NATIONAL GEOGRAPHIC JUNIOR

1. Kubanski krokodil – poluvodena grabljivica. Ima široko spljošteno mišićavo telo, snažne čeljusti; najviše voli rakove, kornjače i ribe, ptice i manje sisare. Živi u tropskim močvarama Kube; ima svetliji ten od ostalih krokodila, dosta naboranu kožu i duže, brze noge. Dug je svega dva metra, a pomoću snažnog repa ume da „skoči“ do visokih grana da bi ulovio ručak. Krokodili se ležu iz jajeta, koje mama čuva nekoliko meseci.

2. PREDENJE – je prirodni instinkt mačaka. Njime se stvara prirodna hemikalija zvana endorfin koja opušta mačke.

3. KONJI su poznati po dobrom pamćenju.

4. Neke džinovske kornjače teške su i preko 250 kg. Da bi pobegle od svojih neprijatelja, kornjače se jednostavno uvuku u svoj oklop. Kornjače su gmizavci; ima ih kopnenih i morskih. Većina kornjača su biljojedi.

5. Leptiri dnevni paunovci migriraju iz severne Afrike na Island. To je 6000 km.

6. Ptice imaju šuplje kosti koje ih čine dovoljno laganim da mogu da uzlete ka nebu. Veće ptice ostaju u vazduhu tako što jedre na vazdušnim strujama i ne moraju da mašu krilima tako često kao male ptice.

7. Kolibri lepršaju dok se hrane nektarom cveća. Najmanji kolibri mašu krilima brzinom do 80 zamaha u sekundi.

8. Slepi miševi su jedini sisari koji zaista lete. Oni su srodnici primata (majmuni i čovekoliki majmuni su primati). Krila su im sačinjena od kože koja je rastegnuta preko dugih kostiju. Tanka koža na krilima omogućava slepom mišu da leti cik-cak i da se obrušava kako bi uhvatio bube u letu. Kada ne lete, slepi miševi koriste svoje palčeve za penjanje.

9. Leteća veverica može da jedri sa drveta na drvo. Ona ima komade kože s obe strane tela. Ta koža se ponaša kao jedro i hvata vetrove.

10. Rajska zmija, koja živi na drveću, skače sa grane. Onda se njeno telo spljošti. Zatim zmija vijuga po vazduhu i tako leti.

11. Raže imaju duga peraja nalik krilima. Pacifička raža ima peraja koja dosežu 7,6 metara. Njihova tela u obliku dijamanta pomažu da bolje seku vodu.

12. U unutrašnjosti većine riba nalazi se vrećica koja se zove riblji mehur. Kada riba želi da ide naviše, ona napuni mehur vazduhom i ode gore. Kada pliva ka dubljim vodama, ispusti vazduh i tone.

13. Lignja se kreće tako što usisava vodu u svoje telo, a onda je istisne napolje. Kako voda izlazi ona pokreće životinju napred. Lignja na mlazni pogon dostiže brzinu i do 40 km/h.

1

14. Kengur ima velike, moćne zadnje noge, savršene za skakutanje. Svoj veliki rep kengur koristi za balansiranje dok skače na zadnjim nogama. Kenguri mogu da skoče više od 6 metara u jednom skoku.

15. Konji, koji se kreću na četiri noge, mogu da hodaju, kaskaju ili galopiraju.

16. Zmije imaju jake mišiće. One stežu mišiće kako bi telom vijugale napred. Dok zmija gmiže, krljušt na stomaku pomaže joj u dodiru sa tlom.

17. Gušteri zvani gekoni mogu da hodaju naglavačke po plafonu. Oni imaju sićušne nevidljive dlačice na nogama. Dlačice se ponašaju kao čičak-traka, drže guštere zalepljene za plafon.

18. Insekti zvani vodeni hodači takođe imaju dlakave noge, ali oni hodaju po vodi. Dlačice na njihovim nogama omogućavaju im da hodaju po površini vode bez upadanja unutra.

19. Gušter bazilisk može da trči preko vode. Ako primeti grabljivca, on pada sa drveta u vodu, a zatim trči preko njene površine na svojim zadnjim nogama. Može da pređe 4,5 m pre nego što nastavi da pliva.

20. Mrav sa vilicom-zamkom obično hoda. Ovaj mrav zatvara svoje čeljusti 2300 puta brže od treptaja oka. Vilice se kreću brzinom od 233 km/h. Sila ovako munjevitog pokreta baca mrava u let kroz vazduh. On pada na zemlju sav upetljan, ali ubrzo otpetljava svoje nožice i ustaje.

21. Bilo da trče, skaču, lete ili plivaju, životinje pokušavaju da prežive u svetu divljine. Sve životinje imaju slične razloge zbog kojih se kreću: one traže hranu ili beže od grabljivaca.

22. Krljušt: tanke, čvrste pločice

23. Lepršati: stajati u jednom mestu u vazduhu

24. Migrirati: seliti se na drugo mesto

25. Riblji mehur: deo tela koji se puni vazduhom i pomaže ribi da pliva naviše

26. Sisar: životinja koja mlekom hrani svoje mladunce

27. Divlje životinje ponekad mogu da prenesu parazite i bolesti na ljude i kućne ljubimce. Besnilo je primer jedne vrlo opasne bolesti, dok su buve i krpelji najčešći paraziti.

28. Prihvatilišta za životinje su mesta u kojima se udomljuju bolesne, ranjene i napuštene divlje životinje.

29. Deponija je smetlište ili mesto gde se odlaže đubre. Treba da bude dovoljno udaljena od naseljenih mesta i rečnih tokova i mora biti propisno ograđena.

30. Najveći zagađivači sa deponija jesu gasovi i isparenja. To su veoma opasne materije – teški metali, azotni i sumporni oksidi, metan. Kada vetar dune, sav taj otrov i smrad raznese po okolini, a onda padne kiša i te materije se slivaju u zemljište i podzemnim vodama mogu da otplivaju daleko.

2

31. Drveće mangrove ima pomoćne korenove. Osim što služe kao štule i pridržavaju drvo, ovi korenovi se pružaju daleko u more i uzimaju hranljive materije i vodu. Mulj u močvarama mangrova je gust i dubok; bogat hranljivim materijama, ali siromašan kiseonikom. Zato često postoje i korenovi za disanje, koji vire iz vode i dišu za celo drvo. Mangrove žive u tropskom Atlantiku i lagunama Indijskog okeana. Mangrove štite obale od erozije, olujnih vetrova i cunamija.

32. Erozija je prirodna pojava spiranja zemlje, peska, kamena pod uticajem vetra ili vode.

33. Velike bele ajkule se hrane fokama i morskim lavovima.

34. Močvarna mačka dostiže dužinu od 50 cm, od čega je samo rep dugačak 20 cm. Neosetljive su na ujed škorpija. Žive u zajednici koja može da ima i do 40 članova.

35. Činčile su mali pufnasti glodari koji žive u Andima Južne Amerike. One se prljaju da bi se očistile. Redovno se kupaju u prašini – ona upija mast i vlagu iz činčilinog krzna koje je toliko gusto da buve i vaške teško mogu da se probiju do kože.

36. Veverice su toliko čiste da prave posebne odaje u kojima skladište hranu, odvojene od onih u kojima životinje žive i spavaju.

37. Severnoamerički prerijski kučići imaju najmanje dvadeset jasnih „reči“ u obliku laveža i cviljenja.

38. Mućkalica je francusko jelo od plavih patlidžana i drugog povrća, kuvano na pari.

39. Kapibare su najveći glodari, koji liče na morsko prase, žive u Južnoj Americi; mogu da porastu skoro metar i po u dužinu i da budu teški oko 50 kg.

40. Pariski Notr Dam – katedrala izgrađena između 12. i 14. veka; ukrašena je gargojlima.

41. Pariska Ajfelova kula, visoka oko 300 metara, napravljena 1889.g. smatrana je za ruglo, a danas je simbol Pariza.

42. Ovca, patka i petao bili su prvi putnici u balonu sa toplim vazduhom.

43. Meteoriti veličine košarkaške lopte padaju na zemlju otprilike jednom mesečno.

44. Gušter na Madagaskaru ima treće oko na vrhu glave.

45. Ajkula može da živi 6 nedelja bez hrane.

46. 75% svih životinja su insekti.

47. Krokodili ne mogu da žvaću.

48. Osoba od 45 kg na Marsu je teška 17 kg.

3

49. Pigmejski marmozet je najmanji majmun na svetu, ali ima divovski skok. Iako može da stane na dlan odrasle osobe, može da skoči više od 4,5 metra. Živi u tropskim šumama Južne Amerike. Njihova omiljena hrana je sok drveta.

50. Vijetnamske svinje su po prirodi zaštitnici svojih krda.

51. Karavela je mala, okretna jedrilica (brod) sa tri ili četiri jarbola. Koristila se za duga putovanja. Putujući karavelama, Španci i Portugalci su otkrivali i istraživali nove prostore.

52. Sijera Nevada je usamljen planinski lanac, koji poput ogromne piramide štrči iz nizina na severu Kolumbije.

53. Indijanci plemena Kogi, koji danas žive na planini Sijera Nevada de santa Marta (gde vrhovi dostižu čak 6000 metara), jesu potomci Indijanaca, nosilaca civilizacije Tairona. Ona je cvetala u vreme kada su Španci počeli sa osvajanjem Južne Amerike.

54. Šamani su izabranici, koji,, navodno, imaju neposredan kontakt sa duhovima, natprirodnim silama i koji čak, kako se priča, mogu da utiču na njih.

55. Država Inka se prostirala na području današnjeg Perua, a obuhvatala je i Ekvador, Boliviju, deo Čilea i severozapadnu Argentinu.

56. 1553.g. španski osvajači su zarobili vladara Inka Atahualpu. Veliki vladar im je, u zamenu za svoju slobodu, obećao veliku sobu do tavanice ispunjenu zlatom. Pohlepni Španci su pristali. Nakon mesec dana gomilanja zlata, španski komandant Fransisko Pizaro ubio je Atahualpu, iako su Indijanci ispunili obećanje.

57. U zemlji piramida, džinovskih hramova i najstarije civilizacije, doba faraona je trajalo više od tri hiljade godina. Hiljadama godina su Egipćani sahranjivali u ukrašene grobnice svoje vladare, plemstvo, sveštenike i visoke službenike i ispunjavali ih dragocenim predmetima, malim kipovima i nakitom.

58. I pored bogatstva koje je pronađeno u Tutankamonovoj grobnici, on je, u suštini, bio prilično nevažan vladar. Zauzeo je presto još kao dete, vladao je samo nekoliko godina i umro od iznenadne i tajanstvene bolesti. Ipak, pronalazak njegove nedovršene i netaknute grobnice predstavlja najveće otkriće u istoriji egiptologije. Malu grobnicu ispunjavalo je više od 5000 dragocenih predmeta, a njegovo mumificirano telo sa zlatnom maskom počivalo je u tri sanduka, od kojih su dva bila drvena, pozlaćena, a treći je bio načinjen od čistog zlata. Bogatstvo otkrivenog blaga prevazilazi i najbujniju maštu. Zasenilo je sva dotadašnja otkrića i Tutankamon je tako postao najslavniji faraon. Arheolozi još uvek ne znaju gde je sahranjena slavna kraljica Kleopatra, ili Nefretiti, najlepša žena svih vremena.

59. Iz talasa bistre reke Pek i njenih brzih pritoka, hiljadama godina izviru zlatna zrnca. Zbog toga se u obližnjem nevelikom, ali poznatom gradu na istoku Srbije – Majdanpeku, izrađuju nakit i razni drugi dragoceni predmeti od ovog plemenitog metala.

60. Boginja Sekhmet – je boginja rata i razaranja. Ima glavu lavice, sa sunčevim diskom i kobrom na glavi. Egipćani su se plašili njene strašne moći. Verovali su da može da uništi život na

4

Zemlji. Da bi ostala zadovoljna, sveštenici su pred njenim kipovima, svakog dana, ujutru i uveče, izvodili poseban obred. Posebno svetilište za Sekhmet nalazilo se u Memfisu, jednoj od nekadašnjih prestonica Egipta. Sekhmet dosta liči na Bastet, boginju sa mačjom glavom. Za nju važi da dolazi sa istoka, a Sekhmet je sa zapada.

61. Bog Hor ili Horus – je jedan od najvažnijih egipatskih bogova. Bio je bog i samog faraona, jer je faraon važio za otelotvorenje Hora. Bio je bog sa neba sa sokolovom glavom, ponekad i telom, a na glavi je nosio krunu Gornjeg i Donjeg Egipta. Bio je zaštitnik mladih muškaraca. Povezivali su ga sa Ra, bogom Sunca, i smatrali da je sin Ozirisa, boga posmrtnog života.

62. Bog Sobek – krokodilski bog. Bio je zaštitnik vojske i bog plodnosti, a slavili su ga pre svega u krajevima gde je voda bila posebno važna. U hramovima su imali bazene sa krokodilima, kojima su, da bi pridobili naklonost bogova, bacali dragulje. U Kom Ombu, na jugu Egipta, stoji hram posvećen Sobeku. Tamo je pronađeno više od 300 mumificiranih krokodila.

63. Lavica – Iako su lavice manje od lavova, upravo one brinu o hrani u lavljem čoporu. Love plen, koji može da trči brže od njih. Zato ga napadaju zajedno, iz zasede. Kada ulove plen, zadave ga. Lavice i svoje mladunce čuvaju u grupi. Mužjaci uspešnije brane teritoriju jer zbog grive izgledaju još veći.

64. Soko – Ovu grabljivicu prepoznajemo po čvrstom telu, povijenom kljunu, snažnim kandžama i dugim krilima. Diže se visoko u nebo da bi bila manje primetna. Oštrim okom posmatra plen i prati ga, a onda se, iznenada, okomito spušta na njega. Pri tom dostiže brzinu i do 230 km/h, tako da se ubraja među najbrže ptice na našoj planeti. Lovi preko dana. Ima veoma dobar vid, naime, vidi četiri puta bolje od čoveka.

65. Fosilna goriva – od ostataka uginulih životinja i biljaka postala su fosilna goriva. Njihovim sagorevanjem dobija se toplota koja se koristi na razne načine. Nafta se izvlači iz zemlje sa morskog dna i sa mesta gde su nekad bila mora. Od sirove nafte može da se napravi pola miliona različitih materijala: vosak, guma, plastika, veštačka đubriva, benzin, deterdženti ... Fosilna goriva su neobnovljiv izvor energije. Danas ih je sve manje, a zagađenje je sve veće. Zbog toga treba koristiti obnovljive izvore energije – energiju vetra, sunca i vode, jer ne zagađuju planetu.

66. U porodici ruža ima preko 3000 vrsta biljaka. Tu spadaju i šljiva, jabuka, kruška, dunja, mušmula ...

67. Maje su 3000 godina živele u džunglama centralne Amerike. Izgradile su neverovatnu civilizaciju. Oko 750 godina je trajao njen vrhunac i završio se pre oko hiljadu godina. Danas stotine gradova (Uksmal, Tikal, Kankuen ...) i naselja američkih starosedelaca leže među drvećem, nekada ponosni hramovi i palate sada su ruševine. Hram Velikog jaguara u Tikalu sadrži grobnicu kralja. Piramida je visoka 44 metra. Ostale piramide Tikala su čak i više. Maje su koristile kamene alate da bi izgradili hramove, palate i dvorove u Tikalu.

68. Gvatemalci koriste novac kecal, nazvan po ugroženoj ptici koja je svetinja za Maje.

69. Artefakt – predmet iz prošlosti

5

70. Arheolog – naučnik koji proučava prošlost gledajući u ono što su ljudi ostavili za sobom

71. Epidemija – bolest koja se brzo širi

72. Ruševina – ostatak stare građevine

73. Spomenik – građevina koja pomaže ljudima da upamte osobu ili događaj

74. Civilizacija – napredan način života jedne grupe ljudi

75. Borobudur – budistički hram – sagrađen je pre otprilike 1200 godina. Nakon nekoliko vekova bio je opustošen, jer su budiste prognali muslimani. Skoro u potpunosti ga je prekrio pepeo iz vulkana Merapi. Nikada nije bio sasvim sakriven, ali domaćine nije posebno interesovao. Evropljanima ga je predstavio Tomas Stamford Rafles, 1815. Godine. Mere hrama su 118 sa 118 metara. U njemu se nalazi više od 2500 tabli sa reljefnim pričama i dekoracijama. Put po terasama dug je 5 kilometara. Na tom putu srešćeš 432 bude.

