967. године. Заврши-ла основну и средњу школу у Београду. Крште-на у 21. години. Објављивала пjесме у ''Књижевној речи''. Дипломирала на Филолошком факулте-ту у Београду на Одсјеку за српску књижевност и језик код професора Новице Петковића пишући о поезији Момчила Настасијевића. За дипломски рад добила награду Бранка Радичевића 1994. годи-не, коју никада није примила јер је већ тада била у манастиру Ћелија Пиперска, ријешивши да оста-ви писање и све свјетско и да се посвети молит–ви и покајању. Како су растужени родитељи от–ишли код, сада блаженопочившег Патријарха Пав-ла и молили га да утиче на њу да се врати кући, да би писала, Свјатјејши им је одговорио: не брините, писаће она и у манастиру. Ове изговорене ријечи су сви сматрали само као утјеху. Њих се нико није сјетио кад је добила бла-гослов од надлежног Епи-скопа Јоаникија да пише за ''Свевиђе'' и за ''Светиго-ру'', а потом благослов од Високопреосвећеног Ми-трополита Амфилохија да пише књигу о женском мо-наштву ''Подвижнице Хри-стове љубави.'' Тек кад се прошлог мјесеца упокојио наш Патријарх Павле увјеривши се опитно да се код људи светог живо-та свака ријеч обистињује, ево сада објављујемо и ове стихове.

poez

ija

ГОСПОДЕ

Господе,Дуго сјајна светлости моје Ти покриваш

благошћу својом и – блисташ!Господе,

трчала бихда дохватим Те!Oвде у прашини

осећам зраке Твоје?У мраку и бездану гријеха увек ме дотакне

искра светлости Твоје:Господе – сијање моје!

ав живот хришћана у Цркви је једно служење Богу и светитељима. Одлазећи на богослужења учествујемо у празновању светога који се тај дан слави. Светлост тога празника обасјава цео наш дан који је само наставак богослужења и после

изласка са црквене службе. Божић као најрадоснији празник припрема свој долазак неколико недеља, ма-лим породичним празницима Детинцима, Матери-

цама и Оцима. Колико је живот хришћана у породици везан са богослужењем, јер је и породица Црква у ма-лом, најбоље се види у овим претпразничним данима Божића. Многи од проучавалаца наших обичаја везују ова три празника искључиво за породични живот. Многобројни истраживачи, још од Чајкановића па до савремених ет-нолога, су доказивали и још о томе пишу да ови праз-ници, па и само празновање Бадњег дана и Божића по-тичу из паганских времена. Сигурно да постоје неке сличности у самом начину славља, али су примањем хришћанства ови празници добили нову симболику, али и ново назначење, сасвим нови живот, ишчекивање и рађање ''Јединог новог'' под небом– Сина Божијег. Tри недеље уочи Божића, Детинци, Материце и Оци, карактеристични су само за српску побожност и веза-ни су за православље на овом нашем поднебљу. Деца, мајке и очеви у свакој од ових недеља пре Божића бивају везивани врпцом или канапом и за одрешивање (ослобађање) морају нешто да дарују. Тим одвезивањем од уза овосветских пристрашћа, даривањем нечега, добијају слободу и љубав у Господу. Три недеље пре Божића су Детинци, када деца дарују своје родитеље оним малим што су могли да сачувају и тако им показују своју љубав. Две недеље пре Божића су Материце, када мајке такође бивају завезане: рано ујутру, деца поране и вежу мајке канапом или пантљиком. Дарујући деци већ нешто одраније припремљено, мајке се тако одрешују и дарују своју децу. Материце празнују и све удате жене, као и старије жене, чак и чланице Кола српских сестара и друге. Овај празник славе и духовне мајке игуманије манастира као и монахиње. Тако бива и на последњи од ових празника у недељу пред Божић када се везују и дреше очеви. Овај празник не славе само телесни очеви, већ и духовни, епископи, свештеници и монаси. У богослужбеним књигама видимо да, сем празника Де-

тинци, који нема у Минеју потврду свога постојања, остала два празника Материце и Оци су у потпуној

вези са богослужбеном праксом читаве Пра-вославне Цркве, која у своме календару има празновање недеље Светих Праотаца, када су Материце, и недеље Светих Отаца, када су Оци. Није случајност да се ови породични празници поклапају са црквеним празницима, једино је необично што је такво празновање, непозна-то широм православног света, а постоји само

код Срба. Ова два празника су покретна, јер се славе само у недељу, недеља Светих

Праотаца пада између 11. и 17. децем-бра, а недеља Светих Отаца између 18. и 24. децембра.Покушајмо да покажемо како упра-во из богослужбене праксе Цркве 10

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

извиру и ти дивни породични обичаји који су присутни у живо-ту нашег народа.У недељу Светих Праотаца, када се празнују и Материце, слави се спомен свих старозаветних Праотаца, светих Патријараха, Про-рока и Праведника, од праоца Адама до Јосифа заручника Пре-свете Богородице. Славе се и Пророци који су пророковали дола-зак Господа Исуса Христа, од Мојсеја и Самуила, до Захарије и све-тог Јована Крститеља. Спомињу се и праведници који су својим животом показали веру у Месију који ће доћи. Такође помињу се тога дана и свете праведне жене, и праведни родитељи Пресвете Богородице, Јоаким и Ана.Овим Праоцима Пресвете Богородице, тиме и Христовим, а тиме и нашим, преко Сина Божијег, пева се диван тропар: ''Вером си оправдао Праоце, заручивши унапред преко њих Цркву из не-знабожаца. Хвале се и славе сви Свети, да Она Која Те је бесемено родила јесте плод благословени од њиховог семена. Молитвама њиховим, Христе Боже, спаси душе наше''. Тропар је суштина и са-жетак сваке службе, те видимо да је спомињањем свих Праотаца у центар стављена Пресвета Дјева Марија, које је чадо ове земље, али ипак часнија од Херувима и славнија од Серафима. Овдје се

добне матери игуманије и монахиње које ми зато и називамо матерама или ”матушкама”, како то кажу православни Руси. У недељу Светих Отаца, пред рођењем Христо-вим, када се слави и празник Оци, слави се спо-мен Светих Отаца Христових по телу, оних отаца из чијег је рода произашао Господ наш Исус Христос. Зато се и у овој недељи чита прва глава Матејевог Јеванђеља (1-17) – родослов Господа нашега Ису-са Христа, које се завршава речима: ''од Аврама до Давида кољена четрнаест, а од Давида до сеобе ва-вилонске кољена четрнаест, а од сеобе вавилон-ске до Христа кољена четрнаест.'' Апостол који се чита на Литургији говори о праведницима који су се оправдали својом вером, јер је вјера ''основ све-га чему се надамо''. Тропар празника гласи: ''Вели-ка су дела вере. Јер на самом извору пламена, као на некој води одмора, света три младића радова-ху се: а пророк Данило показа се пастир лавови-ма као овцама. Њиховим молитвама Христе, спаси душе наше.'' Сви Свети Оци који су праведно живе-ли усмерили су свој живот чекајући Месију и били су животом хришћани пре Христа, али су тек са Његовим оваплоћењем добили оправдање, а они и ми сви остали спасење. Ти оци по телу су и нау-чили наш народ да слави своје оце и очинство, као рађање телом и духовно очинство као порађање Духом. Све што је речено за материнство може се рећи и о очинству, зато се благослов који је до-нио Христос, као Отац будућег вијека преноси и на све очеве, а у Цркви и кроз Цркву којој је Христос Глава и на наше духовне очеве епископе, свеште-нике и монахе. И како су се Праоци и Оци оправ-дали, осветили и спасили Христом, тако се и сва-ко тјелесно очинство (и материнство) оправдава и освећује духовним очинством и материнством које се свим покољењима дарује кроз свете тајне у Цркви Божјој која је Тијело Христово. Из службе отаца се још боље види све оно што смо рекли у вези материнства и очинства. Први је ка-нон васкрсни, али не из Октоха, него се налази у Минеју и почетак је тријумф Господа, победа над смрћу. Јер да није било Васкрса по ријечима све-тог апостола Павла узалуд би и била вјера наша, а ни Рођење Христово неби имало такву славу. Онда слиједи канон светих отаца, који упоредо говори о праоцу Авраму који је примио Три Анђела као пра-образ Свете Тројице, у прва два тропара, а друга два о Три Отрока и пророку Данилу, који су у пећи победили вером и о појави четвртога ангела као праобраза Христа. Трећи је канон претпразнични, говори о радосном рађању Господа у Витлејему од Дјеве. Ова служба садржи све у свему ишчекивање Месије, Рођење Господа, извођење душа из Ада, наше спасење и Његово Васкрсење. Сва три кано-на ако се гледају као цјелина су посебно дивни јер

povo

do

m prazn

ikaмонахиња АМФИЛОХИЈА (Драгојевић)

praznici koji prethode bo`i]u usvetlosti bogoslu`benih tekstova

Како нам кроз Дијете дође оправдање и избављење, то кроз то Дјетињство и свако друго дјетињство добија свој пуни смисао. И како нам је кроз то Рођење Бог све и даровао, тако и дјеца, мајке и оче-ви дијеле дарове сваки у свој дан.

види да је Пресвета Дјева Марија круна и сажетак службе Прао-таца, а уједно и њихово оправдање и спасење; јер нам се кроз Њу даровало Дијете који је Предвјечни Бог и Спаситељ не само Пра-отаца већ и свих људи. Рођење Сина Божјега из пречисте утро-бе Дјеве Марије, представља и почетак (и извршење) освећења сваке материнске утробе. Тако да после доласка Спаситеља на земљу, по ријечима митрополита Амфилохија (Радовића), ма-теринска утроба није више радионица смрти (јер су сви људи до Христа били у сјенци смрти), већ утроба сваке мајке постаје радионица истинског живота; пошто се у Христу Исусу, који је Побједилац смрти, освећује све и сва. Зато ова недеља и слави Мајку над Мајкама, Богомајку која је и идеал свим женама, и овај је празник у нашем народу и посвећен свим мајкама које молит-вама Пресвете Богородице, Њеним благословом даривају своју децу. Својим преславним рођењем од Пречисте Дјеве, и чита-вим домостројем спасења који је после тога извршио, Господ Исус Христос је даровао свијету Мајку - то јест Богородицу, Која у Цркви и кроз Цркву, својим молитвама рађа духовно све оне који се удостојавају бити грађани Царства Небескога. Тај молитвени покров Богородице који се распростире над Црквом, и њено ду-ховно материнство преноси се благодаћу Духа Светога на све мајке, јер је Дјева својим рођењем ослободила Адама и Еву жа-лости и даровала им радост, како се и пјева у црквеним пјесмама Њој посвећеним; а тиме је даровала радост и свим праоцима као и свим родитељима - мајкама и очевима. Материнство Богороди-це Њеним молитвама се благодатно преноси и на наше препо- 11

јануар / 2010 / s

vetigora

садрже укратко цијело исповиједање наше вјере.Ови празници који су се из црквеног богослужења пре-нели у домове наших предака, остали су и данас. На жа-лост, због наше одвојености од садржаја, лепоте и ду-бине богослужења, остали су само обичаји које мо-жемо тумачити на разне начине. Нису ови празници само сећања и обележавања неких датума у историји, како смо ми навикли да радимо у складу са нашим земаљским мерилима, већ су то истински догађаји које проживљавамо и данас и у којима учествујемо. Јер је таква особина сваког тренутка времена који је сједињен са вјечношћу, да је благодаћу Духа Светога доступан и опипљив свим покољењима људи до краја свијета и вијека. Тако је и преславно Рођење Госпо-да, у којему се вјечност Божанства уселила у историју, присутно у вјекове и увијек се изнова дарује. Зато се уочи Божића, на Бадњи дан, у сваки дом усељава Го-

спод и свака кућа постаје мала пећина, прострта сламом, пали се бадњак да се мали Господ загреје, да би дошао изнова код нас, и ту се рађао поново у нашим домовима. Као што Га чекамо и да се роди у нашим душама, не једном него сада и увек, никад нас не остављајући. Због те посете Господње ми и осећамо истинску ра-дост ових празника. И управо то преславно Рођење Господње, то Дијете Младо које је Предвјечни Бог даје нам за право да празновање Божића и започ-немо празником Детинци који се врши три недеље уочи Божића. Јер гле и дјеца благодаћу добијају благослов тог Предвјечног Сина (Дјетета) који се од Оца вјечно рађа неизрециво, а Који се у последње дане Оваплотио нас ради. Како нам кроз Дијете дође оправдање и избављење, то кроз то Дјетињство и свако друго дјетињство добија свој пуни смисао. И како нам је кроз то Рођење Бог све и даровао, тако и дјеца, мајке и очеви дијеле дарове сва-ки у свој дан. Но да не би наше рођење по тијелу изједначили по сили и по

пуноћи са Преславним Рођењем Сина Божијег, сви ти празници Детинци и Материце и Оци су само припремни, они су под покровом поста, и уливају се у Празник који је њихово оправдање и пуноћа Празник Рођења у тијелу Го-спода и Бога и Спаса нашега Исуса Христа - Божић. Зато и ми ускликнимо заједно сви, очеви и матере и дјеца, славну пјесму о Христовом Рођењу: ”Христос се рађа, сла-вите: Христа са неба сретните: Христос је на земљи, узви-сите се сви. Нека кличе Господу сва земља, и са радошћу појте људи, јер се прослави.” (канон на Божић).Постарајмо се да и ми достојни сретнемо у ”пећини” душе и тијела нашег, у ”пећини” живота нашег рођеног Богом-ладенца, као што се то догодило у Витлејемској пећини. Гле Христос је јуче и данас и у вјекове исти, он се може и сада Духом Својим спустити и ући у нас, у наше душе и домове - ”пећине” и донијети нам мир и радост. Јер је сам изрекао обећање сваком који Њега љуби говорећи:

”к њему ћемо доћи и у њега ћемо се настанити” (Јн. 14, 23). Тајна је ово велика, како се Бог може спустити у душу и тијело људско Својим Светим Духом, но сви Божији светитељи и праведници осетили су то на себи као ствар-ни догађај, и оставили нам свједочанство о томе. И сви су нас опомињали, очински и духовнички, да очистимо своју “пећину” од сваке нечистоте и прљавштине, како би се Спаситељ, Рођени некад у пећини Витлејемској, Духом могао уселити у нашу “пећину” (Св. Николај Велимировић). Њему се и ми поклањамо и пјесму пјевамо: Рођени од Дјеве Марије, Боже наш слава Теби!12

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

ЦРКВА ХРИСТОВОГ РОЂЕЊАУ ВИТЛЕЈЕМУ‘’А ти, Витлејеме Ефрато, најмањи међу кнежевствима Јудиним, из тебе ће ми изаћи онај који ћевладати Израелом; његов је исконод давнина, од вечних времена.Зато ће их Јахве оставити докне роди она која има родити.’’(Михеј 5, 1 – 2)

итлејем или на јеврејском Bethlehem, што би у преводу зна-чило ''кућа хлеба'', је центар почетка спасења рода људскога, а може се слободно рећи и родни град хришћанства, јер је у њему рођен зачетник истините вере, Господ Исус Хри-стос. Ко би рекао да ће тако мали град играти главну и ве-

л и ку улогу у историји човечанства? Мали град који је свети, не само за хришћане, него и за Јевреје и муслимане.Град Витлејем је још у Старом Завету био ходочасничко место. У њему је сахрањена жена патријарха Јакова, Рахиља, чији гроб и данас постоји. У почетку је на том месту био постављен неки стуб као споменик. Када су крсташи освојили Витлејем 1099. године у току Првог крсташког похода, на томе месту су поставили че-тири отворена лука на која су ставили куполу. Временом су ово место, поред хришћана и Јевреја, почели да посећују и муслима-ни. Након протеривања крсташа из Свете Земље, гроб Рахиљин су посећивали само муслимани. Године 1841. године Јевреји су успели да се изборе да ово гробно место добију за себе. Данас се на том месту скупљају верници свих религија, а нарочито жене које се моле за пород. Витлејем није само родни град Исуса Христа, него и краља Да-вида. Давида је у овом малом граду пронашао пророк Самуило и помазао га за цара: ''Тада Самуило узе рог с уљем, и помаза га усред браће његове; и сиђе дух Господњи на Давида и оста на њему до тога дана'' (Прва књига Самуилова 16, 13).Околина Витлејема је у Исусово време, а и пре Њега, била пре-пуна пастира. Како је у то време још увек по палестинским пустињама било медведа, лавова и леопарда, пастири су се, да би се заштили од напада дивљих животиња, морали склањати са стадима у пећине. Тако се једне хладне и мирне ноћи Анђео Божји јавио пастирима у једној од многобројних пећина и саоп-штио им вест да се у једној витлејемској пећини родио Спаситељ

света. На месту где је рођен Исус Христос да-нас постоји црква посвећена Његовом рођењу и састоји се из више просторија. На-станак овог храма да-тира још из првих веко-ва хришћанства. Ориген пише да је, у току свог оби-ласка Витлејема 220. године, ви-део пећину у којој је рођен Христос, као и Његове јаслице. Како су хришћани у то време били гоњени од стране римске власти, цар Адријан је на ме-сту Христовог рођења саградио многобожачки храм посвећен богу Адонису, не би ли тиме спре-чио ходочашће Христових следбеника. У храму, тј. пећини су вршени разни многобожачки обреди.Цар Константин је заједно са својом мајком Јеленом 326. године започео градњу цркве на месту Христо-вог рођења. Градња је завршена 333. године. Црква у Витлејему је једна од три најстарије цркве поди-гнуте од стране Римске државе. Пећина, у којој је Христос рођен, је била проши-рена и прилагођена великом броју верника. Из-над пећине је постављен под и подигнут олтар. Изнад свега тога је подигнута велика осмостра-на зграда из које је излазила велика лађа и че-тири крила одељених са четири дуга реда сту-бова. Унутрашњост цркве је била украшена са многобројним подним мозаицима, сребрним и златним украсима, лампама од драгуља, мрамор-ним стубовима и мноштвом фресака по зидови-ма. Од свега тога остали су само подни мозаици у главној лађи који се данас налазе испод дрвеног пода. Нешто даље од цркве Христовог Рођења се налази пећина у којој се јавио Анђео Божји пастирима и са-општио им радосну вест. Она је током 4. века укра-шена мозаицима и претворена у цркву, да би се не-што касније на томе месту сазидао манастир. Данас се то место назива Поље Пастира и на њему се да-нас налази православна црква коју држе Грци. Не-што даље од те цркве се налази фрањевачки мана-стир у којем су гробови пастира, као и неке пећине. Када је била изграђена црква Христовог Рођења у Витлејему, велики број ходочасника је долазио да се поклони овоме светоме месту. Међу њима је био и блажени Јероним. Задивљен овим местом, Јероним је одбио да се врати у Рим и одлучио је да остане у Витлејему. Око 404. године, он се затво-рио у једну пећину близу цркве Христовог Рођења и посветио се превођењу Библије са јеврејског језика на латински. Тај превод, који је и данас зва-

sveta mjesta

ђакон БОРИСФајфрић

13

јануар / 2010 / s

vetigora

нични превод Католичке цркве, је познат под име-ном Vulgata. Блажени Јероним је умро 420. године и сахрањен је у Витлејему.Временом је Црква Христовог Рођења била знатно оштећена. Цар Јустинијан се прихватио обавезе да обнови цркву, која је била завршена око 526. године. Тадашња градња цркве се може и данас у основи ви-дети. Оно што је било тада карактеристично, јесте мо-заик Христовог рођења на којем су били насликани и мудраци, а који се налази на фасади изнад главног улаза. Тај мозаик је спасио цркву у време персијске најезде 614. године. Персијски цар Хозроје успео је да од Византије освоји велики део територије, међу њима и Витлејем. Персијски ратници нису имали ми-лости према хришћанским црквама. Рушили су све пред собом, па чак и цркву Христовог Гроба. Једино нису цркву Христовог Рођења, управо због овог мо-заика. Један хроничар у писму из 836. године пише:

‘’Када су стигли у Витлејем били су задивљени са представом персијског мудраца, астролога, њиховог земљака. Из поштовања и страха према своме пре-тку, кога су и сада поштовали као и када је био жив, они су поштедели цркву.’’ Витлејем је поново дошао у власт Византије 629. годи-не, када је цар Ираклије кренуо у славни освајачки по-ход о којем историчар Фјодор Успенски пише: ‘’Овај поход, који је трајао три године, био је праћен неве-роватним тешкоћама и у многоме је подсећао на експедицију Александра Великог. Ираклијев поход се одвијао по истим крајевима које су прославили подви-зи античког хероја, и обележен је не мање ретким и по храбрости изузетним доживљајима.’’ Међутим, након пет година Витлејем су освојили Арабљани. Њихов ка-лиф Омар је посетио цркву Рођења Христовог и мо-лио се у њој. У току страшне одмазде калифа Ал Ха-кима када је уништено мноштво цркава, међу њима и црква Христовог Гроба, храм Рођења Христовог је био поштеђен, вероватно због тога што су се мусли-мани могли у њему молити. Године 1099. када су се војске Првог крсташког похо-да приближиле Јерусалиму, муслимани у Витлејему су имали намеру да сруше цркву Христовог Рођења, не би ли се на такав начин осветили крсташима за сва њихова злодела. Једна угледна личност из Витлејема

је успела да на време пошаље тајну поруку Готфри Бујонском, у којој обавештава крсташког вођу о намерама муслиманских фа-натика. Готфри је одмах отпремио војску од стотинак витезова које је водио млади војсковођа Танкредо. Крсташи су успешно освојили Витлејем, где су их с радошћу дочекали свештеници и народ. Витезови су, на челу са Танкредом, свечано ушли у цркву Рођења Христовог, певајући црквене химне и псалме. Након освајања Витлејема, крсташи су почели да обнављају цркву Рођења. Међутим, нису баш много радили на изгледу хра-ма. Углавном су цркву окружили снажним зидовима, не би ли се одбранили од могућих напада. Црква је била претворена у тврђаву, а главни улаз, који је био једини, је сужен толико да се мора сагињати када се улази у храм. То су учинили да муслимани не би коњима улазили у цркву. Када је Саладин освојио Јерусалим 1187. године, пало је крсташ-ко краљевство и Витлејем је поново био у рукама Арабљана. Са падом Акре 1291. године, истерани су и последњи крсташи из Свете Земље. Црква Рођења Христовог је и под Арабљанима, а касније и Тур-цима, наставила да се гради и дограђује, али са мало промена. Међутим, у то време почињу све већи сукоби између фрањеваца и грчког православног свештенства око власти. Због неслоге, која је стварала немарност према цркви, храм је све више почео да пропада. Нарочито је томе допринео земљотрес из 1834. го-дине, а касније и пожар који је избио 1869. године. Свађа између православних и католика је доживела свој врхунац 1873. године, када су из цркве украдене вредне ствари. Турци су због сукоба и крађе поставили јаничаре као чуваре. За владавине Отоманског царства, на цркви се мало радило. Ве-лики радови су почели тек 1933. године, у току енглеског мандата. Црква Христовог Рођења је данас сличног облика као и у вре-ме Јустинијана и крсташа. Она се налази у самоме центру Витлејема. Постојала су три улаза у храм. Два су зазидана, тако да данас постоји само један улаз, онај узани који су крсташи са-зидали. Одмах по уласку, на левој страни, налази се палестинска полицијска станица. Они су наследници јаничара – чувара, који су постављени ту због недоличног понашања Грка и фрањеваца. Иначе, полицајци су углавном дискретни и пажљиви, тако да се једва и примећују. Право се улази у главну дворану, тј. цркву Рођења Христовог. Од-мах по улазу у храм, приметни су величанствени стубови са леве и десне стране, који потичу из времена крсташа. На њима су осликани светитељи који се и данас могу видети. Са леве стра-не главне дворане налазе се врата која воде у цркву Свете Ката-

14

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

рине од Александрије, која је подигнута 1882. године од стране фрањеваца. У оквиру те цркве се налази пет пећина. У једној од њих је блажени Јероним живео. У источном делу цркве Рођења Христовог се налази олтар, који припада Грчкој Православној Цркви. Са леве стране олтара се налази јерменска црква, која се састоји из два олтара. Један је посвећен Богородици, а други мудрацима и зове се Олтар Краљева. Јермени верују да су мудраци ту оставили своје коње када су дошли да се поклоне маломе Христу. Са десне стране православног олтара се налази олтар Обрезања, који припада Грчкој Цркви. Испод олтара се налази пећина Хри-стовог Рођења. На улазу у пећину, са леве стране, налази се стуб на чијем врху је насликана икона Исуса Христа. Икона важи за чудотворну, јер су из ње протекле сузе, које се и данас могу ви-дети. Први опис пећине је написао један ходочасник са краја 7. века, Абот Јонски: ‘’На самом истоку града налази се природна полупећина. Њен унутрашњи део назива се Божје Јасле, као ме-сто где је Богородица положила свога Сина онда када Га је роди-ла. Међутим, место где се Он стварно родио је близу јасала, али ближе улазу. Дакле, ова Витлејемска пећина Христовог рођења била је украшена са свих страна у унутрашњости по површини са драгоценим мермером у част Спаситеља. Изнад ове пећине и околног места где је, како кажу, Господ Исус Христос рођен, поди-гнута је Црква.’’Чим се сиђе доле, са десне стране степеница налази се ме-сто Христовог Рођења, на којем је саграђен мали олтар. Олтар је украшен са мноштвом кандила и испод њега је постављена шестокрака звезда и она означава да је на томе месту рођен Спаситељ света. На звезди пише: ‘’Hic De Virgine Marie Jesus Christus Natus Est – 1717’’, што у преводу значи: ‘’Овде је рођен Исус Христос од Девице Марије – 1717.’’ Година која је уклесана означава да је звезда постављена те године. Та прва звезда је на тајанствен начин нестала 12. октобра 1847. године. Нова је стављена тек 1852. Иначе, место Христовог Рођења је у надлеж-ности Грчке Цркве. Преко пута места Рођења, налази се капела Јасли, место на којем је Исус био положен у јасле. Блажени Јероним пише да су јасле биле од глине, што и не треба да зачуди. У Исусово време су се јасле правиле од глине, а не од дрвета како католици уче. Јасле су се у прво време ту налазиле, да би касније биле замењене златним. Иначе, данас се у Санта Марији Мађоре, у Риму, нала-зе дрвене јасле за које се сматра да су Христове. Како смо мало пре рекли да су се јасле правиле од глине, а не од дрвета, може-мо закључити да јасле из Рима нису аутентичне. Капелу Јасли у својој надлежности држе римокатолици. О храму Христовог Рођења се данас брину три Цркве: Грчка, Римокатоличка и Јерменска. Свака Црква има свој део у над-лежности и све дужности су регулисане. У Пећини Христовог Рођења, право на литије имају само Грци и Јермени, док су ка-толици искључени. Зато они имају у својој надлежности капелу Јасли, у којој само они могу да држе богослужења. Изнад звезде Рођења, налази се 16 кандила.Недалеко од места где се Христос родио, налази се Млечна пећина. У ту пећину се, по предању, Јосиф са Богородицом и бе-бом Исусом склонио, како би преноћили. Док је Дјева Марија дојила Христа, неколико капи млека је пало из Богородичиних груди на камен који је побелео. Од тада се сматра да је он леко-вит, па многи стружу белу прашину са камена, коју користе за различите сврхе. Данас се на томе месту налази фрањевачка црква која је подигнута 1872. године коју, иначе, посећују и мус-лимани.

KОЈИ СЕДИШ

Ти, Који седиш на престолу Херувима, Јединородни Сине,

Предвјечни, од Оца Рођени,да дођеш и осветиш

кужни мој дом –Зар Ти, Христе мој?

Који се роди од Пречисте Дјеве, и дође на земљу да постане плот, и страда за ову

грешну, Зар Ти, Господе мој?Који из мртвих устаде, васкрсе, из мртвих

устаде, преобрази се, узнесе се, код Оца Свога, да нама шаље храну живота

и Духа Светога, Зар Ти, Боже мој?

poezija

монахиња АМФИЛОХИЈА

15

јануар / 2010 / s

vetigora

‘’Ходите да светкујемо данас, о, богољубиви саборе! Ходите да сапразнујемо са празникољубивим Силама (Небеским), јер су оне дошле овде да са нама празнују! Хајдете да усна-ма као милозвучним органима запевамо! Ходи-те да духом заиграмо (од радости)!''

(Св. Јован Дамаскин)

''Рођење Твоје, Христе, Боже наш, радост објави целој васељени. Њиме су се поучили они који су звездама служили да се клањају Теби, Сунцу Правде, и Тебе да познају, Исток са Висине. Господе, слава Теби!''

ао и свуда по свету, Божић се радосно очекује и дочекује и у манастиру. Сама атмосфера ишчекивања рођења Богомладенца доноси

радост. Рађа се Онај Који је дао свима живот, рађа се за спасење наше, рађа да би у Телу искупио нашу палу природу, да би нам показао како треба да жи-вимо на земљи.Последња недеља пред Божић се пости строжије, на води. Постоји неко неписано правило да се од Св. Спиридона до Божића не једе риба. На Бадњи дан се посипа слама по целој кући, и у цркви, и по келијама. Неко оде рано ујутро, још за мрака, да насече бадњак, храстово дрво, и то по 3 дрвета, која се наслоне на зид цркве, а по једно се стави испред куће, док се мање гране унесу у келије. Онога који уноси бадњаке радосно дочекују певањем божићњег тропара, а старешина мана-стира га посипа пшеницом, и воћем, као и чланове обитељи. Онда иду радосно од келије до келије уз певање божићњег тропара и посипају сламу. Тамо где има стоке, оде се и у шталу и поспе слама за бла-гослов.Увече се сви окупе око ватре, ложи се бадње дрво уз појање и жеље да колико је варница толико буде

братије и сестара, оваца, јагањаца и слично… На бадње дрво се обично стави икона Рођења Христовог. Негде се и верни народ окупи испред манастирске цркве уз велику наложену ватру, на који и они придодају своје бадњаке, док свештеници каде ватру и читају молитве за здравље и спасење свих. Обично се прочита и Божићна посланица Патријарха.У манастиру се прави чесница, обично погача, у коју се стави ди-нар за благослов, и онда се тај хлеб сутрадан ујутро, на Божић, дели свима. Прво парче се оставља са стране, у част Господа, дру-го иде за положајника, оног који први уђе то јутро у кућу, а даље се дели по старини свим укућанима. Ко добије динар из чесни-це, сматра се благословеним, и добије и неки дар од старешине. Понегде се уместо динара ставља у хлеб мали запис на папиру, обично цитат из Светог Писма.У неким крајевима (у Банату, нпр.) уместо погаче прави се мало сувља баклава као чесница.На Божић обично је ноћу свечано јутрење и Света Литургија, а на-кон тога трпеза.Слама стоји и у цркви и у конаку све до ''малог'' Божића, то јест до Нове године, 1/14. јануара. Келије су окићене гранчицама бадњака, испред иконе и кандила обично се стави воће и пшеница које су били посипани на Бадњи дан.Сваки монах се стара да припреми душу као малу пећину – да прими Христа. Да му буде у души чисто, свето, тихо. Да у њему обитавају само анђели који славе Бога, а од животиња – само ко-рисне, то јест, само врлине – које загревају Богомладенцу бора-вак у нашим душама.Свако гледа да буде у скромном, побожном осећању да би могао и у њему да се роди Богомладенац. Да буде мир у души и радост тиха, не од овог света. Радост смирена, која сведочи силом Исти-не да је Бог Предвечни са нама, кроз Свог Сина, Који узе наше обличје, које прво Он нама подари, и учини крајње снисхођење и љубав, кад се Он, Свемоћни Бог, смести у људско Тело, прими нашу природу, да би је обожио и искупио. Мајка Божија, највећа од свих од жена рођених, присутна, дели нашу радост, и спушта у наше душе, умове и срца божићну радост, коју је и она сама доживела. Она нам је омогућила да и ми до-

живимо да се у пећини наших душа рађа благодат Богочове-ка.Радост Божића све испуњује. Радују се Небо и земља.Анђели певају. Свети ликују.И сва твар одаје хвалу и част Бо-гомладенцу.И ми, монаси, као деца Божија, и као следбеници Мајке Божије, Која је сву Себе посветила Го-споду, радосно славослови-мо, и као деца и пастири при-падамо колевци - радујући се Најлепшем од свих, Богодетету Христу.

‘’СЛАВА НА ВИСИНИ БОГУ, И НА ЗЕМЉИ МИР, МЕЂУ ЉУДИМА ДОБРА ВОЉА!''

монахиња СТЕФАНИДА (Бабић)m

ona[

ki `

ivot

Божић у манастиру

16

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

Истиниту исповијест једне монахиње по њеном престављењу у Господу посве-дочио је њен духовник, по њеној жељи за живота; да би се на тај начин, по мило-сти Господњој, објавила љубав Његове Мајке, Пресвете Владичице наше, Бо-городице. Ову исповијест, из не тако давне прошлости, донео је из источне Украјине пре пар година руски епископ Алимпије и нама, српским православци-ма.

