z.derida odmetnicke drzave.doc

7/26/2019 Z.Derida Odmetnicke drzave.doc

1/152

ak Derida

ODMETNIKE DRAVE

(Da li postoje odmetnike drave?)

(353.201:1.800= 196 x 4 eura = 784)

Za izvesnu poil!u !oa nas "e!a za#ila# e$nu %e$livu &or#aliza'iu

e$nu vrlo elip%i"nu re"eni'u u oa zna"ena re"i elipsa. *lipsa ne zna"i sa#o

#ana!. +na e i za!rivleni oli! sa vie sre$i%a sa vie o$ e$no, sre$i%a. -e

s#o iz#e/u #ane e$an i vie o$ e$an.

z#e/u #ane e$an i vie o$ e$an: $e#o!ra%ia e #o$a su%ins!i

lis!a %o#e !ru,u o$nosno %o#e %ropu !oi se zove elipsa. *lip%i"na poil!a s%i,la i

na# ele!%rons!o# po%o# i #i is#o pro"i%ali:

"Demokratija u dolasku: potrebno je da ona d vreme koje ne postoji."

su$io i se $a !ae# !a!o i nesu#nivo s #oe s%rane ilo po #alo

po$lo voou a!o ne i ne#oralno rou !a$a ne i zapo"eo izraavaui o

e$no# svou zavalnos%.

o e$no# za'elo ali za #ene o e$no# zna"i uve! iznova sva!i pu% nasasvi# nov na"in o e$no# prvi pu% o e$no# i e$no# za sva,$a prvi pu%. e

e$an e$ini pu% za sva,$a ve e$no# za sva,$a prvi pu%.

;eriziu1 u %renu'i#a popu% ovo, pre$ is!uene# ponavlana !oe se

ni!a$a ne ponavla ponovo osea# ur,en%niei o%rie ne,o i!a$ nunos% $a #isli#

%a!o za,one%nu s%var !oa se zove pu% &ois i sva!i pu% ponovnoo$a u $anas sa#o $a se vr%i# i ore# o!o %i !ru,ova!ula o!o

naiz#eni"nos%i i ponovno,


2/152

Ali po$ iz,ovoro# $a $u, neu vra%i%i er on za razli!u o$ zavalnos%i ne#a

,rani'a ilo i re'i#o o e$no# po #alo $ripa"!i $a preu%i# svou e#o'iu

pre$ svi#a va#a !ao pre$ oni#a !oi su #e pri#ali u ova za#a!: "e%iri $e'enie

ar o$ 1959. ,o$ine i ve $a %o!o# "e%iri $e!a$e.

-ie o$ "e%iri $e'enie $a!le i "e%iri $e!a$e $a ne ,ovori# o oni# $e!a$a#au !oi#a sa# u"es%vovao (Beneza i ;%ru!%ura @ 1959 na poziv >orisa $e

Ban$ia!a >auri'e $e Ban$illa' !oe, i#a# za$ovols%vo $a poz$ravi# ov$e @

i"e ie%zs'e Con Con,e Dio%ar Do%ar$ Eene Bene% ;i!su

Fixou) e%o ra"una.

-ie o$ "e%iri $e'enie i vie ne,o $vos%ru!o o$ "e%iri $e!a$e %o e "i%av e$an

ivo%. Go"a! o!ree i !oloi revolu'iu ,o$ini'a. ?ez zavalnos%i re'onaissan'e

$a!le saznana 'onnaisan'e i znana ne i u#eo sei $a oasni# sreu ovo,a

"u$a a naro"i%o ne i u#eo $a e preve$e# za nae an,lo&one pria%ele !oi

ne#au re" !oo# i ozna"ili razli!u iz#e/u decenijei dekade: oni !au decade!a!o

za $e'eniu %a!o i za $e!a$u. ;erizi i za #ene io four decades and more than

four decades. Decade za $e'eniu ov$e e %o lo or% loa ala %our izraz

%ournure !oi ne!i o$ nai re"ni!a razo%!rivau !ao pro!aeni an,li'iza#.

Za#ila# one !oi s one s%rane Da >ana i s $ru,e s%rane A%lan%i!a i $ale o!levau

$a se upiu za e$nu $e!a$u u ;eriziu er se oe $a i %u #orali $a orave $a

,ovore a naro"i%o $a sluau ne!o, $rip'a nepre!i$no $ese% ,o$ina. Go e s%o,a %o

su oni iz,uili ,r"!i i la%ins!i: $e!a$a @ ne!a se opus%e @ %o u ,r"!o# !alen$aru sve

$o Hran'us!e revolu'ie zna"i sa#o $ese% $ana a ne $ese% ,o$ina. i%i zna"ine#o%e se plai%i $ese% sa%i.

Ia$a e re" o pu%ovanu voa,e re"i voou !oo upravo $opu%a# $a le%i

u svo# rizi"no# prevo$u iz#e/u an,lo&onie i &ran!o&onie ona $o%i"e ne!e o$

poli%i"!i ulJ,a !oi#a i se posve%io na !rau ovo,a ra$a. +$ rogue State$o K%a%

voou o$#e%ni"!e $rave re" e o ni%a #ane razlo,u naa"e, o pravu o

za!onu o snazi za!ona u!ra%!o o pore%!u sve%s!o# pore%!u i ne,ovo u$unos%i

o smislu sveta %o es% !a!o i %o re!ao Ean


3/152

pre#es%ila prepisala a#eri"!u ra%nu s%ra%e,iu pro%iv osovine zla i %a!ozvano,

#e/unaro$no, %eroriz#a o$nosno pro%iv rogue States !a!o i A#eri!an'i

razo%!rivau. Go e za !oi %renu%a! i%i e$na o$ #oi re&eren'i e$na o$ #oi

polazni %a"a!a.

izlivu oseana pre$ !oi#a nipo%o ne i eleo $a uz#a!ne# zo, s%i$a

ar #oe zavalnos%i upuen e napre #oi# $o#aini#a u ;eriziu va#a $ra,a

*$i% *r,on K$i% Meur,on Ia%rin Ceiru Fa%erine Cerou vai# lis!i#

sara$ni'i#a Ia%rin $e Ban$ia! Fa%erine $e Ban$illa' i Hilipu Iis%eu Cilippe

Iis%er !ao i oni#a !oi vie nisu ov$e ali se i $ale vraau $a nas $o"e!uu !ao

$uovi.

Eeli# $a poz$ravi# i one !oi lie ili $ale neposre$no ili posre$no ve

%oli!o $u,o na$anuu ono %o is#o rizi!uui #o,li $a nazove#o poli%i!o# i

e%i!o# ove osoene pro%iv


4/152

Ia!o e %o #o,ueR Ia!o priva%i%i ono %o nis#o sposoni $a priva%i#oR

Ia!o priva%i%i ono %o ni!a$a nee#o i%i sposoni $a pri#i#o i %o $a!le os%ae

nepriva%livo %o se ne #oe pri#i%i $a ne ,ovori#o o %o#e $a u$e vraeno

spozna%o ili prizna%oR

>ilene pre!o#erno, $ara ne#o,ue zavalnos%i o$nosno nee!ono#s!o,%ri%a #o$a i nie %a!o s%rano u osnovi ari%u pi%ana !oe nas o!upla u ovo

$e!a$i. +va #i $ar zna%e $olazi $o sr'a. +n $olazi $o sr'a ono,a do ega $ri#

$o sr'a ono,a ime$ri# %u ,$e se ra$ #ilena i pisana o $ri u #eni $ri #e

$ri #e u ivo%u i zo, %o,a #i e s%alo $a ,ovori# iz sr'a iz sre$i%a sr'a.

a#erno na,laava# $ri #e u ivotu er s%aro i#e zaivot#o$a os%ae

%ana ono, poli%i"!o, o!o !oe, se ez pres%an!a o!ree#o. +no %o #e ov$e $ri u

ivo%u napre se $ri u pria%els%vu. >ilou pria%els%va #ilena sa#o,

pria%els%va u #ilenu. vernos%i. uve! uzne#irena rizi"na %a vernos% ne i ila

verna sa#o ono#e %o se naziva prolou ve #o$a a!o e %o uop%e #o,ue

verna ono#e %o $olazi a "e#u se ne zna ni oli! ni%i $an $olas!a.

Eeleo i $a verue# u %o i ii u "a! $o%le $a nasupro% ono#e u %a s#o

"es%o po!uavali $a verue#o za#ila# vernos% !ao vernu napre ono#e %o @

$olazi. -ernos% u $olas!u vernos% u$unos%i. Oa li e %o #o,ueR

Pizi!ovau $a!le ov$e po%pisuui e zna!o# zavalnos%i ne!u vrs%u za!le%ve

u oli!u neprozirno, a&oriz#a @ i $ale ne"i%livo, er e o e$no# u ez,lasno#

pre#e%anu ne,ove sin%a!se i ne,ovi a!'ena%a neprevo$iv. Za!le%va !ae: oui il

y a de l!amiti # penser.pravo sa# upore$io ovu re"eni'u sa za!le%vo#. A!o po!ua%e $a pra%i%e na

neprevo$ivo# &ran'us!o# ravno#erno po#erane a!'ena%a na %elu u po!re%u na

oivleno# ani# ili ivo%ins!o# ani#al %elu ove re"eni'e (da postoji @ o$

pria%els%va $o #ilenaS $a i#a prijateljstva $ u mi%ljenjuS $a pos%oi @

pria%els%vo koje treba misliti) vi$ee%e #o$a !a!o se s#isao po#era !ao

prs%enovi z#ie.

+va se za!le%va izlae opasnos%i $a li"i na z#iu. s%ovre#eno pre%na i

oeane pre%na i ansa !oa ne ne$os%ae er nie si,urno $a e z#ia napros%o!ao %o "i%ane Cos%ana po!uava $a nas uveri &i,ura zla along the a&is of evil.

;a#o izvesna poe%i!a #oe $a preo!rene vla$aue %u#a"ene @ ?ilie ili ve

ne!o, !anons!o, %e!s%a.

e$no izvanre$no s'eni ,os%opri#s%va zapravo u pes#i O. M. Dorensa O.

M. DoTren'e Snake iznova se %u#a"i &i,ura z#ie. z $uine pesni!ovo, ,lasa


5/152

nesu#nivo e ena %a !oa !ae a $a i e pozvala na povra%a!: 'nd ( )ished he

)ould comme back my snake. Ga i povra%a! po$seao na u%varu ono,a !oi e

$oao !ao %ii ,os% (he had come like a guest in *uiet) @ i zapravo eleo i $a

,ovori# ne sa#o o ivo%u ve i o #iru o$nosno ,os%opri#s%vu. Ga i povra%a! io i

u%vara ,os%a #ira !oi i io !ral ez !rune !ral u iz,nans%vu ( like a king in e&ileuncro)ned in the under)orld... ) a naro"i%o i io povra%a! ,ospo$ara ivo%a

!rane suverenos%i ivo%a !o#e e ne$os%aala ansa ('nd so ( missed my chance

)ith one of tje lords + ,r life + 'nd ( have something to e&piate ).

pravo na s%rani anse %o es% neizra"unlivo, moda upravo pre#a ono#

neizra"unlivo# ne!o, $ru,o, #ilena ivo%a ivo, ia ivo%a eleo i $a se

ov$e izloi# opasnos%i po$ s%ari# i#eno# !oe e i $ale sasvi# novo i #o$a

ne#ileno po$ i#eno# $e#o!ra%ia.


6/152

sna,o# %a!o i pre$ ne,ovi# pravo#. e,ov razlo, razlo, naa"e, ie razlo,

navee sile.5

Iao %o sa# upravo re!ao ue$no se#an%i"!o i is%oris!o naiz#eni"no

se#an%i"!o i is%oris!o ,ovorei naiz#eni"no ue$no i naiz#eni"no ispisue#

ov$e na sa#o# po"e%!u i e$no# za sva,$a pro%o!ol !oi i #orao $a $i na$ oni#%o sle$i. ;va!i pu% !a$a u$e# !azao pu% ue$anpu% e$no# o$ $va pu%a

$va pu%a sva!i pu% #e/u%i# pone!i pu% !a%!a$ ne!i $ru,i pu%

ne!a$a upuue# na o!re% i preo!re%.6 %u se ne ra$i sa#o o e%i#olo,ii la%ins!e

re"i &ois nai#e o %o "u$no re"i o$ vicis!oi ne#a no#ina%iv ve sa#o ,eni%iv

a!uza%iv vicem i ala%iv vice sva!i pu% !a!o i ozna"io o!re% su!'esiu

naiz#eni"nos% o$nosno al%erna%ivu (ona o!ree preo!reui se naiz#eni"no

al%erna%ivno o$nosno vice versa !ao u izrazi#a vice versa ili /avoli !ru, 'er'le

vi'ieux). A!o #o,u sei $a $opus%i# e$anpu% $a upu%i# na svou #alu !ni,u

-ibolet $ a /ola 0elana7 po$se%iu $a %a o,le$ o$ po"e%!a $o !raa poli%i"!i

pro#ila naro"i%o i pre sve,a $a%u# i ne,ov povra%a! u ,o$ini'u o%varaui se

ve na $ru,o s%rani'i pre#a le!si'i %o,a fois pre#a ezi"!i# ,rani'a#a !oe #u

o,rani"avau prevo$ i !oe s %e!oo# prelazi !a$a e re" o pro#enlivos%i nae,

la%ins%va o pans!o# ve1 o sva!o sin%a!si sa vicem vice vices vicibus vicissim

in vicem vice versa "a! i vicarius sa o!re%i#a preo!re%i#a za#ena#a i

zas%upani#a or%i#a vol%es i prevra%i#a i pre#a neopo$nos%i $a se na %o

vra%i#o vie ne,o e$anpu% vie ne,o una volta !a!o se !ae na i%alians!o#.

Go se $o,a/a sva!i pu% $a i se po%vr$io e$an opasan za!on suple#en%arnos%i ii%erailnos%i !oi &orsira ne#o,ue &orsiraui za#enu neza#enlivo,. +no %o se

$o,o$ilo $anas $o,o$ie se ne!i $ru,i pu% #a !oli!o na"in io razli"i% "a! i a!o %o

ne nazna"i# o$nosno ne is%a!ne# sva!i pu%.

Ovos%ru!o pi%ane $a!le @ ujedno se#an%i"!o i is%oris!o nai1menino

se#an%i"!o i is%oris!o. + !o#e se pi%anu ra$i ilo $a e po$eleno ili po#noeno sa

$vaR

%renu%!u u !oe# va# ,a poveravan u$vos%ru"ava se i #o pri%isa!u%isa!.

; e$ne s%rane %o e nas $vos%ru!o pi%ane pri#ora%i $a $a#o $ru,a"ii oli!sa#o re"i pi%ane. +no i se na#e%nulo na sa#o# po"e%!u i zo, %o,a sa# ez

o!levana ,ovorio o nalo,u i naveo sili o sili !oa i ila a"a o$ sve,aa napre

-erida se in!enzivno igra zna'enjima imenice la raison, ali se odjek !e igre gubi u prevodu.Avoirraison de qqn/ nadja'a!i3 la raison/ razlog i um3 la raison du plus fort/ razlog najja'eg. /Prim. prev.

4Srpski jezik ne moe da sa'uva igru re'i koje se nalaze me)u navodnicima, naime u svakoj sin!agmiupo!rebljena je re'fois. /Prim. prev.

5Schibboleth Pour Paul Celan6alil"e 1784.


7/152

o$ #ene u &i,uri e$no, nasilno, pi%ana pi%ana u s#islu in!vizi'is!e %or%ure u

s#islu !a!o s%avlana napi%ane %a!o i ni%a #ane $ovo/ena upi%ane.

