EGZEMPLARNA NASTAVA

EGZEMPLARNA (PARADIGMATSKA) NASTAVA

Pojam i definicij egzemplarne nastave

Faze u ostvarivawu egzemplarne nastave

Struktura časa egzemplarne nastave

Mogućnost primene egzemplarne nastave

Aktivnosti nastavnika i učenika u egzemplarnoj nastavi

Prednosti i slabosti egzemplarne nastave

Primeri nastavnih jedinica

Šematski prikaz egzemplarne nastave

Pojam i definicija egzemplarne nastave

Egzemplarna nastava – to je nastava za primer, za ugled, to je uzorna nastava. Imenica egzemplarna (ehemplar) potiče iz latinskog jezika i znači primer, primerak, ugled. Ovaj način, sistem nastave drugačije se naziva paradigmatska nastava po grčkoj reči “paradigma” što znači uzorak, obrazac, primer za ugled.

Egzemplarna nastava se javlja posle Drugog svetskog rata i to najpre u zemljama koje doživljavaju naučno-tehničku revoluciju, u Zapadnoj Nemačkoj, SAD, i dr. zemljama.

Ideja o paradigmatskoj nastavi nastaje u među ratnom periodu. Teoriju egzemplarizma formulisao je nemački didaktičar Hans Šoeri. Ova teorija se zasniva na egzemplarnom učenju u kome se obrazovni sadržaji grupišu oko tema koje su izabrane ili su pak tipične za ostale činjenice, datu oblast ili proces. Ukoliko nastavnik izabere adekvatne primere on može učenike upoznavati sa osnovnim oznakama I obeležjima tipičnih primera, preko kojih se predstavljaju i upoznaju čitave grupe, porodice. Egzemplarna nastva predstavlja pokušaj da se linearni sistem nastave zameni skokovnim.

Povod za pojavu ideje o egzemplarnoj nastavin jesu opširni nastavni planovi i programi prouzrokovani naučn-tehničkom revolucijom. Nastala je i iz kritike tradicionalne nastave u kojoj je nastavnik uvek aktivan, a učenik veoma retko.

Za dobru obradu svih sadržaja iz preobimnih nastavnih programa, u koje ulazi masa naučni h činjenica, potrebno je mnogo vremena, a to vreme se ne može povećavati. Dodavanje novih nastavnih časova još više bi opteretilo i onako opterećene učenike. Rešenje ovog porblema začetnici ovog sistema vide u izdvajawu tipičnih sadržaja iz nastavnih programa za odgovarajuće tematske celine i obrađivanju tih sadržaja na najvišem didaktičko-metodičkom novou.Obrada tih odabranih (egzemplarnih) sadržaja učenicima služi kao uzor (primer) za obradu sličnih (analognih) sadržaja.

Ovaj sistem nastave nastao je 1952. godine na skupu pedagoga u nemačkom gradu Tibingenu.

Faze u ostvarivanju egzemplarne nastave

Prva faza - selekcija sadržaja

Prvi korak u koncipirawu egzemplarne nastave je selekcija sadržaja. Nastavnik detaljno proučava nastavni program i grupiše sadržaje u tematske celine. Nakon toga se iz mase sličnog izdvaja ono što je bitno, osnovno reprezentativno (egzemplarno) kao što su slični literalni tekstovi, biljne i životinjske vrste, geografske regije, istorijski događaji, matematički sadržaji i dr. Prlikom izbora “nosećih sadržaja”, nastavnik mora stalno sebi da postavlja pitanje: “Da li odabrani sadržaji mogu biti uzorno obrađeni i poslužiti kao model ušenicima?” Na kraju ove faze celokupan sadržaj nastavnog predmeta je podeljen na dve grupe sadržaja: egzemplarne (uže) i analogne (šire).

analogni sadržaj

egzemplarni sadržaj

tematska celina

egzemplarni sadržaj

Program

nastavnog

predmeta

analogni sadržaj

tematska celina

tematska celina

egzemplarni sadržaj

analogni sadržajtematska

celina

Druga faza – obrada egzemplarnih sadržaja

Nakon izvršene diferencijacije sadržaja vrši se obrada egzemplarnih sadržaja. U ovoj fazi vrši se obrada na najvišem didaktičkom nivou. Ona služi kao model po kome će učenici kasnije raditi. Egzemplarni sadržaji moraju biti vrhunski obrađeni kako bi učenici pred sobom imali odliđan primer kada budu samostalno radili. Egzemplarni sadržaji obrađuju se na uzoran, primeran, egzemplaran način.