онахиња једног руског манасти-ра је по својој благочестивости имала у манастиру само једно

послушање: да украшава сваког јутра икону Мајке Божије свјежим цвјетовима. Замонашена као дијете, сматрана је међу осталим сестринством као најдостојнија тог узвишеног послушања. Сестре су вољеле ову монахињу због њене скрушености, простоте и смире-ности. Међутим, како то обично и бива, када је имао најмање изгле-да и када се најмање очекивало, непријатељ је почео да напа-да тако јако и то баш оне врли-не због којих ју је Мајка Божија највише волела. Један чувар је стално у близини чистио око цркве и често јој се обраћао. Убрзо се ова монахиња због њега саблаз-нила. Колики ли је то могао бити уда-рац непријатеља, када је она и мантију своју скинула због тог човека и, тајно напу-стивши манастир, отишла са њим у свијет!Није прошло много времена, посрнула монахиња се про-будила из стања духовне посувраћености. Страсти су неста-ле као дланом о длан, али ђаво је постигао своје. Кад је она то увидела, већ је одавно било касно. За кајање је била потреб-на надљудска снага. Назад се није могло, одлучила је да истрпи мужа. Он ју је сада тукао и малтретирао и живот јој се временом претворио у прави пакао на земљи. Није имала снаге више да живи, а није не хтела смрт без покајања.Послије неколико година упокојио се муж. Монахиња је, најзад, могла да још једном оде и види манастир у ком је провела најблагословеније дане свог живота. Више није имала онај исти, благочестиви лик, већ напаћено, озбиљно, непокривено лице и искористила је то да уђе у манастир непримијећено. На ула-зу је препознала једну од својих сестара. Обратила јој се. Сестра је, наравно, није препознала. Хтела је да види да ли је и колико сестре осуђују. „Праштајте, да ли знате гдје је монахиња ... (изго-ворила је своје име) и шта се са њом догодило?“ „Да, наравно“, одговорила јој је сестра, „ено је тамо, у капели.“ Монахиња је за-стала. „Не схватате, питам за једну што је била овдје прије де-сет година и украшавала икону Мајке Божије ружама.“ Сестра

ју је једнако чудно погледала: „Па, да, та иста до дана данашњег

то и ради. Наша добра сестра... Ено је, украшава унутра икону Мајке Божије.“

Монахиња је, избезумљена одговором који је најмање очекивала, збуњено прекорачи-

ла праг цркве. Унутра је, у тишини и самоћи, за-иста спазила монахињу која је украшавала ико-ну ружама. Пришла јој је. Монахиња се окренула. Била је то Мајка Божија. Скинула је њену мантију и дала јој: „Ево, кћери, обуци мантију и не греши више.“ Монахиња је у смртном страху пала на под и зајецала. Од стида није могла да подигне гла-ву, али Пресвета Богородица је већ била отиш-ла. Стајала је пред њом само Њена икона укра-шена ружама. Мајка Божија, Свемилостива и Свесажаљива, свих ових година је вршила њено послушање да прикрије њен грех и не саблазни друге сестре. Монахиња се неутешно кајала не-пресушним сузама и осјећала неизмерни стид. Једино што ју је тешило била је неизмерна љубав Мајке Божије. Исповиједила је све духовнику ма-настира и замолила га да све објави по њеном упокојењу. Недуго након тога се упокојила.

Приредила Маја Драганић

^udoЉУБАВ МАЈКЕ БОЖИЈЕ

17

јануар / 2010 / s

vetigora

^ud

o

тара црква на сарајевској Башчаршији је најстарији сакрални објекат у Сарајеву. Посвећена је Светим Архангелима Михаилу

и Гаврилу. Позната је прво по својој изузетној и јединственој архитектури. Старост и умјетничка вриједност њеног иконо стаса и старих и вриједних икона, које се чувају у ризници-музеју њеном, по-знате су широм умјетничког и широм хришћанског свијета! Под бременом вјекова, светости, благода-ти и љепоте - овај храм сваког поклоника прво освоји ненаметљивом љепотом и неописивим ду-ховним миром и топлином. Прво вам освоји очи, па срце и мисао покрене на молитву, као да дожи-вите скок у снове! У њој осјетите присуство Жи-вотодавца, а она сва живоносна, христоносна и ћутањем мисионари христољубље - братољубље. Утонула у богоразмишљање, као да је створена кад и хришћанство. Свака душа заморена небо-земним бојишти ма ту осјети љековитост христо-ликог благољепија. Свако онај ко се у њој приче-стио или искрено Богу помолио осјети своју бого-ликост и да се обесмрћује, овјенчује свеоружјем Божјим! И носи је вјечно у срцу, као будилник савјести, као крст самораспињања да би дошао у сверадост небеске домовине наше. Сјећање на њу никада не догорјева без обзира гдје год тијелом боравили. Мисли на њу престижу простра нства географска, одједре плаветнилом бескраја и слијећу ту дому неисцрпне Божје љубави, ту гдје сам толико пута осјетио радост мојих суза и зору мојих нада! Ту многи сузом говоре умјесто ријечи, због недоплаканих грехова, незаустављивог

богољубља, немјерљивог христољубља! И када се обезнадимо и омаловјеримо ту се испунимо најчу днијих тајни вјере и наде и примакнемо недогледној љепоти небеских тајни, које се налазе иза, за нас, непролазне мисаоне границе!Стара црква је и највјечније духовно љечилиште. Исцјелитељка многих физичких и духовних рана. Неуморна молитвеница! Позната по чудима и по светитељским моштима, који из ње вјековима језиком чуда говоре са нама. Ту се налазе, ту чудотво-ре мошти светите ља из првих дана хришћанства. Оних који су имали светитељско муче ничку неустрашивост, а преко моштију и сада немјерљиву светост и чудотворност!.. Ту су свете мошти (десна рука) Свете првомученице и равноапостолне Текле из првог вијека и ученице Светог и великог апостола Павла, које је донио из Свете Земље Свети Сава, потом мошти Светог ве-ликомученика Трифуна, Светог Пантелејмона, Светог Јакова Персијанца, Свете Макрине (сестре Св. Василија Великог).Ту, на спрату цркве су цјелокупне свете и чудотворне мошти трогодишњег мушког дјетета, које је маћеха усмртила, а оно се посветило и чудотвори нарочито над брачним паровима без дјеце!.. Поред православних ту још долазе и католици и побож-не муслиманке и по дубини вјере и послије молитве нероткиње и дјецу добијају.

Свето дијете – даровало му синаДан је био сунчан, тог расцвјеталог љета Господњег 1987. годи-не. Небо плаветно ведро, као и душа и нада тадашњих Сарајлија!Одозго, од Требевића, па преко Миљацке, допире неки дашак лакога повјетарца. Некако умиљато као да шапуће, пролази кроз улице и сокаке носећи неку љековиту свјежину, сличну звуку неболетних птица или милозвучном смијеху дјевојачком! Изађох из трамваја трице, на Башчаршији. Убрзаним кора-цима поред миришљавих ћевапчиница и бурекџиница, го-тово долепршах до старе српске цркве. Са улазне капије упу-тих се десно, да ку пим свијећа. Треба их запалити за здравље живих и душе упокојених сво јих. Има их у оба свијета - много више недоплаканих у небеском. Сјећање на њих је чин, који носи свету одговорност! Како да се не сјетим њих, који су имали ненаметљиву доброту и непоколебљиву вјеру и светитељско-мученичку неустрашивост - а сви побијени од њемачких фаши-ста на Аранђеловдан 1944. године. Међу њима: мајка, сестра, дјед, стричеви, браћа. Њих дванаест. И када им овдје запалим

свијеће, осјетим недјељиву, ду-ховну радост. Незаустављиво христољубље! И тек што закора-чим два корака, застадох - гледам! Неочекиван призор, човјек од не-ких четрдесетак година отмен, зго-дан, елегантно обучен, излази из продавнице свијећа и плаче. По-мислих - умро му неко! У лијевој руци држи више повећих свијећа и плаче, плаче, јеца. Око њега, пун неке неуобичајене радости хода Чедомир - Чедо Папоњак. Као да му и рукама објашњава неке не-откривене тајне православља. Mama mia... mama mia... Santa Maria - плаче и дрхтавим гласом изговара ријечи, не знам њихов смисао. Пун неке неухватљиве радости, као да сваку вади из

МИ

ЛУ

ТИН

Век

овић

Стара црква уСараjеву ињена чуда

18

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

срца. Из душе. Из суза! Клања се према цркви и крсти са чети-ри прста - по католички?! Онда готово потрча према цркви па пољуби камени довратник цркве и на српском рече: “Ово је моја црква’’. Уђе у цркву. Чуло се како тамо гласно, осјећајно, неуједначено плаче! Ја готово утрчах у свећару за Чедом, који је ту радио. ‘’Шта ово би, побогу брате?’’, у једном даху рекох.

“Ово још моје очи нијесу видјеле, да неко овако емотивно и пла-че и смије се истовр емено?!’’ Но и Чедо је ћутао, некако недо-кучиво тајанствен. Имао је ненарушиви оптимизам и невиђено смирење и вјеру! Као да је живио ван сваке драме и трагедије. А имао их је много. Један син му је као дијете умро од змијског уједа. Други, стасити и отмени Витомир, кад је био ученик зав-ршне године богословије Светог Арсенија у Сремским Карлов-цима, купајући се са друговима утопио се у Дунаву. Само они који живе од вјере и молитве, могу имати такво смирење! Зато сам га много и волио и цијенио и њега и његову супругу Борку и њихову малу кћерку Милеву-Мицу, а и без ње је остао послије овога рата.Само несагледна вјера у бесмртни живот и у Бога могу да убла-же, да побиједе такве неизлечиве душевне ране! Тешко је било имати његову судбину, а благословено имати његову вјеру.

“Шта ово би и какво је ово чудо са овим човјеком да истовреме-но и пла че и смије се? Ко је и одакле је, причај више?”, готово по-виках ја, као да одгоним неизбјежне мисли о Чеду, а нестрпљив да сазнам о новом чуду, које видјех ту!‘’Па брате Милутине, не гледај ме тако зачуђено’’, једва изусти он, румен у лицу, као љетње предвечерје изнад његовог завичајног и лијепог Рудог. ‘’Данас пред собом гледамо једно од многих чуда наше свете цркве. Овај човјек је Италијан. Тачно прије де-сет мјесеци дошао је овдје са неким туристичким водичем. Де-сет година је у браку, а нема дјеце. Чуо је за ову светињу и замо-лио свештеника, који је служио јутарњу да му прочита молитву. Послије се он сам са сузама молио код оног светог дјетета. Да-нас ми је рекао да је прије десет дана добио сина и одмах кренуо овамо да заблагодари Богу и овој светињи. Као што видиш овдје је његова несрећа претворена у неизмјерну срећу.’’ Једва саче-ках ње гове задње ријечи, па ме неочекивана радозналост одне-се у цркву. Запалих свијеће доље у приземљу цркве, уз дрвене степенице попех се на спрат да се поклоним светињи и да ви-дим што ради онај Италијан. Пред светим ћивотом дјетета клечи. Очи пуне суза. Никога не примјећује. Заборавио сав свијет! Као лептир кад шареним крилима загрли миомирисни цвијет и он је раширених руку обгрлио свети ћивот са чудотворним мош-тима! Приђох и ја тик до самога ћивота. Није ме ни примијетио. Уплакан. Пресрећан! Пред овим, светим моштима, он је измолио милост Божју, којом говори срећа! Ова му је светиња даривала сина. И он је раширених руку загрлио. Као извор среће. Са су-зом у очима. Са радошћу у срцу. Као и многе мајке бездјетнице раније! А послије молитава овдје осјетиле су срећу материн-ства. И то, како хришћанке, тако и муслиманке, зависно од дуби-не вјере и топлине молитве Богу и светињи! Гледам у чуду - овај благодарни човјек, као да своју вјеру и срећу мјери тим својим раши реним рукама. Као да лети са њима! Као да слуша глас светиње. И гл ас среће из срца. А, онда као да иде кроз прошлост, кроз преживјеле муке, кроз сан и јаву, из његових уста затрепе-рише ријечи на српском: “Ово је моја црква! Ово је моја црква!..’’ Па, још јаче загрли светињу као највеће благо! Као да грли своје чедо. Десет година очекивано. Овдје молитвом и сузом од Бога испрошено. А светиња и храм, као да су дијелили са њим небо-земну радост - сав храм је миомирисао на тамјан, светогорски. На срећу и духовну радост, којом се и анђели хране!

ожић зову ‘’мајком свих празника’’. У Русији је тај празник био посебно вољен.На Бадње вече (рус. Сочелник) до

‘’вечерње звијезде’’, тј. до вечерњих пјесама ‘’Волсви же со звездою путешеству-

ют’’ није се ништа јело и није се сједало за сто. Родитељи су причали дјеци о томе како су чаробњаци дошли да се поклоне новорођеном Исусу Христу и донијели му драгоцјене даро-ве. Дјеца су од малих ногу примала од старијих народну мудрост, традицију и обичаје који су грађени вјековима. У кућама се украшавала омиљена божићна јелка. Шумска љепотица је у Русију дошла из Њемачке, прије Петра Првог. Стално зеленило јеле или других четинара, символ је непролаз-ног живота. Зато су јелове гранчице почеле да се уносе у куће и храмове.А у ноћи на 7. јануар по цијелој земљи, у ма-лим и великим црквама, служило се свечано богослужење.Од самога јутра великога дана Рождества (Божића) славили су Христа: ишли су ''са звијездом'' по кућама, пјевали црквене хим-не и народне коледарке о рођењу Младенца од Дјеве, о простим пастирима и мудрим ма-говима.О обичајима празновања Божића прије Револуције, са љубављу и сјетом се сјећао у емиграцији у Паризу руски писац Иван Шмељев.Љубав према празнику изражавала се и бројем цркава и манастира подигнутих у част Божића. Најпознатији храм у Русији, посвећен је баш Божићу – Храм Христа Спаса у Москви. На Божић 25. децембра (по старом календару) 1812. године, цар Александар Први потписао је Манифест о изградњи храма, у част побједе над Наполеновом војском, ''у знак благодар-ности према Божјем промислу, којим је спаше-на Русија од пријетеће погибије. Да овај храм стоји вјековима и да у њему пред светим пре-столом Божјим, гори кандило благодарности и

povodom

praznika

БОЖИЋ УИСТОРИЈИ РУСИЈЕ

19

јануар / 2010 / s

vetigora

љубави покољења која подражавају дјела својих пре-дака.''Од 1917. године, у совјетској атеистичкој држави, о Божићу се није смјело ни говорити, а камоли праз-новати га. Витлејемску звијезду су замијенили пе-токраком (и строго се водило рачуна да било как-ва звијезда буде представљена са пет крака), зелена јелка је такође пала у немилост као божићни симбол. Људи који су преживјели та зла времена, причају како су кришом уносили зелене гране у домове и сакрива-ли их у најзабаченије собе, далеко од радозналих очију. 1933. године специјалним Указом Владе су је врати-ли људима, али већ као нoвогодишњу. 1931. године сравњен је са земљом Храм Христа Спаса, посвећен Рођењу Христовом – у то вријеме највећи живи пра-вославни храм на свијету. Симбол руске побједе. За вријеме репресија, божићне службе су служене тајно, по кућама, у логорима тамницама и у заточеништ-ву. Вјерници су Божић славили у најневјероватнијим условима, ризикујући посао, слободу, чак и живот.Незаборавни Божић у логору на Соловкама, доживио је писац Борис Ширјајев, на дашчаним лежајевима там-нице, подигнуте на руинама Преображењске саборне цркве. Из сјећања многих преживјелих, види се каква је храброст била потребна вјерницима да тих година оду у храм на службу.Историја Русије се наставља. Наредбом предсједника РСФР од 1991. године, Божић је поново постао званич-ни празник за све народе Руске Федерације, а величан-

ствени Храм Христа Спаса, уздигао се из пепела, као фе-никс, сјајнији и љепши, како је и прорекао писац Иван Шмељев.

Божић у Москви“(...) Они који нијесу видјели стару Русију немају појма, шта је руски Божић, како је дочекиван и како је слављен. Код нас се у Москви знамење Божића издалека сијало

– златило куполом-горостасом у мразовитој ноћи – Храм Христа Спаса. Божић је његов празник. Од копјејке сакупљене са свих стра- на Русије, подигнут је Храм. Снагом цијелога народа очишћена је Русија од Наполеонове војске и на Божић 25. децем-бра 1812. године у њеним гра-ницама није остало ниједног непријатеља. И велики Храм-Витез са капом од ливеног

20

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

злата, који се види од свакуда, ма са које стране долазили у Мо-скву, освјежавао је у руском срцу велику прошлост. Зар се може описати баршунасти, меки жамор дивних његових звона?...Велика руска ријека тече млијеком и медом. Ево и Бадњег дана. На запаљеном небу, блиједо-зеленкасто, помаљају се божићне звијезде. Ви не знате те руске звијезде: оне пјевају. Могу се срцем чути, само пјевају и славе. Плаво сомотно небо обасјано је звјезданом, кристалном свјетлошћу. Гдје је Витлејемска? Ено је, над Храмом Христа Спаса. Златна купола џина трепери не-мирно. Кадифни, меки жамор дивних његових звона плови над вечерњом, божићном Москвом. Зар се може заборавити, тај мразни звон? Чудо-звон, визија-звон. Ситна сујета дана гасне. А сада кличу моћни гласови Сабора, ликујућу побједоносно ‘’С нами Бог!’’ Света радост, понос ликовања, испуњава сва срца. ‘’Разумјејте јазици и покорјајтесја... Јако са нами Бог!’’ Господе, плаче ми се... не, није са нама. Нема Храма - Горостаса и... Бог није са нама. Бог је отишао од нас. Не оспоравајте! Бог је оти-шао. Треба да се кајемо. Звијезде поју и славе. Сијају изнад пу-стог мјеста, претвореног у пепео. Гдје је наша срећа?.. Не спори-те, ја сам видио, ја знам... Да буде кротости и покајања. И доћи ће вријеме. Подићи ће руски народ, искупивши своје грјехове, свој нови чудесни Храм – Храм Христа Спаса, величанственији и љепши, ближи срцу... и на његовим свијетлим зидовима, препорођени руски геније ће испричати свијету свету истину о тешком руском гријеху, о руском страдању и покајању... о руској

безданој тузи, о руском ослобођењу из тамнице. И опет ће се чути пој звијезда и благовијест. И душе слободне у

вјери и нади узвикнуће ‘’С нама је Бог!’’

Иван Шмељев, Париз, децембар 1942-1945. Приредила и превела: Марија Живковић

о зна, да ли би дете икада има-ло љубави према

мајци, када не би осе-тило љубав мајке пре-ма себи’’, речи су нашег Св. владике Николаја Велимировића.Мајчинска брига и љубав прате нас као сопствена сенка, кроз цео живот. Њене по-уке и савети изгово-рени безброј пута, одзвањају у нашим ушима чак и онда када их не желимо чути.Историја памти мно-го значајних и вели-ких жена, које су се раз-ним својим талентима истицале у свим друштве-ним сферама живота. Посебно место међу свим тим важним и великим женама заузимају мајке хришћанке. Њихово основно занимање је било васпитање деце и поучавање у духу вере Хри-стове, а њихови дарови су били велика вера, безрезервна љубав и несебичност.Једна од таквих жена била је и Георгина Тес-ла, мајка нашег познатог научника, проналаза-ча и изумитеља Николе Тесле. Георгина, у наро-ду познатија као Ђука, била је унука свештеника Томе Мандића и сестра митрополита дабробо-санског Николаја Мандића. Међу Ђукиним уну-цима, истакнуто место припада архимандриту Петронију Трбојевићу, првом доктору теолош-ких наука међу Србима и игуману манастира Ши-шатовац на Фрушкој Гори.Ђука, супруга свештеника Милутина Тесле, са својим мужем изродила је петоро деце, синове Дана и Николу, и кћери: Ангелину, Милку и Ма-рицу. Син Дане погинуо је у својој четрнаестој години. Након те несреће, породица Тесла сели се у Госпић.Николини родитељи желели су и веровали да ће њихов син наставити свештеничку лозу. Ипак, то се није догодило.У својој књизи ‘’Моји изуми’’ Тесла се на посе-бан начин захваљује мајци за свој изумитељски дар и каже: ‘’Моја мајка је потицала из једне од најстаријих породица у крају и припадала је лози изумитеља. Њени отац и деда су изуме-ли многобројна оруђа за домаћинство, ратар-ство и друге сврхе. Моја мајка је била првораз-редни изумитељ и верујем да би много постиг-ла да није била тако далеко од модерног живо-та и његових многоструких могућности. Изуме-ла је и конструисала свакојаке направе и алатке,

majkevelikih qudi

ОЛИВЕРА Балабан

Георгина-Ђука,мајка Николе Тесле

"

21

јануар / 2010 / s

vetigora

ткала најлепше шаре од вуне коју је сама прела. Чак је сејала семење, узгајала биљке и сама раздвајала њихова влакна. Неуморно је радила од ране зоре до касно у ноћ и безмало сва одећа и покућство у кући били су дело образовања.’’ О племенитости и величини њене хришћанске душе Никола говори: ‘’Она је заиста била велика жена, рет-ке умешности, храбрости и моралне снаге која се храбро супростављала животним невољама и стекла многа тешка искуства. Када јој је било шеснаест годи-на некаква заразна болест харала је земљом. Њеног оца су били позвали да обави последњу причест бо-лесника на умору, а за време његовог одсуства она је сама отишла да помогне једној породици у суседству, коју је такође напала та страшна болест. Сви члано-ви те породице, њих петоро, брзо су подлегли једно за другим. Она их је сама окупала и обукла. Пошто их је, према обичајима својих предака украсила цвећем, положила их је на одар. Када јој се отац вратио, све је било припремљено за хришћанску сахрану.’’Оба Николина родитеља, као и остали чланови његове породице били су обдарени невероватним памћењем. Подстакнут од своје мајке, трудио се да је превазиђе још као дете. Видевши да је наклоњенији техници него богословији, Ђука се трудила да убеди Теслиног оца, да је за њега боље да студира технику. Њена заузимање као и Николино лоше здравље има-ли су пресудни утицај да отац промени своју одлуку.Сина је, испративши га у свет, даровала једном ле-пом личком плетеном торбом. Где год био, Тесла се од те торбе није одвајао. Она му је била замена за

мајчину слику, коју није имао. Како у време највеће славе, тако и у време највећих животних искушења, та торба је увек била у његовој соби, пред његовим очима. Мењао је хотелске собе али у свакој од њих била је и Ђукина торба. Подсећала га је на мајку и на све оно што је та реч за њега значила. Подсећала га је на њену велику љубав, њене молбе и савете. Учила га је мајка да буде милостив према свима којима је помоћ потребна, да буде пажљив и да увек, колико може, мисли на своје рођаке. Учила га је да воли све што је Бог створио. Учила га је да буде пријатељ.Ђука је имала велико разумевање за добре, али и за лоше ства-ри у животу своје деце. У једном периоду своје младости, Нико-ла се одао пороку коцкања. Отац се због тога јако љутио. Мајка је свему томе прилазила као пролазној страсти. Тесла о томе говори: ‘’Мајка је разумела мушку природу и знала је да човек може да се спасе само властитом вољом. Сећам се једно по-подне, када сам изгубио сав новац и страсно жудео за игром, она је дошла к мени са свежњем новчаница и рекла ми: ‘Иди и забављај се!’ што пре изгубиш све што имамо, то боље. Знам да ће те то проћи.’ Била је у праву. Тога трена сам победио своју страст, и једино сам зажалио што није била стотину пута јача. И не само да сам је савладао већ сам је из свог срца ишчупао, тако да није остало ни трага од жеље за њом. Од тад сам према свакој коцки равнодушан као према чачкању зуба.’’Ђукино мајчинско умеће научило је Теслу да кроти страсти у себи. Касније се Тесла изборио са страсним пушењем, па чак и пијењем кафе.Своју децу је учила да воле Бога, да му се моле и да верују. У њиховој кући славили су се имендани, празновали сви велики празници и постили постови. Тесла је и у немаштини и у богат-

ству чувао мајчине савете као светињу.У време својих највећих успеха и врхунских признања у Европи, добија телеграм из Госпића у којем је писало да му је мајка на самрти. Кренувши одмах, затекао је мајку у животу. Сео је крај ње и чекао да прогле-да. И дочекао је. Грлио је мајку, грлила је мајка њега. Није се одмицао од ње данима и ноћима.Ове тренутке Тесла је и забележио: ‘’Био сам потпуно исцрпљен због боли и дугог бдења, и једне ноћи, одвели су ме двије улице даље од наше куће. Док сам тако беспомоћно ле-жао мислио сам да ће ми мајка, док сам да-леко од њене постеље, сигурно дати неки знак. Цијеле ноћи напето сам ишчекивао, али ништа се није догодило до раног јутра, кад сам заспао или се онесвјестио, и ви-

део како облак носи анђеоске ликове предивне лепоте од којих ме је један гледао с љубављу и постепено попримао обрисе моје мајке. Појава је полако лебдела мојом собом и нестала, а ја сам се пробудио услед неописиве сласти, по-сле које је пјевало мноштво гласова. У том тренутку толико сам био сигуран да је моја мајка управо умрла да је то било немогуће изразити ријечима. И то је била истина...’’Било је то уочи Васкрса, на Велику суботу, 16. априла 1892. године.Тесла се са своје три сестре, горким јецајима и великом ту-гом у срцу опростио од своје мајке Ђуке.Остала је њена неизмерна љубав, њено разумевање, и лич-ка торба, уместо слике да га сећа на мајку, мајку која га је нарочито волела.22

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

bogoslovqe

Епископ ЈОВАН(Пурић)

ородица је, по општем консензусу како пра вославног богословско-антрополошког искуства тако и секуларне антропологије, основна ћелија сваког дру штва: “Породица је

основно социјално окружење у ко ме се личност развија” (Трна-вац - Ђорђевић). Породица није само соци јална “категорија”, она је, у православном искуству, “Црква у малом”: “У породици су присутне све или макар основне црте оне љубави која пребива у Цр кви” (мит. Антоније Блум). Породица је “показатељ друштвеног здравља - где нема здраве породице, нема ни здравог дру штва” (Димитрије Дудко). Ова веза - између здравља породице као ос новне ћелије друшт-ва и здравља самог друштва није нимало случајна. Без обзира на то да ли се дру штво сагледава из перспективе социологије, било да се посматра из перспективе педагогије, непорецива је чињеница да управо у породици почиње и завршава се живот свакога човека, да на животу поро дице почива живот свих људи, односно целокупног друштва. Много векова пре него што су постављене и развијене савреме-не социолошке теорије друштва, Јован Златоуст, велики архипа-стир, богослов и пе дагог Цркве, знао је да се:

“Свет састоји од градова, градови - од домова, а до мови - од муже-ва и жена, и зато, када дође до сукоба између мужа и жене, у до-мове улази рат. Када се до мови ускомешају, и у градовима дола-зи до немира. Када су узнемирени градови, неминовно се и цела васељена испуњава пометњом, ратовима и сукобима”. Дакле, у породици се зачиње све што се дешава у свету, те зато криза породице и породичног обра зовно-васпитног проце-са јесте увек и заметак духо вне кризе друштва, док благостање породице јесте ос нова благостања и стабилности друштва. Зато свако разумно и одговорно друштво у свакој епохи исказује интересовање и бригу за трајно духовно и морално здравље по-родице, без обзира на промене историјских околности и структура друштава током историје (Нила Капор-Стануловић). То је условљено свешћу друштва о томе да поро дица, као основна ћелија друштва, игра веома важну улогу, ако не и одлучујућу, у пе-дагошком процесу об разовања и васпитања личности које представљају субјекте друшт-веног живота: “Породица је најзначај нији фак-тор у развоју и васпитању личности” (Трнавац

- Ђорђевић). У породици свој одраз налази разноврсни свет социјалних и моралних односа друшт-ва, остварују се духовне потребе човека за љубављу, дружењем, прија тељством, материн-ством и очинством, за емотивним општењем. Педагошка функција породице неизмерно је ве-лика у поређењу са свим другим институцијама човечије делатности и социјалног живота. Ни

дечији вртић, ни шко-ла не могу заменити по-родицу; свака образов-на институција јесте епи-лог једног процеса који се, у суштини, ипак, зачиње и одвија унутар по родице. Наши образовно-васпитни, социјални, интелектуални и други потенцијали су понајвише услов љени околности-ма нашег породичног живота. Породица је способна да открије све постојеће спо собности у детету, или, пак, напротив и нажа-лост, да га морално и животно унакази, учинив-ши га потпуно неспособним за нормални лични и друштвени живот. Позната је чињеница да је криза породице као основне ћелије друштва, по правилу, основни узрок друштвене кризе, али и то да, постоји по-вратно деј ство друштва у кризи на породицу: наи-ме, криза у друштву често дејствује као узрок рас-пада породице, унутарпородичне отуђености, от-ргнутости детета од родитеља. Свака друштвена криза има многе узроке: од верских до културних, од дневно-политичких до економских, али један од најважнијих фактора са времене друштвене кри-зе јесте дубинска криза институције брака. Из по-писа становништва за 2003. годину на подручју Црне Горе видимо да је било 8232 разведених жена и 4054 разведених мушкараца. И једни и други се разводе у просечном животном добу од око 50 го-дина, значи онда када већ имају стечено и брачно,

и родитељско, и животно ис-куство. Ту се само по себи намеће следеће антропо лошко питање: како људи те старо-сне доби, и поред свеколи-ког животног искуства, нису успели да стекну и довољну животну мудрост да одрже свој брак? Ду боки су коре-ни ове кризе институције брака, а најпре их треба тражити у концепту живо-та који себе схвата у кон-тексту индивидуалистички оријентисане егзистенције, у контексту индивидуализ-ма (Христо Јанарас). Када је свој живот схватио као поље

Ду боки су корени ове кри-зе институције брака, а најпре их треба тражити у концеп-ту живота који себе схвата у контексту индивидуалистич-ки оријентисане егзистенције, у контексту индивидуализма (Христо Јанарас). Када је свој живот схватио као поље развоја искључиво субјек тивног и ин-дивидуалног карактера свога бића, без по требе да свој иден-титет гради кроз заједничарење са другима, већ, напротив, да се самоодређује кроз од вајање од других, западни човек је самим тим одустао од могућности да буде делатни педагог другима.

mesto i uloga porodice i supru`ni^ke qubavi u hri[]anskom obrazovawu po sv. jovanu zlatoustomПреосвећени епископ Јован (Пурић) одбранио је докторску тезу на Философском факултету – Пале, Источно Сарајево, 12. новембра 2009, на тему: ”Философија васпитања у делу Св. Јована Златоустог” пред члановима комисије у саставу: проф. др Бранко Летић, проф. др Симо Нешковић (ментор) и проф. др Борис Брајовић. За овај број нашег часописа доносимо један исјечак из његове дисертације.

23

јануар / 2010 / s

vetigora

развоја искључиво субјек тивног и индивидуалног карактера свога бића, без по требе да свој идентитет гради кроз заједничарење са другима, већ, напро-тив, да се самоодређује кроз од вајање од других, за-падни човек је самим тим одустао од могућности да буде делатни педагог другима. Педагогија увек тражи одрицање од себе, од својих навика и угодности, она захтева да се служи другима ради њиховога добра. У свим историјским и друштвеним условима пра-вославна породица се показивала и показује као оптимални тип основне социјалне структуре. Њу је могућно описати у виду добро уређеног устројства, где је све засновано на дубинској међусобној по-везаности и међусобној послушности њених чла-нова, што, наравно, захтева стални труд одрицања од соп ственог егоизма, самољубља и себичности, као и напор за превладавање опседнутости собом (Христо Јанарас). Такво благообразно устројство и функционисање правосла вне породице се остварује на водећем принципу - принципу љубави:

“Љубав нас”, каже Златоуст, “изграђује, сједињује и повезује међу Собом. Она је глава, корен, извор и мати свега доброг и свих блага, источник освећења, по четак и крај врлине. Љубав све побеђује, и ништа не може тако привући као љубав. Љубав је велика настав ница, она може да поправља обичаје, да исцели пороке и да води ка благочешћу и добронарави”. Узајамна љубав јесте прво обележје хришћан-ске породице и православне педагогије у це-лости: ‘’По томе ће сви познати да сте Моји ученици ако будете имали љубав међу со-бом “ (Јн.13, 35). Тумачећи ове речи, Злато-уст констатује да је љубав ‘’обележје ученика Христових ... и [истинити] начин живота”. Сав-ремена православна педагогија је наставила ово поимање љубави као основе породич-ног живота: ‘’Суштинско својство породице јесте љубав. Породица почива на љубави, она је оваплоћење међусобне љубави неколиких људских бића” (Софија Колумзина).Златоуст, у горе наведеним речима, наглаша-ва педагошки карактер породичне љубави. Међутим, треба истаћи да је за Златоуста по-родична љубав, пре свега, Божанскога ка-рактера: Бог-Љубав је Извор сваке људске љубави. Код Златоуста су, дакле, педагошки концепти уско повезани са теолошким, као и теолошки са педагошким. То значи да Зла-тоуст схвата љубав у јединству Божанског и човечанског, односно теолошког и педа-гошког: љубав је основ и једног и другог, она

“изграђује, сједињује и повезује”, она је ан-трополошки принцип јединства и кохезиона сила свега створеног:

“Нека за жене не постоји ништа драгоценије од мужа, а за мужеве ништа што би воле-ли више од жена. Наши животи се одржавају једнодушношћу мужева и жена, тиме се од-ржава све на свету”. Ово је од особитог значаја у свету у коме се

љубави уопште, па и љубави у породици, придаје го тово само емоционална и споредна вредност. Али, љубав, па ни породич-на, за хришћанску педагогију никада није само то. Напротив, она је основни егзистенцијални увид и осећање: православна поро-дична љубав је “сродна тројичном схватању Бога -људско биће не може постојати само по себи и само за себе, него се очовечује кроз однос љубави према другим људским бићима” (Колумзина). Како напомиње свештеник Максим Козлов: “Још у претхришћанској епохи, Аристотел је дао дефиницију љубави: то је - желети друго-ме добро. А за Хришћанина љубав је -живети ради добра другога. ‘’ Љубав је, дакле, први, оформљујући и утеме љујући принцип по-родице. Разумљиво је да је стога и Златоустова педагогија сва у знаку двоједне љубави: Божанске и човечанске, тј. Богочовечан-ске. Наравно, хришћанска љубав није апстрактно начело, ни у те-олошком, нити у педагошком смислу. Она увек за хтева конкрет-но лично чињење, деловање, дејство вање. Она захтева практич-ку врлину. Зато је педаго шка улога породичне љубави код Злато-уста оцртана у нарочитом врлинослову, у педагошкој породичној аретологији. Ова аретологија је нормативног типа. Као не када Свети Апостол Павле, тако и Златоуст посебну пажњу посвећује свим аспектима брачних односа мужа и жене, њиховим међусобним дужности-ма и обавезама, уз помоћ којих сазрева, продубљује се и развија

24

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

њихова међусобна љубав. Љубав увек подра зумева обавезу и одговорност према другоме. У хриш ћанској антропологији Христос је жива Парадигма истинитог Човека: у том кључу, пренесено на план брачних односа, супруг-муж, који се угледа на Хри ста, постављен је као педагошка парадигма за супру гу-жену. Златоуст опомиње мушкарца да жена не сме да буде од-бачена ни због чега, осим због прељубе. Њене личне или телесне мане нису разлог за нару шавање и прекид брачне заједнице. У хришћанском браку, као ембрио-ну будуће породице, неопходан је реалан однос према животу, али и међусобни педа гошки саоднос супружника. Зато Злато-уст поучава мужа да буде хришћански педагог своје жене:

“А шта, рећи ћеш, ако је жена свадљива, ако је не марна, ако има и мноштво других мана? Све то одва жно подноси и немој је од-бацивати због тих недоста така, него их исправљај. Ти зато и за-узимаш место главе, да би знао да исцелиш тело.” И жена би требало да буде педагог свога су пруга:

“Заиста, жена благочестива и разумна најпре може образо-вати мужа и уредити његову душу према својој жељи. Јер ни пријатеље, ни учитеље, ни старешине неће он послушати и тако као своју жену када га она поу чава и даје савете.” Или, како на другом месту напомиње Све титељ:

“Чак и ако муж буде зао, ако упада у неверовање, чак и тада љубећа жена, украшена хришћанским вр линама, сопственим примером може привући мужа к благочестивости.’’ Дакле, и сам брак јесте установа и догађај педагошког карак-тера; зато је и породица део сталног педагошког проце-са међусобног образовања и васпитања. Стабилност брака и породице зависи од стабил ности међусобне хришћанске педагогије супружника, јер се унутар тог процеса остварује надилажење сопственог егоизма и самодовољности, тј. изградња истинске међусобне преданости и љубави. Најпреча обавеза хришћанске жене је љубав према своме мужу, побож-на послушност њему, верност душевна и телесна, као и живот-на оданост, што је тема још 5. главе Посланице Ефесцима Све-тог апостола Павла:

“Све проистиче из љубави. Од љубави жене бивају добре и пажљиве према мужевима, брижљиве о дому и чуварне. Љубав служи као залога мира, усаглашености и везаности. Од љубави потиче постојана целомудре ност, која предупређује сваки раздор. Ако је муж пага нин, онда ће он убрзо поверова-ти захваљујући жени хришћанки, а ако је хришћанин, онда још више љубећа жена неће допустити ни раскош, ни неправовре-мене расходе, ни расипања, ни некућевности, нити било шта слично”, каже Свети Златоуст.Обавеза предане, верне и несебичне љубави, такође, важи и за мужа као хришћанска обавеза par excellence: “Свако од вас [му-жева] треба да љуби своју жену као самога себе”. Истинити хришћански брак је предуслов за ис тиниту хришћанску породицу, а хришћанска породица јесте, и да-нас, модел реално применљивог и културно- историјски потврђеног модела успешне породице. Зато би, као преду-слов обнављања друштвених вредности, данас поново тре-бало да се истакне вредност хришћанске брачне педагогије. Деценијама пропаги рани стереотип сентиментално-грађанске

”брачне идиле”, као и њему супротни ”идеал” - ванбрачних веза ”слободног мушкарца/жене” показали су сву своју друштвену јаловост односно деструктивност. Реалност хришћанске пе-дагошке породичне љубави, онако како ју је, у својим пастир-ским беседама, опи сао Златоуст данас је неопходна као пред-услов об нове породице а, тиме, и целовите друштвене обнове.