76. Tantra – životni nazor po kojem je život samo ples Majke božje i koji čoveku, putem meditacije, pomaže u sjedinjenju sa bogom.

77. Meditacija – duboko razmišljanje, uranjanje u duhovni svet

78. Buda – indijski osnivač budističke vere, kasnije su tako zvali i učitelje te vere

79. Nirvana – budistički ideal blaženstva, kada čovek prevaziđe lične želje i strasti i spoji se sa prirodom

80. Hardangerjokulen je šesti po veličini među više od 1600 norveških glečera – gromade leda koje se polako kreću.

81. Nacionalni park obalskih sekvoja u kaliforniji (SAD) je dom najvišeg drveta na svetu: 115,5 metara visoke obalske sekvoje.

82. Tunisko jezero Šot El Džerid je skoro prazno u doba sušne sezone, ali tokom kišne sezone može da naraste do skoro 5200 km2, što je veće od države Roud Ajlend (u SAD).

83. Kab el-gazal je u Tunisu poslastica, slatka mešavina meda i badema koja se peče u obliku gazelinog roga.

84. Grobnica istraživača Kristofera Kolumba (otkrio Ameriku 1492.g.) nalazi se u Katedrali Sevilje (Španija), nedaleko od Plaze de Espanje.

85. Veći deo od 2000 španskih zamaka nalazi se u Kastilji. Između 1474. i 1516.g. kralj i kraljica su zabranili izgradnju novih zamaka kako bi sprečili ustanke.

6

86. Najviši aktivni vulkan u Evropi – Etna, nalazi se na Siciliji, ostrvu jugoistočno od Italije. Sicilijanci su imali običaj da skupljaju led i sneg sa Etne da bi pravili sladoled.

87. Katakombe Kapučina su podzemno groblje u Palermu na Siciliji, gde su izložene prave mumije u pogrebnim odorama.

88. Puter od kikirikija može da se pretvori u dijamant.

89. Na Neptunu (planeta) vetar dostiže brzinu i od 2000 km/h.

90. Gusenice imaju oko 3200 mišića više od čoveka.

91. Najteži limun na svetu bio je težak 5264 grama (skoro 5 i po kilograma), što je oko 5200 grama teže od običnog limuna iz prodavnice. Uzgojio ga je farmer u Izraelu i imao je obim od 73,66 cm (to je veće od lopte za odbojku).

92. Srce Indije, San u mramoru i Palata krune samo su neki od nadimaka Tadž Mahala, koji se smestio na obali reke Jamuna, u indijskoj državi Utar Pradeš. Mogulski vladar maharadža Šah Džahan podigao je Tadž Mahal svojoj voljenoj supruzi Mumtaz Mahal, koja je umrla na porođaju njihovog 14. deteta. Ta palata je prekrasna kombinacija grobnice, džamije, vrtova, prolaza i fontana. Ona je ujedno najlepši svetski spomenik ljubavi. Radovi na palati su započeli 1631, a trajali su pune 22 godine. U izgradnji je učestvovalo više od 20 hiljada ljudi iz svih delova Indije, a pomagalo im je više od hiljadu slonova. Zavisno od toga koje je doba dana ili godine, zraci svetlosti padaju na palatu pod različitim uglovima i tako menjaju boju ove građevine. Cela palata i sve oko nje je simetrično. Jedino što simetriju „narušava“ jeste maharadžin grob koji je naknadno izgrađen. 1983. UNESCO je stavio Tadž Mahal na spisak svetske baštine.

93. Morž može da ostane pod vodom i do 10 minuta.

94. Iznad površine vode, delfin proizvodi zvuke kroz rupicu za disanje, a ne kroz usta.

95. Ocelot – vrsta divlje mačke (Venecuela – Južna Amerika).

96. Šećerna repa ima krupno lišće koje dosta podseća i izgledom i ukusom na spanać. Debeljuškasti koren šećerne repe liči na belu cveklu. Spanać i cvekla su najbliži „rođaci“ šećernoj repi. Mnogi rođaci šećerne repe rastu kao običan korov u područjima umerene klime. Divlja šećerna repa sadrži samo 4% šećera. Pažljivim odabiranjem, kultivisanjem, dobijen je koren koji ima i 20% saharoze – običnog šećera. Šećerna repa je dvogodišnja biljka koja u prvoj godini ima „magacin“ pod zemljom, težak i do 2kg. Seje se u proleće, a iste godine u jesen se vadi iz zemlje, jer je tada koren najveći i najbogatiji šećerom.

97. U Srbiji ima nekoliko šećerana. Šećerna repa se isecka na rezanca i potopi u vruću vodu, čime se dobija šećerni sirup. Zagrevanjem šećernog sirupa voda isparava i ostaju kristali šećera. Dodatnom preradom ili rafinisanjem, dobija se beli šećer.

98. U tropima raste šećerna trska. Poreklom je iz jugoistočne Azije, ali je dans Brazil najveći proizvođač žutih krupnih slatkih kristala. Ova „travčica“ naraste 2-6 metara. Kada dođe

7

vreme za žetvu, polje trske se zapali. Tako se žeteoci reše korova i opasnih tropskih životinjica, a trska ostane netaknuta. Nakon žetve, trska se opere. U posebnim presama iscedi se sladak sok – guarapo, od kojeg se dobija nerafinisani žuti krupni šećer – kristali demerara. Melasa i crni sirup su sporedni proizvodi, slatki i korisni za pravljenje raznih slatkiša. Od ostataka trske i repe pravi se stočna hrana.

99. Postoji narodno verovanje da, ako se 15. februara, na Sretenje, medved pojavi u šumi, uskoro nam stiže proleće. Ukoliko proviri iz svog brloga, onjuši vazduh i vrati se na spavanje – zima će trajati još 40 dana.

100. Životinje koje prave zalihe hrane mogu prilično lepo da provedu zimovanje. Veverice sakupljaju žir i lešnik, hranu za celu zimu. Ptica kreja zakopava žir u zemlju, a detlić ih ostavlja u stablu.

101. Najpoznatija zimska spavalica je medved. On se u jesen dobro udeblja i dobija sloj sala koji će ga grejati cele zime i koji se lagano troši do proleća. Priprema brlog u pećini i već u novembru počinje da drema. Temperatura tela se spusti za 60C i sve funkcije se malo uspore.

102. Mrki medved živi u brdima i planinama Srbije. To je najkrupnija zver kod nas. Vešt je, brzo trči, dobro pliva i lako se penje uz drvo. Hrani se uglavnom šumskim plodovima, obožava med, ali nema ništa protiv ni riba ili neke sitnije životinje. Ima ih svega pedesetak u celoj Srbiji i zaštićena su vrsta. Medvedići se rađaju u brlogu, u toku zimskog sna majke. Kad se rode nisu teži od jabuke.

103. Evropski slepi miš se hrani insektima. U zimskom periodu, insekti spavaju, tako da šišmiš nema šta da jede i zato prespava zimu, i to na dalekom toplom jugu. U toku dubokog sna – hibernacije – temperatura tela se spusti na oko 150C, hranljive materije se crpe iz nakupljenih masnih naslaga i slepi miš izgubi i po jednu petinu svoje težine.

104. Hibernacija je neaktivno stanje životinja tokom zime. Telesna temperatura veoma se smanji, puls se uspori, a disanje vrlo proredi, sve radi uštede energije i preživljavanja do proleća.

105. Estevacija je stanje mirovanja u tropskim uslovima,iz istih razloga kao hibernacija.

106. Žaba gatalinka u Srbiji još uvek uživa, a u zapadnoj Evropi je skoro istrebljena. Leti se sunča po rubovima šuma i močvarnim zemljištima. Kada čujemo njeno kreketanje, možemo biti gotovo sigurni da će skoro pasti kiša. Zimu provodi u zemlji; ispod korena mirno spava sve do aprila.

107. Jež se celo proleće i leto šunja našim livadama, pašnjacima i šumama. U jesen priprema sebi zimski dom. Udubljenje u stablu ili zemlji obloži lišćem, slamom, senom ili mahovinom, i spreman je da se toplo ušuška i provede 3-4 meseca u dubokom zimskom snu.

108. Pufnasti puh, maleni glodar, veličine kućnog miša, stanovnik naših šuma, obožava lešnike i orahe. Zovu ga puh lešnikar ili orašar. Vrlo je spretan i okretan, celo leto se pentra po drveću. Gradi okruglo gnezdo od trave i lišća u dupljama drveta ili u grmlju. Tu će provesti

8

pola godine, od oktobra do aprila, u dubokoj hibernaciji. Za to vreme disanje mu je slabo, otkucaji srca veoma usporeni i potpuno je ukočen, kao da nije živ. Za vreme hibernacije izgubi polovinu svoje težine.

109. Jabuke su simbol mira i lepote u kineskoj kulturi. Hrskanje se čuje zbog sićušnih ćelija ispunjenih vodom, koje eksplodiraju pri svakom grizu.

110. Kokice su postale popularne u 17.veku kada su istraživači otkrili da ih Indijanci jedu.

111. Šargarepe su prvobitno uzgajane kao lek za stomačne probleme i slične bolesti. Danas znamo da šargarepe ne mogu da leče bol u stomaku, ali njihov beta-karotin pomaže u zaštiti vida.

112. Table žitarica – mešavina žitarica, meda, oraha, lešnika i sušenog voća postala je popularna 60-ih godina 20.veka.

113. Perece su verovatno izmislili italijanski monasi kao poslasticu za decu.

114. Nekada se verovalo da jogurt donosi dug život i dobar izgled.

115. Šerpasi su etnička grupa koja uglavnom živi u Nepalu (južna Azija) , na Himalajima. Žive u planinskim selima na visinama preko 4000 metara, bez puteva i automobila. Šerpasi svuda pešače i sve nose na leđima. Njihova vera je tibetanski budizam. Šerpasi veruju u mir, poštovanje svih ljudi i prihvatanje teškoća bez žalbi. Šerpasi kače molitvene zastave da bi poslali molitve zadovoljstva, dugovečnosti i sreće na sve četiri strane sveta.

116. Jakovi su tovarne životinje koje Šerpasi koriste prilikom penjanja na Mont Everest.

117. Nilski konj može da trči brzo kao čovek.

118. Većina ljudi provede pet godina života jedući.

119. Koža zlatne otrovne žabe sadrži dovoljno otrova da ubije i do 100 ljudi.

120. Grad Monovi u Nebraski ima jednog stanovnika.

121. Tvoje oči obrađuju preko 120 miliona delića informacija u sekundi.

122. Island nema samo zemljotrese – ima i ledotrese.

123. Beba bodljikavog praseta zove se bodljikavo prašče.

124. U Sibiru može biti toliko hladno da ti se dah zaledi u vazduhu.

125. Noćne duge zovu se Mesečeve duge.

126. Ako bi se 33 miliona ljudi uhvatilo za ruke, mogli bi, rasporedivši se po Ekvatoru, da obuhvate Zemlju.

127. U tropskim kišnim šumama, biljke rastu toliko gusto da ih opravdano zovemo „zemljina pluća“.

9

128. Tropska kišna šuma pokriva trećinu površine južnoameričkog kontinenta.

129. U tropskim prašumama žive bazilisci, dvometarske morske krave, hoacini, kapucini, anakonde ...

130. Mnoge vrste paprati i egzotičnih orhideja su epifiti. To znači da biljke ne rastu u zemlji, kao što je uobičajeno, već da im kao podloga služe druge biljke.

131. Mogli bismo da se odreknemo upotrebe tvrdog tropskog drveta: ebonovine, tikovine i mahagonija.

132. Uništavanjem tropske kišne šume, menja se i podneblje. Šuma više ne može da upija vlagu, količina kiše menja rečni sistem tako da reke mogu da počnu da poplavljuju. Ako pak kiša više ne pada, dolazi do sušnih perioda. U tim uslovima mogu da se rašire bolesti, kao što su tifus i kolera.

133. Najveća pletena figura – džinovski zec („Haze“ – što na nemačkom znači zec), dugačak preko 45 metara i viši od 6 metara, nalazi se na jednoj planinskoj padini u Italiji.

134. U Holandiji postoji džinovsko vodeno stvorenje – Velika Mama, 230 cm dugačak i 235kg težak som. Ona izmresti oko 1000 beba godišnje.

135. Zemlja se okreće bez prestanka, od zapada ka istoku. Obrne se oko svoje ose za 24 sata. To znači da ima 24 vremenske zone na planeti i čitavih 37 Novih godina između 31. decembra i 1. januara (zato što se negde vremenska razlika računa i na 15 i 30 minuta, a ne na čitav sat). Nova godina prvo stiže na Božićna ostrva, pa Novi Zeland, Australiju, Japan ..., a najkasnije na Havaje, Tahiti i Samou.

136. Kinezi Novu godinu slave 7. februara (2008 = 4706.g.). Jevreji, kao i Kinezi, imaju svoj sistem računanja vremena i Novogodišnja noć u Jerusalimu će se slaviti 29. septembra, a dočekaće se 5769.g.

137. Mačke su mesojedi, međutim, da bi obogatile svoj jelovnik i probavu dovele u red, ponekad vole da prezalogaje neke određene vrste trave i neke mirisne biljke (valerijanu ili timijan). Ima biljaka koje su čak po njima dobile i naziv – mačja ili macina trava, mačja metvica.

138. Kornjače dišu plućima. Dok plivaju, drže glavu izvan vode, a ako rone, moraju s vremena na vreme da izađu na površinu ne bi li udahnule vazduha. Kornjače su na kopnu prilično trapave, a u vodi su mnogo brže i spretnije.

139. Kojoti žive u skoro svakoj državi SAD, osim Havaja, i šetaju po svakom gradu ili blizu njega. Biolozi kažu da će oni tu i ostati. Love hranu između sumraka i svitanja, kada je malo sveta napolju. Preko dana se odmaraju na zavučenim mestima. Parkovi, dvorišta i zelene površine u gradu staništa su za omiljenu hranu kojota: miševe, pacove, kuniće i veverice. Jedu i dosta voća, bobica i skakavaca.

10

140. Čopor kojota je porodica koju čine dva roditelja i njihovi mladunci. Mužjaci kojota, za razliku od pasa, pomažu ženkama da odgajaju štence.

141. Kojot, ili kijot – u različitim delovima SAD, ova reč se izgovara drugačije. Kod njih su oba načina pravilna.

142. Kao i vukovi, kojoti laju, cvile, skiče i zavijaju da bi komunicirali sa članovima porodice i obeležili teritoriju. Gradski kojoti ponekad zavijaju zajedno sa sirenama hitne pomoći i vatrogasaca.

143. Moguće je da u SAD ima i do deset miliona kojota. Kao grabljivci, kojoti imaju svoju ulogu u kontroli populacije glodara i ostalih malih životinja.

144. Kojot može da trči brzinom od 65km/h, da preskače ograde od 180cm i da pliva. U laganom trku prelazi velike razdaljine bez odmora. Veličine je, otprilike, malog namačkog ovčara. Crvenkasti su, žutomrki ili sivi, sa svetlijim krznom na stomaku; sa zlatnožutim očima, trouglastim ušima koje štrče nagore i čupavim repom sa crnim vrhom.

145. Duboko unutar piramide u Peruu, mumija leži skrivena u grobnici punoj zlata. Podzemna odaja je bila tajna skoro 1600 godina. Arheolog koji ju je otkrio, stajao je na svetom mestu, u dvorištu blizu vrha najveće piramide u El Bruhou – ceremonijalnoj lokaciji drevnog naroda Močej. Vladari ove civilizacije, koji su kontrolisali severnu obalu Perua od 100. g.p.n.e. do 800 g.n.e, verovatno su rezervisali ovo mesto za kralja ili velikog ratnika. Nakon nekoliko nedelja pažljivog iskopavanja, naučnici su ugledali jednu od najvećih i najbolje očuvanih mumija na svetu. Dok su odmotavali zamotane slojeve, otkrivale su se stotine dragocenosti, uključujući zlatne minđuše za nos i ogrlice, svetlucave krune i ogromne ratne toljage. Ali kada su arheolozi podigli zlatnu posudu koja je pokrivala lice mumije, naišli su na najveće iznenađenje – mumija nije bila kralj ni ratnik, već mlada žena Močej, i bila je prekrivena misterioznim tetovažama. Njena dobro zapečaćena grobnica očuvala je stotine drevnih predmeta – čak i njene haljine i kosu upletenu u kike. Sa crtežima zmija, paukova, kraba i izmišljenih životinja koje gmižu po njenim rukama, nogama i stopalima, ona ima više tetovaža od bilo koje druge poznate mumije Močeja. Iako su najmoćnije muške vođe sahranjivane sa jednim ili dva koplja za bacanje, ova žena-mumija je sahranjena sa 23 koplja.

