31

KORIŠĆENJE PUŠKICA DOZVOLJENO SAMO PRE ISPITA

Multimedijalni informacioni sistemi1. Šta je to multimedija ?

Multimedija je bilo koja kombinacija teksta, grafičke umetnosti, zvuka, animacije I videa koja dolazi pomoću računara ili na neki drugi način.

2. Šta se podrazumeva pod digitalnom obradom slike ?Pod digitalnom obradom slike podrazumeva se obrada slike pomoću računara. Poreklo slike nije bitno i ona može poticati sa: kamera, skener medicinskih uređaja za dijagnostiku, telekomunikacionih uređaja, memorijskih medijuma za skladištenje, radara, sonara, fotoaparata i.t.d.U najvećem broju slučajeva se obrađuje slika iz vidljivog dela spektra ali može da se obrađuje dvodimenzionalna slika iz nevidljivog dela spektra ili elektromagnetskog spektra. (IC slika, radioteleskopi). Bilo koja digitalna obrada podataka koja za rezultat ima novu sliku (grafikoni, zvuk).

3. Istorija računarske grafike ?1949 na MIT-u demonstriran prikaz diferencijalne jednačine na zaslonu osciloskopa..1953 SAGE (Semi Automatic Ground Environment) sistem za otkrivanje i prikaz aviona iznad kontinentalnog dela SAD.Razlaganje slike i sastavljanje - Prva primena je za slanje slike preko Atlanskog okeana kablom. Sa jedne strane se slika razlaže a sa druge ponovo slaže. (kao na faksu) Prvi prikaz na sajmu – 1959 i grafički računarski sistem DAC-, razvijen u saradnji IBM i General Motors-a. Za unet opis prikazivao trodimenzionalni izgled i rotirao sliku.Ivan Sutherland (1963) – SKETCHPAD: Pop up meni, Hijerarhijsko modelovanje, Light penn.

4. Primeri primene multimedije ?Multimedija se danas koristi u mnogim područjima: industrije, poslovanja, upravljanja, edukacije, zabave.

5. Kako se primenjuje multimedija u kontroli procesa u proizvodnji?MARKETING, PROPAGANDA, REKLAMIRANJEAnimacije su najpopularniji metod za reklame, reklamne poruke ilustrovane animacijama, pojedine animacije predstavljaju prava mala remek dela,muzički spotovi, animacije na InternetuSimulatori i arkadne igre dopuštaju korisnicima interakciju sa modelom realnog ili veštačkog sveta. Neke aplikacije dopuštaju korisnicima da interaguju sa nekim aspektima samog realnog sveta. Prikazivači statusa u rafinerijama, energetskim postrojenjima i računarskim mrežama pokazuju vrednosti podataka sa senzora prikačenih na kritične sistemske komponente. Operator može jednostavno da uoči problematične uslove i odgovori na njih.

6. Kako se primenjuje multimedija u meteorologiji ?Primenjuje se za prikaz vremenske prognoze.

7. Kako se primenjuje multimedija u arhitekturi ?Jedna od prvih primena - 3D prikaz zgrade. - Mogućnost da se vidi unutrašnjost bez realnog uzora. Mogućnost da se vide nedostatci. Mogućnost eksperimentisanja nad konstrukcijom. Znatno je ubrzan proces projektovanja. Omogućava standardizaciju.

8. Multimedija i umetnost ?Multimedija pripada umetnosti. To je novi pravac u umetnosti. Koristi se za računarski dizajn,izložbe,rekonstrukcije i prikaz starih građevina. Dodela oskara za animaciju. Novi pravci u umetnosti. Računarski dizajn. Izložbe. Rekonstrukcije i prikaz starih građevina.

9. Kako se primenjuje multimedija u nastavnom programu ?

31

Najlakši način učenja je kada se vidi primer svojim očima. Fizičke pojave. Geografija, Presek zemlje, Dešavanja u svemiru. Prikazi slajdova i animacija. Multimedija će provocirati radikalne izmene u nastavnom procesu, tako što če učenici prezavići granice tradicionalnih nastavnih metoda, nastavnici ce postati više mentori tokom učenja, a ne primarni isporucioci informacija i razumevanja, đaci ce postati srž procesa predavanja i učenja.

10. Kako se primenjuje multimedija u filmskoj industriji ?U početku su se filmovi dorađivali crtanim animacijama. Primena računara u filmovima je intenzivna od 70-tih godina. Filmovi: Ratovi zvezda,Jura park,Terminator 1 i 2,Maska. Kombinacija crtanih i realnih glumaca (zeka Rodžer).Film traje 5 minuta, 25 slika u sekundi = 7500 slika. Renderovanje 15 minuta po slici 1875 časova. Izuzetno veliki hardverski zahtevi.11. Kako se primenjuje multimedija u vojsci ?Primena je započela prvo u vojsci. Većina borbenih sistema ima svoje simulatore. Pešadija simulatore protivtenkovskih gađanja. Prtotivavionska dejstva. Pogodnost: oslobađanje od straha i trening. Stvaranje uslova na trenažerima kao za vreme borbenih dejstava (virtuelna stvarnost). Generalštabne vežbe kao interaktivna animacija. Većina preneta na PC platformu kao igrice. 12. Kako se primenjuje multimedija u naučnim vizuelizacijama ?Prva primena bila je prikaz diferencijalne jednačine. Veoma rasprostranjen metod. Simulacija opstrujavanja u aviona u aerotunelu. U mašinstvu u CAD paketima je posebno primenjena. Izlaz iz CAD-a ispitivanja opterećenja, termička opterećenja, naprezanja. 13. Odnos multimedije i simulacija ?Kontrola procesa

• Simulatori i arkadne igre dopuštaju korisnicima interakciju sa modelom realnog ili veštačkog sveta.

• Neke aplikacije dopuštaju korisnicima da interaguju sa nekim aspektima samog realnog sveta.

• Prikazivači statusa u rafinerijama, energetskim postrojenjima i računarskim mrežama pokazuju vrednosti podataka sa senzora prikačenih na kritične sistemske komponente.

• Operator može jednostavno da uoči problematične uslove i odgovori na njih. SIMULACIJA LETAObuka pilota. Ušteda jer je mnogo jeftinije korišćenje simulatora od leta na avionu. Znatno poboljšava obuku jer se simuliraju kritični trenutci i vremenske nepogode. Pilot se oslobađa straha i savesti. Pošto je uočeno da svi vole da budu piloti simulacije su prebačene na PC platformu. Dobra strana simulacije leta je što se greške završavaju resetovanjem računara SIMULACIJEZa procese koji se odvijaju suviše brzo ili suviše sporo. Istraživanje na simulacionim modelima. Kretanje planeta. Putanje satelita. Simulacija i animacija za naučnu vizuelizaciju i zabavuZa naučnu i inženjersku vizualizaciju postaju sve popularniji: računarski proizvedeni animirani filmovi, prikazi vremenski-promenljivog ponašanja realnih i simuliranih objekata Koriste se za studiranje apstraktnih matematičke entiteta kao i matematičkih modela fenomena kao što su: protok fluida, nuklearne i hemijske reakcije, fiziološki sistem i funkcija organa, mehaničke strukture pod različitim opterećenjima. Druga oblast napredne-tehnologije je interaktivno kreiranje crtanih filmova. In-between tehnika automatske interpolacije crteža između dve eksplicitno zadate "ključne slike". Postoje sofistični metodi za modeliranje objekata i reprezentaciju svetla i senki. 14. Kako se primenjuje multimedija u automatizaciji kancalarijskog poslovanja ?(Interaktivno) crtanje u poslovanju, nauci i tehnologijiKoncizno prikazivanje trendova i uzoraka sakupljenih iz podataka. Svrha: da se pojasne kopleksne pojave i olakša informisano odlučivanje. Primeri: • 2D i 3D grafikoni matematičkih,

