zivorad mihajlovic slavinski - intenziv gnoze sa alternativnom tehnikom

5/11/2018 Zivorad Mihajlovic Slavinski - Intenziv Gnoze Sa Alternativnom Tehnikom

1/60


2/60

Zivorad Mihajlovic Slavinski

INTENZ IV GNOZEsaAlternativnom Tehnikom

Beograd, 2010


3/60

Od istog autorat

Psihicki rcening jogijaKljucevi psihicke magijeSimboli herrnetizmaKrarka enciklopedija parapsihologije i herrnerizrnaPsihonauti unutrasnjih sverovaPsihotronika: uvod u naucnu parapsihologijuNjihov onostrani i ivorKurs gnostickog okultizmaStaze i bogaze JasrvaSusreti sa I st in o rn : I nr en zi v ProsvetljenjaPrirucnik za Majstore Intenziva GnozeEkskaliburNovi Ekskalibur: a lhemija svestifnregralni EkskaliburPrakticni vedic do visih hennetickih ri tuala (rukopis)Psihicka samoodbrana (rukopis)Ji Diing: psiholoska rnasinaKreaton: rnajstor igre stvaranjaAspekrikaSunjata: boianska praznina i rnisricna fizikaPEAT i Neutralizacija Praiskonskih PolariteraPraskozorje AivazaPovrarak JednosriNcvidljivi uticaji: rad sa bestelesnirn cntitetirnaTranscendent

Izdavac: Zivorad Mihajlovic Slavinskidip!' psihologIvankovacka 22, Beograd

Copyright 2010 by Zivorad MihajlovicSva prava zadrzava autor. Ova knj iga ne srne se reprodukovati ni u celini,ni delovima, ni na koji nacin, niti bilo koj im sredstvorn, bez pisrnenedozvole aurora.

Recenzija:Lektor:

Korekror:Naslovna strana:

Prelom teksta:Tirai:

Srampa:

Izrok DolinsekMirjana SirbegovicZoran OsjojicTarik CernanNevenka Antic500 primerakaJovan Antic , Zarkovo, Beograd


4/60

SadriajCARLS IlFI{NF:R 1 lNTE:-' :ZlV I 'IWSVETL)i \_ lr\ . .. .. . . . . . . . . . . . . . . . J 1

Priroda Direktnog lskustva Isrine .... .... .. 9GKoani lntenzlva Gnoze 97Provera rada Ucesnika .. .. 9~Validacija Direkrnog Iskusrva .. .. .. 10 0Izvlacenje DII iz Ucesnika .. .... 10 3ZavrSni govor .. 10 4

INDIV1DUALNI GNOSTICKI INTENZIV 10 5Srabilizacija iskusrva : 10 8

SAMOREALIZACIJA 1 DIREKTNO ISKUSTVO lSTINE.. ........ 111UTERATURA............................................................................................................... 11 7

U V 0 0 . . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 7

. ukobi licnosti i raspad Bernerovc organizacijc 16NASTANAK Il\:TE~ZIVA GNOZE 21

Validiranje ucesnikovog Iskusrva 22Orvaranjc J ntcnziva .. ........................................ 23Anga7.ovanje emocija i promena komande 25Napredni ispecijalni Intenzivi 26

PUT DO ALTERNATIVNE TEHNTKE 33ALfERNAT1V\:/\. TE11'JIKA lNTI':\:1:1V/\ C1'\OZE 45SIivlPTOMI ISKUSTVA G1'\OZE.. : 49

Kararza sa oCiglcdnim iskustvorn Cnozc .. . 49Miran dozivljaj Gnoze.. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . . {i 9S lo m r ch nik c 50Z 3m is lj en o z ure nje IIpr37.no iii daljinu 50

MEU"A iii ST,\BTL\:O STANjE SVEST1................................................. .. .. 53U NO ZA I I'H OC ES RASPOISTOVECNJA 61PRIRODA DIREKT1'\OG lSKUSTVA TST1NE 67rODSTICANjf . lJCESNIKA G')VEZBE KO:'--JCE"TRACljE ZA MASTORE.. . . . .. . .. . .. . .. . .. . .. . .. . .. . .. . .. . .. . 7 3EGO I MORAL 1NT I: ' -II. 1VA Gi'\OZr. 77PROiVIENE U KOLEKT1VNOj SVESTI COVECA;\;STVA......................... .. HIPRIRU(:N1K Zi\ MA]STORE GNOSTICKOG I\,TE\'ZJVA 85

Priprerna l nrenziva .P rc ds ta vl ja n jeCilj .

. . .. 8 5. .. .. 8 i1

.. " H8K ra ta k is to rij at I nr en zi va Gnozc 88P r av il a po na s an ja nTchnika J m enziva Gno7.e _ _ 94


5/60

DVODP roslo je 25 godina od kada sam objavio knjigu "Susreti sa Istinom:Intenziv Prosvetljenja". U njoj sam izlofio teorerske osnove sistemakoji je 1968. godine stvorio Carls Berner (1929-2007) i ukazao na nje-gove prakricne komponente. Ta knjiga dozivela je dva izdanja i odavnoje rasprodata. Tokom poslednjih deserak godina razvio sam nov sistern,Cnosticki lnrenziv, koji je potpuno prevazisao Bernerovu tvorevinu, talcocia za rrece izcianje "Susreta sa Isrinom" nije bilo potrebe. Pored re knjigeobjavio sam 1993. godine "Prirucnik za Majstore Inrenziva Gnoz e", ukorne sam opisao svoju praksu vodenja Intenzviva ipreobrazaj Berne-rovog Inrenziva u Gnosricki Intenziv od kojeg se susrinski razlikovao. Iraj pri rucnik bio je posle nekoliko godina prevaziden, rako da je njegovoponovno objavlj ivanje (buduci da je ubrzo rasprodat) bilo iz. lisno.

Ali vee duie vreme posroji porreba da se u vidu knjige tragacimaza Istinom izIoii i detaljno opise Gnosticki Inrenziv sa Alrernativnomtehnikom. Razlog je u tome sro sam ga ja retko vodlo, a pored mene je rocinilo same nekoliko ljudi u Srbiji i inostranstvu, tako da se malo zna 0osnovama na koj ima sam ga izgradio, 0 razlikarna II odno u na BernerovInrenziv i, sro je nujvaznije, 0 njegovoj jednosravnoj prirneni, izuzernojkratkoci vrernena koji zahreva i efikasnosti.

Knjiga koja je pred varna upravo treba da zadovolji tu porrebu. Unju sam oneo delove teksta iz moje dve pomenute knjige koji su i daljeaktuelni. Ti delovi su delirnicno izrnenjeni, a negde sam ih doslovnuuneo u ovu knjigu. U drugom delu knjigc izlozio sam Prirucnik za Maj-store Gnostickog Intenziva i dodatno uputstva za vodenjel ndividual-nog Gnostickog Intenziva. Siguran sam da ce ta dva dcdatka, zajcdno saosnovnim reksrorn ove knjige, dati dodarni podstek ljudirna koji zde dapomognu drugima na Stazi Spiritualnog razvoja.

Intenziv Prosverljenja Carlsa Bernera bio je mnogo godina osnovnaSpiritualna aktivnost kojoj sam bio posvecen. Ja sam ga preneo iz SAD u

7


6/60

Zivarad Mihajlavic Slavinski Intenziv Gnoze Uvadnekadasnju Jugoslaviju 1980 godine. Te godine vodio sa m prvi I ntenziv.N jegova vrednost b ila je ocigledna svim ucesn icirna , tako d a je ubrzo ste-kao zasluzenu rep uraciju . V adio sam veliki broj Intenziva - do ovog tre-nutka izrnedu 12 0 i 130 - a u j ed n om trenutku poceo sam da obucavarn id ruge osobe za M ajstore (voditelje) I ntenziva, prvo individ ua lno, a p O[Q mgrupno. Rezu lra r takvih m ojih akrivnosti b io je velik i broj obucenih M aj-stora. U jed no m tre nu rk u, pocerkorn osa md eserih go din a p roslo g veka, ubivso] jugoslaviji b ilo je vise M ajsrora Inrenziva nego u citavorn osrarkusvera. Takode bile je v is e Inrenziva.

Za tako veliki b ro j M a js ro ra In re nz iv a b ilo je potrehno imati odgo-va raju ci P riru cnik . T ak av prirucnik izd ali su u oblik u rukopisa Bcrncroviucenici u n je go vo m centru u St . Heleni, u USA . M oja p ok ojn a scsrraBajana i ja preveli srno ga na srpsk i jezik i t ad as nj e L Jd ru ie nj c psiho-troriicara, ciji sam b io predsednik , ob javilo ga je k ao skripra u rvrdornpovczu . P rirucnik je publikovan u 300 prim craka (ako m e sccanje ncvara) i rokorn vrcrnena bio je rasprodat. To je bio prvi prevod BernerovogPrirucnika sa engleskog na ne k i strani jezik. Oa li je kasnije bile prcvodana druge jezike nije rni p oznaro.

K ada se posle vise ad 1 0 god ina Intenziv su stinsk ! izm enio i p re-tvorio u Inrenziv Gnoze, ja sam , kao S to sam pornenuo, nap isao i objavio

"Prirucnik za M ajstore Intenziva Gnoze", u kojern sa m izlozio bitneprom ene koje su ucinile da je to posrao korenito nov sistern, znacajnorazlicir o d B e rn er ov o g.

Razlog za takav posrupak potice iz Bernerovog srava s a k ojim sambio d era ljn o u po zn ar p rilik om boravka u n jc go vo m ccntru u Sr. Hcleni,u Kasl i r or n i ji , 19RO. godine. On n ijc b io iskljuciv \I Z :: lh it i s v og sistema,nije insistirao na njegovoj pravovernosri. 1 a s vojim kursevirna za ob uk uMajsrora Intenziva ukazivao jc na nuinosr da svak i M ajs ro r p ril ag od iIntcnziv svojoj licnosri. H reli vi to i li ne, g ovo rio jc o n, lntcnziv proishodiiz v as i bice odraz vase prirode. S a d m gc stranc hrco jc da sprcci nckon-tro lis an e iz rn en e s vo g sistema, T e d ye tend encije u zrok ovale su njegov staykoji m i je izlozio ovim recirna : "Neke promene u lntertzivu. su neizbc inc,jer on proisbodi iz tebe. Dogod ne menjas njegove suitinslee clemente, toce biti mo] Inienziu Prosl'etijenja. Ako U nckom trenutku iznu:niS njego-ve bi tne karakteristike, to vise Ileee biti moj [ntenziv, vee tvoj. Stoga mu.promeni ime, a kako ie .1 ga nazvati to prepustam ubi."

]a sam tokom 10 god ina vodio Inrenzive P rcsverljenja kako ih jeuob licio Berner. N e sam o to. Sprecavao sam sve Majstore koje sam treni-rao da unose sustinske promenc U njcga . T o je svih rih godina bio Inren-ziv P rosv erljenja C arh a B ernera .

T okom tih god ina prim etio sam neke nedostatke tog m etoda i rnno-ge neracnosri na kojim a je Berner insisrirao k ao na nuzriirn sastavnieam aIntenziva. Prirnera radi, on je tvrdio d a se na 1 4- dn ev nim In re nziv im aprosecno k od p ol ov in e ucesnika budi Kundalini iii Zm ijsk a Yarra i tutvrdnju Majstori njegove skole upom o i nekriricki su ponavljali. Meditim,ra j renom en nije se javio ni na jednorn od njih ovih dugih Intenziva nakojim a sam ja uccstvovao. A prisustvovao sam na tri l-i-dncvna Intenzivai na jed nom Itenzivu u Ausrriji koji je tra jao m esec i po d ana . Ja samM ajsto ru k oji je vodio tri duga Inrenziva na kojim a sam ucesrvovao sravioprimedbu, da ne bi trebalo da tvrdnju 0 budenju K un da lini izno si uce-snicima, jer se ra j fenomen nik ad a ne dogada . N jegov odgovor b io jc ncu-bed ljiv. Rekao m i je da budenje Kunda lini nije ono sto Iju d i m isle, vee suro sam o m noge neobicne i "d iv l je ideje" koje Ijud im a dolaze rokom dugihIntenziva. C ovek sa m in im alnim poznavanjern joge ne moze da prihvaritakvo rvrdenje, jer se neobicnc i " d iv l je ideje" javljaju u vecini grllpnihterapeu rsk ih i sp iritu a l nih akrivnosti koje dugo tra ju , a to bi znaci 1 0 da sei tokorn njih budi Kundalin i . Budenje Kudalini ne svodi se na neobicneideje, to je drarnatican i op3 san p sihofizioloski p roees.

Berner je insistirao da nijc rnogucc objasniti rehniku Intcnziva.Objasnjcnje podrazumeva o pis " ka ko se nesto radi", a u tehnici Inrenzivane postoji "k ako". Za razliku od njegovog sistem a, u Gnostickom Inren-zivu p osroji sasvim jasno objasnjen] kako treba raditi tehniku, rake daje ta njego va rvrd nja pala u vo du .

