UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA NOVI SAD FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

SEMINARSKI RAD PREDMET: RADNO PRAVO

TEMA: Za{tita na radu (op{ta i posebna)

Mentor: Student:Doc. dr Dra{ko Bosanac Mi{a Petrovi}, br. indeksa: I-97/2009 Novi Sad, 2012. godina

SADR@AJ

Uvod............................................................................................................3

Pojam i istorijski razvoj za{tite na radu.........................................4 Zakonsko ure|ewe za{tite na

radu......................................................6 Podela za{tite na

radu.........................................................................8 Sprovo|ewe za{tite na

radu...............................................................10 Uzroci povreda na

radu.........................................................................11 Zakqu~ak..........................................................................................

........13 Literatura...........................................................................................

....14

2

UVOD

U dana{wem kapitalisti~kom dru{tvu, egzistencija obi~nog ~oveka, pripadnika radni~ke klase, zavisi iskqu~ivo od wegove spremnosti i sposobnosti za rad. S obzirom na globalno lo{u ekonomsku situaciju, naro~ito u zemqama u razvoju i onima koje prolaze kroz proces tranzicije, usled sve ve}e nezaposlenosti i smawewa broja radnih mesta, izbor struke ~esto nije opcija, ve} su radnici prinu|eni da obavqaju te{ke, opasne poslove koji neretko ugro`avaju wihovo zdravqe. U tom slu~aju, poslodavac je du`an da svojim zaposlenima obezbedi odgovaraju}e uslove za rad, koji podi`u nivo bezbednosti zdravqa zaposlenih i omogu}avaju im da nesmetano izvr{avaju svoja zadu`ewa. Sa druge strane, na ovaj na~in se pove}ava i nivo produktivnosti radnika, {to je svakako u interesu poslodavca, tako da je uspostavqawe adekvatne za{tite na radu od koristi svim subjektima radnog odnosa. Termin “za{tita na radu”, ovako prikazan u grubim crtama ne mo`e biti jasan, pre svega jer je to slo`ena, vi{eslojna pojava institucije rada i

3

me|usobnog odnosa zaposlenog i poslodavca, pa bi se wegovom obja{wewu trebalo pristupiti ozbiqnije, sa detaqnijim prou~avawem wegovih osnovnih elemenata i funkcija. To }e biti glavni ciq ovog seminarskog rada.

POJAM I ISTORIJSKI RAZVOJ ZA[TITE NA RADU

Za{tita na radu predstavqa skup tehni~kih, zdravstvenih, pravnih, psiholo{kih, pedago{kih i drugih delatnosti pomo}u kojih se otkrivaju i otklawaju opasnosti koje ugro`avaju `ivot i zdravqe osoba na radu i utvr|uju mere, postupci i pravila kako bi se smawile ili otklonile te opasnosti. Svrha za{tite na radu je stvarawe sigurnih radnih uslova kako bi se

