1

VISOKA ELEZNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U BEOGRADU Zdravka elara 14

Seminarski rad iz predmeta: Tehnologija metala sa zatitom

TEMA: Zavarivanje

Nastavnik:

Student, br. indeksa:

Beograd, 2011.

2

SADRAJ:

1. PODELA POSTUPAKA ZAVARIVANJA ............................................................................... 3

2. GASNO ZAVARIVANJE ......................................................................................................... 4

3. RUNO ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE - REL ............................................................... 6

4. ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE NETOPIVOM ELEKTRODOM U ZATITI INERTNOG GASA - TIG-POSTUPAK ............................................................................................ 7

5. ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE POD ZATITOM PRAKA - EPP ................................. 8 6. ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE TOPIVOM ELEKTRODOM U ZATITI GASA - MAG / MIG POSTUPAK ........................................................................................................................... 9 7. OZNAAVANJE POSTUPAKA ZAVARIVANJA ................................................................ 11

8. ZAKLJUAK ......................................................................................................................... 13

LITERATURA ............................................................................................................................... 13

3

UVOD

Na drugoj godini mainskog odseka Visoke eleynike kole, obrauje se program predmeta Tehnologija metala sa zatitom. U okviru predmetnog zadatka studenta obavezna je izrada seminarskog rada. Tema seminarskog rada je zavarivanje. Ishod predmeta je da se savladavanjem programskog sadraja studenti osposobljavaju da uspeno prate i savladavaju strune predmete koji su komplementarni sa ovim predmetom, kao i da se ukljue u procese proizvodnje materijala i delova.

Poeci zavarivanja datiraju jo iz starog veka i to zajedno sa poecima prerade rude i metala. Za zavarivanje bakra znali su stari Sumerani (XIV v. pre n.e.) a zavarivanje spominju grki istoriar Herodot kao i rimski Plintije mlai (Historia naturalis).

Prva meusobna spajanja izvoena su razdvojnim vezama (klinovi i zavrtnji) kasnije se prelazi na prvu nerazdvojivu vezu u vidu zakivaka da bi se na kraju spajanje elemenata ostvarivalo putem zavarivanja i lemljenja. Ubrzani razvoj zavarivanja omoguen je pronalaskom industrijskog naina dobijanja kiseonika i acetilena i primenom elektrine energije.

Bernados i Olevski 1885. godine iskoristili su da u luk izmeu ugljene elektrode i predmeta dodaju metalnu ipku slinog hemijskog sastava i naprave zavareni spoj. Ovakav postupak imao je niz nedostataka i potekoa kako u samom radu tako i u kvalitetu spoja.

Skovljakov 1891. godine je ugljenu elektrodu zamenio metalnom icom koja je sluila ne samo za uspostavljanje elektrinog luka nego i kao dodatni materijal za formiranje spoja. Zavarivanje je moglo da se obavlja u svim pozicijama a kvalitet zavarenog spoja bio je znatno bolji.

Konano vedski metalurg Kjellberg, 1908, godine, primenio je oplatenje na golu icu i time dobio znatno bolje karakteristike zavarenog spoja. On je golu icu umakao u smesu raznih minerala formirajui oblogu.

Zavarivanje obloenom elektrodom unapreeno je posle II svetskog rada primenom u vojnoj industriji pogotovu u brodogradnji. Do tada izrada brodskog trupa zakivanjem trajala je (1935. godine) osam meseci a primenom zavarivanja u serijskoj predfabrikaciji (1942. godine), u proseku, vreme je svedeno na sedam dana.

Zavarivanjem se ubrzao proces proizvodnje, olakana je konstrukcija za 15-20%, nestaje preklop, smanjena je potreba za komplikovanim profilima itd.

1. PODELA POSTUPAKA ZAVARIVANJA

Danas su postupci zavarivanja standardizovani. Podela postupaka zavarivanja data je na skici 1.

4

POSTUPCI ZAVARIVANJA

Elektroluno zavarivanje

Elektrootporsko zavarivanje

Gasno zavarivanje

Zavarivanje pritiskom

Zavarivanje snopom

Ostali postupci zavarivanja

Rezanje i lebljenje

Tvrdo lemljenje,

meko lemljenje i

zavarivako lemljenje

Skica 1.