Нина Рогулина из Вологдске области све-дочи: ''Десило се то 1994. У то време сам била у гостима код ћерке у сеоцету Сексна, Во-

логдске области. Десило се да сам због обилног крварења била превезена у болницу. Стање је било критично, велики губитак крви... И у једној забити, на уском комаду црнице, видим женску фигуру, одевену као невеста у белом. Загледав-ши се, приметила сам да су јој руке црне. Било ми је страшно: схватила сам да је то смрт. И тад се појавио високи светли старац који ме је за-клонио, нагнувши се над кревет. Запамтила сам његов лик. После тог виђења моје се здравље побољшало. Почела сам да одлазим у цркву и пажљиво посматрам ликове Светитеља. На-шла сам оног ког сам тражила. Био је то Све-ти Николај Чудотворац. Данас одлазим у цркву Светог Николе у Вологди."

Преузето из књиге''Свети Никола – правило вере и српска слава'',

Светигора, 2007. г.

СВЕТИТЕЉ ЈОШ ЈЕДНОМСПАСАВА ОД СМРТИ

^ud

o

И. Е. Репин Свети Никола избавља тројицу невино осуђених од смртне казне

25

јануар / 2010 / s

vetigora

pom

en

У храму Светог Саве на Врачару 24. децем-бра је служена заупокојена Архијерејска Литургија са парастом блаженопочив-шем Патријарху српском Павлу, пово-

дом четрдесет дана од његовог упокојења. Начал-ствовао је Мјестобљуститељ Патријарашког трона СПЦ Високопреосвештени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије, а саслуживали су му архијереји и свештенство СПЦ. ‘’Данас, кад се сабирају сви дани његовог зем-ног живота, могли би мирне душе да кажемо за Патријарха Павла оно што је он говорио за апосто-ла Павла’’, рекао је у архипастирској бесједи митро-полит Амфилохије. ‘’Сав његов живот свједочи да сабирајући његове године, његову вјеру, његов жи-вот, његове подвиге и начин на који је живио, може-мо рећи: угледајмо се на новог Павла српскога, као што се он угледао на свога небескога покровитеља и као што се његов небески покровитељ, апостол народа Павле, угледао на Христа Господа. Зар да се не угледамо на њега, који се свим срцем својим и свим бићем својим угледао на Христа, вјерујући у Њега као Бога свога и као Спаситеља свога? Зар да се не угледамо на њега, који је при-мио благи јарам Христов, крст по заповијести Господњој? Зар да се не угледамо на њега, који је не само живио Христом и вјером у Њега као Живо-

га Бога, клањајући се кроз Њега Оцу и Сину и Духу Светоме, него се потрудио да сав свој живот, самог себе принесе Христу Богу на дар. Попут апостола народа, Светог апостола Павла носио је смирено, смјерно и трпељиво Крст Христов, служећи вјерно Богу и роду. Зар да се не угледамо на њега, чија је проповијед била истовјетна са проповијеђу Светог апостола Павла? Непре-кидно се трудио, и у своме животу и у својој ријечи писаној и изговореној, да све оно што ради и како живи и говори мири-ше на Светога апостола Павла. Пред народом, када је бесједио и када је служио, и пред онима са којима се сретао, које је при-мао, били они обични вјерници, епископи, предсједници држа-ва или секретари Уједињених нација, свуда и на сваком мјесту његова ријеч је била засољена ријечју Светог апостола Павла и кроз њега ријечју Самога Господа.Зар да се не угледамо на њега, када знамо и видимо и осјећамо, и када је то и народ посвједочио приликом његовог испраћаја, да његов живот није био ништа мање страдалан од живота Светог апостола Павла. Свети апостол Павле је обилазио земље и гра-дове проповиједајући Христа. Исто тако је нови апостол Цркве Христове Павле обилазио, на првом мјесту, народ који му је био повјерен. Његова ријеч је допирала до људских срдаца и чула се као павловска ријеч. Обилазио је земље и градове. Посјећивао је и друге помјесне Цркве, широм Европе, до Јерусалима, Амери-ке, Аустралије да би сведочио Христа од Дјеве рођенога, распето-га и васкрслога. Сав његов живот зрачи павловском вјером, пав-ловским животом, павловском добротом, павловским смирењем и страдањем. И павловском спремношћу на жртву и саможртве-ну љубав. Мирне душе можемо рећи данас пред Богом и људима, и пред Црквом да треба да се угледамо на новога Павла српскога.’’ Након Литургије и парастоса у храму Светог Саве служен је мали помен на гробу Патријарха Павла у београдском манастиру Ра-ковици.

РАЈО

Вој

инов

ићЧетрдесет дана од упокојења Патријарха Павла

УГЛЕДАЈМО­СЕ­НА­НОВОГПАВЛА­СРПСКОГА

26

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

ПАТРИЈАРХ­ ПАВЛЕНАД­ОТВОРЕНОМ­ЈАМОМ poezija

БЕЋИ

Р Вуковић

Кад вадили кости мученикаПонад Поповог пољаМихољског лета Крајем векаБешчашћа

Преко седам и седам селаДугачки столови од жутихЈелових дасака

На једнима лобањицеНа другима цеваницеНа трећима надлактицеЈош шачице дечицеИ карличицеКошчицеЗавијенеУ марамице

Онда Патријарх ПавлеЗакрстио ваздух Подигао ничимНатруњене рукеИ рекао

Да данасПита неко насШта бисмо билиУ страшном часуБисмо ли били жртвеИли убиоциШта бисмо били

Али да не питамо насЈер ми смо људиНего да питамо мученикеКоје извадисмо на светлостРече Његова Светост

Мученици би реклиНе бојте сеНе бојте се

На стениИзнад јаме

Кроз трепераву папратИ навалу

Која таласаКроз лепрш крилаДивљих голубова

Кроз мирисСтолетњих снегова

И измаглице Уз литице

Види сеЈош стојиУклесано

ДОЂИТЕ НАМ ОПЕТ

Благо чобанимаПо бреговима

Око Поповог пољаКоји не умију

Да читају 27

јануар / 2010 / s

vetigora

kwig

a JU

DIT

eПревод: Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)

1. У Вулгати: ''И устадоше против њих Египћани'' Прим. прев.

1. И чуше синови Израиљеви који живе у Јудеји све што учини Олоферн народима, војвода војеначелник На-вуходоносора цара Асурскога, на који начин разграби све њихове свештене (ствари) и предаде их уништењу,

2. И уплашише се веома много од лица његовог, и за Јерусалим и за храм Господа Бога свога се узнемирише.

3. Јер недавно су били изишли из ропства и скоро се био сабрао сав народ Јудеје, и сасуди и жртвеник и дом били освештани.

4. И послаше у све предјеле Самарије и Коне и Веторона и Велмена и Јерихона и у Хову и Есору и у долину Са-лимску,

5. И запосједоше све врхове гора високих и оградише (зидом) села у њима, и оставише за храну за припрему рата, јер недавно бјеху поља њихова пожњевена.

6. И написа Јоаким свештеник велики, који бјеше тих дана у Јерусалиму, становницима Ветулије и Ветоме-стима, који је наспрам Есдрилона испред поља близу Дотема,

7. Говорећи да заузму успоне горске, јер кроз њих је био улаз у Јудеју, и било је лако бранити их прилазеће, по-што је узак прилаз, од свих људи – по двојица.

8. И учинише синови Израиљеви, као што им заповиједи Јоаким свештеник велики, и старјешинство свега збора Израиљева, који сјеђаху у Јерусалиму.

9. И завапи сваки муж Израиљац к Богу с приљежношћу великом и смирише душе своје с приљежношћу вели-

ком.10. Они и жене њихове и младенци њихови и сто-

ка њихова и сваки дошљак и најамник, и сребром купљеник њихов, положише вретишта (покајне вреће) на бедра своја.

11. И сваки муж Израиљац и жена и дјеца који живе у Јерусалиму падоше пред лицем Храма и посуше пепео на главе своје и распростријеше вретишта своја пред лицем Господњим.

12. И жртвеник вретиштем обавише и завапише к Богу Израиљеву једнодушно, приљежно, да не допусти у разграбљење младенце њихове, и жене у плијен и градове наслеђа њиховог на разорење и светињу на скрнављење и срамоту на радовање (многобожним) народима.

13. И услиша Господ глас њихов и погледа на тугу њихову: и постио се народ више дана у свој Јудеји и Јерусалиму пред лицем Светог Господа Сведржитеља.

14. И Јоаким свештеник велики и сви који су стојали пред Господом свештеници и богослужитељи Господњи опасани вретиштем по бедрима својим приноша-ху свеспаљеницу (жртву) непрестану и молитве и добровољна давања народна,

15. И бјеше пепео на кидарима њиховим, и вапијаху к Господу свом снагом, да посјети на добро сав дом Израиљев.

1. И би јављено Олоферну војеначелнику Асурском да су се синови Израиљеви припремили за рат, и да пролазе горске затворише и оградише сваки врх горе високе, и поставише на пољима препреке.

2. И разгњеви се јарошћу веома и позва све кнезове Мо-авске и војводе Амонске и сву властелу поморја;

3. И рече им: Објасните ми, синови Ханански, ко је народ овај који живи у горском (крају), и какви су градови у којима живе, и множина силе њихове, и у чему је моћ њихова и снага њихова, и ко је постављени над њима цар вођа војске њихове;

4. И ради чега се супротставише, да не изађу мени у сретање, мимо све који живе на Западу?

5. И рече му Ахиор вођа свих синова Амонових: почуј ријеч, господару мој, из уста слуге свога, и казаћу ти истину о народу овоме, који обитава у горском (крају) овоме, близу тебе станујући, и неће изаћи лаж из уста слуге твога.

6. Људи ови су потомци Халдејаца.7. И настанили су се прво у Месопотамији, јер нијесу

хтјели да слиједе боговима отаца својих, који су били у земљи Халдејској. Пост. 11, 31; Ис.Нав. 24, 2

8. И одлијепише се од пута отаца својих и поклонише се Богу небеском, Богу кога познаше и избацише их од лица богова својих, и побјегоше у Месопотамију и на-станише се ондје много дана.

9. И рече Бог њихов да изађу из станишта свога и да иду у земљу Хананску: и поживјеше ондје, и умножише се златом и сребром и стоком многом веома.

10. И сиђоше у Египат, јер покри лице земље Хананске глад, и настанише се ондје, док се не прехранише; и постадоше ондје мноштво велико, и не бјеше броја роду њиховом.

11. И устаде против њих цар Египатски1 и лукаво их је му-чио (принудним) радом и циглопроизводњом; понизи-ше их и претворише их у робове.

12. И завапише к Богу њиховом, и удари сву земљу Еги-патску ранама, од којих не бјеше лијека: и избацише их Египћани од лица свога.

13. И исуши Бог Црвено море испред њих,14. И изведе их на пут Синајски и Кадис Варне; и изагнаше

све који живе у пустињи,15. И настанише се у земљу Амореја и све Есевони-

те истријебише снагом својом, и прешавши Јордан наслиједише сву Горску (земљу),

16. И изагнаше од лица свога Хананеја и Феризеја и Јевусеја и Сихема и све Гергесеје и настанише се у њој дане многе.

17. И док не сагријешише пред Богом својим, бише са њима добра, јер Бог који мрзи неправду са њима је.

18. А када одступише од пута, који им је завјештао. бише истријебљени у многим ратовима веома много, и бише

ГЛАВА ЧЕТВРТА

ГЛАВА ПЕТА

28

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

1. И када престаде метеж људи окружујућих засједање, тада рече Олоферн војеначелник силе Асурске Ахио-ру пред свим скупом иноплеменика и свима синовим Моавским:

2. И ко си ти, Ахиоре, и плаћеници Јефремови, те си пророковао нама, као данас, и рече да не ратујемо на род Израиљски, јер Бог њихов штити њих? И ко је Бог, ако не Навуходоносор? Он ће послати силу своју и истријебиће их са лица земље, и неће их избавити Бог њихов;

3. Но ми слуге његове ударићемо их као једног човјека и неће поднијети силу коња наших.

4. Јер ћемо их сагорети њима, и горе њихове напиће се крвљу њиховом, и поља њихова испуниће се мртваца њихових, и неће се одпријети траг ногу њихових лицу нашем, но ће погибијом погинути, каже цар Навухо-доносор господар све земље; јер рече: Неће остати празан говор ријечи његових.

5. А ти, Ахиоре, плаћениче Амонски, који изговори ријечи ове у дан неправде своје, нећеш видјети више лице моје од овога дана, док се не осветим роду оних који су из Египта;

6. И тада ће пробости мач војске моје и наро-да служитеља мојих ребра твоја, и пашћеш међу рањенике њихове, кад се вратим.

7. И одвешће те слуге моје у горски (крај) и оставиће те у један од градова на горама,

8. И нећеш погинути, док не будеш истријебљен заједно са њима.

9. Ако ли се надаш срцем да неће бити похватани, нека се не покуњи лице твоје: рекох и ништа неће отпасти од ријечи мојих.

10. И нареди Олоферн слугама својим, који су око њега стајали у шатору његовом, да ухвате Ахиора и да га одведу у Ветилуј и предају у руке синова Израиљевих.

11. И ухватише га слуге његове и изведоше га изван ло-гора у поље, и поведоше из равнице у горски (крај) и стигоше на изворе, који бијаху испод Ветилуја,

12. И када их видјеше људи из града на врху горе, узе-ше оружје своје и изађоше изван града на врх горе: и сваки муж стрелац задржаваше успон и бацаху камење на њих

13. Изашавши под гору везаше Ахиора и оставише баче-на у подножје горе па отидоше господару њиховом.

14. Сишавши пак синови Израиљеви из града њиховог стадоше над њим, и разријешивши га одведоше у Ветилују и приведоше пред началнике града њихова,

15. А то бијаху у дане оне Озија Михин од племена Симе-оновог, и Хаврије Готинилов и Хармије Мелхилев.

16. И сазваше све старешине града, и стекоше се сви младићи њихови и жене на сабрање, и поставише Ахиора у средину свега народа њиховог. И упита га Озија о ономе што се догодило.

17. И одговоривши, каза им ријечи засиједања Олофер-нова, и све ријечи, које изговори међу кнезовима си-нова Асурских, и шта разметљиво говори против дома Израиљева.

18. И павши народ поклони се Богу и завапи говорећи:19. Господе Боже небески, погледај на гордост њихову и

смилуј се на смирење рода нашега и погледај на лице посвећених теби у дан овај.

20. И утјешише Ахиора и похвалише га веома;21. И прими га Озија са сабрања у дом свој и учини гозбу

старешинама, и призиваху Бога Израиљева у помоћ сву ноћ ону.

ГЛАВА ШЕСТА

заробљени не у земљу своју, и храм Бога њиховог би сравњен са земљом, и градови њихови заузети од непријатеља.

19. И сада, повративши се Богу своме, дођоше из расијања, одандје гдје су били расијани, и запосједоше Јерусалим, гдје је Светиња њихова, и настанише се у горском (крају), гдје бјеше пустиња.

20. И сада владару господару, ако је неразумност у наро-ду овоме и гријеше Богу своме, и размотримо да међу њима има саблазан ова, узићи ћемо и заратићемо про-тив њих;

21. А ако нема безакоња у народу њиховом, нека (их)

се прође господар мој, да их не би заштитио Господ њихов и Бог њихов за њих, па ћемо бити на срамоту пред свом земљом.

22. И догоди се кад престаде Ахиор да говори ове ријечи, заропта са народ који је био око шатора и стајао око-ло, и рекоше великаши Олофернови и сви становници Поморја и Моава, да га посијече.

23. Јер нећемо се уплашити синова Израиљевих: гле, то је народ у коме нема моћи нити снаге у постројењу јаком;

24. Зато, дакле, узићи ћемо, и биће на поједење свој војсци твојој, моћни Олоферне.

- наставиће се -

29

јануар / 2010 / s

vetigora

благовест ро\еwаНа празник Рођења Хри-стовог у цркви се читају зачала из Св. Јеванђеља по Матеју. Тако на јутарњој божићњој служби слушамо дру-го (Мт. 1, 18-25), а на Светој Литургији треће зачало (Мт. 2, 1-12) овог Јеванђеља.

д четворице Јеванђе-листа о рођењу Господњем од Марије

Дјеве нам приповедају само двојица, Матеј и Лука. Св. Јован Богослов, пишући своје Јеванђеље последњи такође говори о рођењу Господњем, али не понављајући оно што је већ речено. Он допуњује Матеја и Луку утврђивањем истине да је тај Исус Христос који се од Духа Светога и Марије родио у Витлејему јудејскоме у ствари предвечни Логос Божији, Онај Који јесте од почетка и кроз Којег је све постало што је постало и Који је у њихово време по-стао тело; о Којем као о светлости истинитој сведочи Св. Јован Крститељ.Разлику у начину на који овом великом догађају домостроја спасења прилазе прва три јеванђелиста Св. Јован Златоусти у својој Беседи на Матејево Јеванђеље овако објашњава: ‘’Неки питају због чега Марко уопште не говори о рођењу Исуса Христа, и о свему говори сажето. Мислим да је Матеј пре дру-гих писао Јеванђеље и стога и говори детаљно о рођењу и задржава се на важним околностима, а да је Марко писао после њега и отуда приповеда крат-ко, будући да говори о ономе шо је већ испричано и тако већ постало познато. А због чега Лука излаже такође рођење и то још опширније. Стога што је он, имајући у виду Матејево Јеванђеље, желео да нам да више података него Матеј. При томе је сваки од њих следовао учитељу – један Павлу, који се разлива као река, а други Петру који воли краткоћу.’’Овај велики и свети догађај је током векова изазивао разна подозрења. И то нису само противници Хри-стови ниподаштавали ово чудо Божијег снисхођења, већ је то чудо било камен спотицања и за многе који су себе сматрали истинским богопоштоватељима и ревнитељима побожности. На разне је начине и у разним философско-богословским нијансама по-дозревана истинитост и пуноћа чудесног зачећа и рођења Сина Божијег. Било је оних који су учили да се није од Дјеве родио Бог, већ само човек, у кога се Бог касније уселио учинивши га Месијом. Други су, пак, тврдили да је заиста Син Божији из Дјеве про-изашао, али да је само прошао кроз Њу, не родив-ши се као остали људи и не узевши састав тела Сво-га од Ње, те да и није био истински човек... И као што је у сва времена било оних који нису разумели пра-вилно тајну Оваплоћења, тако је увек било и Отаца који су целовитост те истине чували. Тумачећи све-

тописамске стихове који говоре о Оваплоћењу Оци су чували у исто време и свеукупност Тајне и све њене спаситељне плодове дате ‘’за живот света’’, а и објашњавали поједина спорна места, чувајући вер-не од могућих саблазни и пружајући добра објашњења онима који су нејасноће у тим стиховима користили за порицање и ниподаштавање тајне Оваплоћења.Већ у првом стиху овог зачала се налазе два таква места. Прво је сва-како реч о зачећу од Духа Светога. Објашавајући га Св. Јован Златоу-сти каже: ‘’Рекавши да је (оно што ће се од Дјеве родити) од Духа Све-тога и без телесног сједињења, Јеванђелист нам за то пружа и нов до-каз... и као да говори: уколико не верујеш мени и подозреваш моје сведочанство, онда поверуј мужу’’, који је противно сваком обичају тог времена и чак противно Закону задржао ону која је бременита оста-ла мимо брачне постеље, који то свакако не би учинио да му није пру-жен нарочити разлог и необориво сведочанство воље Божије у том пројављене: ‘’Јер да је остави код себе то је било против Закона, а да објави оно што се десило и преда је на суд би значило предати је на смрт, те тако он није учинио ни једно ни друго, већ се издигао изнад За-кона’’, одлучивши да је не изобличи јавно, већ да је тајно отпусти. Сто-га, дакле, што је био истински старозаветни праведник, Јосиф се бојао

– анђео баш ову реч користи – да узме Марију. Примити је значило би директно се супротставити Закону који одређује да жена прељубница буде каменована. Како је за Јосифа свака реч Закона била у потпуно-сти и без изузетка реч Божија, то ‘’речи ‘не бој се’ показују да се Јосиф бојао да не растужи Бога, држећи у дому ону за коју је сумњао да је учинила прељубу, јер да није било тог страха он не би ни помислио да је отпусти.’’ Анђелско је јављање учинило, видимо, да тог страха не-стане... Истовремено овај израз може значити и то да се Јосиф нашао у трепетном страху да под видом брачне свезе задржи Ону коју је Дух Свети осенио. Анђео наглашава да је Марија жена његова да би му потврдио да није прељубница и да је стога и даље по Закону сме сма-трати својом женом. Такође, да Јосиф није отац Детета које ће се роди-ти показује и то што није речено ‘’родиће ти сина’’, већ ‘’родиће сина’’, ‘’јер га не роди њему, но свему свету.’’ (Св. Јован Златоусти)Друго питање које се многима намеће у вези овог стиха је због чега је Дјева зачела када је већ била заручена за Јосифа и код њега жи-вела? Опширан одговор нам даје Св. Василије Велики у својој Бесе-ди на Рођење Господње: ‘’Видиш ли како је изабрана Она Која је исто-времено била и Дјева, а и обручена мужу, способна да послужи овом Домостроју, да би и девство било поштовано, а и брак непотцењен. Девственост је изабрана као достојна освећења, а обручењем је при-знат и брак. Заједно су дати и ради тога да би Јосиф био сведок чи-стоте Маријине, а да би Она, имајући заручника као животног заштит-ника, била сачувана од клевета да је нарушила девственост. И друга ми мисао пада на памет, не гора од прве: управо је тада настао тре-нутак погодан за Оваплоћење Господње, које је од давнина, још од стварања света, било назначено и предодређено, и у које је требало да Дух Свети и Сила Вишњега образују то богоносно тело. Но, да се догодило да Маријино родословље не одговара Њеној личној чисто-ти, то би уместо њеног родословља стајало Јосифово, у којем би и она кроз обручење учествовала и тако постала достојна дејства Духа Све-тога... Осим тога, неко од ранијих Отаца је изнео и следећу мисао, да је обручење Јосифу било дато да би се сакрила девственост Маријина од кнеза овога века. Јер је Лукави, у својој гордости, обратио пажњу само на спољашњу страну Маријиних зарука, а од старине је пазио на девојке, будући да је добро знао за речи прорака: „Гле, девојка ће за-чети и родиће сина'“( Ис. 7, 14). На тај је начин, кроз заруке, био обма-нут непријатељ девствености. Јер је он добро знао да ће Оваплоћење Господње бити крај његове владавине.'' Такође треба знати да у томе

jevan\elsko slovo

ИВАНА Јовановић, дипл. теолог

30

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

што су Марија и Јосиф живели заједно док су још били само заручени нема ничег спорног, јер то није било неуобичајно у то време.Израз ''прије него што се бјеху састали'', као и ''и не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца'' не значе да су Дјева и Јосиф после рођења Господњег имали и телесни однос. Црква од старина памти и предањем преноси да је Дјева до краја таквом и остала, те је стога и зовемо Свагдадјевом, као и да је Јосиф у време када му је она била об-ручена већ био старац који се о њој очински старао. Ово је предање у слози са оним које одређује браћу Исусову као Јосифову децу коју је имао од раније, пре него што ће постати Маријин заручник. Ово предање о свагдадевствености Маријиној су у својим тумачењима понављали и многи Оци. Један од њих је и Св. Василије Велики, који казује: ''Ове би речи могле дати повод да сматра да се, након тога што је својом чистотом послужила рођењу Господњем, које се савр-шило благодаћу Духа Светога, Марија није отказала од испуњавања уобичајних брачних дужности. И мада таквим мишљењем не би било нарушено побожно расуђивање, јер је девственост била неопходна само ради тога да би се извршио Домострој, а оно што следи, већ није од толике важности за саму Тајну, но ми свеједно нећемо растужити слух христољубивих слушалаца изјавом да је Богородица икада пре-стала бити Дјевом. Следећа сведочанства сматрамо за довољна као прилог овој тврдњи. Што се тиче речи ''И не знадијаше за њу док не роди сина својега'', треба нам рећи да израз ''док'' може често да озна-чава ограничени временски период, али да може и да указује на бес-коначност. То је на пример имао Господ у виду када је казао ''И, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека.'' (Мт 28, 20). Јер, Господ сва-како није хтео да каже да ће се раздвојити од Светих после овога века, већ говорећи и о садашњем веку хоће да укаже на сталност трајања, а не на престанак у будућем веку. Стога и кажемо да управо на такав на-чин треба разумети израз ''док'' у нашем случају. Што се тиче, пак, из-раза ''првенац'', то треба имати у виду да он није увек у вези са осталим потомством, већ да се првенцем назива онај који први отвори утро-бу. Осим тога да је Марија до краја остала Дјевом је јасно и из приче о Захарији. До нас је дошло предање да су Захарију убили Јевреји између хра-ма и жртвеника, стога што је убројао Марију међу девојке и пошто је родила Господа, те да је био окривљен од стра-не светине јер је на тај начин указао на чудесно и достојно хвале знамење: Дјева рађа неповређујући девственост.''Због чега није Дјева сама рек-ла Јосифу за чудо које се зби-ло? ''Ако је Она сама, чувши каква јој се благодат дарује, људски расуђивала и рекла: 'како ће то бити када ја не знам за мужа?', то би пре посумњао Јосиф, нарочито ако би чуо од жене коју већ подозрева. Ето зашто му Дјева ништа не гово-ри'', мудро нам одговара Свети Јован Златоусти. Још се једно питање поставља, односно постављају га они који покушавају да оспо-ре да је Исус из Назарета обећани Месија. То је питање

имена. Оци дају једноставно објашњење. Јосифу није заповеђено да детету да име Емануил, како је Исаија пророковао ''стога што није речено 'наденућеш', већ 'наденуће', то јест народи и сама природа догађаја... Те речи 'наденуће му име Еманул' управо означавају то да ће видети Бога са људима. Јер колико год да је Бог увек био са човеком, но никада није био на овакав начин.'' (Св. Јован). А име Исус је заповеђено да би се већ кроз њега указало на то који ће и какви плодови бити рођења тог Младенца. Исус значи Спаситељ, а имену следи ‘’јер ће он спасти народ свој од гријеха њихових’’ чиме нам се од-мах казује каква је природа Дететова. Јер ко други може од греха избавити људе осим јединога Бога?Св. Василије Велики нам објашњава због чега му се прво поклонили мудраци. ‘’Мудраци који су припадали наро-ду страном и од Бога удаљеном су први били удостојени да се поклоне, стога што је сведочење непријатеља веродостојније. Јер да су се први поклонили Јевреји, могло би се рећи да су испоштовали Господа из разлога сродства са Њим. А сада се ови, који за то нису имали ни-каквога разлога, клањају Њему, да би осудили сународ-нике, кој су распели онога коме су се туђини поклонили.’’Сажима, пак, надахнуто сву чудесност рођења Сина Божијег Св. владика Николај: ‘’У то време спољашњег мира и унутрашњег очајања родио се Господ Исус Хри-стос... Зашто се Он не роди као син велемоћног Ћесара, па да свету једним указом, одједанпут, наметне нову веру, без муке и понижења, без крви и трнова венца, без крста и мрачнога гроба?.. Бог је могао окружити дрво искушења у рају огњеним пламеном тако да му Адам и Ева никада не би могли приступити. Но, где би онда била слобода чаробног бића Божијег, човека, малог Бога?.. Бог

је исто тако могао учинити да се Спаситељ роди у Риму, да се назове сином Ћесаревим и да указом – што ће рећи ма-чем и огњем, као Мухамед

– наметне човечијем роду нову веру. Но опет – где би била слобода чаробног бића Божијег, човека, малог Бога?.. Отуда је јасно, дакле, да му-дрост Божија, показана при рођењу Спаситељевом... је тако неисказиво велика као и мудрост Божија при првом стварању света. Све што Бог ради не ради као волшеб-ник, но као домостроитељ. Он лагано зида, али зида на чврстом темељу... И тако Го-спод Исус роди се не у Риму и у ћесарском двору, да буде господар света помоћу силе и оружја, него међу пастири-ма, да тиме означи главни ка-рактер мирољубиве службе Своје у свету. Као што пастир милује и негује овце своје, тако ће он да милује и негује све људе.’’ (Омилије) 31

јануар / 2010 / s

vetigora

ткако је старац Мина научио грчки језик, потпуно се предао читању богословских

и трезвеноумних дела Светих Отаца. Док је читао житија светогорских отаца, би-

вао је духом узет и узнесен на висине, да-леко од свега земаљског, све до седмог неба.

Старац Онуфрије га је посматрао и постављао питања, а он би му рекао: ‘’Не могу да ти одговорим’’. Једног дана док су јели, старац Мина без речи остави кашику јер његов ум беше узнет у небеске висине. Чим се повратио, старац Онуфрије га упита са сузама у очи-ма и највећом побожношћу: ‘’Старче, ти добро знаш да ме је Портаитиса предала теби у руке. Зато те молим да ме поучиш и да ми кажеш реч Божију, да би ми те речи остале као завештање у овом животу препуном туге и брига.’’ Старац Мина видећи његову побожност и сузе, а знајући одавно његово потпуно одсецање сопствене воље и помисли, отвори уста и смиреним гласом поче да га поучава: ‘’Старче Онуфрије, монашки живот је ан-гелски. По предању отаца и следећи њиховом примеру, монах, иако носи материјално тело, удостојен је да буде земаљски анђео, који се у време молитве и јела сећа на којој висини је био и одакле је пао из непослушања. До-бро је да монах буде у највишем созерцању, које се на-зива небеско и рађа се из љубави Божије. Када стиг-не до божанске љубави, његов ум не налази утеху у овом свету, већ тражи друштво наднебеских Умних бића, у славословљу и благодарењу Троипостасном Богу, настањеном у његовом срцу. У овом небеском созерцању ум једног монаха може да пребива данима, а другог тек толико колико траје трептај ока.’’ ‘’Старче, молим те, поучи ме шта значи ‘бити узет и узне-сен духом’ и како до тога долази?’’ ‘’Монах у манастиру’’, настави старац Мина, ‘’треба да мисли о себи да је ништа, а о ономе коме треба да се потчини да представља самог Богочовека Господа на-шег Исуса Христа, те је дужан да слуша његове савете. Видиш штаје искусио апостол Петар својим послушањем, кад му је Господ рекао да баци поново мреже у море. Он му рече: ‘Учитељу, целе ноћи ништа не ухватисмо, али послушаћу твоју заповест и бацићу мрежу’. Његово послушање, које је кћи смиреноумља, је ухватило мноштво риба. Тако и послушник који хоће да искуси да му ум буде узет и узнесен, и да буде у друштву небеских чинова, треба да је послушан свом духовном оцу и руководитељу коме је Бог поверио његову душу. Послушник кроз послушање задобија сузама пре све-га чисто срце, достиже до тих суза радости и весеља, док душа тражи савршено тиховање. Његов духовни руководитељ разуме умом да је послушник одсекао ‘зашто тако, а не овако’, види да је он као жедан јелен и моли свеблагог Бога да просветли његов ум, који је сна-га душе, и да му дарује оно што му је на корист. У цркви за време свршавања Страшних Тајни по-слушник чује како се поје ‘Свјати Боже ... ‘ и осећа како је његова душа унутар тела, а ум је умртвљен за све земаљско и постаје као вода. Налази се у стању иступљења, види сву творевину у њеној правој приро-ди док запањени ум слуша ушима душе оно што се поје

у цркви. Истовремено слуша и гласове безбројног мноштва ан-гела који заједно са војујућом Црквом поју Трисвету песму. Душа поскакује од радости, ум се наслађује созерцањем свега тога, све види и не жели никада више да се спусти на земљу, али чује појце: ‘Ви који херувиме тајанствено изображавате ... ‘ То је први дар благодати Духа Светог савршеном послушнику. Његов старац га посматра, као и братија и оци и диве се како се удостојио тога да буде духом узет и узнесен на висину. Када от-почне ово одвођење духа на висину, онај ко се удостојио тога тражи такво тиховање које не би нарушило ни шуштање лишћа лимуновог дрвета, што расте изван нашег параклиса Светог Преображења. Погледај шта је радио Свети Григорије Палама Солунски: недељом после Свете Литургије, која се у манастиру Великој Лав-ри служила заједно са бдењем, повлачио би се у испосницу Све-тог Саве - касније по њему названу Испосница Светог Григорија Паламе - не носећи са собом ни хлеба, нити воде. Ту би провео целу недељу у тиховању препуштајући ум созерцању. Цео његов унутрашњи човек се удубљивао ни у шта друго до само у лепо-ту Божију. Када би се Светитељ спуштао у манастир, лице би му сијало. Видећи га наши оци би говорили један другом и радовали се: ‘Ви-дите ли плодове послушања? Видите ли плодове одсецања своје воље и умовања? Он, који је био племић у Цариграду, није пошао да тражи човека спољашњег светског образовања, већ је нашао старца без спољашње мудрости, међутим преданог унутрашњој, божанској мудрости, која се састоји у срдачној молитви. Нити кап воде није узимао да освежи своја сува уста без сагласности свог духовног руководитеља, и чега се удостојио: удостојио се да једе од ангелског хлеба који сваки човек жели да окуси. А који је то ангелски хлеб? То је најслађе име Господа Христа, то је срдачна молитва, тј. молитва: Господе Исусе Христе, сине Божији, помилуј нас.’ Тако је Свети Григорије сопственим примером, тајинственим делањем и срдачном молитвом помагао све оце који су му дола-зили. Многи од њих су почели да следе његов пример.’’