4

spre~ile povrede na radu, profesionalne bolesti i nezgode na radu, odnosno umawivawe eventualnih {tetnih posledica ukoliko se opasnost ne mo`e ukloniti. Druga strana pojma “za{tita na radu” odnosi se ne na samu delatnost pru`awa bezbednih uslova rada, ve} na pravo zaposlenih, utvr|eno Ustavom Republike Srbije-pravo na bezbedne i zdrave uslove rada i potrebnu za{titu na radu. Lako je uo~iti vi{eslojnost karakteristika za{tite na radu-wena socijalna, zdravstvena, sociolo{ka, pravna i druga obele`ja. U interesu je svih subjekata dru{tva da se ostvari najvi{i nivo bezbednosti i zdravqa na radu, da se ne`eqene posledice kao {to su povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom svedu na najmawu mogu}u meru, odnosno da se ostvare uslovi rada u kojima bi zaposleni imao ose}aj zadovoqstva prilikom obavqawa svojih profesionalnih zadataka. Za ostvarewe ovakvog ciqa neophodan je sistematski pristup u preventivnom delovawu i povezivawe svih subjekata koji su nosioci odre|enih obaveza i aktivnosti na nacionalnom nivou i {ire, sa me|unarodnim institucijama iz oblasti za{tite na radu. Wihova je du`nost da se staraju o sprovo|ewu utvr|enih pravila, mera i standarda o uslovima rada i stalna briga da ih mewaju i usagla{avaju sa tehnolo{kim i dru{tveno-ekonomskim razvojem kako bi se unapredila bezbednost i o~uvalo zdravqe zaposlenih. U savremenim uslovima, za{tita zaposlenih kao dru{tvena delatnost mo`e se posmatrati u {irem i u`em smislu. U {irem smislu ona se obezbe|uje zakonodavstvom o radu i socijalnom osigurawu koje ure|uje prava: na ograni~eno radno vreme, skra}eno radno vreme, odmore i odsustva sa rada, na zaradu i druga primawa, na bezbedne uslove rada i posebnu za{titu `ena, omladine i invalida, na zdravstvenu za{titu, na pomo}i i naknade, prava za slu~aj invalidnosti i druga prava kojima se garantuje socijalna i materijalna sigurnost za slu~aj nemogu}nosti rada. U u`em smislu, pod za{titom se podrazumeva preduzimawe svih mera i aktivnosti u ciqu stvarawa bezbednih uslova rada i za{tite zdravwa radnika od rizika koji se javqaju u radnoj sredini i na radnom mestu. Istorijski posmatrano, potreba za preduzimawem odre|enih aktivnosti radi bezbednosti u~esnika u procesu rada javqa se sa prvim oblicima rada, jer je svaki rad mawe ili vi{e pra}en izvesnim opasnostima, ali se kao organizovana delatnost uspostavqa tek po~etkom 19. veka, sa razvojem industrije, brojnim pove}awem pripadnika radni~ke klase i pogor{avawem uslova rada. Sa usavr{avawem sredstava za rad, tehni~kim napretkom (industrijskom revolucijom), broj povreda i bolesti na radu se naglo uve}ava. Nezadovoqstvo uslovima rada raste do te mere da dovodi do otvorenih istupawa radnika sa zahtevom za wihovim poboq{awem. Stvara se sna`an radni~ki pokret i radni~ka udru`ewa

5

koja vr{e pritisak na dr`avu i ona je prinu|ena da radne odnose pravno reguli{e kako bi obezbedila minimalnu za{titu radnika, a time i ve}u ekonomsku stabilnost i socijalnu ravnote`u. Od tada po~iwe intenzivan razvoj za{titnog zakonodavstva, {irewe socijalnih prava i stvarawe me|unarodnih organizacija koje u velikoj meri doprinose uspostavqawu stabilnih sistema bezbednosti i za{tite zdravqa na radu. Po~eci za{tite vezuju se za primenu prevashodno tehni~kih mera-najjednostavnijih za{titnih naprava na ma{inama, ure|ajima i drugim sredstvima rada kako bi se radnik za{titio od telesnih povreda. Me|utim, wihovim usavr{avawem mnoge od tih opasnosti nestaju te je sve mawa potreba za tehni~kim merama kojima se radnik {titi od mehani~kih opasnosti. Naro~ito je velike promene u svetu rada doneo ubrzani tehni~ko-tehnolo{ki razvoj s kraja 20. i po~etka 21. veka, obele`en visokim stepenom automatizacije i informacionim tehnologijama koje omogu}avaju da se manuelni rad zameni intelektualnim u svim sferama rada. One su promenile karakter, sadr`aj, ali i uslove rada. Stvorile su nove opasnosti, nove rizike i oblike ugro`avawa zaposlenih, {to podrazumeva nove pristupe i mere u sistemu bezbednosti i za{tite zdravqa na radu. Javqaju se nove bolesti, stres i psihi~ke tegobe koje se mnogo te`e re{avaju, a prisutne su u svim delatnostima i vrstama poslova. Zbog toga se u savremenim uslovima sve ve}a pa`wa poklawa rizicima i faktorima rizika koji su vezani za organizaciju radnog procesa, psihofizi~ke sposobnosti radnika, socijalnim odnosima i pona{awu na radu i van wega. Sve su izra`enije potrebe za pru`awem za{tite psihi~kog integriteta zaposlenog. Moderne tehnologije sa novim sadr`ajem rada zahtevaju stalno usavr{avawe znawa kako za uspe{no obavqawe radnih zadataka, tako i za wihovo obavqawe na bezbedan na~in. Ovakve promene svakako uslovqavaju i nov na~in organizovawa i delovawa svih ostalih subjekata koji imaju odre|ene funkcije u sistemu bezbednosti i za{tite zdravqa na radu.