; $ru,e s%rane %o se $vos%ru!o pi%ane vra%ilo $a i #e uzne#iravalo. +no e

napravilo !ru, !ruei o!o #ene !ruei i vr%ei se !ruei o!o #ene i vr%ei #e

!ao $a sa# io za%voren u ne!u !ulu !ou nisa# s%i,ao $a zaoi/e# ni%i $a opazi#ili sva%i# zao!re% e$ne #aine za pravlene !ru,ova !oa ne pravi !ru,.

er a!o !ae# $a va# poverava# ovo $vos%ru!o pi%ane o$nosno $a %o

"ini# poverlivo %o e s%o,a %o #e o!re% !oi e %o ra"vas%o i per&i$no pi%ane

napravilo na#e%nulo !oi# #e e uvrnulo #u"i a nie pres%aalo $a #e s%avla na

#u!e ni $o! sa# pripre#ao ovu $e!a$u. Gor%ura vi %o zna%e (tor*ueo tortum

tor*uere) pone!a$ zo, in!vizi'ie o$nosno in!vizi'is!o, pi%ana ne $ale!o o$

izvesno, Gor!ve#a$e uve! e ne!i o!re% ne!o uvr%ane r%orsion o$nosno

povra%a! na o$#az$u r%orsion. %or%u%i uve! pos%oi ne!i %o"a!. Gor%ura uve!

prie,ava zao!rueno# nasilu i uporno# ponavlanu po#a#i or%anu i uvianu

ne!o, !ru,a.

Gor%ura na %o"!u pripa$a veli!o pravni"!o i poli%i"!o is%orii. Ali ona se slui i

o!re%ni# #eanizo# ne!o,a %o"!a !oi "ere"i pre%pos%avleno, !riv'a. Ianeni

sue!% se "ere"i a ne,ovo "vrs%o vezano %elo s%opleno e sa %o"!o# i po%"ineno

ne,ovo# o!re%anu. Ia$a ,ovori# o $vos%ru!o# pi%anu "ia se %or%ura ponavla

!a$a !ae# $a e %o pi%ane ilo ue$no iili naiz#eni"no is%oris!o i po#ovno ili

se#an%i"!o opisue# pa!lene #u!e "ere"ena na %o"!u. Vere"ene e u pravo#

s#islu re"i !a$a !oni vu!u sva "e%iri u$a osu/eno,. Ali pos%oi i ne!a vrs%a"ere"ena na %o"!u: on se o!ree on uvia on is%ee vu"e razapine i 'epa "e%iri

$ela %ela !oa se ras%avlau u $va supro%na prav'a.

Ovos%ru!o pi%ane $a!le. +no se vraa %o salasno pi%ane !oe #u"i. +no se

ne o$nosi sa#o na naslov !oi s#o za ovu $e!a$u o$arali >ariale i a.

Oe#o!ra%ia u $olas!u ila e %o nes!rivena re&eren'a na izraz !oi sa# %a!o "es%o

u %o "u$no sin%a,#i ez re"eni'e sa %ri re"i $e#o!ra%ia u $olas!u sa$a ve vie

o$ e$ne $e'enie nas%oao $a ize,ne# na ne!i na"in !ao $a sa# pre$nos% $avao

upravo neo$re/enos%i#a $vos#islenos%i#a. Iao $a sa# se povu!ao pre$apo&a%i"!o# vrlino# ne!e ne,a%ivne %eolo,ie !oa ne iz,ovara svoe i#e u#es%o $a

zapo"ne# s%ro,o# $e&ini'io# ono,a %o e u pravo# s#islu re"i $e#o!ra%ia i

oni# %o ona $anas zna"i. Ga i ne$os%a%a! io uo"liv tu gde ne 1nam a naro"i%o ne

zna# $a li %o prois%i"e iz ne!o, znana %a zna"i u pravo# s#islu re"i i %a i ila

sa$a ne!a $e#o!ra%ia $os%ona svo,a i#ena. i%i %a zna"i $os%ona svo,a i#ena


8/152

izraz !oi# se %a!o "es%o slui# i !oi u e$no,a $ana na$u,a"!o #ora%i $a

oprav$ava#. Iao $a e $e#o!ra%ia u $olas!u #ane zna"ilo $e#o!ra%ia u

$olas!u (sa svi#e %o o %o#e %rea rei a %o i #alo po #alo po!uao $a

pre'izira#) a vie poa# u $olas!u $e#o!ra%ie a!o ve ne ez i!a!vo, a ono

are# o ez os%vareno, o ne$ovreno, zna"ena re"i $e#o!ra%ia: s#isao !oise "e!a i $ale prazan o$nosno nepopunen s#isao re"i ili po#a $e#o!ra%ia. Iao

$a sa# ve vie o$ $ese% ,o$ina priznavao o!reui se o!o priznanaispoves%i !ou

ova!o prevo$i# ($ve %a"!e o%vori%e zna!e navo$a):

apo!on a!o po!ua#o $a se vra%i#o na po"e%a! #i i $ale ne zna#o %a

zna"i demokratija ni%i %a e %o $e#o!ra%ia. er $e#o!ra%ia se ne po!azue ona se

o nie po!azala ona e $oi. Ve!aui ne o$us%ae#o o$ %o,a $a se slui#o

e$no# re"i "ie nasle/e e neosporno ali e nen s#isao i $ale #u%an zas%r%

rezervisan. i re" ni s%var $e#o!ra%ia nisu o pre$s%avlivi. o ne zna#o %a s#o

nasle$ili #i nasle$ni'i %e ,r"!e re"i ni%i %a na# $ozna"ava %a na# nalae %a

na# os%avla ili na %a nas ovlaue. >i s#o neosporno nasle$ni'i o$nosno

zas%upni'i %e re"i i !ae#o W#iW ov$e !ao nasle$ni'i o$nosno opuno#oeni'i %e re"i

!oa na# e o$asla%a upuena ve ve!ovi#a i !ou uve! prosle/ue#o $ale. Io$

WnasW se $e#o!ra%ia svu,$e 'i%iraS ali ni #i sa#i ne zna#o s#isao os%av%ine

nalo,a pre$ae ili ovlaena %e re"i o$nosno le,i%i#nos%i %o,a 'i%irana. +s%av%ina

i 'i%irane i "i%ane le,en$e la le'%ure $e la l,en$e (ov$e se i,ra#o razli!o#

iz#e/u legare i legere) sa#o prosle/uu $ale o$nosno $ru,$e. Go prosle/ivane

upuue na prolos% e$no,a nasle/a sa#o %a!o %o os%ae u $olas!u. (Za%voreninavo$i !ra priznanaispoves%i.)

-e e ovo priznane "u$an na"in $a se vr%i#o u !ru,.

Ali nie %u pore!lo $vos%ru!o, pi%ana !oe ne pres%ae $a #e uzne#irava $a

#e #u"i i $a #ene sa#o, $ovo$i u pi%ane. ;'ena %or%ure io e $ru,i i upore$io i

e sa #u!a#a na %o"!u po%o ona %a!o/e i#a oli! #aine u oli!u !ru,a o$nosno

er#eneu%i"!o, !ru,a. +!renuo i se i po%puno vezan izloio %o #aini $a u$e#

o$#a slo#len. Pa"ere"en.

Va! i a!o !asnie posle e$no, vrlo $u,o, zaoilas!a u$e# #orao $apoa"a# &or#ula'iu %o, $vos%ru!o, pi%ana nee#o #oi $a se o!ree#o o!o %o"!a

onoli!o $u,o !oli!o u$e ilo po%reno #a!ar %o ilo s pros%o, poli%i"!o, ,le$i%a.

?ie po%reno $a s%avi#o zavrnu %a"!u na %o izla,ane !oli!o ,o$ $a #u e ov$e

veli!o$uno po!loneno %raane. A %o u !a!av sa# $ripa' zloupo%rei%i. >no,o

!asnie $ru,$e e#o #ora%i $a ispi%a#o u neni# o$lu"uui# i#pli!a'ia#a %u


9/152

"u$nu nunos% !oa na#ee ,rani'u $is!usii raz#eni re"i ili ar,u#ena%a raspravi ili

$o,ovaranu u !ona"no# pros%oru i vre#enu $e#o!ra%s!e poli%i!e za !ou se !ae

$a u svoo lieralno &or#i su%ins!i ovlaue ili priziva sloo$an raz,ovor

neo,rani"en $o,ovor are# $o! sle$i !runu &i,uru a%ins!e s!up%ine na a,ori

o$nosno &i,uru polu!runo, oli!a u s!up%ina#a parla#en%arne $e#o!ra%ie ineno, #o$erno, pre$s%avlana. Vin suverenos%i #ora i #oe @ po sops%veno#

nao/enu u %renu%!u @ e$ni# ne$elivi# u$ar'e# silo# $a pre!ine es!ona"nu

ar,u#en%a'iu. Ga "in e !oli!o u%liv %oli!o i %renu%a"an $o,a/a ez ,us%ine

vre#ena "a! i a!o se "ini $a prolazi !roz ezi! !oi $eli#o "a! i !roz per&or#a%ivni

ezi! !oi on o$#a prevazilazi.

Ali a ne u#ila# $a i se $e#o!ra%ia i!a$a #o,la #isli%i i izrei osi# na

,r"!o# pre o!re%ana ne!o,a toka. Ia$a iz,ovori# %o"a! a o ne upuue# o

ne nuno na %eni"!u #o,unos% toka ve ra$ie pre na !runos% !runo,

!re%ana na zao!ruenos% povra%!a sei pre sva!o, razli!ovana iz#e/u physis i

tekhn2physisi nomosphysisi thesisi%$.

Cronalaza! %o"!a nesu#nivo ozna"ava o,ro#nu i prelo#nu pro#enu u is%orii

"ove"ans%va o$nosno o"ove"ena pa %i#e are# !ao mogu3nost a!o ne !ao

"ineni'a ili $o,a/a %eni"!o, pronalas!a i u "ove"nos%i "ove!aS i pore$ os%alo, u

is%orii %a!ozvani prava "ove!a !oa zapo"inu pravo# $a prizna# sa#o,a see !ao

"ove!a vraaui se na see sa#o, ona!o !a!o #i o,le$alo vraa sops%veni o$raz

na na"in au%o


10/152

%o zapo"ine soo# i soo# se zavrava !ao i o &i,ura#a i !re%na#a !oe u o$

sa$a !a!o i $oio na vre#enu i rzini ,ovora e$na!o zva%i ipseitetuop%e. Co$

ipsei%e%o# po$razu#eva# $a!le ne!o #o,u o$nosno u na#anu ru!u #o

!oa sebi samoj dajesvo za!on !oa svo#e za!onu $ae sna,u !oa sei sa#o

$ae svou pre$s%avu o sei suvereno i ponovo


11/152

$ravne suverenos%i suverenos%i $rave


12/152

is%o %a!o zvu"no# pros%oru !ao $a e ne!a vrs%a #uzi"!e %ranspozi'ie ili %io,

,ovora. er vaar ili ari%e!%a ,rn"ar e sa svoe s%rane naiz#eni"no \ son %our es%

%our \ %our pesni! ili #uzi"ar re%or ili poli%i"!i ,ovorni! o$nosno &ilozo&. Ira

poveravana.)

Oe#o!ra%ia i $a!le ila %o nai#e ne!a sila (kratos) o$re/ena sila !aosuverena vlas% (kurios ili kuros #o o$lu"ivana prese'ana na$a"avana #o $a

se u$e


13/152

sve,aS sve iz ne,a izvire i sve u n uvire: i%a sli"no ne vi$i se u ;e$ineni#

Orava#a ni%a %o zna"i po$ela ne!e #oi !oa i is%ovre#eno ila i u $ru%vu

i izvan ne,aS $ru%vo %u $es%vue sa#o soo# i na sei sa#o#. ne pos%oi ni!a!va

#o $o u ne#u sa#o#S ne nalazi#o ,o%ovo ni!o,a !o i se i usu$io $a za#isli a

po,o%ovo $a izrazi po#isao $a %u #o %rai ne,$e $ru,$e. Co%o# on $ae ono %os#a%ra $o!azni# opiso# !a$a e re" o or,aniza'ii izvrne i za!ono$avne vlas%i pre

ne,o %o za%vori po,lavle %ropo# e$ne %eolo!e &i,ure za !ou verue $a e

!onven'ionalna i "is%o re%ori"!a ali "ia #i se nunos% "ini #no,o %eo# i

ozilnio#: aro$ za!lu"ue on vla$a a#eri"!i# poli%i"!i# sve%o# !ao ?o,

vasiono#. +n e izvor i u%o!a sve,aS sve iz ne,a izvire i sve u n uvire.9

?ilo #i e po%reno $a ez isuvie "e!ana 'i%ira# Go!vila o$nosno !ni,u ,

demokratiji u 'merici !a!o i iz$ale!a naavio $a e se na !rau e$no, $u,o,

zaoilas!a neposre$no pre !raa #o$a uo"i%i $a su $e#o!ra%ia u A#eri'i

o$nosno %a"nie $e#o!ra%ia iA#eri!a ili #oa %e#a. Ga o!re%pu% la vol%e

iz#e/u $e#o!ra%ia uA#eri'i i $e#o!ra%ia iA#eri!a po!renue e$an $ru,i or%

u %o!vilovs!o re"eni'i !oa se o!ree o!o e$no, !ru,a %o se ore o!o see

sa#o, !ao uzro! i svra svi s%vari %u ,$e naro$ vla$a a#eri"!i# poli%i"!i#

sve%o# !ao ?o, sve#iro#.

?o, !ru, o!re% revolu'ia i %or%ura. Ca $oro #o$a u $opus%i%i $a i ono

%o #e #u"i pi%ane !oe #e $ovo$i u pi%ane #o,lo $a u$e u ne!o# o$nosu sa

oni# %o s%ru!%urira a!sio#a%i!u izvesne $e#o!ra%ie nai#e sa o!re%o# povra%!o#

!ru,a i s&ere na see $a!le sa ipsei%e%o# e$no, sa autos au%ono#ie sao#o,eno# si#e%rio# sa is%i# sli"ni# pa "a! i sa ?o,o# na !rau $ru,i#

re"i#a sa oni# %o os%ae ne!o#pa%iilno %o nie u s!la$u sa no# sa ne!o#

$ru,o# is%ino# $e#o!ra%ie is%ino# $ru,o, e%ero,eno, e%erono#no,

nesi#e%ri"no, is%ino# $ise#inalno, #no%va anoni#no, ilo !o,a nei%no

!o,a sva!o, neo$re/eno, ne!o,. er %a i $e#o!ra%s!i ?o, o !oe# ,ovori

Go!vil %a suvereni uzro! see i svra za see %a!o/e io sli"an a %a se sli"nos% ne

is'rplue u %o#e $a nas navo$i na #ilene na "is%i Vin na energeiaAris%o%elovo,

Crvo, Co!re%a"a (to proton kinoun). e po!reui se sa# ni%i ivaui po!renu% "in%e "is%e ener,ie sve s%avla u po!re% po!re% povra%!a sei !runi po!re% poanava

Arisa%o%el er prvi po!re% e uve! !ruan. A ono %o u$anue ili na$anue es%e

ela. ?o, "is%i "in Crvo, Co!re%a"a on e ue$no ero,en i #isliv. +n e a!o se %a!o

#oe rei poelan (er6menon) prvo poelno (to proton orekton) !ao prvo

79oc?ueville,"e la democratie en Amrique, op .cit., p. 12B +s!r. %


14/152

in%eli,iilno (to proton noeton) !oe #isli see


15/152

%i#e se s%avla po$ za%i%u suvereno, au%ori%e%a. Ali %a ona !aeR +na iz,ovora ona

se izanava izri"ui e$no i suverenos% e$no, e$ins%veno, izna$ i s one s%rane

rasu%os%i #no%va. Gi s%iovi ,ovore pro%iv vla$avine vie ni pro%iv polykoirania.