31

fizičkih i ekonomskih funkcija; histogrami, bar i pie grafici; dijagrami rasporeda poslova; dijagrami produkcije i slični.Automatizacija kancelarije i elektronsko izdavaštvoPojava stonog izdavaštva na PC je ključna za korišćenje grafike radi kreiranja i širenja informacija. Organizacije mogu da proizvedu štampane materijale u kući. Dokumeneti mogu da sadrže tekst, tabele, grafove i druge forme crtane ili skanirane grafike i to: tradicionalno štampane (hardcopy), u elektronskoj formi (softcopy). Nove mogućnosti: mreže međusobno povezanih multimedijalnih dokumenata. 15. CD ROM i multimedija ?Najčešće primenjivani nosač multimedijalnih prezentacija CD, DVD su samo trenutno aktuelni nosači. S obzirom na brzinu širenja Interneta i brzine prenosa podataka verovatno će se sve preseliti na MREŽU. 16. Koji su to uređaji za prikaz multimedijalnog sadržaja ?CRT, ergonomski aspekti , rezolucija, dithering,antialiasing, LCD, ergonomski aspekti, plazma displeji, projektori. 17. CRT monitori ?Cathode Ray Tube - CRT monitori se zasnivaju na tehnologiji koju je još 1897. godine patentirao nemački naučnik Ferdinand Braun. Katodna cev je zapravo zatvorena staklena boca iz koje je izvučen vazduh. Počinje s tankim vratom koji se širi u široku bazu. Ta baza predstavlja ekran monitora, iznutra obložen tankim slojem fosfora. Taj sloj je, zapravo, matrica sastavljena od mnoštva malih tačaka (engl. phosphor dots) koje su sačinjene od po tri čestice fosfora: crvena, zelena i plava. Ovi skupovi tačkica se nazivaju slikovnim elementima (engl. pixel, picture element). Važna osobina fosfora je ta da pod delovanjem elektronskog snopa emituje svetlost različitih talasnih dužina, zavisno od vrste (boje) fosfora.U “vratu” katodne cevi nalaze se tri elektronska topa (engl. electron gun) na koje se dovodi električni signal za tri boje. Elektroni iz ovih topova podvrgavaju se delovanju sastava za otklon (engl. deflection yoke) koji ih usmerava i pogađaju odgovarajuće čestice fosfora većim ili manjim intenzitetom, a one onda u zavisnosti o jačini snopa emituju svetlost.  18. Šta su to maske na CRT monitoru i čemu služe ?Pre nego što dođe do fosfora, elektronski snop mora proći kroz mrežastu strukturu, tzv. masku. Maska se, zapravo, sastoji od niza otvora za svaku pojedinu boju koji tačno usmeravaju elektrone na pojedina zrnca za sve tri boje. U osnovi razlikujemo dve vrste maski, po kojima se razlikuju i monitori s katodnom cevi. To su sitasta maska (shadow mask, invar ili dot pitch maska) i aperture grille maska (trinitron ili stripe pitch maska).  19. Šta je to «Invar maska» ?Invar maska (shadow mask) sastoji se od niza kružnih otvora koji su poređani u nizu ili u trouglastom rasporedu. Naziv invar potiče od legure koja se koristi u izradi maske, a koja ima vrlo mali koeficijent termičke ekspanzije, što omogućava nedeformisan prikaz i najsvetlijih slika. Sa ergonomskog aspekta, prednosti shadow mask tehnologije su: jasnijem prikazu znakova na manjim veličinama,mnepostojanju dveju horizontalnih linija koje su prisutne kod trinitron tehnologije, realističnijem prikazu boja. 20. Šta je to trinitron maska i čemu služi?Trinitron (aperture grille) maska sastoji se od poređanih vertikalnih traka između kojih se nalaze otvori za prolaz elektrona. Ovaj tip maski omogućio je proizvodnju monitora s izrazito ravnim ekranom. Cevi koje koriste trinitron masku nemaju tačke, nego linije fosfora na zaslonu. Prednosti ove tehnologije su u tome što monitori imaju bolji kontrast, u cilindričnom obliku, za razliku od sferičnog kod invar tehnologije, smanjuje refleksije od izvora svetlosti.  21. Koji je osnovni zadatak grafičke kartice ?Monitor je, analogni uređaj koji sa računarom komunicira pomoću grafičke kartice. Budući da računar generiše digitalne signale, potrebno je u komunikaciji između računara i monitora napraviti konverziju i prilagodjenje signala, što je, zapravo, i zadatak grafičke kartice.

31

Pre prikaza na ekranu, slika se memoriše u memoriju grafičke kartice kao neka vrsta virtuelnog ekrana. Grafički procesor tada generiše raster  (pravougaona mreža slikovnih elemenata) koji reguliše pomicanje elektronskog snopa (engl. electron beam) preko ekrana s leva na desno, od vrha prema dole. Kada elektronski snop iscrta jedan red, on se isključuje, pomiče se na levi rub ekrana i počinje da iscrtava sledeći red. Ova tehnika se naziva rasterski skan (engl. raster scan). Podaci na svakoj poziciji tog rasterskog skana preuzimaju se iz virtuelnog ekrana u memoriji grafičke kartice i prebacuju na ulaz D/A konvertora kako bi se kontrolisao intenzitet crvene, zelene i plave boje. Nakon iscrtavanja celog ekrana pomoću rasterskog skana, ceo proces se ponavlja.22. Koji se zračenja javljaju kod CRT monitora i dali ih ima.?ERGONOMSKI ASPEKTIJonizujuće zračenje - U katodnoj cevi monitora nastaje elektronski snop kojim se pod delovanjem visokog jednosmernog napona bombarduje fluorescentni materijal (najčešće fosfor). Taj materijal primljenu energiju od elektrona emituje kao vidljivu svetlost. Unutar katodne cevi nastaje i mala količina X-zraka (imaju karakteristike jonizirajućeg zračenja) koje se apsorbuju prolaskom kroz staklo katodne cevi tako da se ispred zaslona obično i ne može otkriti običnom mernom opremom.  Nejonizujuće zračenje - Nejonizirajuće zračenje obuhvata svetlosno zračenje, naizmenična električna i magnetska polja i elektrostatičko polje.CRT monitori zrače X-zrake, ali oni su uglavnom bezopasni jer gotovo sve zračenje zaustavlja debeli ekran. Takođe i brzina osvežavanja monitora je zamorna za ljudsko oko. Starost monitora je takođe bitna jer suviše star monitor daje sve mutniju sliku što ima za posledicu da se ljudsko oko zamara veoma brzo pri korišćenju takvih monitora. 23. Koja se zračenja javljaju kod TFT monitora i dali ih ima ?Nejonizujuće zračenje–Nejonizirajuće zračenje obuhvata svetlosno zračenje.Nema katodnu cev tako da nema drugih zračenja.???24. Šta je to rezolucija kod ekrana ?Veličina ekrana obično se odnosi na veličinu stakla na kraju katodne cevi merenu dijagonalno između uglova. Stvarna veličina je oko 1” manja kod CRT monitora (vidljiva dijagonala).  Rezolucija je broj slikovnih elemenata (pixel, picture element) koji koristi grafička kartica za prikaz slike na ekranu. Izražava se proizvodom horizontalne i vertikalne vrednosti (npr. broj 640x480 znači da se koristi 640 slikovnih elemenata horizontalno i 480 vertikalno). Mnoge tehničke karakteristike monitora utiču na njegovu rezoluciju, neke od njih i tako što ograničavaju njen maksimalni iznos. Najvažnije od tih karakteristika jesu razmak između susednih trijada fosfora (dot pitch) i širina frekvencijskog pojasa (bandwidth). •Razmak između trijada fosfora (dot pitch) utiče na rezoluciju na taj način što manji razmak između susednih trijada omogućava postavljanje više njih po jedinici daljine, što povećava moguću maksimalnu rezoluciju monitora. •Manji razmak takođe znači i finije i bolje detalje na slici.•Važno je naglasiti da, ako forsiramo veću rezoluciju nego što to omogućava dot pitch, može doći do pojave zamagljivanja finih detalja kao što su potpisi ispod ikona i sl. •Tipična vrednost ovog parametra kreće se između 0,25 mm i 0,28 mm. •Kod trinitron monitora, dot pitch predstavlja razmak između dva susedna seta fosfornih pruga.  25. Šta je to «Dithering» ?File sadrži informacije o bojama koje ne može da prikaže. Slično kao boja koja ne može da se prikaže.26. Šta je to «antialiasing» ?