Berner je zab ranjivao upotrebu karc na Intcnzivim a i insistirao jcna vegetarijanskoj h rani. P raksa je pokazala d a ljud i m ogu da jedu sva-ku h ranu izuzev jako reske i da m ogu d a piju kafu , a da to nem a nik a-kvog urica ja na uspeh Intenziva . Zatim , postojao je niz d rugih srrik tnihzabrana i ogranicenja . M uskarci nisu srneli d a se briju , a zene d a sravlja jukrerne za zastitu koze Iiea. N aizgled , to su bile logicke zab rane, ali ih jepraksa oborila . N a ovom m esru ciriram deo iz svog "P rirucnik a za M aj-store Intenziva G noze":

8 9


7/60

Zivorad Mihajlovic Slavinski Intenziv Gnoze.Sama stuarnost je u sebi protiuurecna i razuija se tako da negira

svoju praksu koja sepokazala kao ograniienje i prepreka njenorn daljemrazuoju. Tokom praktiine primene uoiio sam da su i mnoge druge turd-nje, koje su pratile Intenziu Prosuetljenja kao nedodirl jiui zakoni, sasuimnetacne, Prouerauajuci saucsno svaku od t ih turdnj i, postepeno sam uno-sio sue vise nouina u Intenziu Prosuetljenja. Izmenjene su leomarule , izme-njena je tehnika Intenziua ria koju se gledalo kao na jedanaestu Boijuzapouest, izmenjene su oblasti na koje sam primenjiuao ovaj metod, ure-me trajanja Intenziva drastiino se skratilo i konaino - to _iebio sultinskidrugi metod, daleko brzi i mnogo efikasn~j i. Tada sam ispoltovao i drugiBernerov zahtev koji sam pomenuo imetodu sam dao drugo ime. On sezove Intenziv Gnoze iu Gnosticlei Inteneiu.

,,j05 jednom praksa je pokazala da se sue menja: ideologija, nauka,umetnost , pa i metodologija Spiritualnog razuoja. Oni koji se drze oleo-i talih metoda prollosti besumnje sputauaju. svoj razuoj. Aka tc naleni ure-menu ne pronadcmo nove r== necemo biti It stanju. da preuazidemostare stranputice. A kako mudraci kazH, dobar domacin pr au i s uoju kucuod stuari starih inouib. Nasranak i razuoj Intenziua Gnoze nauiio lias jeda od najboijeg postoji bolje ida se i saurlenstuo moze usavrliti,"

C A R L S B E R N E R IINTENZ IV PROSVETL JENJA

10

Za uspeh na Inrenzivu nije potrebno da znate ni~(a 0 njego~?j istoriji,ali je nekirn Ijudima vazno da znaju da Inrenzlv. Gn.oze nlJe nastaoizolovano, sam od sebe, vee da ima sasvi rn odredene istorijske korene.Oirektno Iskustvo lstine (skraceno Oll) razjicito se naziva U I11no-

gim sisremirna Spirirualnog razvoja. U bud~zmu to je ni~vana, u jogisamadi, u zenu kenso (plirko iskusrvo) i sawn (duboko stanje). Naravmo,OIl koje ljudi dozivljavaju na Intenzivu Gnoze (lG) daleko je plice negoiskustvo koje se doiivljava u klasicnim sisremima koje sam naveo. 011.0ne same da je povrsn ije, vee je i mnogo krarkorrajnije. Ali one ukazujena moguce dublje stepene koji jednog dana cekaju coveka u njegovomSpirirualnom razvoju,

U literaruri najpoznat ije je Budino prosvet ljenje. On ga je doz iveoposle 8 godina neprekidnih meditacija. Ono je hil i iz~zetno du.boko, takoda je tokom 26 stoleca uticalo na bezbrojne generaclJe sledben Ika.

U okviru Budizma nastao je u 10 . veku Zen, LI kojem se prosvctlje-nje brze postizalo, jer prakt icari nisu meJit iral~ odjednom na e.i[avziv~ti sve pojave u njemu, vee na uze isecke realnosri, u vidu posebn Ih pIta n;aiii koana. To su ustvari besmislcna pitanja (iji cilj je da dovedu do slornaracionalnog duha, jer on je glavni razlog koji sprecava do.zivljaj OJI. Tihkoana ima oko 2000 i danas su u l ireraturi dobro poznan.

U jed n om rrenutku doslo je do raslojavanja u Zenu ~a vise skolaod koji su najvaz nije dye: Soto i Rinzai. Soto skola ~aglasava. n~prekI-dan rneditat ivan rad, bez obracanja paznje na prosvetl jenje. ldeja Je ova:Prosvetljenje nije nisra drugo do otkrivanje vase ist inske p~ir~~e: Posto vivee jesre to sro jeste, onda nije vazno kada ce da yam se p.VItl Jasna s.veto tome. Ona ce se javiti pre iii posle. Rinzai skola nagJ~sava ?rol?oJ,noiskustvo prosvetljenja. Takvo iskusrvo potrebno je eoveku I10gIC1l0Je sto

11


8/60

Zivorad Mihajlovic Slavinski Intenziv Gnoze Carls Berner iIntcnziv Prosvetljenjaje on spreman na vel i ke napore da bi ga doziveo. U okviru Rinza i skolenastali SLIi sesir ii , odnosno posebni periodi od 3, 7 iii 14 dana kaJa sled-benici neprekidno rneditiraju sa idjom da se bas tad a prosvetle.

OLIgo vrernena piranja 0 tome koliko je Jugo potrebno medit irat ida bi se doiivelo prosvetljenjc srnarralo sc ncprisrojnirn na lsroku. Medu-tim, kada su pocerkorn 20.veka Ucirelj i sa I sroka poceli da dolaze u Evro-pu i USA , suocili su se sa veoma cesrim pitanjem ucenika - Koliko jevremena porrebno? Kada cu se prosverli ti? i td.

U to vrerne nastala je LIJapanu Harada skola Zena, LIkojoj se reziloprosvedjenju za kratko vreme, tokorn seSina koji je rrajao 3 i ii 7 dana.

Godine 1968. u USA Carls Berner, bivsi sajemolog, srvorio jelntenziv prosvetljenja. On je dcsao na plodnu ideju da spoji kornunika-eiju sa meditaeijom. U razlicit irn skolama zena veorna malo se kornuni-cira. Meditacija je skoro sve vrerne bezglasna, covek je osravl jen sam sebii svojim mislima. Jednom tokorn dana, ii i jednom rokorn nekoliko dana,rnedi tant bi imao kratak razgovor sa Majsrororn. Taj razgovor rrebalo jeda mu pojasni stanje u kojem sc nalazi ida mu ispravi rchriiku ako jc biloporrebno.

Bcrnerova ideja hi la je da kornunikacija cisti Ijudski duh od duhov-nih masa veorna brzo i stoga je 1I Intenzivu rrazio da Ucesniei drze pribliz-nu ravnorezu izmedu vremena provedenog u mediraeiji i kornunikaciji.

Orllgi dement na kojem je Berner insistirao bio je maksimalankontakt rnedu Ucesnicima Intenziva. Da bi to postigao on je uvco rad udijadama iii parovima, zaro Sto rakav rad pojacava konrakr izmedu dvaljudska bib. U budizrnu i zenu prakrikanti su obicno sedel i u prosrori-ji okrenuti l icem ka zidu. Verovalo se da bi videnje drugih rneclitanataodvlacilo paznju i otezavalo rad. Ne zna sc kada je nepoznati Majstorzcna okrcnuo svoje ucenikc u sobi za mcdiraciju da gledaju ka sredinisobe, tako da su videli jedni druge. Tada su prosvetljeuja pocela da sedesavaju bde i (eSee. Smarra lo se da videnje drugih Ucesnika pojaca-va rakrnica rski duh rnedu njima. To je donekle bilo tacno, ali je Bernerzakljueio, sasvim opravdano, da je Ijudski konrakt najvainiji element ubrzom dostizanje orr.

Carls Berner poceo je sa spiritualnim aktivnostima vrlo mlad.Tokom prvog dela svog zivora posetio je mnoge Ucirelje i probao znaeajan12

broj spi ritualnih staza. Godine 1950. Ron Habard je objavio svoju knjigu"Dijanetika: Moderna nauka 0 mentalnom zdravl ju", koja je posralabestseler. Oko njega se okupila velika grupa Ijudi koji su srvoril i dijanetic-ku organizaciju. Njoj su za krarko vrerne prisrupile hiljade Ijudi. Berner jebio rnedu prvima. Stekao je reputaciju jcdnog od vodecih sajentologa iduie od deser godina radio je kao profesionalni editor (procesor).

Zavrsio je najvainije sajentoloske kurseve tog vrernena, pored osta-log i poznan Spccijalni Brifing Kurs 1962. godine. Stari sajentolozi iz togvrernena tvrde da je on dosao do znabjnog otkrica rakozvane "pogresnoshvacene reci", ! ira je jedan od osnovnih sajenroloskih principa uspesnogucenja i razumevanja novih podataka. To otkrice Habard je prisvojio iproglasio ga za svoje. Otada se na pocerku svake Habardove knjige (a imaih mnogo) nalazi opomena citaocu da niposro ne nastavi ciranjc kadanaide na rec koju ne razume, vee da njeno znacenje odrna h rascisti kori-steci recnik, Ovakav Habardov pos tupak izazvao je veliki otpor u Berne-ru i njegovo hladenje za sajentolosko ucenje .

Kratko vrerne posle toga, sredinorn sezdesetih godina, kada susajentolozi poceli navel iko da reklamiraju rnogucnost dosrizanja OT ste-pena (OT je krarica 7~1.Operarivni Teran) ukoliko bi se platio velik i novae,doslo je do raskida. Operativni Teran, obznanio je Habard, jeste bite kojepotpuno vlada ovim univerzumorn materije, energije, prostora i vrcrnenai u sranju je da funkeionise izvan svog fizickog tela, i bez njega. Bernerje rvrdio da su to praznc i neosnovane izjave, slarka mrkva ispred nosanaivnih sledbenika da bi se od njih izvukao novae. Svako ko irna iskusrvasa OT stepenima mora da se slofi sa njirn. Berner je jednog od novihOT-a izazvao traleei da levitira mali komad hartije sa srola i kada se ovajizvukao sa providnirn izgovorima, Bernerovo st rpljcnje bilo je iscrpcno.Formalno ga je izbacio Habard kada je Berner po ceo da neke od svojihklijenata obucava da sarni rade sajentoloske proeese, s to je u sajentoloskojorganizaei ji bila neoprostiva jeres, jer je za sve morale da se plati.

Berner nije sajentolosku organizaeiju napustio sam. Sledila ga jeveca grupa sajenrologa i on je sa njima u Lucern Veliju, u Kaliforniji ipoceo sa praksom abilitizma, kako je nazvao sisrem koji je sam 5tvorio.Tehnike su bile veoma sliene sajentoloskirn, ali im je ei lj bio drugojaciji.Dok je Habard naglasav30 moe, Berner jc tvrdio da je osnovna potrcbaIjudskog bib Ijubav i zato je insisti rao na njenoll l ostvarenju 1I meduljud-skim odnosima kroz praksu abil it izma.

13


9/60

Zivorad Mihajlovic Slavinski Intenziv Gnoze Carls Berner iIntcnziv ProsvetljcnjaKada sam godine 1980. boravio u Bernerovom centru u St. Heleni,

cuo sa.m ?d njegovih .bliskil~ saradnika da su, neko vrerne posle nj:govogotcepljcnja, sajenrolozi pokusavali da ga ubiju. Na kraju je sklopio dozovorsa Habardom da ga ostavi na miru, a on se obavezao da ni na koji nacinnece pominjari Habarda i njegovu organizaciju. Od tada nadalje Bernerse dos.le~no drzao tog dogovora, a 0 godinama provedenim u sajenrologijigovono )e kao 0 vrernenu u kojem je izucavao prosle zivote.

Radeci mnoge godine sa klijenrima, Berner je uocio jednu znacajnustvar, Ogrornna vecina Ijudi ne zna ko su oni. Tacnije receno, oni nema-ju Dire~rn? Iskustvo Isrine 0 sebi, Od naj ranijeg det injstva Ijudi irnajurnnoga indirektna iskustva 0 tome ko su oni, koja su sami stekli u zivoruiIi su naucil i i prihvarili od roditclja, ucirel ja u skoli i ii poznarih mislila-ca. Ali nemaju Direktna Iskustva. Ako sc rakvoj [ipicnoj osobi posravipitanje "Ko si ti?" ona ce dati odgovor kao lienost, najceSce saopstavajucisvoje. i~e: Ali, Ijuds~~ ~iee nije njegovo ime, ni ti njegovo bilo Sea drugo,ono Je Spirirualno bice Ida bi kao takvo dalo odgovor ono mora da dozi-vi Direktno Iskustvo Istinc na pitanje Ko sam ja.v Kada covek dozivi takvo Direkrno lskusrvo on pccinje da mnogo

b.rze nap.reduje u bilo kojoj aktivnosti - spiri tualnoj, psiholoskoj i ii erno-c'~n.alnoJ. Tadav~rvi pm radi iz sebe, Prethcdno je radio porneren iz svogSpmtualnog._rez,sta. Ako je meditirao, to nije radio on, vee njegova ieljada bude bolj i, zdraviji, smireni ji iIi spirirualniji; da ga ljudi vise vole, dabude privacen i tome slicno. Posle doiivljaja Direkrnog lskustva Istinena Ko sam ja, takav covek po prvi pur radi rneditaciju ili bilo koju slicnuaktivnosr iz sus[ine svog bica, a ne iz svoje licnosri i stoza znarno brzenapreduje. Medutirn, pretera na je i neosnovana Bernerova "tvrdnjJ da 050-ba ko}a. n e zna ko j~ ne moze da napreduje. Ljudi su odvajkada napre-dovali Ibez takvog iskusrva, svuda oko nas posroji mnostvo uspesnih i~lap:ednih Ijudi, al i je tacna da posle njegovog doiivljaja napreduju IakseI brze, pogotovo u spiritualnirn akrivnosti rna.