Aris%o%el i $a!le izvla"i iz e$ne $u,e %ira$e. Co%o e +$ise u!orio "ove!a iz

naro$a (demou andra) po%o ,a e upozorio na %o $a nee#o ov$e svi Ae'i!ralevi i%i $va s%ia izri"u sen%en'ioznu per&or#a%ivnu i zapove$nu re"eni'u:

ie $oro i#a%i #no,o vla$ara: ne!a e$an u$e vo/a ne!a e$an u$e !ral ( ouk

agathon polukoirani2. 9is koiranos est6 eis basileus).

Iasnie e#o na #ar,ina#a i Cla%ona i Aris%o%ela i Pusoa ponovo ,ovori%i o

ne!o# ?o,u o e$no# ?o,u o$nosno o ?o,u e$an !oi ne $olazi $e#o!ra%ii

o$nosno !oi $olazi sa#o !ao i$ea. *vo 'elo, ,ovora:

Du$a"e #irno %u se$i i slua $ru,i %a zore !oi su oli o$ %ee a %i

si neuna! i plaliv ni u ra%u %ee ne roe a ni u veu boul2 save%o$avna

s!up%ina. ee#o ov$e svi Ae'i !ralevi i%i. ie $oro i#a%i #no,o

vla$ara: ne!a e$an u$e vo/a ne!a e$an u$e !ral @ !o#e Irona lu!avo,

sina! ezlo i za!one $a$e $a po ni#a vla$a na$ lu$i#a.

Aluzia na Zevsa o$ !oe, po%i"u !ralevi. Zevs e sin. +v$e i#a#o e$nu lozu.

+"ev poraz us#rivane rvater


16/152

"uvari#a ne,ovo, sina Zevsa !oi e i sa# #eavina lu!avs%va i sna,e nalaze se

on$ializa'ia: ,loaliza'ia. e!a$a se zvez$anisvo$ pre$s%avlao !ao %o"a! !oi se o!ree. >o$a e#o !asnie $a &or#alizue#o @

uve! u &i,uri %o, %o"!a la roue %o, pu%a la rou%e !oi se o!ree na sei sa#o#

%o, $o$a%no, o!re%a o!ru,line o!re%a i !ule !ao i %o, povra%!a na see @ za!on

uasne i sa#ouis%vene au%o


17/152

ne!i vi$livi oli!. Oa nis#o i#ali i$eu $e#o!ra%ie ne is#o se uzne#iravali zo,

nene neo$re/enos%i. e is#o nas%oali $a osve%li#o nen s#isao o$nosno $a

prizove#o nen $olaza! neno s%upane na vlas%.

Ali %o"a! pi%ana o nie %u %u ,$e sa# se ose%io slo#leni# ni#e na %o#

#es%u na !oe i po!uao sa va#a $a se vra%i#.


18/152

luavni'e pone!a$ $vanaes%a! #u!ara'a e$no# e$ni $ru,i pu% $ru,i a on i

ne us%ru"avaui se ni!a$a nie nazivao $ru,a"ie $o svoi# esprizorni'i#a.

Oa!le razvra% esprizorni!a ras%erue $oro $ru%vo 'asse la onne

so'ie% !oe pro,oni esprizorni!e. Aluzia na razvra% re$ovno se poavlue.

Pazvra% ne zaoravi#o ne,ovo prvoi%no zna"ene zna"i ne


19/152

$ori oi"aa. ?esprizorni! ozna"ava ne!a!vu s%ranpu%i'u !oa poziva na

is!lu"ene o$nosno !anavane. ?esprizorni! e u %o# s#islu %a!o/e ne!a vrs%a

o$#e%ni!a ali !a!o "i%avo an$i o$#e%ni!a nee ni%a &ali%i $a nas sa"e!a ne!a se

o #alo s%rpi. A!o su lier%ers!i esprizorni'i iz $oa a#esni%va o !oi#a ,ovori

;en


20/152

(demokratian... skepteon). Oe#o!ra%s!i "ove! u !rizi (eis krisin) $oio e poziv $a se

poavi pre$ su$o# ,$e e se pro'eniva%i ne,ov !ara!%er na"in na !oi on es%e i

%a "ini ne,ov iz,le$ i $oslovno ne,ov o!re% (tropos) o$nosno ne,ovi o!re%i

(RRRR) (555 ).

o,a%s%vo (svo !api%al o$nosno na ,r"!o# pa%ri#oniu#: tou patros ekgonous

tokous pollaplasious komi1omenoi) $a!le nova' o$ %e livars!e !api%aliza'ie %e

%a!o u $ravi (te polei) s%varau s%rlene i prosa!e (555 $e).12

+va por%re% $e#o!ra%e @ ni!a$a nee#o s#e%i $a ,a zaoravi#o @ povezue

#o%ive sloo$e (eleutheria) i razuz$anos%i (e&ousia) !oa e i ir sloo$na


21/152

#o,unos% $a se ra$i ono %o se oe. Cla%on %o izri"i%o !ae. +n kae$a e %o ono

%o se na1iva $e#o!ra%io#. Zar nie is%ina $a s#o u %a!vo $ravi sloo$ni

(eleutheroi) i $a u no vla$a sloo$a (eleutheria) sloo$a ,ovora #o,unos% $a se

ra$i ono %o se oe (kai e&ousia en aute poiein o ti tis bouletai)R @ ?ar se %a!o

pri"a !ae on (8egetai ge d2 ephe) (557 ).13+n !ae $a se %a!o !ae. e,ov e

,ovor posre$an on prenosi op%e #ilene.

Ioe se prenosi !ao ,lasina i !oe se u is%orii ni!a$a nie #enalo. Va! i pre

ne,o %o se o$re$i demo5kratija po"ev o$ #ini#alno, ali za,one%no, s#isla %a $va

po%porna po#a !ao i o$ sin%a!se !oa i ue$inue: naro$ i vlas% demosi kratos

o$nosno kratein (%o zna"i i preva,nu%i o$ne%i poe$u i%i naa"i

nare/iva%i i#a%i sna,u za!ona i%i u pravu u s#islu na$a"a%i !o,a) poa#

e se $e#o!ra%ie !ons%an%no %o!o# "i%ave svoe is%orie o o$ Cla%onove Br"!e

razu#eva%i upravo polazei o$ sloo$e. Oo$ue ilo !ao eleutheria ilo !ao e&ousia

%a sloo$a #oe i%i svaena !ao pros%a &i,ura e$na $ru,a &i,ura e$an $ru,i

o!re% e$an $ru,i oli! vlas%i (kratos). ;loo$a e u osnovi sposonos% ili

#o,unos% $a se ra$i %a se oe $a se o$lu"ue ira $a seo$re/ue $a se sa#oo,li

is#o !on!re%no $a po!ae#o na pri#er !a$a e re" o prole#i#a i#i,ra'ie sa

asi#iluuo# in%e,ra'io# ili ez ne $a su %a $va pro%ivre"na po!re%a ono,a renvoi

o$a'ivaneupuivane uzaa#no opse$nu%a e$an $ru,i# i $a se oa naiz#eni"no

au%o


38/152

insis%ira# na %o#e oni# %o u no po%vr/ue ipori"e ono sops%veno sops%vo

is%os% is%o, (ono, meisme na s%aro&ran'us!o# metipse medesimona i%alians!o#

mesmo na por%u,als!o# mismo na pans!o#) pa $a!le is%inu is%inu e$ne

$e#o!ra%ie !oa i o$,ovarala is%ovre$nos%i o$nosno razo%!rivaue# ispolavanu

ne!e su%ine sa#e su%ine $e#o!ra%ieprave$e#o!ra%ie au%en%i"ne $e#o!ra%ie

same$e#o!ra%ie $e#o!ra%ie saorazne ideji$e#o!ra%ie. +no %o ne$os%ae nie

sa#o !a!o e Iapu%o Fapu%o pre$loio $a se !ae ;he 4ery (dea of$olas!a ve

the very idea of democracy: izvesna prava i$ea $e#o!ra%s!e is%ine. +$#a u

po!ua%i $a su,erie# $a $e#o!ra%ia u $olas!u ne pripa$a ni ono#

konstitutivnom(para$i,#a%i"no# re!ao i Cla%on) ni%i ono# regulativnom(u s#islu

u !oe# Ian% ,ovori o re,ula%ivno $ei). %a"!i u !oo s#o #i ispi%ue#o sa#o

$o#e% ono,a %o na# !ae Cla%on !a$a ,ovori o $e#o!ra%s!o sloo$i o$nosno o

razuz$anos%i $e#o!ra%ie (o svos%vi#a ono,a %o zapravo ne#a svos%vo) o %o#e

!a!o one sloo$a i razuz$anos% $au #an$a% svi# $ravni# us%ros%vi#a svi#

para$i,#a#a pa $a!le i svi# in%erpre%a'ia#a. Q%o se u s%ro,o pla%onovs!o#

s#islu svo$i na %o $a ne#a apsolu%ne !ons%i%u%ivne ili !ons%i%u'ionalne para$i,#e

ne#a apsolu%no razu#live i$ee ne#a eidosa ni!a!ve idea$e#o!ra%ie. Pazlaui

$o !raa ne#a ni $e#o!ra%s!o, i$eala on ne pos%oi. Va! i a!o ,a e ilo i %u ,$e i

#o,lo $a ,a u$e %o ilo i#a pos%oi os%ae apore%i"no u $vos%ru!o prinu$i

o$nosno au%o


39/152

o$la,ane !oe o$lae $e#o!ra%iu $o nare$no, o$la,ana23o$nosno $o nare$no,

!ru,a ne$ovrenos% i su%ins!o !anene nesaoraznos% sei sa#o sva!e $anane

i pre$s%avlive $e#o!ra%ie $ru,i# re"i#a es!ona"no o$la,ane sa$anos%i

$e#o!ra%ie (e$an o$ prvi %e!s%ova !oe sa# povezao sa izrazo# $e#o!ra%ia u

$olas!u nai#e Drugi /ravac 8?'utre 0ap 1989. naslovio sa# +$,o/ena

$e#o!ra%ia !a!o i nazna"io o$la,ane ro!a o$,o$u i !anene ali is%ovre#eno

i poavni &eno#enalni $an sve%losni i osun"aniphainesthai res publica


40/152

neispunenos%i svi o,rani"ena u pore%'i#a !oi su razli"i%i !oli!o i pravo ,lasa (na

pri#er pravo ,lasa ena @ o$ !a$aR @ #alole%ni @ o$ !o,a $oaR @ s%rana'a @

!oi i na !oo %eri%oriiR @ !a!o i se u nere$u ne!oli!o e,ze#plarni !alupova

sa!upilo ila$e analo,ni prole#a) sloo$a %a#pe !ra $ru%veni nee$na!os%i

u "i%avo# sve%u pravo na ra$ ovo ili ono novo pravo u!ra%!o "i%ava is%oria e$no,a

prava (na'ionalno, ili in%erna'ionalno,) !oe ni!a$a nie e$na!o prav$i $e#o!ra%ia

!oa svoe #es%o %rai sa#o na nes%ailno ,rani'i prava i prav$e ,rani'i !oa se ne

#oe pronai %o es% %a!o/e na ,rani'i iz#e/u poli%i"!o, i ul%ra


41/152

s#ela $a i#a sa#o %ra,. pravo u u %o# prav'u !asnie po!ua%i ponovo $a

pro"i%a# sin%a,#u $e#o!ra%ia u $olas!u.

-ra%i#o se s re"i na in%ui%ivnie i a!%uelnie pri#ere. Co%o iz,ovaraui the

very idea of demoracy ,ovori# en,les!i $a li pos%oi posle alirs!o, pri#era

vi$livii au%o


42/152

Geroris%i su pone!a$ a#eri"!i ,ra/ani a oni o$ 11. sep%e#ra ili su %o #o$a za

ne!eS u sva!o# slu"au ni#a su a#eri"!i ,ra/ani po#o,li oni su le%eli u a#eri"!i#

avioni#a oni su uzle%eli sa a#eri"!i aero$ro#a.

Cos%oe $a!le ar $va razlo,a $a se ov$e o!rene#o sloo$i (eleutheria ili

e&ousia). Crvi se o$nosi na izves%an o$#or ne!u vrs%u o%!a"inana o!re%ana ez

!on%role la roue lire o$nosno se#an%i"!e neo$lu"ivos%i u sre$i%u demokratia


43/152

u osnovi i#a vrlo #alo &ilozo&s!i $is!ursa a!o i uop%e i#a u veli!o %ra$i'ii o$

Cla%ona $o Ma$e,era !oi su se ez rezerve opre$elili za $e#o!ra%iu. %o# s#islu

e $e#o!ra%iza# u &ilozo&ii s%var vrlo re%!a i a!o #o$erna. >o$a "a! i vrlo #alo

&ilozo&s!a. Za%oR Oe#o!ra%iza# e zna#o io s%alna i"eova ie%zs'e #e%a

!a$a e re" o o$re/eni# oli'i#a !oe e za$oio u #o$ernos%i o$nosno o ne,ovo

,enealo,ii u e%i"!o


44/152

Cros%or !oi e osloo$io Ma$e,er i ;loo$no #ilene sloo$e ansi nas%oi $a

ponovo o%vori prilaz e$no sloo$i !oa se ne #oe pre$s%avi%i !ao au%ono#ia ne!e

sue!%ivnos%i !oa vla$a soo# i svoi# o$lu!a#a evoluiraui po$ale o$ sva!e

s#e%ne u po%puno nezavisnos%i (p. 91).

Go e prva re"eni'a po,lavla 7 Co$ela sloo$e. e$na!os% ra%s%vo prav$a!oe# #ora# ov$e na alos% neprave$no re'i#o ue$no #ane ili vie neprave$no

$a $a# ne!a!vu pre$nos%. -ie neprave$no za%o %o ne#a# vre#ena za is'rpno

%ananie i $osle$nie "i%ane sve,a ono,a %o %o po,lavle nosi %o #u pre%o$i ili

$olazi na!on ne,a i o ,ore ne #o,u "a! $a o$a# priznane ni 'elo# %o#

po,lavlu. Ali na$a# se $a e %o i%i #ane neloalno i neprave$no er #i se "ini

$ovolno le,i%i#ni# o$nosno po%eni# u!ra%!o $anas u ovo# !on%e!s%u $a

pre$nos% $a# e$no# po,lavlu !oe i#enue $e#o!ra%iu i "a! ,ovori o ono#e %o

$anas ne$os%ae i %o e $o $anas uve! ne$os%aalo &ilozo&ii $e#o!ra%ie (p. 105).

