"SEL EKCIJA I SEMENARSTVO"PLANT BREEDING AND SEED PRODUCTION . VOL. VII, No 1-2 (2000). STR 87-90. NOVI SAD

UDK: 631.524: 633.11

PROTIVPOZARNE I MERE ZASTITE NA RADUU CENTRIMA ZA DORADU SEMENA

RADUJKOV D.. SALle TATJANA'

IZ VOD:U poslednjih nek olik o go dina u Jugoslaviji. stele nastale II poiarima vece SII od 2 % naci ona lnogdohotka. dOKS II II vecini evropskih zemalja II grall/coma odO.25 - 0.45 %. Ovajpodatak sam za sebe govon kolikoje vaian oz biljan pristup p rojektovanj u i izv odenju objekata sa stanovista protivpoi arn e I protrve ksp lozij skezasute. Uzro ke takv og stanja treba traiiti p re sve ga u nep ostovanju odgovarajucih propisa KOJI regulisu OVII oblasti ll ekon omskoj situac iji II KO]O] se nalazimo.

Kljucne re~i: protivpoi arna I prottveksplozivna zaitita. zastita I/O radu. semens kt centrt

UYOO:lJ ccntrima za doradu scmena skladiste sevclikc kolicine zrnastog materijal a Nepravilan rudpos troj enj a za susenj c, ned ovoljno ociscena masazrna koja se skladisti i nedov oljno poznavanje proc esasus cnj a rnozc dovesti do poja ve pozara . U rokumanipul acije sa zrnastirn matcr ijalom ruzvija scvclika kolicina organske prasine, koja je zapalj iva, allnckim slucaj evimn moze prouzrokovati i cksploziju.

Drugi znacajan momenat koji se razmatra 1I ovomradu je zastita na radu u semenskim ccntrirna. U ovojoblas t i daje se nagla sak na ste tno dej st vo buke,vibracija. organskc prasine i pesticida koji seupotrcblj avaju u zastiti semena . Vrcdnosti nivoa bukevr!o ccs to se krecu iznad dozvoljcne graniee od 85d8 (A) sa izrazito nepovoljn im Irekventnim sastavom.Sadrzaj nrganskc prasiue u raduoj srcdini cesto jeiznad maksimalno dozvoljcne koncentracijc. Iz ovihrazloga 1I radu se daju mere za sprccavanj e iumanjenj e Sletnth uticaj a na coveka . kao i drugetchnickc mcre bczbcdnosti u radnim procesima koji sesrccu 1I scmcnskim cenlrima.

POLarne i eksplozi vne opasnosti

CClllri za doradu scmena prcdstavljaJu meslOsaplwecanom opasnoSCu od izbij anJa polara iiicksplozije. Rad sa zrnastim malerijalom praccn jcpojavom cmisiJc vclikc kolicinc zapaljive organskcpraSinc. Sam proccs skladiSlenj a Zfnaslog matenjala usilosima. tak ode je pracen mogllcno~ cll pojavcsamopaljenja mase unutar silo cclija Proccs suSenj azrnastc mase pracen jc brojnim im pofarnim icksplozivnim rizicima.

Sa asp ekt a protivpozarne za stit e kod susara j cbitno postoja nje tri nacina zagruvanja radnog fluida.Prcma ovoj podcli susare se klasifikuju na: dircktne.mdircktne i kombinovane.

Knd direktnih susara produkti sugorevanja scmesaju sa okolnim vazduhom i direktno ulazc u stubsusarc i obavljaju funk ciju odvodcnja vlagc izmatcr ijala.