Carls Berner kaze da je dugo pokusavao da resi problem - kakoomoguCiti coveku da direktno spozna ko je on, a da pritom ne morada provodi godine meditirajuci u sarnoci iii u zen rnanastiru, s(Q su bil iuobicajeni rnerodi 1I to vrerne. Jednog dana u trenucima "dike opusre-nosti, a .t a ~e siruacija. u kOj.oj rdenja problema ulaze u svest, dosla mu jeplodna ,dep da SPO)I medlraciju sa komllnikacijom. Takoae da je ume-14

sro individualne akrivnosti daleko plodniji rad udvoje i ii u dijadi. Tadadvc svesti pokusava]u naizrnenicno da rcse problem koji postoji u jednojnesvesti i da do au do Direkrnog lskustva Istine na pitanje Ko sam ja?

Istin i za volju, s tay 0 radu udvoje Berner je prellzeo od Habarda. Uvecini Habardovih procesa ucesrvuju procesor i kli jent , S(Q znaci dye sve-sri nasupro[ nesvesnog duha klijenra.

Berner kaie da je prerpostavljao da ce mu u grupnom radu bitiporrebno desetak trodnevnih kurseva dok prva osoba ne dozivi DirekrnoIskustvo. Okupio je grupu svojib sledbenika iz abil ir isricke organizacijei u kalifornijskoj pusrinji vodio je prvi 3-dnevll i J ntenziv . Na njegovoiznenadenje, rokorn ra tri dana oko 30% od svih ucesnika dozivelo jeDirektno Iskustvo, a neki ucesnici imali su viSe od ;ednag takvog isku-stva, Inrenziv se zavrsio opstim odusevljenjern. Svi ucesnici zahrevali suod Bernera da sro pre vodi sledeci Intenziv i on se upusrio LI vodenje nizal ntenziva Prosvet ljenja.

Tada se narnernulo pitanje: ako 3-dnevni Inrenziv daje rako vrednaiskustva, sra ce Ijudi doziveri ako rade mnogo duze? Mnogi su predlagaliIntenziv od 14 dana. Posle izvesnog ustezanja Berner je prihvario takvczahteve i vodio je 14-dnevni Inrenziv, Iskusrva su hi la brojni ja i jo s dubl]a,ali su se ispol jili i nedostaci i opasnosti kod takvog rada. Ljudi su postal iemocionalno ncstabilni, trebalo im je dosra vrerncna da se uklopc 11 nor-malan zivor, a jedna osoba bila je teze poremecena, tako da je srnestena 1Idusevnu bolnicu i u njoj osrala do kraja iivota. Takva zbivanja uricala SIlna Bernera, pa je rokorn nekoli ko sledecih godina prestao da vodi dugeInrenzive. Kasnije ih je obnovio, ali je bio mnogo oprezniji u odabiruucesnika.

Sve vreme svoje karijere sajentoloskog procesora i kasnije dok jevodio svoje grupe ucenika Carls Berner se suocavao sa licnirn prolilcrnornkoji mu je potkopavao reputaciju - nije bio u stanju da kontrolise svojseksualni nagon. lako je bio ozcnjcn sa osobom koja mu je davala poJrs-ku u Spiritualnom radu, on se uplitao u mnoge vanbracne seksualneveze. Unutar njegove organizacije za tu njegovu slabosr kori scen je eufe-mizarn . ,Jogesvar nije uspevao da kOlllrolise svoj Kundalini". JogeSvar jt:bilo indijsko ime koje je Berner uzeo kada je duboko zagazia u InrenziveProsvedjenja.

15


10/60

Zivorad Mihajlovic Slavinski Intenziv Gnozc Carls Berner iInrenziv Prosvetljcnja

Sukobi licnosti i raspadBernerove organizacije

Tu nije bio k ra j aktivnostim a E ernerovog hiperrrofiranog ega . K ra-jem osam desetih god ina on je dao prorocanstvo, u koje su njegovi Uce-niei nepokolebivo verovali, da sm o pred globa lnom karastrofom . N aveoje d a ce se ona dogoditi za godinll iii dye d ana i da ce cela p laneta bitiunistena izuzev A ustralije. Zbog toga se Berner sa nekoliko glavnih U ce-nika iselio u Australiju . K upili su velik i ranc i poceli da nagom ilava juh ranu i vodu sto je treba lo da im om oguCi prd ivljavanje u duiem perio-d uo D atum prcdvid ene ka tastrofe je dosao i prosao bez ikakvih vid ljiv ihporernecaja u svetu . Berner je tada dao vrlo neubed ljivo objasnjenje zasroje prom asio sa svojim predvidanjern, navodcci da je rih dana doslo dop orern ecaja n a n ju jorS koj b erzi.

Kod m nogih osoba koje Sll dostigle visi n ivo Spiritua lnog razvo-ja po pravilu se II jed nom rrenutku javlja porreba da da ju neosnovana inetacna prorocanstva . Mud riji rnedu njim a kontro lisu tu potrebu i nesaopsrava ju je okolin i, a li m nogi to cine dovodeci sebe IIn ep rija tn u s iru a-eiju iz koje k asnije pokusava iu da se izvuku kao Berner, d ajuci neubed lji-va ob jasnjenja , P ako Raban, cuveni m odni krea tor, koji je u svojoj auto-b io gr af sk oj k njiz i "Putanja svetlosti" opisao m noge od svojih proslihiivota , p redvideo je da ce dvehiljad ite god ine biti srnak svera i sk lonio seiz P ariza u zabiro rnestu u P irinejirna . [osana, iena koja je vodila jedankalifornijsk i kulr, da la je tacan d atum kada ce se na travnjak isp red Belekuce u Vasingtonu spustiri kosrnicke letilice i vanzem aljei usposravitikontakr sa arnerickorn vladom . Jos jedan kulrni lider iz USA naveo je dace 1993.godine doci do m asovnog budenja Kund allinija kod svih pripad-nika covecanstva itd . K ra tko rcccno, m ogucc je navcsri velik i broj osobasa rakvirn zabludam a. Koji ih razlozi navode na ra k va predvid anja teskoje r cc i, B er ner se , na h lost, uk lopio u (U tcndenciju.

Vecina ljud i je u na jvecoj m eri b ila razocarana njegovim ponasa-njern u ernociona ln im odnosim a. Jos dok je njegova organizacija b ila uKaliforniji, on je tvrd io da je u eelib aru orkada je stavio pod kontrolusvoj Kunda lini. Takode je cesro govorio kako rri stvari m ogu da unisteMajstora Inrenziva: novae, m oe i seks. M edurirn, ria p oce tk u d ev ed es e-tih godina doslo je do neprija tnog sukoba u okviru organizacije izrneduBernera i njegovih na jb lifih Ucenika . N jegova desna rub , koja je irna laposvecenicko irne S atjavati, ob javila je i razaslala sirom sveta opruzu jucepism o proriv Bernera . N ije koristila njegovo irne, a li je svim a bila jasnona koga se op tuzbe odnose. S ay novae koji je organizaeiji dolazio isao je

Posle 25 god ina Sp irim alnog rada Berner je krenuo u lnd iju i poslenekog vrem ena sreo je svog licnog gu rua Svam ija K r ipa lvanandu i b io odnjega inieiran. P o njegovim recim a, tada je u speo da svoj Kunda lini sravipod kontro lu . Kasniji razvoj dogada ja pokazao jc da su nek i njcgovi na j-b l iz i s ar a dn ic i 0 rom e irn ali d ru gojacijl sta v,

P osro je vodio 99 Intcnziva P ro sv ctl je nja B er ne r jc p re pu srio Inren-zive svojim ucenicirna i posverio se Sah ad za [ogi, a [0j e s ra za p re da va nj aIsrini. P oslednjih nekoliko god ina svog iivota razvio je Lila Jogu ili Lila~arad ignu na osnovu, kako on kafe, svog Direktnog lskusrva Istine 0fu nd am en taln illl p rineip im a u n iverzu rn a.

Kra jem osarndcsetih godina proslcg vcka doslo je do hipcrtrofijeBernerovog ega . O na je b ila vid ljiva iz onoga sto je govorio ieinio. N jo jsu svakako doprinosili njegovi najb liii ucenici koji su na njega gled alik ao na lstinitog U citclja (u joga term inologiji S ad Guru) i sirili takve pri-ce 0 njem u, a li i on sam , jer je podgrevao takva verovanja .

Svog U citelja , Svam ija Kripa lvanandu, on je proglasio za A vataru .P o orijenta lnoj f1 1ozo nji, A vata ra je B og Ll lju dsk orn telu k oji se in karnirana naso] p la neti jed norn Ll otprilike h iljad u god ina da bi dao nov pod-srrek S piriru alnom razvoju coveca nstvu . A vatare Stl bili Buda , Hrisros i,neki kazu , M eher Baba . Svam i Kripa lvananda b io je napredni jogi, a lida leko od srad ija Avatare, na koji ga je Berner uzd igao. Berner je bio Kri-pa lvanandin glavni u cenik i a ko je vas licni Ucirclj sam Bog, onda jc i vasSpiritu alni rang izuzetno visok . To je ego igra vid liiva u m nogim Spiriru-a lnirn grllpam a i kulrovim a okup ljenirn oko harizm arskog vode.

P rem da m nogi joga U cirelji ponavlja ju d a se Avatara javlja jednorn1I pr ib liz.no h iljadu god ina , a ipak sm o poslednjih godina vid cli b ar desc-tak Iju d i koji prerenduju na taj Sp iritua ln! nivo, iii ih njihovi Ucenici tustavljaj~: ".ored K ripalvanande, tu su Meher Baba , S a i Baba , Herak a nBaba , Sri C im oj i jos nekolieina drugih . lzrnedu njih ovih ucen ika vladapravi ra r u kojcm sc izliva kririka na we druge prcrcndente na ta j sta tusosirn na njihovog U cirelia koji je .jedini p r av i Av at ar a" .16 1 7


11/60

Zivorad Mihajlovic Slavinski Intenziv Gnoze Carls Berner iInrenziv Prosvetljenjan a B er ne ro v racun. On nije bio u celibatu, Naprotiv, sa vecinorn svojihucenica odrzavao je scksua lne odnosc, a z av od io je inovodosavse. Ube-divao ih je d a kontrola seksa vaii za osobe na nizern n iv ou S p ir ir ua ln ograzvoja , a da ne vazi za duboko prosverljene ljud e kao sro je on.

S ta se u o rgan i za c ij i doisra desavalo resko je reci. P o mojern rn islje-nju , n jem u se rnoze prigovoriti 5(0 je jedno govorio , a drugo rad io. Da jeorvoreno iznosio svoj stav d a u seksu nerua niceg loseg i d a on praktikujetanrru , niko ne b i m ogao d a prigovori njegovom ponasanju i ne b i b iler az oc ar an ih s le db en ik a.

on sam , k ao i s vako drugi. Moid a je u ovom trenu rku dob ro setiri se sta reZen izreke koja se od nosi na U citelje, jer i kod ucen ika na J s to ku n er etk od olazi do razocaranja u U citelje: .D o]: tra zi i svog S piri tu alnog U ci te ljaotuori dobra oba oka . Kada ga nadel, r ia je dno oko zazmuri,"

Bernera je napu srila vecina u cenik a od bijena ork ricim a njegovomlicnorn iivotu . On je rad a izasao iz svoje sobe 1I k ojoj je, k ak o su u ceniciprethodno rvrdili, provodio vreme IIcelodnevnim rnediracijama ikrenuoje po svetu da prikuplja nove ucenike i da ubedi pokoleb ane d a ostanu uznjega . T ad a je napravio jos jednu grdku koja znatno oprerecuje ka rmu .S ra se dogad aJo po drugim m estim a po svetu koje je poserio ja ne znam ,a li u Ljub ljani, u S ioveniji, velikom b roju okup ljenih lju d i obecao je d ace u porpunosti p re uz er i n ji ho vu ka rm u na seb e, a ko ostanu i ii p o sr a nl lnjegovi ucenici, To je b ila neodgovorna tvrdnja koju ne biste ocekiva li odn je ga . A Ii . .. a li . .. k o moze m ati S ta sve d rerna u Ijud skom bicu sprem no dad ig ne g la vu .

Konacno, na kra ju ovog teksta k oji s am na pisa o sa dosra usrezanja,jer sam od prvog konrakra sa Bernerom osecao, a i sada osecarn, velikuzahva lnost za Intenziv koji je srvorio i koji je h iljadam a Ijud i izrnenioiivore, veru jem da treba d a d rzim o odvojeno njegov licni zivor i nje-gOY doprinos Spiritualnosti. Z an im ljivo je vid en je B ernera ocirna njegovesllpruge Ave iz vrernena nasra nka l nrenziva : Onje uue ]: b io do lc ra japrisutnn SI1 anima sa leojiina [ e r ad io . .. , ., k aze ona . -T o je h ila IIje govllja /? {L s tra ua . K ad a g a p os ma tra te It terapeutskim s e ansama ii i na l ntc n-ziuu, on jt ' bio kao BI'lOVCrl. U prluatnom ziuotu. iu mnogim drugims tuarim a bio je 11('01'1'111 s lab . Ima li s t e ut isa l: poue kad da se uc rad! 0dva sasu irn ra zli i i ta iouje h. lzgle da fwd.ie ",oujc k ue om a kre ariva n p~nckom pitanju iii o bla st i, c ia nje got 'fl e ne rg ija s ast ii m p re su il p o ne ki m.drugim pitanjirn.t iii oblastima.