31

Antialiasing-je uklanjanje nazubljenosti.Softverska tehnika za izravnjavanje nazubljenog izgleda krivih ili dijagonalnih linija koji je posledica slabe rezolucije ekrana.27. Koji je položaj ekrana najpovoljniji sa ergonomskog stanovišta ?Prilično je teško tačno odrediti minimalnu udaljenost na koju monitor treba postaviti, ali su razna istraživanja pokazala da bi zadovoljavajuća vrednost iznosila oko 60 cm. Do te se vrednosti došlo razmatranjem udaljenosti na kojoj naš pogled konvergira kada ne gledamo u neki određeni objekat (npr. kada gledamo u nebo ili pri gledanju u potpunom mraku). Pri toj udaljenosti (engl. resting point of vergence) zamor očiju je najmanji. Kod većine ljudi ona iznosi oko 110 cm pri gledanju ravno i oko 90 cm pri gledanju nadole s nagibom od približno 30 stepeni. Gledanje u konkretne objekte na udaljenosti značajno manjoj od ove izaziva primetan zamor očiju. Potrebno je udaljenost od monitora što više približiti opisanim vrednostima.  28. Šta je to frekvenca osvežavanja (monitori) ?Frekvencija osvežavanja (refresh rate, vertical frequency) jeste broj koji govori koliko se puta u sekundi slika na ekranu osveži (ponovno iscrta). Ako je ona premala, slike se ne menjaju dovoljno brzo, ljudsko oko primećuje promene i stvara se utisak trepereće slike (flicker). Karakteristike oka su takve da se ovo treperenje bolje primećuje na rubovima vidnog polja nego ako se gleda direktno. Kod različitih osoba različita je i osetljivost na treperenje, ali za većinu je ono neprimetno na frekvencijama većim od 75 Hz. Zbog toga su danas različitim standardima propisane vrednosti frekvencije osvežavanja od najmanje 85 Hz za monitore manje od 20”, a preporučuje se 100 Hz.  Povećanje frekvencije osvežavanja direktno utiče i na cenu monitora, pa se na razne načine pokušava da napravi kompromis. Jedan od takvih pokušaja bio je i primena interlaced tehnike iscrtavanja kod koje se slika iscrtava u dva prolaza. U prvom prolazu elektronski snop iscrtava neparne linije, a u drugom parne. Iako se ovom tehnikom mogu postići više rezolucije prikaza slike nego u non-interlaced načinu, ona takođe dovodi i do pojave treperenja, pa je današnji monitori uglavnom i ne koriste.  Non-interlaced tehnika prikaza je danas standardna zbog toga što se slika iscrtava u jednom prolazu, pa je samim time i stabilnija, bez treperenja. 29. Kada se javlja (odsjaj) refleksija i kako se sprečava ?Problemi s refleksijom javljaju se obično na monitorima s negativnim polaritetom (tamnom pozadinom). Uzrok refleksije najčešće je pogrešno pozicioniranje samog monitora u odnosu na izvore svetlosti. Kao posledica refleksije, može doći do zaklanjanja ili otežanog čitanja sa zaslona a i do postavljanja tela u neprirodan položaj kako bi se izbegla refleksija. Moderni monitori koriste napredna tehnološka dostignuća da bi se pojačala otpornost na refleksiju (npr. multi-layer technology). Na starijim uređajima koristili su se optički filteri raznih vrsta, ali se nisu održali u upotrebi jer su degradirali druge karakteristike monitora (čitljivost, kontrast itd.). Ipak, nameće se zaključak da je najbolje i najjednostavnije rešenje u pravilnom pozicioniranju monitora na radnoj ploči, te u pravilnom izboru načina i količine osvetljenja.  30. Objasniti kako funkcioniše LCD tehnologija ?LCD tehnologija zasniva se na svojstvima sastava hemijskih spojeva poznatih kao tekući kristali (engl. Liquid Crystals). Oni predstavljaju prozirnu materiju koja ima osobinu i tečnosti i čvrstih tela. Pri prolasku kroz tečni kristal svetlost prati raspored molekula koji ga sačinjavaju – što je osobina čvrstih tela, a 60-ih godina ovog veka otkriveno je da se izlaganjem tečnih kristala delovanju električnog napona menja raspored i orjentacija molekula – što je osobina tečnosti. Ova poslednja osobina je posebno važna zbog saznanja da se promenom primenjenog napona na tečni kristal može uticati na način prolaska svetlosti kroz njega.LCD se sastoji od dva polarizirajuća filtera čije su linije pod pravim uglom.