Pod elektrolunim zavarivanjem podrazumeva se ono zavarivanje pri kojem se potrebna toplotna energija za zavarivanje dobija od jednog ili vie elektrinih lukova.

Elektrootporno zavarivanje je postupak zavarivanja pri kome se zavareni spoj izvodi koristei, u cilju zagrevanja, efekat proticanja elektrine struje kroz mesto spoja (Dulov efekat).

Postupak zavarivanja topljenjem, pri kome se toplotna energija potrebna za zavarivanje stvara sagorevanjem jednog gasa ili vie gasova u kiseoniku naziva se gasno zavarivanje.

Sueono elektrootporno zavarivanje pritiskivanjem - postupak zavarivanja otporom pri kome se delovi spajaju sueono neprekidnim pritiskom, uz istovremeno proticanje struje kroz zone delova izmeu eljusti sve dok se ne dostignu potrebni uslovi za zavarivanje (pritisak i temperatura) na kojima dolazi do formiranja venca ava i spojeva.

Lemljenje je postupak koji se sastoji u spajanju metalnih delova pomou dodatnog materijala ija je temperatura topljenja nia od temperature topljenja delova koji se spajaju, pri emu osnovni materijali ne uestvuju topljenjem u stvaranju spoja.

2. GASNO ZAVARIVANJE

Kada se govori o gasnom zavarivanju onda se tu podrazumeva postupak spajanja metala topljenjem

5

i ovravanjem osnovnog materijala ili osnovnog i dodatnog materijala pomou plamena dobijenog sagorevanjem gorivog gasa. Dejstvom plamena, jednom od smea datih u skici 4, ija maksimalna temperatura iznosi 31500C 500C stvara se rastop u kojem se takoe topi, po potrebi i dodatni materija. Stabilni, okolni plamen obavija mesto zavarivanja i titi rastop od atmosfere.

Prednost postupka je u njegovoj pokretljivosti i relativno laganom i jednostavnom rukovanju. Za odravanje opreme po proizvodnim pogonima, van zavarivakih radionica i na terenu najee se koriste boce kiseonika i acetilena.

Karakteristika postupka je manja koliina i koncentracija toplote nego kod ostalih postupaka zavarivanja pa prema tome potrebno je due vreme zagrevanja i hlaenja usled ega su strukturne promene materijala i zone pod uticajem toplote izraenije i nepovoljnije. Zbog toga ovaj postupak pogodan je za zavarivanje tankih limova i cevi posebno manjeg prenika kao i za njihovo reparaturno zavarivanje.

Kao izvor toplote gasni postupak se koristi i za lemljenje, navarivanje, predgrevanje kao i za savijanje ili ispravljanje delova pri oblikovanju.

Sagorevanje acetilena se odvija prema sledeim pojednostavljenim jednainama: - primarno: C2H2 + O2 2C + H2O + O2 + 0,225 MJ 2CO + H2 + 0,47 MJ/mol - sekundarno: 2CO + H2 + 1,5 O2 2CO2 +H2O + 0,81 MJ/mol - ukupno: C2H2 + 2,5 O2 2CO2 + H2O + 1,28 MJ/mol

Udeo acetilena u tehnometrijskoj smei je 0,28 (C2H2 : O2 = 1 : 2,5 , ukupno sagorevanje) a u neutralnoj 0,5 (C2H2 : O2 = 1 : 1, primarno sagorevanje). Sekundarno sagorevanje moe se odvojiti na sagorevanje ugljenmonoksida i vodonika uz oslobaanje toplote.

Znai, za primarno sagorevanje koristi se kiseonik iz boce a za sekundarno kiseonik iz vazduha pa je odnos udela oko 40% kiseonika iz boce i oko 60% kiseonika iz vazduha. Plamen, u zavisnosti od udela acetilena i kiseonika moe biti redukujui (manjak kiseonika), neutralni (potpuno sagorevanje) i oksidiui (viak kiseonika).

Kod plamena mogu se uoiti tri razliite zone: - Jezgro oblika konusa u kome se odvija deo primarnog sagorevanja i koji je jarko bele boje. Temperatura je u sredini oko 10000C i raste prema vrhu. - Zone redukcije (zavarivanja) u kome obavlja ostatak primarnog sagorevanja. Ova zona zavisi od dimenzija mlaznice i prostire se 8-20 mm a postie se temperatura plamena do 31000C na rastojanju 4-6 mm od vrha jezgra. Ovo podruje plamena koristi se za zavarivanje. - Omota plamena u kome se obavlja sekundarno sagorevanje a temperatura na vrhu plamena iznosi najvie 12000C.