146. Beogradska mumija – veliki srpski dobrotvor, plemić hadži Pavle Riđički kupio je mumiju februara 1888.g. u Luksoru. Organizovao je i platio njeno prenošenje u Beograd, ,pa se mumija u julu iste godine našla u Narodnom muzeju, gde je u avgustu već bila i izložena posetiocima. Tokom vremena, mumija je više puta premeštana sa mesta na mesto i bila daleko od očiju javnosti. Kada se 1989.g. došlo na ideju da Narodni muzej ustupi mumiju, radi istraživanja, Katedri za arheologiju Filizofskog fakulteta u Beogradu, i kada je ona oktobra 1992.g. preneta u Arheološku zbirku Filozofskog fakulteta, u njenom kovčegu su pronađene čak i krhotine stakla, dinar iz 1952, ruski novčić – kopejka iz 1972, par starih muzejskih ulaznica ... Tim stručnjaka, kojim je rukovodio docent Branislav Anđelković, započeo je 1993.g. obimna istraživanja. Ustanovljeno je da je reč o muškarcu visokom oko 165 cm, dok je sam kovčeg dug 182,5 cm, izrađen od tamarisovog drveta, oslikan plavom, zelenom, žutom, crvenom, crnom i belom bojom, s tim da su neki delovi pozlaćeni. Pod mumijinom rukom (sa

11

pozlaćenim noktima) otkriven je dragoceni papirus ispisan egipatskim hijeroglifima, sa veoma retkim tekstom o vraćanju u život, kakav je nađen kod još svega dvadesetak mumija u svetu. Pronađen je još jedan, manji list papirusa i nakit od zlata, poludragog kamenja i fajansa, kao i amajlija koja treba da štiti vlasnika od nesreće, kletvi i urokljivih pogleda. Mumija je stara oko 2300 godina. Potiče iz Akhmima, grada pokraj Nila, 200 km nizvodno od Luksora ili oko 400 km uzvodno od Kaira. Zove se Nesmin, a bio je sveštenik, zadužen za izgled odeće i odevanje statue u hramu staroegipatskog boga plodnosti Mina. Nasmin je živeo u doba vladavine dinastije Ptolomeja, posle čuvenih osvajačkih pohoda velikog vojskovođe Aleksandra Makedonskog (Aleksandra Velikog). U to vreme je sagrađena i velelepna Aleksandrijska biblioteka.

147. Atina – jedna je od najvećih starogrčkih bogova. Živela je na planini Olimp. Bila je razumna i nepobediva. Grčki junaci su je u teškim trenucima zvali u pomoć, a pomagala je samo hrabrima i mudrima. Najpoznatija je kao boginja mudrosti i učenosti. Zbog toga su je često predstavljali sa sovom na ramenu (sovi su stari Grci pripisivali mudrost). Po njoj se zove današnja grčka prestonica – Atina (Atena). Tom gradu, koji je štitila u ratnim vihorima, poklonila je maslinu. Bila je zaštitnica i muza muških profesija, na primer: majstora, zanatlija, arhitekta, zatim hramova, kao i ženskih veština, npr. tkanja, čime se i sama odlikovala. Jedna priča kaže da se žena po imenu Arahne hvalila kako tka lepše od boginje, i izazvala ju je na takmičenje u tkanju. Arahne je izgubila, a boginja ju je pretvorila u pauka i osudila je na večno tkanje.

148. Veliki koralni greben u Australiji je najveća živa tvorevina na Zemlji.

149. Tigrove šare se razlikuju na levoj i desnoj strani njegovog tela.

150. Meduze mogu da ožare čak i mrtve.

151. Bubašvaba može nedeljama da živi bez glave.

152. Mačke ne osećaju ukus slatkiša.

153. So se nakad koristila kao novac.

154. Novorođeni delfini spavaju samo po nekoliko sekundi.

155. Džinovski mravojedi mogu da pojedu više od 30 hiljada insekata na dan.

156. Neki roboti mogu da prepoznaju različite sireve.

157. Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki. Mahuna je dugačak plod u kojem se nalaze semena. Zrna pasulja ima raznih boja i veličina i neutralnog su ukusa. Jedu se kuvana, pržena, pečena, sušena ili sveže isklijala. Postoji oko 250 vrsta pasulja. Pored pasulja, grašak, sočivo, soja, boranija i bob prehranjuju polovinu stanovnika naše planete. Pasulj je bogat gvožđem, fosforom i kalijumom. Ko ne voli da jede meso, može sve potrebne belančevine naći u kombinaciji mahunarki i žitarica. Mahuna je veoma lekovita. I cvet, koji liči na leptira (pa se cela porodica naziva leptirnjače), ima lekovito dejstvo.

12

158. Mutualizam – dve vrste koje žive jedna na (u) drugoj i imaju obostranu korist. Npr. bakterija rizobijum se useli u koren pasulja i tu stvori male loptice – nodule. Uzima iz vazduha azot i daje ga pasulju, a ovaj bakteriji podari neophodnu energiju i organske kiseline.

159. Nekada davno pasulj se rodio u Peruu, ali se danas nalazi u tradicionalnim kuhinjama celog sveta.

160. Meksikanci vole crveni pasulj sa pirinčem u kukuruznoj palačinki – burito tortilja.

161. Na Kubi se jede crni pasulj sa belim pirinčem – kongri.

162. U Indiji kuvaju pirinač u kokosovoj vodi i jedu ga sa pasuljem.

163. U Portugaliji se zimi jede „supa sa kamenčićima“ – zrna pasulja, krompir, kelj, praziluk, šargarepa i repa u istom loncu.

164. Italijani vole supu od pasiranog belog pasulja, sa spanaćem, parmezanom, ruzmarinom i žalfijom.

165. Najpoznatije sorte u Srbiji su galeb, biser, zlatko, panonski tetovac ... To su beli, smeđi i šareni pasulj, a spremaju se sa crnim lukom, mlevenom paprikom, paradajzom i crnim biberom.

166. Najmanji konj na svetu (44,5 cm) se zove Palčica, i ona je jedva malo viša od koker španijela (rasa psa). Iako pripada rasi minijaturnih konjića, Palčica je, kao genetski patuljak, oko 30 cm niža od ostalih konjića sa kojima živi, i oko 420 kg lakša od konja prosečne veličine. Palčica se druži sa većim životinjama, ponekad im čak i naređuje, ali spava sama u kućici za pse.

167. U akvarijumu „Klirvoter Marin“ na floridi (SAD) živi delfinica Zima, koju su ribari našli toliko zapetljanu u zamku da je izgubila rep. Bez repa delfini ne mogu da pobegnu od grabljivaca i da izađu iz vode da bi udahnuli. Ipak, Zima je izmislila nov način plivanja: gibajući se s leva nadesno poput ajkule, umesto gore-dole kao ostali delfini.

168. Jež može da ima do 7000 bodlji, zavisno od svoje veličine i vrste. Bodlje ima samo po leđima, a bokovi i trbuh su pokriveni mekom dlakom. Na oba boka ima poseban mišić koji se u slučaju opasnosti zgrči, usled čega se jež savije u klupko, naježi bodlje i sakrije meki deo svog tela.

169. Iako spada u zveri, lisica nije tako velika i snažna i zato u lovu, umesto mišića, radije upotrebljava mozak (zato se kaže da je lisica lukava).

170. RoamEO sistem lociranja služi za lociranje kućnog ljubimca – psa. Sastoji se od pseće ogrlice i ručnog prijemnika. Koristeći tehnologiju globalnog pozicionog sistema (GPS), sateliti u Zemljinoj orbiti, pomoću specijalne ogrlice, prate tačnu lokaciju psa. Svake tri sekunde, ogrlica odašilja svoj položaj ka prijemniku.

171. U Egiptu su se psi smatrali za svete životinje.

13

172. WWF – Svetski fond za očuvanje prirode

173. Svetska populacija snežnih leoparda u njihovim prirodnim staništima – visokim planinama centralne Azije – pala je na 4500-7000. Ljudi ih love zbog njihovog predivnog debelog krzna (skoro 12 cm na stomaku), a ove divlje mačke su, zbog lovaca, ostale i bez značajnog dela svog prirodnog plena kao što su divlje planinske koze i ovce.

174. U šumama jugoistočne Azije živi dimni leopard, koji je takođe ugrožena vrtsa. Među svim mačkama on ima najveće očnjake u odnosu na veličinu tela.

175. Većina oblasti u Africi i Aziji je dom leoparda. On nije ugrožena vrsta. Najteži je (80kg) i najviši (75 cm u visini ramena).

176. Beogradski zoološki vrt nalazi se na padinama Kalemegdana, dragocenog istorijskog spomenika i poznatog parkovskog šetališta u Beogradu. Osnovan je 12. jula 1936.g. U Beo-zoo-vrtu ima i interesantnih primeraka biljaka kao što su Pančićeva omorika, ginko biloba, kanadska sekvoja, paulovnija ... Pre desetak godina, ovom mestu, za koje važi slogan „Bekstvo iz grada u centar grada“, pridodat je i popularan naziv Vrt dobre nade. Direktor Vrta, još od 1986.g. je Vuk Bojović.

177. Čuveni voskovođa Hanibal imao je gavrana koji govori.

178. Najpoznatiji stanovnik Beo-zoo-vrta bio je i ostao šimpanza Sami, kojem je podignut i spomenik. Još jednom stanovniku Vrta je podignut spomenik. Pre više od 20 godina, ženka jaguara napala je noćnog čuvara. Odbranila ga je keruša Gabi, ženka nemačkog ovčara, koja je potom proglašena za heroja. Na spomeniku podignutom u njenu čast piše: „Njeno srce je bilo jače od jaguara“.

179. Najstariji stanovnik Beo-zoo-vrta je aligator Muja, za kog se pretpostavlja i da je najstariji aligator na svetu. U Vrt je dospeo u septembru 1937.g, a pošto je u to vreme već bio odrastao, jasno je da ima više od 70 godina.

180. Biljke koje žive na drugim biljkama, ne čineći im ni štetu ni korist, nazivaju se epifite.

181. Božićni kaktus se kod nas može nabaviti u saksijama, a u prirodi raste u Brazilu na oko 1500 m nadmorske visine, kao epifita na drveću.

182. Iz porodice bromelija ima mnogo vrsta koje žive na tlu tropskih šuma, ali većina je nastanila raskošne tropske krošnje. Izgledaju kao mali čupavi žbunovi, čvrstih listova punih vode. Rado su viđen gost na svakom tropskom drvetu. Tu se našla i najmanja bromelija zvana „španska mahovina“ (iako uopšte nije mahovina). Obično obrasta „svoje“ drvo kao sivkasta gusta kosa, i ume da upija vodu iz vlažnog vazduha. Na istom drvetu često ima mnogo vrsta epifita. Zajedno se nalaze i paprati i mahovine i bromelije i orhideje. Niko nikom ne remeti mir, za svakog ima mesta. Mnoge ove biljke pružaju skrovište ili su postale dom raznim insektima i malenim žabama. Paprat asplenijum zove se „ptičje gnezdo“.

183. Fosili bromelija pronađeni su na južnoameričkom kontinentu. Stari narodi su ih koristili kao hranu, u ceremonijama, kao lek za razne bolesti i iz njih su dobijali vlakna. I danas

14

se među domorocima upotrebljavaju u iste svrhe. Evropljani ih uglavnom koriste kao dekorativne biljke. Ananas je najpoznatija bromelija, ali nije epifita – raste na zemlji i daje veoma ukusan plod.

184. U Meksiku, ispod prašnjave pustinje, postoji Pećina kristala. Ogromni kristali prekrivaju unutrašnjost pećine. Svetlucavi su. Neki se uzdižu sa tla, drugi štrče iz zidova pod čudnim uglovima, a ostali vise sa plafona. Mnogi od ovih kristala dugački su kao bandera. Nekada davno, vrela voda je poplavila pećinu. Ta voda je bila puna rastvorenih minerala koji su vremenom počeli da na zidovima, plafonu i podu pećine formiraju kristale. Stvorili su ih atomi rastvorenih minerala. Veličina i oblik kristala zavise od vrste atoma koja ih sačinjava, brzine kojom se kristal formira i od raspoloživog prostora. Svaka grupa atoma se vezuje na poseban način i zato imamo kristale oblika piramide, pravougaonika, stubova i dr. Za stvaranje kristala u meksičkoj pećini kristala bile su potrebne stotine hiljada godina.

185. Boja kristala zavisi od načina na koji svetlo prolazi kroz njega. Ponekad se strani atomi, koji ne pripadaju kristalu, slučajno nađu zarobljeni u njegovoj unutrašnjosti. Dok kristal raste, ti atomi mogu da mu promene boju. Većina ljudi misli da su dijamanti bezbojni. Mnogi i jesu. Ipak, oni mogu biti i plavi, žuti, pa čak i roze. Sve zavisi od vrste stranih atoma u kristalu.

186. Neki kristali, kao što je kvarc, stvaraju stubiće sa šest stranica.

187. Rubini variraju od bledoroze do jarkocrvene boje. Rubine stvara mineral hromijum. Isti mineral takođe stvara i safire.

188. Topaz je obično narandžast ili žut. Može biti i zelen, plav ili bezbojan.

189. Smaragdi su jarkozeleni. Kolumbija je vodeći proizvođač smaragda visokog kvaliteta.

190. Brilijantno obojeni kristali su popularni u upotrebi među juvelirima, ali prvo moraju proći nekoliko koraka. Kada se kristal iseče i ispolira, on se naziva dragulj. Ne mogu se svi kristali iseći u dragulje. Mnogi nisu dovoljno veliki ili lepi. Samo oko 15-20 tipova kristala minerala se seče u dragulje.

191. Tamnoplavi dijamant nazvan „Houp“ je načuveniji dragulj na svetu. Veličine je otprilike kao loptica za golf. Stvoren je pod zemljom pre milijardu godina. Vulkan ga je izbacio na površinu. U XVII veku pronašli su ga rudari u Indiji. Tokom svog života, dijamant je promenio mnogo vlasnika. Posedovali su ga kraljevi i kraljice, lopovi su ga krali, prelazio je okeane, putovao je preko ogromnih prostranstava ... Dijamant se konačno skrasio na izložbi u muzeju „Smitsonijan“ u Vašingtonu. Danas tamo odlaze milioni ljudi sa svih krajeva sveta da bi tek bacili pogled na njega.

192. U avgustu 2007. godine, u Australiji su pronađeni dijamanti stariji preko četiri milijarde godina (skoro koliko i sama Zemlja).

15

193. Mijanmar (nekadašnja Burma) čuven je po proizvodnji prelepih crvenih rubina. U Kolumbiji se vade lepi smaragdi. U državi Arkanzas (SAD) od 1972.g. do danas pronađeno je preko 20 hiljada dijamanata.

194. Granati dolaze u čitavom spektru boja. Ljudi su mislili da ih granati štite od otrova i da rasteruje ružne snove.

195. Ljubičasta boja ametista dolazi od gvožđa u kristalima.

196. Akvamarin je plavozeleni dragulj. Njegovo ime znači „more“. Ljudi su verovali da ovaj dragulj štiti mornare i garantuje im bezbedno putovanje.

197. Dijamant je najčvršći prirodni materijal na Zemlji. Samo dijamant može da seče drugi dijamant. Nekada davno, ljudi su verovali da su dijamanti stvoreni od munja.

198. Legenda kaže da smaragdi daju svojim vlasnicima večnu mladost. Ljudi su takođe verovali da smaragdi mogu da zaustave krvarenje, leče groznice i pomognu u proricanju budućnosti.

199. Biseri su jedini dragulj koji proizvode životinje. Oni rastu u ostrigama i još nekim ljuskarima. Nekada davno, postojao je zakon da samo bogati mogu da nose bisere.

200. Jedan mit kaže da rubini sadrže iskru života. Ljudi su takođe verovali da rubini garantuju vlasniku dobro zdravlje, mudrost, bogatstvo i uspeh u ljubavi.

201. Vulkani izbacuju kristale peridota na površinu Zemlje. Zbog toga su starosedeoci Havaja verovali da su peridoti suze Pele, boginje vatre.

202. U srednjem veku ljudi su nosili safire da bi se zaštitili od nevolje. Takođe su verovali da džinovski plavi safir drži Zemlju.