;a is%oris!o, o$nosno epoalno, ,le$i%a o%!loni#o napre rizi!

nerazu#evana u vezi sa prvo# re"eni'o# !ou sa# 'i%irao. +na ,ovori o sloo$i

!oa se ne $a pre$s%avi%i !ao au%ono#ia ne!e sue!%ivnos%i !oa vla$a soo# i

svoi# o$lu!a#a. ovo o$lu"no izavi aluzia i na sue!%ivnos% !oa vla$a

soo# #o,la $opus%i%i $a se po#isli !a!o e ono %o ansi ov$e osporava

raz,rani"ava $e!ons%ruie upravo #o$erna !ar%ezians!a ili pos%

&i,ura sloo$e sue!%a sloo$e !ao svos%va sposonos%i #oi ili a%riu%a ne!o,

sue!%a (pre#$a nasupro% ono#e %o se "es%o verue Oe!ar% Oes'ar%es ni!a$a

nie $oao $o &ilozo&s!o, po#a sue!%a i %a se re" ne poavlue u ne,ovo#re"ni!u). >o,lo i se $a!le po#isli%i $a e ono %o se ov$e osporava o$nosno

$e!ons%ruie upravo %a sloo$a !ao sila vlas% o$nosno suverenos% !ao suverena

#o na$ soo# sloo$a za !ou se zapravo "ini $a e sa$re svi $is!ursi o pravu

poli%i'i i $e#o!ra%ii o$ - ve!a.

o a!o os%avi#o po s%rani pros%u re" sue!%ivnos% na "iu se is%oriu ov$e

neu poziva%i (i !oa uos%alo# ponavla# ne sa#o $a nie !ar%ezians!a ve nie

svos%vena ni &ilozo&i#a pos%

soo# i svoi# o$lu!a#a !ao suverene #oi $a se "ini ono %o se eli u!ra%!o !ao

#oi $a se pris%upi savreno nezavisnos%i na ne!u #o$ernu epou %a!ozvane

sue!%ivnos%i. Cla%on i Aris%o%el i $a po#ene#o sa#o ni a!o $oro priva%ili

$e&ini'iu ili pre$s%avlane sloo$e !ao #oi vla$ana i nezavisnos%i. pravo e %a


45/152


46/152

zapravo ra$ilo o %o#e $a se o$re$i %o !o u!ra%!o sva!o ko e sloo$an !o

sloo$no eg1istira a $a nie nuno biti sloo$an (%o !o vie ne i ilo sue!%

o$nosno ne!a sue!%ivnos% !oa vla$a svoi# %ene# i svoi# o$lu!a#a i%$.). Oa i

o$re$io %o !o ansi o #oilie %eraui i $a ra$e $ru,a"ie i a$e,erians!i

poa# Femeinigkeit o$vla"ei ,a pre#a #ilenu sin,ularnos%i ono,a put &oissvaki put!ao drugi puti poa# ipsei%e%a sin,ularnos%i. Zo, razlo,a !oe sa# ve

naveo i o !oi#a i o #o,ao $a pri"a# uzne#irio i se i ne i io ez rezerve

ni pre#a #oos%i ni pre#a ipsei%e%u (!oi ooe rizi!uu $a sa"uvau #a!ar !rio#

ono a #o,u #oe sops%vene sloo$e #oe sloo$e sloo$e #o,a a o$nosno

#o,a

$ru,o, ia!o ansi zapravo nie u ni uvo$io sva!i pu% na o$lu"uui na"in

$elivos% ne!e po$ele %o es% raz#a! o$nosno %ra, ne!e razas%r%os%i ve e %o ra$io

i na na"in ruila"!i au%o


47/152

sops%va sops%vo iz#e/u navo$ni!a !oi po!azuu svu %e!ou $a se po$ri ne!o

ilo !oe sops%vo es%e ono %o os%ae sops%vo !a$a se ni%a ne vraa sei (p. 95).

Ira ili pre!i$ !ru,a 'ezura o!re%a u povra%!u na see "a! i !a$a sops%vo os%ae

svoe. Va! i !a$a sops%vo os%ae svoe ne,ov se asei%e% i ne,ov ipsei%e% povla"e.

o %a po$ela sloo$e e razas%r%os%: ... sloo$a e $is!re%na i,ra in%ervala !oa nu$iona pros%or i,re u !oe# se ziva sva!i pu%: #o,unos% $a is!rsne nesvo$iva

sin,ularnos% ... !oa e pre sve,a sloo$na u s#islu $a is!rsava u sloo$no#

pros%oru i u sloo$no# razas%iranu vre#ena u !oe# e #o,ue sa#o poe$ina"no

jednom.... ;loo$a e ono %o razas%ire i sin,ularizue... (p. 93) ... pros%or

e,zis%en'ia niova e razas%r%os%... (p. 95). ;loo$a ... a'a sue!% u pros%or

$elena ia. ;loo$a e spe'i&i"na lo,i!a $osezana see izvan see u e$no# sva!i

pu% sin,ularno# razas%iranu ia. ... Pazas%r%i pros%or zna"i: "uva%i ,a !ao

pros%or i !ao $elene ia $a i se beskonano delilo deljenje sin,ularnos%L (p. 96).

;loo$ni pros%or e o%voren... (p. 100).

Co%o e na %a na"in po$se%io na su%ins!u pre#isu nai#e na po$elu !ao

ra1astiranje (pros%or


48/152

s%e"ena ve !oa sa#u see u1ima u "inu svo,a po"inana i ponovno,

po"inana. Go e ono %o vala #isli%i #o$a izvan "i%ave nae poli%i"!e %ra$i'ie

@ ali %o ipa! na ne!i na"in os%ae na prav'u ono, za%eva !oi e pro#ilao

#a!ar e$an $eo revolu'ionarne %ra$i'ie (p. 105

nesa#erlivo, ansi e $a%i i na %o u se s%alno i iznova vraa%i za #ene su#nivo

i#e ra%s%va. +n pie na !rau e$no, rezonovana na !oe u se o$#a vra%i%i:

?ra%s%vo e e$na!os% u raz$eoi nesa#erlivo,.

e#a ni"e, novo, u ono#e %o a ov$e zove# %e!oo# sa !oo# se susreeansi a %o i ra$ie i#enovao !ao ne#o,ue ne#o,u izazov ne#o,u za$a%a!

ne#o,ua poil!a ne#o,ue !ao e$ina #o,unos% i !ao uslov #o,unos%i. pravo

e is%ranos% uis%inu neizeni povra%a! ne!e vrs%e aporie o$nosno a!o vie voli%e

an%ino#ie u sr'u no#ie ono %o se nalazi na izvoru svi au%o


49/152

!ons%i%uivni i $iaoli"!i par $e#o!ra%ie: sloo$a i e$na!os%. +no %o i preveo na

svo ezi! ,ovorei $a e$na!os% %ei $a uve$e #eru i ra"un ($a!le uslovnos%) %a#o

,$e e sloo$a su%ins!i ezuslovna ne$eliva razli"i%a o$ ra"una i #ereS ono %o e

ve Aris%o%el prepoznao !a$a e "a! i pre ne,o %o e napravio razli!u iz#e/u

e$na!os%i s oziro# na ro i e$na!os%i s oziro# na #eru pa $a!le i s oziro# nasraz#eru o$nosno logos (kat?a&ian de to t6 log6) &or#ulisao ono %o #eni li"i na

sa#u aporiu $e#o!ra%ie pre'iznie na sa# demos. Ia!o se ra/a naro$ demosR

re"eni'i !ou u 'i%ira%i o ro/enu demosa prevo$ (+oneov Auonne% !o$

?i$ea ?u$) !ae po ne%o pre%erano $e#o!ra%ia %u ,$e !o$ Aris%o%el s%oi sa#o

demos. spisu /olitika(Ini,a - 1301 a 19). *vo prevo$a: Oe#o!ra%ia (ov$e

$a!le demos) ra/a se (egeneto) iz %o,a %o e$na!i lu$i za#ilau $a su u

o$re/eno %a"!i po%puno e$na!i pros%o ili e$nos%avno (apl6s) e$na!i "is%o i pros%o

e$na!i (oiesthai apl6s isoi einai): za%o %o su svi po$e$na!o sloo$ni (oti gar

eleuheroi pantes omoi6s) oni veruu $a su po%puno e$na!i.27+r%i !oe sa ne!oli!o

re"i pravi sa#o ova e$na re"eni'a vr%o,lavi su. apre e ro/ene demosavezano za

ne!o verovane za za#ilane za na,a/ane o$nosno pre%pos%av!u za uurano

pro'enivane za ne!o s#a%ra se $a !oe uliva poverene !oe s%vara poverene @

a $e#o!ra%ie ez poverena o$nosno ez "ina vere ne#a: za%o %o su oni u

o$re/eno %a"!i e$na!i !ae Aris%o%el oni veruu oni za#ilau (oiesthai) oni see

pre$s%avlau !ao $a su po%puno e$na!i. Cos%oi $a!le zr!a u vezi sa e$na!ouS

po%o# po%o su oni e$na!o (omoGos) sloo$ni oni veruu oni #isle oni su$e

(nomi1ousin) oni pre%pos%avlau $a su po%puno e$na!i. Ovos%ru!i prelaz napo%punu e$na!os% sva!i e pu% u"ina! ne!o, verovana ne!o, poverena ne!e

pro'ene pre%pos%av!e o$nosno ne!e spe!ula'ie !ou Aris%o%el o"i,le$no pro'enue

!ao zloupo%reu. Ali ono nas%ranie u ro/enu demosa nie pro%ivre"nos%

an%ino#ia o$nosno pros%a aporia a!o %a!o #o,u $a !ae# iz#e/u $va %er#ina

!oa su $va za!ona iz#e/u sloo$e i e$na!os%iS %o nie vie ni nape%os% iz#e/u $ve

e$na!os%i s oziro# na ro i s oziro# na zaslu,u o$nosno sraz#eru (logos)S %o

e za%o %o e$na!os% nie uve! %er#in pro%ivs%avlen o$nosno supro%s%avlen sloo$i

pokrajsloo$e nasuprotsloo$i okosloo$e !ao ne!a izra"unliva #era (s oziro#na ro o$nosno s oziro# na logos) po!ra ne!e nesa#erlive i neizra"unlive i

univerzalne sloo$e o!o ne o$nosno nasupro% no. e. Vi# su svi (ili ilo !o @

vra%ie#o se na pi%ane ilo !o,a !asnie) e$na!o (omoi6s) sloo$ni e$na!os% e

25Srpski prevod: *-emokra!ija se zasniva na s#va!anju da je jednakos! u odnosu na bilo kojus!var apsolu!na jednakos!, pa su ljudi, za!o !o su svi bili podjednako slobodni sma!rali da su sviapsolu!no jednaki.* /Prim. prev.


50/152

in%rinsi"ni $eo sloo$e i ona %a$a nie izra"unliva. Ga e$na!os% u sloo$i ne#a ni%a

sa e$na!ou s oziro# na ro i s oziro# na zaslu,u sraz#eru o$nosno logos. Go

e neizra"unliva i nesa#erliva e$na!os% u no sa#o %o e ezuslovni uslov

sloo$e nena po$ela a!o vie voli%e. An%ino#ia nie vie sa#o ro/ena iz

pre%pos%av!e o$nosno razape%a i1meCu e$na!os%i i sloo$e. An%ino#ia e veineren%na sa#o#e po#u isono#ie !oa u see u!lu"ue vie nee$na!i vrs%a

e$na!os%i: $ve izra"unlive e$na!os%i (s oziro# na ro i s oziro# na zaslu,u

o$nosno sraz#erni logos) za'elo ali i neizra"unlivu e$na!os% u sloo$i !oa e

e$na!a za sve. os%alo# i sa#e $ve izra"unlive e$na!os%i nisu po,o$ne za ra"un i

na ni se %u poziva sa#o za ona iva ia !oa su po pre%pos%av'i %a!o/e sloo$na

%o es% e$na!o $arovana sloo$a#a %o es% !oa su nesa#erlivo neizra"unlivo

ezuslovno e$na!a u svoo sloo$i.

Go e %a aporia !oa se o i $anas iri $o sa$a ali $a nie prizna%a !ao

%a!va a!o ne u sa#i# svoi# apore%i"ni# &or#ula#a a ono ar u ono#e %o na#

ansi !ae o e$na!os%i i po$eli sloo$e.

Zo, %o,a %o e #oe "i%ane ansia usle$ razlo,a o"i,le$ni a naro"i%o

zo, ne$os%a%!a vre#ena ov$e o,rani"eno u %o i aporii vi$eo $va #es%a a!o

%a!o #o,u rei a!o ne i $va pu%a. Pe'i#o $ve situacije. Crvu i #o,ao sa#o $a

po%pie# i po$eli# sa ansie#S u sva!o# slu"au pri$ruiu se ansiu u ono#e %o

e s%rano %e!o iz$ra%i u nerazreivo %e!oi !ou neu $a s!riva# u sva!o#

slu"au !ou u #ane $a s!riva# o$ ne,a. #enue# e aporio# sa svi#

ne,a%ivni# i pozi%ivni# posle$i'a#a !oe iz %o,a sle$e u$ui $a e aporia uslov#o,unos%i i ne#o,unos%i o$,ovornos%i. -erue# $a ansi ne i ,ovorio o aporii na

oni# #es%i#a ,$e ne,ove &or#ula'ie u #oi# o"i#a li"e na ono %o a zove#

aporio#. Oru,u si%ua'iu i %o u oasni%i #ane sa# spre#an $a po%pie# i $a e

po$eli# sa ansie# ia!o #oa rezerva ne spa$a u pri#e$e i #o,la i $a li"i na

ne!u %er#inolo!u o$nosno ra%s!u raspravu re!ao i po#irlivu e!u#ens!u

za%o %o ona $o%i"e ra%a pi%ane ra%s%va. e$an o$ #no,i razlo,a zo, !oi sa#

na oprezu !a$a e re" o ra%u a naro"i%o !a$a e re" o ono# %o i #o,lo i%i

u#iruue u izrazu ra%s!a rasprava es%e %o ne#a ,ore, ra%a o$ ra%a raenepria%ela. i!a$a nie ilo ra%a i opasnos%i za $e#o!ra%iu u $olas!u osi# %u ,$e

i#a rae. Cre'iznie: ne %u ,$e ima bra3e(ie i uve! i %o nie loe ne#a ni"e,

loe, u %o#e) ve %u ,$e ra%svo rae stvara 1akon %u ,$e se na#eepolitika

diktaturara%o!ra%ie.


51/152

1. Crva si%ua'ia. Aporiu !ou po$nosi# ali e ne preu%!ue# a sasvi# lizu

ansiu !oi e ne i#enue !ao %a!vu pronai u u%e$e ra$i u para,ra&u !oi se

spre#a# $a pro"i%a#: $va o1naivaa. Zae$ni"!o i# e %o @ i zo, %o,a i i

naziva# ozna"iva"i#a @ %o ozna"avau o$nosno upisuu prole# u %iinu $a!le

preu%!uu ,a iz,ovaraui ,a ne,irau ,a priznaui ,a. Gi ozna"iva"i su napreza,ra$e (re"eni'e !oe svu %e!ou s%avlau u za,ra$e a!o %a!o #o,u rei) a

po%o# navo$ni'i (%ri re"i "ii e s#isao o!a"en iz#e/u navo$ni!a za%o %o su %e %ri

re"i neo$,ovaraue neo$,ovaraue sei sa#i#a o$nosno niovo# oi"no#

zna"enu i !oi#a se ansi #ane slui ne,o %o i navo$i $a!le slui se ni#a ez

sluena pori"ui i ne,iraui ize,avaui $a i# u!ae poverene u %renu%!u u

!oe# i# ipa! i $ale $ae poverene). *vo para,ra&a o !oe# e re". aiz#eni"no

u $a po$vla"i# za,ra$e i navo$ni!e. avo$ni'i se uz %o o$ %ri pu%a $va pu%a

poavluu u re"eni'i !oa e u za,ra$i. ve! se ra$i o razas%iranu pros%ora i po$ele

u e$na!os%i o e$na!os%i sin,ularnos%L. ansi pie:

+n%olo!a po$ela ili sin,ularnos% ia o%vara pros%or !oi sa#o sloo$a

#oe ne $a ispuni ve u pravo# s#islu re"i $a razas%re. Pazas%r%i pros%or

zna"i: "uva%i ,a !ao pros%or i !ao $elene ia $a i se beskonano delilo

deljenje sin,ularnos%L.

pravo e zo, %o,a !ao logos po$ele pre%pos%avla# $a logos

is%ovre#eno upuue na on%olo%kupo$elu !oa e u pi%anu ila #alopre i na

logos u s#islu nomos raspo$ela i sraz#ernos% u s#islu u !oe# Aris%o%el%a!o/e !ae log6 (to log6) za e$na!os% s oziro# na sraz#eru sloo$a

neposre$no povezana sa e$na!ou ili %a"nie ona e neposre$no jednaka

jednakosti. e$na!os% se ne sas%oi u sa#erlivos%i sue!a%a na osnovu ne!e

e$ini'e #ere. +na e e$na!os% sin,ularnos%i u nesa#erlivos%i sloo$e i evo

za,ra$e i re"i%o pori"ue, oli!a pri,ovora (%o ni!a!o ne zna"i $a nie

po%reno i#a%i %eni"!u #eru e$na!os%i pa pre#a %o#e i prav$e !oa

o#o,uue u $a%i# uslovi#a $a se $ose,ne nesa#erlivo). +va za,ra$a

$a!le upravo ponovo uvo$i no%ira# %o e$no# vrlo !ra%!o# re"i o$re/ene%eni!u #eru uslovnos% i ne s!riva#o %o ono poli%i"!o i ono $e#o!ra%s!o %u

,$e i e ezuslovna i neo,rani"ena nesa#erlivos% sloo$e pro#ilena na ova

na"in u"inila na#ane re'i#o %o neo$re/eni#a. Ga nesa#erlivos% ne zna"i

sa svoe s%rane $a sva!o i#a neo,rani"eno pravo sprovo/ena svoe vole evo

i $ru,e za,ra$e zae$no sa navo$ni'i#a (uos%alo# a!o sva!o ozna"ava


52/152

poe$in'a !a!o i se #o,lo !ons%ruisa%i e$no %a!vo pravo u o$nosu na

sin,ularnos%i !oe $ele sa#o, poe$in'a i po !oi#a on pos%oiR -alalo i

napre $a nau"i#o $a #isli#o %o sva!o po"ev o$ niza ili #rea oni

poe$ina"ni sva!i pu%). esa#erlivos% ne zna"i ni %o $a se sloo$a #eri

sa#o soo# !ao $a i ona sa#a i $ale $a!le navo$i #o,la i%i ne!ie%alon sloo$e ve zna"i %o $a se sloo$a ne meri niim: ona se #eri

%rans'en$irane# e,zis%en'ie u ni"e#u i ni za %a. ;loo$a: #eri%i se ni"i#.