D oprinos C arlsa Bcrnera Spiritu a l nom rniljcu covccanstva je veJ~bolje receno ogrom an. A za svoje nedosta tk e koje je ispoljio u licnorn iivo-tu , ako je isrina one s r o p orice od Ijud i iz njegove najb liie ok oline, plarice1 8 1 9


12/60

NASTANAKINTENZ IVA GNOZE

P omenuo sam u prerhodnom poglavlju da sam tokorn 10 godina vode-nja Intenziva Prosvedjenja uvideo njegove manjkavosti, a takode daneke srvari nisu bile tacne, Ja nisam nisra menjao, ali su se narnetali ele-menti koje Berner nije pominjao. Prirnetio sam, a rakode Majstori kojesam ja obucio, da je uspeh Intenziva bio veci ako su ucesnici bili ernocio-nalno orvoreni. Kada bi vecina ucesnika bili srisnut i i zarvoreni, Majsroribi rekli, ova grupa je zarvorena, bice tesko. I obratno, Majstor bi rekao,imao sam dobru, emocionalno orvorenu grupu. Tokom vremena posravilose piranje, kako grupll emocionalno orvoriri i tako postici vecu uspeh.

Bernerov opis rehnike, u kome se od ucesnika tra:z.ilo da uloie jakvoljni napor da se prosvet le i istovrerneno irn se govorilo da je nernoguceobjasniti im kako da to urade, stvaralo je kod ucesnika rokom tri danatrajanja Inrenziva veliki unurrasnji pririsak. Ljudi su posrajali ocaini , pari-I i bi , dozivljavali jake kararze i neprijarne fenomene. Situacija je podsecalana parni kaz.an u kome je prit isak rastao, a nije bi lo oduska.

Samo na jed nom rnestu svog Majstorskog kursa Berner je govorioo trenutku kada Majstor treba da "i:z.vadi cep iz boce" i pokrene uce-snike. Koliko se secarn, on je kao raj rrenutak oznacio sred inu rrecegdana lntenziva kada Majstor drii svoj uobicajeni govor. Medurirn, 011nije dovoljno naglasio raj trenutak, a to je najvainij i e lernenat uspesnoglntenziva. Pomenuo je da je to "donekle emocionalna stvar".

Vee od prvih Inrenziva koje sam vodio uvideo sam koji su najvaini-j i elernenti uspeha na Inten:z. ivu. To su sposobnosr Majstora da prepoznaDirekrno Iskustvo Ist ine svog ucesnika i sposobnost da "otvori lntenziv".Zadrzacu se ukrarko na opisu ova dva ki jucna elementa.

21


13/60

Zivorad Mihajlovic Slavinski Intenziv Gnoze Nastanak Intenziva Gnozc

Validiranje ucesnikovog Iskustva di do neuspeha, jer 011 prevazilazi logican nacin razrnisljanja. Njegovoproeenjivanje je na izvesran nacin intuitivno. Majstorov kapacitet da pra-vii no proceni iskustvo ucesnika zavisi od dva cin ioca: od njegove mental-ne koneentraeije i od toga koliko je Oirektnih Iskustava on sam irnao. S wih je imao veci broj, to je 011 u veco] rneri slobodan od rnnogih idenrifika-cija rako da ga one ne orneraju u proeeni. Njegova svest sve je cisrija, jer sunjegove duhovne mase razorene i koprena preko svesti sve je tanja.

Za poboljsanje koncentracije sluze posebne vdbe koncentracije za Maj-store , a Direkrna Iskusrva Majsror stice ucestvujuci i sam na Intenzivirna.

Laici ocekuju da je Direkrno Iskustvo Istine oCigledno i nedvosrni-leno, tako da ucesnik nc bi srneo da irna nikakvih nedoumiea niti sumnjida Ii ga je doziveo iii ne. Situacija je sasvirn drugojacija. Na lnrenzivu jeneophodno da Majstor validira ili potvrdi ucesnikovo iskusrvo kao OIl).Vrlo cesto Majsror mora da izvucc na sverlost svcsti Direktno Iskustvoucesnika. Ta situacija podseca na kvocku koja udarima kljuna razbija lju-sku jajera i olaksava piletu da izade u svet.

Tokorn Intenziva dogadaju se mnogobrojna iskustva koja naizgledlice na Direktno Iskusrvo, ali nisu. To su uvidi, intelektualne spoznaje,kararze, i misticna iii parapsihicka iskustva. Ona mogu bitt znacajna zaucesnika, ali nisu Direkrna Iskusrva, vee su ind irekrna.

Osoba moie da intelektualno dokuCi ko je oria, Sea je zivot iii sta jedrugo Ijudsko bice. Takva spoznaja moze biti vredna i za ucesnika zna-cajna, ali je ona indirekrno iskusrvo, a jedini eilj Inrenziva je 011 koje jetrajno, rnoze sc reci vecito.

Otvaranje Intenziva

Slican dozivlja] je uvid. To je iznenadno shva ranje njegovih odno-sa u zivotu sa drugim Ijudima, njegov stay prema samom sebi iii premaeshatoloskim pitanjima koja su ga rnucila za koje je dorada bio slep.

Kararza je jako praj njenje emoeionalne energije koja je b ila b lo-kirana u nekirn dozivljajima. Covek se poslc nje oseti olaksan i ociscen,kao da rnu je resko brerne spalo sa ramena. Nekada se oseti eksraricno.Zbog eksplozivne snage tog dozivljaja i osecanja olaksanja koji ga prateon rnofe da pobrka takav dozivlja sa Direkrnim [skustvorn.

Misticna, parapsihicka ili rakozvana "kosmicka iskusrva" najlak-se je pogresno prihvatiti kao prosvetljenje, jer ona irnaju najvecu snagu,cesro za coveka predstavljaju otkrovenja iii nova usmerenja u zivoru.

Sva ova navcdena iskusrva mugu biri veoma z na ca jn a z a in div id uu ,ali on a su ind irek rna, a cilj lntenziva je OIl. Ne same ucesnik l ntcnziva,vee i Majstor moze da pogresi i prihvati kao Direkrno lskustvo nesto sroto nije. To je najcesea greska koju neiskusni Majstori Cine.

Majstor treba da bude u stanju da proceni i validira Iskustvo svogucesnika na direkran nacin. Logicko iii inrelektualno procenjivanje dovo-

Prerhodno sam naveo da je Berner sarno na jed nom rnestu uzgredpomenuo da Majstor rnoze da emoeionalno pokrene ucesnike premaDirektnorn Iskustvu. On na tom elerncntu nijc insistirao taka da su Maj-stori njegove skole, cak i njernu najblizi, sa najvecorn reputacijom, tocesto previdali.

Otvaranje Intenziva je izvanredan, snazan napur kojim, u jednomtrenurku, Majstor ernocionalno pokrece ucesnike ka Iskusrvu Gnoze.Ono se svodi na emoeionalno otvaranje prvo Majstora, pa onda ucesni-ka. Rekao sam na pocetku da citav Intenziv proishodi iz Majstora. To uovorn konteksru znaci - da bi otvorio Intenziv Majstor mora prvo da sesam emocionalno orvori.

Ucesrvujuci na dugim Inrenzivirna Majstora Bernerove skale uveriosam se da je nemanje jasne svesti 0 vaznosti otvaranja Itcnz iva bio njihovnajveci nedostatak. Ucestvovao sam na sestonedeljnom Inrenzivu koji jevodila njegova najbliZa saradnica Satjavati, Tokorn citava 42 dana Inten-ziva ona ga nijcdnom nijc orvorila. Izgleda da ona nije bila nezadovoljnarezulratom, a Majstori koje sam ja obucio rekli bi da je bio katastrofalan.Bilo je 40 ucesnika i, izgleda neverovatno ali je tacno, polovina ucesnikau tom dugum periodu nije imala nijedno jedino Direkrno Iskustvo ? !

Govori koje Majsror drzi sredinom dana imaju sasvim jasne i ogra-nicene ciljeve: da pojasne tehn iku Intenziva, da podstaknu ucesnike daisrraju II naporirna i, sro je najvainije, da ih gurnu ka Direkrnorn Isku-

2 2 2 3


14/60

Zivorad Mihajlovic Slavinski Inrenziv Gnoze Nastanak Intenziva Gnozesrvu. Ovaj poslednji i najvainiji element je na tom Inrenzivu porpunoizostao. Satjavati nam je pricala dosadne price, tako da sam prisustvovaoneverovatnom prizoru. Kracke vreme pre pocetka govora, grupa iskusnihintenzivaca, koji su ocito mali Sea nas ceka, pocela bi da razrnesta svojeprostirke i jastuke po najpogodnijim mestima za spavanje u sobi u kojojsmo radili i polegali bi. Mnogi bi uskoro duboko zaspali. Na mojimIntenzivirna j Intenzivima Majstora koje sam ja obucio, to je bilo neza-mislivo.

Drugi Bernerov Majstor, vel ike reputacije, urneo je da pokreneemocije ucesnika, ali je pravio drugu grdku. Urnesro da prekine govorIItrenutku kada je zelja ucesnika da dozive Direktno Iskustvo dosla dobelog usijanja, on bi rada cesto poceo da prica Sale iii srnesne price. Uce-snici bi se ohladili, od zelje za prosvetljenjern nc hi mnogo ostalo. Uce-stvovao sam na tri 14-dnevna Intenziva rog Majstora i bilo je ocito daje takvirn ponasanjem samom sebi podmerao nogu. U konrekstu ovogpoglavlja mogu da kaiem da bi on prvo otvor io I ntenziv, pa ga poromzatvorio.

uklanjaju sadriaji lcoji nisu D irekrno Iskusrvo sve dok se ne isprazni svesr.I rada se Direktno Iskustvo prirodno dogada.

U klasicnorn Intenzivu imamo gomilanje negativnog naboja kao uparnom kotlu. Kako vreme prolazi pritisak je sve jaci. Taj pririsak deli-rnicno dobija odusak kada Majsror orvori Intenziv i rada kao da se debeosloj leda naglo lorni. U Cnosticnorn Intenzivu Alternativna tehnika kaotopla voda postepeno rastapa led i na kraju kada ga vise nerna DirektnoIskustvo skoro je nernoguce izbeci,

Angazovanje emocijaipromena komande

Na mojim kursevima za obuku Majstora poseban period bio jeposvecen veibama otvaranja Inrenziva. Na njima bi kandidati za Maj-store pred grupom ostalih ucesnika kursa otvarali Intenziv. To bi biopretposravljeni govor drugog dana i Majstor je rrebalo da snazno pokreneu ucesn ic i rn a ielju da doiive D irek rn o I sk us rv o. To se radilo na razlicirenacine, obicno ukazivanjem na vrednosr takvog iskustva za citav njihovfivot i za iivote njima najblizih osoba. Majsror bi ih pozivao da to ucineza druge ljude, a cesto bi im rekao: "Ako nematc u suojim mislima 050buza koju biste to uiinili, onda ucmite to za mene!" To bi bio odlucujuc itrenurak lntenziva i mnogi Majstori su se ustezali da to ucine.

Na srecu po mnoge Majstore koji to nisu bili u sranju da ucine, uGnostickom Intcnzivu nerna potrcba da se Intenziv otvara. Zasro? Objas-njenje je u tome sto se od prvog trcnutka Gnosticki Intenziv polako al isigurno otvara, Vidite, u klasicnorn Intenzivu Prosvetljenja ucesnik tciisve vreme same ka pozitivnom polu, napreze se da doiivi Direkrno Isku-stvo, a sve sadriaje koji nisu to (rakvi sadriaji rnu u masama dolaze), onzanernaruje i pokusava da ih se oslobodi rako sro ce da ih u porpuno-sti iskornunicira svom partneru. U Gnostickom I nrenzivu primenjuje seznacajna novost - alternativna tehnika. U njoj se na jednostavan nacin

Vodeci 10 godina klasicne Intenzive zapazio sam da su ernocinal-ne grupe postizale bolje rezultate od neemocionalnih grupa. To mojezapaianje porvrdivali su Majstori koje sam obucio, Osnovni nacin dase "hladna" grupa ucesnika emocionalno zagreje bilo je valjano orvaranjeIntenziva. Problem koji je svih tih godina istrajavao bilo je Bcrnerovotvrdenje, koje sam i ja u prvo vreme prihvatio, da se tehnika njegovoglnrenziva ne moze objasniti. I ja sam ponavljao ucesnicirna da za tehnikunema objasnjenja: "Ne postoji KAKO. fer 'kako' podrazumeua proces, au Direktnom Isleustvu lst ine nona procesa. Trebate jednostauno cia imatehtenje, intenciju da seprosuetlite i niita uiie."

Na jednorn mom Inrcnzivu od 40 ucesnika njih 15 hili su pocet-nici, ucesrvovali su prvi put. Da bih im olaksao primenu tehnike rekaosam irn da je na jbliie objasnjenju sro mogu da im kaiem da osere svojobjekat (scbe, iivot iii drugo Ijudsko bice). Rekao sam irn "To ne znaiida sebe osetite, ali je to r la jbLize osecanju", Na moje iznenadenje uspehna tom Intenzivu bio je mnogo veci nego s r o je uobicajeno. Stavise, svih15 novih ucesnika imali Sll Direktno Iskusrvo. Nekoliko dana razrnisljaosam 0 rakvom ishodu i pocela je da mi se narnece misao da tehniku trebazasnovati na osecanju, Ipak, hreo sam da budem siguran. Zato sam na sle-decem Intenzivu objasnio tehniku na srari, Bernerom, nacin Lne posrojikako"). Uspeh Inrenziva naglo je pao. Tada sam vee imao sasvi m odrcde-nu ideju 0vrednosti zasnivanja rehnike Intenziva na osecanjirna.

24 25


15/60

Zivorad Mihajlovic Slavinski Intenziv Gnoze Nastanak Intenziva Gnoze

Napredni ispecijalni Intenzivi

da se prirneni. Da bill objasnio kako sam do njih dosao potrebna je krat-ka digresija.