203. U srednjem veku ljudi su smatrali da razne boje u opalu predstavljaju specijalne moći svih ostalih dragulja zajedno.

204. Topaz je često jarkonarandžast. Zbog toga su drevni Egipćani verovali da je topaz svoju boju dobio od Ra, boga sunca. Verovali su i da ih topaz štiti od nevolja.

205. Mnogi Indijanci, starosedeoci Amerike, nekada su verovali da tirkiz ima moć da prizove kišu. Takođe su verovali da im pomaže da savršeno ciljaju kada love hranu.

206. Atom – sićušna čestica

207. Kristal – čvrst materijal sa atomskom strukturom koja se ponavlja

208. Dragulj – kristal koji je isečen i ispoliran

209. Mineral – neživi materijal koji se nalazi u prirodi

210. Divlje patuljaste šimpanze žive samo u Africi, u Demokratskoj Republici Kongo. One se igraju i sa drugim vrstama majmuna.

16

211. Rasa buldoga je zamalo nestala oko 1830. godine.

212. U SAD-u prase počnu da zovu svinja kada premaši 80 kg. U Velikoj Britaniji ono je zauvek – prase! Divlje svinje je, verovatno, u Ameriku doneo Kristofer Kolumbo.

213. Bljuzgavica je naziv za sneg pomešan sa prljavštinom.

214. Pedeset centimetara snega jednako je otprilike dva i po centimetra vode.

215. Najviši Sneško Belić ikada napravljen bio je viši od desetospratnice.

216. Neke lavine mogu da se kreću i brže od 160km/h.

217. Skoro 90% snega je vazduh.

218. Pahuljice su sve sitnije što je temperatura niža.

219. Ime HIMALAJI znači „kuća od snega“.

220. Kada je imao 17 godina, Tajler Lajson je otkrio mumificiranog dinosaurusa – hadrosaurusa, koji je živeo pre otprilike 65 miliona godina. Mumija hadrosaurusa, duga čak 6 metara i teška 3 tone, iskopana je na severu američke savezne države Dakota (po tome je i nazvan - Dakota). Koža dinosaurusa je bila neverovatno dobro očuvana.

221. U divljini opstanak zavisi od prilagođenosti. To je deo tela ili ponašanje koje omogućava životinji da preživi. Veliki kljunovi, plava stopala, dugački jezici i lude boje – sve su to razni načini prilagođavanja, kao i trčanje, skakanje i letenje.

222. Kljunorožac – ptica neverovatnog izgleda, živi u Africi i Aziji. Izgleda kao da nosi kacigu; to je kresta (deo koji štrči iz glave) sačinjena od materijala po imenu keratin (koja čini i nokte). Jede smokve i drugo ukusno voće, ali i insekte, guštere, zmije i druge životinje.

223. Kameleoni uglavnom jedu insekte. Ipak, neki prezalogaje i po neku pticu i guštera. Da bi uhvatio plen, kameleon čeka i posmatra. Kada ugleda nešto, kameleonov jezik, koji može biti duži od celog tela, izleće i hvata plen. Na kraju jezika nalazi se mala lepljiva kesica. Ona se obmotava oko plena, a zatim uvlači nesrećnu životinju u usta. Jezik kameleona može da pogodi plen u jednoj šesnaestini sekunde. Kameleon može da pokreće svako oko posebno. Može da gleda nazad i napred u isto vreme. Poznat je i po promeni boje kože.

224. Majmun mandril živi u kišnim šumama zapadne Afrike. Nos mužjaka je jarkocrven, a obrazi svetloplavi. Ženke mandrila vole te boje, one biraju mužjaka sa najjače obojenim licem.

225. Mužjaci mandarinske ribe takođe koriste boje kako bi pridobili partnerke. One žive u Tihom okeanu. Imaju plave, zelene, narandžaste i žute delove. Mužjaci pokazuju svoje boje plivajući oko ženki. One onda biraju mužjake koji su ostavili najveći utisak svojim bojama.

17

226. Prugasti tvor je crne boje sa belim prugama na leđima. Jede insekte, male sisare, ptice i žabe. Kada je u nevolji, prugasti tvor stvara užasan smrad. Životinje mogu to da osete na velikim udaljenostima.

227. Aksolotl je vrsta daždevnjaka, živi u vodi, ima škrge koje mu pomažu da diše pod vodom. Većina daždevnjaka ipak odraste, izrastu im pluća i presele se na kopno. Aksolotl nikada ne odraste. (Neotenija – pojava da se nikad ne odraste.)

228. Bodljikavo prase ima oštre bodlje koje štrče iz tela i drže podalje neprijatelje. Slično se brani i bodljikava riba. Ona nije najbrži plivač, pa kad se grabljivac približi, ona guta vodu, naduva se kao balon, a oštre bodlje štrče. Pangolin izgleda kao šišarka sa svojom malom glavom, nogama i repom. Superoštra krljušt prekriva telo i deluje kao oklop. Kada se neprijatelj približi, pangolin se sklupča u loptu.

229. Paleontologija – nauka o izumrlim bićima.

230. Pangea – jedinstven superkontinent iz kojeg su nastali danas poznati kontinenti.

231. Pantalasik – superokean.

232. Haterije su jedini gmizavci koji žive na našoj planeti više od dvesta miliona godina. Živele su kad i dinosaurusi i od tada se ništa nisu promenile. Žive samo na malim udaljenim ostrvima kod Novog Zelanda, gde nema pacova koji bi ih pojeli. Uglavnom noću love svoj obrok – razni paukovi, cvrčci i gliste. Veoma sporo rastu i skroz retko dišu. Kad se odmaraju, za jedan sat mogu da udahnu samo jedanput. Duge su oko 80 cm. Na vrhu velike glave imaju „treće oko“. Nemaju bubnu opnu ni spoljašnje uho, ali dobro čuju. U gornjoj vilici imaju dva reda zuba. Imaju bodljikavu krestu i najnižu temperaturu tela od svih gmizavaca. Žive i duže od 100 godina.

233. U mitologiji Maora, naroda Novog Zelanda, haterija je bog smrti i zla.

234. Tokom vladavine dinosaurusa, prosečna temperatura na Zemlji bila je visoka. Na polovima skoro da nije bilo leda. Brojne su bile šume četinara sa cikasima. Cikas i ginko su bile prve biljke sa semenom na Zemlji i to golosemenice, poput četinara. Cikas liči na palmu, zato se tako i zove – na grčkom kykas znači palma. Cikasi žive na našoj planeti više od 200 miliona godina. Njihova stabla su dvodoma, znači postoje muški (imaju džinovsku polenovu kupu) i ženski (seme se nalazi sa donje strane posebnih listova) cikasi. Danas žive uglavnom u tropskim priobalnim predelima. Odgovara im peščana podloga, ali ih ima i na strmim stenama.

235. Groblje dinosaurusa – današnja pustinja Gobi u Kini (triceratops po imenu Guanlong – zmaj sa krestom).

236. PROČITATI O DINOSAURIMA U 36. BROJU (FEBRUAR 2008)!!!

237. PROČITATI O ASTEROIDIMA U 36. BROJU (FEBRUAR 2008)!!!

18

238. Skoro 10 hiljada tona svemirskog kamenja dnevno padne na našu planetu. Najveći prave ogromne kratere kao što je Berindžerov krater meteora u Arizoni (SAD).

239. Pojas asteroida – oblast između Marsa i Jupitera.

240. Erozija – postepeno izjednačavanje tla.

241. NASA – Nacionalna aeronautička svemirska administracija (u SAD-u).

242. Iako bebe plavih kitova ne rastu tako brzo, one, teške skoro 3 tone po rođenju, dobijaju i do 90 kg dnevno tokom prvih sedam do devet meseci. One piju između 200 i 400 litara masnog mleka dnevno.

243. Kada je izaziva veća ajkula, siva koralna ajkula se savije, spusti svoj rep i peraja i naglašeno se giba sa strane na stranu dok pliva napred.

244. Orke (poznate i kao kitovi ubice), kao i delfini, sporazumevaju se pomoću dodira, kao i kliktanja, zvižduka i zova. Svaka porodica orka ima svoj jedinstvem zov i pod vodom se može čuti na daljini od 16 km.

245. Konji se mere u šakama, ne u centimetrima. Prosečni odrasli konj je visok 15 šaka.

246. Ubod carskog škorpiona obično nije bolniji od uboda pčele.

247. Slonovske kljove su u stvari dugi zubi koji služe za kopanje i borbu.

248. Sunce je 400 puta veće od Meseca.

249. Jedna od najvećih zgrada na svetu stoji na seizmološkoj liniji na Tajvanu. Moguće je da je njena težina izazvala nekoliko zemljotresa.

250. Neki slepi miševi su toliko mali da bi se mogli poslati poštom i to za samo jednu markicu.

251. Na Dan mrmota (2. februar) čuveni mrmot Panksatoni Fil vidi svoju senku u 86% slučajeva.

252. Neki pacovi mogu da prežive bez vode duže od kamila.

253. Dlake rastu svuda po tvojoj koži osim na usnama, dlanovima i tabanima.

254. Grupa plavih kreja zove se družina.

255. Drevni Egipćani su verovali da misli dolaze iz srca, a ne iz mozga.

256. U engleskom jeziku postoji više od 250.000 reči.

257. Gorile podriguju kada su srećne.

258. Aligatori mogu da dožive starost od 80 godina.

19

259. Neki puževi imaju čak 15.000 zuba.

260. Životinje koje ležu jaja nemaju pupak.

261. Žabe na toplom krekeću brže nego na hladnom.

262. Kikiriki ne spada u koštunjavo voće.

263. Zemlja se svakog veka okreće za 1,5 milisekundi sporije.

264. Rusija je udaljena svega tri kilometra od Aljaske (SAD).

265. Rep psa i mačke ima puno uloga. Obe životinje koriste ga u komunikaciji. Rep takođe pomaže životinji u balansiranju težine.

266. Morski prasići su u stvari bliski rođaci pacova i ostalih glodara. Kada su Evropljani u 16.veku prvi put videli te južnoameričke krznene loptice, nazvali su ove glodare po životinjama sa svojih farmi na koje su im ličile. Jedna od teorija kaže da su nazvani morski prasići zato što su ih u Evropu doneli mornari.

267. Orke koje žive uz obale kanadskog ostrva Vankuver imaju neobičan običaj. Mužjaci ostaju uz svoje majke čitav život. Tako često biva da, kada majke umru, umiru i njihovi sinovi, osim ako nemaju tetku ili sestru sa kojom će da žive.

268. Holandske vetrenjače su bile inspiracija za džinovsku lampu na vetar, višu od čoveka, sa propelerom koji se vrti na vetru. Obrtanje stvara elektricitet koji se skladišti u bateriju, a ona dalje napaja lampu. Posle vetrovitog dana, baterija je potpuno puna i, ako se koristi 4 sata dnevno, trajaće otprilike nedelju dana.

269. UBC supervozilo može da pređe 5060 km sa 4 litra benzina. Većina automobila 4 litra potroši za 25-70 km, ali ovo vozilo je superlagano i aerodinamično, tj.dizajnirano tako da smanji otpor vazduha. Efikasno korišćenje goriva dobro je za planetu, pošto su količine goriva ograničene. Supervozilo je visoko 90 cm, ide na tri točka i ima jedno sedište. U njega se ne ulazi na vrata, već treba pomeriti krov. Vozač leži i upravlja pomoću ručica volana, a ručicu gasa koristi za ubrzavanje.

270. Jaguar – dužina: od 120 do 180 cm, težina: od 45 do 110 kg, dom: teritorija mužjaka jaguara može biti i do 1300 kvadratnih kilometara; žive u Južnoj i srednjoj Americi (Meksiko).

271. Veći deo površine Zemlje pokrivaju 4 okeana. To su, od najvećeg ka najmanjem: Tihi okean, Atlantski okean, Indijski okean i Arktički okean. Sva 4 okeana su povezana. Oni pokrivaju 7/10 planete Zemlje.

272. Tihi okean je veći od ukupnog kopna na našoj planeti.

273. Indijski okean je najtopliji od svih okeana. Javanski rov u istočnom Indijskom okeanu je mesto mnogih silovitih zemljotresa.

20

274. Arktički okean je najmanji. Led ga pokriva veći deo godine. Ipak, kako se Zemlja zagreva, led se u proleće topi sve ranije, a ledi u jesen sve kasnije.

275. Atlantik je drugi po veličini. Podvodni planinski venac, Srednjeatlantski greben, deli dno okeana napola.

276. Ribe i ostala morska stvorenja žive svuda širom okeana. Ajkule i raže žive blizu površine. Kitovi i džinovske lignje žive u dubljim vodama. Ribe pecači žive u najvećim dubinama. Blizu ekvatora, raznobojni koralni grebeni uzdižu se sa dna okeana.

277. Naučnici su nedavno otkrili 20 hiljada vrsta bakterija u jednoj litri morske vode.

278. Sve sićušne biljke i životinje u moru zovu se planktoni. Zbog svoje veličine, ova sićušna stvorenja su pri dnu lanca ishrane. Džinovska kit-ajkula se gosti ovim životinjama. Ona srče puna usta vode, zatim izbaci vodu kroz škrge i , dok voda izlazi kroz škrge, ajkula proguta sitne životinje. Za životinje koje se hrane na ovaj način kažemo da se hrane filtriranjem (odvajanjem hrane od vode).

279. Automobili i fabrike stvaraju gas ugljen-dioksid. Veći deo ovog gasa se penje u Zemljinu atmosferu. Tamo se ponaša kao pokrivač, zarobljava Sunčevu toplotu i izaziva globalno zagrevanje. Globalno zagrevanje je sveukupni porast temperature na Zemlji. Ovaj gas takođe uzrokuje probleme u morskoj vodi. Okean upija oko trećine ugljen-dioksida koji se oslobađa u atmosferu. Kada se pomeša sa vodom, ugljen-dioksid stvara kiselinu. Ta kiselina otežava životinjama da izgrade oklope i kosture (posebno najmanja morska stvorenja). Mali puževi i ostala stvorenja koja nose oklope neće biti u stanju da prežive, a to će značiti manje hrane za životinje koje se njima hrane, a samim tim bi mogle da umru od gladi.

280. Lanac ishrane – niz biljaka i životinja koje jedu jedna drugu

281. Morska mikrofauna – sićušna morska stvorenja

282. Stanište – mesto u prirodi gde žive biljke i životinje

283. Kralj začina – biber. Jedan od najstarijih začina koji se koristi u ishrani. U Indiji, odakle potiče, postoje zapisi o njemu u svetim spisima – vedama – starim više od 6000 godina. Ime mu potiče iz sanskrita, najstarijeg jezika koji je i danas u upotrebi: pipali. Stari Grci su ga zvali peperi, Rimljani piper, Turci kažu biber, Hrvati papar itd. Biber je nekad imao ulogu novca i bio je uzrok ratnih sukoba u 17. i 18. veku. Biber raste kao loza, trajna je biljka, sjajnih tamnozelenih listova u obliku srca. Cvetići su mali, beli, u klasovima. Iz njih izbijaju plodovi crvene boje i opojnog mirisa, kao male nabrane kuglice. (Postoji izreka: Zabiberiti nekome čorbu.)

284. Voda je osnovni sastojak svakog živog stvora. Neke vrste su skoro skroz „vodene“ – krastavac, lubenica ili meduza imaju oko 90% vode u svom telu. Čovek nešto manje (oko70%), i svaki dan mora uneti najmanje dve litre vode u svoj organizam da bi bio zdrav.

285. Naša planeta ima nadimak Plava planeta, zato što je prekrivena vodom. Od sve te ogromne količine, slatku vodu koja je neophodna ljudima i većini životinja i biljaka predstavlja

21

samo maleni deo, i taj maleni deo je sve više zagađen. Ujedinjene nacije su proglasile 22. mart za Svetski da voda, još 1993. Broj stanovnika naše planete se ubrzano uvećava, potrebe za vodom rastu, a količina čiste, zdrave vode je sve manja.

286. Da bi pobegao od grabljivaca, bazilisk gušter trči preko površine vode i ne tone.

287. Naučnici su napravili robote u stotinak raznih oblika, a svaki oblik ima određene prednosti.

288. Havaji (50. država SAD-a) – lokacija: Tihi okean, čine ih 8 glavnih i više od stotinu manjih ostrva; populacija (broj stanovnika): 1,3 miliona; službeni jezik: engleski i havajski. Havaji su poznati kao Aloha država. Aloha ima puno značenja, kao što su zdravo, zbogom i volim te.