...

Данас се слави Свети Нектарије, те се сетих вас у молитви Све-благом Богу да вам да снаге да завршите храм, јер нема лепше ствари за сваког побожног хришћанина него да гради храмове и цркве, а нарочито новојављеним светитељима као што је Све-ти Нектарије. Свети Нектарије је засијао на острву Егини (одакле је била и моја покојна бака која ме је подигла и научила калуђерском животу и подвизима, али сам ја, као човек телесног настројења, заборавио њене поуке, зато увек када поменем њено име, то чиним са вели-ким страхопоштовањем). Када је свети Нектарије обилазио Свету Гору, угледајући се на пче-ле, ишао је свим оцима који су имали велике дарове светости. До-шао је и духовнику, старцу Мини. Започели су разговор о небес-ким стварима које су изнад свеколике видљиве и створене при-роде. Прошла су два и три дана. Мој духовник, старац Онуфрије, забринут, покуцао је на врата, отворио и видео њихова лица како светле. Старац Мина му рече: ‘’Прошло је тек пет минута и већ си нас прекинуо?’’ Потом је отишао у цркву и видео минеје означене граничницима на два или три претходна дана, и схватио да је то-лико дана прошло од како су започели разговор, а не пет минута. Замолио је о.Онуфрија да о томе никоме ништа не говори. Када сам сазнао од мог старца Онуфрија о упокојењу Светог Нектарија и чудима која су се догодила у храму Пресвете Тројице 32

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

у Пиреју, нас двојица смо саставили два тропара према “Радуј се подвижника”, али, на жалост, када је страдала библиотека наше келије (Свете Тројице) и они су уништени. Ово ти пишем да те подсетим на љубав и милостињу коју је чинио онима који су долазили у његов манастир. Ово говорим да бисте га подражавали, пошто ми је позната ваша жеља да се спасете.

...Пресвета Богородица је послала човека да вам напишем пар речи о мом претходном животу на Светој Гори. Познат вам је мој живот у колиби мог покајања. Сваки пут када би ме нешто мучило, утеха монаха, Пресвета Богородица, би посла-ла мог духовног руководитеља, старца Онуфрија, да бисмо разго-варали о богословским темама, полазећи од нашег светог места, да би се одатле пењали у небеске висине. Ја, бедни, најбеднији, нисам налазио мир у томе да носим одго-ворност старца, него сам уместо тога слушао старца који ме је примио (старца Азарију из колибе Часног Претече). Он ми је дао друге, који су имали своје људске слабости које сам морао трпе-ти како не би напустили Свету Гору. Једног дана, била је недеља поподне, повео се разговор о томе како су се наши свети оци пели из нашег места све до врха Ато-са, уз једне дрвене мердевине које су биле на месту које се и да-нас зове “вавиле”. Научио ме је да се сећам, док се пењем на том месту, да су тим пу-тем прошли наши Свети оци чудотворци са жудњом да се попењу и поклоне параклису дивног Преображења Спаситеља нашег, сећајући се Светог Евтимија Ивиронског. Док су се оци пењали, а пошто нису имали појце, слушали су ангеле како са Светим Евтимијем певају Трисвету песму. Дирнут, старац би настављао поуку. ‘’Уз ово созерцање наши оци су се пели до врха не узимајући храну, не дозвољавајући себи чак ни кап воде, иако су због на-пора успињања трпели страшну жеђ. Нису пили ни са изво-ра Светог Герондија, већ тек након што би се поклонили Све-том Преображењу, како до данас називају сам врх планине, преиспуњени радошћу силазили су у испосницу Пресвете Бо-городице звану Панагуда. Ни ту не би пили воду, сећајући се Светог Максима који се не узимајући воду ни храну спуштао до Кавсокаливије. Ту је касније нашао оце, који су својим очима гле-дали како се спушта у лету као крилати орао са врха Атоса до Кавсокаливије, до своје сламнате колибе. У њој су видели небе-ски хлеб из кога се ширио неизрециви миомирис. Свети Максим, Христа ради јуродиви, изводио је разне лудости, да би после тога одсекао од оног хлеба комаде и дао им да једу, молећи их да ни-коме не кажу шта су видели. ( ... ) Ми смо, пењући се на Атос са мојим покојним старцем Ми-

stare^n

ik

Светогорски­пустињакстарац­Мина

из­Црне­Гореном да сечемо дрва, држали ум у созерцању и заборављали на хлеб. Старац Мина би угледавши и неку најнезнатнију ствар започињао најчудеснију поуку и то тако да се често пута дешавало да због тих поука промаши канал у који смо убацивали деб-ла која је требало спустити. Никада, баш никада, се није уплашио нагомиланог грања и другог што би дебла повукла за собом док су се котрљала низ-брдо са Атоса. Говорио ми је: ‘’Веселниче, видиш ли ово дрво? Одсекли смо га и убацили у канал да се спусти до скита јер нам је потребан за рад. Па-зили смо на дрво, да напор не пропадне и обрадо-вали се кад би га угледали у Светог Пантелејмона, јер наш труд није био узалудан. Сад, секира и дру-ги алат значе повлачење из света, а пре свега, ту је срдачна молитва. Када монах окуси од њене сладо-сти, док посматра стене Атоса и сећа се отаца, ум долази у стање созерцања, срце се наслађује ду-ховним сладошћу од светиње овог нашег места и заборавља на све друго. Као што водимо рачуна да сувишан терет не покрије балван, тако је и монах дужан да пази да не изгуби своју побожност, већ да непрестано буде у созерцању, имајући непрестано пред очима све горе речено.’’ Мене убогог, балвана, покрио је сувишан терет, али не терет из канала у скиту, већ непослушања јер ми је старац Онуфрије говорио да будем сам и да не узимам никог са собом. То ми је рекао као духовни руководитељ, док ми је мој старац, Азарија, бојећи се да не паднем у прелест, дао послушнике због којих сам изашао у свет. Не знам какав ће ми бити крај. Зато молите Пресвету да ми да добар крај.

- наставиће се -

Са грчког Валентина АврамовићТекст добијем добротом јероманаха Евстатија, са-

брата Цетињског манастира

2.

33

јануар / 2010 / s

vetigora

prip

ovj

est

митрополит трикалски истагонски ДИОНИСИЈЕ

налази овдје. Њега су затворили у сусједној згради. Често смо се виђали, и он је увијек имао нешто ново да дода приповиједању о својој религиозној и патриотској активности. Почесто смо лијепо проводили вријеме заједно, евоцирајући прошлост и молећи укрепљења од Господа. Како нам је тада било заслађена горчи-на конц-логора сјећањима о Халки, о брежуљку Наде! Надахнуће, младићке маштарије, успомене на све то прекрасно и далеко, што смо имали прије рата и што сада видимо у агонији у једном од фашистичких конц-логора.Трећег јуна су га одвезли. Остао сам без њега. Послије сам сазнао да су га пребацили у бр. 501 – гдје је испио сву чашу ужаса. У свом дневнику сам записао све што је везано за њега, што причам као очевидац. Преписујем то до танчина:‘’Кад смо тамо стигли раздвојили су нас ради испитивања. За ско-ро два и по сата поново сам га видио. Био је обезличен да га ниси могао препознати. Лице натечено и поцрњело. Очи зали-вене крвљу. Своју изгужвану расу држао је у рукама... Без обзи-ра на све то, Јоакима ништа није збуњивало. На затворенике је остављала утисак његова непоколебива вјера и неодољива хра-брост, коју се трудио да им преда. Његова душа, коју је повјерио Господу, била је испуњена миром. И о том миру говорио је чита-ви његов спољашњи изглед, сваки његов покрет, како је он шетао заједно са другим затвореницима по дворишту – чврстим кора-ком, са високо подигнутом главом и свјетлећим погледом. За све вријеме које је он провео у бр. 501 људи су слушали, како он крот-ко поје псалме. И усхићено су казивали робијаши који су били за-творени заједно са њим о молитвама пуним вјере и љубави које је он саставио. У неустрашивом одговору једном њемачком стра-жару он је дао оодређење своје личности:

- Јеси ли ти католик?- Не. Ја сам Грк, православни свештеник!То је био његов идеал, који га је и довео овдје, да му да славну смрт народног мученика.’’Опет преписујем из дневника:

Један од најпознатијих подвижника и црквених дјелатника Грчке Православне Цркве у ХХ вијеку био је Дионисије, митрополит трикалски и стагонски (у свијету Константин Хараламбус). Рoђен је 1907. годи-не у Авдзилару Адрамитијском, у Малој Азији. Трагич-ни догађаји у Малој Азији 1922. године директно су га се дотакли: на његове очи Турци су се жестоко обрачуна-ли са његовим родитељима и двије сестре. Одлучив-ши да себе посвети служењу Богу, он је са 16 година оти-шао на Свету Гору. Други свјетски рат Дионисије је до-чекао у чину игумана манастира Пимонос на острву Лес-бос. Вршење хришћанске дужности гостопримства ску-по га је коштало: 1942. године сакрио је у свом манасти-ру енглеског војника, који се једне вечери напио у тавер-ни и кроз разговор издао свог доброчинитеља, те су на-цисти ухапслили игумана Дионисија. Тако је почео његов пут кроз хитлеровске конц-логоре. Он је постао духов-ни отац својих сународника који су били затворени са њим. Дионисија ништа није раздвајало од њих – чак ни могућност ослобођења, која му је била понуђена и коју је он одбио да би остао са својим саузницима. Чудесним

мијешањем Владичице Небеске спасио се од стријељања и вратио се у Грчку. У отаџбини је уброзо рукоположен у чин епископа и постао неуморни трудбеник духовног и националног препорода грчког народа. Организовао је задивљујућу друштвену дјелатност своје епархије и као значајан, дубоко духовни писац свог времена, одликован је наградама Атинске академије. Митрополит Дионисије се упокојио 1970. године. У народу се и данас говори: ‘’Са Дионисијем се и камење молило’’. Он је постао корјен и ро-доначалник велике духовне породице, и традиција стар-чества коју је он утемељио живи и до данас. Једна од гра-на тог крепког дрвета је игуман Симонопетра, атонски старац Емилијан. Његово духовно чедо је и игуман свете обитељи Успења Мајке Божје у граду Кардица у Тесалији архимандрит Дионисије (Каламбокас), старац монаха и монахиња из разних земаља свијета, творац светих обитељи у Грчкој и иностранству данас, чијим благосло-вом је изашао превод књиге-дневника ‘’Мученик’’ митро-полита Дионисија на руски језик, гдје он излаже оно што је видио и преживио у фашистичким конц-логорима.Три прве приче из те књиге су нарочито важне, зато што показују како је братски грчки народ преживио и схва-тио смисао два догађаја, које је дубоко преживио и руски и српски народ у ХХ вијеку: страдање за Христа у условима тоталитарног режима и фашистичку окупацију и отпор у вријеме Другог свјетског рата.

ТРИ ПРИЧЕ ИЗФАШИСТИЧКИХ МУЧИЛИШТА

ХАЛКИНСКИ АПСОЛВЕНТ - прва прича6. мај. Срце прољећа. Вјероватно има свјетлости, много сунца, плавог неба, дрвећа у бијелом цвијету, радосног жубора воде и полудјеле птичје пјесме и игре. Али осуђеник буђави у својој ћелији. Ћутање, студен, тама. Узалудно фантазија, оживљена носталгијом, црта прератна прољећа, користећи кудикамо свјежије боје. Само жеђ за слобо-дом расте све више и више. И највећа жеља је за прољећном радости, које си лишен...Што више расте жеђ за слободом, тим заточеништ-во и тама постају мучније. И тим већа постају врата, која се затварају за новим сужњем.Журно искочивши у двориште у подне, када нас пуштају накратко, сударио сам се са неким у раси. Био је сасвим бијел од прашине. Посматрам га. Он ме загледа – и са сузама ми се баца у загрљај:

- А, Јоакиме! Зар и ти овдје, у мјесту мучења? Зашто су тебе довели овамо?Слиједи тихо, брзо откровење ‘’смртног злочина’’.Јоаким Љуљас. У заточеништву се обрео проповједник из Козане. Његов ватрени патри-отизам није му дозволио да остане хладан по-сматрач трагичних догађаја, који су се дешава-ли са народом. Он је активно учествовао у народ-ном отпору. Неуморно се борио за слободу до-мовине, обнављајући традицију грчког свештен-ства – сједињујући вјерску дјелатност са патриот-ском. Али окупатори су опрезни. И ево сада драги мој Јоаким дијели са мном судбину сужња. Сјећам га се као младог студента из богословске школе у Халки. Благородно и ватрено срце, које је куцало у име бесмртних хришћанских идеала. И туђа ми-сао ми долази на ум: то је законодавно што се он 34

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

poezija

‘’4. јул. Постоје тачни докази који потврђују стријељање оца Јоакима. Неко, ко је из своје баште посматрао драму стријељања, казао је како је отац Јоаким открио у последњем моменту своје груди и гласно викнуо: ‘Стријељајте! Ја сам Грк – свштеник. Уми-рем за Христа и отаџбину!’’Ја плачем за њим и осјећам страхопоштовање пред њим. Млад, пун узвишених тежњи и надахнућа. Красноречиви бесједник, искусни владалац пером. Надежда Цркве и народа, кад би био жив...Али, кад би био жив, можда би ме прекорио због те моје мисли. Он би ми напоменуо да ми не можемо да се мијешамо у вољу Бога Оца. Потребно је само сасвим се предати вољи Господњој, сваки пут испуњавајући своје обавезе и препуштајући му све остало. То, што је он и достигао цијелим својим животом.

наставиће се

Преузето са Православие.Руса руског Марија Живковић

РањенаБожанском љубављу,Марија Дјева, Мати Божја,дјевојчица мала, голубица нескверна,изабраница Великог Совјета Анђеладоведена у скинију, светињу над светињама, остаде ту у храму да сваки трептај срца СвогаЊему принесе.

Рањена Божанском Љубављу,

Богородица Дјевачу глас Архангела Божјег,

и збуњена заста пред Тајном чудног оваплоћењаБога Логоса,

Позвана да прихвати,Главу приклони пред Вољом Божјом, и љубављу

кротком пристаде, да зачне бесјемено, Сина Божија и Сина Човечија Христа Господа.

Рањенаљубављу Божјом,по закону кесареву,пође у град Назарет да прослави га,у пећиницу леже,да загреје јеоствари оно - што пророци Божји јавише - роди Сина Божија, Младенца Предвечна.

РањенаСтрадањем Сина Свога

испод крста дадe последњу Своју Сузу, по закону материнском,

та чиста Мати Једина,Грлица Беспрекорна,

Милосница наша.Рањена љубављу Божјом,за нас се моли љубављу чистом.За нас,што распесмо Њега. И сваки дан Га мучимо, сваки час пљујемо и ране Његове сваки дан на крсту увек и без престанка, животом овим поново задајемо.

РАЊЕНА

монахињ

а АМ

ФИ

ЛО

ХИЈА

ДЕДИЦА СА ИКОНЕБило је то у селу Самарском Ростовске области, убрзо по-сле рата. Једном у зиму моја тетка Њуса отишла је по воду. Снег је био, мраз, али се морало ићи. Дошла је до отвора на леду, почела да захвата воду, кад лед под њом проломи се и она упадне у ледену воду. На неко време била је изгу-била свест. А када се освестила видела је да лежи покрај отвора, а поред ње стоји онижи старчић. Без обзира на претрпљени страх, тетка се зачудила и само је хтела да упита: ''Дедице, откуда ви овде и како сте могли да ме из-вучете?" Уто дедица - ишчезе, постаде невидљив. Када се вратила кући, тетка стаде пред иконе и на једној препозна ''свога" дедицу-спасиоца, Светог Николаја Чудотворца.

Преузето из књиге''Свети Никола – правило вере и српска слава'',

Светигора, 2007. г.

^ UDO

35

јануар / 2010 / s

vetigora

МИ

ЛИ

ЈА П

ајко

вић

repo

rta`

a

У касно поподне 28. новембра љета Господњег 2004, на раскрсници испод беранског гробља, погинула су два рођена брата: 24-годишњи Ни-кола и четири љета млађи Угљеша Поповић. У

једном трену угашена је младост у породици Вучића и Вере, сва њихова надања и сва њихова срећа, а туга је опрхвала беранску долину, поготово што су Нико-ла, асистент на Економском факултету у Београду и Угљеша, студент на Правном факултету у Подгорици, били омиљени, изузетно васпитани и мирни младићи, који су, сем науке, вољели природу и сликарство.У таквим трагичним дешавањима, особито ових размјера, када родитељи, у дјелићу секунде оста-ну без својег порода, увијек се намеће само по себи неизбјежно питање -шта и како даље? Вера и Вучић Поповић су, ипак, смогли снаге и воље, како и треба по божанским законима, да у својим од неизрецивог бола располућеним срцима нађу простора и окрену се и овоземаљском животу. Одлучили су да у знак сјећања на своја чеда изграде цркву у прастаром насељу Лу-жац, недалеко од Берана. Иначе, у близини мјеста гдје ће нићи црква је и гробље, а на њему, у дијелу које се назива Никојловица, у осамнаестом вијеку изграђена је дрвена црква, посвећена Светом Николи, старој сла-ви већине житеља Лушца, који су у ове крајеве при-стигли из цетињског краја, са Горњег Цеклина, од ве-ликог и јаког братства Ђурашковића!Темеље нове цркве Светог Николе освештао је Његово Преосвештенство Владика будимљански Јоаникије са свештенством на дан Свете великомученице Мари-не -Огњене Марије, уз бројно присуство становника беранског краја, као и гостију. Владика је и извршио крштење нових вјерника, а скупу се обратио, између осталог, и сљедећим ријечима:

- Браћо и сестре! У овоземаљском животу постоје вели-ке радости и велике жалости! Неизмјерна је, превелика и неописива жалост кад родитељи изгубе своју дјецу! То се десило Вучићу и Вери, ктиторима ове цркве, који њеном градњом одсликавају своју тугу и чемер, али и наду у Бога!.. А кад црква буде изграђена и украси срце Никојловице, као и читав крајолик, засијаће из ње бо-жанска свјетлост, која ће се расплинути питомом бе-ранском долином, и биће мјесто окупљања Лужачана, а и свих оних којима је истинска вјера у срцу!

У ЛУШЦУ КОД БЕРАНА ОСВЕШТАНИТЕМЕЉИ ЦРКВЕ СВЕТОГ НИКОЛЕ

БОЖАНСКА СВЈЕТЛОСТ НА НИКОЈЛОВИЦИ

36

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

jubilej

РАТКОКривокапић

ТРИСТА ГОДИНАОД ИСТРАГЕ ПОТУРИЦА 1710 -2010

О Божићу 2010. године обиљежавамо триста година од истраге потурица који је један од веома значајних догађаја у цјелокупној историји српског народа. Овај догађај овјековјечио је ловћенски пророк, Петар II Петровић Његош у свом Горском Вијенцу и оста-вио завјет свим покољењима како треба часно живјети и брани-ти Крст часни и слободу златну. С обзиром на то да има и оних који Његоша покушавају окарак-терисати као “геноцидног на перу” и да велича и слави “покољ”, прилика је да се изнесу, истине ради, историјске чињенице које неоспорно говоре да се заправо спремао покољ и геноцид свих оних који се крсте са три прста. У Црној Гори и шире и у садашње вријеме живи велики број пото-мака витезова и јунака из Горског Вијенца. Богу милосноме нека је за то хвала, а захвалност и нашим славним и знаменитим пре-цима за вјековну борбу за вјеру и отачаство, за Крст часни и сло-боду златну и поносни смо што и у нашим венама тече њихова крв. У својој књизи “Орловићи и њихова улога у црногорском Бадњем вечеру 1710. године” историчар Андрија Лубурић изно-си детаљан приказ догађаја који су довели до истраге потури-ца у Црној Гори о Божићу 1710. године. Аутор наводи да се овај догађај по својој важности може убројити међу најзнаменитије догађаје у историји српског народа послије Косовског боја, те да су њиме ударени темељи црногорске државности. Лубурић износи следеће: “У погледу турског колонизовања у то време нарочита је пажња посвећена Црној Гори. Њу су Тур-ци опасали јаким тврђавама Жабљаком, Подгорицом, Спужом, Никшићем и Клобуком. Поред тога Турци су подигли утврђење на Ободу код Ријеке Црнојевића, наместили посаду, населили му околину и одредили га за седиште црногорског кадије. У селу За-чиру у Љуботињу подигли су насеља од домаћих потурчењака; а у Цетињу четири насеља: у Очинићима, Дубовику, Иногору и у Јабуци. У Ћеклићима су подигли јако насеље, начинили џамију и за имама поставили Ибраим агу Рамадановића. На брду Бесцу у Црмници било је прилично јако турско утврђење, а тако и у Забе-су. Поред тога било је по Црмници још турских насеља. Та насеља имала су у залеђу велике турске тврђаве Скадар и Жабљак, ода-кле им је у свако доба могла несметано стићи помоћ Скадарским језером. Чак и на удаљеном и чисто националном Чеву Турци су подигли насеље од домаћих потурчењака Џулуповића и других. Број муслимана у свим овим местима повећавао се свакоднев-но домаћим потурчењацима и новим досељеницима. Ови мус-лимани уживали су од турске државе сваку помоћ, а нарочито материјалну. Сви њихови мушки чланови били су на платним спи-сковима као пандури и примали плате у новцу и натури. Имали су једину дужност да “тефтише” Србе и шире ислам. Ако се на карти погледају тадашња турска насеља, то јест из 1710.

г. видеће се да су Турци радили да подигну један појас турских насеља с јаким утврђењима поред млетачке границе и тиме одсеку од Млечића и других хришћанских држава Црногорце, Баране и бунтовна херцеговачка пле-мена. Тај појас насеља ишао је од града Бањ-Вира (у Требињу) до града Жабљака на Скадарском језеру. На овој линији ишла су турска насеља од ис-тока овим редом Жабљак - Обод - Добрско Село - Цетиње - Иногор - Ћеклићи - Трешњево - Грахово с Дврсном - Клобук - Корјенићи

- Арсланагића Мост - Бањ Вир (Требиње). Пошто су Турци подигли ова утврђења и насеља намисле да Црногорце, Брђане и бунтовне Хер-цеговце сасвим обезглаве и онемогуће и за ка-кав озбиљан отпор. У том циљу реше да исеку све главније људе, то јест прваке, који су били од најбољих кућа и наистакнутијих људи у својим пле-менима и да на њихова места поставе људе “од најгорих кућа”, који ће, како песма пева, “с миром арач доносити.” Уколико нам је познато, сјеча главара почне у Дробњацима. Тамо 1705. г. Мустај-паша посе-че дробњачког војводу Илију Косорића. А 1707. г. требињски паша Осман-бег Ресулбеговић дозове на веру у Требиње никшићко-риђанског војводу Јездимира Драгулова Никшића с дванаест кнеже-ва из подручног му војводства, да донесу своје бе-рате и фермане, да би уредили односе Срба пре-ма турској управи неким новим порезима. По ноћи Турци посеку војводу Јездимира и кнежеве, телеса им побацају у реку Требишњицу, а документа спале. Баш негде у то време Осман Ћоровић, старешина турских пандура у Бањанима, домами на веру цуц-ког харамбашу Батрића Перова (Орловића) и посе-че. Године 1710. г. Турци спреме план како да одједанпут посмичу главаре Црне Горе, Брда и неке преостале главаре из Никшића и Грахова. Да би им план пошао за руком Турци протуре глас, како су се Селим ага и Селманага браћа Селимовићи из Обода, посвађали око поделе очинства, па позо-ву црногорске, брдске и неке херцеговачке прваке, да би их, бива, поделили. А да Срби не би осетили шта им се спрема, Турци позову овом приликом не-колико муслиманских првака из Скадра, Подгори-

Истириографија наводи неколике године које су везане за овај догађај: 1702, 1707, 1709. и 1710. годину. Истовремено, неки историчари сматрају да се тај догађај није десио у кон-кретном историјском тренутку, него да је био у питању дужи историјски процес, који се де-шавао у првој половини XVIII в, све од обнове порушеног Цетињског манастира (1702-1704) па до битке на Царевом Лазу 1712. године, а који се продужава и касније. Почетком XVIII в, у вријеме цара Петра Великог, почиње такође и интезивнија дипломатска и војна сарадња Црне Горе са Русијом, што је Црну Гору још више утврдило у отпору Османској империји.

37

јануар / 2010 / s

vetigora

це, Спужа и Никшића. Тако исто и неколико првака с млетачке територије. Народна песма пева, да су тада позвали главаре:

“Од Србије и од Скендерије, Од Подгорја и друге крајине. Са тврдога Скадра на Бојани Отле зову двије Бушатлије, Од лијепе варош Подгорице Отле зову два Пармаковића, А од Спужа два Мећикукића, И са 3авале Ћетка Пилетића И Павића Вујадиновића, Од Слатине из Бјелопавлића Отле зову Петра Бошковића И војводу Рада од Винића, Од Повије два Мијушковића, од Никшића два брата Јакшића И два брата Балабановића, Од Грахова сердара Маркића, А од Рисна Ћеловић-сердара, Од Пераста два Пеуловића, Од Котора Властелиновића, Од Његуша војводу Богдана, Од Ћеклића попа Вукосава, Од Недоша два Томашевића, Од Цетиња пет Мартиновића, Од Цеклина три Ђурашковића, А од Чева браћу Драговиће Од 3аљућа села поносита, Отле зову Перовић-Радула С братучедом Николин Манојлом.”

На овај начин Турци искупе на Ободу све главаре које су жељели, и покушају да их похватају или побију. Али се ови, како су се држали на опрезу, спасу сви сем Радула (Перова) Орловића, цуцког кнеза, кога убије Селман-ага Селимовић. На то Радулов братучед, Манојло Николин, убије Селима. Срби уграбе мртво тијело Радулово и донесу на Цетиње. Ту одмах уговоре, да уочи првог Божића уда-ре на домаће Турке, односно на сва турска насеља која су се налазила на територији Црне Горе, сем гра-да Жабљака, и да униште све муслиманско станов-ништво. Заклетву положе пред владиком Данилом,

па се разиђу. Према плану који је ту израђен, имао је сваки уда-рити на своје најближе Турке, а затим ићи у помоћ онима који буду наишли на јачи отпор. Напад је имао почети тачно у поноћи између Бадње вечери и Божића. О овој завери главара лепо нас упознаје народни песник описујући нам, како је Манојло Николин утешио свог стрица ста-рог оца Радулова кнеза Пера Вучићева (Орловића), кад је овај, на глас да му је син Радуле погинуо на вјеру, почео туговати и жали-ти на синове Батрића и Радула, што Турцима вероваше и “лудо из-гинуше.” Манојло му је рекао:

“Стрико Перо, од Крајине крило, Умири се, немој туговати, Немој ђеци ране вријеђати, Радула сам осветио твога, За Радула убио Селмана, Но нас чекај до Бадњега дана, Ја се уздам у Бога милога И боље ћу ђецу осветити, За једнога по десет убити. Ми смо синоћ на Цетиње били, Сви смо Божју вјеру ухватили, Владици се Данилу заклели: Кад наздравље Бадње вече дође, Сви да ћемо удрит на Турчина. Или ћемо сваки изгинути, Ил’ се више Турчин турчит неће, У границу наше Горе Црне.”

Тачно у одређено време Црногорци нападну на турска насеља у Црној Гори и потпуно их униште. Неколико Турака спасе се у су-седним градовима, а неколицину Црногорци покрсте и задрже у својим местима. Народна песма опева нам овај покољ овако:

“Докле Бадња вече долазила, Спремају се за бој Црногорци, Ка’ но вуци за бијеле овце. Црногорци бадњак наложише, А Христу се Богу помолише: Благи Боже и свети Божићу, Помози нам ноћас на мегдану! А кад ноћи на поноћи било, Устадоше млади Црногорци, По кајиша пушке доватише,Оставише куће и колибе, Оставише вјеренице љубе И на Турке сложно ударише, Свак на своје место и крајину, А најприје пет Мартиновића Из Бајица места питомога. За Иногор браћа долазише, Посјекоше сви пет Мустафића, Свим Турцима посјекоше главе. Боже мио, крвава Божића, Пуца пушка на свакоју банду,Пуца пушка, крв се пролијева. Ту брат брату осијеца главу, За хришћански Божић и славу. Од поноћи док Божић дошао, Ниђе не би Турчина нашао у границу српске Горе Црне, Само они те се покрстише, Прађедовску вјеру прихватише.’’ 38

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

Овај устанак тада није обухватио само Црну Гору него и чувено брдско племе Куче и суседна херцеговачка племена Никшићку Жупу, Бањане, Грахово и Дврсно. Уочи Божића ударе Кучи на град Медун, освоје га и тамошње турско становништво униш-те. А Жупљани прогнају с Мијоља Поља муслимане Феризовиће у Никшић. Бањани ударе на муслимане Кљуне, двојицу посеку, а остале прогнају у гатачки град Кључ. Граховљани, Двршњани, део Цуца и Кривошијани ударе на турска насеља у Трешњеву, Дврсну и Граховском Пољу и униште их, а та места ослободе и задрже у својој власти. Тако је Божић 1710. г. нашао Црну Гору, Куче и херцеговачка пле-мена Жупљане, Бањане, Граховљане и Двршњане без иједног тур-ског насеља. Датум Бадње вечери, годину 1710, утврдили смо према казивању Арифа Амзина Рамадановића, муслимана никшићког. Oн јe дирек-тан потомак Ибраим-аге Рамадановића, имама џамије у Ћеклићима. Ибраимагин син Чолак Арслан ага избегао је из Ћеклића у град Никшић за време божићњег покоља муслимана у Црној Гори и од њега су никшићки Рамадановићи. Ариф-ага ми је показао једну стару турску књигу, на којој је записана година турског покоља о Божићу у Црној Гори. У овом устанку главну улогу су играли и одиграли Орловићи. Они су тада имали у својим рукама главарства Цетиња, Бјелица, Цуца, Кома-на и Загарча, а чинили су и већину становништва. Као што смо видели прва жртва у раду око истраге потурчењака био је Раду-ле Перов Орловић. Над његовим мртвим тијелом учињен је дого-вор о истрази потурчењака у Црној Гори. А браћа Мартиновићи (војвода Батрић, Томаш, Иван, Марко и Милош) с рођаком Вуком Бориловићем први су отпочели борбу на Бадње вече нападом на силне Мустафиће у Иногору. Још пре овог покоља и завере уоп-ште Орловићи су се опирали домаћим Турцима. Радуле Перов је посјекао у Бањанима Османа Ћоровића и уклонио отуда турску посаду. Пет брата Мартиновића подијелили су мегдан с пет брата Анђића чувених зулумћара, из Добрског села и све пет посјекли. Истрагом потурица у Црној Гори о Божићу 1710. г. ударени су темељи црногорској држави и независности. Због тога се овај догађај по својој важности може убројити међу знамените догађаје у историји српског народа после Косовског боја. Много вјетрова и олуја протутњело је преко ове земље, проћи ће и ове садашње и сваке будуће јер наши коријени су дубоко засађени у овој светој, крвљу натопљеној и од Бога датој земљи. И није циљ обиљежавања овакво значајног јубилеја да повриједи било кога друге вјере и нације, на што нас недавно упокојени и блаженопочивши Патријарх српски Господин Павле јеванђелски подсјећао, већ да спознамо истину који нам многи покушавају затријети, а открити њу значи спознато ко смо, од кога смо, и успо-ставити међусобну слогу и разумијевање, а изнад свега открити Свевишњег Господа који каже “Ја сам Пут, Истина и Живот”. Јер наш једини избор је пут Богочовјека којим су корачали наши славни преци и тај пут нас води у вјечност, а све друго што се коси са духов-ним вриједностима води у пропаст.

Потомци Кнеза Бајка Орловића Кнез Бајко је имао два сина: Вучића, од кога су Перовићи и њима сродна братства и Вучету, од кога су Кривокапићи. Радуле Перов (Орловић), цуцки кнез, кога је на превару убио Селман-ага Селимовић рођени је брат Батрића Перовића и прау-нук Кнеза Бајка из “Горског Вијенца”. Манојло Николин који је убио Селим-агу и тиме осветио Радула Пе-рова је праунук Вучете Бајкова од кога су Кривокапићи.