31

Ove linije na svakom filteru stvaraju finu mrežu  koja blokira one zrake svetlosti koje nisu paralelni sa njenim linijama. Izvor svetlosti nalazi se iza prvog filtera. Svetlost koja bi prošla kroz prvi filter bila bi zaustavljena na drugome jer su njihove linije međusobno verikalne. Zbog toga se između dva filtera nalazi sloj tečnog kristala čiji su molekuli tako postavljeni da, bez delovanja napona, izazivaju zaokret zraka svetlosti za 90 stepeni - tako da oni mogu proći i kroz drugi polarizirajući filter. Primenom električnog napona menja se zaokret molekula tako da, u zavisnosti od iznosa napona, samo deo svetlosti može proći kroz drugi filter. Na ovaj način se kontroliše nivo osvetljenosti slike na ekranu.  Sam ekran podeljen je na slikovne elemente (engl. pixel, picture element) koji sačinjavaju sliku. Kod LCD-ova u boji, svaki pixel ima i crveni, i zeleni i plavi filter.Prema načinu adresiranja pojedinih pixela, u matrici koja sačinjava sliku razlikujemo dva tipa LCD-a: passive matrix i active matrix LCD.31. Kako radi «passiv matrix» adresiranje LCD monitora ?Passive matrix predstavlja najjednostavniji (i najjeftiniji) način adresiranja pixela. Na stakla koja se nalaze iznad i ispod tečnog kristala postavljeni su transparentni električni provodnici koji predstavljaju redove i kolone matrice. Da bi se mogla odrediti osvetljenost za pojedini pixel, prvo se odredi kolona na koju se primjenjuje napon, a zatim elektronski sklopovi “skeniraju” matricu primenjujući napon na svaki red u odabranoj koloni. Kada se dođe do dna ekrana, prelazi se na sledeću kolonu. Loša strana ovakvog načina adresiranja jeste ta što se, radi sprečavanja pojave treperenja, koriste tečni kristali sa sporim električnim odzivom (oko 300ms) - što ih čini nepogodnim za prikazivanje slika koje se brzo izmenjuju (full motion video). Dalji nedostatak pasivnog adresiranja jeste u pojavi preslušavanja (engl. crosstalk) - kada adresirani pixeli deluju na susedne pa se dešava da su neki delovi ekrana jače ili slabije osvetljeni. Da bi se sprečila ova pojava, proizvođači dele ekran u dva dela i osvežavaju ih posebno. Ova tehnologija se naziva Dual Scan Twisted Nematic (DTSN) i najčešća je u praksi.Ekrani sa pasivnom matricom sastoje se od dva sloja providnih elektroda koji se nalaze sa obe strane sloja tečnih kristala. Elektrode su rasporedjene paralelno u redovima stim da su dva sloja postavljena tako da medjusobno formiraju matricu. U trenutku adresiranja odredjenog piksela, na njega se u jednom trenutku primenjuje odredjeni napon sto primorava molekule tečnih kristala da se drugačije poredjaju i tako postaju neprovidni (crni). Kada napon prestane, kristali se ponasaju poput kondenzatora koji se prazni, tako da se molekuli polako vraćaju u svoj prvobitni položaj i tako ponovo postepeno počinju da propuštaju svetlost. Iz navedenog je jasno da je vreme odziva (vreme potrebno da se piksel promeni iz potpuno belog u crn i obrnuto) preveliko za današnje potrebe kada je izražena potreba korisnika za multimedijalnim sadržajima na monitoru. Zato je u današnje vreme većina proizvođača prešla na proizvodnju ekrana sa aktivnom matricom.32. Kako radi «active matrix» LCD monitora ?Active matrix LCD (AMLCD) koristi električne sklopke (tranzistore, TFT – Thin Film Transistor) za adresiranje svakog pojedinog pixela čime se omogućava korišćenje tečnog kristala sa bržim odzivom (oko 25ms). Ova tehnologija takođe eliminiše pojavu preslušavanja zbog toga što su pojedini pixeli izolovani od susednih. Ovakvo korištenje tranzistora znatno komplikuje izradu i povećava cenu monitora. Zbog izuzetno slabog vremena odziva piksela kod ekrana sa pasivnom matricom i jos nekih mana poput slabog kontrasta proizvodjači su u potrazi za tehnologijom koja bi prevazišla te mane, tokom devedesetih godina prošlog veka napravili prve ekrane sa aktivnom matricom. Ovi ekrani se zovu jos i TFT odn. thin film transistor (tanak film sa tranzistorima), upravo zato sto su aktivni elementi te matrice zapravo tranzistori koji kontrolišu svaki piksel ponaosob. Postoji specijalna matrica tranzistora (plava boja na slici). Za svaki piksel ponaosob postoji tranzistor koji se ponaša kao prekidač koji kontroliše napon kojim se pobudjuju tečni kristali.33. Koji su to elementi za izbor ekrana ?Zbog visoke cene, danas češće nailazimo na LCD-ove s manjom dijagonalom, što dovodi do pojave korišćenja premalih fontova i može izazvati zamor očiju. Manja težina LCD-ova i njihova

31

olakšana prenosivost dopuštaju lakše pozicioniranje na radnom stolu, kao i omogućavanje postizanja potrebnog vertikalnog ugla. Nedostaci ove tehnologije ogledaju se u problemima: malim uglom gledanja, lošijem prikazu boja, pojavi da su neki od pixela stalno upaljeni ili stalno ugašeni, kao i problemima s različitim rezolucijama prikaza slike.Jedan od čestih prigovora potencijalnih kupaca LCD monitora jeste taj da je maksimalna vertikalna frekvencija (60 do 75Hz) premala i da takva slika verovatno treperi. Vertikalna frekvencija statičke slike na LCD monitoru je, zapravo, beskonačna jer je svaki pojedini piksel ili ugašen ili upaljen. Za razliku od monitora sa katodnom cevi koji omogućavaju prikaz slike u različitim rezolucijama, LCD ima fiksni broj piksela i, koristeći ceo ekran, može prikazati samo jednu rezoluciju. Slika na nižim rezolucijama prikazuje se korišćenjem manjeg dela ekrana (u određenom promeru prema punim dimenzijama). Primer za to: LCD standardne rezolucije 1024*768 piksela prikazuje rezoluciju 640*480 koristeći samo 66% ekrana. Većina današnjih LCD-ova sposobna je, primenom postupka ekspanzije (engl. rathiomatic expansion), transformirati prikaz tako da se ipak iskoristi ceo ekran, ali taj postupak postavlja određene dodatne zahteve na elektronske sklopove samoga LCD-a što povećava cenu uređaja. Za visoko specijalizovane zadatke, kao što je obrada slike, LCD monitori se teško mogu koristiti zbog problema sa reprodukcijom boja. Različite nivoe osvetljenosti piksela potrebne za dobijanje različitih boja kod LCD-a se ostvaruju promenama iznosa primenjenog napona. Ovaj način nudi ostvarivanje samo 64 nivoa osvetljenosti po elementu slike (6-bitni prikaz). Upoređenja radi, CRT monitor  ostvaruje 256 nivoa ili 8-bitni prikaz slike. Kod LCD-ova u boji koriste se po tri ćelije tečnog kristala za prikaz jednog piksela, što daje 18-bitni prikaz, ili 262 000 boja, za razliku od CRT-a koji za prikaz slike u boji nude 16 miliona boja (24-bitni prikaz). Nedostatak 24-bitnog prikaza čini LCD-ove teško upotrebljivima za DTP i CAD aplikacije, dok su za kacelarijske poslove zadovoljavajući.Ustaljeno mišljenje u pogledu veličine ekrana jeste da veće - ujedno znači i bolje. Međutim, za ovo se ne može reći da vredi uopšteno, jer izbor pravih vrednosti veličine i rezolucije monitora zavisi od primene, odnosno svrhe samog uređaja. Različiti korisnici imaju i različite zahteve (CAD/CAM i DTP operaterima odgovaraju monitori sa većom dijagonalom i rezolucijom – obično 19” i rezolucijom od 1600 x 1200, dok operateri na DOS i sličnim aplikacijama nemaju tako rigorozne zahteve). Rezolucije se kreću u rasponu od 640 x 480 pixela pa do 1600 x 1200 pixela. Danas najčešće nailazimo na 1024 x 768 pixela, što je i Microsoftova preporuka za korišćenje Windowsa. Posebno je važno odabrati pravu rezoluciju u odnosu na veličinu ekrana. Prevelika rezolucija na malom ekranu može predstavljati problem jer mnogi softveri koriste tekst fiksne veličine koji se onda u takvim slučajevima slabije vidi. S druge strane, neznatno povećanje veličine monitora bez povećanja rezolucije može dovesti do toga da se slike na ekranu čine “tačkastima” (engl. dotty).  34. Šta su to «Paneli» ?To su ekrani sa gasnom plazmom.Sastoje se od minijaturnih sijalica napunjenih gasom poslaganih u mrežu između dve staklene ploče. Dva druga staklena zaslona sadrže električne provodnike poređane u redove, provodnici su pod pravim uglom tako da čine mrežu. Ovi provodnici povezani su sa svakom od sijalica. Svaka sijalica u mreži zasvetli određenim intezitetom na osnovu dobijenog signala u preseku njenih provodnika čime se formira slika na ekranu.35. Kako radi «plasma display» ?Plazma displej paneli (PDP) su slični katodnim cevima po tome što su emisivni I koriste fosfor, a LCD displejima po tome što koriste X i Y rešetku elektroda odvojenih dielektričnim slojem magnezijum oksida (MgO) i okruženih mešavinom inertnih gasova - kao što su argon, neon ili ksenon - da bi adresirali individualne elemente slike. Inertni gasovi pri visokom naponu se jonizuju (prelaze u stanje plazme) postaju provodni i emituju svetlost. U suštini PDP može da se posmatra kao matrica malih fluorescentnih cevi kontrolisanih upravljačkim mehanizmom. Svaki piksel, ili ćelija, sastoji se od malog kondenzatora sa tri elektrode. Električno pražnjenje preko elektroda čini da plemeniti gasovi zatvoreni u ćeliji prelaze u stanje