289. Ples koji zovu HULA započeo je kao način pričanja priča.

290. Luau je havajska gozba koja okuplja ljude u poštovanju i prijateljstvu.

291. Havajska mitologija kaže da boginja Pele živi unutar vulkana Kilauea i izaziva erupcije kada je besna.

292. Na Havajima surferi hvataju talase visoke kao trospratna zgarada. Neke od prvih daski za surf bile su teške skoro 50 kg.

293. Tarsijer ili avetnjak, najmanji među primatima, živi u krošnjama drveća tropskih šuma i ponegde u Indoneziji, pre svega na severu ostrva Sulavesi. Živi kao samotnjak ili boravi u manjim grupama. On svoje velike oči u očnim dupljama ne može da pomera, ali ima izuzetno pokretljiv vrat, tako da može da okrene glavu i za 180 stepeni i vidi šta mu se događa iza leđa. Noćni je lovac, a hrani se insektima. Ugrožena je vrsta.

294. Odonatolog – naučnik koji proučava vilinske konjice. Postoji oko 5500 vrsta vilinskih konjica u raznim veličinama. Najmanji je veličine kao nokat na palcu, a najveći bi nam prekrio celo lice. U kišnim šumama Australije živi najteži v. konjic – džinovski cvetnorepi (svega nekoliko ljudi ga je do sada videlo). V. konjici su mesojedi. (OPŠIRNIJE U APRILSKOM BROJU!!! 14. strana)

295. Polarni medvedi žive samo na Arktiku i Podarktiku. Ti medvedi zvise od leda – koriste ga kao platforme za lov na foke daleko na moru. Bez voda pokrivenih ledom polarni medvedi ne bi mogli da prežive. Neki naučnici procenjuju da će veliki deo Arktika u leto 2100. godine biti bez leda.

296. Promena klime – dugoročna promena širom sveta u temperaturi, količini kiše, snega, magle, mraza, grada, vetra i oluja. Postepeno otopljavanje i rashlađivanje klime na Zemlji bio je prirodan proces tokom njene istorije.

297. Fosilna goriva – ugalj, nafta i prirodni gas koje sagorevamo da bismo dobili toplotu ili energiju.

22

298. Ugljen-dioksid (CO2) – svaki put kad izdahneš, ti oslobađaš gas CO2. Kada se pale šume ili prilikom korišćenja fosilnih goriva, u atmosferu se oslobađa ugljenik (C) i reaguje sa kiseonikom (O) stvarajući CO2. Mnogo CO2 u vazduhu je loše. Drveće i druge biljke filtriraju CO2, pa uništavanje biljnog sveta smanjuje ovaj prirodni proces filtracije.

299. Globalno zagrevanje – povećanje prosečne temperature površine Zemlje. Povećanje CO2 i ostalih gasova – kao što je metan – jeste glavni uzrok ovog zagrevanja. Do 2100.g.temperatura na Zemlji mogla bi da se popne za nekoliko stepeni, usled čega će se glečeri topiti, vlažna staništa sušiti i nivo mora podići.

300. Ugljenični otisak – količina CO2 koja je rezultat tvoje dnevne potrošnje energije i sirovina.

301. O globalnom zagrevanju OPŠIRNIJE U APRILSKOM BROJU!!! 20-27. Strane

302. Obnovljiva sirovina – prirodna sirovina koja se može potrošiti, kao što je vetar, kiša, Sunčeva svetlost, vazduh i voda. Životinje i biljke se takođe smatraju obnovljivim sirovinama pošto se razmnožavaju. Primer neobnovljive sirovine su fosilna goriva.

303. Biorazgradivo – nešto što se može razgraditi prirodno i bezbedno i ponovo je upotrebivo u životnoj sredini. Primeri za to su ostaci hrane i papir.

304. Održivo – obezbeđene potrebe društva za sirovinama (hrana, voda, čist vazduh i mesto za život) bez uništavanja ili ograničavanja sirovina budućim generacijama.

305. Kompost – je zdravo organsko đubrivo, bogato hranljivim materijama koje su veoma važne za rast biljaka. Kompost je hrana za biljke, ne zagađuje prirodu kao veštačko ili mineralno đubrivo i svako ga može sam napraviti.

306. Kompostirati – znači praviti kompot od ostataka voća, povrća i suvog lišća. Komposter je posuda u kojoj se kompostira.

307. Jedna od najčistijih reka u Evropi, reka Gradac kod Valjeva, zaštićena planinama Povlen i Maljen, pruža utočište vidrama, naviklim da žive u čistoj vodi. Vidra je najbolji plivač od svih kopnenih zverki. Roni i može veoma dugo da ostane pod vodom. Jede ribe, žabe, rakove, školjke i ptice.

308. Ekološki – sve što pomaže, ne uništava životnu sredinu.

309. Tropsko ostrvo Belize – morske krave i delfini.

310. Japan – ugroženi plavi Reverdinovi leptiri u podnožju planine Fudži.

311. Bahami u Atlantiku – koralni grebeni, tropske ribe (ribe papagaji, barakude ...).

312. Indija – tigrovi u nacionalnom parku Rantambor, leopardi i krokodili.

313. Švedska – irvasi na Arktiku koje gaji narod Sami već hiljadama godina.

314. Minesota (SAD) – više od 3000 vukova živi slobodno23

315. Peru – kišne šume reke Amazon; pirane, ružičasti delfini.

316. Majmunski orah (ili: topovsko đule, mamej, majmunska činija) – drvo visine preko 30 metara; raste u Južnoj Americi (rođak mu je brazilski orah) i Indiji, gde ga slave kao sveto drvo boga Šive. Njegovi cvetovi (koji su krupni, žuti, roze ili crvenkasti, božanstvenog mirisa) rastu direktno sa grana. Plod mu je tvrda lopta prečnika i preko 20 cm, a kad se prepolovi, tvrda ljuska može da se koristi kao činija. Unutrašnjost ploda je kao beli žele sa semenkama, koji u dodiru s vazduhom pozeleni i ima neprijatan miris.

317. Najveća vrsta pitomih kunića – flemiški džin – može imati, kada se protegne, od prednjih do zadnjih šapa, i do 90 cm.

318. Maidu Indijanci su verovali da tekunice poseduju ljudske karakteristike.

319. Šećerne žabe su donete u Australiju sa Havaja da bi jele bube koje su uništavale useve, ali umesto toga one su jele sve što im „padne“ u usta, što je neke vrste guštera i male torbare dovelo skoro do istrebljenja.

320. Lav iz južnoafričke pustinje Kalahari može da prepešači 50 km za jednu noć kada lovi. Ovi lavovi žive u oblasti gde je vrućina toliko velika da kamenje puca (leti temperatura peska dostiže i 65oC). Naučili su da izdrže bez vode ponekad i nedeljama, a često moraju da prežive na nojevima i bodljikavim prasićima za večeru. Glavni plen im je oriks gazela, ali njih je teško savladati. Kada je noć mirna, rika lavova se čuje i na daljinu do 8 km. Pustinjski lavovi žive, u proseku, u grupama manjim od šest članova (dok čopori lavova u travnatim ravnicama Afrike, u Keniji i Tanzaniji, broje i do 20 članova).

321. Lišaj (gljive+alge=novi organizam – lišaj) – raste najsporije u biljnom svetu, a živi najduže. Telo se zove talus i vodu upija ili iz vazduha ili iz podloge na kojoj raste. Talus može biti korast, listast ili žbunast (kad ima vode), a u vreme suše postane krt i lomljiv. Glavna je hrana irvasima. Na Islandu se neki lišajevi bogati skrobom koriste za pravljenje hleba i drugih jela. Raste tamo gde je vazduh čist, nezagađen.

322. Anabioza – stanje potpune obamrlosti (npr. lišaj, u vreme suše potpuno se osuši, ali dovoljna je slaba kiša da se potpuno povrati i „oživi“.

323. Gumeno drvo – LATEKS, tečnost od koje se pravi guma, „običan“ je biljni sok „gumenog“ brazilskog drveta. Maje su znale kako da ga koriste još pre pet vekova. Tek krajem 19. veka, semenke ovog drveta uspele su da „odrastu“ u drvo i van Brazila (postoje velike plantaže u jugoistočnoj Aziji i u tropskoj Africi). Kada gumeno drvo proslavi peti rođendan, spremno je i da „pravi“ balone. Kora drveta se zaseče pod određenim uglom dovoljno duboko da se dođe do soka, a da drvo ostane nepovređeno i da može da nastavi da raste (naraste i preko 30 metara). Lateks je bela ili žuta tečnost i sakuplja se u posude koje su pričvršćene za drvo. Gumeno drvo je gumasto sočno narednih 25 godina, kada će gotovo presušiti. Tada se ovo drvo, jedno od najtrvđih na svetu, seče i koristi za izradu nameštaja. Lateks se koristi u tečnom stanju u pozorištu – za maske. U industriji igračaka i kozmetike takođe ima veliku upotrebu. Da bi lateks izgubio svoju prirodnu lepljivost i postao savitljiviji, dodaje mu se veća količina sumpora i to na temperaturi 100-150 oC.

24

324. Tela iz močvare – 2003. godine, u Irskoj je pronađeno ljudsko telo staro više od 2300 godina. Njegova koža bila je tamna i hrapava, nos polomljen, kosa narandžasta i skupljena u visoku frizuru. Močvara (vrsta vlažnog tla, mesto gde je zemlja natopljena vodom nalik velikoj bari) je pretvorila telo u jednu vrstu mumije (očuvano telo). Mnoge biljke u močvari stvaraju kiselinu. Kiselina se meša sa vodom i ona ubija bakterije koje uzrokuju da telo truli. Ljudi su pronašli na stotine močvarnih tela, koje proučavaju arheolozi (naučnici koji proučavaju ljude koji su živeli davno). Oni smatraju da su nekada ljudi ubijani da bi bili žrtvovani bogovima u koje je zajednica verovala. Čak su i kraljevi bili žrtvovani (ubijeni kao dar bogovima).

325. Močvare nastaju na mestima gde kišnica ne može da prođe kroz tlo niti da oteče dalje. Posebne biljke, koje se zovu mahovine, rastu na ovom vlažnom zemljištu. S vremenom, ove biljke prekrivaju vlažno tlo. Mogu da prođu i hiljade godina da bi se formirala močvara.

326. Kada se ježevi rode, njihove bodlje su mekane. Nakon nekoliko sati, bodlje očvrsnu. Ježevi imaju preko 5000 bodlji koji ih čuvaju od grabljivaca. Ako su u opasnosti, sklupčaće se u bodljikavu loptu.

327. NLO – neidentifikovani leteći objekat (engl. UFO) – oblast 51 u pustinji Mohave u Nevadi (SAD), mesto gde se nalazi vazduhoplovna baza „Nelis“, mesto za koje neki misle da se mogu videti „leteći tanjiri“. Najviše viđenih NLO-a prijavljuje se kada je Venera najbliža Zemlji.

328. Na otvorenom okeanu cunami ponekad putuje brzinom mlaznog aviona.

329. Gepardi mogu da menjaju pravac kretanja u vazduhu dok jure plen.

330. Moguće je osetiti miris u snu.

331. Australija je nekada bila britanska zatvorska kolonija.

332. Sunce – zvezda najbliža Zemlji – udaljeno je 150 miliona kilometara.

333. Neke žabe svetle kada jedu svice.

334. Pisci su nekada koristili mrvice hleba umesto gumica da bi ispravili greške u pisanju.

335. Mužjak slona može da raste čitavog života.

336. Najveća gnezda američkog beloglavog orla belorepana su teška i do 1800 kilograma.

337. Leđno peraje mužjaka kita ubice je visoko oko 180 cm, što je visina krupnog čoveka.

338. Argentinski vodopad Iguazu ima pad od 80 metara.

339. Džungle Centralne i Južne Amerike su pune otrovnih kopljoglavki, jedne vrste najopasnijih zmija u toj oblasti. Postoji i jedna larva koja može da probije ljudsku kožu i hrani se tkivom iznutra, a zatim progrize sebi put napolje. Čak su i biljke opasne: sok nekog rastinja izaziva bolan osip.

25

340. Puževi luče lepljivu sluz pomoću koje se kreću. Zahvaljujući njoj, mogu da se penju po zidovima, vise sa donje strane lista ...

341. Buve (vrsta insekta) su svetski rekorderi u skoku uvis. Obična buva može da skoči skoro 20 cm uvis. To je isto kao kad bi ti bez zaleta skočio skoro 200 metara. Ima ih preko 2000 vrsta, ali nama su najbitnije pseća i mačja buva. To su bočno spljoštene, sitne krvopije, smeđe-riđe boje, crnpuraste. Parazitiraju na našim ljubimcima (hrane se njihovom krvlju). Buve mogu da prenose pantljičaru i druge ozbiljne bolesti.

342. Danas ima preko 300 vrsta različitih rasa pasa. Arheolozi su našli pseće ostatke na grobnom mestu starom 12 hiljada godina. Neki naučnici smatraju da su psi već bili naši prijatelji pre 135 hiljada godina. Neke od rasa su: baset, čivava, velški korgi, pudla, terijer, španijel, grejhund, doga, nemački ovčar, labrador, mops, lasa apso, meksički bezdlaki pas ...

343. Psi čuju zvuke sa četiri puta veće udaljenosti od ljudi.

344. Pčela (vrsta insekta) leti i do 45 km na čas i zamahne krilima 440 puta u sekundi. Prosečni život pčele tokom radne sezone traje oko šest nedelja. Pčelinja zajednica u rano proleće ima 10 do 15 hiljada pčela, a u leto između 50 i 60 hiljada. Pčele imaju tri para nogu, četiri krila i stomak u kome mogu zadržati biljni sok. Imaju i žaoku kojom ubadaju onoga ko ih ugrožava, ali pri svakom ubodu žrtvuju sopstveni život. Pčele su zadužene za oprašivanje više od 20 hiljada vrsta biljaka. Pčele se organizuju u rojeve gde svako ima svoj zadatak. Najvažnija među pčelama je matica (kraljica pčela). Pri polaganju jajašaca, roj odvaja određen broj jajašaca za uzgajanje budućih matica. Ta jajašca starije pčele hrane posebnom hranom – matičnom mleči. Tek izlegla matica uništava ostale matičnjake, kako bi u roju ostala samo jedna matica. Posebnu ulogu u opstanku roja – oplođivanje matice – ima mužjak pčele – trut.

345. Pčele su jedini insekti na svetu koji proizvode hranu koju jedu i ljudi – med. Pčele se njime služe kao zalihom hrane za periode kada u prirodi nema cveća. Za dobijanje samo jednog kilograma meda potrebno je 104 miliona pčelinjih sletanja na cvet. Pčele sa cveća kupe nektar koji u svom usnom mehuru donose u sopstvene košnice. Tu ga podvrgavaju specifičnom postupku, čiji je krajnji rezultat med. Osim meda postoji još nekoliko pčelinjih proizvoda koji imaju lekovita dejstva: propolis, matična mleč, pčelinji otrov ...

346. Medonosne biljke – biljke iz čijih cvetova pčele kupe nektar za proizvodnju meda. Svaka vrsta meda dobila je ime upravo po nazivu biljke čijim su se nektarom služile pčele u njegovom stvaranju (bagremov, kestenov, šumski, livadski med ...).

347. Vanila je biljka koja pripada orhidejama. Raste kao penjačica (može da se uspenje i do 15 metara) i uvija se oko stabala u prirodi. Rodila se u Meksiku, gde jedino i postoje pčele koje oprašuju vanilu, bez kojih nema ploda – mahune. Cvetovi vanile su hermafroditi (u istom cvetu se nalaze i muški i ženski polni organ). Vanilu je u Evropu doneo španski moreplovac Kortez. Madagaskar je danas najveći svetski proizvođač ovog nezamenjivog začina. (OPŠIRNIJE U JUNSKOM BROJU 2008. – strane 24 i 25)

348. Morski lavovi imaju ušne školjke, a foke samo ušne otvore.

26

349. Konjska kopita stalno rastu – kao nokti – i trebalo bi da se skraćuju svakih 6 do 8 nedelja.

350. Postoji više od 1000 vrsta bambusa. Neki dostižu visinu od 40 metara. Bambus (trava koja izrasta visoko kao drvo) može da poraste oko dva i po centimetra za sat vremen. Džinovska panda jede oko 4500 kg bambusa godišnje (9-18 kg dnevno). Za pande, bambus predstavlja i hranu i zaklon. Pande proždiru sve – i stabljike, i mladice, i lišće. To se dešava dok bambus ne počne da cveta. Čak i najgladnije pande ne vole da ga jedu u toj fazi. Proces cvetanja bambusa se dešava retko, neke vrste nisu cvetale poslednjih 120 godina.