6

ZAKONSKO URE\EWE ZA[TITE NA RADU

S obzirom na postojawe radnog prava, kao zasebne grane pravne nauke koja se bavi pravnim ure|ewem radnog odnosa, logi~na je i neophodnost postojawa zakonskog ure|ewa i kodifikovawa pravila vezanih za ostvarewe potrebne bezbednosti u radnom okru`ewu. Pravna podloga delatnosti za{tite na radu sadr`ana je u vi{e zakonskih i podzakonskih akata. Ustav, kao najvi{i zakonski akt dr`ave, garantuje pravo na bezbedno obavqawe radnih zadu`ewa i za{titu zdravqa prilikom wihovih obavqawa svakom pojedincu, bez obzira na li~ne karakteristike, pol, veroispovest, poreklo. U Ustavu Republike Srbije, ovo pravo sadr`ano je u ~lanu 60, koji glasi: “Svako ima pravo na po{tovawe dostojanstva svoje li~nosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu za{titu na radu, ograni~eno radno vreme, dnevni i nedeqni odmor, pla}eni godi{wi odmor, pravi~nu naknadu za rad i na pravnu za{titu za slu~aj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne mo`e odre}i”. Tako|e, u ovom ~lanu Ustava stoji da se `enama, omladini i invalidima omogu}uje posebna za{tita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom. Konkretnije, za{tita na radu ure|ena je Zakonom o radu Republike Srbije, gde su sadr`ane op{ta pravila i obaveze poslodavca prilikom obezbe|ivawa bezbednih uslova za rad, me|utim, najdetaqnije i najpotpunije formulisawe prava i pravila o za{titi zaposlenih u procesu rada sadr`ano je u Zakonu o za{titi na radu, najzna~ajnijem pravnom dokumentu ove delatnosti. Ovaj zakon odre|uje da za{titu na radu pru`aju sva doma}a i strana fizi~ka i pravna lica sa svojstvom preduze}a, odnosno organizacije koje zapo{qavaju radnike. Odredbe ovog zakona primewuju se i na radnike zaposlene u dr`avnom organu, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Ovaj zakon

7

podrazumeva za{titu na radu sastavnim delom organizacije rada i radnog procesa, a po wemu obim pojma “za{tita na radu” sadr`i mere i sredstva koja su neophodna za ostvarivawe bezbednih uslova rada. Zakonom propisani bezbedni uslovi rada ostvaruju se primenom savremenih tehnolo{kih, organizacionih, zdravstvenih, socijalnih i drugih mera i sredstava za{tite na radu kojima se obezbe|uje: da se radna sredina odr`ava tako da se rad obavqa prema prirodi posla, primenom mera za{tite od opasnosti po `ivot i zdravqe radnika; da se radni uslovi prilagode fizi~kim i psihi~kim osobinama i sposobnostima radnika, a tehnologija i organizacija rada postave tako da radnik obavqa poslove u optimalnom polo`aju; da u radnim i pomo}nim prostorijama, odnosno na mestima rada, hemijski, biolo{ki i fizi~ki {tetne supstance ne budu iznad dozvoqenih granica; da ma{ine, alati, oprema i druga tehni~ka sredstva budu postavqena i upotrebqavana na na~in koji obezbe|uje odgovaraju}u sigurnost radnika; da se opasne materije, koje mogu prouzrokovati profesionalna oboqewa ili povrede na radu mogu da upotrebqavaju samo u uslovima koji obezbe|uju odgovaraju}u sigurnost radnika i za{titu `ivotne sredine; da se sredstva i opreme li~ne za{tite upotrebqavaju samo kada ne postoji mogu}nost primene drugih odgovaraju}ih mera za{tite na radu. Zakon o za{titi na radu podrazumeva da se prava na bezbedno obavqawe rada zaposlenih ure|uju jo{ op{tim i posebnim kolektivnim ugovorom, kao i op{tim aktom preduze}a, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom. U ciqu postojawa jedinstvenih, utvr|enih mera i propisa bezbednosti zaposlenih, neophodna je uloga dr`ave. Za obavqawe odre|enih poslova dr`avne uprave u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu, obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravqe na radu kao organ uprave u sastavu Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike i utvr|uje wena nadle`nost. Uprava za bezbednost i zdravqe na radu obavqa slede}e poslove: priprema propise u oblasti bezbednosti i za{tite zdravqa na radu, kao i predloge za wihovu primenu; priprema stru~ne osnove za izradu nacionalnog programa razvoja bezbednosti i zdravqa na radu i prati wegovu primenu; prati i ocewuje stawe bezbednosti i zdravqa na radu; istra`uje i podsti~e razvoj u oblasti humanizacije rada; pru`a stru~nu pomo} u oblasti bezbednosti i zdravqa zaposlenih; prou~ava uzroke i pojave koji za posledicu imaju povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom; vr{i nadzor nad zakonito{}u rada pravnih lica i preduzetnika; prikupqa i analizira podatke o povredama na radu, profesionalnim oboqewima i pojavama koje uti~u na zdravqe zaposlenih; vr{i edukaciju zaposlenih, poslodavaca, lica zadu`enih za bezbednost na radu, inspektora i drugih; stara se o primeni me|