Slika 1. ematski izgled plamena

Pri zavarivanju, zbog hemijskih procesa pri sagorevanju gorivog gasa, treba odravati rastojanje izmeu jezgra i povrine na kojoj se vri zavarivanje priblino 3 do 5 mm. Nepotovanjem ovog

6

nastaju sledee greke: - ako je jezgro suvie blizu rastopljene kupke metala dobija se oksidni tvrdi sloj, - ako je jezgro suvie udaljeno, oteano je provarivanje i poveana mogunost stvaranja gasnih mehurova usled kiseonika.

U praksi, pri gasnom zavarivanju koriste se dve tehnike u smislu meusobnog poloaja ice i gorionika. Tehnika zavarivanja ulevo ili unapred i udesno ili unazad. Termin ulevo i udesno je usvojen za sluaj ako se gorionik dri u desnoj ruci.

Zavarivanje ulevo primenjuje se za limove debljine do 5 mm a zbog lake regulacije metalne kupke dobijaju se lepi i glatki zavari.

Kod zavarivanja udesno, naroito kod gasnog zavarivanja materijala vee debljine teko se postie jednolian koren, obino se pojavljuju prokapine a est je sluaj pojave ukljuaka oksida.

Sl. 2. Tehnika gasnog zavarivanja a - ulevo (unapred) b - udesno (unazad)

3. RUNO ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE - REL

Runo elektroluno zavarivanje - REL je postupak zavarivanja topljenjem, pomou toplote osloboene u elektrinom luku. Elektrini luk se uspostavlja izmeu obloene elektrode, koja se topi i slui kao dodatni materijal, i osnovnog materijala. Topljenjem jezgra i obloge elektrode stvara se rastopljeni metal, troska i gasovi. Tena troska titi kap za vreme prolaza kapi kroz elektrini luk a dopunsku zatitu ine gasovi koji nastaju disocijacijom pojedinih komponenata obloge. Topljenje obloge vri se od jezgra prema spoljanjem preniku tako da se stvara krater na vrhu elektrode koji usmerava struju nastalih gasova i kapi i troske prema osnovnom materijalu. Hlaenjem troska

7

isplivava na povrinu nanetog sloja zavara ili navara i na taj nain titi od oksidacije lice i/ili donji deo korena ava.

Pri zavarivanju REL-postupkom, pod odreenim uslovima, u materijalu ava mogu ostati zarobljeni razvijeni gasovi ili troska.

Slika 3.- RELpostupak zavarivanja

REL postupak zavarivanja moe se primeniti na zavarivanje svih vrsta metala i legura koje se mogu zavariti topljenjem pod uslovom da se upotrebe odgovarajue elektrode i vrsta struje. Postupak je veoma lako prilagodljiv na sve uslove rada i oblike osnovnog materijala pa se moe smatrati da je praktino nezamenljiv. Poprena kretanja vrha elektroda koja su upravna na smer zavarivanja karakteristina su za REL-postupak i mogu se uoiti na licu ava, kao to se vidi na slici 4.

Slika 4.- Oblici poprenih kretanja vrha elektrode 4. ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE NETOPIVOM ELEKTRODOM U ZATITI

INERTNOG GASA - TIG-POSTUPAK

Elektroluno zavarivanje netopivom elektrodom u zatiti inertnog gasa - TIG-postupak je postupak spajanja metala topljenjem i ovravanjem dela osnovnog metala i dodatnog metala pri emu se kao zatita koristi inertni gas argon ili helijum. U praksi ovaj postupak zavarivanja naziva se TIG (skraenica od Tungsten Inert Gas) ili jednostavno argonsko zavarivanje. Za uspostavljanje i

8

odravanje luka koristi se volframova (tungsten) elektroda a dodatni materijal dodaje sa strane u zonu luka runo ili mehanizovano.

Slika 5.- Skica TIG postupka zavarivanja

Zavarivanje TIG-postupkom mogue je kod tankih limova i bez dodatnog materijala. Prednost TIG-postupka u odnosu na elektroluni postupak obloenom elektrodom je bolja zatita metalne kupke i nepostojanje troske.