Имао сам благослов и срећу да седам дана бора-вим у једној бајци. Прича о Бјелорусији је толико бајковита да сасвим оправданом сматрам сумњу коју може да изазове ово сведочење. Најприје, треба знати да је Бјелорусија од Русије одвојена само административно, да је то исти народ и да проблем идентитета у онаквом облику какав је у Украјини тамо не постоји. Беларус не значи бјела Русија него чиста Русија, то је Русија која је без Тата-ра. У Руском царству је било Татара, Достојевски је говорио: ‘’загреби помало сваког Руса – наћи ћеш Татарина’’, што наравно није тачно, али говори о њиховом присуству. Народ се у Бјелорусији хвали да су они прави Руси, царска Русија. Ја нисам био у Русији, али ово што сам видео у Бјелорусији је то-лико чудесно да сад разумијем све русофиле свих времена. Прво, сам град Минск, престоница Бјелорусије, који је за мене дотле представљао само тачку на карти у географском атласу. Оно чиме започиње бајковитост приче је то да у двадесет првом вијеку, у овом двомилионском граду нема регистрова-ног криминала. Затим улазимо дубље у бајку. Кажу вам, одмах по доласку, да се не бисте препали, да се сва свјетла у граду гасе у једанаест сати увече. Да ноћног живота у граду нема. Наш је авион сле-тио у Минск негдје у 23 и 15 и ми смо прошли и кроз центар и још десет километара кроз град, јер је Светојелисаветски манастир, наше одредиште, сасвим на другом крају града – ни једног човјека на улици нисмо видјели, нити једно свјетло упаљено по домовима, осим свјетлећих реклама на зграда-ма. Био је то шок за нас. Минск је величине Београ-да, метропола у којој у току дана има заиста живог и живахног живота. Следеће изненађење је био по-

pu

to

pi

sархимандрит ЛУКА цетињски

Минскград чудеса

39

јануар / 2010 / s

vetigora

датак да у граду нема незапослених. Углавном је све то дјелатност предсједника Лукашенка који је стварно од тог града направио једну мирну, али милионску оазу у овој џунгли савремене цивилизације. Минск је иначе град широких булевара због чега нема саобраћајних гужви. За седам дана тамо нисмо чули сирену аутомо-била. Нема ни буке ни вике и све је тако некако бла-гообразно и пријатно. Шетате се градом без икаквог страха да ће се нешто догодити. Мене су заустављали по граду зато што су свештеници изузетно поштовани. Једном ме неки младић зауставио тражећи да му пока-жем гдје се нешто налази у Минску. Рекао сам му да ни-сам Рус, а он ме је запањено погледао и упитао одакле сам. Сад да му кажем из Црне Горе, неће знати, помис-лио сам, ипак је то много далеко, него сам рекао да сам из Србије. А он викну - Косово је Србија! Народ ми је гу-рао ми цвијеће у руке на улици. Минск је град бројних цркава и све су оне препуне. Због великог броја људи у њима недељом се у свакој од њих служе двије Литургије, а празником буде и трећа Литургија, и опет је све пуно. Зато се граде нови храмо-ви, често поред старих. Управо је у току градња једне

од највећих цркава у Православљу - цркве Пресвете Богородице Утехе свих жалос-них, која ће бити висока око сто мета-ра. Тамо свештеници на свакој служби проповиједају, па била то Литургија или вечерња. Служили смо у неколико тих но-вих цркава направљених у старом сти-лу, по петнаестовјековном обличју, без трунке примесе модерне архитектуре, са прелијепим фасадама и традиционалним луковичастим куполама. Каква лекција нашим архитектама који се данас стиде Византије и ‘’модернизују’’ Православље, прилагођују га духу времена, европског времена, а какво је то вријеме? Што се ев-роамеричке цивилизације тиче, скоро да кажемо антихристовско. И све те цркве препуне народа, предивног, побожног на-рода! Њихову побожност и богопреда-

ност је немогуће описати - то треба да се доживи. При изношењу путира цијела црква пада на доље на земљу, не на кољена. Причешћује се цијела црква. Мала дјеца, често не старија од три-четири године, причешћују се као одрасли, са скрштеним рука-ма на грудима казујући при том своја имена - али сва хришћанска

- раб Божији Артемије, раб Божији Силуан... нема свјетовних име-на. Послије Св. Литургије народ нас салеће са многобројним питањима и својим проблемима - причају као да нас одувијек знају, гурају нам у руке мноштво папирића са именима и при-лозима. Овде још влада стари светски поредак. Осјећате се ван-времено, као у ранохришћанској заједници која се неким чудом пребацила у 21 вијек. Што се свештеника тиче, мислим да у жи-воту нисам видио побожнијих људи. Сат времена прије почетка Св. Литургије они су, већ обучени само о њој причали, како ће да служе, како то да Богу буде угодно. Али и ван Св. Литургије они су причали искључиво о јеванђелским темама. Вишесатни разгово-ри нису се ниједном спустили на свјетске теме. Њима ништа што је за Христа и за Цркву није тешко да ураде. Већина их по неколи-ко сати дневно исповједа. Њих служење Јеванђељу једноставно не умара. И то код вјерног народа ствара један диван осјећај да су они, као и Господ коме служе, увијек на располагању. Иако се све ово што смо видјели, чули, што руке наше опипаше, Тијело

Христово, заувијек и неизбрисиво упеча-тило у душе наше, највеће изненађење, круна свег овог догађаја, чудо над чуди-ма је тек слиједило - Јелисаветин мана-стир. То није манастир - то је читав град, а стар је само 11 година. Прије тих 11 година, по благослову старца Николаја Гурјанова, једног светог човјека кога ће сигурно на-редних година канонизовати, основан је овај манастир. О оцу Николају је и књига објављена на српском језику, зове се Православље је вољети, а појавио се и у филму ‘’Храм’’ пре неку годину, тако да се и код нас зна за њега. Он је чудо Русије, није живио у Бјелорусији него одмах преко границе, али знате та граница Бјелорусије и Русије не постоји ни у физичком смис-лу - дакле нико вас нигдје не гледа ако прелазите из Бјелорусије у Русију и обрат-но, нити у духовном погледуу - то је заис-

монахиње испред Нове Цркве

са Митрополитом минским Филаретом иамбасадором Србије и Црне Горе Срећком Ђукићем

40

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

та једна земља. Били смо и са неким лично-стима из друштвеног живота који нису из Цркве - нигдје тај проблем није постављен и сви стално говоре о Светој Русији. Дакле, тај Јелисаветин манастир је направљен по старчевом благослову прије 11 годи-на тиме што је једном Божијем човјеку Андреју, сада свештенику тамо, старац Николај рекао да иде у Минск и да тамо по-ред психијатријске клинике на крају града на голој ледини подигне манастир. Дао му је скромни прилог од десетак рубаља. То је баш изгледало бајковито, али после 11 го-дина тај манастир има 87 монахиња, 350 милосрдних сестара, подворје са стоти-нак људи и хиљаду радника који раде за манастир. Овај пчелињак богољубивих и трудољубивих пчелица је једна од највећих православних заједница на свијету. И сви толико дишу једним духом, да често имаш утисак да је то све само један човјек. Љубав и служење су основ ове обитељи, како је то установила њихова заштитница, Света Јелисавета Романо-ва којој је манастир и посвећен. Они служе Богу и свима који су у невољи. 350 сестара милосрђа обучених у бијеле мантије служе у психијатријској клиници, у болници за дјецу са посебним потре-бама и још у једној болници. Пет свештеника је тамо свакодневно, по цијели дан не излазе из ових установа. Сви они пружају болни-ма и унесрећенима опипљиво радост Христовог Васкрсења. Кад сам, поражен оваквим свједочењем Јеванђеља, упитао једну од тих сестара милосрђа да ли оне за свој рад добијају плату, она се замислила и одговорила: ‘’Па, неке од нас добијају неку награду, а остале раде за славу Божију.’’Има ова света обитељ још једно дјело. Прича о напуштеним људима из Минска, бескућницима покупљеним са улица и са-браним у манастирско подворје изван града и у неке вагоне при-дружене манастиру је прича која може да уђе у Житија Светих. У људима који су живели на рубу постојања, презрени од свих, неко је препознао браћу створену по образу Божијем и удахнуо им већ одавно заборављену радост живљења. Живљења Хри-стом. И довео их на ову Гору Преображења, Лисају гору, у ово подворје да се тамо душе њихове преобразе покајањем кроз рад и молитву и да гледају на овој гори Тавор-ско Преображење. Сведочим да сам ви-део благо у земаљским сасудима сакри-вено. Сведочим да сам видео људе који свијетле, људе спасене. Док смо им слу-жили Литургију, на којој су се сви приче-стили - жеђ за Христом код њих је много већа него код осталих хришћана - рече ми отац Андреј: ‘’Погледај их! Они ниш-та немају.Они само Христа имају!’’ Чак и нама монасима није лако да повјерујемо да прича о покајницима из тамнице Св. Јована Лествичника није само ствар про-шлости. Али највише од свега, оно што је пленило душу при сваком удисају је сам Светојелисаветин манастир и његови не-боземни житељи. Кад смо путовали до Минска неки наш сапутник, поморац из Минска, рече: ‘’Знам ја за манастир. Мој друг је њихов комшија, он је био 12 година

на броду и кад се вратио кући мислио је да сања - видио је град испред куће.’’ И заиста је застрашујуће видјети колике су грађевине настале за само десет година! И то какве грађевине! Манастир толико личи на руске мана-стире из 15. вијека да сам морао да додирнем фасаду, да осјетим материјал, толико је то вјерно направљено. Сигурни сте да сте у манастиру који је 500 година стар. Све што погледате украшено је декорацијом у маниру 15 вијека и мозаици и фреске. Испод манастира имају неколико подземних цркава и крстионицу у облику цркве у којој је све у скулптури урађено -ту је чак и наш скулптор из Даниловграда Саша Станишић свој прилог дао у облику једног прелијепог скулптуралног украса. Нема практично квадратног метра зида ходника којим пролазите да није нечим украшен. У манастиру су двије цркве - такозвана стара, настала прије 11 година и нова, настала прије шест година, коју користе за празнична богослужења. Исликане фрескама највишег квалитета, украшене мозаицима и скулпторалном декорацијом - све рад манастирских радионица. Њихов дочек гостију је такав да посрами и најгостољубивије нације. Далеко је Минск и ријетко

Стара Црква

Светојелисаветин манастир

41

јануар / 2010 / s

vetigora

ко тамо зна гдје је Црна Гора, а пого-тово Цетињски манастир, те ми осим уобичајеног дочека ништа друго нисмо очекивали. А дочекали су нас као да су само нас чекали. Свих 87 монахиња је до-шло да се поздрави, да се упозна и да за-жели добродошлицу. Свуда су нас прати-ле, водиле, све нам показивале. Поража-вале нас својом љубављу на сваком кораку. Као неко објашњење говориле су: ‘’Нама је баћушка Андреј дао благослов да умножа-вамо љубав и смирење. Осим тога ништа друго није помињао.’’ Баћушка Андреј, ду-ховник манастира, Божији човјек, човјек у којем нема граница, свуда отворен, заједно са мати Ефросинијом, игуманијом ове све-те обитељи чини од овог словесног стада икону Царства Божијег. Међусобна љубав монахиња је таква да помислите да сте ушли у Житија Светих или да сте се неким чудом обрели у чет-вртом вијеку, златном добу египатског мо-наштва. Гледао сам их како кличу од радо-сти кад им се неке сесте врате са пута, као се радују једна другој, како промишљају једна о другој. Њихово опраштање на повечерју траје двадесетак минута, свака се са сваком лично опрашта, трипут цели-ва и још размени по неку топлу ријеч. Гле-дао сам двије сличне као јаје јајету и саз-навши да нису рођене сестре, питао сам их да ли су свјесне колико личе. Погле-давши се међусобно уз осмијех, реко-ше ми да једна душа може да буде и у два тијела. Гледао сам их како сваке вечери послије опраштања иду у литију – ‘’Крест-ни ход’’ око читавог манастира, пуне радо-сти дана који је прошао и још веће радости дана који настаје. Дана испуњеног молит-вом на прелијепим дугим богослужењима и по монашким келијама, послушањима у многобројним манастирским радиони-цама и свесрдним помагањем ближњима

- браћи створеној по образу Божијем. Дана пуног смисла живљења, дана који се при-носи на дар Богу док се једном не узнесе у Невечерњи дан Царства Божијег.Много тога доживљеног у овом казивању није обухваћено, јер се не може обухва-тити ријечима. Остаје забиљежено на ‘’тјелесним таблицама срца’’ да свједочи о могућности остваривања Јеванђеља и у овом нашем распамећеном вијеку. Минск је један од много градова на овом нашем земаљском шару, али њега се дотакла благодат Божија и учинила његову причу бајковитом нама, отврдлима у ‘’реалности’’ живљења у 21. вијеку. Нека ова модерна бајка буде подстицај на остваривање нео-стваривог и достизање Недостижног. Јер што је нама бајка, некоме је реалност.

ајтиражније израелске дневне новине ‘’Ма’арив’’ објавиле су 11. септембра следећи текст под насловом Падобранско братство: ''Сваког дана мноштво посетилаца долази на 'Муницијско брдо', Меморијал бораца Израелских одбрамбених снага, који су пали

током заузимања Старог Јерусалима у Шестодневном рату. Но, за два дана ће на ово место доћи делегација каква га никада није посетила: ве-терани 63. падобранске бригаде Војске Србије''.И заиста, пут у Свету Земљу био је за српске ветеране падобран-це пут какав нису доживели никад и све само не редовна планирана међународна активност. Након илинданског сусрета са грчким колегама из Јелинске уније резервних падобранаца (HEL.A.R.U.), пут у Свету Земљу је био планиран као учешће на ‘’Скоку слободе 2009’’, на којем је про-шле године већ учествовао један српски падобранац и члан Удружења. Но, са обавештењем о отказивању овогодишњег ‘’Скока слободе’’ стиг-ло је и писмо од председавајућег Меморијала израелских падобрана-ца ‘’Муницијско брдо’’, легендарног припадника Јединице 101, пуковни-ка Шимона Каханера-Каче, који је српске падобранце позвао у билате-ралну посету.Од момента када су први дан своје посете, 11. септембра, падобранци на поду Шатора сећања у Меморијалном центру Јад Вашем видели напи-сано ‘’Јасеновац’’ као једaн од двадесет највећих логора Другог светског рата, било им је јасно да ће Света Земља донети мноштво изненађења. Исто поподне, ушавши у порту задужбине Светог краља Милутина, ма-настир Светих Архангела, сазнали су да је једна од капија Јерусалима не-када носила име Српска капија и да су у Светом Граду још од времена Светог Саве Срби своји на своме.Субота 12. септембра прошла је у посети падобранском клубу ‘’Скај кеф’’ (Sky Kef) у близини града Беер Шеве, ‘’престонице Негева’’, пустиње која покрива јужни део Свете Земље и којом је некада ишао ‘’Пут за-чина’’. Угошћени од израелских колега и поздрављени од тридесетак окупљених Срба, пуковник Ненад Кузмановић, некадашњи вођа ‘’Небес-ких видри’’ и Немања Гороња, који је прошле године извео 60 скокова за један дан у част шездесетогодишњице бањалучког падобранства, скочи-ли су са 4,000 метара изнад прашином завејане пустиње Негев и у једном погледу спојили медитеранске обале и Гору Небо са које је Мојсије пре-ко Јордана угледао Обећану земљу.Беер Шеву су падобранци посетили још једном у понедељак 14. септем-бра када су саветнику градоначелника Ишаи Авиталу пренели поздраве и дарове од градоначелника Ниша (иначе града побратима) и Бање Луке, а он их је заузврат упознао са Беер Шевом и отпратио до библијских из-вора Праоца Авраама по којима је град и добио име. У недељу, 13. септембра, падобранци су обукли униформе и улица-ма Јерусалима се запутили ка Меморијалу ‘’Муницијско брдо’’, који чува спомен на падобранце погинуле у Шестодневном рату. Кача је српским падобранцима испричао битку за Свети Град а с посебним 42

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

пијететом је говорио о својим противницима, Јорданцима: ‘’На тридесетогодишњицу битке, позвали смо наше бивше противни-ке у госте. И капетан који је командовао одбраном Муницијског брда дошао је и рекао: ‘Ми смо се борили као лавови али ви сте се борили као људи спремни да жртвују свој живот – и победи-ли сте!’’Пред окупљенима – изаслаником одбране Републике Србије у Израелу пуковником Сашом Стевановићем, двојицом команди-ра чета који су на Муницијском брду борили 1967. и другим ве-теранима падобранских и специјалних јединица, универзитет-ским професорима, медијима који су тих дана богато извештава-ли о боравку српских падобранаца – прво су интониране химне Србије и Израела да би потом ветерани 63. падобранске бригаде положили венац својој браћи по падобрану. Протосинђел Јован Ћулибрк поздравио је присутне у име српских ветерана, а пуков-ник Каханер је затим говорио и рекао: ‘’За Србе сам сазнао кроз приче о српским партизанима које су донели наши падобранци који су преко ослобођених делова Југославије ишли да упозоре мађарске Јевреје на то да су они на реду за истребљење. Те при-че нисам могао да заборавим и од тада сам се трудио да сазнам више о Србима и нашао сам много заједничких страна наша два народа: два мала народа чији су војници спремни да жртвују жи-вот за свој народ и своју земљу.’’Посебно је све присутне својом појавом изненадио један од првих израелских падобранаца, Михаило Леви, рођен на Сту-дентском тргу у Београду, који је иако осамдесетогодишњак до-шао на Муницијско брдо да поздрави своје сународнике и за-хвали им што су дошли на место које је симбол израелских падо-бранаца. Два пута је за вечером падобранце угостио представ-ник Светског јеврејског конгреса за земље бивше Југославије г. Арије Ливне, а од посебне помоћи је био г. Александар Николић из Представништва Републике Српске у Израелу.У среду, 16. септембра, српске падобранце је у својој канцеларији у Патријаршијском манастиру Светих Константина и Јелене при-мио Блажењејши Патријарх јерусалимски Кир Теофил III. У изузет-но интимној и топлој атмосфери Блажењејши се, уз присуство не-колицине епископа, међу њима и главног се-кретара Светог Синода архиепископа Аристар-ха, подробно упознао са српском војничком традицијом а посебно је на њега оставио ути-сак мото Удружења ветерана 63, преузет од Марка Миљанова: ‘’Чувај себе од другог и дру-гог од себе!’’ Патријарх је потом изложио ме-сто и улогу Јерусалимске Цркве у историји као чувара библијског предања и настављача старозаветне цркве пророка и судија, благо-словио падобранце и даривао их медаљама Јерусалимске Патријаршије. Посебно је нагла-сио улогу Цркве у очувању народног јединства и идентитета. Делегација је Блажењејшем по-дарила икону Нерукотвореног Образа и плаке-ту Удружења ветерана 63, те народни вез, дар градоначелника Бање Луке. Затим је делегација посебно примљена у Храму Васкрсења и на

Гробу Господњем, којем се поклонила више пута у току седмодневног бо-равка.Ако је током посете наше делегације Израелу Србију и посетио мини-стар иностраних посло-ва Либерман – и поно-вио тврд став своје земље према по питању Косова, став који не признаје његову једнострано проглаше-ну независност – то је могло утицати на израел-ске медије, али је то био само један разлог да би угледни ‘’Џерусалем пост’’ објавио вест о борав-ку српских ветерана на ударној 3. страни (тик ис-под најаве да премијер Нетанијаху иде у Египат). О посети српских падобранаца писао је и руски интернет-портал ‘’Зман’’ (‘’Време’’), ‘’Маарив’’ је у ин-тернет издању донео још већи текст, а из израел-ских медија вест је отишла у свет.Са израелским колегама је договорено међусобно посећивање и сарадња, који ће почети већ дого-дине на ‘’Балканском скоку пријатељства 2010’’ на коме ће учествовати и Израелци и за који је Ејал Јанив понудио да лично одржи семинар Крав-мага, док ће наши падобранци учествовати на ‘’Ско-ку слободе 2010’’ у Израелу, чије је одржавање потврђено. Посетом израелским падобранцима се знаменито падобранско братство које превази-лази све границе поново потврдило и то са посеб-ном и несвакидашњом топлином, а ветерани 63. падобранске бригаде су на лет кући понели првен-ствено одблесак Свете Земље, земље благослове-не светињом, али – колико слично Балкану – земље обремењене историјом и земље која иште жртву.

reporta`a

протосинђел ЈОВАН (Ћулибрк)

43

јануар / 2010 / s

vetigora

Душан Крстић, ветеран 63. падобранске бригаде који живи у Јерусалиму: Aко борба за ослобођење Светог Града може да донесе нешто више од војничке победе, онда је делић те узвишене награ-де био подељен 13. септембра на Муницијском брду. Душко Томашевић, резервиста 63. падобранског батаљона, учествовао на Падобранском вишебоју 2009: Била је велика част представљати своју земљу на овако великом и светом мјесту и ходати истом земљом којом је ишао сам Господ.Јован Манојловић, директор и главни инструктор Интернационалне Крав мага Федерације за Србију, који је путовао са делегацијом: Дух који поседује 63. падобранска бригада је јединствен и непоновљив, а тај дух треба сачувати за будуће генерације! Пуковник Ненад Кузмановић: Одушевљен сам са свим радним тачкама. Издвајам да је посебан ути-сак на мене оставила организованост, патриоти-зам, дисциплинованост, отвореност и срдачност свих наших домаћина и не само њих, већ и обичних људи, а посебно омладине која је видевши нас у уни-формама на ''Муницијском брду'' клицала: ''Живела Србија...''Душко Грмуша, ветеран: У Светој Земљи сам одмо-рио душу послије много година; одушевљен сам Све-тим Мјестима, а и државом Израел, нарочито Јад Вашемом и начином на који се чува спомен на хероје и жртве. Са поносом сам учествовао у овој посјети. Бранко Пауновић, резервиста 63. падобранског батаљона: Kада се саберу сви утисци, нема краја узбуђењу. Кад је читава екипа била на окупу испред улаза у меморијални центар ‘’Муницијско брдо’’ осе-тио се онај прави падобрански дух из бригаде: ми плус наш некадашњи старешина а садашњи војни аташе пуковник Саша Стевановић, били смо пред историјским чином. Доказали смо да можемо мно-го дати и у миру. Немања Гороња, наставник падобранства, који је путовао са делегацијом: Утисци из Свете Земље су импресивни, нисам ни сањао да ће бити такви. Моја душа није иста послије посјете Јерусалиму и Христовом Гробу, и надам се да ћу овакво искуство поново доживјети. Драган Мосић, старији водник I класе: Исцељене душе вратих се из Свете Земље у моју Србијицу, на изласку из авиона клекох и пољубих свету њену земљу, и сад сам сироти богаташ са две свете земље!

reporta`a

СВЕТИ­СТЕФАН­ДЕЧАНСКИочи празника и на празник Светога краља Стефана Дечанског, 24. новембра, у манастиру Високи Дечани одржана су богослужења у славу овог великог све-тилника Цркве Божје.Свету Архијерејску Литургију служио је Преосвећени

Епископ рашко-призренски Господин Артемије уз саслужење Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија и липљанског Теодосија, игумана бројних манастира, свештеника и монаха, као и неколико стотина вјерника из свих крајева отачаства.У литургијској бесједи владика Јоаникије је изразио вели-ку благодарност Господу који га је удостојио да буде учесник службе Божје на дан спомена Светога краља Стефана Дечан-скога, ктитора и краља ове свете обитељи, који стоји пред престолом Божјим и моли се и за ову свету обитељ и за цио свијет, као угодник Божји, као мученик за Христа пострадали. ‘’Имам осјећај да се на извјестан начин овим светим служба-ма дописује житије Светога краља Стефана Дечанскога, а ко је год читао његово земаљско житије, морао је највише обра-тити пажњу на два момента из његовога крстоноснога и му-ченичкога живота, прво када је био ослијепљен на двору сво-га оца, због разних сплетки, људских планова, а заправо ђаво се мијешао, како то наши средњевјековни хагиографи пишу, ђаво изазивао немире међу најближима’’, рекао је владика.

‘’Али он је ослијепивши за овај свијет прогледао за онај вјечни свијет, за божанску истину и правду, и будући да су се отвори-ле његове духовне очи срца, он је видио путеве спасења, јачао духовно кроз непрестане молитве Богу сједињујући се са њиме, па га је зато Господ удостојио, преко оца нашега Свето-га Николаја да опет добије и тјелесни вид и да се врати у своје отачаство из Цариграда и да послије упокојења свога светога оца, краља Милутина, наслиједи престо краљевства српско-га. Заиста се на њему показује она ријеч Божја, ‘камен који од-бацише зидари, постаде глава од угла’ и то показује да је он био Божји праведник. Али и она друга ријеч Божја, ‘у немоћи се сила Божја пројављује’, јер га је Бог обдарио и великом мудрошћу и храброшћу и умјећем да управља својим отача-ством и да га одбрани од непријатеља, никада не остављајући молитву, никада не остављајући пост. Иако краљ, живио је у испосништву и подвижништву као монах и једно од највећих дјела у његовом животу је ова света обитељ коју је Богу посве-тио и у којој је својим мученичким моштима починуо.А други детаљ из његовога живота је његова мученичка кон-чина. Није пострадао од инородних, него је пострадао од својих, опет због сплетки, опет због људских планова, опет је ђаво мислио да побиједи Непобједивога, јер је Свети краљ постао непобједив зато што је Христа Господа наста-нио у срцу своме.’’На свечаном празничном бдењу уочи празника Св. Краља Стефа-на замонашен је

44

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

prikazпротојереј ставрофор

мр АЛЕКСАНДАР Д. Средојевић

РЕЧЕ БОГ ИСТВОРИ СЕ МАНАСТИРЋИРИЛОВАЦ, 1999-2009

СЛАВКО Живковић

искушеник Небојша Цвејанов који је добио монашко име Ни-фонт. На слави у манастиру Високи Дечани учествовао је велики број монаштва и свештенства, посебно из Црне Горе, Херце-говине и уже Србије. Слављу у Дечанима присуствовао је и Министар за Косово и Метохију г. Горан Богдановић и саветник Председника Бориса Тадића г. Млађан Ђорђевић са својим сарадницима.

ЈЕ­ КРАЈЕУГАОНИ­ КАМЕН

Са благословом Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско - проморског и скендеријског и eгзарха светог Пећког трона Го-сподина Амфилохија, у издању ‘’МСТ Гајић’’ из Београда, а у приређивачкој активности г-це др Љиљане Чолић, а са рецензијом г-на Влади-мира Димитријевића појавила се ова преди-вна колор монографија ‘’Манастир Ћириловац 1999-2009’’.

У почетку књиге на 5. страни, дословце пише: “По-мени Господе слушкињу Твоју Марију, која је у муци благочестивог удовичког живота сина Јоша одгојила, да са братом Јанком и уз помоћ добрих људи пода-ри Српству ћириловачке светиње – дарујући себе Господу и стаду своме духовноме.’’После овог уводног мото текста следе речи

‘’највећег Србина после Св. Саве’’, Св. Николаја, како га је назвала богомољна, свенародна душа: ‘’Покло-нимо се материнству, јер је свето, и свим мајкама, а нарочито оним правим хришћанским, јер су сли-ка љубави Божије’’. Даље, српски нови Златоуст на-глашава ‘’да није било светих матера – да њихове мајке нису биле свете душе – многи светитељи и светитељке и стубови православља не би били упи-сани у наш календар. Кад се сећамо нашег Светог Саве, зар можемо заборавити мајку његову, Свету Ану? И како бисмо могли помислити, да су се сви они моћни и плаховити владари наши из династије Немањића – свети Стефан Првовенчани, па Ми-лутин и Драгутин, Свети Стефан Дечански, па цар Урош- посветили без утицаја њихових светих бого-угодних матера? Из светог корена свето је и стабло!’’ Сећамо се мајки које родише толике витезове и за-точенике истине и правде Божије и безбројне стра-далнике и мученике за Крст часни и слободу златну.Књига племените Љиљане Чолић, која се појављује у 1140-ој годишњици сећања на Просветитеља-Крститеља свих Словена Св. Кирила (+869) и брата му Методија заслужује особиту пажњу.Зато што је специфична, духовно јединствена у на-шем добу, доскора и званично комунистичко- без-божном, у ком је рођен и стасао јунак њен, профе-сор, монах, а сада архимандрит Јоил, некадашњи наставник хемије у гимназији у Даниловграду. Он се одрекао катедре, овоземног света и живота и ‘’узео Крст свој’’ и пошао за Христом Богом Живим. Годинама се у ревности пустиножитељски подви-завао, прививши се у Острошким стенама уз жи-вог чудодејствујућег Св. Василија. Ту је својим очи-ма гледао где се деца, млади и старији, већ отписа-ни од земаљских лекара, обраћају на крају Божијем Светитељу, који им враћа изгубљено духовно и те- 45

јануар / 2010 / s

vetigora

лесно здравље. Зато духовник Јоил није морао више да верује у не-победиву свемогућу силу Божију, он је њу очима видео и рукама додиривао кроз чуда Господња на људима преко Острошког бого-угодника.Зато отац Јоил, понесен неупоредивом љубављу Свемогућег, из Острошких греда одлази на своје имање... ‘’Господња је земља и што је год у њој, васељена и све што живи на њој’’ (Пс. 24,1). Заправо, то што зовемо наше, то нам је као таланте добри Дародавац свих добара доделио, па га својатамо, у свом самољубљу заборављајући да смо сви гости, путници између ‘’колевке и гроба, неба и земље.’’Зато је отац Јоило, у име Свете Тројице, попут Св. Кирила када му

је било откривено на четрде-сет дана пре смрти да ће умре-ти (869. г.) запојао ‘’хајдемо у дворе Господње’’. И отац Јоил је, са својим телесним и ду-ховним сродницима који су се умножавали, покренуо градњу цркве Св. Ћирила и Методија и манастир Ћириловац, градећи себи и својима задужбину (‘’за душбину’’- за душу) у Ћирилову. Данас се ту, где су се годинама током градње сливале о тор-женственим благданима стоти-не, па и хиљаде душа гладних

и жедних јеванђелског хлеба и ‘’воде живе’’ од које се не жедни, налази бројно сестринство.Ово предивно сакрално здање, чије је настајање од темеља до крова пра-тио и надгледао, осве-тио је Митрополит црногорско-приморски, Архиепископ цетињски и чувар светог Пећког тро-на, Кир Амфилохије. Он је ретком неимару Светоки-риловског манастира оцу Јоилу, за прелепу задуж-бину ‘’у ломној Црној Гори’’ и ‘’српској Спарти’’ која пу-ним плућима поје Богу на

балканско-европским васељенским просторима, подарио све чинове и одликовања. А на небесима Господ му је припремио, као и свима који Га љубе речју и делом ‘’оно што око не виде, ухо не чу и у срце човечије никада не дође’’(1 Кор. 2, 9).Иако Устав Србије из 2006. год. чланом 10 јасно гово-ри, да је у Србији званични језик српски и званично писмо ћирилица, нажалост, Срби у Србији и Црној Гори су већим делом запоставили ћирилицу. То сва-како, бескрајно растужује Свету браћу. А одбацити ћирилицу, Свети владика Николај нас учи, значи ‘’од-бацити половину православља’’, одрећи се ‘’од свете српске писмености’’ и ‘’трампити боље за горе’’.Срби и данас, свесно или из незнања, постају духовно-национални губитници, што не чини ни један народ на планети. Свети Владика Николај довикује нам: ‘’Уби нас незнање!’’, као и пријатељ Срба из ‘’најтежих дана’’ (1914-1918), Швајцарац проф. др Арчибалд Рајс који нас опомиње: ‘’Срби па-зите -чувајте се себе.’’Задужбина оца Јоила, и књига проф. др Љиље Чолић, зову нас и позивају да чувамо православље, Св. Ки-рила и Методија, као и сакрално писмо ћирилицу. Сликовна монографија ‘’Рече Бог и створи се мана-стир Ћириловац 1999-2009.’’ пуна је духовне мудро-сти, чита се у једном даху, покаујући нам, како го-вори Ф. М. Достојевски, врле духовно-витешке мо-нахе ‘’који ће изнети на плећима својим пресвети Лик Христов и показати га ‘поколебаном свету’’, што целим својим бићем и чини отац Јоил, духовник Ћириловца... Ова предивна монографија проф. др Љиљане Чолић одсликава нам снагу Божију показану пре-ко Св. Василија Острошког и послушника о. Јоила, који је, са верујућим народом, подигао манасти-ре: женски Ћириловац, мушки Пресвете Богороди-це, и на Новом Тавору Свети Храм Преображења. Угледајмо се и ми на о. Јоила, на његову благород-ност и неимарско-задужбинарско дело, негујмо православну веру и свету ћирилицу и то животом и речју (не као ‘’Вукову годину’’, одричући се дела Св. браће Кирила и Методија и њихових следбеника). Нека нам ови светли примери буду узор и путовође на нашем сопственом путу вечног спасења и будуће заједнице са Богом.

46

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

esej

МИЛАНА Бабић

ЕкатаринаИштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се (Мт. 7, 7)

цар нареди и отвори се расправа. И мудраци почеше рас-праву цитирајући Хомерове ријечи које говори Илијада, јер Хомер бијаше први који је све грчке богове објединио,

дао им вриједност и сврху у животу људскоме. А Екатарина од-мах противстави им слику живота у Илијади и Одисеји, које обје словише за дјела Хомерова. Она указа на то да Ахилеј који сла-ву у борби у Илијади велича говорећи да је слава његова као ратника већа од његове бесмртности, горко се Одисеју жали на свој живот у подземном свијету, схватајући ништавност славе спрам вјечнога живота. Мудраци нашавши се у тешком положају почеше да хвале сла-ву и снагу Јупитера, снагу бога који је свој статус господара неба и земље ратом силним задобио. Екатарина се ухвати управо за то као доказ неправичости таквога бога - неправдољубивости сина који оца уротом збаци.