351. U divljini je do danas ostalo svega oko 1600 pandi. Da bi zaustavila uništavanje njihovog staništa, Kina je obustavila veći deo seče šuma. Vlada je takođe odredila pedesetak prirodnih rezervata za pande. Oko 240 pandi živi u zatočeništvu širom sveta. Jedan od načina da se pomogne pandama jeste da se podižu u zatočeništvu, a zatim puste u prirodu. Posle nekog vremena ovo bi moglo da udvostruči njihov broj. Sijang Sijang je bio prvi panda koji je pušten. Rođen je u prirodnom rezervatu Volong (Kina), a pušten je 10km dalje od mesta gde je odrastao. (OPŠIRNIJE U SEPTEMBARSKOM BROJU 2008!!! 11-13.strane)

352. Pande imaju šesti prst na svojim prednjim šapama. Koriste ga kao palac. Crni medvedi imaju oštre zakrivljene kandže na svojim prednjim šapama.

353. Neki dinosaurusi su imali 1000 zuba.

354. Svake godine se dogodi oko 16 miliona oluja na Zemlji.

355. Oko 61% tvoje telesne težine čini voda.

356. Neke školjke žive i preko stotinu godina.

357. Izmet pande može da se preradi u papir.

358. Dnevno ti otpadne oko 100 dlaka.

359. U Japanu se mogu kupiti lubenice u obliku piramide.

360. Krivi toranj u Pizi (Italija) je počeo da se naginje pre nego što je zgrada dovršena.

361. Samo na nekoliko mesta na Kubi žive pužići po imenu polimita. Ima ih šest raznobojnih vrsta. Stanuju na drveću i drugom bilju i izgledaju kao ukras. Naročito vole da žive na stabljikama kafe. Ove životinjice živopisnih boja hrane se pečurkama i lišajevima koji napadnu biljku, i tako štite svog domaćina. Vrlo su ugroženi jer ih je sve manje.

362. U doba kada su psi korišćeni uglavnom za lov, skakači španijeli su skačući napred isterivali ptice iz skrovišta, pa su tako i dobili naziv.

363. Neki divlji papagaji jedu glinu pošto ona upija otrov iz semenki kojima se hrane.

364. Poput pasa vodiča koji „vide“ umesto slepih, majmuni kapucineri se treniraju da budu „ruke“ ljudima koji ne mogu da pomeraju gornji deo tela.

27

365. ĐAVOLJA VAROŠ se nalazi u blizini sela Đake, na području opštine Kuršumlija (jugozapadno od Niša). Ovaj spomenik prirode čine dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure, kao specifični oblici reljefa, i dva izvora veoma kisele vode (Đavolja voda i Crveno vrelo) sa mnogo minerala. Zemljane figure, ili kako ih stanovnici ovog kraja nazivaju „kule“ (ima ih ukupno 202; visine od 2 do 15 m i širine od pola metra do 3 m; svaka ima kameni „šeširić“ na vrhu), smeštene su u dve jaruge, koje takođe imaju čudne i zastrašujuće nazive. Jedna se zove Đavolja jaruga a druga Paklena jaruga. Kule su nastale kao rezultat erozije. (OPŠIRNIJE U SEPTEMBARSKOM BROJU 2008!!! 18-23. strane)

366. Kuna lovi vodozemce, gmizavce, ptice, sisare, insekte ... Stiže sve jer je veoma brza i lako se vere po drveću.

367. Džinovski kameni spomenik, zvani Stounhendž, stoji na ravnici Salizburi (Engleska) već 4500 godina, ali je i dalje jedna od najvećih misterija na Zemlji. Pojedino kamenje (poređano u obliku kruga) se uzdiže i šest metara uvis. Lakši kamenovi, nazvani plavi kamenovi, teški su po oko 3600 kg, dok su ogromni sarsen kamenovi teški po 45500 kg. I dalje je misterija kako su ljudi preneli ove ogromne stubove. (OPŠIRNIJE U SEPTEMBARSKOM BROJU 2008!!! 24-25. strana)

368. Čuvarkuća – veoma sam efikasna u borbi protiv gromova i raznih bolesti. Mogu da živim na kamenjaru, na mestima na kojima retko koja biljka uspeva, ali najviše volim da se nastanim na krovovima kuća i stražarim. Moje ime i na latinskom i na grčkom znači: zauvek živa. Moj sok pomaže kod opekotina, gripa, bola u ušima i drugih bolesti. Sva moja narodna imena vezana su za život i zdravlje: uzludobar, uzluživ, gromovna trava, pazikuća, uhovnik, uvara. Trajna sam zeljasta biljka sa debelom lisnom rozetom. Iz sredine mojih debelih i sočnih listova, rađa se cvetna stabljika sa zvezdastim cvetićima crvenkaste, ljubičaste ili žute boje. Nakon cvetanja se osušim, ali sam već rodila mnogo malih rozeta koje će nastaviti da te čuvaju.

369. Fikus – na svetu postoji oko 900 različitih vrsta fikusa – žbunovi, puzavice, kao i sve vrste smokve. Iako se fikusi mogu naći širom sveta kao veoma popularno sobno bilje, oni potiču iz tropskih predela istočne Azije, odakle su se raširili po drugim krajevima s toplom klimom. U takvim uslovima vrste kao što su gumijevac ili bendžamin, porastu u džinovsko drvo, po više metara visoko. Gumijevac, koji potiče iz Indije, nekad se uzgajao kao važan izvor prirodne gume.

370. Bela kuća, Vašington Monument, Kapitol, Vrhovni sud i spomenik predsedniku Linkolnu, samo su neki od prepoznatljivih simbola glavnog grada Amerike Vašingtona.

371. Azijski slonovi su visoki od 2,5 do 3 metra, teški i do 6300 kg i mogu da zadrže i do 19 litara vode. Novorođenče slona teško je oko 90 kg. Oko 300 slonova živi u zoo-vrtovima Severne Amerike.

372. Gibson, najviši živi pas, u visini ramena ima oko 105 cm. On može da stavi u usta malo izduvanu košarkašku loptu. Kada stane na zadnje noge, viši je od većine profesionalnih košarkaša.

28

373. Poluostrvo Sinaj u Egiptu

374. Beduini – nomadi – narod koji se svojevremeno kretao samo po pustinjama, a danas se mogu sresti i u gradovima.

375. U divljini orangutani su najveće životinje koje provode veći deo života na drvetu.

376. Novorođeni štenci (kučići) su slepi i gluvi dok ne napune dve nedelje.

377. Psi imaju odličnu sposobnost orijentacije i mogu da osete poznate mirise na velikoj daljini, ponekad i kilometrima daleko. Ovaj talenat omogućava divljim psima i vukovima da love u velikim oblastima, a da se ipak vrate u čopor.

378. Reč tvor dolazi iz latinskog izraza za „pljačkaša“. U divljini, ovi krzneni sakupljači preživljavaju tako što skladište hranu u jazbinama za zimu.

379. Prstenastorepi lemur – živi na afričkom ostrvu Madagaskar.

380. Crvene ljute čili papričice – potiču iz Meksika i Južne Amerike; izuzetno su ljute, a pošto su pune vitamina C i magnezijuma, odlične su u borbi protiv prehlade. Danas se koriste kao svež začin, sušen, mleven, smrznut, kao sos ili ulje. Dodaje se u hranu u maloj količini.

381. Mačke u tami vide 6 puta bolje od čoveka, a na dnevnoj svetlosti isto. One ne nastanjuju samo Australiju, Antarktik i neka ostrva. Neke vrste mogu dnevno da spavaju i po 16-20 sati. Raspored dlačica (brkovi) za mačke je značajan kao što su za nas otisci prstiju.

382. Prateći svoj plen, tigar ponekad pređe i po 10-20 kilometara. Tigar može da odjednom pojede i do 35 kg mesa.

383. Gepardi piju na svakih 4-10 dana; potrebno im je veoma malo vode.

384. Panter je samo crna varijanta leoparda (pege su dobro vidljive na odgovarajućoj svetlosti).

385. Leopardi žive u šumama i ravnicama u Africi i Aziji. Žive i love sami. Jedu sve, od sitnih glodara do velike antilope, pa jedu čak i lešine. Leopardi često pronalaze utočište od grabljivaca na drveću.

386. Evroazijski (šumski) ris – najveći među risovima; divlja mačka srednje veličine; naraste do 70 cm visine i 130 cm dužine, a težak je 18-30 kg. Živi sam u gustim šumama i rečnim klisurama. Krzno mu je žućkasto ili sivkasto sa tamnim pegama, ima crne čuperke na vrhovima šiljatih ušiju. Na obrazima ima čupavu „bradu“. Ima kratak rep (10-25cm) sa crnim vrhom. Noćna je grabljivica; lovi iz zasede skačući na plen (i do 8 metara). Jede zečeve, puhove, lisice, ribe, pa čak i košute i jelene. Zaštićen je u Srbiji zbog malobrojnosti. U Srbiji postoje dve podvrste risa: karpatski ris živi na istoku Srbije, a balkanski ris na jugu. Jedini neprijatelj mu je čovek.

29

387. Najčešće divlje mačke Severne Amerike su pume, američki risovi i risovi. Danas je stanište mačaka uglavnom na zapadu SAD-a, u hladnoj kanadskoj tundri, u Meksiku, Centralnoj Americi i gustim južnoameričkim kišnim šumama. Pume jedu skoro svaku životinju koju stignu. Vrebaju plen sve dok se ne ukaže prilika da ga zaskoče. Tada ga hvataju za vrat zubima oštrim kao brijač. Kandže im se uvlače u šapu kada nisu u upotrebi. Kada se zasite, one pokrivaju ostatak obroka da ga sačuvaju za kasnije. Američki ris se dobro prilagođava mnogim staništima. Jedu sve – insekte, glodare, slepe miševe, pa i jelene. Obični ris je nešto veći od američkog. Njegova dlaka je takođe bela na vrhu. Uglavnom se drže snežnih oblasti na Aljasci i u Kanadi. Jedu snežne zečeve, a ponekad miševe i ptice. Velike krznene šape pomažu risu da ne propadne u snegu. Noćne su životinje.

388. Životinjama kojima je vid potreban i noću imaju velike oči i široke zenice. Iza sloja u oku koji se zove mrežnjača, one imaju odbojne slojeve nazvane tapetum. Tapetum odbija svetlost natrag na mrežnjaču, a odbijanje prouzrokuje izgled sjajnih ili svetlećih očiju.

389. Najveća mačka je tigar; najbrža je gepard, a najcrnja panter.

390. Afrička savanska mačka – serval.

391. Papagaji su poznati po tome što mogu da se nauče da govore. Naučnici su dokazali da papagaji ne samo da ponavljaju reči, već i razumeju njihovo značenje. Znaju da sastavljaju reči u jednostavne rečenice.

392. Sivoglavi albatrosi iz južnih okeana.

393. Prosečan desetogodišnjak za nedelju dana pojede 9 kg hrane.

394. Planeta Merkur je sačinjena uglavnom od gvožđa.

395. Najduži let papirnog aviona je iznosio više od 60 metara.

396. Jedno od najvećih ostrva stvorenih ljudskom rukom ima oblik palme.

397. U podne je nemoguće videti celu dugu.

398. Godina ima 35.556.926 sekundi.

399. Rekord u neprekidnom izvođenju koluta napred je 19 km i 660 m.

400. Astronaut Nil Armstrong je ostavio svoje svemirske čizme na Mesecu.

401. Prva mikrotalasna pećnica je bila velika skoro kao frižider.

402. Nos Džordža Vašingtona na planini Rašmor u Južnoj Dakoti (SAD) visine je dvospratnice.

403. Arahibutirofobija je strah od lepljenja putera od kikirikija za nepce.

404. Viskonsin (država u SAD) je dom muzeja senfa.

30

405. Sovine oštre kandže su savršene za grabljenje insekata, ptica, riba i ostalog plena. Njen zakrivljen kljun je sjajno oruđe za komadanje plena, što je važno jer sove namaju zube. Oči sove su zlatne, narandžaste ili braon i one vide dva-tri puta bolje od čoveka. Ipak one, za razliku od ljudi, ne mogu da pomeraju oči. Ovaj nedostatak nadoknađuju tako što mogu da okrenu glavu skoro pun krug.

406. Kao i ljudi, sove koriste oba oka istovremeno – ova sposobnost se zove binokularni vid. On je redak kod ptica.

407. Dva prilagođavanja pomažu sovama da dobro vide na slabom svetlu: a) sovine oči su velike i zato propuštaju mnogo svetla; b) sovine oči su osetljive na slabo svetlo, tj. nije im potrebno jako svetlo da bi videle.

408. Sluh je glavno oruđe za lov većine sova. Noćne sove često imaju jedno uvo više i veće od drugog, pa zbog toga svako uvo čuje malo drukčije. Oblik perja omogućava sovi da leti bez mnogo buke. Laponska sova čuje i hvata životinje pod snegom, a da ih i ne vidi.

409. Kada se osete ugroženim neke sove rašire svoja krila da bi izgledale veće. Braon boja perja nekih sova omogućava da se stope sa drvetom i izbegnu grabljivice.

410. Jedna od najvažnijih životinjskih karakteristika je iskrenost.

411. Mladunci mnogih životinja privlače pažnju roditelja gledanjem u oči, tj. fiksiranjem pogledom.

412. Ptice vodomari žive u močvarnim područjima i blizu voda, a hrane se bubama, ribicama i žabama. Mladunci koji čekaju u gnezdu majku da im donese hranu, stoje u redu.

413. Vođe čopora su obično najstariji, najsnažniji i najiskusniji članovi čopora koje svi poštuju.

414. Beduini – pustinjski putnici – uglavnom još žive u šatorima od kozjih ili kamiljih koža koje šiju beduinske žene. Odeća im je višeslojna. Bela gornja tkanina upija vruće sunčeve zrake, a donji slojevi propuštaju vazduh da struji oko tela. Glava i vrat su umotani tako da spračavaju toplotni udar i štite od pustinjskog peska. Žene su umotane u crnu odeću. Beduini su uvek u potrazi za novom zelenom oazom, a verni pratioci su im kamile.

415. Po tragovima u pesku beduini prepoznaju ko je tuda prošao, iz kog je smera došao i kud otišao.

416. Beduini žive na Sinajskom poluostrvu u Egiptu i u drugim pustinjama arapskog sveta. Njihov tačan broj je teško odrediti, ali postoji više od 50 beduinskih plemena. Službeni jezik im je arapski, a religija islam.

417. Najveća brzina vetra – 511 km/h – zabeležena je 1999.g. za vreme tornada u blizini Oklahoma Sitija (SAD). Naučnici klasifikuju tornada po šteti koju mogu da naprave.

31

418. Široki svetleći prstenovi, zvani aurore, često se pojavljuju iznad Severnog i Južnog pola. Ovaj divni efekat se javlja kada naelektrisane čestice, koje Sunce ispaljuje pored Zemlje, bivaju zarobljene u Zemljinom magnetnom polju i sprovode se ka polovima. Kada ove čestice pogode gasove u atmosferi, gasovi emituju svetlost.

419. Grad (led) se stvara u olujama kada se kišne kapi prenesu u izuzetno hladne oblasti atmosfere putem moćnih vertikalnih vetrova. Što duže sitni delići leda poskakuju na vetru, to postaju veći. Kada komadi leda postanu preveliki da bi ih vetar držao, oni padaju na tlo kao grad.

420. Naučnici veruju da jak vetar može da usisa površinu jezera, močvara i ostalih vodenih površina. Kada to učini, može poneti žabe i ribe u „vožnju“. Vetar ih može ispustiti kilometrima daleko.

421. Jedna vrsta tornada sačinjena je od vatre. Šumski požari, dok gore, troše ogromne količine kiseonika. Velika vrelina uzrokuje da se vazduh podiže. Kada naiđe svež vazduh i zameni ga, stvaraju se jaki vetrovi. Ove vremenske prilike stvaraju tornada od vatre. Ona bacaju plamenove – vatrene vrtloge – koji mogu da budu široki 15 m i da porastu do visine četrdesetospratnice.