8

unarodnih akata iz oblasti za{tite na radu; podsti~e obrazovawe i razvijawe kulture rada u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu. Kako ne bi do{lo do zloupotrebe pravila o bezbednosti na radu, odnosno wihovog neispuwavawa od strane poslodavaca, postoji specijalni dr`avni organ u ~ijoj je nadle`nosti da spre~i ovakve zloupotrebe-inspekcija rada. Inspektori rada kontroli{u primenu propisa o zapo{qavawu, pravima radnika i bezbednosti na radu, nadziru primenu propisa kojima su ure|eni sigurnost i za{tita zdravqa radnika, kao i za{tita od zlostavqawa na radu. Pravo na za{titu inspekcije rada ima svaki zaposleni, bez obzira da li je uredno prijavqen ili “radi na crno”, da li je zaposlen kod privatnika ili u dr`avnoj slu`bi, da li radi puno ili skra}eno radno vreme, da li je potpisao ugovor o radu. Dakle, pravo zaposlenih na bezbedno obavqawe posla propisano je zakonom i ure|eno jasno definisanim pravnim normama i pravilima.

PODELA ZA[TITE NA RADU

Kako smo ve} definisali pojavu za{tite na radu, mo`emo konstantovati, {to se vidi iz same wene definicije, da se ovaj pojam te{ko mo`e shvatiti dvosmisleno, odnosno, delatnost pru`awa bezbednih i zdravih uslova rada jedinstvena je u gotovo svim oblastima poslovne sfere `ivota (podrazumeva sli~ne, ~esto iste mere prilikom wenog sprovo|ewa), tako da ne postoji veliki broj podvrsta za{tite

9

zaposlenih. Naj~e{}e se govori o najprostijoj, osnovnoj podeli za{tite na radu na op{tu i posebnu. O op{toj za{titi ne treba puno govoriti, s obzirom da se ona odnosi na sve zaposlene, ma gde oni radili i u kom obliku radnog odnosa se nalaze, a o tome je ve} bilo re~i u delu rada koji se odnosi na op{te karakteristike obezbe|ivawa bezbednih i zdravih uslova rada. Trebalo bi posvetiti vi{e pa`we posebnoj za{titi zaposlenih, koja se odnosi na pojedine kategorije zaposlenih, ~ije su osobine (`ivotno doba, pol, invalidnost, roditeqstvo) razlog specifi~nog ure|ewa za{tite primenom posebnih mera i uslova. S obzirom na neophodnost posebnih mera za{tite ovakvih lica, imaju}i u vidu da Zakon o za{titi na radu postavqa samo minimum tih mera, poslodavac je du`an da razradi vidove za{tite pomenutih lica i prilagodi ih konkretnim slu~ajevima iz svog preduze}a. U ovu kategoriju zaposlenih spadaju omladina, trudnice i invalidi, koji se smatraju posebno osetqivom, odnosno rizi~nom grupom sa stanovi{ta bezbednosti i zdravqa na radu. Pod omladinom se podrazumevaju zaposleni mla|i od 18 godina `ivota. Oni u`ivaju posebnu za{titu u radnom odnosu, koja se u najve}oj meri manifestuje u nemogu}nosti ovih lica da obavqaju poslove na kojima se obavqa naro~ito te`ak fizi~ki rad, rad pod zemqom ili vodom ili rad na velikoj visini, poslove koji ukqu~uju izlagawe {tetnom zra~ewu ili otrovnim, kancerogenim sredstvima, to jest sredstvima koja prouzrokuju nasledna oboqewa ili poslove za koje se utvrdi na osnovu lekarskog pregleda da mogu negativno uticati na zdravqe i `ivot zaposlenog. Tako|e, zaposleni mla|i od 18 godina za{ti}eni su od rada u punom radnom vremenu, odnosno ovakvom licu ne mo`e da se utvrdi puno radno vreme du`e od 35 ~asova nedeqno, odnosno 8 ~asova dnevno. Zabrawen je i prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena omladine, kao i no}ni rad, osim u specijalnim prilikama (za poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti, marketinga i sli~no). Drugoj kategoriji posebne za{tite pripadaju trudnice. Trudna `ena ne mo`e da radi na poslovima koji zahtevaju podizawe tereta, kao ni na poslovima na kojima bi mogla biti izlo`ena {tetnom zra~ewu, ekstremnim temperaturama ili vibracijama. Zabrana va`i i za sve druge poslove koji bi mogli, po proceni nadle`nog lekara, biti {tetni za zdravqe trudnice ili wenog deteta. Za{tita zaposlene trudnice ogleda se i u raspodeli radnog vremena-`ena za vreme prve 32 nedeqe trudno}e ne mo`e da radi prekovremeno i no}u, ukoliko bi takav rad, po proceni lekara, mogao da bude {tetan za weno ili zdravqe deteta, a za vreme posledwih 8 nedeqa trudno}e ne mo`e da radi prekovremeno i no}u. Poslodavac mo`e da izvr{i preraspodelu radnog vremena zaposlenoj trudnici samo uz wenu saglasnost u pisanom obliku. Zaposlena `ena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudno}e i poro|aja (porodi`sko