Nastavnik mora dobro osmisliti artikulaciju časa, odabrati prikladne metode, sredstva i dr. U tome dolazi do izražaja stvaralaštvo nastavnika. Cilj časa je ostvaren ako su učenici usvojili egzemplarni sadržaj odnosno ako su ih u potpunosti shvatili i ako su usvojili model obrade/sadržajni, metodički, metodološki, logički, misaoni, tehnički. To praktično značI kada nastavnik egzemplarno obradi biljnu vrstu kao predstavnika određene skupine biqđljaka tada će učenici potpuno usvojiti sadržaje o toj biljci ali će ujedno usvojiti i model kako se pristupa izučavanju te biljne vrste.

Treća faza – samostalni rad učenika

Sledeći korak u izvođewu egzemplarne nastave je učenička samostalna obrada analognih sadržaja. Učenici mogu dobiti isti zadatak za samostalni rad/ samostalni rad je nediferenciran, a moguće je i odeljenje podeliti na grupe pa svakoj grupi dati drugačiji zadatak/ diferenciran rad. O tome da li će samostalni rad biti diferenciran ili nediferenciran odlučuje nastavnik na osnovu opširnosti analognih sadržaja, pristupačnosti izvora za samostalni rad učenika, važnosti sadržaja koji se obrađuju i dr. Samostalni rad u~čenika može se kombinovati i smenjivati sa radom u školi i kod kuće

Četvrta faza – ponavljanje i sistematizacija svih sadržaja

Nastavnik u ovoj fazi dobija povratnu informaciju o usvojenosti egzemplarnih i analognih sadržaja. U ovoj fazi dolazi do logičkog povezivanja gradiva u tematske celine i izgrađivanja sistema znanja. Učenici i nastavnici vrše samoocenjivanje svog dosadašnjeg rada, uočavaju slabosti i otklanjaju ih

egzemplarni sadržajanalogni sadržaj

selekcija sadržaja

ponavljanje i sistematizacija svih sadržajaobrada analognih sadržaja

obrada egzemplarnih sadržaja

Struktura časa egzemplarne nastave

Struktura časa egzemplarne nastave zavisi od obima sadržaja koji se obrađuje. Nastavnik može na početku časa da obradi egzemplarni sadržaj, a učenici posle obrađuju analogne sadržaje. Ako je sadržaj koji nastavnik obrađuje obiman pa ga nastavnik obrađuje na celom času, onda učenici na sledećim časovima ili za domaći zadatak obrađuju analogne sadržaje. Učenici mogu raditi individualno, u paru ili po grupama. Struktura časa na kome nastavnik prvo obradi egzemplarne sadržaje, a nakon toga učenici obrađuju analogne sadržaje je sledeća:

Prva etapa – obrada egzemplarnih sadržaja

Nastavnik na najvićem didaktčko – metodčkom nivou obrađuje deo sadržaja. U toku ove prve etape nastavnik uspostavlja povoljnu radnu atmosferu i maksimalno motiviše učenike za samostalan rad.

Druga etapa – provera usvojenosti egzemplarnih sadržaja

Posle obrade nastavnik proverava koliko su učenici usvojili egzemolarne sadržaje, a samim tim i model obrade sadržaja.

Treća etapa – Obrada analognih sadržaja

Učenici obrađuju analogne sadržaje po ugledu na obradu egzemplarnih sadržaja. U ovoj fazi učenici koristeći udzbenike, enciklopedije, rečnike, posmatrajući slike, gledajući film odgovaraju na postavljene zahteve, pitanja.

Četvrta etapa – ponavljanje analognih sadržaja

U ovoj etapi nastavnik dobija povratnu informaciju o usvojenosti analognih sadržaja.

Peta etapa – povezivanje egzemplarnih i analognih sadržaja

Nastavnik u ovoj etapi nastoji da pogodnim pitanjima poveže analogne i egzemplarne sadržaje u odgovarajuće tematske celine i na taj način izgradi sistem znanja. U ovoj etapi učenici pod vođstvom nastavnika uspostavljaju misaone veze i odnose između egzemplarnog i analognih sadržaja.Na kraju dolazi još i proveravanje tako da je ovaj sistem kompletan .

Šematski prikaz artikulacije časa egzemplarne nastave

obrada egzemplarnih sadržaja

provera usvojenosti sadržaja i modela

domaći zadatakpovezivanje analognih i egzemplarnog sadržaja

utvrđivanje analognih sadržaja

samostalan rad učenika(obrada analognih sadržaja)

Mogućnost primene egzemplarne nastave

Iako je teško naći objektivne kriterijume za utvrđivaer tipičnih sadržaja, egzemplarna nastava može da ima široku primenu. Vladimir Poljak navodi primere za egzemplarne i analogne sadržaje za biologiju, književnost i istoriju. Egzemplarna nastava treba postepeno da se uvodi. Učitelji već u nižim razredima treba da osposobljava učenike da sami stiču znanja, da koriste udzbenike i druge izvore. Ovaj vid nastave može se primenjivati u nastavi maternjeg jezika (obrada teksta), matematike, poznavanja prirode i društva. U starijim razredima ućenici mogu samostalno da obrađuju analogne sadržaje iz gografije, istorije, biologije, matematike, fizike, maternjeg jezika i dr..