- Христос као прави Син у свему послушан је Оцу с којим је јединосуштан. Па зар не увиђате да бог ваш не може бити примјер ни сина људскога, а камоли Божијега? Зар не види-те да су богови ваши у сваком пороку слични људима, а да их само слика њиховог вјечног живота над људима уздиже? Вјечни њихов живот - то је чежња за царством небеским које ми недостојни Христа исповједамо. Слика богова ваших то је тежња људска за Богом јединим, њихова бесмрност слутња је бесмртности Божије.

- Шта сем ваше књиге, која још у ствари ни краја нема, свједочи о Богу вашем? - упита један од философа који је то питање већ прије почетка расправе припремио па ухвати прилику да га употријеби.

- Не читасте добро књиге ваше када не увидјесте да и премудра Сибила говораше да ће доћи неко на ову земљу и узеће на себе тијело човјечије. И зар не говори она да ће бити објешен на ви-соком мјесту? Шта је Талесова вода, Анаксимандров апејрон, Анаксименов безгранични ваздух, Хераклитова вјечно жива ватра, Питагорин број, Платонова идеја, Аристотелова фор-ма - него слутња о једноме вјечно живоме Богу? Зар ви мудри будући не увидјесте да сва природа о Господу свједочи и да сви велики који се сазнања о свијету докучише наслутише да Један мора бити узрок свега; да иако у многобожству одрастоше, чим ум им висине достиже, схватише да Бог је један био он назван Творцем, Небеским Кочијашем, Несагоривом Ватром или Непо-кретним Покретачем?

- Како оволико млада жена све то зна? - запиташе се у себи фило-софи и згледаше се задивљени,

- Какав је то Бог који дозвољава да разапет буде? - упита фило-соф који не би хришћанин, па се за то питање ухвати ко за дрво спасоносно, јер силно у страху од мучења бијаше.

- То је Бог коме је Љубав једно од имена. Љубав је једина сила која моћ да побиједи смрт има, зато и женик чувени говори да је љубав јака као смрт. О љубави као дару највећем и апо-стол велики приповједа као о дару изнад сваког дара. Љубав то је разапињање, силазак у ад, саосјећање према муци људској, једини ослонац у свијету који на пад непрестано позива. Господ наш из љубави према нама разапет бијаше. Смрћу Његовом врата се велика отворише, капија она која још од Адама и

Еве затворена би, дрво Вјечнога Живота опет нам поста доступно. Ка-кав би се бог Господаром и Створитељем човјека могао назвати ако не би постао човјеком, не оку-сивши сву муку људску, не узевши на себе све људско осим гријеха. Зар не увиђате да је Христос истински Бог Који са створењем својим плаче, другује, радост и бол жи-вота овога дијели. Зар не увиђате да Он на праву побједу позива нас - побједу над собом. И зар не увиђате да нас Он на праву слободу позива, а то је ослобађање од грјехова наших. Истина постоји и истина се може наћи, истина је посвједочена, један Човјек ју је посвједочио и крвљу својом за-печатио, истина нам је откривена, истина нам је доступна. Ријечи Христове, ријечи су истине. Он је Пут, Истина и Живот. Да путем Његовим ходите сада вас позива, вас истинољупце. На ово философи занијемише, јер ријечи њене сил-но зазвучаше и далеко надилазаху године њене. Нешто у њеном гласу, одсуство било каквог удво-риштва, готово дјетињи израз лица, љепота њена, силина нека која избијаше из сваке њене ријечи и очи, очи у којима се бескрај назирао; бескрај који је потврђивао да она у себи већ остварује спону са оним свијетом, а да тога ни свјесна није. Све то мудраци јасно увидјеше и помислише: - Када жена оволико зна, још овако млада, и при-ча као хор анђела да се чује, ово мора бити прст Божији. И Бог пусти свима исту помисао и одлучи-ше у срцу своме да мјеста за даљу расправу нема; а како сви поклоници истине бијаху и живот про-ведоше у њеном тражењу, схватише да је за њу вриједно и живот дати, да је ово прилика каква се не пропушта, да је ка овоме био управљен живот њихов. Задобити Духа који је у овој дјевојци - за то је вриједно живот положити.

- Што ћутите када има још толико тога за расправу? Зар вам живот ваш мио није? - цар упита разјарено, као звијер којој ухваћен плијен из рука се узима, јер његове очи бијаху слијепе за познање истине која му дарована би.

- Налазим да она истину говори и да за даљом расправом потребе нема - рече онај мудрац што у потаји бијаше хришћанин, па пожури да бреме кривице узе на своја леђа.Цару се промијени боја лица, очи му сјевнуше на њих, одскочи од своје столице, и као да прелетје, брзином им се приближи, а бијес као огањ сијевну из њега. 47

јануар / 2010 / s

vetigora

- Да ли тако сви мислите? - упита их, говорећи кроз стиснуте зубе, док му лице доби изобличен изглед. Философи се не поколе-баше и једнодушно да ре-коше. Ово би као уље до-ливено на ватру. Наредба страшна ко вулкан излетје из уста његових.

- У сред града наложите ве-лики огањ! Све их у њега ба-ците! - И одмах их војници дограбише и свезане пове-доше на страдање.

- Огањ којем тијело ваше предајете дат вам је као крштење, пут на горе, ка небу - тихо им поручи Ека-тарина док они смирено пролажаху поред ње.А када цар чу да, и послије свега, даје себи сло-боду да говори, њему противријечи, схвати то као намјерно изазивање. Погођен у најболнију тачку потпуно се изгуби, погле-дом који одражаваше његово стање потпуног неми-ра, унесе се у лице њено, зграби је рукама ни сам не знајући шта је спреман урадити. Екатарина, затече-на ситуацијом, стаде се молити у себи Господу: - Боже, Боже мој нека ме на муке велике стави само да ми тијело не узима!И Бог окрену бијес његов, он је пусти па се насмија смијехом од које њу дрхтавица обузе.

- Свуците је да се сви наслађујемо љепотом која се тако уздиже да мене цара одби. - И не прође ни трен, а слу-ге његове стргнуше са ње хаљине њене. Оставши нага Екатарина сагну главу немоћна да заустави сузе које кренуше да падају по лицу њеном. - Гледајте! Сви је гледајте! - Нареди, јер неколико војника његових посрамљени обараху поглед. И оста Екатарина тако обнажена неколико тренутака, а њој се учини као пуно времена и би јој непријатно вео-ма. И покаја се за молбу своју јер јој изгледаше као нагођење са Богом својим. Колико мудраца оде у страдање због ријечи мојих, а ја се нагађам са Тобом неспремна да трпим што ме снађе − из тих мисли је трже царев глас.

− Бичујте је док јој се тијело не изобличи! − А у гласу Екатарина препозна задовољство и насладу што је на муке ставља.У то ли се неутољена жеља претвара? Боже, колико је бездана унутар нас.И Екатарина наслути како је то привлачно. Сигурно се чини исправан тај пут. Скочити у бездан и осјећати задовољство падања, задовоство чињења свега што је забрањено. И осјети колико мора да цар сам себи добар изгледа: - Сада ми је јасно како је толико отврд-ло срце фараоново, да је на онолико чуда, пријетњи и савјета глув остао те је било потребно да му се

крв његова узме од њега да би се растријезнио од гордости своје. Пустити Јевреје да оду, за њега је значило погазити своје достојанство, изгубити част и моћ коју је као владар имао, из-губити потврду себе као божан-ства, себе као бога на земљи. Тако је и сада; цар и ја стојимо на супротним странама и шта год да ја урадим, кажем, па макар и чудом поткријепим, он неће промијенити вјеровање своје. Ипак, страшно је то - и смрт моја неће ништа промијенити у убијеђености његовој. Одрећи се све привилегованости, ласкања, удворишта, уздаха жена жељних славе, части коју му указају гдје год нога му сту-пи, заљубљености и идолопо-клонства којима га људи до неба уздижу зато што је власт у ру-кама његовим - на то није спре-ман сада. А ја ако се тога потпу-но не одрекнем, ако у мени и

остане макар помисао о величини онога што чиним, зар нећу у Аду завршити јер ми се пуно даде. Када кренеш путем безда-на сигурно мислиш да је тај пут исправан. Сигурно осјетиш иза-браништво и привилегованост своју. И мене Господ изабра. Да се нисам и ја погордила у страдању своме? Колика је разлика између нас? Царева неутољена жеља даје му осјећање да ова-ко треба бити; можда навика његова да право царско полаже на све што мисли да му стоји као изазов. Како год да кажем истину своју он ће то схватити као удар на његово царско достојанство. Или се варам, можда у свему овоме нема пуно размишљања, већ човјека нека сила води којој он тешко одолијева. Можда човјек не застане на вријеме, не натјера себе на повлачење у себе, не преиспитује се, не може бити искрен према себи ... Страховита бол тргну је из ових размишљања. И поче бичевање и не престаде док је крв скроз не обли почевши да се слијева све до пода. Екатарина испрва не пусти гласа, али како бијаше све теже трпити бол, који постајаше све већи, она тихо јаукаше. При крају мука она упаде у неко стање које осјети као полу-сан. Осјећање бола се смањи, осјећаше као неку утрнулост, а посљедње чега се сјећаше била је молитва Богу да јој не дозво-ли да поклекне. И бол страховита је пробуди, па затим осјети да јој је страшно хладно, погледа око себе и схвати да се у тамни-ци налази. А цар се распитиваше код слуга својих како она под-несе шибање, и дознавши о храбрости њеној не могаше него да осјети дивљење. Јунаштво и достојанствено држање у бор-би бијаше један од разлога што га Диоклецијан уздиже у сво-га савладара, зато цар самољубиво помисли да га је таква жена достојна, да би царица засигурно била да се са Диоклецијаном не ороди. И умири се бијес његов, понада се да су Екатарину муке смекшале, да ће пожалити младост своју и ипак пристати његова бити. И нареди и доведоше је. А када је угледа зачуди се. Тијело јој у подлијевима бијаше, лице отекло, али очи - очи још љепше изгледаху. Да није ових очију и заборавит бих је могао, али како да се отргнем љепоти којом оне зраче. И приђе јој и стаде јој шапутати свакакве ријечи од којих је језа поче подила-48

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

зити више неголи од хладноће тамнице у којој бијаше.− Буди моја и све са тобом дијелићу; копита коња мојих водиће те гдје год ти душа зажели ићи, вољена бићеш као ниједна прије тебе, уздићу те између свих жена које ходе царством мојим - а то рекавши цар узе руку њену руком својом и јако је стисну. Екатарина осјети лакоћу препуштања, лакоћу идења за мушкарцем, лакоћу жи-вота у заједници са мушкарцем и препаде се као никада до тада. Тако је лако пасти! Тако лако могу пасти! Нећу да паднем! Како да се борим? Узми ово Господе од мене јер се не знам сама борити! - стаде у себи понављати реченицу ову свом снагом својом, као задњи вапај да је. И узе се од ње ово осјећање те рече гласом у којем не би колебања:

− Твоја бити не могу јер пут тај не изабра душа моја. Вјерена је душа моја, ка Женику Небескоме све у мени стреми, а ти ради са тијелом мојим шта ти је воља. Цар осјети како га дрхтавица хвата и пожели да заувијек уништи очи које његове не могу бити. На силу добити не би ублажило повријеђено себељубље, нити би утолило жељу која би као дивља звијер у њему. Нема задовољства у узимању на силу ономе који је научио да влада.

− На губилиште са њом и главу јој одсијеците - одлијеже царев глас палатом, а Екатарина одахну што ће се брзо свршити земаљски живот њен. И свезаше је и поведоше, а она ходаше улицом главе погнуте. А увуче се празнина у срце њено; као лед да јој душу стегну. И немир дође па страховито осјећање самоће, као да је сама на свијету осјети се. Буку наро-да око себе не осјећаше, страх неки који никад не би у њој дође и усели јој се у срце. Ноге јој заклецаше и хла-дан зној је обли и пожеље да мушку снагу има, да се от-ргне од ланаца и побјегне негдје далеко, негдје високо.

- Одакле овакав страх од боли, од смрти. О када би смјела себи дати слободу да очајавам, да гласно тугујем, можда би ми барем мало лакше било. - И грло је поче гребати од силине крика који у себи покушаваше угу-шити.

- Шта је ово!? Од куда дође осјећање ово?! Зашто се овако осјећам? Јесам ли се одвојила од Ријечи Твоје, па све узимаш од мене? Јесам ли се погордила па ми искушење на искушење дајеш? О како ми је тешко сада у страдање поћи! Хоћу ли бол велику осјетити? Што си ме оставио? Што си ме оставио? Не пуштај даље тежи-ну на срце моје јер ће препући. Врати ми се! Врати ми се! - и скроз изгубљена она погледа око себе.Прво што угледа би неко дрво. Црвена боја прошара-на жутом преливала се и правила мноштво различи-тих нијанси. И мирис дрвета тог дође до ње. И одједном осјети како цијела творевина Господња мирише и како је све лијепо и добро створено на земљи. - Мора да је овако у рају мирисало - помисли. Погледа у небо, а оно ка смирају своме дан иђаше и као да о утјеси некој свједочаше. И одједном јој би као да је први пут свијет око себе угледала. Па како је тако дивно створен свијет. Боже како ли је лијепо код Тебе када си овакву љепоту дао творевини Својој као слутњу о љепоти Твојој. И умири се срце њено и већ у духу преко линије свијета овога иђаше и двери јој се другог свијета отворише када јој главу посјекоше.

- Крај -

Из љубави су ми родитељи дали живот. Тако ја мислим. Настају ми прве жиле. Тело почиње

да се обликује. Већ имам уста... Срце је почело да куца. Ко још може да посумња да ја - живим! Не схватам зашто је моја мати забринута... Ручице и ножице су почеле да ми расту. На рукама су изникли прстићи. Ускоро ћу њима по-чети да хватам. Кад изађем из утробе, додириваћу образе моје мајке... Тек данас је мајка сазнала да ме носи у утроби... Пресрећна сам због тога. Једва чекам да видим лице својих родитеља... Сад је већ сигурно да сам девојчица. Имам све органе, боље осећам околину. Коса и обрве су почели да ми расту... То ме краси... Очи, уши, нос... Гледам, чујем, миришем... Чујем како моји родитељи разговарају... Некако су узне-мирени. Отац вели: ˝Кад ћеш већ једном да абор-тираш?˝ Шта ли то значи? Можда се спремају да ми купе колевку... Мама, чујеш ли како ми куца срце? Оно куца за тебе, вољена мајчице... У утроби се осећам безбедно и срећно... Мајко! Мајко! Где смо то? Шта је то? Шта то раде са мном? Мајко помози ми! Неко хоће да ме ишчупа из тебе... То су ножеви... Мајко ... Не дозволи да ме убију... Боли! Боли ме! Молим те... Помози!

- Госпођо, изволите. Обавили смо операцију... За-метак је одстрањен.

непознати аутор Текст добијен добротом Милице Стајковић

dnevniknero\enedevoj^ice

49

јануар / 2010 / s

vetigora

repo

rta`

a ИМЕНДАНМИТРОПОЛИТА­АМФИЛОХИЈА

С.Ч

./Р.В

.

је живот ограничен на кратки интервал и да нема другог живота. Међутим, овај живот је само припрема за онај живот. Као што је гнијездо у којем птица своје птиће храни само припрема за широ-ки свијет, тако је утроба ове земље шира утроба од материне утро-бе. Она је могућност да окрилатимо духовно, задобивши вјечну Бо-жанску силу и свјетлост и мудрост и знање, сјединивши се са Госпо-дом, причестивши се Тијела и Крви Његове, да растемо у мјеру рас-та висине Његове и премостимо јаз између овога и онога свијета.’’У славу Господу, а у спомен Светог Амфилохија Иконијског вла-дика је на крају службе освештао и прере-зао славски колач, а у току Свете Литургије крштена је слушкиња Божја Радмила. Након служ-бе приређена је слав-ска трпеза за мношт-во присутног свеш-тенства, монашт-ва и вјерног наро-да. Сестринство манастира Жупа поклонило је м и т р о п о л и -ту Амфилохију житијску ико-ну Преподоб-ног Јустина Ћелијског.

Његово Високопреосвештенство Архиепи-скоп цетињски и Митрополит црногорско-

приморски Господин Амфилохије је 6. децембра, поводом празника Светог Амфилохија Иконијског, свог небеског заштитника и покровитеља, служио Свету службу Божију у параклису посвећеном овом Светитељу Цркве Божије у манастиру Светог Луке у Жупи Никшићкој. Овим литургијским сабрањем и монахиња Амфилохија из манастира Жупа просла-вила је свој имендан.У току Литургије владика је у презвитерски чин ру-коположио ђакона Срђана Стефановића.‘’Крштење је тајна новога рођења’’, рекао је вла-дика Амфилохије у архипастирској проповиједи у току Литургије. ‘’Кроз њу Господ ону свјетлост коју је уградио у наше биће запечаћује Својом вјечном свјетлошћу, Собом као вјечном свјетлошћу. На тај начин ми постајемо обиталиште славе Божје, постајемо оно што је прије нас на савршенији на-чин постала Пресвета Дјева. Онога Кога је она при-мила, ми примамо силом Духа Светога.’’Владика је у бесједи подсјетио да је Бог – Бог жи-вих, а не мртвих. ‘’За Бога не постоје мртви. То се, нама краткови-дима, који нијесмо премостили јаз између овога и онога свијета, којима се нијесу откриле све дуби-не и висине и ширине тајни Божјих, само чини да

50

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

crkvenojezikoslovqe

ВЕСНА Никчевић

o i m e n upetkasvetiteqke iz epivata

ворски песник цара Манојла Комнина (1143-1180) и величатељ његових ратних ‚'победа над варварима'', нарочито над Србима и Угрима, Теодор Продром, говорећи о србском

великом жупану (архисервозупанос) Урошу-Уросу Другом, (чије се име код Грка осећа као значењски повезано са грчким ''орос'' или, у облику песничком, ''урос-планина''

и звучи нешто као ''горштак, горопадник''), који је у једном ратном сукобу пред василевсом и његовом војском уистину ''побегао у гору'', назива га у игри речи ''горохрањеним (гр. 'уреси-трофос') вепром'' и описује не само као ''варварина'' него и ''по роду тророба'', што на језику византинских реторици вичних писаца значи не просто ''троструки роб'', у смислу покорности трију србских великожупанских поколења византинском василевсу, чији су ''јарам прихвати-ли'' и пред којим су и главу и ''шију повили''1, него, као, на пример, у честом епитету за ђавола и јеретике – ''триклети'' али и у позитивном смислу - триблажени, тросунчани - поседовање осо-бине исказане другим делом сложенице у веома великој, ако не и крајњој могућој мери - дакле, ''по роду најкрајњи роб''. Исти тај Продром у једном од својих писама упућеном ученом пријатељу од младости, Миха-илу Италику, који је у међувремену био посвећен за митрополита у Филипопољу (Пловдив у данашњој Бугарској) пише: ''Ти велиш да Филипопољу нема ни Муса ни Харита (паганских бо-жанстава, покровитељки уметности и богиња лепоте и љупкости, као оличења књигољубивих интелектуалних бављења и уживања). Али, Мусе и Харите дошле су са тобом!….'' Григорије Антиох, угледни правник, који је као плаћеник учествовао у походима царске војске по ‚''мрачном'' Балкану и 1172. г. нашао се у Сардици (данас у Бугарској), и Никифор Василакис, који се нашао у изгнанству у Филипопољу, у својим писмима тужакају се ''на врло сурово поднебље, рђаве услове живота и храну, и куће скромних дименсија'' на које су тамо упућени. Префињени Византинци подсмевају се ''неелегантним Бугарима'' и њиховој незграпној крзненој и грубој ланеној одећи, сиротињском ‚''воћу добром само за свиње'' и ‚''киселом вину од кога боли глава''. Као истински Медитеранац, ксенофобични Антиох није у стању да поднесе било какву разлику у обичајима и ''стандардима'', па се гнуша чак и морске рибе и крава, и млека и сира, који му се у изобиљу нуде у Сардици.2 Византински писци зрелога царства, већ од друге половине 10. века, и поред верске истоветности, сматраjу у културном смис-лу веома опасним мешање са иноплеменицима, и због тога што се кроз општење са њима загађује чисти јелински језик ''варва-ризмима''. Чак и један високо-образовани тумач Светога Писма и писац житија Светог Климента Охридског, праведни архипа-стир, какав је био архиепископ Теофилакт Охридски, који је умео да устане и у одбрану своје угрожене негрчке пастве пред зах-тевима Цариграда, ни он не може да одоли, а да је, повремено, учењачки цинично не боцне, вајкајући се на ''скудоумље својих Ливетријаца'' (Ливетријци су код старих Грка важили за приглупе житеље града у близини Орфејевог гроба под Олимпом, који су се оглушили о једно упозорење пророчишта и довели свој град до пропасти). Одгајени на паганској књижевности Старе Грчке и Рима и обликовани њеним нормама и захтевима, ромејствујући интелектуалци у својој империјалној самосвести и естетском ра-финману често исмевају језик, па и име својих Склавина, тј. „робо-ва“ (Словена), или, што је били потпуно исто, Серва, тј., по изричи-том тумачењу Константина Порфирогенита, „слугу“ византинског цара (Срба).3 Теофилакту Охридском у једном писму смешно зву-чи србски топоним Кичево, који, међутим, он сам записује на на-чин који је могао само измамити смешак његове пастве - као ''Ки-цева'', дајући уопште искључиву предност грчким географским појмовима, као у случају када примећује да би ''Јелини Вардар називали Аксије (Аксиос)'' (Н. Радошевић, loc. cit.). Одбијањем да разумеју истоверне инојезичне народе у њиховој богоданој осо-бености, макар и површним овладавањем њиховим језицима, они пројављују дух умногоме различит од духа просветитељског усрђа, служења и отворености претходних епоха, посебно од

оног из времена Светог Патријарха Фотија и Све-тих Кирила и Методија, осуђујући сами себе на не-способност да запишу иједну словенску реч, а да је својски не ''погрче'', уколико за њу већ не изнађу превасходније грчко-латинско назвање, неспособ-ност каква је била својствена и античким паганским ауторима.4

‘’Ритуални’’ прелазак у другу цивилизацијуПо општераспрострањеном схватању у Византији, иноплеменике је требало темељито и такорећи до непрепознатљивости ''култивисати'', речни-ком савременог глобализма говорећи – ''тотал-но прересетовати''. Један од забележених показ-них примера такве акултурације у цариградској средини јесте пример младог Серва из подунавско-прицрноморске Мале Скитије (зване и Parva Syrfia-Мала Сервија), кога је епископ гра-да Доростора-Дристре, славног по ту погубљеном Св. Мученику војнику Даси из 4. в, и по ту рођенима Св. Дионисију Смиреном и Јовану Касијану, био по-слао књижевнику Јовану Цецесу (1110-1180) у пре-стоницу, да му буде пола слуга, пола ученик. Прво што је Цецес учинио, било је да младићу, очито, пи-томцу свога пријатеља-јерарха, који је бесумње морао бити већ крштен под својим србским име-ном, сасвим промени име и замени га грчким: Свев-лад је морао постати Теодор, да би у очима не-бопарног Цецеса и њему сличних ромејских заљубљеника староримског васељенског пре-стижа и земаљске величајности постао човек, истински Византинац и, по оваквом изокрену-том гледању, тек отада (!) истински хришћанин! Донекле као и у случајевима потоњих ренегата у србским земљама, изложеним од времена

3.

51

јануар / 2010 / s

vetigora

контрареформације безобзирном римском прозелитизму, који су преверавајући и, неретко, постајући и сами римокатолички мисионари и прелати, промену свога верског идентитета печатили латинизовањем или инојезичном променом својих крштених србских имена и презимена, тако да је Петар Богдановић из Призрена постајао Арбанас-римокатолик Пјетер Богдани, Марко Бандић из Скопља - Марко Бандини, а покрштењак Томо Међедовић из Попова Поља - Хрват, Томас Урсини, и у оваквом ромејствујућем преименовању склавинских дошљака у средишту византинске империје‚ ''радило се о некој врсти ритуалног преласка из једне цивилизације у другу'' (Нинослава Радошевић). Елитистички дух византинске престонице као средишта васељене и његових расадника широм царства, у своме интелектуалистичком и придворском хедонизму временом све опречнији вековној апостолској и равноапостолској пракси претходних поколења гркофоних и латинофоних, али и ''варварофоних'' просветитеља инојезичних народа - нпр, једног Никите из Ремес(л)ијане, Јована Златоустога и Солунске Браће, Кирила и Методија - пракси која се огледала у светопавловском бивању‚ ''свима све... и онима који су без закона, као да смо без закона, иако смо у закону Христову, само да се за Христа придобију и они који су без закона'' (1 Кор. 9, 19-23), довео је, када су у питању адепти таквога духа, придошли из негрчких византинских провинција или из васалних држава до чудновате појаве. Потпадајући под интелектуални, финансијски и политички патронат цариградствујуће елите, не само у цветној Византији него и на њеним развалинама, нарочито у каснијим вековима, и извесни људи који су се рађали као Срби или Бугари или Власи, по сопственом избору, живели су, делали и, поносни на своју метаморфосу, умирали као Ромеји, велике Константинополите међу малим Сервима, отуђени од средине која их је Богом изнедрила и од живог хришћанског предања и сведочења својих крштених предака. Као да до њих није допрла реч Господња Апостолима да‚ ''иду и да крсте све 'јазике''' (народе и њихове језике)'' и као да о Светој Педесетници Духом Светим сваком таквом‚ ''јазику људском'' није даровано да, примивши и појмивши Јеванђеље Христово, надаље и моли се, мисли, дела и богослужи, рађа се, живи и умире, узрастајући‚ ''у меру висине Христове'' управо на рођеном крштеном језику и писму, које ће чувати и неговати као драгоцени дар Божији и завештање својих предака, али и као вечни подсетник управо на своје вољене духовне добротворе и узоре,

ГДЕ ИМА ВЕРЕ, ИМА И ВЕЛИЧАНСТВЕНИХ ДЕЛА БОЖИЈИХУ прилог изнесеном тумачењу рецепције имена иноплемене Светитељке из Епивата у високопросвећеној византинској средини кроз векове говоре на свој начин и у француском преводу објављени Савети и успомене Синадина, свештеника од Сер(ез)а из 17. в. (Paolo Odorico et autres, Conseils et memoires de Synadinos, pretre de Serres en Macedoine, Pierre Belon, Paris, 1996. р. 596).Јадикујући над Грцима који су услед неверја изгубили свој Царски Град, отаџбину и многе часне мошти, павши под турску власт, а поводом Преноса Светитељкиних моштију из Цариграда у Молдавију, у град Јаш-Подгорје, чије је српско име у прошлости било – Подгорје, престоницу молдавског владара Васила Лупула, његовим трудом, свештеник Синадин записује: ‘‘…Зашто је Преподобна учинила толика чуда у Молдавији? Може се одговорити: Она је учинила толика чуда управо зато што Христос рекао: Вера твоја спасла те је‘. Где има вере, има и величја Божијих сваке врсте. Стога, дакле, што Молдавци пројавише многа благочашћа, вере и побожности, Преподобна и учини чуда. А зашто у Константинову Граду она уопште није чинила чуда, већ готово две стотине година? Могло би да се одговори овако: управо зато Преподобна није чинила чуда, јер су је држали по страни у запећку и нису јој се са трепетом клањали нити побожно молили, него су говорили: ‘Српкиња, Хм! А шта је она учинила еда би се посветила?!‘ Нису имали поверења и вере у ову Светитељку и Преподобна им уопште није ни чудотворила!‘‘Други део ове истине, који никако не би требало превидети јесте да су управо чувари моштију Преподобне мати Петке у Константинграду ову светињу хришћанску у одлучујућем тренутку и спасили из турских руку и касније подарили православној Молдавији, те да су у истом том 17. столећу два учена Грка, један високи јерарх - архипастир Матеј античких Мира Ликијских, средњовековне Струмице (Ј. Ј. Хофман) и Мелетије Сириг, најученији богослов Цариграда и проповедник са Крита, саставили два дела, Житије Преподобне Параскеве и Канон Преподобној Параскеви (чува се на Светој Гори), која сведоче да је и међу Јелинима итекако било оних који су се гајили поштовање према‚ ‘‘овој Српкињи‘‘ и топло јој се молили. Притом, не сме се заборавити колико је непребрoјних сведочанстава боговерности, ис-писаних мученичком крвљу своје пастве и својих јерараха и првојерараха у доба турског ропства и у новијој историји принела Господу и колико је до-принела одбрани вере православне управо Цариградска Црква.

који су га у Христа крстили и у Цркву Христову уцрквенили и кроз читаву историју, молитвено и делима својих настављача из јелинскога рода на најразличитије начине потпомагали. У таквом елитизму као да се корени и оно што ће у 20. веку протојереј др Александар Шмеман апострофирати у православној Америци као реметилачки “религијски национализам“ оних који су, у своме неоромејствовању у после-византијској црквеној историји, произвели саму и то сужено схваћену Византију “у сталну, основну и нормативну дименсију или ознаку самог Православља“, извитоперивши њену “изворну суштину, која није била национална, него универсална“, у суштински слој православног предања, при чему су јединствену и универсалну хришћанску вредност Византије пренели само на једну, грчку нацију.5

Петка из Пристаништа Мраморноморских - Параскева из ЕпиватаКада се у једном оваквом контексту, реалном духовно-историјском контексту самога збитија, прочита поново раније наведени одломак о спаљивању и поновном састављању житија ''Свете Параскеве, поштоване у Каликратији'', руком ученог цариградског ђакона Василика, може се наслутити да се исправљање првобитног сказања о овој Светитељки, које је “неумешно, грубијански (идиотикос)“ списао неки њен земљак, месни “црквар“ каликратијски, тицало, вероватно, и бројних непоћудних варваризама којима је изворни текст морао обиловати. У те варваризме је зацело спадало и само Светитељкино име, али и назив њеног родног места на обали Мраморног мора - Епивате, Επιβαται, дакле множина), а можда и саме Каликратије.6 Сличан однос према имену једног српског Светитеља огледа се у блажем виду, можда и нехотично, и код оних јелинских састављача житија србскога кнеза Јована Владимира, који изостављају његово србско име, или име Владимир третирају више као име родног ме-ста овог ''најсјајнијег светлила што се заблистало из /града/ Владимира (!)''.52

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

Друга могућност, пак, да је спаљивање тога пражитија Св. Петке, насталог у доба у коме је у подручју Тракије међу словенским живљем неутврђеним у вери, по ко зна који пут од времена саме Светитељке, главу дизала богомилска јерес, наложено због евентуалних јеретичких ставова сачинитељевих, искључена је из простога разлога што су богомили одбацивали сваки култ хришћанских светиња. Они нису поштовали Светитеље нити су се клањали њиховим моштима нити су им писали житија, поготову не онима који у литургијском памћењу Цркве и данас живе, као што живи Света Петка, не само као преподобни подвижници и молитвеници, него и као браничи вере истините у души свога крштеног отачаства, јер су, како се вели у канонима из службе Светитељки из Епивата, ‘’науком просветљења Божијег одгонили сву злобу и мрачну таму јереси развејавали и светлошћу богопознања крајеве васељене просвећивали… по закону Оца Небеског, закон отачки истинито држали, демонима у лице пљунули, благочастиво Образ Господњи целивали, који прими Онај који се од Отроковице јави… П р е ч и с т у В ладичицу х в а л и л и ч а с н о ,

1 Влада Станковић, Срби у поезији Теодора Продрома и Анонима Манганског, ЗРВИ 43, Београд 2006, 437-439.2 Нинослава Радошевић, Les allophyloi dans la correspondence des intelectuels byzantins du XIIe s., ЗРВИ 38, Београд 2001/2002, 89-101.3 Constantinus Porphyrogennetus, De administrando imperio, c. 32. 4 Тако су још у антици старосрбски Хрбати поста-ли Карпати - Carpates, насеобина Дебар или Добро у Македонији - Toperus, Бијело Језеро - пајонска Bylozora, Градиње - Gordynia у Македонији, Градина - критска гр. Гортина; река у Тракији Косиница - Косинит-Cossinitus, друга трачка река Речица-Rechius близу Солуна, па старосрбска и средњовековна Камјеница (В. Ат–лас старе Србије, Ј.Г. Хофман, Свеопшти словар, под кХем, кХајм Београд, 2007) антички Хем-Haemus, у из-ворном гр. лат. изговору Кхајм; „кракато, тј. издужено“ oстрво Кракара - Corcyra (Крф и Корчула), а „краката или висока планина“ Крак - Cragus, Anticragus у Малој Асији или усамљени, високи Крак на истоименом ос-трву, Самокрак, - гр. Samothraca или Драч, Драчје - лат. Dyracchium, у изворном латинском изговору Д(и)ракхјом. У средњем веку србски манастир Косаница у Северној Грчкој постаће грчка Икосифиниса, При-зрен (од призрети, призирати, као херцеговачки При-зренац) гр. Приздриана, Загорје на Самотраци - Заго-рион, Загорјани на Криту - гр. Загуриани, Племењани

- гр. Племениана, срб. Модрич - гр. Мундрос, а епирска Зеленика - гр. Целеника, итд. итд. В. изузетну књигу о томе немачког слависте Фазмера - Мax Vasmer, Die Sla-wen in Griechenland, Berlin 1941, преиздану као издање Zentral Antiquariat der Deutschen Demokratischen Republik, Leipzig 1970.5 Према речима протојереја Шмемана, због тога се то-ком историје и „сваки покушај установљења политич-

ке и црквене независности од Империје од стране Сло-вена, или Арапа, или Румуна“, често схватао као „опас-ност за јелинство, покушај уништења Грка и њиховог првородства унутар Православља“, док, по Шме-мановим речима, „јединство Православља чини не јелинство као такво, које обухвата и свеколико грчко нехришћанско наслеђе, већ искључиво хришћанско јелинство, које стварно и има првенство по части над свим другим његовим изразима“, при чему би се то првенствовање морало огледати, пре свега, у апостол-ском и очинском служењу у љубави и истини, а не у властољубивом преузношењу. Закључујући да су „тра-гични догађаји у историји Византинске Империје, гор-ки опит турског ропства, борба за очување живота и за ослобођење, изменили изглед изворног византинског предања и дали му смисао потпуно супротан ономе какав је оно имало у почетку и који је Цркви и пружио могућност да га усвоји – ‘универсално’ је замењено

‘националним’, ‘хришћанско јелинство’ - ‘јелинством’, Византија - Грчком“. Прот. Александар Шмеман, Грчки религиозни национализам (У трагању за корјеновима америчке буре - А Meaningful Storm), Теолошки погле-ди (бр.4). Сепарат, издање архиепископије Београдско-карловачке, Београд, 1974. 6 Вероватно је у новом Василиковом житију Св. Па-раскеве Нове на јелински било преведено и србско име места на обали Мраморног мора - Епивате, да-кле, множина, а не Епиват(ос) – једнина. За Грке сас-вим некарактеристичан и (ни у Грчкој ни на Кипру) данас непосведочен топоним Епивате може бити само превод типичног и још увек веома присут-ног стариначког србског назива за места никла на

“приступачним обалама”, ‚‘пристан, пристаниште‘‘ (Bailly, Dictionnaire grecque-francais, Paris 1950, s.v. επιβα-τος, са потврђеним обликом επιβατη за женски род, sc,

ακται, παραλιαι – ‘’обале’’) - широм југоисточне Евро-пе. Места под овим именом постоје и данас на обала-ма европских мора, река и језера, на којима су нека-да живели или још увек живе расути и разједињени делови некада јединственог словенског племена: по-чев од малих и великих Пристана на Јадрану, од Трста преко Боке Которске до Драча, од Приста-ништа на Литохору-Лимани Литохору у данашњој Грчкој, Пристана у Бугарској, мраморноморских Пристана-Епивата и језерског Простана - у Турској, до бројних приморских, речних и језерских топонима - Пристан(и) или Пристаништа у данашњој Украјини и Русији. Могуће је да је и топоним Каликратија („ка-лос“ - „леп, добар“ и „крата“ дијалекатска варијанта речи „кара - глава“ - Liddel-Scott-Jones, A Greek-English Lexicon, Oxford 1968, s.v. κράτα, κάρα), као ознака места смештених на истакнутом ”крају или глави залива”, по-пут данашње Нове Каликратије на Халкидикију, осно-ване на месту по положају веома сличном ономе у за-ливу у околини Цариграда на коме се налазила Ста-ра Каликратија, из које су у крвавом изгону 1920. про-терани сви хришћани и насељени управо у тој Новој Каликратији) у околини Цариграда, грчки превод ка-рактеристичног јужносрбског топонима Лепоглава (Доброглава, Добра Глава данас није потврђена, али није немогуће да је некада била заступљена као што и данас постоје слични топоними Добра Вода, Добри До, итд.). У топонимији данашње Грчке постоји још само једно село сличног назива - Каликратис на Кри-ту, и данас прошараном словенским микротопони-мима, смештено на повисокој, стрмој ''главици'', које су тамошњи житељи очито, ипак, сматрали ''Лепогла-вом, Лепом, Добром Главом'' за разлику од недалекога Агриокефала, чије име дословно значи ''Злоглава, Зла, Дивља Глава (као Злосело, Злокућане, итд.)''.

