ŽLEZDE SA UNUTRAŠNJIM LUČENJEM

Žlezde su organi koji sadržaj stvoren u sebi izbacuju (luče).

Sve žlezde u čovekovom organizmu se dele u dve grupe: žlezde sa spoljašnjim lučenjem (egzokrine) žlezde sa unutrašnjim lučenjem (endokrine)

Žlezde sa spoljašnjim lučenjem - e g z o k r i n e Imaju odvodne kanale Luče hemijske supstance u telesne šupljine ili u spoljašnju sredinu. pljuvačne žlezde, znojne, lojne, suzne, sluzne...

Žlezde sa unutrašnjim lučenjem - e n d o k r i n e Nemaju odvodne kanale Stvaraju i luče hormone Hormone luče u krvotok, i na taj način oni dospevaju u sve delove organizma Najznačajnije endokrine žlezde u ljudskom organizmu jesu:

1. hipofiza2. štitasta žlezda3. paraštitasta žlezda4. grudna žlezda5. endokrini deo pankreasa6. nadbubrežne žlezde7. polne žlezde

1

Hormoni su produkti endokrinih žlezda.

Endokrine žlezde ih luče u krvotok, i na taj način oni dospevaju u sve delove organizma, ali izlaze samo u ona tkiva čije ćelije „prepoznaju“ – rade na sistemu ključ brava.

Određeni hormoni deluju samo na njima odgovarajuća tkiva i organe. Tkiva i organi imaju ćelije sa receptorima za posebne hormone. Hormoni prepoznaju njima odgovarajuće receptore i tako deluju na odgovarajuće tkivo i organ.

Hormoni su hemijski aktivne materije koje deluju u malim količinama.

Imaju ulogu hemijskih prenosilaca informacija u organizmu.

Kontrolišu sve naše telesne funkcije – kontrolišu varenje, rastenje, izlučivanje, psihički život, seksualnu aktivnost...

Njihovo dejstvo nije pod kontrolom volje.

Da bi organizam pravilno funkcionisao, odnos hormona u organizmu mora da bude u ravnoteži.

Princip (mehanizam) povratne sprege

Rad endokrinih žlezda je usklađen sa radom nervnog sistema (i čulnih organa).

Donji deo međumozga – hipotalamus, utiče na rad hipofize, a njeni hormoni utiču na rad ostalih endokrinih žlezda.

Te žlezde svojim hormonima diRektno Regulišu Rad odReđenih oRgana.

Istovremeno, one povratno određuju aktivnost nervnog sistema i hipofize.

Hipofiza

Hipofiza ili moždana žlezda se nalazi ispod međumozga i povezana je sa njim nervnom peteljkom.

Ona luči više različitih hormona kojima se reguliše: rad drugih žlezda sa unutrašnjim lučenjem (naročito rad

štitaste žlezde, nadbubrežnih žlezda i polnih žlezda) rast organizma razmena materija lučenje mleka

Ako u detinjstvu hipofiza prekomerno luči hormon rasta, osoba naraste preko 2m i to se naziva gigantizam ili džinovski rast.

Ako u detinjstvu hipofiza ne luči dovoljnu količinu hormona rasta, osoba rano prestaje da raste i ostaje patuljastog rasta (80-100cm). Ako se ova bolest otkrije na vreme može se uticati na regulisanje rasta tako što se hormon rasta dodaje veštački.

Ako se i posle završetka perioda rastenja nastavi lučenje hormona rasta dolazi do prekomernog uvećanja perifernih delova tela: nos, usne, uši, jezik, šake i stopala i ta bolest se naziva akromegalija.

2

Štitasta ili t i r e o i d n a ž l e z d a

Nalazi se na prednjem delu vrata, ispod grkljana.

Ona luči nekoliko hormona, a oni utiču na razmenu materija u organizmu, na disanje, ubrzanje srčanog rada i na nervni sistem.

Najvažniji hormon je tiroksin. Da bi se ovaj hormon proizveo neophodan je jod (u organizam ga unosimo hranom i pićem).

U predelima u kojima nema dovoljno joda u zemljištu, nema ga ni u hrani i vodi. Tu se pristupa jodiranju kuhinjske soli.

Gušavost je oboljenje štitaste žlezde koje nastaje usled nedostatka joda u ishrani. Za ovu bolest karakteristično je uvećanje štitaste žlezde, a kod dece dolazi do nepravilnog rasta i zaostajanja u psihičkom razvoju.