(C. 96.)

Ove %a"!e za#enuu e one suspen$uu on%olo!u !opulu %o,a e. +ne

nose pos%aane


53/152

poli%i"!o, i $e#o!ra%s!o,. Ga!o se u s%vari o$re/ue poli%i"!o ("a! i uri$i"!o @

ansi ,ovori o pravu i prav$i28@ o$nosno e%i"!o "i# pos%oi upuivane !ao %o e

ov$e slu"a na sprovo/ene vole a a nisa# si,uran $a ono %o se na &ilozo&s!o#

Zapa$u naziva %i# %ri#a i#eni#a u ovo# slu"au "ini o$voivi niz). Coli%i"!o


54/152

a) Ga %eni!a` %a %eni"!a #era e$na!os%i nie slu"anos% o$nosno pa$

nez,o$a ili opa$ane za ono neizra"unlivo i nesa#erlivo (insis%ira# na %eni"!o#

er poli%i"!o


55/152


56/152

#ereR B$e pronai #e%rono#R Ia!o pro#ila%i ilo !ou ne, jednakos!,da ni!a ne kaemo o bra!s!vu*, 1B, 211, 212 +vide!i/ore, p. 71, beleka 1, 21%.


57/152

Ali u su%ini %a neu#erenos% sloo$e !ao sa#a #era e,zis%en'ie es%e

zae$ni"!a. ai#e su%ini #ere @ pa $a!le i neu#erenos%i @ pripa$a %o $a e

zae$ni"!a. Zae$ni'a $eli neu#erenos% sloo$e. Criznae# $a ve ov$e %e!o

pra%i# %o $a!le: $a e #era su%ins!i zae$ni"!a razu#e se po sei ali zo,

"e,a i $a!le su%ini neu#erenos%i pripa$alo $a e zae$ni"!aR Q%a oprav$ava%o $a!leR Ia!o po$eli%i i z$rui%i ne!u neu#erenos%R Zar neu#erenos% nie

sa#o si#e%ri"no nali"e #ere i zar ne zavisi o$ ne o$nosno o$ zae$ni"!e

#ere...R Za%o %o %a neu#erenos% nie ni u "e#u $ru,o# $o u "ineni'i ili

,es%u sa#eravana ni sa "i# #erena ni"i# $elene zae$ni'e i sa#o e

zae$ni"!a (ne)u#erenos% sloo$e. i ov$e ne razu#e# posle$i'u i s%avlane

u za,ra$e %o,a ne !ao $a e ne


58/152

pos%ali raa dele3ine,ovo raskomadano%elo. ?ra%s%vo e e$na!os% u $elenu

nesa#erlivo,.31

e #o,u ov$e $a se vraa# na ono %o sa# u !nizi /olitike prijateljstva

po!uao $a $e!ons%ruie# nai#e na preva,u (,r"!u avra#ovs!u evres!u alinaro"i%o rians!u i isla#s!u) &i,ure ra%a u pravu e%i'i i poli%i'i poseno i %o ne

sa#o u izvesno# $e#o!ra%s!o# #o$elu. &ra%ernaliz#u pora%i#s%vu ra%s!o i

pora%i#luuo zae$ni'i pre$nos% se is%ovre#eno $ae #u!o# au%ori%e%u ra%a

(!oi e i sin #u o%a') @ ,enealo!i poro$i"no ro/ene# $o#ains!i @ i na'ii.

;vu,$e ,$e se osporavala $oslovnos% %i i#pli!a'ia na pri#er %vr$no# $a se nie

,ovorilo o priro$no i iolo!o poro$i'i (!ao $a e poro$i'a i!a$a ila "is%o priro$na i

iolo!a) o$nosno $a e &i,ura ra%a ila sa#o e$na si#oli"na i $uovna &i,ura

nie se oanavalo zo, "e,a se za$ravala i privile,ovala upravo %a &i,ura a ne

&i,ura ses%re ro/a!e !eri supru,e ili s%ran'a o$nosno sva!o,a i ilo !o,a i%$. e

vraa# se na ar,u#en%a'iu na pri#ere i rone %e!s%ove !oi#a sa# po!uao $a

oprav$a# %u $e!ons%ru!'iu sve $o psioanali%i"!e ins%i%u'ie nosei e $o

?lanoa ?lan'o% i Devinasa. Co$se%io sa# o u prolazu na #es%u ,$e e re"

#o$a o $e!ons%ru!'ii rians%va $a a!o su revolu'ionari iz 1789. $u,o o!levali $a

u repuli!ans!o ,eslo upiu re" ra%s%vo !oa se ne poavlue ni u Oe!lara'ii o

pravi#a "ove!a ni u s%avu iz 1793 ni%i u Coveli iz 1830 ve sa#o u $o$a%!u

s%avu iz 1791 %o e zo, nene snano rians!e !ono%a'ie. + %o#e i#a ila$u

nazna!a na !oe se poziva# u !nizi /olitike prijateljstva. Hransoa Hire HranboisHure% i >ona +zu& >ona +zou& !au $a upravo sro$nos% rians%va i Pevolu'ie

oanava !a!o se pore$ sloo$e i e$na!os%i poavilo i ra%s%vo $a i se $ovrilo

ono %o se osealo !ao e$no $ru,o Gros%vo.32

Ci%a#o se on$a pi%a#o ansia zo, "e,a #u e s%alo $o ra%s%va !a!o i

re!ao e$na!os% u po$eli nesa#erlivo, a!o %rea rei !a!o on !ae ra%s%vo

#i#o sva!e sen%i#en%alne !ono%a'ie i a!o %rea rei $a ra%s%vo nie poro$i"ni

o$nos nie o$nos oni !oe oe$inue is%a poro$i'a.

Zo, "e,a on$a "uva%i re" ra%s%vo pre ne,o ne!u $ru,uR ansiev o$,ovor @ue$no &ro$ovs!i i rians!i a %o zna"i $a ,a e %e!o $rali ne


59/152

o$nosno %ros%vene)S a naro"i%o o%a' !oi e i"ezao po%o su ,a us#r%ili #u!ar'i

ne,ovi sinovi !oi !ao u euaris%i"!o %ranssups%an'ializa'ii $ele o"evo %elo u

uspo#eni na ne,a. Conovo "i%a# %u re"eni'u !oa e @ ue$no &ro$ovs!a i

rians!a iz#e/u evan/ela i !ni,e ;otem i tabu@ reli,ia sinova pa $a!le i rae

!oa re!ao i Hro$ nasle/uu o"evu reli,iu u osnovi e #e/u%i# o$iaui:Ga!vi su !o$ Hro$a sinovi nelu$s!o, +'a or$e !oi su pos%ali raa dele3ine,ovo

raskomadano %elo. ?ra%s%vo e e$na!os% u $elenu nesa#erlivo,. Zo, %o,a e

ansi $o$a%i ne!oli!o s%rani'a po%o# !ao $a #u e ra%s%vo ulilo o su#ne ili

po$ozrena !a$a e re" o po$eli: ;loo$a (e$na!os% ra%s%vo prav$a)... (p.

105) %ros%vo ova %ri posle$na po#a !oa o$re/uu i u!ra%!o $ele sloo$u.

eu rei ni%a novo u o$nosu na ono %o sa# po!uao u !nizi /olitike

prijateljstva!a$a e re" o ra%s%vu !ao prave$no po$eli o"evei os%a%a!a zae$ni"!e

sups%an'e !oa e i"ezla i !oa e !onzu#irana posle !o#a$ana (pos%ali su raa

dele3i ne,ovo raskomadano %elo)33@ !o#a$ane !oe e o e$no# analo,no

"ere"enu sa ponovni# 'ir!ularni# prisvaane# po#enu%e zae$ni"!e sups%an'ie s

oziro# na ol i seane "ere"ene $a!le !oe po$sea na raspinane na %o"!u.

Ioa e $a!le e$ina ne!ri%i"!a s%repna !ou i eleo ov$e $a &or#ulie# na na"in

o%ar spe'i&i"an i na$a# se pro$u!%ivan u !on%e!s%u ove $e!a$e i u vezi s

$e#o!ra%io#R

nsis%ira#: ne!ri%i"!a s%repna er posle sve,a ansi e uve! #oi $a !ae:

Go nisa# a nisa# a %a !oi %o !ae a po$nosi# izve%a pri"a# pri"u pri"a#

pri"u !oa se pri"a i !oa i#a %o! $o#inan%ni %o! i $o#inan%no poverene u nao!ul%uri i nae# nasle/eno# ezi!u (ezi! $anane !ul%ure reli,ia psioanalize i%$)S

a analizira# ono %o !ae %a pri"a ono %o i#pli'ira %a poa# pri"a i poa# sloo$e

i e$na!os%i !ao ra%s%vo i"ezli o%a' i%$. Ves%o #i se $o,a/a $a i sa# !ae#: *%o

vi$i%e upravo sa# analizirao sa$ra i i#pli!a'ie e$no,a po#a e$ne

in%erpre%a'ie e$neprimljenepri"e !oe ne po%pisue# nuno. Ali o"i,le$no #ene

%o se %i"e a i se uve! zapi%ao na !on'u $a li se ona uop%e #oe pri#i%i i ,$e i

zo, "e,a i ona pos%ala %a!va $a se ne #oe pri#i%i. >oa ne!ri%i"!a s%repna os%ae

ipa! o,olena ipo%ezo# ra%s%va u !oe i ansi eleo da verujeu %o pri#lenopri"i. os%alo# i a i eleo $a verue# u ne,aS pos%oi u #eni e$an !oi i u %o

%%&a ovom mes!u -erida se poigrava viesmislenou izraza *o'evi os!aci* =les res!es du pre>, !o semoe razume!i kao zemni os!aci, !elesni os!aci, le, ali i kao o'eva zaos!av!ina, !es!amen!arno nasle)e iglagola konzumira!i =consommer> koji se moe preves!i i sa dovri!i, izvri!i +izvrenje !es!amen!a, recimo3!roi!i, po!roi!i, upropas!i!i, uni!i!i +o'evu os!av!inu, nasle)e, ili njegove os!a!ke3 uze!i, pojes!i, popi!i,odnosno konzumira!i +o'eve os!a!ke, !o s jedne s!rane ukazuje / -erida !o pominje / na crkveni obreduzimanja Mris!ovog !ela i Mris!ove krvi u vidu nafore, a s druge na 'uvenu @rojdovu sliku u kojoj braakomdaju o'evo !elo. /Prim. prev.


60/152

eleo $a verue ali i e$an $ru,i !oi vie ne li"i na #ene !ao ra% i !oi u %o ne #oe

$a poverue i !oi "a! verue !roz re&le!siu !roz is!us%vo $a e ole ne verova%i u

%o ne sa#o ve naro"i%o u poli%i'i a a po!uava# $a oasni# zo, "e,a i %o i

o ole #o,ao $a ura$i# u raspravi !oa e #o$a usle$i%iS #o,ao i po!ua%i $a

$a# ar,u#en%e u lan'u vre$nos%i !oe se na"ee povezuu sa vre$nou ra%a:vre$nos% line, (u rians!o# s#islu) vre$nos% ono,a !oi na# e nali!

(o,ro#no pi%ane ono,a !o na# e nali! @ u ovo,o$ine# sa# se#inaru po!uao $a

rani# %ezu $a "is%a e%i!a a!o uop%e %a!o ne%o pos%oi zapo"ine u $os%ono#

po%ovanu $ru,o, !ao apsolu%no neslinog u po%ovanu $ru,o, !oi se prepoznae

!ao neprepozna%liv s one s%rane sva!o, znana sva!o, saznana i sva!o,

prepoznavanapriznana: $ale!o o$ %o,a $a u$e ne,ov po"e%a! lini !ao ona

!oi e sli"an o$nosno !oi li"i i#enue !ra "is%e e%i!e o$nosno rui e a!o %a!o

ne%o popu% "is%e e%i!e uop%e pos%oi. e!i i %rea $opus%i%i ipo%ezu %a$a #o,li

$a u$u u is!uenu $a !au !a!o se %u nalazi ,rani'a iz#e/u "is%e e%i!e i ono,

poli%i"!o, !oe i zapo"elo %a!o %o i izaralo ono,a !oi na# e nali! %o i #u $alo

pre$nos% !ao i znanu saznanu i prepoznavanupriznanu %eni'i i ra"un$is!o#

pravu !oi#a e po%reno $a spoznau i $a prepoznau !ao e$ini'u #ere ono,a !o

e sli"an i is%i)S re!ao sa# $a!le lana' vre$nos%i !oe se na"ee povezuu sa

vre$nou ra%a: vre$nos% line, (u rians!o# s#islu) vre$nos% ono,a !oi na#

e nali! i naza$ !a$a se sve uz#e u ozir $a i se pri!upile o$nosno priliile

vre$nos%i line, i ono,a !oi na# e nali! vre$nos%i "ove!a prava "ove"nos%i

"ove!a: ra% e uve! "ove!. e zaoravi#o %u snanu i s%rano zaslepluuuo"i,le$nos%: ra% o !oe# ,ovori#o uve! e "ove!. os%alo# ansi $oslovno !ae $a

se u i"ezavanu zae$ni"!e sups%an'ie u i"ezavanu neprema Njednakos!iN +2leichheit da se bude


61/152

>oa uze#irenos% nie vezana sa#o za alene %o ansi vie ne s%avla ni

$oslovno ni u prenosno# s#islu re" ra%s%vo #e/u navo$ni!e. i%i %o se ne "uva

$ovolno sro$nos%i o$nosno veze iz#e/u %o, ,enealo,iz#a i #o%iva on%olo!e

veli!o$unos%i !oa upuue na zae$ni"!o pore!lo i !oa se %a!o "es%o vraa u

ne,ovo !nizi. i%i %o rizi!ue $a na$


62/152

roCenjem (pravo !rvi i pravo %la e uve! ne!o prava ro/ena) i s druge strane

!os#opoli%iz#a i ono,a %o ,a na$ilazi u$unos%i #e/unaro$no, prava po$ele

iz#e/u %a!ozvani le,i%i#ni i neza!oni%i !opilans!i o$nosno o$#e%ni"!i

$rava i%$ sve su %o pi%ana za !oa #i ovo slui !ao prelaz.