насупрот јеретицима, и друге живописане свечасне и свештене образе усрдно целивали… и књиге нечастивих истребљивали и на поклоњење Образу Христовоме позивали...‘‘ Уосталом, педантни Валсамон не би пропустио прилику да тако нешто и напомене, али код њега нема ни наговештаја о некој неправоверности списа и анатемисању његовог аутора. Сходно императивима веће богоугодности, у новом грчком житију, првобитно србско име Светитељке - Петка или Петница (Пјатница), које је, по оцени византинских естета, ‘‘недостојно‘‘ њеног анђелског живота, а под којим је остала упамћена у православном словенству и румунству (нажалост, последњих деценија у румунској науци, па и у неким хришћанским круговима, на таласу подражавања европским културним обрасцима и чишћења традиције од неевропских елемената,

као што се у 19. веку избацила из црквене употребе ћирилица, као вековно

влашко-молдавско писмо, потискују се и предањскa Светитељкинa

имена Petca и Parascheve и све више користе Veneri(a)

и Vineri(a), по угледу на римокатоличко

Veneranda) до дана данашњег, по свему

судећи, замењено је ‘’достојнијим‘‘,

р о м е ј с к и м и м е н о м Параскева.

53

јануар / 2010 / s

vetigora

или својој околини садистички или мазохистички. Овакво чове-ково НАД ЈА, које је у детињству изграђено под утицајем претера-но строгих родитеља, или није уопште довољно изграђено због родитељске занемарености, или што ови и сами нису у себи из-градили своју савест, ствара од људи мучитеље других или неуро-тичне мученике, који због претераног осећања страха и кривице траже своје мучитеље. Насупрот тзв. развојној идентификацији, која је једино нормална и код које личност уноси у себе као узор особе које воли и цени, у патолошким случајевима тзв.одбрам-бене идентификације не постоји у основи личности емоционал-на приврженост већ потреба за осећањем сигурности. У таквим случајевима личност се осећа угроженом, па не могавши да се ослободи страха на други начин, почиње да се поистовећује са особом која је извор узнемирености. Из такве идентификације развијају се претеране маскулине или феминине особине лич-ности, које онда делају у правцу садистичке или мазохистичке оријентације у животу). Умерена агресивност без реакције беса или мржње, али и без претеране бојажљивости представља пети критеријум нормалности (потиснута агресивност која није на-шла одушка у моменту када је то било неопходно и у мери која одговара ситуацији и нашим обавезама, остаје неискоришћена, дивља снага која се каткад мора да испразни, и то најчешће у некој адекватној ситуацији и са појачаним интензитетом). Спо-собност да будемо независни, чини шести критеријум (овакву способност поседује само она личност која је врло успешно у себи развила све друге раније поменуте способности). По Фројду постоје два главна критеријума нормалности и зрело-сти: способност да се воли и ради. Већина људи је углавном спо-собна да ради, обавља свој посао и тако издржава себе и своје породице. А да ли је способна да воли и како воли? Да ли данас виђамо око себе уравнотежене, емотивно стабилне појединце? Да ли смо ми сами такви..? Ми можемо бити психички потпуно здрави (добро да памтимо, мислимо, да постављамо сложене циљеве, да будемо активни, да се руководимо свесним мотиви-ма, да постижемо успехе), али да истовремено будемо личносно мањкави и болесни - да не усмеравамо свој живот достизању чо-векове суштине. КАКВА ЈЕ ЗРЕЛА ЛИЧНОСТЗрео појединац се суочава са конфликтном патњом и болом чак и када не може да их савлада. Способан је да их поднесе - у стању је да пати када се друкчије не може, да буде несрећан када се несрећа не може избећи, а да при томе душевно не оболи, нити да преноси своје патње, болове и несреће на телесни план.Можемо рећи да нема стварне слободне зреле личности, не-зависне и самосталне, а која тиме није изолована и усамљена, јер само независна, дакле слободна личност зна за тајну зрелог понашања у коме се даје ‘’Богу Божије, а цару царево’’.Корсаков је 1901. године писао да је сваком психички здравом човеку својствено религиозно осећање. Религиозна потреба је трагање и неодољива чежња за Апсолутним, Вечним и Безуслов-ним, трагање за Највишим Смислом.Владика бачки Иринеј је једном приликом, када је говорио о ду-ховном и душевно болесном човеку, рекао нешто занимљиво:

‘’Духовно здрав човек, не може да буде душевно болестан, а ду-

psihologija

ЕЛЗА Бибић

Свакодневно иску-ство нас често суоча-ва са дилемом шта је

нормалност? Ко је нор-малан? За кога се то да-нас може рећи, а за кога не? Које су то одредни-це које постављају гра-ницу између нормално-

сти и лудила. Анегдота ‘’у данашње време ко је остао

нормалан - тај није нормалан’’ на шаљив начин описује оно што смо преживели као народ претход-них деценија и није далеко од истине да нормал-ност спада у категорију уметности преживљавања.‘’Најприхваћенији начин размишљања и осећања често је и најопаснији.’’ (Св. Филарет Московски)‘’Ако желиш да угодиш гомили, постаћеш јој сличан.’’ (Св. Нил Синајски)Шта заправо човека чини зрелом и целови-том личношћу? Свакодневно искуство и прак-са показују нам да нема зреле личности, већ да постоје само ступњеви зрелости који се више или мање приближавају некој нашој замишљеној идеалној целини личности; као и да не постоје гра-нице човековог сазревања у току његовог читавог живота.

КОЈИ СУ ТО КРИТЕРИЈУМИ ЗРЕЛОСТИМожемо укратко погледати најважније критеријуме који одређују, како психолози кажу, снагу човјековог ЈА, односно који показују степен његове зрелости. То је прије свега, способност за вољење неког другог, а не само себе самог; таква љубав пар-тнера није у стању да се било чега одриче, односно да подноси жртве. Други критеријум је способност контролисања сопствених нагона и импулса (им-пулсивно препуштање наглим пражњењима ових енергија је - слабост, нервоза и незрелост сваког појединца који ништа не чини да би васпитао вољу); трећи је, способност подношења непријатности бола и патње (принцип апсолутног задовољства коме тежи мало дете непрекидно вреба сваког од нас и зато мора бити стално под нашом свесном контролом како не бисмо дозволили да други уме-сто нас подносе бол и патњу. Избегавање сваког бола и физичког и душевног води претераној упо-треби медикамената и злоупотребљавању ком-фора, што је карактеристика нашег доба). Четврти критеријум је поседовање зреле савести (зрела са-вест се показује у толеранцији али и у контроли својих нагонских жеља, у толеранцији али и будно-сти према захтевима свога моралног бића. Незре-ла савест, напротив заснива се на осећању страха и кривице, таква личност понаша се према самој себи

НОРМАЛНОСТ КАОЗРЕЛОСТ ЛИЧНОСТИ ИЛИПЛОД ДУХА СВЕТОГА?

54

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

шевно здрав човек може да буде духовно болестан’’.По својим формалним обележјима готово се сваком вернику може успоставити психијатријска дијагноза: Пушкину се припи-сивала психопатија, Толстоју схизофренија,Тургењеву хистерија а Достојевском епилепсија.Ево шта пише у Приручнику свештенослужитеља у издању Мо-сковске Патријаршије из 1998. године: ‘’Оквире норми човеко-вог интелектуалног развоја у једнакој мери превазилазе и мало-умност и генијалност. Исто тако, одступањем од одређене интуи-тивно схваћене душевне норме могу се сматрати и бесомучност и блаженство. Зато пастир-исповедник мора да поседује сопстве-но духовно искуство, хришћанску интуицију, познавање основа православне традиције, старања о души, и да буде упознат са из-весним, макар и најопштијим, основама психијатрије. Али и у том случају суд о психичком здрављу парохијанина мора да доноси с великом опрезношћу, узимајући у обзир све могуће индивидуал-не особине сваког конкретног човека.’’Божији људи међу психијатрима су веома малобројни. Први је Јеврејин, проф. Франкл, који је преживео концентрациони ло-гор, познат по свом чувеном делу ''Човекова потрага за смислом''. Друга светла личност у области психотерапије је о. Хобарт Мо-рер (он је обратио пажњу психијатара на савест, као најважнију функцију личности). Славно му је дело ''Моралност и душевно здравље''. ОСЛАЊАЊЕ НА ПСИХОАНАЛИЗУАвгуста 1996. године у Русији је донешен Указ председника Ру-ске Федерације ''о обнови развоја философске, клиничке и примењене психоанализе'', као ''једног од праваца савремене на-уке''.Руски психијатри и психотерапеути све чешће одлазе у ино-странство на специјализацију да би овладали различитим техни-кама психоанализе. Зато је занимљиво да видимо има ли психо-анализа могућност да реши противречности човекове личности. Осим тога, пошто психоанализа носи своје сопствено схватање смисла и циља људског постојања, нарочито схватања моралних вредности, неопходно је знати не садрже ли плодови тог учења неку духовну штету?

ШТА КАЖЕ ПСИХИЈАТРИЈАПриписивање патологије се готово увек заснива на претпоставци да је свака потешкоћа у прилагођавању околини доказ да појединац пати од менталног поремећаја изазваног биолошким факторима. Британ-ски професор, Вилијам Сарџент је 1974. године хва-лио напредак у модерној психијатрији, па је написао да би се ''после модерних метода психијатриског лечења Исус Христос напросто вратио свом столарском зана-ту''.Најјачи аргумент психијатрије у прилог мишљењу да је схизофренија болест, јесте тврдња да је почетком педе-сетих година 20-ог века пронађен лек против ње, као и да тај антипсихотични лек контролише болест на начин на који инсулин контролише дијабетес. Ово је необори-во веровање у струци менталног здравља.1954. године у САД се појавио хлоропромазин (познатији као торазин). За 8 месеци након што се појавио, лек је био испробан на два милиона пацијената, и како су јавила средства јавног информисања, могао је ''потпуно да уништи страхове и душевне патње''. Тора-зин је постао ''фармацеутски еквивалент'' лоботомије

- хируршке операције на мозгу. Такав приступ отворио је широк пут употреби различитих наркотика који по-мажу човеку да ''заборави све око себе''. Наркотици помажу да се попуни духовни вакуум, настао после одбацивања хришћанства и прихватања атеистичког погледа на свет.

НОРМАЛНОСТ ДОЛАЗИ КАО ПЛОД…Духовно здравље човека оствариво је једино у заједници љубави са Богом, са Светом Тројицом. Само стрпљив, пажљив, мукотрпан, доживотан рад верног и верујућег човека, поправиће на њему својствен начин поремећен живот, како би постао подобан Њему, Вели-ком Ствараоцу.Ми не схватамо да су зрелост и нормалност оствариве у само у Христу крштеној души, када у Тајни Крштења

добија сједињење са Духом Светим, када добија име, личног Анђела чувара, уво-ди се у Цркву, добија опроштај грехова, дар непосредног доживљаја Божијег прису-ства, могућност сједињења с Богом у Тајни Причешћа. Она тиме добија многобројне дарове који не само што јој се додају, већ је уводе у другачији живот и улазе у само њено биће - те је на тај начин преображавају.Особама које раде на клиникама за умо-болне, најбоље ће послужити порука коју им је упутио руски архимандрит Виталије: ''живећи међу тим несрећнима, не забора-вите да је једини лекар ваш на земљи сам Христос Бог - и што сте ближи Њему, бли-жи сте нормалности, тј. православности… Највише се бојте греха, који вас одваја од Христа. Држите постове црквене, и често приступајте Св. Причешћу.'' Свети живот је једини лек против лудила, јер ''овај се род не изгони осим молитвом и постом'' (Мт. 17, 21).

Аутор је студент треће године Одељења запсихологију Филозофског факултета у Никшићу. 55

јануар / 2010 / s

vetigora

26/13. децембра 2009. у манастиру Св. Архангела Михаила – Ждребаоник код Даниловграда, након Свете Архијерејске Литургије коју је, код моштију Св. Арсенија Сремца, насљедника Св. Саве, служио Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митро-полит црногорско-приморски Господин Амфилохије уз саслужење свештеника, свештеномонаха и ђакона Митрополије, одржано је братско сабрање свештен-ства, свештеномонаштва и монаштва Богом чуване Митрополије црногорско-приморске.Свештенство и монаштво Митрополије је најприје изразило своју најдубљу тугу ради губитка човјека Божијег и црквеног јерарха чије ће се име вјечно пам-тити, блаженопочившег патријарха српског Павла. У исто вријеме, јединствено мишљење је да смо нашега патријарха и оца Павла добили као свога заступника и молитвеника пред Господом, Коме је био вјеран за вријеме свог вишедеценијског богословског, монаш-ког и епископског служења. Оданост патријарховој личности и дјелу исказана је кроз хиљаде оних људи из Црне Горе, који су, по упокојењу патријарховом, приступили да га цјеливом и молитвом испрате, било на дан сахране, или у данима који су јој претходили. Примљена је к знању одлука Светог Синода наше Цркве, којом је митрополит Амфилохије именован за Мјестобљуститеља трона патријарахâ српских и изра-жено увјерење да ће предстојећи избор патријарха у јануару 2010. протећи с благословом Божјим и на ко-рист наше свете Цркве. Након тога, одржано је предавање протојереја проф. др Бориса Брајовића, пароха подгоричког и професо-ра Универзитета, на тему ‘’Изазови Цркве у савреме-ном свијету’’, послије чега је услиједила плодотворна дискусија.Рад је настављен темама вјеронауке, проблемима

парохијског и манастирског живота у Митрополији, као и начи-ну рјешавања питања реституције неправедно одузете црквене имовине.Изражено је задовољство интензивним и плодотворним цркве-ним животом Митрополије црногорско-приморске, као и видљивим и непрекидним повратком народа Божјег својој Светој мајци Цркви, и с тим у вези градњом нових и обновом древних светиња – цркава и манастира Митрополије. Посе-бан осврт је учињен на наставак градње саборног храма Хри-стовог Васкрсења у Подгорици, који, без сумње, постаје понос Митрополије, Црне Горе, наше помјесне Цркве, али и читаве пра-вославне васељене, као и храм Светог Јована Владимира у Бару. Наглашен је и изразит пораст броја свештенства и монаштва, тако да су свештеници сада још запаженији и присутнији међу на-родом. Црквене славе, литије и академије су, такође, наново по-стале мјесто окупљања и народног сабрања и братимљења. Уочен је нарочити благослов Господњи у чињеници да мношт-во дјеце широм Митрополије и Црне Горе похађа наставу вјеронауке и подучава се о основним хришћанским учењима и врлинама, и што је најважније живи живим литургијским и богос-лужбеним животом Цркве.У том смислу се изражава забринутост у вези са наставком изо-станка воље надлежних државних власти да у школске планове и програме уврсте вјеронауку за сву дјецу и вјернике, који желе да у просвјетним установама изучавају своју вјеру и напајају се са својих духовних извора. Тим прије, што се у свим државама ре-гиона, и у онима у Европској унији, које се појављују као узор на-шим политичким вођама, настава вјеронауке у школама сматра једном од обавеза државе у погледу основних права које имају грађани Европе.Са жаљењем и негодовањем се констатује чињеница да се у Црној Гори још увијек не доноси Закон о црквама и вјерским заједницама и да се не придаје довољно пажње биоетичким и другим моралним консеквенцама у процесу доношења но-вих законских решења. По питањима чедоморства (абортуса)

САОПШТЕЊЕ­СА­САБРАЊА­СВЕШТЕНСТВА­И­МОНАШТВА­МИТРОПОЛИЈЕ­ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

Манастир Ждребаоник, 26/13. децембар 2009.

и вјештачке оплодње у Европи и свијету се воде жестоке јавне расправе, док у Црној Гори, чини се, за то нема ни спремности ни воље.Слична ствар је и по питању повратка отете и узурпиране имо-вине цркава, вјерских заједница и грађана у вријеме бившег комунистичког режима. У Црној Гори ништа није урађено у по-гледу повратка или праведне накнаде неправедно одузете црквене имовине. Напротив, наставља се њено узурпирање и игнорисање од једног броја државних и локалних институција. Изражено је заједничко увјерење да такав начин опхођења пре-ма Митрополији као најзаслужнијој за слободарску традицију и просвећење народа у Црној Гори, није у складу са јавним опредјељењем за напредак и успостављање праведног и од-говорног друштва. Подсјећамо да Митрополија црногорска-приморска као насљедница непрекинутог континуитета од оснивања светосавске Зетске епископије у манастиру Св. Архан-гела на Превлаци код Тивта, ових дана прославља пуних 790 го-дина постојања и дјеловања, шти је чини једном од најстаријих институција на овим просторима уопште. Тај јубилеј ће бити обиљежен важним научним скупом ‘’Древно хришћанско и све-тосавско наслеђе у Црној Гори’’ 17. јануара 2010. у манастиру Св. Архангела на Превлаци код Тивта. Наглашавамо и дискриминаторски однос према Богословији Св. Петра Цетињског на Цетињу као најстаријој просветној институцији у Црној Гори и позивамо надлежне да најзад озбиљно размотре и приступе рјешавању проблема издавања дозволе за нову зграду Богословије, као и враћању зграде Његошеве Биљарде као зграде Цетињске богословије.Користимо прилику и да још једном јавно укажемо пажњу на, чини се, недовољан степен опрезности према питању изградње хидроцентрала на Морачи. Предложени пројекти не пружају довољно сигурности у сфери еколошке, безбједносне и културно-историјске заштите. Очигледно је, да се недостатак искрене бриге, а искључива тежња за профитом може показа-ти многоструко штетнијим од брижног и пажљивог односа пре-ма животној средини и историјским вриједностима. Остајемо на становишту да манастир Морача не смије ниједног тренутка бити угрожен и препуштен случају. Модел мини хидроцентрала примјењен у самом манастиру се поставља као једно од могућих рјешења валоризације хидро потенцијала ријеке Мораче.И даље остаје врло проблематичан однос одређених државних адреса, јавних дјелатника и медија према устројству Православ-не Цркве, тачније, према њеном грађанском и уставном праву да самостално уређује своју унутрашњу структуру. Њихов игно-рантски, а, бојати се, и злонамјерни однос према Цркви, исказују подршком псеудорелигиозној националистичко-шовинистичкој организацији, која себе бесправно, неканонски, неуставно и не-

признато од било које Православне Цркве назива тзв. ‘’ЦПЦ’’. Понављамо, по ко зна који пут, да свеш-тенство Митрополије, слиједећи канонски поредак и императив очувања јединства са свом пуноћом васељенске Цркве оштро осуђује и одбацује било каква тобожња чинодејства лажних свештеника те организације и подсјећа све православне вјернике да је сваки обред те организације лажан, невалидан и непризнат, не само у Митрополији, него у цијелом Православљу. То потврђују и стални братски односи и литургијско јединство Митрополије црногорско-приморске и њеног надлежног Архијереја са бројним патријарсима и јерарсима Православне Цркве, посљедњи пут исказано прије само неколико дана на Међуправославној припремној конференцији у Шамбезију, на коме је у име наше помјесне Цркве учествовао Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.Позивамо све државне и локалне званичнике, међународне и дипломатске представнике, оста-ле јавне дјелатнике, као и медије у Црној Гори да се угледају на православне вјернике у Црној Гори, који се не двоуме по питању Православне Цркве у Црној Гори, и то показују својим непрекидним присуством у црквама и манастирима Митрополије црногорско-приморске и Епископија: будимљанско-никшићке, милешевске и захумско-херцеговачке. Свештенство ове Митрополије неће учествовати у понижавању Православне Цркве на овим простори-ма и убудуће ће свједочити љубав, истину и правду Божију, као што је и досад чинило, чувајући јединство Цркве, не ширећи мржњу и нетрпељивост према браћи и суграђанима других вјероисповијести. Зава-де међу браћом, комшијама и пријатељима су зло, с којим смо се, нажалост, у Црној Гори, неријетко срета-ли кроз историју. Управо ових дана, у сусрет празнику Рождества Госпо-да нашега Исуса Христа - Божићу требамо се мирити, а не дјелити, ни по нацији, нити икако другачије, већ се окупити на једном мјесту, око једног Дрвета Жи-вота – Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа и поздрављати се поздравом наде, радости и вјечнога живота:

МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! 57

јануар / 2010 / s

vetigora

pomen

Наш живот на земљи је само сјенка и санМонахиња (схимна) манастира Подластва, Еликонида Дацовић рођена 1926. у Брествици, околина Чачка, мирно предаде душу своју Господу 7. новембра, уочи Светог Димитрија. У овој древној светињи усрдно је служила Господу скоро четири деценије, а монашки живот започела је далеке 1951. године у манастиру Жича. Онима који су је знали, ова кратка вијест је довољна. Њихова срца ће преплавити њежност и ми-лина небеска, која се добија испуњавајући заповијест Божију: ”Љуби ближњег свог као себе самога”. Шта рећи о њој онима који је нијесу знали. Као прво дивно је бити монахиња. Живјети анђеоски живот на земљи. У сићушном тијелу се увјек крије велика мудрост и побож-ност, као дар Божији. У њој није било јарости, гњева, зависти, само трпљење, праштање и љубав. Увјек је са великом понизношћу гово-рила: ”Господе буди милостив мени грешној”. Вољела је да чита, била је жељна знања. Посебно добро је познавала црквено правило, они који су је знали памтиће њен умилни и анђеоски глас. Када је кади-ла своју собу, улазила је са кадионицом и у наше собе. Тада смо сви били радосни, удишући мирис тамјана, били смо испуњени љубављу према Господу и осјећали близину неба. Монахиња Еликонида је била душа манастира, зато је и добила милост од Бога, да уз сву могућу по-част буде испраћена са овог земаљског грешног свијета. Господе, даруј јој Царство Небеско! Вјечнаја памјат!

Сестринство манастира Подластва

Радава В. Бошковић 1979 – 2009Дана 19. новембра 2009. г. преселио се у вјечност Радава Бошковић. Покојни Радава је син Вука Бошковића и Милуше, родом Вуковић. Рођен је 14. јануара 1979. г. у Бијелом Пољу, Црна Гора, гдје је завршио основну школу. Ученик је друге генерације обновљене Богословије Светога Петра Цетињског на Цетињу. Сви су га знали као искреног, пожртвованог и неспособног да учини икакво зло или коме да одго-вори злом. Најкраће - увијек као човјека, те стога и није случајно да је свијетом промијенио путујући за Београд на сахрану блаженопочив-шему патријарху Павлу, проповједнику ријечи: ‘’увијек као људи - ни-када као нељуди’’. Покојни Радава је сахрањен 21. новембра на гробљу код Никољске цркве у Бијелом Пољу. То је дан Светог арханђела Ми-хаила, па стога можемо сви слободно рећи: Свети арханђеле Михаиле прати душу брата нашега Радаве до Царства Небескога. У општини Бијело Поље, 21. новембар 2009. г. је због смрти Рада-ве Бошковића и још двојице младића, који су погинули заједно са њим, проглашен за дан жалости. За нас у Богословији Светог Петра Цетињског и за све који су га знали, дан жалости ће трајати колико и ми. Управа Цетињске богословије

монахиња ЕЛИКОНИДА Дацовић

58

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

IZ SVIJETAПриредио: Славко Живковић

У ЗАТВОР

ЗБОГ ВЈЕРЕМарјам Ростампур и Марзије Амириза-де налазе се од 5. марта у злогласном затвору Евин у Техерану. Њихов једини злочин је хришћанска вјера и одбијање да се врате у Ислам. Првобитно су опту-жене и за ‘’дјеловање против држав-не сигурности’’ и ‘’учествовање у про-тивзаконитим окупљањима’’. Када су 9. августа на суду одбиле да се одрекну своје вјере судија их је вратио у ћелију ‘’да размисле о томе’’, саопштава извор који је био у контакту са члановима по-родице.Налазе се у ћелији са 20 других жена и обијема је здравље нарушено, али им није пружена ни основна медицинска помоћ.

МИЛИОН СВИЈЕЋА ЗА НЕРОЂЕНУ ДЈЕЦУМилион свијећа је запаљено на улица-ма Сарагосе навече 7. новембра. Сва-ка свијећа симболизује дијете, које због абортуса није дошло на свијет.Милион – тачно толико дјеце је убијено од времена доношења закона о абор-тусима 1985. године. Најстарије од њих би сада имало 24 године.Игнасио Гарсија Јулија, координатор акције у Мадриду је 17. октобра прочи-тао ‘’Манифест у заштиту живота’’. Више од 3000 добровољаца је запалило свијеће, дужином скоро 4 км. Кампања ‘’Милион свијећа’’ протекла је у окви-ру Четвртог међународног конгре-са Pro-Life, који је завршен у недјељу. У њему су учествовали представници из 14 земаља, медицинари, правници, по-литичари, антрополози. Важан елеме-нат програма су исповјести жена које су имале абортусе.

ЛИТИЈА ОКО ЗЕМЉЕНеобична литија са иконом Мајке Божје ''Знамење'' окружила је око Земље. 30. септембра са космодрома Бајконур, лансиран је космички брод ''Савез ТМА-16'', који је допремио икону Бого-родице на међународу космичку ста-ницу, саопштава за Интерфакс-Религија,

научни центар ''Галактика'' који је ини-цирао пројекат.Литија је завршена 11. октобра. Икона је направила 176 обртаја око Земље. Пројекат је остварен уз благослов Патријарха Кирила и уз подршку Цен-тра националне славе Русије, Фон-да Андреја Првозваног и ракетно-космичке корпорације ''Енергија''.

РИЛСКИ МАНАСТИР ЋЕ ИМАТИ СОП-СТВЕНУ ХИДРОЦЕНТРАЛУ

Братија Рилског манастира – најпоштованије обитељи у Бугарској, припрема се да произведе еколошки чисту електричну енергију, уз помоћ сопствене мини хидроелектране сна-ге 1,25 мегавати. Бугарски министар за економију, енергетику и туризам Трајчо Трајков у Лондону је потписао уговор о помоћи од 2, 9 милиона евра, које ће за тај пројекат дотирати Европска Унија, саопштава Регионс.Ру Пројекат има двојаки циљ: да обезбиједи еколош-ко електро-снадбијевање манастира и да продајом остатка енергије омогући рестаурацију манастирских здања и других објеката, који се налазе на пла-нини Рили.

ФОРУМ ПРАВОСЛАВНЕ ЖЕНЕ Више од 1300 депутата окупило се 3. де-цембра на Први сверуски форум пра-вославне жене у храму Христа Спаса у Москви, саопштава Интерфакс. У про-граму учествује више од 200 женских организација из разних дјелова Русије. Тема форума је мисија жене у духовно-моралној обнови Русије.Учесници сусрета су расправљали о проблему васпитања дјеце у породи-ци и школи, о улози жене у социјалном служењу и у Цркви, савладавање социјалних порока, перспективе консолидације православног женског покрета.''Жене учествују у свим сферама живо-та, било да је то управљање државом, или рад у политичким партијама. Читав социјални систем, педагогија, скоро сва медицина, леже на женским плећима'', казао је, између осталог, отац Всеволод Чаплин.

ВЛАДИМИР ПУТИН: ЖИВОТ ЈЕ ДАО СВЕВИШЊИ

Премијер Руске Федерације Влади-мир Путин позива да се цијени сва-ки проживљени дан, јер је сам живот даровао Свевишњи. ''Ја сматрам да је сама чињеница, што живимо, већ срећа коју нам је дао Свевишњи'', ка-зао је В. Путин 4. децембра за вријеме комуникације са Русима у директној ТВ и радио емисији, одговоривши на питање 16-годишње дјевојке о томе да ли он памти сваки свој срећан дан. По премијеровим ријчима, ''ми увијек заборављамо да је живот коначан. А ако то запамтимо, тада ћемо схватити, да је саки проживљени дан – срећан'', додао је он.

ПРОНАЂЕНА СТАРА СИНАГОГА

Археолози су у израелском селу Маг-дала пронашли синагогу, у којој је мо-гао проповиједати Спаситељ. ''Синаго-га из тог времена је веома риједак про-налазак. У вријеме када је још постојао Јерусалимски храм, синагога није била само мјесто богослужења, колико цен- 59

јануар / 2010 / s

vetigora

IZ SVIJETA IZ pomjesnih crkava

тар градског духовног живота. И при-родно је, да је бивајући у Магдали, Хри-стос тамо могао проповиједати'', каже руководилац радова Дина Гони. Мјесто Магдала је познато по томе што се тамо родила и расла света Марија Магдали-на.

ПАПА СЕ СРЕО СА ПОГЛАВАРЕМ АЛ-БАНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Папа римски Бенедикт XVI се 4. децем-бра у Ватикану срео са Архиепископом тиранским и све Албаније Анастасијем, саопштава Благовест-инфо. Обраћајући се албанском првојерарху, понтифи-кат је казао да обје Цркве треба да поклоне више пажње ономе што их сједињава у вјери. У свом говору Папа је истакао подвиг албанских хришћана

- било католика или православаца, који су у другој половини ХХ вијека сачува-ли живу вјеру, без обзира на жестоко гоњење од стране аетистичког режима.

НАГРАДА И ЈЕРМЕНСКОМ ДУХОВ-НОМ ПОГЛАВАРУ7. децембра по благослову Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила – предсједника Старатељског савјета Међународног фонда јединства православних наро-да, у згради Фонда одржан је састанак на коме су размотрене кандидатуре за додјелу награда Међународног фон-да јединства православних народа која носи име Патријарха Алексија ''За ис-такнуте дјелатности у јачању јединства православних народа. За утврђење и продужетак хришћанских вриједности у животу друштва'' за 2009. годину, у номинацији ''Глава Цркве''. Донијета је одлука да се награда у тој номинацији додијели Патријарху и Католикосу све

Јерменије Гарегину II.Дакле 21. јнауара на Х јубилејној церемонији додјела награда Фонда, че-тири лауреата ће примити награде. По-ред Патријарха Гарегина II, награде ће примити предсједник Руске Федерације Дмитриј Медведев, режисер Емир Ку-стурица и Свето-Владимирска духовна академија из Њу-Јорка.

ХРИШЋАНСТВО ОСТАЈЕ НАЈПРОГОЊЕНИЈА РЕЛИГИЈА НА СВИЈЕТУХришћанство остаје најпрогоњенија религија у свијету. То је саопштила глав-на канцеларија католичке организације ''Црква у невољи''. Скоро 80% од свих случајева религиозних прогона у свијету подносе хришћани, независно од деноминације. Најчешће због вјере убијају у Ираку, Индији, Нигерији, Паки-стану и Египту. Висок проценат гоњења је условљен и тиме што је хришћанство највећа религија на свијету. Данас се око 2 милијарди људи декларише као хришћани, 1,5 милијарди као мусли-мани, а хиндуизам исповиједа око 1 милијарда људи.Према подацима истраживања, ове го-дине су очевидне двије тенденције. Прво, смањује се број прогона од стра-не атеиста, а порастао је број прогона из религиозних мотива. У земљама, као што су Пакистан, Нигерија, Саудијска Арабија и Египат, хришћани су под-вргнути нападима екстремиста, који теже да успоставе исламску државу.

НЕВЈЕРОВАТНО, АЛИ ИСТИНИТОСједиште Секретаријата за улазак Тур-ске у Европску Унију је зграда одузе-та од Православне Цркве 90-тих годи-на. Зграда се налази у Истанбулу, у крају Ортакој.Прије конфискације, ова зграда је слу-жила као основна школа за православ-ну мањину. Заједница у Ортокају је уло-жила тужбу пред судом у Истанбулу, али пресуда још увијек није донесена. У случају негативног исхода, планирају да уложе жалбу у суду у Стразбургу. Секретаријат је свечано отворен у при-суству премијера Ердогана и више зва-ничника.Овај догађај је изазвао толико комешања у дипломатским круговима у Бриселу да је дан уочи отварања виши владин званичник посјетио патријарха Вартоломеја да би га обавијестио да ће одлука суда бити поштована.