Ukoliko se pri izvoenju zavarivanja ne vodi dovoljno rauna mogue je vrh volframove elektrode da bude zarobljen u materijalu ava.

5. ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE POD ZATITOM PRAKA - EPP Princip postupka zavarivanja sastoji se u tome da se metalna elektroda, koja je istovremeno i dodatni materijal, topi ispod sloja praka zbog toplote koja se oslobaa u elektrinom luku. Elektrini luk se uspostavlja izmeu osnovnog materijala i metalne elektrode koja je namotana na kalem a koji se mehanizovano dovodi na mesto zavarivanja. U toku procesa zavarivanja elektrini luk je pokriven slojem praka za zavarivanje koji se delimino i tom prilikom topi. Nakon zavarivanja viak praka se odstranjuje za dalju upotrebu a troska nastala topljenjem praka se uklanja.

Slika 6.- Skica EPP postupka zavarivanja

9

Za zavarivanje upotrebljava se kombinacija jedne ice i praka ali se mogu upotrebiti dve ili vie ica ili metalne trake.

EPP postupak zavarivanja koristi se kao automatski ili poluautomatski postupak kojim se mogu zavariti bakar, nelegirani, niskolegirani i visokolegirani elici svih debljina kao i mogunosti navarivanja trakom. Zavarivanje i navarivanje radi se u horizontalnom poloaju. Ukoliko tehnoloki nije kvalitetno predvien oblik ljeba mogu nastati diskontinuiteti tipa nespojenih mesta, troske ili poroznosti uzrokovane nekvalitetnim i neadekvatnim suenjem traka.

6. ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE TOPIVOM ELEKTRODOM U ZATITI GASA - MAG / MIG POSTUPAK

Elektroluno zavarivanje topivom elektrodom u zatiti gasa - MAG/MIG postupak je postupak spajanja metala topljenjem i ovravanjem dela istopljenog metala i dodatnog metala u obliku ice. Za zatitu rastopljene kupke metala koriste se inertni i aktivni gasovi ili njihove meavine. Ukoliko se kao zatitni gas koristi ugljen-dioksid, aktivni gas, postupak se skraeno naziva MAG (Metal Active Gas). MIG (Metal Inert Gas) postupak zavarivanja za zatitu rastopljenog metala koristi inertne gasove kao to su argon ili helijum. Za zatitu se koriste i meavina navedenih gasova i dodaci nekih drugih gasova kao to su kiseonik, azot i vodonik.

Postupak zavarivanja se izvodi kontinualno zbog stalnog dovoenja ice i nepostojanja troske, ali uz vee rasprskavanje dodatnog materijala. Karakteristika postupka je mogunost korienja ice manjeg prenika uz istovremeno korienje veih gustina struje i breg topljenja dodatnog materijala.

S obzirom na prenos dodatnog materijala i oblik elektrinog luka pri zavarivanju u zatiti gasa, oblik elektrinog luka moe biti: normalni, dugi, kratki i pulsirajui kao to je dato na slici 7.

Vrsta elektrinog luka pri zavarivanju u zatiti gasa

Oblik elektrinog luka Oznaka oblika luka Nain prenosa dodatnog materijala

Normalni s U mlazu Dugi l Krupnim kapima Kratki k Kratkospojeni Pulsirajui p Pulsirajui

Slika 7.

Pri zavarivanju debljih limova koriste se velike jaine struje i vei prenici dodatnog materijala, kao i prenos dodatnog materijala u mlazu. Od svih zatitnih gasova jedino argon moe da obezbedi prenos u mlazu, uz dovoljnu jainu struje. Kratkospojeni prenos koristi se pri zavarivanju tankih limova poto je ovaj postupak karakteristian po periodinom uranjanju vrha elektrode u rastop u uslovima kratkog spoja. Ovaj postupak zavarivanja pogodan je za spajanje veih rastojanja u grlu ljeba i tamo gde se zahtevaju to manje deformacije.

Prenos u krupnim kapima je prelaz izmeu predhodna dva. Prenos pojedinanih kapi odvija se u

10

kapima koje se odvajaju pre uranjanja u rastop. Kvalitet spoja je loiji od predhodna dva. Korienjem zatitnog gasa helijuma obezbeuje se prenos u krupnim kapima bez obzira na jainu i vrstu struje.