Bazedovljeva bolest je oboljenje štitaste žlezde koje nastaje usled pojačanog lučenja hormona. Za ovu bolest karakteristični su mršavost, ubrzan rad srca, pojačano znojenje, uznemirenost i ponekad i iskolačenost očnih jabučica.

ParaštitastE ili p a r a t i r e o i d n E ž l e z d a

Nalaze se uz štitastu žlezdu.

One luče hormone koji utiču na metabolizam kalcijuma i fosfora.

Grudna žlezda ili t i m u s

Nalazi se u grudnoj duplji, iza grudne kosti.

Posle puberteta njena veličina se smanjuje.

Ima važnu ulogu u sazrevanju nekih vrsta belih krvnih zrnaca.

Pankreas ili g u š t e r a č a

Nalazi se u trbušnoj duplji.

Pankreas je žlezda sa dvojakom funkcijom:1. egzokrina funkcija (spoljašnje lučenje) - kroz odvodni kanal luči enzime (u dvanaestopalačno crevo) koji

učestvuju u varenju hrane

2. endokrina funkcija (unutrašnje lučenje) – u krv luči hormone insulin i glukagon

Insulin reguliše potrošnju šećera u organizmu. Kada pankreas ne izlučuje dovoljnu količinu ovog hormona, nivo šećera u krvi se povećava. Tada šećer

prolazi kroz bubrege, izlučuje se mokraćom i ne koristi se u organizmu. Tako nastaje šećerna bolest ili dijabetes. Simptomi ove bolesti su prekomerna žeđ i glad, izlučivanje

velike količine mokraće, gubitak telesne mase. Najčešći uzroci bolesti su nasledni faktor i stres. Lečenje je obavezno.

3

NadbubrežnE žlezdE

Nalaze se iznad bubrega.

Nadbubrežne žlezde su parni organi polumesečastog oblika. Sastoje se od dva anatomski i fiziološki odvojena dela: srži i kore.

Srž nadbubrežne žlezde luči hormon adrenalin.On deluje na autonomni nervni sistem koji

podstiče rad srca i krvnih sudova podiže krvni pritisak utiče na rad glatkih mišića i utiče na potrošnju energije

(Npr. Usled velikog straha luči se adrenalin i srce nam kuca ubrzano, noge nam klecaju, skače pritisak)

Kora nadbubrežne žlezde luči hormone koji deluju na metabilizam mineralnih soli, belančevina, ugljenih hidrata i masti

Ovi hormoni omogućavaju organizmu da se prilagodi: naglim promenama spoljašnje temperature težim povredama psihičkim uzbuđenjima situacijama koje izazivaju stres

Adisonova bolest nastaje ako se smanji ili prestane lučenje hormona kore nadbubrežnih žlezda.

PolnE žlezdE

su parni organi, i kod muškarca se nazivaju testisi, a kod žena jajnici.

1. U polnim žlezdama se obrazuju polne ćelije2. a pored toga one luče hormone koji utiču na oblikovanje tela , razviće polnih obeležja i rad drugih organa

Testosteron je muški polni hormon koga luče muške polne žlezde, a pod uticajem hormona hipofize.

Njegovo lučenje počinje u pubertetu (podstiče ga hipofiza).Utiče na

dalji razvoj polnih žlezda i polnih organa oblikovanje tela i maljavost muškog tipa promenu glasa psihičko sazrevanje

Estrogen i progesteron su ženski polni hormon koje luče ženske polne žlezde, a pod uticajem hormona hipofize.

Utiče na dalji razvoj polnih žlezda i polnih organa oblikovanje tela, rast grudi i maljavost ženskog tipa psihičko sazrevanje

Ako dođe do poremećaja rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem dolazi do povećanje ili smanjenje količine hormona u krvi, a to izaziva brojna oboljenja i poremećaje. Za lečenje se koriste hormoni proizvedeni u laboratoriji, a terapija se sprovodi isključivo pod nadzorom lekara. Uneti hormoni deluju kratko i zato se moraju uzimati redovno, a nekad tokom čitavog života.

4

Ako dođe do smanjenja koncentracije nekog hormona u krvi, hipofiza pojačava izlučivanje odgovarajućeg hormona koji podstiče rad one endokrine žlezde koja luči taj hormon čija je koncentracija opala, i nakon toga ta žlezda pojačava svoj rad i koncentracija njenog hormona u krvi poraste. Vraćanje koncentracije hormona na normalu, povratno deluje na hipofizu i ona sada smanjuje lučenje hormona, a time i hormona odgovarajuće žlezde.

5