31

plazme kada se jonizuju. Plazma je električno neutralna, veoma jonizovana materija koja se sastoji od elektrona, pozitivnih jona i neutralnih čestica. Pošto je električno neutralna, ona sadrži podjednake količine elektrona i jona i po definiciji je dobar provodnik. Kada im se jednom dovede energija, ćelije plazme emituju ultraljubičastu (UV) svetlost koja onda udara o crvene, zelene i plave fosfore na prednjoj strani svakog piksela i oni počinju da svetle. U okviru svake ćeliji su tri podćelije od kojih jedna sadrži crveni, druga plavi, a treća zeleni fosfor. Da bi se stvorile nijanse boja, intenzitetom svake od tri osnovne RGB boje mora se upravljati nezavisno. Dok se to kod katodnih cevi radi modulisanjem struje elektronskog mlaza i samim tim i intenziteta emitovane svetlosti, kod PDP displeja se nijansiranje postiže impulsnom kodovanom modulacijom (PCM - Pulse Code Modulation). Deljenjem jednog polja na osam podpolja od kojih je svako sa impulsnim težinskim faktorom prema bitovima u 8-bitnoj reči, postiže se da je moguće podesiti širine adresiranih impulsa u 256 koraka. Kako je oko mnogo sporije od impulsne kodovane modulacije, ono će integrisati intenzitet u vremenu. Modulisanje širina impulsa na ovaj način prevodi se u 256 različitih intenziteta svake boje - dajući ukupan broj kombinacija od 256 x 256 x 256 = 16777216.36. Koja je osnovna podela projektora ?Način projektovanja slike: Projektori koji prenose sliku (svetlo prolazi kroz element koji formira sliku – katodna cev ili LCD panel). Projektori koji reflektuju sliku (svetlo se odbija od elementa koji formira sliku). 37. Kako rade projektori koji prenose sliku ?Projektori koriste dva osnovna elementa za formiranje slike: CRT (katodna cev) i LCD. CRT ( Cathode Ray Tube ) - Kao i kod većine televizora, sadrže katodnu cev. Ovde je dijagonal oko 9 inča (22 cm) i daje posebno svetlu sliku. U nekim projektorima se koriste 3 katodne cevi. Na katodnoj cevi se formira slika a sočivo tu sliku uvećava i projektuje na podlogu. Postoje tri konfiguracije projektora sa katodnim cevima: 1 kolor katodna cev (sa crvenim, zelenim i plavim fosforom) projektuje sliku sa jednim sočivom. 2 crno-bela katodna cev sa brzo rotirajućim kolor filtrom u obliku točkića, kroz koji slika prolazi na sočivo. Zbog brzine kojom se emituju RGB komponente, ljudsko oko vidi samo pomešane (izvedene) boje. 3 katodne cevi (crvena, zelena, plava) sa 3 sočiva koja su tako postavljena da projektuju samo jednu – zajedničku sliku. Problemi CRT projektora su to sto su teški i veliki kao i to što im je rezolucija projekcije lošija nego kod LCD projektora. LCD ( Liquid Crystal Display ) - Kod ovih projektora koriste se mali LCD paneli osvetljeni jakom halogenskom lampom otpozadi. Slika se samo prenosi sa LCD panela kroz sočivo na projekcionu površinu. LCD se ovde koristi slično kolor slajdu u slajd projektoru. Postoje i projektori sa 3 LCD panela za 3 RGB komponente. 38. Kako rade LCD projektori ?LCD pano je izlazni uređaj računara koji se montira na standardni projektor za folije. Slika sa računara se prikazuje na panou, odakle je projektor prikazuje na platnu, tako da pomoću programa za izradu prezentacija i ovog uređaja publici se mogu prikazivati lepe prezentacije. LCD projektor radi kao LCD pano sa ugrađenim projektorom. Bilo koji od ova dva uređaja povezana sa računarom predstavlja moćnu alatku za prikazivanje prezentacija. Kod ovih projektora koriste se mali LCD paneli osvetljeni jakom halogenskom lampom otpozadi. Slika se samo prenosi sa LCD panela kroz socivo na projekcionu povrsinu. LCD se ovde koristi slicno kolor slajdu u slajd projektoru. Postoje i projektori sa 3 LCD panela za 3 RGB komponente.39. Kako rade projektori koji reflektuju sliku ?Ovde se slika formira na malom refleksivnom čipu. Lampa osvetljava površinu čipa, svetlost se odbija od nje i prenosi sliku kroz sočivo. Skorije inovacije u tehnologiji refleksije su: MikroElektroMehanicki Sistemi (MEMS – Microelectromechanical systems)

Sistem mikro ogledala (Digital Micromirror Device – DMD ili DLP) Sistem svetlosne rešetke (Grating Light Valve – GLV)

Tečni kristal na silikonu (Liquid Crystal On Silicon)

31

• DMD ili DLP (Digital Light Processing) razvio je Texas Instruments. • DMD čip ima između 800 i preko milion malih ogledala na sebi, zavisno od veličine

samog čipa i celog projektora. Svako mikro ogledalo veličine 16 µm2 sastoji se od 3 fizička (čvrsta) sloja i dva sloja tankog vazdušnog procepa koji razdvajaju fizičke slojeve. Vazdušni slojevi omogućavaju ogledalu da menja položaj za 10 stepeni u odnosu na podlogu, naginjući se na jednu ili drugu stranu. Jedna strana predstavlja “uključeno” u dig. signalu, a druga “isključeno”. Ogledalo nagnuto na uključeno šalje odbijeni zrak svetla na sočivo, a ogledalo nagnuto na isključeno na “upijač” svetla unutar projektora. Između lampe i ogledala se nalazi rotirajući kolor filter. Prolazeći kroz kolor filter, svetlo dobija boju pre nego što padne na mikro ogledala. Tako da se boja projektovane slike kontroliše pomoću položaja ogledala i vremena koliko je svako od ogledala u položaju ”uključeno”.