10

odsustvo), kao i na odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajawu od godinu dana, s tim {to ima pravo da otpo~ne porodiqsko odsustvo na osnovu nalaza nadle`nog lekara najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre termina odre|enog za poro|aj. Porodiqsko odsustvo traje do navr{ena tri meseca od dana poro|aja. Po isteku porodiqskog odsustva, zaposlena `ena ima pravo na odsustvo sa rada zbog nege deteta do isteka 365 dana od dana otpo~iwawa porodiqskog odsustva. Naravno, podrazumeva se da zaposlena `ena za vreme porodiqskog odsustva i odsustva sa rada ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom. Invalidi su najspecifi~nija kategorija zaposlenih koji u`ivaju posebnu za{titu u radnom odnosu, zbog toga {to se ve} prilikom izbora radnog mesta mora voditi ra~una o stepenu invalidnosti i preostaloj radnoj sposobnosti, pa na osnovu toga lice rasporediti na radno mesto koje ispuwava uslove bezbednosti prilago|ene mogu}nostima zaposlenog sa invaliditetom. Zakon o radu, ~lanom 101. odre|uje obavezu poslodavca da zaposlenom invalidu obezbedi obavqawe poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. To zna~i da invalidi ne mogu normalno i bezbedno rukovati svim ma{inama, alatima i ostalim sredstvima za proizvodwu, ve} samo onima koja su prilago|ena wihovoj radnoj sposobnosti. Poslodavac mora imati u vidu stru~nu spremu, kvalifikacije, radno iskustvo i ostale radne karakteristike invalida i uva`avati ih koliko je to mogu}e ne bi li se invalid uspe{no radno anga`ovao. ^lan 101. Zakona o radu tako|e predvi|a da je zaposlenom kod koga je utvr|eno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odre|enim poslovima, poslodavac du`an da obezbedi obavqawe drugog adekvatnog posla (ovde se radi o za{titi zaposlenog pre nastupawa invalidnosti, za koji postoje osnovane sumwe i indicije da mo`e nastupiti prilikom obavqawa odre|enih poslova). Iako se zakonskom regulativom Republike Srbije za{tita i bezbednost zaposlenih invalida unapre|uje, status invalida jo{ uvek nije na potrebnom nivou.