Berner je koris tio 4 objekra u svojim Intenzivirna zato sto)e, po ~j~-govom rvrdenju, preko njih najlakse imari Dir.e,tl1o Iskustvo ~~o. sa~ p:Sta sam ja? 5ta je iivor? 5ta je drugo Ijudsko. bIC~:). To ~u loglcnl objekri,jer su najbliii coveku. Ali, Ijudi koji su dublJ~ usli u .Splrtcu,aln?st prihva-raju jednostavu cinjenicu da je Istina svuda, JeI ona JC 0110 sto j es te . On~je osnov svega postojeceg, vidljivog i nevi~ljivog unlver~u~a '. Stoga bicovek mogao da uzrne kao objekar u lntenzivu bocu plva 1 bile s t~ drug~.Opec bi imao Direktno Iskustvo. Objekti su sarno vrata kroz koja ulaziu Isrinu.o rome narn govori jednosravna Zen priCa. Mladi prakricar Zenaprosvetlio se i vidi okean lst ine kuda god pogleda. Oseca prezir premaIjudima koji se mole Budi na izoloval1.im. mes~ima kao s ~ o su hra~ovi.On besan ulazi u jeda n hram u korne ljudi klece okupljeni oko Bud1!10gkipa, prilazi kipu i pljuje na njega. .Bezumniie, Ita radi i to!" , g;, levllo supovikali okupljeni verniei. "Pijujd na Budu, ria sutnu. Istinu! Pros:'et-ljeni mladic im odgovara: "Neka mi neko ad vas pokaze gde nema lstineda tamo pijunem."

Neki od Ijudi koji su ucestvovali na nizu mojih lnrenziva irnali ~uideje kako da uporrebe Inrenziv kao kljuc za dublje shvatanje posebnihoblasti iivota. Jedan pasionirani igrac b rid za r vr dio mi je da oseca data igra ima rnisticnu sustinu koju on ne mozc da dokuci, Na jed nom] ntenzivu radio je na piranje "Sra je bridz?" Pokusao sam da ga odgo.vo-rim, jer sam znao kakav ce biti rezultat tog pokusaja, ali je on is. traJ~ona njemu. Naravno, kada je on doziveo Direkrno Iskustv~: rcal:zaCipk oja je s led ila iz njega bila je praznina, odnosno da nc posroJl br idz. Is(Oiskusrvo praznine imala je rnlada zena faseinirana joga mantrorn "Olllnarnah shivaya"

Drugi moj saradnik, majstor aikidoa, hteo je da spozna rnisticnusustinu te borilacke vestine. Kada je doziveo Iskustvo, kao svoJu rea-l iz ac ij u s ao ps ti o je: .Ne postoji aikido! Postoji samo beskonacni okeanuecnosti. "

[edan mladi covek smislio je prisrup koji mu je izgledao vrlo du?o-kournan. Rekao rnije: .Jntenziui 5U tdki. Na sualeorn sam se namucio.

Na Intenzivu koji je sledio ponovo sam objasnio tehniku na novnacin: .Treba da osetite suoj objekat - sehe, zivot ii i drugo Ijl1dsko bite ..."Bingo! Uspeh je oper bio znacajno veci, Orada sam poceo da vodirn lnten-zive na taj nacin. Tehnika nije vise bila .Reci mi ko si ti", vee "Dozividireletno do si til", "Dozivi direletno zivot", Doeiui direktno dru-go ljudsko bite". Objasnjenje kako rehnika mba da se radi, odnosnosta mati .Dofivi direktno ..." bilo je: .Dseti ko si ti", .Dseti ita si ti","Oseti z iuot", "Oseti drugo ijudsko bite".

Ne sarno da je uspeh Inrenziva naglo porastao, vee se I n te nziv sk ra -tio. Umesto tri dana, trajao je dva j po dana, pa posle nekog vremena dvadana i najzad dan i po.

Vidirc, Bernerova tchnika nije hila logicna i dovodila jc uccsnike uveoma stresnu situaciju. Majstor bi rekao: .Komanda glasi, 'Reci mi kosi ti'. ali to ne znaii da mu kazd ko si ti, v e e to znaii da se usmeril dadirektno doziuii sebe," Mnogo Jogicnije i uccsnicirna lakse za razurneva-nje bilo je reci racno Sro rreba da ucine - .Direktno doziui ko si ti ", Adabi razurneli kako to da ucine M ajstor bi irn kazao: "Treba da osetite sebe,ziuot, drugo ljudsko bite."

Trvrdnja da ne postoji KAKO rakode je nelogicna, jet zahrev nakorne je on insistirao - da ucesnik ima h te nj e, i nr en ci ju da sebe doiivirakode je KAKO. Htenje, intencija je proces. Naravno, u DirektnomIsksutvu Isrine ne posroji proces, niti hilo koji drugi dualitet, ali uputu kako do njega doci postoji. Nova praksaje pckazala da je to istinaj dovcla je do mnogo veeeg uspeha Intenziva za znatno lcrace vrernc. Dru-gim recima, nova tehnika je unapredila Inrenziv. U skladu sa dogovoromkoji sam imao sa Bernerom, ja sam mu promenio ime. To vise nije bioInternziv Prosvctljenja, vee Intenziv Gnozc iIi Gnosricki Inrcnziv. Svakoko je iskusio ob a ova Inrenziva uverio se van svake sumnje da je Gnostic-ki Intenziv mnogo laksi, mnogo brii i mnogo, mnogo efikasniji.

Ne sarno da je Gnosricki I ntenziv dokazao svoju superiornost, veeje ornogucio otvaranje potpuno novih dimenzija i oblasti u kojima moze2 6

27


16/60

Zivorad Mihajlovic Slavinski Intenziv Gnoze Nastanak Intenziva GnozcHocu da mi objekat bude mudrost j kada se prosvetlim bicu mudrac,nece mi biti potrebno da se i dalje rnucim na intenziuima:" Naravno,kada je doiiveo Direkrno Iskustvo realizacija rnu je bila praznina urnesromudrosti.

~ada sam radeci sa grupom saradnika u prilicno] meri iserpeoporencijal Inrenziva, dosla mi je ideja da primenim Inrenziv na druse~bj~k.te. B~?uCi da sam se u rnladosri bavio jogom, u prvom napred:o-irn III specijalnom Intenzivu rrazio sam da ucesnici kao objekar uzmuvrh s\~oga nosa. Naime, na sestorn stepenu radia joge, darani, koristi senekoliko manje poznatih cakri da se stanje darane direktno dozivi. To suvrh ncsa, vrh jezika, koren jezika, povije (rnesto gde se nalazi takozvano,, (rece oko") i jos neke.

Pretposravljao sam da ce iskustvo ucesnika mog Inrenziva na vrhnosa bin isto iIi slicno iskustvu prakticara joge na tom nivou. Oni tada?oZi~I)avaj.u iskusrvo ,izu~etn? I~?og mirisa koji podseca na miris tamjana1 u nJlma izazrva osecanje rrusticne eksraze. Moji ucenici nisu to doziveliali su imali duboka iskustva koja su varirala od jednog do drugog. Nekisu saopsravali: "Vrh mog nasa ne postoji, postojim samobja", iii "Sue je urhmog~ nasa", "Pos~o!i samo Istina" i sl icno. Premda su takve realizacije dele-vale [ednostavno II I banalno, Ijudi su imali jako osecanje ispunjenja.

~~da je. ob!ekat .n~ koji su se ucesnici koncentrisali bio vrh jezika,kod ~ecll1~ se J~vIJ.aorruns ria posle kise iIi sveze uzorane zemlje. Ljudi su itada [mall osecanje ekstaze, pretapanja sa kosmosom i sveiedinsrva.

. Sledio je rn~enziv na povije iii trece oko. Tu su se javljala vrlo cud-na iskustva za koja su uccsnici, i ako iskusni Intenzivei, irnali tdkoCa danadu prave rcci da ih opisu. To bi saopstavali ovakvim recirna: .Lniaosam Direktno Isleustuo, ali ne mogu da nadem reii za to ito sam doziueo "]edan je docarao svoje i skustvo pokazujuci svoja dva razrnaknuta dlana,kao d~ se sprema da zapljeska: "VidiS, aka bih hteo da pijesnem suoje dla-"?" Jed~n 0 drugi.: e , taj kratki trenutak pre nego ito u se oni udariLii.t o ~ e 1 ~ IO J ei sl eu st u o ' . Drugi je imao iskustvo da je doi iveo svoje .Ja", ali jerckao: "To jeste moje [a, ali to J e nekako Pra-]a, to j e fa pre [a,". Zarim sam uveo Intenziv na prosle iivore, ali njegov rezulrat nije

bio tako. spcktakularan. Samo nekoliko soba imalo sdanja na prosli iivot.tako cia Je trebalo uraditi v ise takvih Intenziva, a mene su privlaeile drugeoblasti.

Posle nekol iko meseci uveo sam novu oblast, l renziv na zvuk, aline bilo koj i vee na gnosticke zvucne formule. ]a sam vise godina prou-cavao gnostieizam preko malobrojnih dostupnih reksrova. Tokom Spi-ritualnog rada imao sam vrlo duboka iskustva, ali nisarn bio siguranda Ii su cisto subjekrivna, tako cia imaju vrednost sarno za rnenc, iIi jeu njima bilo objektivne vrednosri, odnosno vrednosri i za druge osobe.U jednom od tekstova pominjana je najmisticnija gnosticka zajednicapo imenu peratae, sro je doslovno znacilo .,skelediije", a u prenosnomsmislu .,oni koji znaju da produ kroz nebeski svod". Drugirn recirna, tosu b il i l ju d i koji su znali tajne formule 0 napu stanju ove p lanete u svojirna sr ra ln ir n t el ir na .

]a sam u Intenzivu primenio dye njihove glavne formule: "Oma-zu" i"Azom". Njihovo znacenje nije bilo vazno, bitno je bilo vibrirariih oregnuto tako da je dolazilo do zujanja ria glasu .,z" i brunda nja na"m". To je otprilike ovako zvucalo: "O-o-mmmmmmmmm-a-a-zzzzzu" i"A-zzzzo-mmmmm". Zadarak ucesnika bio je da vibriraju re reci i daistovrerneno pokuSavaju cia ih osete. Prvi zvucni Intenziv trajao je dan ipo i pocctkorn drugog dana ja sam zapao u krizu. Cinilo mi sc da sampotpuno prornasio, da IIrim forrnulama ncma niccg vrednog i da i uce-sniei i ja ulazerno napore i rrosimo vreme uzaludno. Tako to obicno bivau Spiritual nom radu, najrnracnije je pre svitanja. Pred kraj Inrenziva prvaosoba imala je drarnaricno iskusrvo - gnostieka formula se izgubila i unjenoj svest i javilo se sasvirn jasno osecanje da je ona Bog koji izgovaraprvu rec i tako stvara kosrnos.

Za njorn je slicna iskusrva imala citava grupa. ]edna ucesnica mi jerekla: "Selda prui put razumem reii iz Biblije, U poietlcu bese rec, i reibe!e u Boga i Bag beie rei ."

Moram da napomenem da su ti ucesnici vecinorn bili stari lnren-zivei , sa velikirn brojern Intenziva iza sebe. Rezulrari ovog lnrenziva su serasculi i prcpricavali nasiroko, pa su imnogi drugi Ijudi hrcli da ga iskusc.Tako su i oni irnali vredna iskustva, ona obicno nisu bila tako duboka idalekosezna. Medurim, bile je vrlo dubokih iskustava i u kasnijim Inten-zivima na zvuk, a rakode bile je cudnih iskustava. ]edna stara iena, kojojje lntenziv na zvucne formule bio prvi IIiivoru, imala je Direkrno Isku-stva sebe, tj. Ko sam ja. Na jednom me.sovirom Intenzivu. gde su nekiIjudi radili na zvuk, a drugi na razlieite objekte, neke osobe primetile Stluzajamno proiimanje ucesnika j njihovih iskustava. ]edna iena, koja je

2829


17/60

Zivorad Mihajlovic Slavinski Intenziv Gnoze Nastanak Intenziva Gnozerad ila na zvuk , zapazila je d a je osoba koja je sed ela u njenoj b lizin i d oii-vela skoro isto isku stvo odm ah posle nje, iako je rad ila na d rugi objek ar.

Konacno, posle svih tih specija lnih , naprednih Intenz iva , d osaosam na ideju da rad irn Inrenziv na Zen koane. Oni su neizosravni de-m enti Rinza i Zena i saveruje sc prak ticarim a d a s t o vcci b roj k oana savla -d aju ~I.i c~k i sve. Koani SIl po svojoj sustini besm islena piranja na kojaprakticari Zena dugo i upom o m editira ju . Buduci da su besrnislena ra~i[anja u je_dnom trcnu tku izaziva ju slorn raciona lnog m isljenja kojimcovck poku sava d a ih resi, a k ad a je racionalni d uh uk lonjen D irektnoIsku stvo m oze da se dogodi.

N eki m oji saradnici verova li su da ce fad sa koanim a b iri naporani da ce m nogo duze tra ja ti od I nrenziva na nase ob jekte, T o je uobica jenst:v Zapadnj~ .ka - d a je one sto se na Isroku desava vrednije i m nogoteze d a se dOZIV l. P okaza lo se da to nije tacno, M oj b lisk i p rija relj, s lik arkoji je ziveo u Holandiji, irnao je izlozbu u Tokiju . Organizaror izlozbenekoliko god ina pre tog vrcrneria ziveo je i rned itirao duzc vrcrne u Zenm anasriru . N a rnolbu m og prija tclja d ao m u je preporuku za m anasrir \Ikam e je on boravio. P rijarelj (koji je im ao isk usrvo sa vise nasih I ntenziva)posteno m i je rekao cia je ocekivao iskusrva koja d aleko prevazilaze onakoja ~~ d oziveo na I ntenzivu . K akva su iskustva tu trebao d a se dogodcon nlJe m ogao da proceni, jer se u sesinu (sesin je koncentrisan ku rsm editacije slica n I ntenzivu) koji je tra jao sedarn dana n i jedan ucesn ikn i je se p rosv etl io.