40. Koji su to uređaji za digitalizovanje slike ?Skeneri---Digitajzeri---Formati---OCR---Fotoaparati---Prateća oprema---Uređaji traka 41. Koji tipovi skenera postoje ?Vrste skenera: - Prema obliku radne površine: Ravne stone; Roracione dobošaste; Prema nameni: Skeneri za dokumente; Skeneri za slajdove; Načinu ulaganja papira: Pojedinačni ručni; Automatski (Dokument management);Postoji nekoliko vrsta skenera, i to su: 1) Flatbed ili desktop skeneri; 2) Sheet-fed skeneri; 3) Ručni skeneri; 4) Bubanj-skeneri; 42. Koji su osnovni elementi skenera ?1) Pokrivač; 2) Staklena ploča; 3) Dve lampe; 4) Glava skenera koja se sastoji od: a) Najmanje dva ogledala, b) Sočiva, c) Filtera, d) CCD (Charge-Coupled Device) niza; 5) Step motor;6) Kaiš; 7) Stabilizator; 8) Interfejs portovi; 9) Kontrolna kola; 10) Izvor napajanja; 43. Kako rade skeneri (shema) ?PROCES SKENIRANJA I CCD TEHNOLOGIJADokument se stavlja na staklenu ploču, i gornji deo, odnosno poklopac se zatvara. Unutrašnjost poklopca je ili čisto bele, ili čisto crne boje. Gornji deo bele ili crne boje stvara "uniformisanu", homogenu pozadinu, koju software skenera kasnije koristi kao referencu za određivanje veličine dokumenta. Kod većine desktop skenera gornji deo može da se skine, npr. pri skeniranju dokumenata koji se nalaze u debelim knjigama.

Lampa služi za osvetljivanje dokumenta. Raniji skeneri su upotrebljavali standardne fluorescentne lampe, a noviji skeneri koriste ili fluorescentnu lampu sa hladnom katodom (cold cathode fluorescent lamp - CCFL) ili lampu od ksenona. Kada dve lampe osvetle dokument, njegova slika počinje da se “očitava” glavom skenera.

31

Glava skenera (koja je sačinjena od ogledala, sočiva, filtera i CCD niza) polako prelazi preko dokumenta. Glavu skenera pokreće kaiš koji je pričvršćen za step-motor. Glava je takođe pričvršćena za stabilizator koji vodi računa o tome da nema mrdanja ili devijacija u njenoj putanji. Jedan prelazak znači da je glava skenera jedanput kompletno prešla preko dokumenta. Slika dokumenta prolazi kroz sočivo, i izoštrena slika pada na prvo ogledalo koje je postavljeno pod određenim uglom. Slika, zatim, biva reflektovana i na drugo ogledalo. Svaki skener ima najmanje dva ogledala, od kojih je svako blago zakrivljeno kako bi fokusiralo sliku koju reflektuje na manju površinu.) Svi skeneri rade na istom principu reflektanse ili transmisije. Slika se postavlja ispred valjka koji se sastoji od izvora svetlosti i senzora, u slučaju digitalne kamere, gde izvor svetlosti može biti sunce ili veštacko svetlo. Kada su stoni skeneri bili prvi put uvedeni, mnogi proizvodđači su koristili fluorescentne cevi kao izvore svetla. Mada su dovoljno dobre za mnoge svrhe, fluorescentne cevi imaju dve izrazite slabosti: one retko zrace postojanu belu svetlost u dužem vremenu i, dok su ukljucene, one zrace toplotu koja može da deformiše druge opticke sastavne delove. Iz tih razloga, većina proizvođača je prešla na cevi sa hladnom katodom. One se razlikuju od standardnih fluorescentnih cevi po tome što nemaju zagrevno vlakno. One zato rade na mnogo nižim temperaturama i, shodno tome, pouzdanije. Standardne fluorescentne cevi se danas uglavnom nalaze na jevtinim uređajima i starijim modelima.Krajem 2000. godine, kao alternativni izvor svetlosti pojavile su se ksenonske cevi. Ksenon daje veoma stabilan izvor svetlosti punog spektra koji dugo traje i brzo se uspostavlja. Međutim, ksenonski izvori svetlosti imaju veću potrošnju električne energije od cevi sa hladnom katodom.44. Čemu služe fotoćelije kod skenera ?Svetlosni snop, kada se odbije od slike i prode kroz objektiv, u stvari, prvo prolazi kroz prizmu ( ili sistem ogledala ), gde se razdvaja na tri komponentne boje – crvenu, zelenu i plavu. Svaki od ova tri zraka pada na odvojenu fotoceliju, koja registruje intenzitet svake od tri komponentne svetlosti, koje se zatim digitalizuju. Ceo proces se dešava u vrlo kratkom vremenskom intervalu. Od vremenskog intervala koji protekne između dva uzastopna čitanja tačkice sa slike i brzine rotacije, zavisi horizontalna rezolucija skeniranja. Rezolucija skeniranja po drugoj osi zavisi od koraka za koji se pomeri nosač fotoćelije posle svake rotacije. Poslednje ogledalo reflektuje sliku na filtere (crveni, zeleni i plavi). ( Slika, dalje, odlazi u CCD niz. CCD niz (fotoćelije)Poslednje ogledalo reflektuje sliku na filtere (crveni, zeleni i plavi). Slika, dalje, odlazi u CCD niz. CCD niz je snop minijaturnih senzora osetljivih na svetlo, koji konvertuje fotone (svetlost) u elektrone (električni napon). Ovi senzori su, svaki pojedinačno, osetljivi na svetlost, i što je svetlost koja pogađa senzore snažnija, to je snažniji električni napon.45. Kako rad «sheet-fed skeneri» ?Sheet-fed skeneri su veoma slični desktop skenerima. Razlika je u tome što se dokument pomera, a glava skenera ostaje nepokretna. Ovi skeneri liče na manje portabl štampače. 46. Zašto nisu dobri ručni skeneri i gde se danas koriste ?Ručni skeneri koriste istu tehnologiju kao desktop skeneri, s tim što korisnik mora sam da pomera dokument (umesto glave skenera koja prelazi preko dokumenta). Ovaj tip skenera u principu ne proizvodi sliku dobrog kvaliteta, međutim može biti koristan za brzo skeniranje teksta.Ručni skeneri su zgodni kada treba da skenirate informacije koje nisu odštampane na listu papira, recimo inventarske kartice pričvršćene na opremu u kancelariji. Možete da se pomerate od stola do kancelarijskog ormara noseći samo ručni skener i prenosivi, ili ručni računar. Ručni skeneri se često koriste za skeniranje nalepnica u skladištima. Skenirani objekti se čuvaju kao slike i njima se ne može upravljati bez specijalnog programa. Optičko prepoznavanje znakova (engl. optical character recognition, OCR) je postupak koji skeneru omogućava da prepoznaje tekst pisan specijalnim oblikom slova. Pomoću optičkog prepoznavanja znakova, skenirani tekst se može izmeniti, formatirati i sačuvati u obliku teksta, a ne slike. Iako program za optičko prepoznavanje ne može da prepozna sve znakove, on ipak prepozna većinu, a ostatak označi, kako bi korisnik mogao da ih proveri.47. Gde se koriste bubanj skeneri ?