U primeni je najee pulsirajui prenos u zatiti argona koji moe da se, po kvalitetu, poredi sa TIG postupkom zavarivanja. Ovakva primena zavisi od pulsirajue struje iz pomonog izvora ija uestalost impulsa moe da se poveava. U sluaju nedovoljno podeenih parametara zavarivanja ili primene neodgovarajueg zatitnog gasa u okolini zavarenog spoja mogu se nai sitne kapljice rasprskanog materijala kao to se vidi na slici 8

Slika 8.

U sluaju oduvavanja zatitnog gasa (promaje) stvaraju se dobri uslovi za stvaranje poroznosti i loeg zavarenog spoja kao na slici 9.

Slika 9.

Jedna od varijanti elektrolunog zavarivanja je i zavarivanje punom elektrodnom icom. Spajanje osnovnog materijala i dodatnog metala sa zatitom od gasa koji nastaje sagorevanjem i razlaganjem punjenja ice u obliku praha koji se nalazi unutar ice i elentualnom dopunskom zatitom gasom, najee CO2. Ukoliko se koristi samo zatitna ica to znai da se ne koristi dopunska zatita pomonim gasom, to znai da punjene ice u svom sastavu sadre materije koje stvaraju zatitni gas i poveanu koliinu dezoksidanata.

11

Za razliku od obloene elektrode, obloga kod punjenih ica, praak, je unutar ice koja moe da se namota na kalem. Prednosti zavarivanja punjenom icom su znaajno poveanje produktivnosti i mali broj potrebnih prenika ice, za iste mehanike osobine i kvalitet ava. Takoe, punjene ice daju nizak sadraj vodonika u metalu ava. U odnosu na MAG/MIG postupak zavarivanja punjenim icama je jeftiniji a kvalitet bolji jer je kod ovog postupka manje rasprskavanje dodatnog materijala i smanjena je osetljivost na poroznost. 7. OZNAAVANJE POSTUPAKA ZAVARIVANJA

Standardom JUS EN ISO 4063 /05 utvreni su oznaavanje postupaka zavarivanja i lemljenja, referentnim brojevima. svaki postupak je odreen jednim referentnim brojem. Srandardom su obuhvaene glavne grupe postupaka (jedna cifra), grupe (dve cifre) i podgrupe ( tri cifre). Ovaj sistem oznaavanja je namenjen kao pomo crtanju, izradi radnih lista, specifikacija tehnologija zavarivanja itd. Kada se zahteva potpuno oznaavanje postupka zavarivanja, oznaka mora da izgleda na sledei nain: Primer: Postupak 141 elektroluno zavarivanje sa volframovom (tungstenovom) elektrodom u zatiti inertnog gasa (TIG) oznaava se na sledei nain:

Postupak ISO 4063-141

U tabeli 1 su dati vaniji postupci i referentni brojevi koji se kod nas najee upotrebljavaju.

Tabela 1.