.. ~ije. b ilo prosverljenja , a li je b ilo fizickog rna lrretira nja . K ako b i~~)I ucesnik od pospanosi pognuo glavu , asistent b i rnu prisao sa led at zesto~o ga . ud ario b am busovim stapom . T recina ucesnika je pre k ra janapustilo sesin. P etog dana sesina m orn prija relju prisao je asistent i rekaom il d a irna poseru . On se izncnad io , jer je m islio d a niko ne zna da jeon u ~lanaS tlru .. P o~cti~ac je h io covek koji ga jc ru poslao. Zahrinm o gaJe zapitao kako JC , Jer Je znao da ru zestoko tuku uccsnik e. P rija rel] rnije rek ao da rnu se slika Zen sesina i:z. njegove rnaste srusila k ao ku la odsuvog. pcsk a ka(~a m u jc ra j covek tu tnuo u ruku tab lu cokolad e. N a nje-govo twenadenJe, on m u je rek ao: "Uzmite, uzmite, znam da vas ovdeizgladnju;u. Taka sam i ja preiiveo rnoje seJine." N e zelil1 1 d a om alov a-ii m istoc~ 1ja~ ku trad iciju , vee da u ka l.el1 1 na dobro po:z.na tu cinjen ieu d anam sve sto Je sa druge strane p lota izgleda vredn ije i lepse.30

Da se vra tirn na prim enu tehnike Intenziva na koane. C itava m ojagrupa rad ila je na dob ro poznati koan .K ako je izgleda lo lice rvoje rna jk epre nego sto si se ri rod io?' lskusni lntenzivci irna ju sposobnosr da osetekada se Intenziv prib lizava k ra ju . T o su trenuei kad a je cik lus znvrsen, sva-ko produiavanje bilo bi k ao sipanje vode Ll sud koji je vee pun. Do togtrenu tka svi ucesnici irna li S Ll OIl i poceli SlI da saop stava ju jedni drugi-rna: "Ova je kraj. Zivorad ce sada da preleine Intenziu. " Bili su u pravu .P rekinuo sam Inrenziv pre unapred odred enog vrem ena i jos [edna Sp iri-tu alna oblast b ila je dozivljena i p rozivljena , L jud i su h ili po m alo razocara -ni. O cek iva li su nesto da lcko iznad nasih dorad asnjih dofivljaja. DoziveliSLliskusrva 0 k ojirn a s c p ise II knj iga l11a 0 ZenL l, a ona su b ila sasvirn obic-na , kao bilo koja druga naia iskustva, N a m oje pitanje, da Ii z ele da sledecipu t nastavim o sa d rugim koanim a, svi su vrlo rnlako reagova li.

)ed an od poslednjih naprednih Intenziva ved ic sam pod naslovornZ lam a rned itacija , a terrnin pod kojim je k asnije postao poznat b io jeT rojna rned iracija , jer je izraz "zlam a" zvucao reklam ersk i. U pocerkurra jao je 3 d ana , a porom se sk ra tio , kao sto se dogodilo sa slicnirn rnero-d irna . U cesnik je treba lo da se isrovrerneno koncenrrise na 3 ob jck ta :

Takozvanu ja-racku, koja se na lazi usred gru diU nu tra snji sisteei zvu k iP lavu racku u koja se javlja u sred ini vidnog polja dok su ociozarvorene.P otrebno je pojasniti d rugi i rreci elem ent ovog m etod a.Svi lju d i Ll u sim a cu ju rakozvani "unu trasnji zvuk", a li ga vecina

nije svesna , jer je sta lno prisu tan. To je vrsta sisteceg zvuka , a ponekadse javlja k ao brujanje. N eki ljud i cuju ga jace ad osta lih , taka d a :z.a ta jfenom en posroji i m edicinski terrnin , jer ga savrem ena m edicina tretirak ao patoloski sirnp tom i pojusava da gas uk loni. T o je pogrdan pristup ,jer je ra j zvuk irnp lanriran u ljud sko bice od pra iskona d a ga podseca nanjegovu istinsku prirodu . A li sam e kada ljudsko b ice stekne sarnosvest 1Ivecern stepenu , uno ce se upira ri sta znace pojed ini na izgled nejasni feno-m eni k oji se u njem u ja vljaju .

P lava tacka pre zarvorenim ocim a nije ro liko ocigledna . A ko osobapocne da posm atra polje svoje vizije sa zarvorenim oeim a, posle nekog vre-m ena u nju egovom sred isru pojavice se "plava taeka". Ona m oze b iti m ala

31


18/60

Zivorad Mihajlovic Slavinski Intcnziv Gnozeiii veca, kao obojena mrlja, plavicasra ii i crvenkasta. Ona obicno oscil ira,pojavljaje se i nesraje iii menja svoje dimenzije, s ir i se i skuplja .

Prakricar na Inrernzivu Trojne Mediracije rrebalo je da ddi painjuna ta rei elemenra isrovremeno, sto je bilo resko na pocerku Inrenziva, akasnije je posrajalo lakse, To je bio prvi deo Inrenziva. Njegov zavrsni feno-men bio je neobican - ucesnik bi imao urisak da sedi u ogromnoj poolu-lopri koja sadri i citav njegov subjekrivni univerzum. Tada bi poceo da radisa odlukama. To je bio drugi cleo Trojne Medi raci je. Buduci da je coveksve dozivljavao unurar te ogromne polulopre, bilo je lako uocir i sve odlukekojima Sll druge osobe uricale na njegov iivor. Drugi deo ove faze Inten-ziva bila je usrnerenosr na odluke kojima mi stvararno svoj i ivor i uticernona njega. To je psiholoski i emocionalno bio plodan deo procesa.

Najzad IIrrecern delu ovog Inrenziva, ucesnik bi radio na "prvom iposlednjem pozdravu". On bi se koncentrisao na niz bliskih bib, jednopo jedno i to ne samo Ijudska bica, i setio bi se ito komunicirao prvog rre-nurka kada je bio svesran nekog od njih, a po rom bi se usredsredio na nabuduce iskusrva kada ce se od njega odvojiti poslednji pur i zauvek. Obic-no bi bilo mnogo emocija i suza u rom procesu. Na izvestan nacin to jebila priprema za konacno odvajanje koje ce se dogodiri u buduenosri.Isku-sni Intenzivci sakojima sam najceSce radio prosli su velik i broj naprednihInrenziva. lzgledalo je da nerna kraja lnrenzivu. Al i, sve ima svoj kraj , pa iIntenzivi. Kraj je dosao nenadano kada je vecina iskusnih ucesnika srupi-la u Meunu iii stabilno stanje svesri.

PUT DOALTERNAT IVNE TEHNIKE

Vajern osamdesetih. godina proslog veka u.~~jizi I?zefa Lava aeffL~ve)l","Bogovi k:vantuma" ("Gods of Quantum) proCitao S~~I pog.lavl)e 0Intenzivu Prosvetljenja. On je procenio Intenziv kao vredniji od nJegovogdugogodisnjeg izucavanja kabale . Po I~je?ov. im re~ima, ?irekt~a rsk~~tvana osnovna pitanja koja je Berner korisrio, izrnenila su crtav llJegOVZIVOt,a takve izjave mozete cuti od mnogih Ijudi koji su iskusil i Intenzive. Kadasam proiiveo Inrenzive i moj stay bio je identican.Godine 1979. u jednom engleskom casopisu posvecenorn al terna-. tivi naisao sam na neupadljiv oglas za Inrenziv. Odriavao se u Londonu.Tokom prethodnog duieg perioda traiio sam sist~~ .koji. c e me pot~unozadovoljiti, jer sam prosao mnoge serninare razlicirih Sistema, a n:~amimao utisak da me je i jedan od njih porpuno ispunio. Kada sam procttaoda Dief Lav vodi Intenziv nisam se mnogo razrnisl jao.

Uslovi u kojima je Inrenziv odrian bili su vise ne~o skromni. To jebila polunapustena zgrada, hladna i prl java, rasklirnatanih vrata I pr~zorakroz koji je prodirala hladnoca. Spavali smo na tvrdorn .pod.lI u v.recamaza spavanje, resno sabijeni jedni pored drugih. Hrana )e bila blJurava. Idobijal i srno je u veoma rnali rn kolicinarna, tako cia smo s~e.v rem.e bi ligladni. Radili smo po 18 sari na dan, poCinjali bismo u 6 lZJutra I zavr-savali u ponce.

Moj prvi utisak bio je razocaranje, pocevfi od prostorije 1I kojojsmo radili do sasrava grupe ucesnika. Oni su delovali kao osobe k~J~ sudosle da se ispovedaju, a ne kao ljudi koji ce se punim srce?: ~ontl. dadozive Prosverljenje. Prvog dana naporne veibe redale .s~ ." ~II1I~O miseu beskrajnom nizu, bolovi u ledima ivratu bili su sve jao. all. ~J1ma .l~p~-kos spopadala me je jaka pospanost . Urisci ostalih ucesnika bill su slicnirnoj ima, zalbe su se cule sa svih st rana.

3233


19/60

ZivoradMihajlovic Slavinski Intcnziv Gnoze Put doAlternativne Tehnike

Iz svoje knjige "Susred sa lstinorn" navod im svoje doiivljaje iz dru-gog dana Intenziva:

"Dmgog jutra u isto ureme Diefov duboki gLas nas budi iz sna.lmamo samo petnaest minuta do prve veibe. Pocinjemo iznoua, bezuolj-ni igladni. Tada iz glamih komunikacija uiesnika saznajem da je [edanmladic odustao. To me podseca na moja razmill janja 0 odlasku sa jnten-z iua i zaiudo 11e deluje kao primer koji bih s ledio, vee kao p od st re le d aistrajem. Drugog dana poiinje borba sa emocionalnim problemima. Dal i reci nepoznatoj odobi, koja nas netremice gLeda, 0 suojim strahouima,o postupcima pracenim stidom i osecanjima leriuice , 0 suojim sitnim igra-rna i uelikim lazima. Mnogi ijudi placu, Neki ridaju satima, kod nekihse plai: smenjuje sa histericnim srnejanjem i gromoglasnim spoznajamauzroka dotadalnjih patnji. Predueie dozivljauam jak napad straha . Neznatn ita se sa mnom delaua. Uueren sam da cu. poludeti, da mi se psi-hicki aparat raspada i da vise nikada necu biti normalan. Zatim strahiznenada nestaje, kao da sam sa olujnog mora uplouio u zaton, Tadase nelto cudno dogada u sobi. Duboko smo zalli ic noc, ali nikom se nespaua. Orni smo za ovakav rad. Meni je leoncentracija izoitrena kaonikada; ni posle mnogih godina veibanja nije bila tako prodorna. Soba[ e n ab ij e na energijom, mnoge l jude daziuljauam kao osobe sa koj ima samproziueo citau iivot. Tek sada osecam da sam savladao tehnileu, koja jekoliko jednostavna tol ileo teika za primenic ...Meni je bilo potrebno duadana neprekidnog rada da bih shuatio ita treba da Cinim, a neki ijudioko mene, koji su prethodno imali vise Intenziua, [o] je nisu. ualjanosauladali. "

Krajem treceg dana, kada sam izgubio nadu da bilo koji od uce-snika moze da ostvari cilj zbog kojeg je dosao na Intenziv, jedan covek jedoiiveo Direktno Isksustvo na Ko sam ja. Svoje stanje on nije komen~a-risao, niti je to ucinio niko od prisurnih, a svi smo znali S e a se dogodilo.Tada sam prvi put osetio "miris Zena" koji zraci od ljudi koji su u sta njuIstine. Osetio sam jaku zavist, ali njena druga strana bila jc pozitivna -uverio sam se da je to stanje moguce doziveti.

SledeCih nekoliko dana sve vreme mi se vraeala misao na Intenziv,s like ostalih ucesnika, njihove reCi, radosti i patnje. Znao sam da samnasao one sto sam trazio cinilo mi se otkada znam za sebe. Dzet" Lavje dolazio 1I Evropu jednom godisnje. Ja nisam mogao da cekam slede-34

e ll godinu da bih ucesrvovao na njegovom Tnrenzivu. Pisao sam mu i uodgovoru on mi jc dao adresu Bernerove Dijadnc skolc smcstenc u Sr.Heleni, u Kaliforniji. Stupio sam u kontakr sa njima, razmenio nekolikopisama i poceo da se pripremarn za Intenziv koji je trebalo da se odrzi 1Imaju mcsccu 1980. godine.Svoja iskustva u Berncrovom asramu opisao sam dctaljno Ll knjizi"Susreti sa Istinom" i u mom "Prirucniku za Majstore GnosrickogIntenziva", pa nema svrhe da ih ponavljam. Sazero receno, posle dosranevolja i rnuka drugog dana Inrenziva doj.iveo sam direktno Ko sam jai, u saglasju sa mnogim Ijudima mogu da kazern da mi je ro iskustvoznacajno promenilo zivor. Ovde el l preneri opsirni citat sa pocetka mojeknjige "Susreti sa Isrinorn", jer n i sam u stanju da svoj dozivlja] bolje ivernije opiSem:

"Bio sam tim iskustuom iznena den, tainije receno zapanjen, iakasam dua dana i dve noci pre toga naprezao sue suoje mage da doziuimuprauo to. Znao sam da je Prosve t l jeuje ii i 'D i re k tn o I sk us tu o Istine'uvek iznena denje za bite koje ga doziui; ocekiuao sam takuo iznenade-nje; uerouao sam da sam, potpuno otuoren. na sue maguinosti i spremanrut neuobiiajene doiivljaje; bio sam ubeden da sam osloboden suih una-pred stuorenih ideja ipredrasuda 0 tome ita je Prosuetljenje ikako se donjega dolazi. Pa ipak, bio sam zateien, iznenaden i opcinien.