31

Bubanj-skeneri se koriste u industriji publikacije za veoma detaljne i precizne slike (sa rezolucijom od 10 000 i više dpi). Koriste tehnologiju foto-multiplicirajuće cevi (photo-multiplying tube - PMT). PMT (photomultiplier tube - fotomultiplikatorska cev) je senzorska tehnologija primenjena u vrhunskim skenerima sa dobošem, koje koriste firme za štampu u boji. Skupi i teški za rad, to su bili uređaji koji su korišćeni za smeštanje slika u računar pre pojave stonog skeniranja. Tehničari su pažljivo montirali originalne slike na stakleni valjak koji je onda rotirao velikom brzinom oko senzora smeštenog u njegovom središtu.48. Koji su kriterijumi za izbor skenera ?Kriterijumi za izbor: Vrsta skenera * ; Format;Rezolucija optička * ; Odnos signal šum; Dubina boje; Broj mogućih boja; Dubina sive skale; Kvalitet slike; Brzina skeniranja; Vrste glave; Fotosenzori; Izvor svetla;

49. Šta znaci rezolucija kod skenera ?Rezolucija skenera je njegova sposobnost da determiniše i reprodukuje detalje na slici, i zavisi i od optičkih elemenata skenera, filtera, itd. Desktop skeneri danas imaju hardersku rezoluciju od najmanje 300x300 dpi (dots per inch - pixela po incu).Ako je rezolucija 300x300 dpi, i ako skener može da skenira dokument A4 veličine, to znači da CCD niz ima 2550 senzora u svakom pojedinačnom horizontalnom redu. Standardni skener ima tri ovakva reda i ukupno 7650 senzora. Tako bi i skener sa rezolucijom od 600x300 dpi imao CCD niz sa 5100 senzora u jednom pojedinačnom horizontalnom redu. Oštrina uglavnom zavisi od optike (sočiva) i snage svetlosnog izvora. Snažna ksenon lampa i sočivo visokog kvaliteta stvoriće mnogo jasniju i oštriju sliku nego standardna fluorescentna lampa i prosto sočivo. )Rezolucija (dpi – dots per inch): Optička (hardverska) rezolucija zavisi od: Kvaliteta i stabilnosti mehaničke glave; Fotosenzora; Optičkog sistema; Srednja klasa skenera 600 – 2400 dpi; Skeneri za slajdove 2000 – 3000 dpi; Stranični skeneri 300 – 600 dpi;Interpolirana (softverska) na osnovu dve susedne tačke radi interpolaciju srenje tačke.Dostiže 9600 dpi i više. Skeneri variraju u odnosu na rezoluciju i oštrinu. Po definiciji, rezolucija je određena brojem senzora u jednom pojedinačnom redu (po x-osi) CCD ili CIS niza i preciznošću step-motora (po y-osi). Standardni skener ima tri ovakva reda i ukupno 7650 senzora. Tako bi i skener sa rezolucijom od 600x300 dpi imao CCD niz sa 5100 senzora u jednom pojedinačnom horizontalnom redu. Oštrina uglavnom zavisi od optike (sočiva) i snage svetlosnog izvora. Snažna ksenon lampa i sočivo visokog kvaliteta stvoriće mnogo jasniju i oštriju sliku nego standardna fluorescentna lampa i prosto sočivo. 50. Šta je to interpolacija kod skenera ?U specifikacijama skenera sa visokim rezolucijama (npr. sa 4800x4800 ili 9600x9600 dpi) piše da imaju softverski unapređenu rezoluciju, interpolarnu rezoluciju ili sl.Interpolacija je proces dodavanja ekstra pixela između onih stvarnih koji su skenirani. Ovi ekstra pixeli su veličine susednih pixela. Na primer, ako je hardverska rezolucija 300x300 dpi i ako je interpolarna rezolucija 600x300, onda je softver dodao pixel između svakog pojedinačnog pixela koji je skeniran.51. Šta je to OCR zapis i koja mu je namena ?Skenirani objekti se čuvaju kao slike i njima se ne može upravljati bez specijalnog programa. Optičko prepoznavanje znakova (engl. optical character recognition, OCR) je postupak koji skeneru omogućava da prepoznaje tekst pisan specijalnim oblikom slova. Pomoću optičkog prepoznavanja znakova, skenirani tekst se može izmeniti, formatirati i sačuvati u obliku teksta, a ne slike. Iako program za optičko prepoznavanje ne može da prepozna sve znakove, on ipak prepozna većinu, a ostatak označi, kako bi korisnik mogao da ih proveri.

31

Druge dve vrste optičkog prepoznavanja teksta, optičko prepoznavanje oznaka (engl. optical mark recognition, OMR) i prepoznavanje znakova ispisanih magnetnim mastilom (engl. magnetic ink character recognition, MICR) koriste se u posebne svrhe. Optičko prepoznavanje oznaka se koristi za prepoznavanje oznaka na standardizovanim testovima koje ste bar jednom popunjavali. (Obrasci koji se koriste za ove testove se obično nazivaju "mehurasti", zato što korisnici popunjavaju kružiće.) Slični obrasci se koriste i za popunjavanje drugih upitnika i testova, recimo zdravstvenih kartona kod lekara ili potrošačkih anketa koje primate poštom.52. Kako rade digitalne kamere?U principu, digitalna kamera je slična tradicionalnom fotoaparatu koji koristi film. Ona ima :

– vizir (tražilo) kojim se usmerava ka objektu snimanja, – objektiv kojim se slika uoštrava i prenosi na uređaj osetljiv na svetlost, – neko sredstvo pomoću koga više slika može da se zapamti i premesti za kasniju

upotrebu, a sve to je smešteno u jedinstveno kućište. Kod konvencionalne kamere, film osetljiv na svetlost služi za registrovanje slika i memoriše ih posle hemijskog razvijanja. Digitalna fotografija koristi kombinaciju napredne tehnologije senzora za slike i memoriju koja omogućava registrovanje slika u digitalnom formatu, praktično trenutno, pa nema potrebe za procesom razvijanja. 53. Princip rada digitalne kamere ?Princip je isti kao kod kamere sa filmom. Kako naelektrisanja ulaze i zatim izlaze iz registra za očitavanje, ona se očitavaju i, pošto je naelektrisanje svakog reda "spregnuto" sa sledećim, sve to ima efekat povlačenja sledećeg iza digitalne kamere je sasvim različit, jer se Slika se stvara ili pomoću:

– uređaja sa spregnutim naelektrisanjem (Charge coupled device - CCD) – CMOS senzora (komplementarni metal-oksidni poluprovodnici).

Digitalni izlaz analogno-digitalnog konvertora šalje se u digitalni procesor signala (DSP - digital signal processor) koji podešava kontrast i detalje te komprimuje sliku pre nego što je uputi u memorijski medijum. Što je sjajnija svetlost, napon je viši i odgovarajući piksel je sveliji. Što ima više elemenata, veća je rezolucija i može da se registruje više detalja. 54. Šta znaci filtriranje boja kod digitalne kamere ?Perspektive ove tehnologije veoma su se povećale krajem 2000. godine, kada je firma Foveon Inc. iz Silicijumske doline objavila proizvodnju svog CMOS senzora za obradu slike od 16,8 miliona piksela (4096x4096) - oko tri puta veća rezolucije od bilo kog ranije objavljenog CMOS senzora za sliku i više od pedeset puta veće rezolucije nego najčešće proizvođeni CMOS senzori digitalnih kamera za najšire tržište u tom trenutku. 55. Koje su tehnologije za memorisanje fajlova kod digitalnih kamera ?memorijski prostorMnoge digitalne kamere prve generacije imale su unutrašnju memoriju od jednog ili dva mega-bajta, pogodnu za smeštanje oko 30 slika standardnog kvaliteta i veličine od 640 x 480 piksela. Na nesreću, kada je memorija jednom bila napunjena, više nije moglo da se snima dok se postojeće slike ne prenesu u PC računar i izbrišu iz kamere. Moderne digitalne kamere koriste zamenljivu memoriju. Ovo ima dve prednosti: prvo, kada je memorijska kartica jednom napunjena, ona se može jednostavno izvaditi i zameniti drugom; drugo, imajući u vidu potreban PC hardver, memorijske kartice se mogu direktno uključiti u PC računar i slike sa njih mogu se pročitati kao sa čvrstog diska. Do početka 1999. godine dva rivalska formata vodila su borbu za dominaciju na tržištu digitalnih kamera:CompactFlash: prvi put ga je uvela korporacija SanDisk 1994. godine. Zasnovan na tehnologiji fleš memorije, CompactFlash obezbeđuje trajnu memoriju kojoj ne treba baterija da bi zadržala podatke. SmartMedia: u početku, kada su se pojavile 1996. godine, poznate pod nespretnom skraćenicom SSFDC (Solid-State Floppy Disk Card), SmartMedia kartice koje je razvila Toshiba su mnogo manje i lakše od kartica CompactFlash, imaju masu od 0,48 grama, dimenzije 45 x 37 mm i debljinu od samo 0,78 mm.