422. Kada vulkan eruptira, svetleće more lave često curi niz njegove padine. Vulkan može da stvori i piroklastični tok – oblak gasa i kamenja koji može da dostigne temperaturu od 530oC. Ovi tokovi dostižu brzinu od preko 80km/h i teško ih je izbeći.

423. Snežni roleri se stvaraju kada vlažni sneg padne na ledenu površinu tako da se ne lepi za nju. Kada ga poguraju snažni vetrovi, sneg se skotrlja u obliku bubnja.

424. Izvori na dnu okeana, skoro dva kilometra ispod površine, ispuštaju nešto što liči na oblake crnog dima. Ovi podzemni izvori tople vode, zvani hidrotermalni izvori, nastaju kada voda curi kroz pukotine u tlu okeana pošto je zagreje magma u unutrašnjosti Zemlje. Vrela voda može da izleti nazad u okean sa temperaturom od preko 370oC, noseći crne ili bele primese od rastopljenih stena i hemikalija.

425. Cunamiji su mali na otvorenom moru, a postaju ogromni i smrtonosni kada se približe obali.

426. Odmetnički talas – čudni talas – naučnici nisu sigurni šta prouzrokuje ove talase, ali znaju da oni mogu da se pojave bez ikakvog upozorenja na otvorenom moru, čak i po najmirnijrm moru.

427. Loptasta munja – neki naučnici smatraju da obična munja, kada udari u površinu, uzrokuje isparenje minerala zvanog silikon, koji se nalazi u tlu. Oni misle da silikon formira neku vrstu balona koji sagoreva kiseonik oko sebe. Za vreme oluje, ove svetleće lopte pojavljuju se iznenada, lebde iznad tla, spuštaju se niže, a onda uzleću pre nego što nestanu, ponekad uz malu eksploziju.

32

428. Bosiljak (od grčke reči – basilikos – kraljevski) ima veoma jaku moć uništavanja virusa i bakterija. U narodnoj medicini se koristi protiv raznih stomačnih tegoba, protiv glista, ublažava kašalj, prehladu i astmu i odbija muve i komarce (a možda i škorpione – po afričkoj legendi). Poreklom je iz Indije. Indijci su verovali da je bosiljak natopljen božanskim mirisom. Pronađen je u piramidama starih Egipćana. Na Haitiju je posvećen boginji ljubavi. Francuzi ga zovu kraljevska biljka. U selima Meksika nose bosiljak u džepovima da privuku novac. U pravoslavnim crkvama bosiljak se koristi za pripremanje svete vodice. Bosiljak je jedan od glavnih začina mediteranske kuhinje (čuveni zeleni sos „pesto đenoveze“).

429. Pingpong loptica je teška samo 2,7 grama, a pravi se od specijalnog materijala zvanog celuloid.

430. Trolovi su deo norveškog folklora. Legenda kaže da se ova noćna stvorenja pretvaraju u kamen ako se zateknu na suncu.

431. Navaho Indijanci su stvorili peščane slike kao deo ceremonije isceljenja i ostalih rituala.

432. Dijaguita Indijanci iz Čilea su pravili kišne štapove od stabala kaktusa. Ove štapove su koristili u ceremonijama molitve za kišu.

433. Japanska verzija farbanja – shibori, stara je preko 1000 godina. Seljaci su koristili ovu tehniku da posvetle staru odeću. Ovo farbanje je bilo popularno i među plemstvom.

434. Poslednje odredište putničkog broda Titanik, pre nego što je potonuo 1912.g, bio je Boston u Masačusetsu (SAD).

435. Gladijatori u drevnom Rimu su se borili protiv profesionalnih boraca, robova, kriminalaca i životinja.

436. Planeta Pluton je nedavno prekvalifikovana kao patuljasta.

437. U „Piratima sa Kariba“ mitološko biće koje se nalazi mrtvo na plaži je Kraken.

438. U crtanoj seriji „Simpsonovi“ nikada nije otkriveno u kom Springfildu živi ova porodica.

439. Na Floridi se nalaze zabavni parkovi Magično kraljevstvo, Morski svet i Univerzal studio.

440. Najstarija turistička destinacija je Veliki kanjon u SAD.

441. Lavovi žive u pustinjama, savanama i šumama (nema ih u kišnim šumama).

33

442. Sibirska tundra – prostrani svet izvan polarnog kruga, gde drveće više ne raste.

443. Čum – šator prekriven teškim jelenjim kožama.

444. Poluostrvo Jamal – na jeziku Nenaca znači „na samom kraju sveta“.

445. Korali su malene morske životinje koje se udružuju u kolonije. Mnogo malih polipa (tih životinjica) čini jedan koral. Korali mogu biti različitih boja i oblika. Jedan od kamenih loptastih korala, zvani mozak, može živeti i više od 200 godina. Kolonija naraste svake godine po čitavih 5 mm. Ovaj koral ima izuzetno jak skelet. Odoleva čak i tropskim uraganima. Ima samo jedan uslov za život – čisto more.

446. Topla svetska mora nude najveću raznovrsnost živog sveta: najneobičnije ribe, meduze jarkih boja, sunđeri, morski krastavci i morske „bašte“ sa koralima.

447. Savana mačke su mešavina domaće mačke i afričke divlje mačke zvane serval.

448. Životinje terapeuti (Sonoma, Kalifornija, SAD) posećuju domove za negu i bolnice – one su trenirane da usreće pacijente. Izgleda da životinje znaju da je smeh zaista najbolji lek.

449. Delfini ne spavaju kao ljudi. Ne samo zbog disanja već i zbog toga što sve vreme moraju da motre na potencijalne lovce. Delfini u dubok san tonu samo jednom polovinom mozga. Tako i tokom spavanja ostaju delimično svesni i jedno oko im je otvoreno. Da otvor za disanje sve vreme ostane iznad površine vode, omogućavaju im refleksni pokreti repa, koji ne traju samo tokom spavanja već i u prvoj fazi anestezije.

450. Životni vek hrčaka je veoma kratak – prosečno žive samo oko dve godine. Priroda se pobrinula za opstanak vrste tako što hrčci veoma brzo odrastu i mogu da imaju veoma mnogo potomaka.

451. Meduza je jedno od najlepših stvorenja u okeanu.

452. „Oksiletač“ je prvi avion koji se vinuo u nebo samo na obične baterije. U vazduhu je ostao 59 sekundi i prešao 391 metar pomoću 160 posebnih AA baterija.

453. Sijera Nevada – planina u Kaliforniji (SAD).

454. Arktičke lisice i nekoliko drugih životinja (snežni zec, ogrličasti leming, hermelin, alpska snežnica ...) koje su preko leta tamne, nabacuju bele „bunde“ (krzno ili perje) za celu zimsku sezonu. Ova promena boje krzna ili perja služi kao kamuflaža – beli „kaput“ sakriva i grabljivce i plen u njihovom snežnom okruženju.

455. Arktička lisica nastanjuje tundre na ivicama šuma i sante leda zimi. Veliki mužjaci mogu da porastu i do 90 cm dužine i da imaju skoro 4 kg. Lisice menjaju krzno od smeđeg ka belom kako jesen prelazi u zimu i dani postaju kraći. Smanjenje dnevnog svetla pokreće tela ovih arktičkih životinja da stvaraju manje pigmenta melanina. Melanin je supstanca u dlakama ili perju koja im daje boju. Kada lisica prestane da stvara melanin, celo njeno krzno je bleštavo belo. U proleće se dešava obrnuto – kako dan postaje duži, stvara se više melanina i životinje vraćaju nazad svoju smeđu boju.

34

456. Snežni zec nastanjuje severne šume. Naraste do 45 cm dužine, a težak je 0d 900 do 1300 grama. Snežni zećevi sdobro poznati po „maskiranju“. Zimska dlaka im raste u grupicama, ne izbija jednako. Ovo prilagođavanje otežava grabljivcima da ih razaznaju na terenu koji je takođe i smeđ i beo. Kod većine vrsta koje menjaju boju potrebna su dva meseca da se krzno promeni.

457. Ogrličasti leming nastanjuje peščane ili šljunkovite oblasti iznad ivica šuma. Dugačak je 12 cm, a težak 400 grama. Ogrličasti leminzi su jedini glodari čije se krzno menja u belo. Čim sneg počne da pada, leminzima porastu produžene kandže na trećem i četvrtom prstu prednjih nogu. To im omogućava da cele zime kopaju tunele u snegu, što im pomaže da izbegnu grabljivce. Do proleća to stalno kopanje u potrazi za hranom istroši kandže do normalne veličine.

458. Arktičkoj lisici, snežnom zecu i alpskoj snežnici na nogama poraste dodatno krzno ili perje koje služi kao zimske „cipele“. To ih sprečava da propadnu kroz sneg dok se kreču unaokolo.

459. Alpska snežnica je ptica koja nastanjuje alpske livade i oblasti iznad linije šuma. Dostiže dužinu od 38 do 45 cm. Njeno perje se menja iz smeđeg u belo. Perje na nogama i stopalima pomaže pticama da ostanu tople. Ove ptice uleću u smetove praškastog snega i prave male jazbine koje su toplije od spoljnih temperatura.

460. Hermelin živi u močvarama i stenovitim oblastima blizu šuma i ravnicama bez šuma. Mužjaci su dužine od 30 do 30 cm i teški 200 grama. Ženke su manje od mužjaka. Hermelini ne postaju sasvim beli tokom zime. Ove lasice nose crno na vrhu svog repa preko cele godine. Ta crna mrlja je zgodan faktor zbunjivanja za vreme napada letećih grabljivaca. Kada se jastrebovi obruše u napad, crni vrh ih zbunjuje. Oni vide hermelina koji se kreće u jednom pravcu, a njegov rep kako maše u različitim pravcima. To brzo kretanje može da uzrokuje da jastreb promaši hermelina u potpunosti.

461. Kapija svetog Luisa u obliku luka se nalazi u Misuriju.

462. Plava morfonimfa je vrsta leptira.

463. Talapoin je vrsta majmuna.

464. Indijska leteća lisica je vrsta slepog miša.

465. Poštanska marka se „rodila“ u Engleskoj sredinom 19. veka. Zvala se „crni peni“.

466. U Srbiji se prva markica pojavila 1866.g. i na njoj je bio grb Kneževine Srbije, a zatim i portret kneza Mihaila Obrenovića.

467. Marka je, slično novcu, vrednosni papir i štampa se na gumiranom papiru. Sa markica se može svašta naučiti. One često nose važne poruke.

35

468. Filatelisti su ljubitelji poštanskih markica. Oni skupljaju markice i često i ne pitaju koliko košta da dođu do retkih primeraka. Kod prikupljanja markica najbitnije je u kom tiražu je neka markica štampana. Marke treba čuvati u klaserima, daleko od izvora svetlosti i vlage, i ne treba ih dodirivati rukama već posebnom pincetom.

469. Najomiljenije i najprodavanije markice su one sa motivima aviona i brodova.

470. Belorepi orao je ugrožena i zaštićena vrsta.

471. Nautilus je morsko stvorenje koje živi na Zemlji već 500 miliona godina.

472. Fosili su ostaci biljaka i životinja iz davnina. Većina fosila su od organizama koji su izumrli (što znači da više ne postoje). Ljudi nalaze fosile širom planete. Mogu biti ogromni, poput drveća, ili manji od trunke prašine. Fosili nam govore koje su biljke i životinje živele nekada davno na Zemlji.

473. Mnogi fosili su nekada bile životinje koje su živele u jezeru ili okeanu. Kada su uginule, njihova tela su potonula na dno. Blato i pesak prekrili su ostatke. Tokom miliona godina blato i pesak su se pretvorili u kamen u kojem su se našla utisnuta tela životinja.

474. Fosili su nastajali i na drugi način. Neki insekti su uhvaćeni u lepljivu smesu, kao što je smola drveta. Smola je nešto poput soka. Ona se polako stvrdnjavala u ćilibar, a mrtav insekt ostajao je unutra. Ćilibar čuva telo životinje.

475. U La Brea jamama katrana u Kaliforniji, hiljade sabljozubih mačaka se zaglavilo u bazenima katrana pre oko 25 hiljada godina. Njihove kosti su dan-danas tamo.

476. Ponekad su otisci stopala ili tragovi zuba sve što je ostalo od nekog stvorenja. Ova vrsta fosila se naziva fosilni trag.

477. Paleontolozi su naučnici koji proučavaju fosile. Oni ponekad otkriju čitavo telo dinosaurusa, a nekad pregledaju mnogo stena i kamenja i ne nađu ni jedan fosil.

478. Mososaurus – morsko čudovište koje je nekada plivalo Zemljinim okeanima. Ogromne vilice ovog strašnog grabljivca omogućavale su mu da skoro ceo plen proguta odjednom.

479. 2007.g. jedan naučnik je pronašao u Nemačkoj fosil škorpionovih klešta. Po veličini klešta, zaključeno je da je to stvorenje bilo visoko oko 3 metra.

480. Naučnici su iz fosila zaključili da su bubolika stvorenja – trilobiti, nekada gmizala po dnu Zemljinih okeana. Neki su bili mali kao nokat, a neki veličine tanjira.

481. Fosili mogu otkriti i koliko su brzo trčali dinosaurusi. Što su fosilni ostaci otisaka stopala međusobno udaljeniji to je stvorenje brže trčalo. Ornitomimid – dinosaurus naliik na noja, trčao je brzinom od 65 km/h i bio jedan od najbržih tog vremena.

482. Fosili nam govore i koliko su davno živele neke životinje. To se utvrđuje proučavanjem slojeva stena gde je fosil pronađen.

36

483. Ljudi su pronašli fosile drveta na Antarktiku, što govori da je on nekada bio toplo mesto.

484. U Finskoj je pronađeno parče žvake staro 5000 godina.

485. Prilikom erupcije vulkana mogu da izleću munje.

486. Havaji (SAD) su svake godine bliži Japanu za 7,5 cm.

487. Venčanice su se pravile i od papira.

488. Najveća nastanjena palata na Zemlji (u jugoistočnoj azijskoj državi Bruneji) ima 1788 soba.

489. 22 najmanje države SAD bi zajedno mogle da stanu unutar Aljaske.

490. Supervoće – šipak (mogranj, nar, granat, granat-jabuka, uličar) – plod je veličine jabuke; tanka crvenkastožućkasta nejestiva kora obavija oko 600 semenki; semenke su sočne crvene ili bele – slatkokisele; veoma je ukusan i pun vitamina i minerala. Zovu ga voće budućnosti. Još u davna vremena „skotrljao“ se sa Himalaja na Mediteran. Sasušen nar je pronađen u egipatski piramidama pored slavnih faraona. Možete uživati u njemu od septembra do februara.

491. Kapuera je brazilska sportska veština priznata 1937.g. Smislili su je afrički robovi u Brazilu. Opasne borbene tehnike bile su maskirane akrobacijama i plesom, a posebna kapuera muzika je davala ritam.

492. Batizado je ceremonija kada se pred kapuera majstorom pokazuje šta se zna i dobija odgovarajući pojas.

493. Birimbao, pandero i ago go su instrumenti na kojima se izvodi kapuera muzika.

37

494. Domaća mačka može da trči brzinom od 50 km/h.

495. Krzno labrador ritrivera ne propušta vodu, a njihove šape imaju kožice između prstiju.

496. Prvi i četvrti prst mako papagaja su okrenuti unazad kako bi mu pomogli da se penje i drži hranu.

497. Pak je pločica, kao spljoštena lopta, kojom se igra hokej na ledu.

498. Neki dijamanti su stari više od milijardu godina.

499. Neke ribe mogu da hodaju po kopnu.

500. Širina tvojih raširenih ruku je otprilike jednaka tvojoj visini.

501. Guma za žvakanje bila je zabranjena u Singapuru sve do 2004.g.

502. Tvoj mozak je ponekad aktivniji kada spavaš nego kada si budan.

503. Svemirsko odelo teško je 127 kg – bez astronauta u njemu.

504. Postoji 17 vrsta pingvina.

505. Zemlja se zagreva. To donosi probleme životinjama na Arktiku. Arktički okean je ogroman, a ogroman deo Arktičkog okeana pokriven je ledom. Zimi, led formira debeo, beli pokrivač. Leti, led se stanji i puca na delove. A led je ključ za život na Arktiku. Polarnim medvedima, na primer, led je potreban da bi lovili svoju glavnu hranu, prstenaste foke. Foke žive više u vodi nego na kopnu, ali dišu na pluća. Da bi došle do vazduha, foke koriste kandže na prednjim perajama da bi izbušile rupe u ledu. Polarni medved gleda kroz ove rupe. Čeka pored njih. Ako medved ima sreće, foka će iskočiti iz rupe da udahne. Danas, kada se led topi ranije u proleće, medvedi moraju da provedu više vremena loveći u vodi nego ranije.