1 Elektroluno zavarivanje

101 Elektroluno

zavarivanjetopivom elektrodom

11 Elektroluno zavarivanje bez zatitnog gasa 111 Elektroluno zavarivanje

obloenom elektrodom

114 Elektroluno zavarivanje samozatitnom punjenom

elektrodom

12 Elektroluno zavarivanje pod prakom

121 Elektroluno zavarivanje

pod prakom sa elektrodnom icom

122 Elektroluno zavarivanje

pod prakom sa elektrodnom trakom

13 Elektroluno zavarivanjeu zatitnom gasu sa topivom

elektrodnom icom

131 Elektroluno zavarivanje u zatiti inertnih gasova MIG

135 Elektroluno zavarivanje u

zatiti aktivnih gasova MAG

14 Zavarivanje pod zatitnim

gasom sa netopivom elektrodom

141

Elektroluno zavarivanje sa volframovom

elektrodom u zatiti inertnog gasa TIG

15 Elektroluno zavarivanje plazmom 18 Elektroluno zavarivanje

ostali postupci

2 Elektrootporsko zavarivanje

21 Elektrootporsko takasto zavarivanje

211 Jednostrano

12

elektrootporsko takasto zavarivanje

212 Dvostrano elektrootporsko takasto zavarivanje 22 Elektrootporsko avno

zavarivanje 221 Elektrootporsko avno

zavarivanje sa preklopom

222 Elektrootporsko avno

zavarivanje sa utvrenim rasterom

225 Elektrootporsko sueono

avno zavarivanje sa trakom

23 Elektrootporsko bradaviasto zavarivanje 24 Zavarivanje varnienjem 25 Elektrootporsko sueono

zavarivanje pritiskom

29 Ostali postupci

elektrootporskog zavarivanja

3 Gasno zavarivanje 31 Zavarivanje plamenom kiseonik gorivi gas 311 Zavarivanje plamenom kiseonik- acetilen 312 Zavarivanje plamenom kiseonik- propan 313 Zavarivanje plamenom kiseonik- vodonik

4 Zavarivanje pritiskom 41 Ultrazvuno zavarivanje 42 Zavarivanje trenjem 44 Zavarivanje visokom

mehanikom energijom 441 Zavarivanje eksplozijom 47 Zavarivanje gasno pod pritiskom 5 Zavarivanje snopom

51 Zavarivanje elektronskim snopom

52 Zavarivanje laserom 7 Ostali postupci zavarivanja

71 Aluminotermijsko zavarivanje

72 Zavarivanje pod troskom 73 Zavarivanje elektrogasno 74 Zavarivanje indukcijom

75 Zavarivanje svetlosnom radijacijom

77 Zavarivanje elektrinim iskrenjem 78 Zavarivanje vijaka

782 Elektroluno zavarivanje vijaka

783

Elektroluno zavarivanje vijaka sa keramikim prstenom ili zatitnim

gasom

784 Elektroluno zavarivanje

vijaka kratkospojenim lukom

785 Elektroluno zavarivanje

vijaka pranjenjem kondenzatora

788 Zavarivanje trenjem vijaka 8 Rezanje i lebljenje 81 Gasno rezanje 82 Elektroluno rezanje 83 Rezanje plazmom 84 Rezanje laserom 88 lebljenje plamenom

9 Tvrdo lemljenje, meko lemljenje i zavarivako

lemljenje 91 Tvrdo lemljenje

912 Tvrdo lemljenje plamenom 913 Tvrdo lemljenje pei 918 Elektrootporsko lemljenje 924

Vakuumsko tvrdo lemljenje

93 Drugi postupci tvrdog lemljenja 94 Meko lemljenje

924 Meko lemljenje 942 Meko lemljenje plamenom 943 Meko lemljenje pei 944 Meko lemljenje uranjanjem 946 Indukciono meko lemljenje 952 Meko lemljenje lemilicom 956 Meko lemljenje u kupki lema 96 Drugi postupci mekog lemljenja 97 Zavarivako lemljenje

971 Zavarivako gasno lemljenje 972 Zavarivako elektroluno lemljenje

13

U prilogu standarda dat je spisak zamenjenih i zastarelih postupaka koji su sadrani u standardu ISO 4063/1990. Oni su izostavljeni u revidovanoj verziji ali oni se mogu koristiti u posebnim sluajevima i mogu biti ukljueni u razliite oblike dokumenata.

8. ZAKLJUAK

Zavarivanje je proces spajanja dva ili vie metalna dela istog ili priblino istog hemijskog sastava. Spajanjem se dobija nerazdvojiva veza. Zavarivanje se izvodi pod dejstvom toplote, uz dodavanje ili ponekad bez dodavanja dodatnog materijala i uz primenu pritiska ili bez njega. Pri zavarivanju vri se lokalno zagrevanje ivice metalnih delova koje treba spojiti (zavariti). Zagrevanje se vri do temperature pri kojoj metal prelazi iz vrstog u testasto ili teno stanje, to zavisi od vrste i naina zavarivanja. Postoji vie razliitih postupaka zavarivanja i svi su oni standardizovani. Primena odreenog postupka zavarivanja zavisi od vie razliitih faktora a na izbor odreenog postupka najvie utie konstrukcija proizvoda, odnosno njegova namena i upotreba, odabrani materijali za izradu proizvoda, kao i tehnoloki nivo proizvodnje proizvoda. LITERATURA

[1] Jovan Tepi: Materijali sa predavanja, Beograd, 2009. [2] Stojan Sedmak: Tehnologija materijala, Savremena administracija, Beograd, 2009.