ZDRAVSTVENA NEGA OBOLELIH OD TRIHINELOZE

TRIHINELOZA je parazitarno oboljenje izazvano Trihinelom spiralis.

• Kosmpolitska zoonoza

• Kliničkom slikom dominira akutni generalizovani miozitis. Rezervoari zaraze: divlja i domaća svinja, pas, lisica, jazavac, medved, vuk, pacov... Inkubacija: 1-30 dana (što je inkubacija kraća, bolest ima teži tok)

Put prenošenja: konzumiranje svinjskog mesa ili mesnih prerađevina u kojima se nalaze žive larve trihinele.

STADIJUMI BOLESTI INTESTINALNI: mučnina gađenje povraćanje proliv osećaj nadutosti SIMPTOMI SU POSLEDICA PRISUSTVA ODRASLIH PARAZITA U TANKOM CREVU

INVAZIVNI :

(javlja se od 7. ili 10. dana nakon infekcije, i traje od 2-6 nedelja) - visoka temperatura - otok lica i kapaka - otok, bol i slabost mišića - eozinofilija POSLEDICA MIGRACIJE LARVI PUTEM CIRKULACIJE, PROLASKA KROZ TKIVA I ORGANE I LOKALIZACIJE U SKELETNOJ MUSKULATURI

REKONVALESCENCIJA

- Nastaje 1 do 2 meseca nakon infekcije

- Može da traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci

- Posle preležane bolesti, oboleli još dugo mogu imati smetnje u vidu težine u mišićima i povremene slabosti mišića

SESTRINSKE INTERVENCIJE U NEZI OBOLELIH OD TRIHINELOZE

SMEŠTAJ BOLESNIKA

• Hospitalizuju se oboleli sa težom kliničkom slikom.

• Mirovanje

MERENJE VITALNIH FUNKCIJA NA 2 SATA

• Neophodno je pratiti temperaturu, puls, broj respiracija, TA

PRIMENA ORDINIRANE TERAPIJE

• Antiparazitarni lekovi – (Albendazol, Mebendazol) u trajanju 10-14 dana.

• Simptomatska terapija

antipiretici – za snižavanje povišene telesne temperature

analgetici - za ublažavanje bolova u mišićima

antihistaminici – smiruju alergijske manifestacije

kortikosteroidi se daju kod najtežih oblika bolesti sa komplikacijama

SPROVOĐENJE LIČNE HIGIJENE • svakodnevno kupanje bolesnika • promena položaja bolesnika u postelji uz sprovođenje pasivnih

i aktivnih vežbi • postavljanje ekstremiteta u korektivne položaje u cilju

sprečavanja kontraktura ISHRANA BOLESNIKA • visokokalorična i hiperproteinska • obroci manji i češći • pomoć bolesniku prilikom uzimanja hrane

Prevencija

Trihineloskopski pregled uzorka mesa svake zaklane svinje pre konzumiranja

Termička obrada mesa (kuvanjem ili pečenjem) na temperaturi od najmanje 77 ͦC u toku 30 minuta.

Deratizacija kojom se sprečava zaražavanje domaćih svinja

Salamurenje, dimljenje i sušenje mesa nisu sigurne mere zaštite za uništavanje larvi T. spiralis.

ZDRAVSTVENA NEGA OBOLELIH OD BOTULIZMA

BOTULIZAM

Botulizam je akutna infektivna nekontagiozna bolest koju karakterišu slabost mišića, pareze i paralize, suvoća kože i sluzokože.

Spada u alimentarna trovanja – nastaje unosom hrane koja je zagađena toksinom Clostridijum botulini.

Uzročnik bolesti: Clostridijum botulini, anaerobna bakterija, luči veoma jak egzotoksin

Prirodni rezervoar je spora C.botulinum je digestivni trakt životinja, riba i morskih sisara. Spore se izlučuju u spoljašnju sredinu kontaminirajući zemljište i biljne kulture koje nisko rastu.

• Izvor infekcije: Kontaminirana hrana i namirnice spremane u domaćinstvima posebnom tehnologijom, kao što su dimljene i sušene prerađevine od mesa i konzervirano voće i povrće. U anaerobnim uslovima spore prelaze u vegetativne oblike koji produkuju egzotoksin.

• Putevi širenja: Termički nedovoljno obrađeno meso i konzervirano povrće i riba, salata itd.