D ire ktno Isk us tu o Is t ine 0 tome ko sam ja b ilo je beskrajno jed-nostaunije od svega ito sam ocekivao, od svega ito sam znno, od svegaito sam nasluciuao. Ni najjezgrouitiji izra z ue moze da docara [eduo-staunost i neposrednost tog stanja. [a sam bio ja.' Bio sam uno ito samoduuek bio. Ono 5tOsam oduvek znao da [ es am : N i je bilo n ic eg novog ur ne ni , n ii eg boijeg, lepleg i u zu ii e ni je g; k a o i to sam potajno ocekivllo. Sveje ostalo isto kao ito je oduvek bilo, samo se j avio bezuremeni irenutakdireletne svesti da sam to ja. Nii ta se nije pomerilo 5 mesta, a ipak je htavmoj zivot bio izmenjen.

" ...Pri setio sam se mnogih prica i anegdota 0 Prosvetljenju, poseb-no su_{i.stai Zen kaludera. Nekada mi se njihov humor Cinio viseslojan,zakukuijen i misteriozan. A stvar je bila tako jednostavna. Ovo itosam doiiveo biD j e praiskonski vic koji ceka pre ili posLe svako ijudskobiCe, kosmicka sala koja menja iivot. Kao mnogi pre mene, smejao sa.mse apsurdnosti univerzuma - covek Cittwog iivot'a tra.ii sebe, traii uno

35


20/60

Zivorad Mihajlovic Slavinski Intenziv Gnoze Put doAlternativne TehnikeIto vee jeste. Kao ito je releao jedan m] prijatelj, kad je doziueo Istinuo sebi: 'Osetio sam se kao da sam Citavog zivota trazio suo] darn, svojistinski zavicaj. Kada sam ga najzad naiao, shuatio sam da ga nihadanisam napultao, da nikuda nisam ni ilao. Oduvek sam bio tu, ali tonisam znao,

nekoliko godina, bio sam nekoliko sati besposlen i serao sam periferijomBeograda. U jednoj basri ugledao sam dvojieu Ijudi koji Sll iz ria poku-savali da izvale veliki drven stub. Oni su ga klimali napred-nazad i levo-desno i posle nekoliko minura uspeli su da ga srusc,

Ja sam se zapitao: Koliko bi im rrebalo vremena kada bi s tub guralisame u jednom pravcu? Zakljucio sam da bi im trebalo mnogo vise vre-rncna, ako bi uopste uspeli u tome. U tom trenurku svanula mi jc u svesriideja 0 Alternativnoj tehnici. Orisao sam fumo kuci it elefonom pozvaoosam bliskih osoba. Rekao sam im da cerno probari novu rehniku i ro jenjima bilo dovoljno.

Ocekivao sam da ce biti porrebno urariri 9 iii 10 dijada (vezbanja)dok se rezultat i ne pokaiu. Na srecu, prevario sam se. Posle 6 dijada sviucesnici imali su najmanje po jedno iskustvo, a neki i dva. Posle kratkogvremena vodio sam Intenziv sa dvadesetak ucesnika u gradu u bliziniBeograda i to je bio jos kraci Inrenziv - trajao je sarno 5 dijada.

Od tada je to standardna duiina lntenziva, a nekad ga rreba skrari-ti , j er je cesto posle 4 dijade Intenziv zavrsen. Jednom prilikom u Veroni,u Italiji, morae sam da prekinern Inrenziv posle tri i po dijade. Ciklus jebio zavrsen, Ijudi su to osecali.

Ucernu je vrednost Alrernativne rehnike? Njena osnovna prednosrje njena zasnovanosr na susrinskorn svojsrvu ovog univerzuma, dvopolno-sti. Ovo je dvopolan univerzum, u njemu nista ne posroji bez suprornogiii komplemenrarnog polariteta. Nc posroji gore bez dole, nema Ijubavibez mrinje, ideja nesebicnosti nosi u sebi svest da postoji i sebicnost. Is[O-vremeno dvopolnost iii dvojsrvo posroji u svesri coveka kao odraz univer-zuma. Alrernativna tehnika zahvara pojave ovog univerzurna, kao i sta njai fenomenc coveka u potpunosti, Otud njeba velika efikasnosr.

Prerhodno sam pomenuo da je klasicna rehnika Intenziva refi-la samo jednom polu, pozitivnom polariretu. Buduci da II svesr ucesn ikanaviru hiljade i deserine hiljada sadriaja koji prate pokusaje da se doiiviDirekrno Iskustvo, sadriaja koji predstavljaju srnetnju da se ono doiivi, oducesnika Intenziva traieno je da se oslobode tih sadriaja tako da ih potpu-no iskomuniciraju. Ali to je rrajalo najmanje 3 dana, a pomenuo sam daje bilo ljudi koji nisu uspeli da doiive Direktno Iskustvo ni posle 42 danaprovedenih na lntenzivu. To ocito nije bio najbolji moguci nacin !

Ja sam bio uplario novae za deserodnevni Kurs za obuku MajsroraIntenziva. Ali , cirn sam se prosvetlio osetio sam da mi on nije potreban, jersam mao da sam Majstor. Berner je imao svoj leurs snimJjen na 36 audiotraka. BuduCi da je do kursa ostalo dva dana ipak sam, po savetu Berne-rovog glavnog pornocnika Skande, odlucio da odslusarn Sea je rnogucevcci broj tih traka. Moje sluSanje zavrsilo se vrlo brzo. Na prvoj rraci biloje snimljeno Bernerovo predavanje pod naslovorn .Kako biri Majsror".Odmah na pocetku on je ohznanio jednosravnu Cinjcnicu: .Lli jesi Maslorili nisi. Ako jesi, niko ne moie da te spreii da to budei. Aka nisi. niko odtebe ne moze da napraui Majstora". Ja sam u tom trenutku osetio vclikouzbudenje, iskljucio sam kaserofon i izasao iz biblioteke u kojoj Sll sc slu-sale trake. Ispred bibliotekc stajao je Skanda. ,.jeSt li poieo da sluiai kurs?"zapirao me je. "Vee sam ga zaurlio", odgovorio sam mu.

On je insisrirao da sazna sta se desilo i ja sam mu ukrarko opisaosvoje stanje. Bio sam nepokolebivo uveren da ja jesam Majstor, da samvodio Intenzive iii nesto njima slicno u proslim zivorima i da nerna porre-be da gubim vreme slusajuci srvari koje dobro znam. Skanda je pokusaoda me odgovori, ukazujuci da su mnogi pre mene imali rakav utisak. pasu se kasni je , kada bi pokusal i da vode Inrenziv, jako kajali. Ja sam insi-srirao na svorn urisku i nisarn se pokajao. [mao sam teskih trenuraka i saucesnicima mojih lnrenziva i sa okolnosrima u kojima sam ih vodio i sasarnim sobom. Prethodno sam opisao kako je Gnosticki Intenziv nasraoiz Bernerovog I ntenziva Prosverljenja i kako je nasao nove oblasti prime-ne u obliku specijalnih Inrenziva. A onda sam stvorio Alre rnar ivnu tehni-ku. Evo kako se to dogodilo.

Pre vise od 30 godina nasao sam u nekorn teksru napornenu veli-kog znalca ljudske psihe: nN e smete nileada zaborauiti da zivimo u duo-polnom uniuerzumu." Mada zvuci kao povrsna opaska, meni ta miS30nije davala mira godinama. Naslucivao sam da se u njoj krije nagovestajistinske tajne ljudskog bica i kosrnosa, mnogo dublje ad stava 0 postoja-nju polaritera. Cesto sam se bezuspesno vracao ria tu misao. Naizad, pre36

37


21/60

Zivorad Mihajlovic Slavinski Intenziv Gnoze Put doAlternativne Tehnike

U svim oblastima Ijudske delatnosti, pa i IImetodologiji Spiri tual-nog razvoja, prisurne su reakcije Ijudi vezanih za postojecu metodologijuna nove metode koje se postojano javljaju. Cini mi se da su takve reakcijenajjace llpravo u oblasti razvoja Spiritualnih metoda. Promena je jedanod osnovnih zakona ovog univerzurna, kako kazu budisri sve je podloinopromeni, sarno je promena vecira.

Kada je Bodidarma, posle dever godina mediriranja srvorio zen,javila se jaka emoc ion.aln.a reakcija od .strane .sle~benika ~~asicno~ budiz-rna. To je bilo skrnavljenje svetog Budinog ucenja, govon!t suo All zen Jenastavio da postoji i privlaci sve veci broj sledbenika u Kini i J apanll.

U jednom trenurku doslo je do cepanja Zena na dve. domina.lltneskole, Sore i Rinzai. Njihovi sledbenici gorljivo su zastupali tvrdenja daje sarno njihova skola prava, verna izvornom llc~nju Zel~a. ~~jne sk~~e irazvojne l in ije nasrale Sll 1I okviru Zena. U os~ov~ one su .I.ste I iI vrlo ..slicne,ali se razlikuju u tumacenju iskusrva Prosvetljen]a, u nacinu na koji prak-tikuju meditaciju i u proceni odnosa izrnedu prakse i mediracije.

Soto Zen uci da su praksa meditacije i Prosvetljenje u osnovi isto.Covek je vei: to s r o jeste i nista novo ne moze rnu se dod~~i, on tre~a ~aredovno prakrikuje rneditaciju i izvan nje ne rreba da trazi Pro~:erlJenJ~.Stavise, rokom sesina ne treba teziti Prosvetljenju kao glavnorn cilju. Ova]oblik Zena naziva se takode Dogen-Zen, po osnivacu tog ueenja.

Rinzai Zen tezi neposrednom dofivljaju prosvetljenja. Covek jc,naravno to sro jesrc, ali postoji ogromna razlika izrncdu poscdovanja iiineposedovanja direkrne svesri 0 tome ko je on i .sra je iivor.

U novije doba pojavila se skola Harada Zena, koji je osnovao Ze~Ucirel] Sogaku Harada kornbinujuci clemente Soro i Rinzai Zena. Ova)sistern cilja direktno ka doiivljaju Prosvetljenja za s t o krace vrerne 1 iza-zivao je jaku negativnu reakciju Ijudi koji su bili vise oslonjeni na ucenjablih rr adicionalnoj praksi.

Ucenje Harade i njegovog glavnog ucenika i nasravljaca RjokoYasutani (Ryoko Yasurani) preneli su na Zapad nernacki jezuita H:~.Enomiya-Lassalle i dobro poznati popularizator Zena Filip Kaplo (PhilipKapleau). U izvesnoj meri Zen je opet doneklc izmenjen i priblizen staVl~Zapadnjaka. Kaplo, koji je stekao veliku repuraciju objavljivanjern nckoli-ko knjiga (glavna je "Three Pillars of Zen") bio je icstoko kritikovan odmane ostalih Ucitelja Zena koji Sll dosli na Zapad.

Poznavanje istorije ucenja 0 Prosverljenju pokazuje kako se pricaponovila. U knjizi Filipa Kaploa "Tocak ~iv~ta i ~m~~i" ("The ~h~e.l ofLife and Death"), u kojoj su dati mnogi nJegovl dijaloz: sa ucerucima,na pitanje 0 vrednosti J ntenziva Prosverljenja, Kaplo daje o?go~?r ~o!i jebezmalo identican kritickirn prirnedbama koje Sll japanski Ucirelji rrna-

39

Bila je potrebna tehnika koja brze prazni sadriaje svesti. Alternativ-na tehnika eini upravo to. Vidirc, Berner je od sarnog poccrka ukazivaoda njegova rehnika ne daje ucesnicirna Direkrno Iskusrvo ona same vrlobrzo prazni njihovu svest, Alternativna tehnika eini ro jo s mnogo, mnogobrze. U tome je njena vrednost koja je bez presedana. Urnesto da usrne-rava painju j intenciju sarno ka pozitivnom polu, tj. Direktnom Iskustvuobjekra na kome radi, ucesnik se alternativno usrnerava na oba polarirera,pokusavajuci da oba doiivi direkrno preko osecanja. On pokusava danaizrnenicno usmeri svoju inrenciju i na negativni i na pozitivni polariteti tako prazni svoju svest na najbrii moguci nacin,

Znanje 0 dvopolarnosti prisurno je odavno kod nekih mislilaca.Tako mistik Rumi kaie: "Bog mi [e dao dua krila da sa njima letim, ane [edno." U Gnosrickom I ntenzivu obicno vecina ucesnika ima praznllsvest posle 2-3 dijade, a u klasicnorn lntenzivu to se dogada obicno tre-ceg dana (radni dan klasicnog Intenziva traje 18 sari) i to kod rnanjineucesnika.

Sve sto postoji podloino je promeni. U Spiritualnoj merodologijirnoguce Sll dye vrste promena. Prve se dogacl:aju bez volje tv-orca i prime-njivaca sistema, kada on i njegovi sledbenici, kao pravoverni fundamen-tal isti, pokusavaju da ovckovcce stvoren i sistem. Sistem okostava, ne rea-guje na nove potrebe Ijudi i njegov tok postepeno presusuje. Ljudi odlazeda gase zed na novorn izvoru sveie vode i rakav prevazideni sistern se gasii odumire.

Drugu vrsru promena imarno kada ljudi koji prirnenjuju sisrernneprestano tragaju za mogucnostima njegovog usavrsavanja, kao stodoba r roditelj pokusava cia usrneri svoje dete da srice sve nove osobi nelicnosri i nastavi ramo gde je on srao. Na ovaj bolji nacin, kroz stalnupromenu i usavrsavanje, stvoren je Intenziv Gnoze sa Alrernarivnorn reh-nikom.