506. Globalno zagrevanje je ukupan porast prosečne temperature na Zemlji. Globalno zagrevanje uzrokuje velike promene na vrhu sveta. Temperature rastu duplo brže na Arktiku nego na drugim mestima. To ima veliki uticaj na led. Samo od 2004. do 2005. godine, Arktik je izgubio dovoljno leda da se prekrije ceo Teksas. Led se menja i na druge načine. Sada počinje da se tanji i odlama ranije u proleće. Zamrzava se kasnije u jesen. Leti, led pokriva mnogo manje Arktičkog okeana nego nekad. Plutajući komadi leda, takozvane sante leda, manji su i međusobno udaljeniji. Do 2100. neki stručnjaci smatraju da Arktik preko leta može ostati sasvim bez leda. Gubitak leda utiče na sve, od najsićušnijih morskih stvorenja do džinovskih kitova.

507. Smanjivanje leda uzrokuje probleme u lancu ishrane. Lanac ishrane čine sve veze među živim bićima koja jedu ili bivaju pojedena od strane drugih živih bića. Manje leda znači manje staništa za sićušne biljke koje žive sa donje strane santi leda. Manje biljaka znači manje hrane za mala stvorenja koja jedu te biljke, a samim tim i za bakalare, kao i narvale, beluge i foke koji jedu bakalare. I morževi umnogome zavise od leda. Njima je potreban čvrst led gde

38

mogu da zastanu i da se odmore. To je naročito važno za mladunce kojima je potrebno neko vreme da postanu jaki plivači.

508. Običan jelen danas živi u čitavoj Evropi, osim na krajnjem severu, kao i u velikom delu Azije. Ne voli ravnicu, pa ćeš ga pre sresti po brdovitim predelima prekrivenim listopadnim šumama. Jelen nije samotnjak. Tako, u društvu stare košute ostaju obično telad i mlade košute. Stariji jeleni čine male grupe. Snažni ili kapitalni jeleni žive sami sve do trenutka parenja, kada se priključuju ostalim stadima. Veća krda čine košute i mladi jeleni, a manja jeleni srednjeg doba. Na čelu krda redovno stoji košuta, dok se jelen u krdu pojavljuje poslednji. Što je snažniji, to je i sigurniji.

509. Jelen je izuzetno snažno i lepo građen. Dugačak je otprilike 2,30 m, rep mu je dugačak 15cm, a do vrha leđa je visok 1,5m. Zahvaljujući rogovima, možemo da saznamo koliko je star jelen. Jelenski rogovi nasađeni su na kratka rožišta, i mogu biti jednostavno viličasti, a mogu imati i mnogo parožaka i uzdizati se uspravno. Počevši od korena, jelenski rogovi se obično savijaju u prilično jakom luku nagore, ili se pak savijaju ka unutra. Neposredno iznad rožišta, na prednjoj strani roga raste nadočnjak, koji je okrenut napred i nagore. Iznad nadočnjaka, nekim jelenima raste „umetak“ ili „ledenjak“. Nasred roga raste „srednjak“, a na vrhu roga stvara se kruna, koja svoje šiljke takođe širi napred.

510. Mladunci dolaze na svet posle četrdesetak nedelja. Kada se rode, potpuno su bespomoćni. O njima se stara mama-košuta. Već posle nedelju dana mladunče u stopu prati majku. Kada napuni tri godine, jelen je sasvim odrastao i spreman za samostalan život. Mladi jelen, kome su u prvoj godini života izbili ravni šiljati rogovi, naziva se šilaš, dvogodišnji jelen je vilaš, a trogodišnji šesterac. Vrlo starog i snažnog jelena nazivamo kapitalcem.

511. Jaki jeleni odbacuju rogove već u februaru, a najkasnije u martu zamenjuju ih novi, koji im do kraja jula potpuno izrastu. Mladi jeleni nose prošlogodišnje rogove često još u maju, ali će već u avgustu potpuno izljuštiti nove.

512. Mnoge životinje sa promenom godišnjih doba menjaju i krzno i na taj način se prilagođavaju vremenskim uslovima. Jelenja dlaka zavisi još i od starosti i pola. Zimi je njegova dlaka više sivosmeđa, leti crvenkastosmeđa, a malje su mu pepeljastosive sa smeđim vrhom. Na njušci je dlaka crvenkaste boje, a oko zadnjice žućkaste. Jeleni koji na tamnoj osnovi imaju bele mrlje, ili su potpuno beli, veoma su retki primerci.

513. Jelen je veoma brza životinja. Osim brzine, jelen se može pohvaliti i odličnim sluhom i njuhom. Čoveka, na primer, može da oseti na udaljenosti od 400 do 600 koraka. Jelen dane provodi odmarajući se. Po hranu odlazi uglavnom predveče. Leti to čini malo ranije, čim prođe žega, a zimi kasnije. To naravno čini zbog svoje sigurnosti. Samo u krajevima u kojima se jelen oseća potpuno sigurnim, pase katkada i danju. Zimska jelenja trpeza sačinjena je od biljaka, pupoljaka, kore drveta, kupinovog lišća i imele. U proleće se jelen sladi voćkama, žirevima, bokvicama, pa čak i krompirom.

514. Vreme parenja jelena počinje početkom septembra i traje do oktobra. Kad žele da osvoje ženku, jeleni to izražavaju gromoglasnom rikom. Jeleni imaju određena mesta za riku, tzv. rikališta. Kada čuju zov svojih mužjaka, košute polako, u grupama od desetak grla, pristižu na rikalište. Tada nastupa akcija zavođenja i borba među mužjacima, koja često traje i po nekoliko sati.

515. Naš narod, ali i mnogi evropski narodi, veruje da jelen ima magijsku snagu. Mađu najpoznatijim srpskim narodnim običajima je i maskiranje u jelena. Ovaj običaj se praktikuje na Badnje veče i Mali Božić.

516. U Andima, peruanskim planinama, gde su velike temperaturne razlike danju i noću nešto sasvim uobičajeno, solane su na 3200 m visine. O solanama nema nikakvog starog

39

dokumenta, ali smatra se da su sistem solana postavili Španci pre više od četiristo godina. Španski osvajači su slan potok sprovodili u bazene i svoje pretke Inke naučili kako da prave so. Međutim, slani izvor nisu otkrili Španci. Naučnici pretpostavljaju, da su so, koja se skupljala na obalama tog potoka, još pre hiljadu godina skupljali okolni stanovnici. Najverovatnije su je veoma skupo prodavali, pošto je nekada, kada su putovanja dugo trajala, bila pravo bogatstvo u tim krajevima. Jer more je tamo daleko, iza teško prohodnih planina.

517. Bio je jedan lenji, debeli kineski car. On je mrzeo mrdanje iz svoje raskošne palate i naredio je da mu se, u dvorištu palate, napravi njegovo patuljasto carstvo. Da ne mora da se mrdne ni iz spavaće sobe, a da kroz prozor može da „vidi“ ceo svoj carski posed. Beše to pre oko dva milenijuma i dva veka. Tada je nastao i bonsai. Bar tako legenda kaže. Bonsai je naziv za maleno drvo. Veličine tvoje olovke, recimo, ali pravo-pravcijato drvo. Sve je tu: koren, stablo, grane, listovi, plodovi. Gaji se u saksiji, ili na kamenu. Gaji se i bor i listopadno drveće koje živi sva svoja godišnja doba. Da bi se odgajilo bonsai drvo, potrebno je ogromno znanje. Svako drvo ima svoje prohteve. Koliko svetla, vode, kakva klima pogoduje… Potrebno je izuzetno mnogo strpljenja, jer bonsai veoma polako raste. Ponekad treba da prođe i po desetak godina da bi se primetio rast malenog drveta. Za to vreme drvce se oblikuje, grane se orezuju. Postoje različite alatke za „bonsairanje“. Danas postoje i mnoga pravila kako treba da izgleda bonsai.

518. Nekada davno Zemlja je drhtala od zime – beše to pravo ledeno doba. Pre, između dva miliona i deset hiljada godina, planetom su hodale ogromne životinje, mamutski sisari. Šta je izazvalo tu veliku hladnoću ostaje misterija. Neki naučnici smatraju da se promenila Zemljina orbita (putanja) oko Sunca i da je zbog toga manje svetlosti stizalo do naše planete. Temperature su pale, a sneg i led su se gomilali formirajući glečere. Ti ogromni ledeni pokrivači ležali su na većem delu severne hemisfere. Oblasti u blizini glečera su bile suviše hladne za većinu živih bića.

519. Pod klimom podrazumevamo ukupne vremenske prilike na nekom području tokom dužeg perioda.

520. Mnogo životinja je živelo u toplijim oblastima, daleko od glečera. Veliki broj njih su bili džinovski sisari. Jedna od najopasnijih životinja je bila sabljozubi tigar. Bio je težak oko 300 kg, a zubi su mu visili 18 cm preko vilice. Sabljozubi tigrovi nisu jurili svoj plen (biljojede zvane litopterni) već su ga vrebali i zaskakali, a potom ubijali oštrim očnjacima.

521. Jedna od najvećih životinja ledenog doba bio je runasti mamut. On je živeo u ravnicama bez drveća – tundrama. Njihova dlaka je bila skoro metar dugačka. Pokrivala im je čak i prste na nogama. Ispod dlake se nalazilo „ćebe“ tople, rundave vune, a ispod kože je bio debeo sloj sala. Imali su zakrivljene kljove, dugačke i preko tri metra. Mamuti nisu jelo meso, oni su se gostili travom i ostalim biljkama tundre. Prvo su živeli u Africi, odakle su se proširili na ostale kontinente – Evropu, Aziju i Severnu Ameriku.

522. Gliptodont je izgledao kao džinovski oklopnik. Bio je dugačak tri metra i visok skoro metar i po. Ploče oklopa su prekrivale njegovo telo. Čak je imao i štit na čelu.

523. Džinovski lenjivac je bio otprilike veličine današnjeg slona. Verovatno je jeo travu i niže grane drveća.

40

524. Titanis je bila ptica neletačica. Imala je opasan kljun i apetit za svežim mesom. Visoka skoro tri metra, mogla je da trči brzinom od 65 km/h.

525. U ledeno doba su živeli i ljudi. Oni su se umotavali u životinjske kože da bi se ugrejali i gradili su kuće od kostiju i kljova mamuta. Po zidovima pećina su crtali životinje tog doba. Neke slike prikazuju džinovskog bizona i mamute. O životinjama ledenog doba, možemo da naučimo nešto i iz fosila (ostaci mrtvih biljaka i životinja). Naki od najpoznatijih fosila dolaze iz jama katrana La Brea (u Kaliforniji, L.A). 1977.g. u Sibiru je iskopan fosil bebe mamuta.

526. Pre 10 hiljada godina Zemlja se zagrejala (ne zna se šta se desilo) i mnoga stvorenja su čak izumrla. Džinovske životinje su nestale.

527. Argentinski tegu gušter, burmanski piton, makao papagaj i mnoge druge životinje spas su našle u skloništu za životinje „Društveni cilj“ u Njujorku.

528. Empajer Stejt Bilding se nalazi u Njujorku. Ovaj oblakoder osvetljava noćno nebo, osim kada su u blizini ptice u migraciji. Tada se svetla priguše kako bi se izbegao sudar.

529. Znak „Hollywood“ u Kaliforniji (L.A.) nalazi se na planini Li, nazvanoj po čoveku koji je izgradio prvu TV stanicu na zapadnoj obali.

530. O nekim mladuncima brinu roditelji, neguju ih, hrane i prate u upoznavanju života. To važi za sisare – životinje koje prekriva dlaka, i ptice – životinje koje pokriva perje. Drugi mladunci odmah nakon rođenja moraju da se sami brinu o sebi. Takvi su gmizavci – životinje koje imaju suvu, ljuspastu kožu, kao na primer kornjače. Ženka se pobrine da jaja položi u odgovarajući prostor, gde će moći da se razviju i da se iz njih izlegnu mladunci, da bi ih onda ostavila. Mladunci moraju sami da izbegavaju grabljivce i da tragaju za hranom, bez zaštite i pomoći roditelja.

531. Mladunče afričkog slona treba dosta vremena i vežbanja da nauči da upotrebljava surlu koja ima 40 hiljada mišića. Kada ojačaju mišići surle, moći će njome da obavija grane, unosi u usta travke i sa tla skuplja sitne semenke.

532. Mali gepard uporno vežba da što brže trči i sustigne svoju mamu, koja je jedna od najbržih kopnenih životinja. Može da trči brže od 110 km/h, ali samo nekoliko sekundi; potom mora da se odmara.

533. Mladunče grenlandskog tuljana mirno leži u skrovištu od snežnog nanosa i pravi se neprimetno, da ga ne bi ulovio beli medved. Majčino mleko pije samo 12 dana. Za to vreme samo spava i sisa. Mama ga onda napusti i vrati se u more. Neko vreme je čeka, a onda krene za njom, a u moru mora sam da potraži hranu.

534. Krajem decembra, kada je arktička noć najtamnija, u snežnoj jami bela medvedica okoti mladunče, malo poput morskog praseta. Dok medvedica drema, mladunče je na sigurnom – ono pokraj nje na smenu sisa i spava. Marta meseca, kada izađu iz rupe, medvedić oduševljeno trči i valja se po snegu.

535. Mladunče planinske gorile posmatra odrasle gorile i stalno uči od njih. Odgajaju ga tako što se ono ugleda na njih. Mladunče imitira ono što čine odrasli. Ukoliko pogreši, odrasli ga ne kažnjavaju. Mama ga uzme, privuče k sebi i tako prekine njegovo nedopustivo ponašanje u grupi gorila.

536. Mama vučica svojim mladuncima na mrtvom zecu kojeg im je donela pokazuje kako da ga ulove, zgrabe i usmrte. Kroz igru usvajaju veštine koje će im biti potrebne kada budu odrasli.

41

537. Mali tigar se dosađuje, jer njegova mama spava i svakodnevno se odmara čak i po 20 sati. Zato puzi po njoj, gricka joj rep i skače na nju iz zasede. Kada se mladunče umori, potraži vime sa mlekom i sisa.

538. Kada mladunci lisice ne spavaju, motaju se naokolo i razigrano odmeravaju snage. Mama lisica ne obraća pažnju na njihovu igru. Međutim, čim se previše udalje, pozove ih i tako se pobrine za njihovu bezbednost.

539. Mladunče glavate kornjače mora da pređe put od jame u pesku, gde je ženka zakopala jaja, sve do mora. Iako se upravo izleglo, odmah mora da se samo pobrine o sebi. Ako ne bude dovoljno brz, uloviće ga galebovi iz vazduha ili lisice, koje se šunjaju po peščanoj plaži.

540. Na mladuncu servala izdvajaju se duge uši. Pažljivo osluškuje glasove prirode i neprestano vežba skokove kojima će, kada odraste, loviti miševe, pacove, ptice i insekte. Njegova mama može da skoči metar u visinu i čak četiri metra u dužinu.

541. Još dok su u jajima, guske međusobno razgovaraju i saopštavaju mami kada im je zima. Tada mama okrene jaja i sedne na njih, da ih ugreje. Sve guske se izlegnu u isto vreme. Perje im je u opni koja otpadne za nekoliko sati.

542. Četiri kilograma težak, mali crni medved je prvi put izašao iz jazbine. Polako prati svoju mamu kroz šumu, pažljivo njuška vazduh i biljke pod nogama. Za njega je sve novo i zanimljivo. Hod mu je nesiguran, jer mu mišići nogu i leđa još nisu dovoljno snažni. Što više bude vežbao, to će brže ojačati.

543. Dva meseca stari, lavlji mladunci oprezno napuštaju jazbinu u kojoj su se okotili. Na slobodi njuškaju debla drveća, svoju mamu i jedan drugoga. Šćućure se iza uzbrdice i jedni druge napadaju iz zasede. Padaju na leđa i jedni drugima grizu uši, noge i repove, koji su njihove najomiljenije igračke.

544. Mlade žirafe detinjstvo provode na bezbednom mestu u „dečjem vrtiću“. Neke ženke čuvaju mladunce, dok druge čupaju lišće sa visokih grana drveća. Kada ih ugrožavaju lavovi, ženke brane mladunce snažnim šutiranjem.

42