11

SPROVO\EWE ZA[TITE NA RADU

Sprovo|ewe za{tite na radu vr{i se periodi~nim ispitivawem uslova rada u radnim prostorijama, sa ciqem da se utvrdi da li u radnoj sredini nema nezadovoqavaju}ih ili suvi{nih koncepcija, {tetnih materija (gasovi, dim, pra{ina), ili postoje druge {tetnosti, kao na primer buka i vibracija. Ispitivawe radne sredine uvek se mora obaviti ako se u radnim prostorijama obavqa proces koji uti~e na temperaturu, vla`nost i brzinu kretawa vazduha, sa ciqem da se utvrdi da li su ovi elementi radnog okru`ewa u granicama utvr|enim propisima o za{titi na radu. Ovi elementi ~esto se nazivaju zajedni~kim imenom “mikroklima”. Kako je mikroklima zavisna od spoqa{wih klimatskih uslova, podaci o woj se utvr|uju posebno za letwi i posebno za zimski period godine. Ispitivawem se podvrgavaju i sve radne prostorije u kojima u toku procesa rada nastaje buka ili vibracija, kako bi se utvrdilo da li su ove negativne pojave u granicama odre|enim va`e}im propisima. Radna sredina u kojoj se obavqaju poslovi u kojima se koriste ili proizvode virusi, bakterije, paraziti, gqive, plesni ili druge materije organskog porekla, tako|e se periodi~no ispituju, radi utvr|ivawa da li se ove opasne materije nalaze u granicama u kojima ne predstavqaju opasnost po zdravqe radnika. Ispitivawa se vr{e i u radnim prostorijama i prostorima u kojima se u tehnolo{kom postupku javqaju opasna zra~ewa (ultravioletna, infracrvena i druga) radi utvr|ivawa da li su takva zra~ewa u granicama odre|enim propisima. Ispitivawa bezbednosti zdravqa radnika na radu sprovode se posle svake izmene uslova rada koji mogu nastati usled rekonstrukcije gra|evinskih objekata, zamene ili rekonstrukcije oru|a za rad ili ure|aja za

12

ventilaciju i prilikom svake bitne izmene u tehnolo{kom procesu proizvodwe. Bezbednost radnika na radu zavisi i od ispravnosti oru|a za rad. Zbog toga je neophodno da se obezbede periodi~ni pregledi i ispitivawa oru|a za rad kojima radnici rade ili dolaze u dodir pri radu. Ciq ove kontrole je da se utvrdi da li su na tim sredstvima primewene mere za{tite na radu i da li zbog mogu}ih promena u toku upotrebe ova sredstva ne ugro`avaju `ivot ili zdravqe radnika. Ova kontrola vr{i se u postupcima odr`avawa oru|a za rad, putem redovnih pregleda i na drugi na~in i obuhvata sva sredstva rada u radnoj organizaciji, ma{ine, alate, pomo}na i druga sredstva. Me|utim, u tehnolo{kim procesima preduze}a koriste oru|a za rad koja po svojoj konstrukciji i dejstvu predstavqaju pove}anu opasnost po bezbednost radnika. U takva oru|a se ubrajaju: oru|a koja pokre}e elektromotor, motor sa unutra{wim sagorevawem, parna ma{ina ili druga energija osim qudske ili `ivotiwske; oru|a za rad koja su namewena za preradu opasnih stvari ili pri ~ijem kori{}ewu nastaju takve stvari, kao i oru|a pri ~ijem kori{}ewu nastaju opasna zra~ewa; pokretne dizalice sa elektri~nim ili drugim motornim pogonom, pokretne dizalice sa delimi~no ru~nim i delimi~no motornim pogonom kojim se di`e, prenosi i spu{ta teret pomo}u ~eli~nog u`eta ili lanca; teretni liftovi sa i bez pratioca; sudovi pod pritiskom pare ili vrele vode; mehani~ke prese za obradu metala sa ru~nim dodavawem materijala; kompresori i kompresorske stanice za vazduh i industrijske gasove.

UZROCI POVREDA NA RADU

^esto nije jednostavno ta~no odrediti stvaran uzrok povrede na radu, zbog toga {to to mo`e biti kompleksna pojava, nastala kombinacijom spoqnih uslova u radnoj prostoriji, neispravnim ili dotrajalim oru|ima za rad i qudskom nepa`wom. Me|utim, prou~avaju}i uzroke povreda, mo`emo izdvojiti dva posebna pojma: izvor povrede, odnosno na~in na koji je povreda nastala i uzrok, odnosno razlog povrede. Izvori povreda pojedinca u najve}oj meri zavise od okru`ewa u kome se on nalazi, dakle od spoqnih faktora koji ga okru`uju i kojima se on koristi u radu-pogonske ma{ine, dizalice i transporteri, sudovi pod pritiskom, elektri~na energija, ru~ni ili mehani~ki alat, opasne materije i drugo. Tako|e, na~in na koji nastaje povreda, iako zavisi i od savesnog rukovawa i pona{awa pojedinca, ipak ima osnova u wegovom radnom