• Inkubacija: 6―36 h

PREPOZNAVANJE SIMPTOMA I ZNAKOVA BOTULIZMA

GASTROINTESTINALNI SIMPTOMI

• mučnina

• povraćanje

• bol u stomaku

• proliv

OČNI SIMPTOMI

• paraliza akomodacije oka,

• diplopija

• strabizam

• ptoza kapaka koja dodatno otežava funkciju vida

• midrijaza

Izvor:Maksimović M. Zdravstvena nega u infektologiji. Beograd:autorsko izdanje, 2006.

BUKOFARINGEALNI ZNACI I SIMPTOMI

• suvoća usta

• žeđ

• otežan govor

• otećano gutanje

POREMEĆAJ PARASIMPATIKUSA

• smanjeno lučenje pljuvačke

• smanjeno lučenje suza

• smanjeno lučenje znoja

• izražen meteorizam

• retencija mokraće

• bradikardija

Izvor:Maksimović M. Zdravstvena nega u infektologiji. Beograd:autorsko izdanje, 2006.

SESTRINSKE INTERVENCIJE U NEZI I TERAPIJI OBOLELIH OD BOTULIZMA

SMEŠTAJ BOLESNIKA

- Hospitalizacija bolesnika sa boltulizmom je obavezna.

PRAĆENJE VITALNIH FUNKCIJA PRIMENA ORDINIRANE TERAPIJE

( polivalentni antibotulinski serum najkasnije 48 časova od unosa kontaminirane hrane i simptomatska terapija po nalogu lekara)

ISPIRANJE ŽELUCA - sprovodi se ako je prošlo manje od 6 sati od konzumiranja hrane

URADITI DUBOKU KLIZMU

MERENJE DIUREZE

SPROVOĐENJE LIČNE HIGIJENE

• nega očiju

• nega usne duplje

• nega kože

ISHRANA

- parenteralna ili putem nazogastrične sonde

PREVENTIVNE MERE U CILJU SPREČAVANJA OBOLJEVANJA OD BOTULIZMA

• kontinuirano sprovođenje zdravstveno vaspitanje u toku cele godine

• sprovođenje pravilne higijene osoba koje rade sa životnim namirnicama

• kontrola konzervirane hrane

• sprovođenje pravilnog postupka pri spremanju i konzerviranju hrane

Izvor:Maksimović M. Zdravstvena nega u infektologiji. Beograd:autorsko izdanje, 2006.

ZDRAVSTVENA NEGA BOLESNIKA SA ERIZIPELOM

ERIZIPEL je akutno streptokokno gotovo nekontagiozno zapaljenje kože. Izaziva ga beta hemolitički streptokok iz grupe A.

• Izvor infekcije: bolesne osobe ili kliconoše (čovek koji nosi streptokok, najčešće u nosu, bilo simptomatski ili asimptomatski).

• Infekcija se prenosi neposrednim kontaktom.

• Ulazna vrata su oštećena koža, retko sluzokoža

• Inkubacija traje 1-3 dana.

KLINIČKA SLIKA

OPŠTI ZNACI:

• nagli početak

• jeza, drhtavica a zatima nagli skok temperature (38-40°c)

• malaksalost, mučnina

LOKALNI ZNACI SE MANIFESTUJU NA MESTU INFEKCIJE:

• svrab i osećaj žarenja a zatim bol

• crvenilo kože sa tendencijom brzog širenja

• otok je jasno crvene boje, elastične konzistencije, topao, jasno ograničen od okolne zdrave kože

• pojava vezikula koje se stapaju u bule na otečenom delu

NEGA OBOLELOG

• Mirovanje

• Ako je zahvaćen donji ekstremitet potrebna je elevacija, čime se smanjuje otok

• Na otečenu kožu stavljaju se antibiotske ili neutralne sterilne masti koje smanjuju zategnutost i bolnost

• preko otečene kože, stavljaju se sterilne komprese natopljene 3% rastvorom acidi-borici čime se smanjuje osećaj zategnutosti i pečenja kože.

• Lek izbora je penicilin

• Bolest recidivira

Literatura:

• Maksimović M. Zdravstvena nega u infektologiji. Beograd: autorsko izdanje, 2006.

• Čanak G. Infektivne bolesti sa negom zaraznih bolesnika. Novi Sad: Medicinski fakultet, 2009.

• Nožić D. Infektivne bolesti sa epidemiologijom. Beograd: autorsko izdanje, 2008.