Kod indircktnih susara, prcdukt i sag orcvcnjanemaju direktan kontakt sa materij alom koji sc sus].Radni fluid koji se ubacuje u susaru, zagreva sc prckorazmcnjivaca toplote . U razmenjivacima toplote scobavlja predavanjc odrcdcnc kol iciue topl ote saprodukaia sagorevanja na radni fluid i pri tome su omrazdvojcni mctalnim povrsinama . Najccsce sc koristcccvui orebreni razmenjivaci toplote koj i se ugraduiu 1I

blokovima.Kombinovanc susare prcdstavl j aju postrojcnja

koja mogu da rade kao dircktne i kao indircktucsuSarc, jer je toplOlll i agregat izvcdcn tako da sc kaoizlaz mozc dobiti ti s! zagrcjan radni fluid ill njcgo vameSavina sa produklima sagorcvanja .

Sa aspekla prolivpozarne zaSlitc , najb olji vidsuSenja je Indirektno suScnJc. gdc j c izbcgnutamogllcnosl dodir a produkata sag orcvan.1a sasadrzajcm su~arc (zrnom).

U osnovi. svc suSare za zrno-semc ne razlikuju scbitno po konstrukciji . Eventualnc razilkc posloje 1I

brojll i nacinu prolaska radnog fluida kroz stub sliSarei u nckim vidovima raci onalnijcg IskonStcn.1aenergije .

SuSare sa sastojc iz gcneratora tuplole ivcrtlkalnog stuba suSare koji jc podeljcn na etaze lJpoglcdu konstrukcijc, stub sliSare mozc da budc sa

Strut ni rad (Professional papcr)I DEJAN RADUJKOY , dipL ing, TATJANA SALle. dipLing, Institut za prcvent ivu. zaSlitu na radll.

prolivpozarnu zaStitu i razvoj - Novi Sad

87

KANAU ZA DOVODE NJE TOPLOG VAZDUHA

ZR NO LJSTUOUSUSAR E

KANAU ZAODV Ol:JENJEVU.ZNOGVAZ DU HA

KANALI ZA DOVOVENJ E TOPLOG VAZ DU l lA

Slrka. l. Izgled preseka stuba susare sa ispunom u vid u kana/a II oblikn krovica

ispunom iii bez nje . !spunu s usa re predsr avljajukrovici - kanali za transport radnog fluida koji odnosivlagu iz matcrijala (Slika 1.) lI novijc vrcme, srece seispuna u vidu saca Oba ova vida ispunc otklanjanjuneruvnornernost vla zno su materijala u susan , jcrobe zbeduju horno geno struj no polje u gustom sloj u.

Kod konstrukcija susare bcz ispune, izruzena jcneravn omernost vlaznosti materi j ala I mogu cnostzagusenja odnosn o, zastoja u roku materijala, stomoze izazvati lokalno, drasticno smanjenje vlaznostizrna. te ono postaie lako zapaljiv o. Na ova] natin nesarno da zrno-seme postaje lako zapalj ivo, vee onopostajc ueup otrcbljiv o, jcr dola zi do destrukcijenjegovc str ukture.

Prednost resenj a sa ispu uom j e u tomc damat crij al (zrno) popunj ava ceo prostor sckcije ugustom s loj u oko krovica i lagano kl izi. st n j cdcfini sano radom izuzimaca . U toku suseuja kodkontinualnih susara jc vrlo vazno obratiti paznju napravilan rad izuzimaca. jer je to prcduslov eliminacijepojavc zastoj a u toku matcrijala

Odstranjivan]e ncfistocu

Posebnu paznj u treba posvetiti odstranj ivanjugrubih necistoca iz materij ala koji sc susi lI masi zrnacesto sc mozc naci prasina, plevice, sitniji lomovi zrnai sl. Ove necistoce potrebno j e eliminisati pre ulaskamasc u susaru . lJ tu svrhu se korisre aspirarori.Prctiscavanje vazduha koji prolazi kroz stub susarcnsi se pomo cu ciklona . Cik lon je u gornjem deluvaljkastog. a u donjem dclu konusnog oblika. U njcgavazduh sa praSinom pod pr itisk om ulaz itangem:ijalno . lJ cilindri cnom delu cikluna. krctanjcvuzduha pop rima postepeno smanjuj ucu. radijanozavojnu putanJu. prJ ccmu sc prasilla. pod uticajemccntri fugalne sile i trcnja izdvaja dui zida i pada nadunji kunu sni deo. Preti sccn vazduh u valjka stomdclu pcnje se gorc i preko otvora izlazi u allllosfcru.