13

okru`ewu, jer prilikom obavqawa procesa rada pojedinac naj~e{}e nije izolovan. Povreda mo`e nastati usled: po`ara ili eksplozija, zra~ewa, izlivawa otrovnih materija, preterane tolote, slu~ajnog trovawa metalima, kiselinama, ugqenmonoksidom, organskim i drugim opasnim materijama, pada sa lestvica ili nivoa radne sredine, pada predmeta na radnika, zatvarawa respiratornih puteva i drugih uzroka. Pomenuti uzroci spadaju u kategoriju takozvanih “nesre}nih slu~ajeva”. [to se ti~e pitawa usled ~ega je do{lo do povrede na radu, odnosno gde le`i uzrok i razlog povrede, predvi|ene su slede}e mogu}nosti: neispravnost ma{ina i drugih ure|aja, poreme}aji u tehnolo{kom procesu, neispravnost alata, neispravne prostorije, nedostatak za{titnih naprava, nedostatak li~nih za{titnih sredstava, neracionalan ili nesiguran na~in rada, lo{a organizacija rada, kr{iwe propisa o bezbednosti na radu, zamor zbog suvi{e dugog i prekovremenog rada i sli~no. Ovi pomenuti slu~ajevi mogu se klasifikovati na one kod kojih uzrok povrede le`i spoqa u radnoj sredini i one kod kojih je uzrok li~ne prirode, {to podrazumeva lo{u organizaciju rada i nedostatak op{te kontrole, {to se odnosi na rukovode}e kadrove u radnoj organizaciji, dok se ostali uzroci odnose na neopreznost povre|enog. Kao faktori koji uti~u na efikasnost rada, ~esto se pomiwu buka i stres. Stres je re~ sa kojom se ~esto susre}emo u svakodnevnom `ivotu. Na osnovu brojnih istra`ivawa, do{lo se do zakqu~ka da je veliki broj zaposlenih na svojim radnim mestima izlo`en stresnim situacijama, koje negativno uti~u na radne sposobnosti i na zdravqe qudi. Stres kao stawe nespecifi~ne napetosti, javqa se kao reakcija na spoqne uticaje na `ivi organizam, zavisno od fizi~kih, biolo{kih, psiholo{kih i socijalnih faktora. Uzroci stresa mogu biti povezani sa razli~itim segmentima `ivota pojedinca, pa tako postoje uzroci stresa koji su direktno vezani za posao: postojawe konflikta izme|u zahteva na poslu i zahteva izvan radnog mesta, nesigurnost izazvana kontradiktorno{}u uloga, preoptere}ewe ili nedovoqna optere}enost, velika odgovornost prema drugima, nedostatak dru{tvene podr{ke, seksualno uznemiravawe i drugi. Razli~iti poslovi i razli~ita radna mesta su razli~ito izlo`ena visokom riziku od stresa. Najstresniji su oni poslovi koji sa sobom nose najve}i nivo odgovornosti: poslovi lekara, pilota, policajaca, vojnika, poslovi na rukovode}im polo`ajima... Najve}a opasnost od stresa je prisutna kod poslova koji zahtevaju dono{ewe odluka, stalnu kontrolu sredstava i materijala, stalnu razmenu informacija sa drugima, rad u lo{im fizi~kim uslovima i sli~no. U za{titi na radu, buka je definisana kao svaki ne`eqeni zvuk koji dopire do qudskog uha. Dakle, taj zvuk ne mora biti nu`no glasan, ve} samo nepovoqan. Buka na radnom mestu predstavqa veliki problem, jer su izvori takve buke naj~e{}e glasne ma{ine i proizvodni procesi koji