Ali a!o ov$e s%avla# a!'en% na ro/ene %o e naro"i%o s%o,a %o na izves%anna"in !oi vala %u#a"i%i pos%oi neosporna "ineni'a: svu$a ali naro"i%o u !nizi

(skustvo slobode ansi o$ ro/ena pravi (ne svo$ei prerzo $a!le ov$e ne

insis%ira# ni na Mris%ovo# ro/enu ni na pore!lu ni na po"e%!u ni na nas%an!u ni%i

na s%varanu) #onu i ori,inalnu nesvo$ivu %e#u !oa se $ri ne,ovo, $is!ursa o

$o,a/au s%varanu a naro"i%o sloo$i i !oa ,a $o$irue. Co,lavle !oe s#o upravo

pro"i%ali o%vara se pre#a su%ins!o e$na"ini iz#e/u sloo$e i ro/ena "ina

osloo/ena i "ina ro/ena. pravo %u ono ,enealo!o i ono veli!o$uno on%olo!e

veli!o$unos%i li"e e$no na $ru,o i spaau se. Crva s%rani'a nae, po,lavla:

;in,ularnos% se sas%oi u csa#o e$anpu% sa#o ova pu% "ie izri'ane @ sli"no !ri!u

novoro/en"e%a a zapravo e svaki putposre$i e$no ro/ene @ uspos%avla e$an

o$nos i is%ovre#eno o!o %a"!e izri'ana es!rano $ui vre#e i pros%or !oi se

s#a%rau czae$ni"!i#. pravo se u %o %a"!i sva!i pu% sin,ularno raCasloo$a. (A

ro/ene e %o %o oslobaCa.)35


63/152

is!lu"eni. oa slu"aa @ po$sea#o na %o %o e prole# !oi# sa# se avio

$ru,$e @ %o ,os%opri#s%vo os%ae o,rani"eno i uslovno. Ali "a! i u %o# sueno#

pros%oru $e#o!ra%ii e saorazno $a ra$i e$no ili $ru,o pone!a$ i e$no i $ru,o

pone!a$ oa is%ovre#eno iili naz#eni"no. +$#e%ni'i ili esprizorni'i su pone!a$

raa ,ra/ani sli"ni.

Io su oniR Io su $ru,a raa ne


64/152

pri$ev @ uve! vrlo o$re$eni na"ee peora%ivan i po%!aziva"!i. Go ni!a$a nie

neu%ralan a%riu% i pre$#e% ne!e %vr$ne. +n vie proe!%ue nor#a%ivnu o$nosno

per&or#a%ivnu pro'enu uvre$u prezrene# o$nosno pre%no# poziv !oi# zapo"ine

e$an pro'es i pripre#a se su$s!i pro,on. Go e poziv !oi ve li"i na vir%uelni poziv

na su$. Bovorei o o$#e%ni!u ve poziva#o na re$ po"ine#o $a razo%!riva#o

su#nivo, naavlue#o poziv na su$ o$nosno apene poziv na ro"i%e

isle/ivane: o$#e%ni! #ora $a se poavi pre$ za!ono#.

+$#e%ni! %o e uve! $ru,i %o e uve! ona na !o,a $oro


65/152

o$#e%ni!o!ra%ia. Oe#o!ra%ia ez os%a%!a #ora i%i avna i poavna s%var sve%los%i i

znana38. Ali !a!o i ona #ora $a prizna u i#e $e#o!ra%ie pravo na %anu s%vari se i

$ale uslonavau. ?ie %e!o is!lu"i%i sva!i san o $e#o!ra%ii u $olas!u !ao %ano#

$ru%vu $ru%vu %ane. Co$elena naravno ali !ao i sva!o %ana uos%alo#...

Pe" voyouu su%ins!o# e o$nosu sa pu%e# la voie sa urano# #reo#

pu%eva la voirie ,ra$s!i# pu%evi#a o$nosno pu%evi#apolisa pa $a!le i sa uli'o#

la rue sa s!re%ane# le $voi#en% o$#e%ni!a !oi uli'u !oris%i na lo na"in on e

!vari on aza uli'a#a on uli'a#a s!i%a !a!o se %o !ae na neoi"no %ranzi%ivan

na"in. Ga %ranzi%ivnos%ni!a$a nie $ale!o o$ one !oa o#o,uue $a se zara/ue na

%ro%oaru. ;ve se %o #oe nai u %ra,ovi#a e$no,a ?o$lera ?au$elaire e$no,a

?ena#ina ?ena#in ili e$no,a Ara,ona u e$no $ru,o sli'i #o$erno, ivo%a

#o$erno, ,ra$a o$ ve!a $o nai $ana u urano# i !api%alis%i"!o# pezau

in$us%ris!e 'iviliza'ie. Oanas o$#e%ni! pone!a$ aza pu%evi#a i pu%ni# #rea#a

pu%ni"!i# au%o#oili#a !a$a i ne !ra$e ili spalue %e au%o#oile. +n %a!o/e

#oe na #e/unaro$no# nivou @ i %o e u puno #eri $a po!rene prole#a%i!u

o$#e%ni"!i $rava @ $a %r,ue $ro,o# i parazi%ira o$nosno $a re#e%i !ao e,r%noina "ia

e re" o,ovi na %a na"in upo%relena $ise#ina'ia u !oo se $oslovno ra"una

(o,ovi $a ali !oli!o i e i $a li su oni e$na!i !oli!o i sloo$ni) %o vi%e od jedan

naavlue $e#o!ra%iu o$nosno are# ne!u $e#o!ra%iu s one s%rane vla$ana i

$e#o!ra%s!o, suvereni%e%a. Go vie o$ e$an a&i'ira?o,a $elivos%i %u ,$e ipa!

suverenos% o$nosno sila kratija ne %rpi $elene %u ,$e su silu e$ins%veno, e$no,

i suvereno, ?o,a !ao #o poli%i"!e suverenos%i pro,lasili e$no# e$ins%veno# i

ne$elivo# svi oni !oi su pro#ilali suverenos% o$ Cla%ona i Aris%o%ela $o ?o$ena

Mosa i Pusoa.

Groi'a posle$ni su "a! !oris%ila $oslovno re" ne$eliv $a i o!vali&i!ovala

su%inu suverenos%i suvereno, vla$ana. Ia$a e re" o Cla%onu i Aris%o%elu sva!i pu%

!a$a i se ora/uui $e#o!ra%iu !ao vla$ane $a!le !ao poli%i"!i rei# !ao

para$i,#u ili !ao ure/ene pozvali na ?o,a %o e uve! ilo %a!o %o i u ne#uprepoznali izuze%nu i ne$elivu e$ins%venos%. Ga poli%i"!i poz$rav e$no#e ?o,u

po%pisuu naiz#eni"no Dravnik i /olitika (/olitikos i /olitikon) Cla%onov Dravnik

(303 a) i Aris%o%elova/olitika( 1283


76/152

svi rei#a posle$ni u !oe# is#o eleli $a ivi#o (1en)S ali naoli !a$a se u

no !re za!oni. Ali ia!o $e#o!ra%ia ne po%ue pisani us%av %a$a e vie ne,o

$ru,$e u no $oro ive%i. Ia!o su sva %a ure/ena svi %i rei#i es% i e sa#o

privi$no ure/ena !oa oponaau e$no e$ino e$ins%veno ure/ene !oe i#a

znane i tekhn2 !o#pe%en'iu (ten tou en os meta tekhn2s arkhontos politeian ) ona#orau sve $a u"ine !a!o i po%ovala slovo za!onU i e%i!u $o#ovine (301 ). Ca

$oro %o ure/ene ure/ue %o e$ino ure/ene e$ins%veno, se$#o ili prvo

apsolu%ni suveren "ii arkh2 (,lavna zapoves% ili zapoves% ,laveine) i#a tekhn2

(%enoisli se na i$ealni ,ra$ opisan na !rau Ini,e -: ni#e upravlau

&ilozo&i uveani u $iale!%i'i #u!ar'i ili ene Cla%on %o pre'izira i insis%ira na %o#e.

s%i %a o$lo#a! iz Drave %a!o/e propisue naiz#eni"nos%: %i upravla"i o$nosno

upravla"i'e !oi e uvi$e%i Ooro po sei sa#o $oro ( to agathon auto) i !oi e se

ni#e slui%i !ao para$i,#o# za ,ra$ pa $oro ni e i%i vie o$ e$an i vie o$

e$ne za'elo ali svaki put e$na ili e$na. ;va!i jedan ili sva!a jedna sa#(a) e

i#a%i vlas%: naiz#eni"no (en merei).

;ve %o e iz re$a #o,ue, ne


77/152

&ra!'ia ne!o,a s!upa o$nosno ne!e ari%#e%i"!e e$ini'e u ne!o# izra"unlivo#

nizu. aneli is#o #u %e%u ili is#o neprave$ni pre#a ne#u (adikesontai)

priznaui #u sa#o prava e$na!a prava izra"unlivo pravo i sraz#ernu isono#iu

!oi i u %o# slu"au iz$avali prav$u (dik2). Za %a ia ili pro%iv ni !oa su !ao o,

#e/u lu$i#a ne pos%oi za!on ne pos%oi nomos. e pos%oi za!on za ni o$nosnopro%iv ni ali pos%oi za!on i oni sa#i su u sa#o# niovo# ipsei%e%u za!on

(autos gar eisi nomos). Gu se ponovo poavlue asna o suverenos%i i razlo, naa"e,

na !oe# ovo izla,ane u!ra%!o %e$i. +ni sa#i su za!on !ae Aris%o%el i $o$ae:

is%inu ilo i s#eno po!uava%i $onosi%i za!one (nomothetein) pro%iv niS oni i

nesu#nivo re!li ono %o i pre#a An%is%enu lavovi o$,ovorili ze"evi#a !oi i u

s!up%ini za%evali e$na!os% za sve.43

Oe#o!ra%ia u $olas!u $a li e %o i%i o, u $olas!uR li vie o$ e$anR Oa li

e %o i%i i#e u $olas!u e$no,a o,a ili $e#o!ra%ieR %opiaR >oli%vaR Coona

elaR Za!le%vaR li ne%o $ru,oR

+"e!uui a upravo s#o o %o#e %a zna"i ekatiov$e raz,ovarali $a li se u

ovo#e $vor'u #oe $e#o!ra%s!i ,ovori%i o $e#o!ra%iiR


78/152

zavre%!u se$ni'e #inis%ars!o, save%a e& $rave i %a$ani pre#ier u %o vre#e u

!oai%a'ii i upr!os no sloili $a razviau nu!learno orue na#eneno !a!o e

s%aalo u saop%enu pro"i%ano# na ulazu u elises!u pala%u ori pro%iv

o$#e%ni"!i $rava o$nosno niovo# oesrarivanu o %o re"i o$#e%ni! (er

sa#a re" e o$#e%ni! o$ ezi!a) o ono#e %o e pos%ala u posle$ne vre#e i %o e#oa ipo%eza o ono#e %o e i%i o ne!o vre#e: parola !ou !oris%i !oali'ia oni

!oi see nazivau zapa$ni# $e#o!ra%ia#a o %o re"i voou $a!le ve sa#

#no,o ,ovorio pu%aui $a se u no poavluu naiz#eni"no i#eni'a i#ens!i $eo

pre$i!a%a ili pri$ev poi#eni"eni pone!a$ prisvoni pri$ev u ne!o#e !o ali !oi se

%u i %a#o slae sa ne!i# %a na pri#er: o$#e%ni"!a $rava. >i %o #oe#o u

nae# i$io#u: ne!o #oe ne!o#e $a ura$i ne%o !varno a $a sam ne u$e

!varan. Ia$a sa# zapo"eo ovo pre$avane !azao sa# #o$a se %o,a sea%e "e%iri

pu%a uzas%opno !oris%ei re" voyou "as !ao i#eni'u "as !ao pri$ev pri$ev !oi e

"as ozna"avao ne!o,a "as ne%o: ?ilo i nesu#nivo s #oe s%rane po #alo

usu/ue# se rei Wo$#e%ni"!iW a!o ne i zapo"eo is!azuui svou zavalnos% i%$.

(+$#e%ni"!i $a!le ozna"ava ne%o ne!i s%av.) Co%o# sa# pre'izirao: ?io i

$a!le po#islili is%e ne sa#o Wo$#e%nu%W ve i Wo$#e%ni!W a!o ne i na po"e%!u

is!azao es!ranu i ez$anu zavalnos% i%$. (+va,a pu%a na!on $o$avana

sue!%a e$no,a ko i#eni'a o$#e%ni! e$an o$#e%ni! ozna"avala e sa#

sue!% ne!o ko.)

Iao i#ens!i $eo pre$i!a%a o$#e%ni"!i #oe $a!le pone!a$ $a se pri#eni

na ne!i sue!% !oi nie sups%an'ialno s!roz nas!roz o$nosno priro$no odmetnik.

;vos%vo o$#e%ni"!i uve! e zapravo ne!o pri$avane pre$i!a% ili categoria $a!le

op%ua po$i,nu%a ne pro%iv ne"e, priro$no, ve pro%iv ne!e ins%i%u'ie. Go e

%u#a"ene i poziv na su$ a#a"no uve! ne!a $oava %ua o$nosno op%ua

pri%ua pro'ena i presu$a. Iao %a!vo ono naavlue pripre#a i zapo"ine

oprav$avane ne!e !azne. +$#e%ni"!a $rava #ora i%i !anena ouz$ana #ora

pos%a%i ne!o$liva po po%rei silo# prava i pravo# sile.

Go i$io#a%s!o razli!ovane pri$eva i i#eni'e sa$a is%i"e# !a!o i se

an%i'ipiraui upus%io u pro#ilane "ineni'e $a ne zna#o $a li u &ran'us!o#izrazu o$#e%ni"!a $rava$rava o$#e%ni! [*%a% voou] !oi se o$ne$avno

upo%relava i !oi e po%puno neprevo$iv !a!av e ponavla# %o sa#o prilian

prevo$ an,lo


79/152


80/152

prava !oe u ve!u upravla ins%i%u'ia#a !a!ve su Oru%vo aro$a +

>e/unaro$ni !rivi"ni su$ i%$ "ini se $a $e#o!ra%s!i #o$el (e$na!os% i sloo$a

$rava suvereni sue!a%a ra"un veine i%$.) pone!a$ pos%ae ili %ei %o#e $a

pos%ane nor#a u $uu %e poli%i!e #e/unaro$no, prava. Ali %a privi$ o#anue a

pi%ane ne!e univerzalne #e/unaro$ne #e/u$ravne o$nosno naro"i%o %ransora# se

za$ovoli%i %i#e $a s!rene# panu !a!o i ,a po%o# pone%o zao%rio na u,ao

!oi se %o!o# $e!ons%ru!%ivne !ri%i!e #i%ovs!e !on'ep%ualnos%i (naro"i%o po#ova

o$lu!e ra%a @ #e/unaro$no, ,ra/ans!o, o$nosno %a!ozvano, par%izans!o,)

o%vara pre#a razvianu pi%ana $e#o!ra%ie u $olas!u. Ci%a# se:

A!o iz#e/u i#ena s e$ne s%rane po#a o$nosno s%vari s $ru,ei,ra raz#a!a $ove$e $o retorikih po$vla"i# ovu re" iz razlo,a !oi e se

poavi%i za !oi %renu%a! u"ina!a !oi su %a!o/e poli%i"!e s%ra%e,ie !oe

is#o pou!e $anas o%u$ #o,li $a izvu"e#oR Oa li e#o i $ale u ime

demokratije po!uava%i $a !ri%i!ue#o ova!vo ili ona!vo o$re/ene

$e#o!ra%ie o$nosno aris%o$e#o!ra%ie ili ra$i!alnie zapravo po$ronie


88/152

nene %e#elne ra$i!alnos%i (%a#o ,$e se ona na pri#er ukorenjuje u

si,urnos% s%arose$ela"!o, u%e#elena u ro$ i $u pore!la) $a li e#o i $ale

u i#e $e#o!ra%ie $e#o!ra%ie u $olas!u po!uava%i $a $e!ons%ruie#o

e$an poa# sve pre$i!a%e u$ruene u e$an iro!o $o#inan%an poa#

$e#o!ra%ie ona u "ie# nasle/u ne#inovno pronalazi#o za!on ro/enapriro$ni o$nosno na'ionalni za!on za!on o#o&ilie o$nosno

s%arose$ela%va ,ra/ans!e e$na!os%i (izono#ia) zasnovane na e$na!os%i

po ro/enu (izo,onia) !ao uslovu za ra"unane o$orena %e $a!le

aris%o!ra%ie vrline i #u$ros%i i%$.R

Q%a os%ae u $e!ons%ruisano# po#u $e#o!ra%ie (ili po#u !oi se

#oe $e!ons%ruisa%i) o$nosno %a se o u ne#u opire %o#e $a nas on

es!ona"no us#eravaR Oa na# nare$i ne sa#o $a an,aue#o ne!u

$e!ons%ru!'iu ve $a sa"uva#o s%aro i#e i $a ,a i $ale $e!ons%ruie#o u

i#e ne!e demokratije!oa $olaziR Go es% o $a na# naloi $a nasle$i#o

ono %o i zaoravleno po%isnu%o neprizna%o o$nosno ne#ileno u

s%aro# po#u i u "i%avo ne,ovo is%orii o $elo isporu"uui zna!e

o$nosno si#p%o#e preivlavana u $olas!u !roz sva s%ara i u#orna

oeleaRxviii

Go $a!le nie is!lu"ivalo #o,unos% i pravo $a se #o$a e$no,a $ana

napus%i nasle/e i#ena $a se i#e pro#eni. Ali uve! u i#e i#ena pa $a!le i $ale

iz$aui nasle/e u imenasle/a:

A!o !ae#o $a e za$ravane %o, ,r"!o, i#ena $e#o!ra%ia s%var

!on%e!s%a re%ori!e ili s%ra%e,ie sf#e pole#i!e a!o ponovo %vr$i#o $a e %o

i#e %raa%i !oli!o e po%reno ali e$va vie o$ %o,a a!o !ae#o $a se s%vari

urzavau naro"i%o u vre#eni#a !oa pro%i"u %o ne zna"i $a se nuno

pre$ae#o opor%uniz#u o$nosno 'iniz#u an%i$e#o!ra%e !oi !rie svou i,ru.

apro%iv: "uva#o svoe neo,rani"eno pravo na pi%ane na !ri%i!u na

$e!ons%ru!'iu (%o su prava !oa u prin'ipu ,aran%ue sva!a $e#o!ra%ia:ne#a $e!ons%ru!'ie ez $e#o!ra%ie ne#a $e#o!ra%ie ez $e!ons%ru!'ie).

Vuva#o %o pravo $a is#o s%ra%e!i oeleili ono %o nie vie s%var s%ra%e,ie:

,rani'a iz#e/u uslovleno, (o,rani"ena !on%e!s%a i po#a !oi o,ra/uu

s%varnu pra!su $e#o!ra%ie i napaau e %lo# i !rvlu) i neuslovleno, !oa i

o$ po"e%!a upisala sa#o


89/152

i#unu sna,u u sU# #o%iv $e#o!ra%ie #o,unos% i za$a%a! za $e#o!ra%iu

$a se sa#a raz,rani"i. Oe#o!ra%ia e autos$anas i re!ao ipseo$nosno

sops%vo $e!ons%ru!%ivno, au%o


90/152

#esians%vo !oe pre!i$a i ue$no ispunava in%rinsi"nu is%ori"nos% usavrivos% prava

na au%o

$e#o!ra%ia po%reno e zna%i $a e ona ov$e ili on$e upisana i propisanaS a a a

neu%ralno opisue# %a propis. Ioli!o re" $e#o!ra%ia navodim%oli!o e i koristim).Ali s druge strane $e#o!ra%ia u $olas!u %a!o/e #oe a $a se ne za$ovoli

neu%ralno# i !ons%a%ivno# po#ovno# analizo# $a ozna"i per&or#a%iv $a u$e

ue$liva po$razu#evaui i $o$a%a! ono ipa! u %o %rea verova%i verue# u %o

oeava# oeao sa# i u #esians!o# sa# o"e!ivanu $ela# u sva!o# slu"au

%rpi# "ini%e i vi %o i%$. +no u u %o#e u dolasku o!leva iz#e/u i#pera%ivno,

nalo,a (poziv ili per&or#a%iv) i s%rplivo, moda #esians%va (neper&or#a%ivno

izla,ane ono,a %o $olazi ono,a %o #oe ni!a$a $a ne $o/e o$nosno ono,a %o e

ve $olo).

+!levaui iz#e/u %a $va %o u #oe %a!o/e o$e$no# ili naiz#eni"no $a%i

na znane oa u. Ge $ve #o,unos%i %a $va #o$ali%e%a $is!ursa %a $va s%ana

#o,u $a se #enau oni va# #o,u i%i upueni e$an za $ru,i# ili pa! #o,u $a

opse$au e$an $ru,o, $a parazi%irau e$an na $ru,o#e u is%o# %renu%!u pos%aui

%a!o naiz#eni"no e$an $ru,o#e alii. sa# %o ,ovorei sa$a oave%avaui vas $a

#o,u e$an za $ru,i# ili is%ovre#eno $a napravi# $va o!re%a ili $va !ru,a

povla"i# se u %anu ironie ironie uop%e o$nosno %e re%ori"!e &i,ure !oa se zove

ironia. Ali evo o e$no, !ru,a on e poli%i"!i: zar $e#o!ra%ia nie %a!o/e ono %o

$ae pravo na ironiu u avno# pros%oruR Oa ona o%vara avni pros%or avnos%avno, pros%ora $aui pravo na pro#enu %ona (Kechsel der ;Ene) na ironiu !ao

na &i!'iu si#ula!ru# %anu li%era%uru i%$. Oa!le na ono ne


91/152

?. Cozivaui se na pravo i prav$u ve sa# zapo"eo $a izvla"i# drugu nit

vo$ilu !oa #i e po%rena ni% !ou u $a s!ra%i#. Pa$i se o vezi iz#e/u prava i

prav$e za'elo iz#e/u %a $va e%ero,ena ali neraz$vona po#a ali naro"i%o o vezi

iz#e/u prava prav$e i sile !a$a e re" o #e/unaro$ni# i %rans$ravni# spisi#aaren i ?enin,%on naro"i%o): Crav$a


92/152

sre$ine - ve!a ona u oi"no# ezi!u pravni"!o# ezi!u i veli!i# !nievni#

$eli#a ve !o$ ;pensera a "es%o i !o$ Qe!spira ozna"ava sve vrs%e prosa!a

s!i%ni'a ez s%alno, preivali%a ali %a!o/e iz is%o, razlo,a olo pros%a!e one ez

prin'ipa !oi su izvan za!ona o$#e%ni!e o$ za!ona (a dishonest unprincipled

person !ae ,&ford 9nglish Dictionary a rascal). +%u$ se s#isao iri !a!o !o$Qe!spira %a!o i !o$ Oarvina na sva iva ia !oa nisu lu$i na il!u ili ivo%inu "ie

se ponaane "ini $evian%ni# ili izopa"eni#. ;ve $ivle ivo%ine #o,u i%i nazvane

rogue ali naro"i%o one !oe se !ao rogue elephants ponaau !ao rui%eli izvan

za!ona o$#e%ni'i o$ za!ona !oi !re oi"ae i navi!e uvreene pra!se njihove

vlastitezae$ni'e. Ion #oe i%i nazvan rogue!a$a pres%ane $a se ponaa !a!o

%rea ona!o !a!o se o$ ne,a o"e!ue na pri#er !ao $is'iplinovan %r!a"!i !on ili

!on za lov. Ga$a #u se !a"i e$na $is%in!%ivna ozna!a badgeili hood !api'a ili ne!a

vrs%a #as!e s !u!uli'o# !a!o i se oeleio ne,ov s%a%us rogue. +va posle$na

%a"!a $oro oeleava oelee nai#e $a !vali&i!a'ia rogue priziva e$nu

oeleavauu !lasi&i!a'iu !oa izop%ava. +elee sra#o%e $is!ri#inie

pro,ons%vo# !oe is!lu"ue $a i op%uene s#es%ilo na !lupi'u za op%ueni!e.

Hun!'ia analo,na &un!'ii %o"!a pre%e"a u%e zvez$e o !oo sa# ,ovorio na

po"e%!u. s%o e i sa ne#a"!o# re"i Schurke !oo# se prevo$i rogueu izrazu rogue

State a !oa %a!o/e zna"i ni%!ov i%an,a olo lupe zli!ova' i%$.

Ali $o! voou Schurke canalia ,ovore sa#o o lu$s!o# o$#e%ni%vu

rogue#oe $a se proiri i na ilni sve% a naro"i%o na ivo%ins!i #alopre s#o %o

no%irali. Go e i%i e$an o$ razlo,a ne,ove privre#ene pre$nos%i u a#eri"!opoli%i"!o re%ori'i a za !oi e#o %renu%a! $a%i i e$nu ilus%ra'iu. Ia!o elei e$an

"lana! iz 0hronicle of @igher 9ducationxxiu ivo%ins!o# 'ars%vu WrogueW se $e&inie

!ao s%vorene razli"i%o o$ ro/ena. +no e nesposono $a se po#ea sa s%a$o# ono

os%ae sa#o i #oe $a napa$ne u sva!o# %renu%!u ez naave.


93/152

!o#unis%i"!o, lo!a in%enziviraui se u Ilin%onovo a$#inis%ra'ii upuivane# na

ono %o se ve nazivalo #e/unaro$ni# %eroriz#o# !vali&i!a%iv rogue Statenapu%a

s&eru unu%rane poli%i!e unu%rane ne$e#o!ra%ie a!o oe%e. +n e se proiri%i na

#e/unaro$no ponaane i na pre%pos%avlene ne$os%a%!e i po $uu i $oslovno

#e/unaro$no, prava !oe $ri $a e u osnovi $e#o!ra%s!o.Mipo%eza !ou i eleo $a va# izloi# !a!o is#o $anas zavrili es%e $a

a!o se o %o#e o rogue State sve u sve#u ,ovori o$ s!ora a o$ %a!ozvano, !raa

%a!ozvano, la$no, ,ovori se #asovno izlae#o se rizi!u $a us!oro o %o#e uop%e

ne ,ovori#o. Co!uao i $a oasni# zo, "e,a. %o ipo%ezi na#erava# $a

,ovori# o epoi o$#e%ni"!i $rava pos%avlaui sei pi%ane ne sa#o $a li

o$#e%ni"!e $rave pos%oe ve naro"i%o %a i zna"ilo plus $W*%a% voous (ne#a)

vie (o$) o$#e%ni"!i $rava nai#e vi%e nego %to se misli vi%e od jedneili uskoro

vi%e nijedne.

>no,i zna'i 'i%a%i i #no,e s%a%is%i!e po%vr/uu $a se za vre#e Ilin%ona o$

1997. $o 2000. a ponapre u sa#o# Ilin%onovo# ,ovoru o$nosno u ,ovoru

ne,ovi lis!i sara$ni!a (naro"i%o >a$len +lra%) po%!azivane rogue States

$oslovno razoru"ilo. zraz se u %o vre#e poavlue sa naveo# u"es%alou (31g

!o$ Ilin%ona 17g !o$ +lra%) pone!a$ se za#enue sa $va ili %ri sinoni#a

outcast outla) nation i pariah state. Pe,an e vie voleo izraz outlo) Oor$ ?u

s%arii %a!o/e e ,ovorio o renegade. Cosle 2000. ,o$ine ne%o pre o$nosno ne%o

posle 11. sep%e#ra a#eri"!i $is!urs o rogue States i a#eri"!a s%ra%e,ia pre#a

ni#a po"eli su $a nas zani#au #alo sis%e#a%i"nie i avno. e!oli!o s!orani $ela

o %o#e asno ,ovori po"ev o$ s%rane op%ue oa#a Vo#s!o, >ogue States. ;he

>ule od Borce in Korld 'ffairsoavlene 2000.xxiii%o es% pre 11. sep%e#ra 2001.

($o,a/a !oe# e Vo#s!i ve posve%io e$no $ru,o $elo zir!u raz,ovora u is%o#

prav'u naslovlenu M5NN). Ini,a >ogue Statesrazvia neu#olivu lis%u ar,u#ena%a

ooruanu o,a%i# #u"ni# i uop%e slao !orieni# o$nosno #e$ii#a

posre$ovani# in&or#a'ia#a pro%iv a#eri"!e poli%i!e u sve%u. +sovina $o!azivana

e$no# re"u es%e $a su navie rogue o$ svi rogue States upravo one !oe

s%avlau u pro#e% i upo%relavau poa# !a!av e rogue States ezi!o# re%ori!o#uri$i"!i# $is!urso# i s%ra%e!o


94/152

Cozna%o e uos%alo# !a!o e rogue Statei$en%i&i!ovao Poer% ;. Di%va! !o,a

Vo#s!i ne navo$i. Oire!%or >e/unaro$ni s%u$ia u Fen%ru -u$rou -ilson Di%va! e

io $eo Ilin%onove e!ipe u a%ional ;e'uri% Foun'il i upravo e oavio !ni,u po$

naslovo# >ogue States and .S. Boreign /olicy.xxivZnaui o "e#u ,ovori on na

sle$ei na"in $e&inie rogue States: ' rogue State is )hoever the nited States saysit is. a %a na"in on e in$ire!%no o$,ovorio na pi%ane !oe su pos%avili ne!i

novinari i ne!i univerzi%e%s!i s%ru"na'i: $a li e %a ,ovor o rogue Statesrealis%i"an ili

e "is%a re%ori!aR e$an o$ ni e izavio o%prili!e ovo: Co%o su ;e$inene Orave

spre#ne $a o$voe 60 #iliar$i $olara za o$ra#eni pro%ivra!e%ni sis%e# o$ rogue

States voleo i $a i#a# #alo asniu i$eu o %o#e %a e rogue State.

aperverznie i nanasilnie na$es%ru!%ivnie rogue Statesile i $a!le na

prvo# #es%u ;e$inene Orave a pone!a$ i neni savezni'i. >asa in$i'ia po!renu%a

%i# op%ua#a i#presivna e. Cronalazi#o i i u e$no $ru,o o eo !nizi ali

!oa i$e u is%o# s#eru nai#e 8!9tat voyouxxv!oa se pre ne!oli!o se$#i'a poavila

u &ran'us!o# prevo$u i !ou e posle 11. sep%e#ra oavio ivi slueni $ravne

a$#inis%ra'ie -ilie# ?lu#.

Crvi rei# !oi e %re%iran !ao rogueio e orie,in u Cana#i. *,ze#plarni

e,ze#plar: a#eri"!a a$#inis%ra'ia upu%ila e %u op%uu %e! u %renu%!u u !oe# su

revolu'ionarne pre%ne u 'en%ralno A#eri'i po"ele $a se ire %o es% na!on %o su

orie,u $u,o i "vrs%o po$ravali FA Iar%er Pe,an i ?u ia!o e on po%puno

prezirui pravnu $ravu #u"io i #asa!rirao $isi$en%e i %ra!a"e %r,ovao $ro,o# i

naoruavao contrasu i!ara,vi. z#i#o e$an $ru,i %ipi"an i sasvi# sve pri#erra! ;a$a#a Museina !oe, su za vre#e !rize 1998 -ain,%on i Don$on pro,lasili

rogue Statei na'io# izvan za!ona (outla) nation). ;a$a# Musein e u %o novo

s%ua'ii pone!a$ io %re%iran sa ivo%ins!o# !ono%a'io# !ao beast of =agdad

na!on %o e $u,o io !ao i orie,a u,le$an savezni! i $ra,o'en e!ono#s!i

par%ner. Zver nie sa#o ivo%ina ona o%elovlue i zlo ono sa%ans!o $iaoli"no

$e#ons!o. Go e %a!o/e zver Apo!alipse. Cre ra!a Diia e za vre#e Pe,ana

s#a%rana za rogue State a $a %a re" "ini #i se nie ila iz,ovorena. Diia ra! i

;u$an ili su o#ar$ovani !ao rogue States pri "e#u posle$ne $ve $rave %a!oes%o!o i s %a!vo# o!ru%nou $a %o ne zaos%ae za oni# %o se naziva 11.

sep%e#ar. Ali lis%a se ne i #o,la za!lu"i%i (Iua i!ara,va ;everna Iorea ran

i%$.). Zo, razlo,a !oi i ili zani#livi za prou"avane n$ia i Ca!is%an upr!os

niovo opasno ne$is'ipini !a$a e re" o nu!learno# razoruanu naro"i%o 1998.

ni!a$a nisu &i,urirale !ao rogue States u o"i#a ;e$ineni Orava. n$ia e


95/152

#e/u%i# u e$ineni# na'ia#a u"inila sve $a Ca!is%an u$e osu/en !ao rogue

State.