Cistoci postrojenja za susenjc i njc govoj okolinitrcb a posvct it! vcliku paznju . SvakilJ 5 - & dana

H&

potrebno jc dctaljno ocist iti deo za punj cnjc iizuzimanje mater ijala . a po mogucstvu opratiunutrasnj ost susarc. Prasinu i ostalc necistoce izciklona i aspiratcra trcba lagcrovati da lj c IHI

postrojenja za susenje na za to posebno odredeuornmestu. Drugc zapalj ive rnaterijale. kao sro su raznagoriva, ulja, maziva, masne krpe i slicno , takodc trcbadrzati dalje od postrojenja

Pracenje paramclara za vrcmeskladistenja i susenja

Sa aspekta tchnulogije susenja, ali I

protivpozarnc zastite , potrcbn o je pennanentno pratitiodrcdcne parametre kao sto su : vlaznost materija!a naulazu u ZO I1lI suscnj a. vlazn ost i temperaturamater jjala na izla zu iz zone susenj a, tempera tur avlaznog agensa na izlazu iz susa re i temperatu ra tlu idaza susenje u kanalu za transport toping vazduh a.Narocitu val nost ima ovaj poslednji paramct ar. Uautomatskim regulacionim kolima, pri prekoracenjupropisane temperature, moguce je direktno uticau nagorionik, t]. zatvorni dovod goriva Mcrna sonda imazadatak da merenu vcli cinu, u o vorn slucajutemperaturu agensa pretvori u odgovarajuci signal.najcesce elektr icni. i posalje u regulator u komc sedinamicki obradujc i odlazi na servo motor. Servomotor primljeni signal pretvara u kretanjc izvrsnogorgana (ventila). Pri odsust vu automatskog rezimara da. potr cbn o jc postrojenJe susare snabdell saodgovaraju cim svetlosnim i z\" ut nim signal ima J..ojiee reag ovati u slubju prek ora cenj a nckog odparametra

Kod skladistcnja zrnastug matcrijala treba \"mlltiratuna 0 temperaturi i vlaZnosti unutar silocc lija. 7:ao\" u svrhu koristc se odgovarajuce merne sonde. Ucilj u za; titc od eksplozije praSine u silosima . potrebnojc prcdvidcti cksplozivne otvore tj. protivck splozivn cklapnc. koje ce se ot\"oriti u slutaju povecanja pntiskaunutar celije . Ove klapne moraju da reaguju napritisak od 0,1 bar.

Opasnosti prnuzrokovanc poj avorn prasine

lJ scmenskim centrima, pri manipulaciji zrnastimmaterijalomj avlja se vclika kolicina organske prasinekoja u odrcdenoj konccntraciji sa vazduhom mot e dagradi cksplozivne smesc. Ova prasina rnozc da budeuzvitlana iii natalozena na oprcmi, pcdovima i sl.

Prilikom manipulacije materij alom. j av lj a seemis ija prasin c koja se u slucajevima nepr avilnezaptive nosti opreme iii nedovo ljnc efi kasnos ticiklona aspiracije emituje u radni i tivotlli prostor.Velicina cestica prasine se krece u opsegu od 0,1 do500 mikrona. Prema velicini ccstica prasine sc dele nagrubu i sedimenmu (>70 urn). Cestice od 10 do 70urn prcdstavlj aju tzv. pravu pras inu, dok cest iccmanje od I 0 ~lm prcdsta vljaju lebdecu - respirabilnuprasinu koja jc i najop asnij a sa stanovista protiv­cksplozij ske zast ite . To j e i logi cno zato s to seukupna povrs ina cesti ca pov ccav a njihovim us it­njavanjcm. sto ce znatno olaksati i ubrzati nj ihovozapaljenje i izgaranje u slucaju dodira sa izvorimapaljenja