14

mogu ugroziti zdravqe radnika, na prvom mestu o{tetiti sluh. Kako bi se to spre~ilo potrebno je primeniti pravila za{tite na radu: kod opremawa radnih prostorija birati tihe ma{ine, ako to nije mogu}e potrebno je ograni~iti {irewe buke oblagawem zidova materijalom koji upija zvuk i osigurati za{titna sredstva za za{titu sluha radnika. Buka je u svojoj osnovi zvuk koji mo`e biti konstantan, isprekidan i impulsni. O{te}ewe sluha koje mo`e nastati izazvano bukom ne zavisi samo od ja~ine zvuka, ve} i od wegovog trajawa, a s obzirom da se u procesu rada ma{ine i ure|aji koji proizvode buku nalaze u funkciji u trajawu celokupnog radnog vremena zaposlenog, propisane mere za{tite protiv buke su neophodne. Kao negativna pojava na radnom mestu, koja znatno uti~e na efikasnost rada, sve se vi{e pomiwe mobing, odnosno zlostavqawe na radnom mestu. Ovaj pojam podrazumeva svaku vrstu sistematskog maltretirawa, vre|awa, poni`avawa, zastra{ivawa, seksualnog uznemiravawa, omalova`avawa radnog u~inka, nametawa naro~ito te{kih uslova rada koji ne va`e za ostale zaposlene, drugim re~ima, namernog ugro`avawa zdravqa na radnom mestu, naj~e{}e u ciqu izolacije zaposlenog od drugih kolega, ne bi li on raskinuo ugovor o radu, odnosno dao otkaz. Zlostavqa~ mo`e biti poslodavac, {ef, direktor, kolega ili grupa kolega, a `rtva mo`e biti pojedinac ili grupa radnika. Podsticawe ili navo|ewe drugih na zlostavqawe tako|e je mobing. U zavisnosti od na~ina, stepena i vrste zlostavqawa, i od toga ko je optu`en za zlostavqawe, postoji nekoliko postupaka koje `rtva mo`e da pokrene kako bi se za{titila. Po pravilu, prvo bi trebala da pokrene postupak za{tite unutar firme, zasnovan na posredovawu izme|u `rtve i zlostavqa~a, u kome bi trebalo na}i re{ewe prihvatqivo za obe strane, a ako to posredovawe ne uspe, `rtva mo`e da podnese tu`bu sudu. Me|utim, po{to se zahtev za pokretawe postupka za{tite unutar firme podnosi direktoru, odnosno preduzetniku, ukoliko se ba{ on nalazi u ulozi zlostavqa~a, `rtva mo`e da se odmah obrati sudu, ~ak i u vidu krivi~ne prijave. Poslodavac je du`an da pokrene disciplinski postupak protiv zaposlenog optu`enog za zlostavqawe, koji, pod odre|enim uslovima, mo`e da dobije i otkaz.

15

ZAKQU^AK

Mo`emo govoriti o kategorizaciji poslova zasnovanoj na razli~itim kriterijumima, od te`ine posla do radne sredine u kojoj se on obavqa, pa tako postoje poslovi koji se obavqaju u kancelarijama, pogonima, na gradili{tima, razli~itim ma{inama i tako daqe, me|utim, nezavisno od prirode posla i mesta wegovog obavqawa, svi oni sa sobom nose odre|ene rizike po zdravqe i bezbednost zaposlenih. Naravno, ne suo~avaju se sa istim rizicima sekretarica direktora i radnik na skeli, ali to ne zna~i da }e, odnosno ne}e, do}i do ostvarewa tih rizika u prvom, to jest drugom slu~aju. Situacije koje dovode do povreda na radu naj~e{}e su nepredvidive, a uzroci nesre}a u velikom broju slu~ajeva nepoznati obi~nom radniku, tako da se mere postizawa neophodne bezbednosti moraju konstantno sprovoditi a pravila pona{awa na radnom mestu po{tovati. Svakodnevno prolaze}i pored mesta na kojima se odvijaju gra|evinski radovi, mi ~esto i ne obra}amo pa`wu na uslove rada i za{titnu opremu radnika. Rudara bez za{titnog {lema sa lampom ne mo`emo ~ak ni zamisliti. Radnik koji rukuje hemijskim, opasnim i toksi~nim materijama, na sebi uvek ima za{titne rukavice i nao~are, po potrebi i masku koja {titi respiratorne puteve. Razmi{qaju}i o ovim i sli~nim zanimawima, radnike koji ih obavqaju gotovo uvek zami{qamo na prikazan na~in. Tu nije re~ o stvarawu stereotipa, ve} o najnormalnijem shvatawu rizika koji ovakvi poslovi sa sobom nose i o nu`nosti preventivne za{tite zdravqa i bezbednosti radnika. Prema tome, adekvatna za{tita na radu jednako je va`na koliko i obavqawe samog rada, pa se mere koje ona propisuje moraju u potpunosti po{tovati i sprovoditi kako ne bi do{lo do ne`eqenih posledica.

16

LITERATURA

Dra{ko Bosanac-Radno pravo, Fakultet za obrazovawe dipl. pravnika i dipl. ekonomista za rukovode}e kadrove u Novom Sadu, Beograd 2011. godina

Ustav Republike Srbije, Slu`beni glasnik Republike Srbije, godina LXII- broj 83, Beograd, 1. oktobar 2006. godine

Zakon o radu, Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009

Bezbednost i zdravqe na radu-Sindikalni priru~nik, UGS “Nezavisnost”, Beograd

Zakon o za{titi na radu, Slu`beni glasnik Republike Srbije , br. 42/1991, 53/1993, 67/1993, 48/1994, 42/1998.

www.wikipedia.org

17