38


22/60

Zivorad Mihajlovic Slavinski Intenziv Gnoze Put doAlternativne TehnikeIi prema njernu. To je jedna od mnogih ekspres metoda, kaze on, kojenemaju vrednosti, produkat su zapadnjacke zelje da se vredna iskusrvadozive preko noci.

Ovakve reakcije su razurnljive. Covek je ulozio veliki deo svog zivo-ta u jedan sisrern i sledeci njega srekao je znacajna iskusrva i cesto znaca-jan status u drusrvu. Pri pojavi novog, savrsenijeg ili efikasnijeg metodaon treba da se odrekne svega sro je investirao u doradasnje ucenje. Svaka-ko, to nije lako. Otpor se povecava ukoliko je rakva osoba srekla reputa-ciju i stotus u prethodnorn sisternu. Takve ljude mogli bisrno nazvari sp i-rirualnirn fundamentalistima. Oni se ogorceno bore proriv novih ucenjakoja potiskuju i donekle obezvreduju ono u sta su oni investirrali velikideo scbe. Ali, kao sto sam prethodno rekao, promena je neizbefna korn-ponenta 11 nasern univerzurnu i covekovom bicu, tako da novo polakopotiskuje sraro i posle niza godina medu sledbenici rna prevazidenog siste-ma dominiraju sede brade i kose.

To se dogodilo i sa sistcrnirna koji su na Zapadu u ziv ali v r]o v el ik upopularnost pocerkorn dvadeserog stoleca, Teozofiji i Anrropozofiji. Po e-ta centrima rih ucenja uverice vas da se u njima okupl jaju skoro isre osobesvuda po svetu, koje pricaju iste price i nerna nikakvih novih doprinosa,A kako nam taoisricka mudrosr vekovima govori, voda je zdrava samodok se krece i prima nove pritoke. Kada kretanje prestane, voda se kvarii pocinje da zaudara.

Reakcije na Gnosticki Intenziv sa A lrernativnom tehnikom bile susvedene do sada na blagu nevericu. Ljudi koji su prosli Bernerov J nrenzivtesko mogu da poveruju u rnogucnost da Inrenziv bude toliko kraci, aefikasniji. Ali, sa sirenjern ovog metoda, svakako ce se javit i jace reakci]ei posle nekog vrernena one ce odurnreri. Najjacc reakcije doci C C od Ijudikoji su preko njcga dosli do znacajne repuracije. To je neumitan zakon.Pre vise stoleca Lao Cu je dao rnudar saver kako treba posrupiri kada srnokapaciret nekog sistema iscrpeli. Carnac nam korisno sluzi da predernopreko velike reke. Al i kada smo dospeli do druge obale, kaie on, m igane vucerno po suvom za soborn, vee ga ostavljamo na obali i nasravljarnosvoj put bcz njcga.

Od trcnutka kada sam stvorio Alternativnu rehniku ja sam provera-vao njenu efikasnost i bio sam pozitivno iznenaden rezultari rnJ. I nrenzivGnoze u kome sam je prvi put prirnenio trajao je same 8 dijada i v i;e od

80 % Ucesnika dozivelo je Iskusrvo Gnoze. Sledeci Inrenziv bio je joskraci, morae sam da ga prekinem posle 7 dijada. Posroji nejasan, ali pre-c iz an p si ho lo sk i casovnik u coveku koji govori kada je jedan psiholoskii Spirirualan ciklus zavrsen, Na Intcnzivu on najjasnije otkucava II Maj-storu i iskusnirn Ucesnicirna. Kada raj casovnik otkuca 12 casova, dobarMajstor ce prekinuti l ntenziv, je r je to oprima lna tacka za njegov prekid.Casa je ispraznjena, ne vredi je srezati, iz nje nisra vise ne moze cia izadeosim razocara nja.

Ali prica 0 skracivanju porrebnog vremena nije se tllzavrsila. Posledva iii rri Intenziva Gnoze od 7 dijada, dosao je trenutak kada sammorao cia ga skratim na 6, pa potolll na 5 dijada. lzgleda neverovarno, aliposlednjih nekoliko Intenziva Gnoze trajal~ je u\ravo milk? A kada s~mpre 20 godina poceo sa Bernerovllll Inrenzivorn I rosverljen]a, on )e,.rra)a.otri dana i rri noci, po ] 8 sari napornog rada na dan.Takvo skracivanjcvremena izmeni lo je mnogo toga .

Itenziv sad a rraje pola dana. Ucesnici dolaze na mesto odriava nj~Inrenziva posle dorucka, Rad pocinje u 10 sari ujutro, Posle dv~ I~ndijade imaju pauZll za laks: obed i zatim rade preostal~ dve ill tri_dl).acie.I to je kraj, KuCi odlaze rano popodne, ~. ok o ? o 0 : 0 Ucesnika d.ozlvIJa.~!aIskustvo Gnoze. Nekada to iskusrvo dozive SVI Ucesnici , a neki od nJlhimaju vise od jcdnog Dircktnog Iskustva.

Izrnenila su se i pravila ponasa nja na Tnrenzivu. Ran ije ih je bilovise od 30. Sada ih ima sarno nekoliko.

Na klasicnorn lnrenzivu srnatralo se za smrtni prekrsaj ako nekopopije kafu. Neki Ucesnici koji su b il i z av is ni od kafe krisorn su je dono-sili sa sobom i pili je sa jakim osecanjern kriv ica. Sada se, u vrerne ~~eda,kafa nudi Ucesnicima. Neki je piju, ncki ne, ali kafa svakako ne uncc nauspeh ni pojedinca, ni Intenziva u celini.

Berner je tvrdio da je na Inrenzivu vegetarijanska hrana nuzna, jerbelancevine zivotinjskog porekla zshtevaju veliku koliCinu energije zavarenje, tako da je ne preostaje mnogo za meditativno naprezanj::. r tazabluda je rasprSena. Ljudi donesu na lntenziv hranu po svo~ izboru,Neki jedu vegetarijansku hranu, ali neki to ne Cine. Proce~1ar iskusravaGnoze nijc veci kod vegetarijanaca, a to jc jedino vazno. Oa Je uspeh vcge-rarijanaca veci, bilo bi logicno da se uzima vegetarijanska hrana.

40 41


23/60

Zivorad Mihajlovic Slavinski Intenziv Gnoze Put doAlternativne TehnikeZa nove ljude 1nrenziv Gnoze rakav kakav jeste je privlacan i ispu-

njava njihove nade. Ali su stari Inrenzivci ponekad razocarani. Za njihje 1nrenziv Gnoze previse lak. D ir ek rn a is ku stv a se posriiu lako i brzo iveliki procenat ljud i ih dozivljava, tako da vise nema elirizrna koji je rani-je bio primetan.

Na srarirn Intenzivima bilo je vise snaznih osecanja, mnogo viseparnje, ali je na kraju Intcnziva obicno bilo mnogo ljubavi. Srari Tnrenziviirnali su 40 dijada i za to vreme svaki Ucesnik bi radio u paru sa svakirndrugim Ucesnikorn po dva iii tri puta. Za tri dana bilo bi ocigledno kosu dobri partneri u grupi, a koji to nisu i izrnedu partnera koji su odgo-varali jed no drugom razvijale su se jake emocionalne veze. Orvorenostna Inrenzivu je mnogo veca nego u svakidasnjern zivotu i rokorn dye iiitri dijade covek upozna drugo ljudsko bice bolje nego osobe sa kojima jeproveo mnoge godine. Na Inrenzivu Gnoze sa Alternativnorn tchnikornUcesnik irna priliku da radi po jedamput same sa pet partnera, a sa pre-ostalih 15, 20 iii vise ljudi nema nikakav kontakt, rako da se mnogo rededogada duboko emoeionalno profimanje ljudskih bib.

Ljudi koji naglasavaju te nedosratke Intenziva Gnoze zaboravlja-[u bitnu srvar, koju svaki istinski Majsror kaf.e Ucesnicirna na pocetkuInrenziva: Jedini cilj Intenziva Gnoze je da sto veci broj Ucesnikado'Hvi Direktno Iskustvo Istine ida ta Iskustva budu sto dublja! Sveostalo su manje vaini dementi.

Velika energija moie da se javi, ali se posle nekog vremena isprazni.A nas cilj na Intenzivu nije budenje energije, vee Oirekrno Iskustvo Isrinc.Ljudi ponekad zrace veliku ljubav, ali kada prode neko vreme mnogi odnjih ispoljavaju netrpeljivosr jedno prema drugom, u to sam se uverio visepura. Dobro je da ponovim, nas cilj na Intenzivu nije budenie pozitivnihosecanja, vee Direktno Iskustvo Isrine.

lntenziv Prosvetljcnja bio je ostro odeljen od svakidasnjeg iivora iCarls Berner je insistirao na tom podvajanju. Tome nasuprot, Intenziv Gno-ze jt' neoserno skliznuo u sam svakcdnevni zivot i pretopio SI:: sa njim, ani supostali [edno. On odgovara Ijudima ovog vremena. Nasravice da se rnenja iusavrsava iii ce biri zamenjem nekim drugim efikasnijim metodom.

Prirnctio sam da cmocionalnc osobe lakse i brie dozive OJ 1 negohladne i neemocionalne. U opisu rehnike prvih godina ja sam ponav-

ljao Bernerove reci da ne postoji kako- za objasnjenje tehnike, ali je najednom Intenzivu rekao sam Ucesnicirna da je najbliie opisu kako trebada osere sebe odnosno svoj objekat. Na tom Inrenzivu uspeh je nagloporasrao. To mi je dalo povoda da Sf zamislirn 0 doradasn]o] tehnici. Nasledecern intenzivu vratio sam se na staru instrukciju da ne posroji kakoi uspeh je naglo pa~. Zatim sam u sledecoj prilici ponovo naglasio da jenajbliie objasnjenju kako rreba da se radi osetiti sebe, odnosno za dru-ga pira nja osetiti svoj objekat i uspeh I ntenziva je naglo porastao.

Taj trenutak bio je preloman za rehniku Inrenziva. Otada sam insi-stirao na tehnickorn uputstvll oseti ko si ri, oseti drugo ljudsko bicei oseti zivor. Proeenar Ucesnika koji su imali OIl naglo je porasrao iIntenziv se skratio sa tri dana i noei, koliko je ranije trajao, na dan i po!Tada sam promenio je ime Inrenzivu. To je sad a bio Inrcnziv Gnoze.

Tokom nekoliko godina vodio sam Intenziv Gnoze sa novorn teh-nikorn, ali se pokazalo ~da nerna kraja mogucnostima poboljsanja tehni-ke, da posroji bolje i od najboljeg. Ta prica je vee poznata u krugovirnaUcesnika Inrenziva Gnoze. Jednog dana, setajuci se periferijom Beograda,gde ima rnnogo porodicnih kuca sa bahama, zapazio sam dva covekakoji su pokusava li da obore drveni stub duboko ukopan u zernlju . K la-tili su ga levo-desno i napred-nazad i posle nekoliko rninura oborili sugao Zapitao sam se, koliko bi vrernena rrebalo rim ljudirna kada bi gura-li stub samo u jednom srneru. Sat iii dllz.e, narnemou mi se odgovor, amoida ne bi uopste uspeli u tome. Tada rnu je dosla ideja 0Alrernarivnojtehnici Inrenziva Gnoze koja je neverovarno skrarila vreme Inrenziva ipovecala broj Ucesn ika koji imaju OIl na 90%.

Klasicna Berenerova rehnika podseca na guranjc stuba 5al110 u jed-nom pravcu. Alrernativna tehnika je usmerenje na oba moguca pravea isroga je daleko efikasnija. Kao stO je davno rekao rnisticni pesnik Rurni,Bog mi je dao dva krila da sa njima lerirn, a ne samo jedno.

U sledecem poglavlju detaljno cu yam opisati Altemarivnu tehnikuJ ntenziva Gnoze.

4 2 43


24/60

ALTERNATIVNA TEHN lKAINTENZ IVA GNOZE

Tehnika je Dijadna i Alternativna. To znaci da se radi u dijadi, odno-sno u parovima ida se naizrnenicno daju dye kornande.Jedan partner je akrivan, dugi je pasivan. Ko su akrivni partneri

Majstor odreduje na pocerku svake vezbe. Pasivan parmer daje komanduaktivnorn partneru: Oseti ka si ti oude i sadal

Aktivan partner prima komandu, zarva ra oci i traz i objekar: Ko jeon IItom trenurku. Kada nade ko je on, on pokusava da oseti sebe. Topokusava neko vreme - 10 do 15 sekundi, Zarim orvara oci : sve stornu se javilo u svesti iii telu kao posledica pokusaja da doiivi sebe (inista drugo!) on saopsrava pasivnom partneru. Prirom koristi ne sarnoreci , vee i gestove i mimiku da bi izrazio re sadrzaje.

On ne sme da vrsi nikakvu selekciju u svojoj kornunikaciji. Saop-Stava sve sto se javilo bez obzira da Ii je to glupo, nepristojno, cia li visepura ponavlja istu stvar i td.

Kada zavrsi, on klimne glavom iii kaze svorn pasivnorn par tneru:(i Gotouo. Daj mi drugu leomandu.

Pasivan partner mu daje alrernativnu komandu: Oseti le o nisi tiovde i sada!Aktivan partner opet zarvara oci i traj.i objekat - bilo sta sto nije

on u tom trenutku. Takvih objekata irna bezbroj. Kada je odabrao nekiod njih, on pokusava da ga oseri sro potpunijc moze. Kada otvori oci onsvom pasivnom partnerll saopsrava sve sto mu se javilo u svesti samokao posledica tog pokusa

zivorad mihajlovic slavinski - intenziv gnoze sa alternativnom tehnikom

Documents