Zapaljivost i cksploz ivnos t prasine zavi si uvel ikoj mer i od njenog sas tava. Sto jc kolici nazapaljivih ccstica u prasini vcca, to j e i opasnost odnastanka eksplozija i pozara veca. Kolicina vlage iincrtn ih gasova pri sutn ih u vazduhu je obrnutoproporcionalna opasnosti od nastanka cksplozije

Da bi u nckorn ogranicenom prostoru moglo docido cksplozije prasine, potrebnoje da u vazduhu lebdiodredena kolicina zapaljivih ccstica. Ta kolicina jespccificna za svaku vrstu prasine i delinisana jc kaodonja granica eksplozivnosti (OG E). Konccntracij aIcbdcee praSinc koja predstavlja opasnost iznosi 20 %OGE. Prilikolll ulaska II zapraSene prostorije mora seoprezno postupat i. St anje zap raSenosti sc prvokonstatll.le vizueillo.

Kao orijcmacij a mozc da posluzi podatak da scpraSina II nckom prostorll nalazi u cksplozivnojkonccntraciji ako se svctlost sijalicc od 40 W ne mOlc\' ideti na rastojanj ll od 5 m. Eliminaciju pojavepraSine, II toj mcri da bi 1Il0gia da izazove pozar iiicksplozij u. vrSimo ugr adnj om erikasnog sisteman nlilacijc i upotrebom ciklona . 0 t cmu smo vcegovorili.

Za Stita od pohra

Kod suSara koje kao goriv o kori stc zapaljivctctnosti i gasovc. mora se obratiti narotita pa1.nja na1Il0guenost izbijanja pot.ara i cksplozijc . Ugradenaclelm it na oprema mora blti u skladu sa odredcnimzOllama opasnosti, i to uvek ispravna i pcrmancllhlokontrolisana.

Ako su u pitanju \oziSta na gasovi to gorivoposebno jc val na pravilna ventilacija postrojcnja. aposcbn o merno -redu kcione stanice . Kompletnopostrojcnje suSare. silosa. kao i instalacijc za transportzapaljivi h tlui da. mora hiti .~poj cn a na zajednit kiuzemlj ivat . tj . izvrScna ekvipotencij alizacija. lJ

89

blizin i generatora toplote, kao i celog postrojcnjasuSare i silosa , zabranjc na je upotreba alata kojivamic i, a pristup u kotlarnicu, dozvolj en je sa1110licima koja su obucenaza rad.

Za gasenje even tualnih pocctni h pozara. ukotlarnici . tj . gcneratoru toplote. treba posedovatiodgovarajuci broj aparata za gasenje tipa S. punjcnihsuvim prahom. Pri korisccnju tecnog goriva, odnosnolot ulj a. pored pome nutih apa rata , potrebno jeposedovati I posudu sa pcskorn zaprenune 0.3 m3.lopatu i drugi prirucni alat.

Na odgovarajucim mestima na kotlarnici morajubiti postavljeni znaci upozorcnja i natpisi: »opasnostod poz ara«, »opasnost od cksp loz ijc «, »zabranjcnprilaz otvorenim plamen om «, »zabranjeno puscnje«,zabranje n pristup nezaposlen im «, »zabranj enaupotreba alata koji varnici«.