Didaktičari pak tvrde da je ova nastava reproduktivnog karaktera i da ne doprinosi razvoju stvaralačkog mišljenja kod učenika. Međutim, učenici iako uče po modelu, oni moraju da utvrde sličnosti i razlike između egzemplarnog i analognih sadržaja, a tu ima elemenata stvaralačkog.

Egzemplarna nastava može da nađe i nalazi široku primenu u radu kombinovanih odeljenja i u nepodeljenim školama.Tu učenici starijeg razreda nakon obrade egzemplarnih sadržaja samostalno obrađuju analogne sadržaje, a učitelj ih po potrebi obilazi , daje instrukcije, potrebnu literaturu. Egzemplarnu nastavu treba primenjivati u obradi onih tematskih celina u kojima ima opširnih sadržaja sa tipičnim sličnostima.

Aktivnosti nastavnika i učenika u egzemplarnoj nastavi

Aktivnosti nastavnika – nastavnik detaljno proučava nastavni program, vrši selekciju sadržaja, uočava sličnosti, klasifikuje, vrši poređenje; bira nastavne tehnike, principe, metode rada, sredstva, opremu, postavlja pitanja, zahteve; motiviše učenike – podstiče radoznalost i saznajnu glad kod učenika, podstiče i održava dečja interesovanja; on je procenjivač i evaluator – analizira individualna postignuća učenika, uočava i prati intelektualne i saznajne promene kod učenika. Nakon obrade analognih sadržaja on zajedno sa učenicima vrši povezivanje sadržaja i izgrđ|uje sistem znanja učenika. Aktivnosti učenika – učenici temeljno usvajaju egzemplarne sadržaje; usvajaju model za savladavanje drugih (srodnih) sadržaja/sadržajni metodološki, metodički, logički, misaoni, tehnički, samostalno primenjuju model na novim sadržajima; u procesu usvajanja analognih sadržaja učenici izvode raznovrsne aktivnosti – služe se rečnicima i enciklopedijama, stiču nova znanja, pričaju lične doživljaje (analogno onome iz obrađenog književnog teksta); pišu domaći zadatak; uočavaju sličnosti i razlike između egzemplarnih i analognih sadržaja.

Vrednovanje egzemplarne nastave

Vrednost ovog didaktičkog sistema: omogućava da se opširne nastavne celine u kojima ima dosta tipičnih

sličnosti savladaju uspešno uz manji utrošak vremena; učenici su povećano angažovani

ovaj vid nastave doprinosi osamostaljivanju učenika navikavajući ih da sami stiču znanja, koristeći razne izvore – udzbenike, rečnike, film i dr. izvore;

učenici usvajaju metode i tehnike učenja nastavnici se maksimalno pripremaju za čas, kvalitet nastave; učenici uočavaju sličnosti i razlike između analognih i egzemplarnih

sadržaja; na taj nažin razvijaju moć zapanja i uopštavanja i razvijaju stvaralačko mišljenje.

Slabosti ovog sistema: učenici uče po tu|em modelu, a u životu će morati da rešavaju zadatke

koji se neće moi rešiti po obrascu; da bi se odredili tipični sadržaji teško je naći objektivne kriterijume; za izbor egzemplarnih sadržaja iz skupa tipičnih sadržaja potrebno je

dobro proučiti suštinu materije; poistovećivanjem egzemplarnih i analognih sadržaja postoji opasnost

da će se izjednačiti raznoliki delovi.

PRIMER PRIMENE EGZEMPLARNE NASTAVE

Nastavna jedenica: Biljke iz naših voćnjakarazred: 3

Uvod:- čitanje pesme : Čudna voćka

Ježić Bocko ogladneo voćnjaku se prišunjao. Njuš, njuš, traži njuška: “Uh da mi je zrela kruška!” Kad u nekoj gustoj travi spazi nešto da se plavi. “Šta je ovo? Čudan plod! Čiji li je ovo rod?” Neznanku na leđa stavi pa se prvoj kruški javi: “Draga kruško, dobar dan izvinite, da pitam: zbunjena je moja njuška da l’ je ovo vaća kruška?” O ježiću zar ne vidiš trebalo bi da se stidiš?! Kruška ti je duguljasta pa je žuta, pa je slasna.” Jež se lepo zahvalio, do jabuke nastavio. “Jabukice, dobar dan, Izvinite, da pitam: Našao sam čudan plod, jel’ od vaše grane rod?” “O , ježiću , zar ne vidiš, trebalo bi da se stidiš?! Jabuka je …”

- razgovor o voću: [ta je vo}ka? (Biqka koja daje vo}e) -[ta je vo}e (plod vo}ke) Koje se vo}ke gaje u na{em kraju? (jabuke, {qive, kru{ke, maline, kupine, jagode,vi{we, tre{we I dr.) Potrebno je da znamo kako izgledaju i kakva je korist od vo}ki.