10 ГОДИНА ОД ХИРОТОНИЈЕ АРХИЕ-ПИСКОПА ТОКИЈСКОГ Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил честитао је Митропо-литу токијском и цијелог Јапана Данилу 10 година од архијерејске хиротоније.‘’Поводом 10 година од Ваше архијерејске хиротоније шаљемо Вам наше срдачне честитике са мо-литвеном жељом да вас прати добро здравље, срећа, Божја помоћ у даљој архипастирској служби на високом и одговорном мјесту поглавара Јапанске аутономне Православне Цркве’’, каже се у честитки Његове Светости.‘’Веома сам срећан кад видим добре плодове Вашег рада. Нарочито бих хтио да истакнем да Ви достојанствено настављате мисију просвјећивања земљака светом Јеванђелском исти-ном, дајете свој допринос дјелу цркве-ног свједочанства о непролазним ду-ховним вриједностима, историјском и културном наслеђу православља, укрепљујете добросусједске односе између наших земаља и народа.’’

У МОСКВИ УБИЈЕН СВЕШТЕНИК ДА-НИЛО СИСОЈЕВ

Непознати починилац 19. новембра на-вече је пуцао у настојатеља храма Св. Апостола Томе у Москви, познатог ми-сионара оца Данила Сисојева. Начел-ник за истрагу Анатолиј Багмет је саоп-штио да мотиви убиства могу бити раз-личити, али да су вјероватно религиоз-не природе.О. Данило је сахрањен 23. новембра на Кунцевском гробљу у Москви. Опе-лу које је служено у цркви Светих апо-стола Петра и Павла присуствовао је и Свјатјејши Патријарх московски и 60

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

Приредио: Славко Живковић

све Русије Кирил. ‘’Убиство оца Дани-ла Сисојева свједочи о узвишености и сили православног идеала, за који је он дао свој живот’’, рекао је Патријарх. ‘’Веома често насиље је уперено про-тив онога који свједочи о Богу и исти-ни. Када мржња замагли поглед и по-нестане аргумената, они се с насиљем устреме на оне који говоре о Богу и ис-тини. Не могавши да се својим глава-ма и срцима супротставе свештеникој ријечи, излили су бујицу клевета и па-кости, чак подигли и руку на њега.’’По његовим ријечима ‘’када је неко убијен за Божију истину, то зна-чи да ова истина боли оне који јој се супротстављају и да има велику силу’’.Један од клирика у цркви Светих апо-стола Петра и Павла у којој је служено опело, је и отац пострадалог свештени-ка, отац Алексеј Сисојев.Током три дана након убиства, хиљаде Московљана је прошло кроз цркву Све-тог апостола Томе и опростило се са својим вољеним свештеником. Отац Данило је имао 35 година и оста-вио је за собом жену и троје дјеце. Био је познати мисионар, и као стручњак за питања ислама учествовао је у бројним дискусијама са припадници-ма ове религије. Неки од муслимана који су учествовали у овим дискусијама су се касније обратили у Православље. Прве пријетње на његов рачун су сти-гле прије четири године, пошто је ушао у јавну расправу са Вјачеславом Поло-сином, бившим православним свеште-ником, који је примио ислам. Отац Да-нило је познати аутор радова ‘’Брак са муслиманом’’ и ‘’Православни одговор исламу’’.О смрти мог мужа – порука матушке Јулије, супруге оца Данила СисојеваДраги моји, хвала вам на подршци и мо-литвама. Ово је бол који се не може из-разити ријечима. То је бол оних који су стајали под Крстом Спаситеља. Али, то је и радост коју говор не може пренијети... то је радост оних који су дошли пред празну гробницу. Смрти, гдје ти је жалац? Отац Данило је неколико годи-на унапријед предсказао своју смрт. Увијек је желио да буде достојан му-чеништва, и Господ га је удостојио тог вијенца. Они који су га убили хтјели су да пљуну Цркви у лице, као што су нека-да пљунули у Христово лице, али нису успјели, јер је пљунути у лице Цркве немогуће. Отац Данило се успео на своју Голготу у истој цркви коју је по-

дигао, цркви којој је посветио сво своје вријеме и сву своју снагу. Убили су га као древне пророке – између олтара и жртвеника, и удостојио се мученичког звања. Умро је за Христа, Коме је служио свом снагом.Често ми је говорио да се боји да неће имати довољно времена да уради све. Журио је. Понекад, као људско биће, знао је да погријеши, али никада није гријешио у оном главном, цијели живот посветио је Њему.

Нисам разумијела зашто жури. Последње три године радио је констант-но, без одмора. Жалила сам се, жељела сам, макар понекад, једноставну срећу, да мој муж и отац моје дјеце буде са нама. Али за њега је био припремљен други пут.Говорио је да ће бити убијен. Питала сам га ко би тада бринуо о нама. О мени и троје дјеце. Рекао је да ће нас оста-вио у сигурним рукама. ‘’Оставићу вас Мајци Божијој. Она ће бринути о вама.’’Временом, заборавила сам ове ријечи. Рекао је у којим одеждама жели да буде сахрањен. Ја сам се нашалила да не би требало да причамо о томе, јер не зна-мо ко ће сахранити кога. Рекао је да ћу ја сахранити њега. Једном када смо раз-говарали о сахранама, рекла сам да ни-када нисам била на сахрани свештени-ка. Он је одговорио: ‘’Не брини, бићеш на мојој.’’Сада се сјећам многих ријечи, које тек сада добијају смисао. Моје су недоуми-це разријешене, неразумијевање рас-пршено. Нисмо се опростили у овом животу, нис-мо тражили опроштај једно од другог, нисмо се загрлили. Био је то обичан дан: ујутро је отишао на Литургију и више га нисмо видјели. Зашто тог дана нисам отишла у цркву код њега? Хтјела сам, али сам ипак одлучила да спремим ве-черу и успавам дјецу. Због дјеце нисам отишла - Рука није дозволила да одем. Осјећала сам као да се тамни облаци скупљају над нама. Последњих дана трудила сам се да што више времена

проведем са њим. Последње седми-це размишљала сам само о смрти и животу после смрти. Нисам мог-ла ни једно ни друго да смјестим у главу. Тог дана у глави су ми се појавиле ријечи ‘’Смрт дише за вра-том’’. Тако ми је било тешко последњу седмицу, као да се огроман терет нава-лио на мене.Нисам сломљена. Он ме подржава, осјећам као да стоји поред мене. У то вријеме казали смо једно другом толи-ко њежних ријечи, колико нисмо изго-ворили цијелог живота. Тек сада схва-там колико смо се вољели. Четрдесетодневни помен оцу Дани-лу пада у навечерје његовог имендана и славе будућег храма – Светог проро-ка Данила. По пророштву једног Стар-ца, храм ће бити изграђен, али отац Да-нило неће служити у њему. Други дио се испунио.

РАЗОРЕН ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ22. новембра у Ташкенту је срушен пра-вославни храм Светог Александра Не-вског. Уништење храма и историјских споменика везано је за тежњу власти да поводом 20 година оснивања Репу-блике Узбекистан, ликвидирају све тра-гове присуства Руске империје на тој територији.У центру узбекистанске престони-це срушена је црква Светог Алексан-дра Невског, изграђена 1898. године, по пројекту архитекте Алексеја Бенуа, саопштава Нови регион, позивајући се на Uznews.net. Сада ће се на мјесту разрушеног храма, на иницијативу предсјединка Каримова, појавити сав-ремена административна зграда.

СВЕШТЕНИЦИ У АРМИЈИ Војни свештеници ће се појавити до краја ове године у свим пограничним базама руских Оружаних снага и на Сјеверном Кавказу, а 2010. године војно свештенство ће бити свуда у саставу Оружаних снага Руске Федерације, са-општава за РИА Новости, замјеник ми-нистра одбране Руске Федерације Николај Панков.

НОВИ СВЕТИТЕЉ ЈЕРУСАЛИМСКЕ ЦРКВЕ29. новембра Блажењејши Патријарх светога града Јерусалима и све Палести-не Теофило III, уз присуство огромног 61

јануар / 2010 / s

vetigora

броја покло-ника, служио је у храму Све-

те Фотиније Самарјанке у Си-

хему Божанствену Литургију.

Прије литије, Блажењејши Патријарх Те-офило је прочитао одлуку Светог Сино-да Јерусалимске Цркве о прослављењу у лику светих новомученика Филумена, који је пострадао 16/29. новембра 1979. године. На дан Светог апостола Матеја, убице су упале у манастир. Оцу Филумену су сјекиром по лицу нанијели двије крсто-образне ране, ископали му очи и поки-дали прсте десне руке на комаде.

У НАГОЈИ СЕ ЗАВРШАВА ИЗГРАДЊА ХРАМА БОГОЈАВЉЕЊА

Парохија Нагоја се налази у Западнојапанској епархији. Историја православља постоји у том мјесту од 1880. године. Садашња домска црква Нагоје, подигнута је послије Другог свјетског рата и већ деценијама не може да прими велику и сложну право-славну општину тог двомилионског гра-да. Од 1980. године парохијани су поче-ли да скупљају средства за подизање већег храма. На љето 2009. године почела је дугооче-кивана изградња, а у јуну 2009. године постављен је камен темељац. Храм ће бити освештан 11. јануара 2010. године. Церемонијом освећења ће началство-вати Епископ сендајски Серафим (Цуд-зие).

ХРАМ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦЕ ЕКАТАРИ-НЕ У РИМУ

6. децембра 2009. године, први пут послије великог освећења, које је било 24. маја ове године, римски храм који је посвећен светој великомученици Екатарини, обиљежио је свој престони празник. Свечаности су биле пренијете са 7. децембра у недјељни дан.Божанственом Литургијом је начал-ствовао Архиепископ корсуњски Инокентије, управник парохија Ру-ске Православне Цркве у Италији. Сас-луживали су му Митрополит сасим-ски Генадије (Константинопољска Патријаршија), Епископ Силуан, управ-ник парохија Румунске Православне Цркве у Италији, секратар за управу парохија Бугарске Православне Цркве у Западној Европи, јеромонах Климент.

ПАТРИЈАРХ КИРИЛ ''ЧОВЈЕК ГОДИНЕ'' ЗА 2009. ГОДИНУ9. децембра обнародован је списак ла-уреата Националне награде ''Човјек го-дине'' за 2009. годину. Његова Светост Патријарх московски и све Русије Ки-рил проглашен је за лауреата премије у номинацији ''Религија''. Звање ''Човјек године'' додијељено му је за истакнути допринос у духовни препород Русије, саопштава Патријархија.ру.Ове године уз поглавара Руске цркве, лауреати награде ''Човјек године'' су постали: предсједник Владе Руске Федерације, В. В. Путин, предсједник Ру-ске Федерације Дмитриј Медведев, ко-мандир Сјеверне флоте вице-адмирал Н. М. Максимов, тренер хокејашке репрезентације Русије В. А. Биков, сли-

кар Д. А. Бељукин, филмски режисер В. В. Бортко и низ других културних, науч-них и других посленика.

Награђени добијају дипломе и сребрни крст који је копија Георгијевског крста.

НЕМА ПРОМЈЕНЕ КАЛЕНДАРА БУГАР-СКЕ ЦРКВЕПортпарол Светог Синода Бугарске Православне Цркве је демантовао вијест да Бугарска Црква разматра по-вратак на Јулијански календар.Епископ Неофит је у уторак, након засиједања Светог Синода, изјавио: ''Ово питање уопште није било на днев-ном реду, и не долази у обзир да захтјев једне парохије утиче на промјену ка-лендара''.Вијест да ће Свети Синод Бугарске Цркве размотрити захтјев једне од парохија да се поново уведе Јулијански календар појавила се у медијима среди-ном новембра.

ОДЛИКОВАЊЕ ЗА ПАТРИЈАРХА АЛЕКСАНДРИЈСКОГПатријарх Александријски и све Афри-ке Теодор II, који се налази у званичној посјети Грчкој, одликован је у уторак осмог децембра Великим крстом Све-тог апостола Павла, током ванредног засиједања Светог Синода Грчке Цркве.Архиепископ Атински и све Грчке Јероним, који је топло доче-као првојерарха Александријске Патријаршије, изразио је одлуч-ност Грчке Цркве да настави под-ршку значајног и тихог мисионарског рада Александријске Цркве. Архиепи-скоп је овом приликом патријарха Те-одора описао као ''изузетну личност'' и примјер ''служења, љубави и жртве''.

IZ pomjesnih crkava

62

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

iz ota~astvene crkve Приредио: Славко Живковић

МАЛО ОСВЕЋЕЊЕ ЦРКВЕ СВЕТОГ КНЕЗА ЛАЗАРА

На дан Светог апостола Јакова, првог епископа јерусалимског, Његово Пре-освештенство Епископ нишки Госпо-дин Иринеј обавио је мало освећење придворне цркве Светог кнеза Лазара у Крушевцу, поводом завршетка радо-ва у цркви и црквеној порти, и одлико-вао Орденом Светог цара Константина најзаслужније дародавце и неимаре.‘’Данас смо у овом храму поводом об-нове цркве Лазарице, драгуља нашег духовног наслеђа, да Богу благодари-мо што је учињено, и људима кроз које је Господ деловао... Ми смо жива Црква. Нека би дао Господ да то увек чинимо, и ми и овај град, наш народ и цео род хришћански’’, рекао је владика Иринеј.

И ТО СЕ ДОГАЂА У НОРМАЛНИМ ДРЖАВАМА

У среду, 11. новембра 2009. године са почетком у 12 часова ће се у манасти-ру Свети Прохор Пчињски одржати свечана примопредаја Козјачке шуме од стране досадашњег корисника ЈП ‘’Србијашуме’’ манастиру Свети Про-хор Пчињски, од кога је одузета послe II светског рата од стране комунистич-ких власти. Примопредаји ће са сарад-

ницима присуствовати: Његово Пре-освештенство Епископ врањски Го-сподин Пахомије, господин Владимир Тодоровић, директор Дирекције за реституцију, господин Душко Полић, генерални директор ЈП ‘’Србијашуме’’.

ПРЕДСТАВНИЦИ ВЈЕРА КОД ПРЕДСЈЕДНИКАЊегово Преосвештенство Епи-скоп зворничко-тузлански Госпо-дин Василије, предсједавајући Међурелигијског вијећа БиХ, посјетио је 9. новембра 2009. године, са надби-скупом врхбосанским кадриналом Вин-ком Пуљићем, муфтијом сарајевским Хусеином Смајићем и предсједником Јеврејске општине Сарајево Борисом Кожемјакином, премијера Федерације Босне и Херцеговине господина Му-стафу Мујезиновића.

Током сусрета разговарано је о изградњи нове зграде Економског фа-култета Универзитета у Сарајеву, што би резултирало и враћањем згра-де некадашње Богословије Српској Православној Цркви.

ЈУБИЛЕЈ СРПСКЕ ПАРОХИЈЕ У ШВАЈЦАРСКОЈ21. новембра у Цириху је обиљежено 40 година од оснивања прве у тој земљи православне парохије Српске Православне Цркве, саопштава агенција ‘’Kipa’’. Свечано богослужење и празнични програм су одани у православној Свето-Тројицкој цркви у Цириху.Српска православна парохија у Швајцарској је основана 1969. године под патронатом три швајцарске цркве у Берну.Од 1973. године српска парохија је заузимала дио просторија цркве Нојминстер у Цириху. Ту се налазио културни, социјални и администра-тивни центар православних Срба који живе у Цириху.

УСТАШКИ ГРАФИТИ НА ЦРКВИ У ЗАДРУУ недјељу 29. новембра 2009. године на зиду право-славне цркве Светог пророка Илије у Задру поново су осванули усташки гра-фити у виду слова ‘’U”.

Један од графита је висине око 2.5 м и отприлике исте ширине. Надлежни свештеник Петар Јовановић пријавио је случај полицији, која је изврши-ла увиђај на лицу мјеста и која ће по-вести истражни поступак против починитеља овог вандалског чина.

ОБНОВА ФРЕСАКА У КРУПИСа благословом Његовог Преосвеш-тентва Епископа далматинског Г. Фотија у току новембра извршени су истражно-санацијски радови на фре-скама манастира Крупе. Фреске су из прве половине XVII вијека и рад су чу-веног иконописца и хиландарског мо-наха Георгија Митрофановића.

Извођач радова је Хрватски рестаура-торски завод Загреб - одјел Сплит, а фи-нансирало их је Министарство културе Републике Хрватске. У току 2010. годи-не планирано је да се радови наставе и да се изврше заштитно грађевински радови на цркви Успенија Пресвете Бо-городице у манастиру Крупи.

ВЛАДИКА ИРИНЕЈ У ВЕЛИНГТОНУУ оквиру архипастирских посјета, Његово Преосвештенство Господин Иринеј посетио је и Нови Зеланд у вре-мену од 13. до 16. новембра ове го-дине. Последњи пут владика је посе- 63

јануар / 2010 / s

vetigora

РУСКИ ЕПИСКОП НИКОН ПОСЈЕТИО ЦЕТИЊСКИ МАНАСТИР

Епископ липецки и елецки Руске Пра-вославне Цркве Преосвећени Госпо-дин Никон посјетио је 21. новембра Цетињски манастир, у ком је пово-дом празника Светог архангела Ми-хаила, са свештенством Црногорско-приморске митрополије служио Све-ту Архијерејску Литургију. У току Литургије пререзани су славски ко-лачи свечара, а настојатељ Цетињске обитељи архимандрит Лука вјернима се обратио пастирском бесједом.

‘’Ми, људи на земљи, имамо слику за подстицање и достизање побожно-сти, слику Светих анђела Божјих. Они су око престола Божјег и упијају сла-ву Његову да би је проширили нама који је овдје на земљи гледамо као у огледалу, као у загонетки... Њему бесмртном човјекољупцу анђелске силе приносе неућутни славопој у вјекове вјекова. Нама људима нека њихова небеска пјесма буде сли-ка какав треба да буде и наш однос према Њему. Нека празник небеских сила буде празник нашег небеског призвања да кроз њих и заједно са њима прослављамо Бога Оца и Сина и Светога Духа’’, рекао је отац Лука честитајући празник вјерницима.

ЦЕТИЊСКИ ЈЕРОМОНАХ МЕТОДИЈЕ ПОСТАО ПРОТОСИНЂЕЛМјестобљуститељ Патријарашкога трона, Његово Високопреосвеш-тенство Митрополит црногорско-

приморски Г. Амфилохије, служио је 21. новембра Свету Архијерејску Литургију са парастосом Патријарху Павлу у манастиру Светог архиђакона Стефана у Сланцима код Београда.

У току Свете Литургије митропо-лит Амфилохије рукопроизвео је јеромонаха Методија (Остојића), сабрата Цетињског манастира, у чин протосинђела. Протосинђел Методије је посљедње двије годи-не провео старајући се о блажено-почившем Патријарху, а на сам дан његовог упокојења посљедњи пут га је причестио.

СЛАВА ХРАМА У САСОВИЋИМА КОД ХЕРЦЕГ НОВОГУ селу Сасовићи надомак Херцег Но-вог 21. новембра у цркви Светог ар-хангела Михаила прослављена је храмовна слава. Свету Литургију слу-жио је јереј Александар Папић, па-рох пођанско-сасовићки. Поред вјерног народа био је присутан и представник Општине Херцег Нови г. Арнаут Радован. У посљедњих неколико година вриједни мјештани уз помоћ при-ложника санирали су ограду око порте, поплочали велики дио пор-те, набавили ново звоно, г. Зрновић са својим сином поклонио је скупоцјени полијелеј. Планирано је да се у најскорије вријеме приступи поплочавању преосталог дијела пор-те и изградњи прикладне надстреш-нице. Вриједни домаћини припреми-ли су послужење за све присутне.

ИКОНОПИСАЧКА КОЛОНИЈА НА МИХОЉСКОЈ ПРЕВЛАЦИУ организацији Сабора иконописа-ца Србије током новембра у мана-стиру Светог архагела Михаила на

тио Нови Зеланд у новембру 2007. го-дине поводом обиљежавања двостру-ког јубилеја, 40 година од оснивања Црквене општине и парохије у Велинг-тону и 10 година од оснивања Мисио-нарске парохије за Окланд и Хамил-тон. На дан Св. бесребреника и чудот-вораца, Козме и Дамјана, Преосвећени владика је служио Свету Литургију уз саслужење мјесног пароха о. Љубе, свештеномонаха Мелетија из новоо-снованог грчког манастира из града Левина и протођакона Саше Чолића. Поред вјерног српског народа молит-веног учешћа узело је доста право-славних Руса.

ОБНОВА ЦРКВЕ У СУВАЈИ

Половином новембра завршена је прва фаза обнове цркве Светог цара Константина и царице Јелене у Суваји Крупској. По благослову Епископа бихаћко-петровачког Господина Хри-зостома, а залагањем црквеног одбо-ра на челу са г. Милорадом Мазалои-цом у мају 2008. године почела је обно-ва храма који је тада имао само зидове у висини око 2 метра. У току 2008. годи-не озидана је црква, а у току 2009. годи-не је озидан звоник, постављен је кров, освећено је и подигнуто ново звоно.

МИЛИОН ДОЛАРА ЦРКВИ СВЕТОГ САВЕМиле и Ела Косановић су завјештали фонд вриједан 1.06 милиона дола-ра српској цркви Светог Саве у гра-ду Мерилвил. Чек на овај износ пре-дат је оцу Марку Матићу, старешини цркве Светог Саве, током прославе 95-годишњице парохије.Госпођа Ела Косановић се упокојила у марту ове године у својој 91. години, а господин Миле Косановић, прошле го-дине у 92. години. Пар је живио у граду Гери, гдје је парохија и основана.

iz ota~astvene crkve

64

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

Hronika mitropolijeПриредио: Рајо Војиновић

Михољској Превлаци одржана је иконописачка колонија на којој су између осталих учествовали ико-нописци Предраг Ратковић, Бобан Вељковић, Војислав Луковић, Вла-димир Ћетковић, Зоран Лазаревић и Сузана Парента.У конаку великог светилишта наше Цркве током осам радних дана ико-нописци су сликали на тему Праз-ници. Вредни уметници оставили по један свој рад на дар манастиру, са молитвеном жељом да се у овој светињи и наредних година окупљају усавршавајући се у богоугодној умет-ности.

ОСНОВАНО КОЛО МИЛОСРДНИХ СЕСТАРА ‘’КРАЉИЦА МИЛЕНА’’

Благословом Митрополи-та црногорско-приморског Г. Амфилохија на Цетињу је 28. но-вембра основана добротворна организација Коло милосрдних се-стара ‘’Краљица Милена’’.За предсједницу Управног одбора из-абрана је Гордана Вулетић, Дражена Борозан изабрана је за секретарицу организације, а послове благајнице обављаће Емилија Пунгартник.Осим њих, у Управни одбор су иза-бране: Хајдана Вукотић, др Биљана Ивеља, Биљана Шушкавчевић и Тина БурићЧланице Кола су одлучиле да својој организацији дају име краљице Ми-лене Петровић због тога што је она у вријеме ратних сукоба њеног вре-мена учествовала у лијечењу и његовању рањеника.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-ЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУВисокопреосвећени Митропо-лит Амфилохије, мјестобљуститељ Патријарашког Трона СПЦ, служио је 29. новембра са свештенством Митрополије Свету службу Божију у Цетињском манастиру.Говорећи о празнику Светог апо-

стола и јеванђелисте Матеја, Влади-ка је рекао да он описује као оче-видац догађаје из живота Христо-вог. ‘’Он покушава да изабраном Божјем народу Јеврејима покаже да је све оно што се догодило с Хри-стом било остварење онога што су јеврејски пророци записали, што је записао и прорекао боговидац, тајновидац и законодавац Мојсије... Није случајно да се одмах на почет-ку Матејевог Јеванђеља помињу Да-вид и његова лоза светородна, која је, преко Пресвете Дјеве, изњедрила Го-спода по тијелу и да се помиње Ав-раам праотац, који се с правом нази-ва оцем вјерних. Њега спомињемо, не само као онога који је носилац тога родослова, него га спомињемо као онога који је у исто вријеме до-био откривење да ће се родити из његовог кољена Месија... Утолико је значајније Матејево свједочанство што је он очевидац. Најистинитија су свједочанства очевидаца. Он је ви-дио Господа, он је живио са Господом, он је чуо позив Господњи, он је то своје свједочење о Христу потврдио, не само записаним ријечима, него га је запечатио својом крвљу. У томе је значај апостола и јеванђелиста Матеја’’.

Поводом имендана сабрата Цетињског манастира монаха Матеја, у току Светог богослужења пререзан је славски колач.

МОНАШЕЊЕ У МАНАСТИРУ СВЕ-ТОГ НИКОЛЕ НА ОБОДУМитрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије замонашио је 1. де-цембра у чин мале схиме у манасти-ру Светог Николе на Ободу – Ријека Црнојевића послушницу овог ма-настира Ираиду Суботину давши јој монашко име Нина, по Светој Нини, рођаци Светог великомученика Георгија. Монашењу је присуство-вало бројно свеш-тенство, свештено-монаштво и мо-наштво из дру-

гих манастира Митрополије.‘’Монаси су људи који велику ис-тину о пролазности и ништавилу људскога живота, али и о милости Божјој, на вријеме схвате’’, рекао је митрополит Амфилохије. ‘’Они себе сагледају са тачке гледишта која се зове вјечност. Они виде шта је то због чега човјек треба да живи и ради чега се рађа, виде чему човјек треба да служи, чему да се радује док је овдје на земљи.

Тако је и новопострижена сестра Нина сагледала себе са тачке гле-дишта вјечности и Царства Небес-кога, ради кога се и рађамо овдје на земљи. Примила је Крст Господњи на себе и послушала Ријеч Господњу, као што је то учинила и њена нова заштитница и покровитељка Све-та Нина равноапостолна... Нека би Господ Својом силом закрилио се-стру Нину, подарио јој здравље душе и тијела и дао јој радости и весеља, и крепости да непрекидно служи Господу, и срцем својим и душом својом и умом својим, попут њене не-беске покровитељке.’’

МОНАШЕЊЕ У МАНАСТИРУ ПРЕКОБРЂЕ3. децембра у току Божанствене Литургије у манастиру Прекобрђу митрополит Амфилохије је замо-нашио искушеницу Лари-су давши јој име Ксенија у част блажене Ксеније Пе- тро-градске.

65

јануар / 2010 / s

vetigora

Hronika mitropolije

Монахиња Ксенија (Лариса) је иначе поријеклом Рускиња из далеког Пер-ма. У почетку свог живота у Цркви била је везана за манастир на Бијелој Гори близу Перма, гдје се тада подви-завао игуман Данил Ишматов који је и њен духовник. Касније је по благо-слову свог духовника свој манастир-ски живот везала за Митрополију црногорско-приморску и манастир Светих Архангела у Прекобрђу - бли-зу манастира Морача. Нека би Го-спод дао дуг и плодоносан духовни живот у анђелском лику нашој новој сестри монахињи Ксенији.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-ЖИО У ДОБРСКОЈ ЋЕЛИЈИ

Поводом празника Ваведења Пре-свете Богородице, храмовске сла-ве манастира Добрска Ћелија код Цетиња, митрополит црногорско-приморски Амфилохије служио је у овом манастиру Свету Архијерејску Литургију.У току Литургије владика је у

ђаконски чин рукопо-ложио свршеног бо-

гослова Цетињске богословије и сту-

д е н т а Б о -

гословског факултета у Фочи Срђана Стефановића.‘’Кроз Пресвету Дјеву слава Божја је засијала као сунце свијету’’, рекао је Владика у бесједи вјерницима сабра-ним на богослужењу. ‘’Она је та која је родила то сунце, која је изњедрила Њега, вјечнога Бога, Дијете Младо, Предвјечнога Христа Бога нашега... Пресветој Дјеви ми се поклањамо и поштујемо њен Свети чудесни лик, и прослављамо оно што се догодило с њом и прослављамо Онога Који се од ње родио – Господа и Спаса наше-га Исуса Христа.’’Владика је у току Свете службе бла-гословио и пререзао славски ко-лач, а потом је служио помен свим упокојеним Добрљанима.

МОНАШЕЊЕ У МАНАСТИРУРУСТОВО

Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије замонашио је 4. де-цембра у манастиру Рустово у Паштровићима четири послушнице овог манастира у чин мале схиме. Ва-лентина Чизмовић добила је монаш-ко име Текла, Вјера Мрачевић – Теок-тиста, Лидија Никчевић – Теодотија, а Биљана Ђорђевић – Кикилија.Чину монашења присуствовало је бројно свештенство, свештеномо-наштво и монаштво, као и бројни вјерни народ из Митрополије и чита-ве Црне Горе.‘’Као што је Пресвета Дјева ушла у Светињу над Светињама, тако се да-нас догодило исто то чудо’’, рекао је владика. ‘’Наше сестре које су прими-ле ангелски лик удостојиле су се да и оне уђу у Светињу над Светињама и да постану богородичински ћивот Светиње Господње... Зато је човјек и створен – да буде ћивот, да буде оби-талиште славе Божје.’’М а - настир Русто-

во основан је 2003. го-дине око т а м о ш њ е г

Богородичиног храма, а у међувремену је изграђен храм Светих царских мученика Рома-нових и нови конаци са паракли-сом посвећеним Светом Бенедикту Нурсијском. Манастир већ има десе-так монахиња и неколико послушни-ца.

НОВА КЊИГА ОЦА ВЕЛИБОРА ЏОМИЋАПочетком децембра је, у издању издавачких предузећа ‘’Штампар Макарије’’ из Београда и ‘’Октоих’’ из Подгорице, објављена нова књига протојереја мр Велибора Џомића са насловом ‘’СРБСКА ЦРКВА, ЉОТИЋ И ЉОТИЋЕВЦИ’’. Уводно слово је напи-сао умировљени Епископ захумско-херцеговачки др Атанасије (Јевтић), а рецензенти су млади и идеолошки неоптерећени историчари др Вукић Илинчић и мр Жарко Лековић.Аутор се, на основу архивске грађе црквене провенијенције, на пре-ко 400 страница бави положајем Светог Архијерејског Синода СПЦ, архијереја и свештенства за вријеме наци-фашистичке окупације, а по-себно односом Димитрија Љотића и припадника Југословенског народ-ног покрета ‘’Збор’’ према Светом Си-ноду СПЦ, патријарху Гаврилу, ми-трополиту Јосифу, Светом Николају Жичком и другим архијерејима и свештенослужитељима у том перио-ду. У књизи је посебно наглашено да ни Свети Синод, ни архијереји, а ни огромна већина свештенства СПЦ није подржавала идеологију и по-литику Димитрија Љотића за време окупације, али и да су због таквог ста-ва изузетно били нападани од стра-не Љотића, Јонића и њихових след-беника.Период о коме је ријеч, а посеб-но нерасвијетљени односи у њему су деценијама представљали по-вод за различите нападе на Српску Православну Цркву. Књига оца Ве-либора Џомића успјешно одгова-ра на многе нетачно изречене судо-ве идеолошких историчара разли-читих опредјељења. Књига обилује до сада непознатим документима и до детаља и нијансирано описује то драматично вријеме, догађаје и лич-ности. Коначно је расвијетљена дуго година помињана бесједа Светога Владике Николаја на малом помену (а не на опијелу) Димитрију Љотићу.66

svetigora

/ 2

010

/ јану

ар

СВЕТИ НИКОЛАрад иконописачке радионице манастира Св. Луке у Жупи Никшићкој

· Црна

Гор

а 1,

20 €

· Ср

бија

100

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпс

ка 2

,5 К

М ·

· за Е

вроп

у 3,

5 €;

за

Ам

ерик

у $6

; за

Аус

трал

ију

10 A

UD

·

СВИ ПО ЕВРО ЗА С

АБОР

НИ Х

РАМ

ХРИС

ТОВО

Г ВА

СКРС

ЕЊА

-Уплатницом код ЦБЦГна рачун 550-3610-20Са назнаком за САБОРНИ ХРАМ;-Код парохијског свештеника или управе манастира у свом мјесту;-Лично на благајни Храма Христовог Васкрсења, сваким даном од 9 до 15 часова;-Код овлашћеног прикупљача прилога који ће обилазити домове по градовима.

Из асортимана рукодјеља манастираСветог Луке у Жупи Никшићкојe-mail: svetigavrilo@yahoo.com

тел: +38267249783

НОВА ИЗДАЊА

SVETIGORAЦетиње:+382 (0)41 234-222Београд:+381 (0)11 337-63-17 337-63-09

Изабрана дјелаАрхиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског АмфилохијаПрво коло:Историјски пресјек тумачења Старога Завјета (књига II)ново издање студије која се бави историјатом тумачења књига Старога Завјета, и кратким тумачењем главних тема старозавјетног Откривења Божијег. (страна 252)Нема љепше вјере од хришћанске – православна вјеронаука (књига III)измијењено и допуњено издање књиге која од свог првог издања 1982. не престаје да надахњује покољења свих оних који улазе у Цркву Христову. (страна 184)Увод у православну философију васпитања (књига IV)књига у којој аутор, кроз своје старе и нове и до сада необјављене текстове, уводи читаоце у предањску праксу и теорију човјековог преображаја и препорода кроз образовно-васпитно дјелoвање Цркве и Светитеља Божијих као најсавршенијих просветитеља у историји рода људског. (страна 222)Свети Сава и Светосавски завјет (књига XIX)Студије, есеји, бесједе o животу, личности и дјелу равноапостолног Светога Саве као свенародног и васељенског Светитеља и Просветитеља; и о неопходности одбране Светосавскога завјета данас. (страна 448)У Јагњету је спас – изабране пјесме, записи и путописи (књига XXIX)старе и нове пјесме, рани ауторови записи, као и до сада необјављени путописи, у књизи којом се аутор представља као пјесник и књижевник – прејемник и настављач тока умјетничког стваралаштва епископâ од Св. Григорија Богослова до Владике Његоша. (страна 238)

Из асортимана рукодјеља манастираДуге Морачке