Postr ojenjc s usa re 111 0ra biti snabdevenohidrautskom rnrezom. tj . instalacijom za razvod vodeu cilju gasenja pozara. Vertikalni stub susarc mora bitioprernljen instalacijom za razvod vnde. Kako se ovdecesto radi 0 dosta visokim o bjck tima. trcba vod itiracuna 0 potrebnom pritisku u mrczi, koji IlC srnc bitiIlili od 2.5 bara na najvisoj etazi. U tu svrhu, ako jcpotrebno. postrojcnjc susure sna bdc ti sa odg ovara­jucim brojcm pumpi za povecanje pritiska

Postroje nje suSare potreh no jc cbczb cdiiiplatformom, do koje bi sc transporlovalo i lagerovaloeventua lno nagorcl o i zapa ljeno zrno U slucajupozara u stubu susare, potrebno je pristupiti njcnompraznjcnju . lspustanje zrna bi se vrsi!o rcdovnimputem iii preko olvora lIa izlaznom koSu.

Opasnosti i mere zaStite nn radu

Od mcra zaSlitc na radu u semenskim cenlrimaobradice111o problem Stetnog delovanja buke. kao iorganske praSine

Tab. I . Dopuslello "reme i:lagwyo buci S ob: /rom 110

lIim Irajanja buke:

Nivobuke u dB(A) Dnemo Izlaganje uc3S0\"ima

85 8

87 6

90 4

92 3

95 1

97 1.5

100 1

105 0,5

110 0,15

115 0.115

Buku prcdstavlja sva ka zvut na pojava kojadcluje negativllo na psiholi zit ko stanjc. i zdravljetoveka . Buka je naj t d (;c kombi nacij a zvukovarazlitili h intcnziteta i frekvencija. Stetno dejst vo bukedirektno je srazmemo: intenzitetu, rrekvenciji i duzini

ekspozicije. Srctno dclovanje buke ocenjuje seuporedi vanjem dopustenog nivoa buke na odredcnomradnom me stu iii u odredenoj radnoj prostorij i,izrazcnog u dl:l(A). sa izmerenim (merodavnim)nivom buke u dB(A) na tom mestu iii u toj prostorij i.

Radi zas tite od buke radnici treba da kor istc licnazastitna srcdstva u vidu antifona koji mogu smanjitinivo buke i do 20 dUo

Kada je u pitanju prisustvo organske prasine. 0

ccmu smo vee govorili sa aspekta protivpozarne iprotivek splozione zastite, nalaze se potrcba uvodenjaefikasnog sistema otprasivanja. Mak simalnadoz voljena koncen tracija st etene pras ine u tijemokruzcnj u covck SOl e da boravi iznosi 10 mg/m3. Dabi se ovo utvrdilo potrebno j e izvr Sil i mcrenjekon centracije st ern e pra sine, gravimet rijsk ommetodorn, od stranc ovlascene institucije . Za zast ituorgana za disanje, II pro storij arna gde je nivozaprasenos ti ve ci od dozvolj enog, obavezna jeupotreba respiratora.

90

Zaklju~ak

Osnovni preduslov za stitc od pozara usemenskim centrima je cfika sno cisceuje materijalakoj i se sus i, odnos no kv aliterno odstranjivanjcprasine, plevica i ostalih primesa. Takode j e bitno ipreciscavanje radnog mcdijuma koji vrsi susenj e, tj .odvodenje vlagc iz zma. Konstruktivne karakterist ikestuba susare, lakode bitno uticu na mogucnost pojavepozara . Efik asna vent ilacij a j edan j e od preduslova dase eliminise opasnost pojave pozara iii cksplozijaprasine . Elekt rica na instalac ija u objektimase mensk ih eenta ra mora bit i u odgo varaj ucernstepcnu mehani cke zast itc. Automatizacija proccsa ipracenje parametara. predstavljaju korak naprc d uunapredivnju stanja zastite od pozara i eksplozije ,

Pri radu u semenskim centrima. upotrebljavat isva propisana licna zaStitna sredstva, ukljucujuci isredstva za zastitu od buke i respirat omih organa.

Konacno , treba uticati na svest ljudi, neposrednihrukovodilaca ovakvih cen tara , da shvate izuzelanznaca] protivpozarnih, protiveksplozijskih i drugihmera bezbednosti pri radu