1)Nastavnikova obrada egzemplarnog sadr`aja

Nastavnik prikazuje grafofoliju sa slede}im sadr`ajem:

JABUKA

Izgled:Jabuka je vi{egodi{wa drvenasta biqka. Gaji se {irom sveta. Kod nas uspeva u brdskim predelima, poluplaninskim.Pitoma jabuka poti~e od divqe jabuke. Jabuka je listopadno drvo. Plodovi su okrugli, mesnati i sazrevaju od avgusta do oktobra.

b)Samostalna obrada analognih sadr`aja

U~enici na osnovu nastavnikovog modela obra|uju ostale vo}ke. Tokom samostalnog rada koriste uxbenik, ~itanke, slike i dr. nastavna sredstva na koja ih upu}uje nastavnik.

ŠLJIVA

Izgled:

[qiva je bi{egodi{wa, listopadna biqka. Koren i stablo ove biqke su drvenasti. Plod {qive je ko{ti~av, a seme ko{tica.[qiva ima vi{e svojih srodnika: kajsija, breskva, xanarika. Koristi se u ishrani

Zna~aj jabuke:Koristi se u ishrani na razli~ite na~ine: Jede se sve`a, su{i se, industrijskom preradom se dobijaju vo}ni sokovi i alcohol/rakija jabukova~a

TRE[WA

Izgled:

Tre{wa je listopadno drvo koje dosti`e visinu 10 – 12 m. Najboqe uspeva na kre~nom zemqi{tu, a naro~ito na peskovitoj ilova~i. Plod tre{we je ko{ti~av , a seme ko{tica.

. ORAH

Izgled:

Orah je vi{egodi{wa drvenasta biqaka. Stablo mo`e da bude visoko do 25 m sa pre}nikom od 1m. Plod oraha je ora{nica sa puno hranqivih sastojaka.

Zna~aj {qive:

Koristi se u ishrani na razli~ite na~ine:jede se sve`a, su{I se, industrijskom preradom se dobijaju vo}ni sokovi i yemovi; od we se pravi i rakija {qivovica

.Zna~aj tre{we :Tre{wa se naj~e{}e koristiu sve`em obliku, prera|uje se u fabrikama.Industrijskom preradom se dobijaju sokovi i rakija – tre{weva~a.

zna~aj:Plod oraha koristi se zaishranu. Iz ploda orahadobija se orahovo uqe koje slu`i za jelo, fabri~ko dobijawe sapuna, boja. Orah je i lekovita biqka. Za ovu svrhu obi~nose koristi li{}e od kojegse spravqa ~aj. Stablooraha koristi se u industriji name{taja.

MALINA

Izgled:

Malina je `bunasta biqka. U Srbiji se ova biqka gaji na ve}im povr{inama. Najvi{e se gaji u okolini ^a~ka i Vaqeva. Plod je crvena bobica, vrlo ukusna i sadr`i dosta {e}era.Qudi su uspeli da odabirawem I ukr{tawem stvore razli~ite sorte malina. Svaka sorta ima svoje posebno ime: malbor. Malin primajz i dr.

.

JAGODA

Izgled:

Jagoda je vi{egodi{wa, zeqasta biqka. Pored pitomih jagoda postoje I {umske, divqe jagodekoje se samostalno razmno`avaju. Jagoda ima `ili~ast koren, tanko nadzemno stablo visoko od 5 do 20 cm. listovi su sa duga~kom dr{kom. Cvet jagode je beo. Jagoda se razmno`ava iz semena I stolona.

Zna~aj maline : Malina je industrijska biqka jer se wenom preradom dobijaju sirup I malinov sok.Malina je I lekovita biqka. Pomo}U we le~I se I groznica. Za ovu svrhu koristi se malinov sirup koji se dobija iz plodova. Od su{enog malinovog li{}a spravqa se lekovit ~aj kojim se

VINOVA LOZA

Izgled:

Vinova loza je drvenasta vi{egodi{wa biqka – poviju{a. Vodi poreklo od divqe loze. Gaji se u Podravini, Posavini, Fru{koj gori, Banatu, Ba~koj i drugim krajevima. Plod je bobica. Skupqene su u grozd. Zna~aj:

.

Zna~aj:Koristi se u ishrani u sve`em stawu , industrijskom preradom od we se dobija sok, sirup od jagoda, slatko i marmelada.

Zna~aj:Jede se usve`em stawu, kuva se radi dobijawa slatkog,ili se prera|uje u fabrici.Industrijskom preredom gro`|a dobija se vino.