Za ono %o nas ov$e zani#a "ini se $a s ,le$i%a #e/unaro$no, prava $ve

,lavne 'r%e !ara!%eriu uri$i"!u si%ua'iu !oa slui !ao %ea%ar za s'enario opera'ia

!oe sle$e. Gea%ar %o su e$inene na'ie i niov ;ave% eze$nos%i. Ova za!onaar%i!uliu zae$no ali na na"in apore%i"!i i naiz#eni"no $e#o!ra%s!i prin'ip i prin'ip

suverenos%i. ; e$ne s%rane ilo $a se po%uu ili ne o$lu!e Beneralne s!up%ine

usvaau se $e#o!ra%s!i posle rasprave veino# ,lasova $rava "lani'a !oe e

izarala s!up%inaS sve %e $rave su suverene. Core$ !ons%i%u%ivno, upuivana na

Oe!lara'iu o pravi#a "ove!a !oa e po $uu i su%ins!i $e#o!ra%s!a Covela

e$ineni na'ia us%anovlava za!ons!i #o$el !oi e %a!o/e #o$el $e#o!ra%s!o,

parla#en%a "a! i a!o pre$s%avni!e nie izarala $rava !oa i $ele,ira $o! $ravu

!an$i$a%a po$ o$re/eni# uslovi#a ira i priva%a ;!up%ina. Ooro e pozna%o $a

na!on razli"i%i $e!oloniza'ia posle$ni $e'enia zapa$ne $rave savezni'e

;e$ineni Orava o$nosno zraela ne#au vie osi,ranu veinu u Beneralno

s!up%ini izuzev u slu"au u !oe# zapravo ne%o %o se naziva #e/unaro$ni

%eroriza# i $ale[ #o,li is#o na %o $a se vra%i#o u raspravi pre%i suverenos%i

svih$rava. Ga ne$os%a%a! veine za ;e$inene Orave i nene savezni!e (za ono

%o se zove zapa$ne $e#o!ra%ie) io e nesu#nivo sa !rae# la$no,a ra%a

%eren za %ea%ar i re%ori!u o rogue States. Ali s $ru,e s%rane !a!o e $e#o!ra%s!i

suvereni%e% s!up%ine e$ineni na'ia ne#oan po%o ona ne raspolae ni!a!vo#

izvrno# i prinu$no# silo# ;ave% eze$nos%i e %a !oi sa svoi# pravo# ve%a u

o"e!ivanu $a e$no,a $ana ne!a ra$i!alno nova si%ua'ia zale"i %u #ons%ruoznos%

nosi svo op%ereene #oi i izvrne o$lu!e svu silu s%varne suverenos%i. Ia$a i

%eo $a zloupo%rei# e$nu o%ru &or#ulu re!ao i $a su$ina $e#o!ra%ie u

$olas!u u sve%s!o# pore%!u zavisi o$ %o,a %a e pos%a%i %a "u$na i pre%pos%avleno

sve#ona ins%i%u'ia !oa see naziva ;ave%o# eze$nos%i. Oa i se razu#eli ulo,a

i sas%av %o,a ;ave%a po%reno e po$se%i%i $a su + us%anovile ze#le poe$ni'e

1945. ,o$ine na !rau Oru,o, sve%s!o, ra%a a zara$ pre$upre/ena Gree,

poe$ni'e !oe su ile i os%ale e$ini stalni "lanovi ;ave%a eze$nos%i: ;e$ineneOrave -eli!a ?ri%ania ;ove%s!i ;avez ($anas Pusia #isli#) %o e proireno

novi# "lani'a#a Hran'us!o# i Iino# (u prvo vre#e Gape). +s%ale "lani'e ;ave%a

e$anaes% pa pe%naes% nisu s%alneS ni na $ve ,o$ine ira Beneralna s!up%ina pa

e niova #o u ;ave%u u%oli!o sve$ena na o #anu #eru. e$ine s%alne "lani'e

;ave%a su $a!le $rave !oe su ile i os%ale (u privre#eno !ri%i"no i prelazno


96/152

si%ua'ii !ou ispi%ue#o) na#onie na sve%u i !oe pose$uu nu!learno orue. Gu

e na $elu $i!%a% o$nosno $i!%a%ura !ou nie$no univerzalno pravo ne #oe u

prin'ipu $a oprav$a. e$an o$ #eaniza#a !oi se !oris%e !a!o i se $e#o!ra%s!i

$onesene i usvoene o$lu!e + u"inile ne$ela%ni# i ezna"ani# es%e suvereni

ve%o ;ave%a eze$nos%i. Gri ze#le !oe su ve%o naire !oris%ile u vezi s roni#si%ua'ia#a u !oi#a i# se ,las e$ineni na'ia nie "inio saorazni# niovi#

in%eresi#a esu re$o# ;e$inene Orave po%o# -eli!a ?ri%ania pa Hran'us!a.

Covela e$ineni na'ia sve"ani spis !oi se nalazi u osnovi #e/unaro$no, prava

i sve%s!o, pore%!a u s%vari oznanue $a e ;ave% eze$nos%i o$re$i%i %a e %o %o

pre%i #iru o$nosno pre!i$a ,a o$re$ie sva!i "in a,resie i $avae preporu!e ili

o$lu"iva%i o #era#a !oe vala pre$uze%i u s!la$u sa "lanovi#a 41 i 42. Ga $va "lana

pre$vi/au razli"i%e %ipove za%i%e o$nosno san!'ia: prvens%veno ez upo%ree

oruane sile ali po po%rei i uz nenu po#o (pri "e#u ni!a$a ne s#e#o zaoravi%i

$a ni + ni ;ave% eze$nos%i ne raspolau sops%veno# oruano# silo# !oa e

vre$na po#enaS niove opera'ie #orau i%i poverene e$no na'ionalno $ravi ili

vie ni. ?es!orisno e is%i'a%i $a se %u sve o$i,rava %a!o %o o$re/ena "lani'a

;ave%a eze$nos%i prisvaa %u #o i vri e).

Co%o# $olazi izuze%a! !a!o i po%vr$io $a e izuze%a! uve! ono %o o$lu"ue o

suverenos%i o$nosno ornu%o $a para&razira#o ili paro$ira#o Q#i%a suveren e

ona !oi o$lu"ue o izuze%!u. e$ini izuze%a! u Coveli e$ineni na'ia e "lan 51.

+n priznae in$ivi$ualno ili !ole!%ivno pravo na o$ranu o$ oruano, napa$a sve

$o! ;ave% eze$nos%i ne pre$uz#e neopo$ne #ere !a!o i o$rao #e/unaro$ni#ir i #e/unaro$nu eze$nos%. Go e e$ini izuze%a! o$ preporu!e svi# $rava#a

$a ne prie,avau sili. Cozna%o e ila$e pri#era %o $o!azue $a e o$ svo,

osnivana are# za %a &un$a#en%alni za$a%a! (er + i#a i #no,e $ru,e vrlo

sloene za$a%!e o !oi#a neu ,ovori%i) %a !lauzula Covele $o !raa la$no, ra%a

$ala $ve#a s%alni# "lani'a#a ;ave%a eze$nos%i $ve#a suvereni# $rava#a !oe

s#o %a$a nazivali supersila#a ;e$ineni# Orava#a i ;ove%s!o# ;avezu

o$lu"uuu pre#o u realno poli%i'i +.

Ga izuze%a! ozna"ava ne!oli!o e$na!o &un$a#en%alni s%vari: pre sve,arazlo, naa"e, e uve! naoli "ineni"na si%ua'ia o$nos sna,a (voni

e!ono#s!i %eno


97/152

po#ovnu ari%e!%uru sa#e Covele za!on !oi ure/ue u svoi# &un$a#en%alni#

prin'ipi#a i u svoi# pra!%i"ni# pravili#a nas%ana! %e ins%i%u'ie. +n ure/ue

upo%relava i s%avla u sluu + $a i se no#e posluio sve po#ove sve i$ee

(!ons%i%u%ivne o$nosno re,ula%ivne) sve neopo$ne zapa$ne poli%i"!e %eore#e

po"ev o$ po#ova i$ea %eore#a demokratije i suverenosti. Oe#o!ra%ia: za!onveine ra"un ,lasova u Beneralno s!up%ini izor ,eneralno, se!re%ara i%$.

;uverenos%: za sva!u $ravu i is%ovre#eno $a i suverenos% + ila $ela%na

"ineni'a $a se proizvolno neoprav$ivo u%livo i neprizna%livo le,alizue na$#o

s%alni "lani'a ;ave%a eze$nos%i a #e/u ni#a $ve supersile.

Iao i uve! %a $va prin'ipa $e#o!ra%ia i suverenos% is%ovre#eno su i

neo$voivi i uzaa#no pro%ivre"ni. Oa i $e#o!ra%ia ila u"in!ovi%a $a i po%a!la

pravo !oe i svou i$eu u"inilo vre$no# %o es% %a!o/e $a i po%a!la s%varnu #o

ona za%eva kratiju demosa ov$e sve%s!o,a demosa. +na $a!le %rai suverenos%

nai#e silu snaniu o$ svi $ru,i sila na sve%u. Ali ia!o us%anovlene %e sile u

prin'ipu slui %o#e $a pre$s%avla i $a %i%i %u sve%s!u $e#o!ra%iu ona e i iz$ae i

o$ sa#o,a po"e%!a o pre%i na au%o


98/152

ne!o#pa%iilna sa univerzalnou ia!o e uve! navo$i sva!i poa# #e/unaro$no,

prava $a!le univerzalan poa# o$nosno poa# !oi se #oe univerzalizova%i pa

$a!le i $e#o!ra%s!i poa#.e#a suverenos%i ez sile ez sile naa"e, "ie e pravo

la raison razlo, naa"e, pravo naa"e, la raison $u plus &or% $a uve! u$e u

pravu $Wavoir raison $e %ou%.o a!o e suverena sila u%liva %o nie usle$ ne$os%a%!a ,ovora ona #oe

i%i neis'rpna ve zo, ne$os%a%!a s#isla. Zo, %o,a sa# na po"e%!u !azao: ...

$e#o!ra%ia u $olas!u a!o %e re"i o i#au ne!i s#isao (ali nisa# u %o %a!o si,uran

nisa# si,uran $a se ov$e sve svo$i na ne!o pi%ane s#isla).... Oo$eli%i s#isao

suverenos%i oprav$a%i e pronai o razlo, %o ve zna"i zapara%i nenu o$lu"uuu

izuze%nos% po%"ini%i e pravili#a ne!o#e pravu e$no# op%e# za!onu po#u. Go

$a!le zna"i po$eli%i e po$vr,nu%i $eoi u"eu po$eli. Go zna"i o$ ne na"ini%i $eo.

A na"ini%i $eo o$ suverenos%i zna"i zapara%i nen i#uni%e% o!renu%i e pro%iv nesa#e. Go se $o,a/a "i# se o no ,ovori $a i o se $ao ili pronaao s#isao a !a!o

se %o uve! $o,a/a "is%a suverenos% ne pos%oi ona se uve! pos%avla opovr,avaui

se ne,iraui se o$nosno $ezavuiui se sa#o


99/152

nale,i%i#nio suverenos%i rogue States !oe zloupo%relavau svou #o. Vi#

pos%oi suvereni%e% pos%oi zloupo%rea #oi i rogue State. Zloupo%rea e za!on

upo%ree %a!av e sa# za!on %a!va e lo,i!a suverenos%i !oa #oe $a vla$a

sa#o ez po$ele. Cre'iznie er ona $o%le ni!a$a ne s%ie osi# na !ri%i"!i

privre#en nes%ailan na"in suverenos% #oe sa#o $a tei u o,rani"eno#vre#enu ne$elivo vla$avini. +na #oe sa#o $a %ei i#perialno e,e#onii.

Ioris%i%i %o vre#e %o ve zna"i zloupo%rei%i !a!o %o ov$e "ini o$#e%ni! !a!av sa#

$a!le a. Cos%oe $a!le sa#o o$#e%ni"!e $rave. Iao #o,unos% ili !ao "in. Orava

e o$#e%ni!. ve! i#a vie (o$) o$#e%ni"!i $rava ne,o %o se #isli. 4i%e OodP

odmetnikih drava !a!o %o razu#e%iR

Crivi$no na !rau ovo, veli!o, !ru,a po!uali is#o $a o$,ovori#o sa $a

na pi%ane pos%avleno u naslovu: Pazlo, naa"e, (pos%oe li o$#e%ni"!e $raveR).

Oa zar ne pos%oe ali i i#a vie ne,o %o se #isli i ,ovori uve! vie. Go e prvi

preo!re%.

Ali evo i $ru,o, preo!re%a posle$ne,. Cosle$ni !ru, e$no, or%a e$ne

revolu'ie o$nosno e$no, o!re%a revolving door. "e#u se on sas%oiR apre

is#o po!uali ali u se o$upr%i %o# !oli!o la!o# %oli!o i le,i%i#no# is!uenu $a

#isli#o !a!o %u ,$e su sve $rave o$#e%ni"!e $rave %u ,$e e o$#e%ni!o!ra%ia

sa#a kratija$ravne suverenos%i %u ,$e pos%oe sa#o o$#e%ni'i ne#a vie (o$)

o$#e%ni!a. 4i%e OodP odmetnika. Gu ,$e uve! i#a vie (o$) o$#e%ni!a ne,o %o se

,ovori ili uoraava ne#a vie (o$) o$#e%ni!a. Ali s one s%rane %e ins%rinsi"ne

nunos%i $a se na ne!i na"in izvan upo%ree s%avi s#isao i $o#e% re"i o$#e%ni!

"i# i e vie i#a i i #ane i#a i i $a vie (o$) o$#e%ni!a vie (o$)

o$#e%ni"!i $rava zna"i $ve e$na!o pro%ivre"ne s%vari pos%oi i e$na $ru,a

nunos% $a se pozivane na o$#e%ni"!e $rave pre!ine i $a se o,rani"i vre#e %o,

pozivana $a se o,rani"e ;e$inene Orave i ne!i neni savezni'i !oi "es%o

povra%no !o#pulsivno upo%relavau %a izraz.

>oa ipo%eza e sle$ea: s e$ne s%rane %a epoa e zapo"ela na !rau

%a!ozvano, la$no, ra%a za vre#e !oe, su $ve prenaoruane supersile osniva"i

i s%alne "lani'e ;ave%a eze$nos%i verovale $a #o,u $a ovla$au pore%!o# u sve%upu%e# ravno%ee s%raa o$ nu!learno, naoruana i u #e/u$ravni# o$nosi#aS s

$ru,e s%rane "a! i a!o se %u i %a#o nas%avi s %i# na"ino# ,ovora ne,ov e !ra

%ea%ralno #e$is!i %ea%r

z.derida odmetnicke drzave.doc

Documents