31

Sredinom 1999. godine IBM je ušao u bitku uvodeći najmanji čvrsti disk na svetu, revolucionarni Mikrodrajva. Mikrodrajv koristi ploču prečnika jednog inča (2,54 cm), koja ima masu od tačno 16 grama i vrti se brzinom od 4500 obrtaja u minutu. 56. Koji su to osnovni elementi web kamere ?Kućište--- Objektiv: prenosi sliku na foto sensor---Senzorski čip---Elektronski sklop koji pojačava signale i pretvara ih u digitalne---Povezan je najčešće preko USB57. Koji su to kriterijumi za izbor web kamere ?Kriterijumi za izbor: Funkcije; Objektiv Foto senzor Rezolucija; slike Broj kadrova (pri svakoj rezoluciji); Minimalna jačina osvetljenosti; Kvalitet slike; Mikrofon; Softver; 58. Koji su kriterijumi za izbor digitalnog fotoaparata ?Kriterijumi za izbor: Objektiv – vrsta, žižna daljina i svetlosna jačina; Tražilo – optičko ili LCD; Osetljivost foto senzora (emulzija na fimu); Memorija vrsta i kapacitet ((uloga filma); Rezolucija stvarna i ekstrapolirana (kao kod skenera); Ekspozicija i blenda prioriteti korekcije; Način uoštravanja podešavanje daljine; Kvalitet slike; Napajanje; Blic; Priključci; Proširenje; 59. Koji su to osnovni elementi CD ROM-a ?KONSTRUKCIJA CD ROM UREĐAJA: Kućište; Fijoka sa nosačem; Motor za kružno okretanje diska; Laserska glava; Servo pokretač optičkih elemenata laserske glave; Kontroler; Konektori; 60. Kako se vrši upis podataka na CD ROM (kako se čita zapis) ?Kod ovih diskova se primenom laserske tehnologije zapisi nanose na metalnu površinu.Na ovaj način se površina diska trajno oštećuje tako da se jednom upasani podaci više ne mogu promeniti, već se mogu samo čitati. A čitanje se vrši na isti način kao i upisivanje, taj isti laser prelazi preko diska i čita napisane podatke.61. Kakva je razlika izmedu SPS-a i UPS-a (napajanje) ?SPS Standby Power Supplay radi kada nema struje na mreži. UPS Uninterraptible Power Supplay radi stalno. 62. Čemu služi i kako radi jedinica traka ?63. Koji su to gradivi blokovi multimedije ?64. Značaj teksta u multimedijalnim prezentacijama ?Računarom podržani hipermedijalni dokumenti sadrže primarno tekstualnu poruku, opis, tekst koji se elektronski predstavlja na ekranu računara. Potrebno je uočiti da se elektronski tekst razlikuje od klasničnog, pisanog teksta na papiru. Značaj koje nosi elektronski tekst veoma se razlikuje od značaja koje nosi tekst pisan na papiru i to je potrebno uzeti u obzir pri izradi elektonskog teksta, posebno onog tekstualnog sadržaja koji se pojavljuje u okruženju multimedije. Osobina teksta se ogleda u domenu i količin i teksta ispisanog na ekranu ili na papiru, na čitljivost, tj. Vizualnu predstavu iskazanog teksta. (izgled, pisamo, veličina, boja,...), te mogućnosti direktnog povezivanja raznih delova teksta što je osobina samo elektron s kog teksta . Ukupna čitljivost elektronskog i klasičnog teksta trebala bi u pravilu biti jednaka. Međutim, brzina čitanja i razumljivost se razlikuju. Obično se elektronski tekst (tekst prikazan na ekranu računara) čita sporije u odnosu na tekst ispisan na papiru, što je često rezultat kvalitetaslike na ekranu. Elektronski tekst može se prikazati i preko čitavog ekrana ili u izdvojenim okvirima s dodatnim efektima. U multimediji postoji mnoštvo alata i oblika iskaza raspoloživih za izradu edukacijskih sadržaja. Sva rešenja mutimedijalnih dokumenata sadrže tekstualnu poruku kao osnovni element integracije, koji čini osnovu cijelog dokumenta. Prednost multimedijskog okruženja sastoji se u tome što omogućuje organizaciju i predstavljenje tekstualnog iskaza na mnoštvo različitih načina koji zadržavaju pažnju čitaoca uz istovremeno uspešnije vođenje kroz celokupni dokument. PREDNOSTI: U odnosu na papir na ekranu tekst je multimedijalan. Omogućeno hiperlinkovanje. Prateći efekti.

31

MANE: Teško se čita. Duži tekst mora da se skroluje. Tekst mora biti relativno kratak. Brzo se zamaraju oči. Reci i simboli su najcesci sistem komunikacije, jer predočavaju najšira značenja najvećem broju ljudi – precizno i do detalja. Zato su to elementi od vitalne vaznosti za multimedijalne menije, navigacione sisteme i sadržaj. Važno je u multimediji dizajnirati oznake za naslove ekrana, menije i dugmad, koristeći reci sa najpreciznijim i najmoćnijim značenjima, kako bi bilo jasno šta se želi reći.65. Na koji način čovek vidi (šta su to receptori) ?Rožnjača oka deluje kao sočiva da fokusira svetlosne zrake na retinu. Svetlosni zrak stimuliše mnoge hiljade specijalizovanih nerava, nazvanih stapići i čepići, koji prekrivaju površinu retine. Receptori u čepićima su osetljivi na crveno, zeleno i plavo svetlo, a svi nervi zajedno provode oblik kolorne informacije do mozga. Oko može da razlikuje milione boja, ili nijansi, koje se sastoje od kombinacije crvenog, zelenog i plavog. Dok se informacije o boji šalju u mozak, drugi delovi uma utiču na podatke na njihovom putu do kognitivnog prepoznavanja. Ljudski odgovor na boju je iskomplikovan kulturnim i iskustvenim filterima, koji prouzrokuju da frekvencije boja prenose prijatnost, neprijatnost, da teše, šalju u depresiju i imaju mnoga druga značenja.66. Šta su to boje ?Boja je karakteristika površine To je u stvari svetlost koja je od nje reflektovana. Pigment koji predstavlja boju neke površine u stvari apsorbuje sve druge boje dok jednu odbija. Tokom života se ne razmišlja o bojama već se prihvataju kao nešto što je deo okruženja. Rad sa bojama je u stvari rad sa supastancama koje reflektuju svetlost na određeni način.Boje su frekvencije svetlosnog zraka u uskom rasponu elektromagnetskog spektra na koji ljudsko oko reaguje. Ti su synivuta nesavuba frekvencija sličnih boja u vidljivom spektru. Ako je predmet na dnevnoj svetlosti crven i osvetli crvenom bojom i dalje je crven. Ako se crven predmet osvetli plavom ili zelenom izgledaće crn. U svakodnevnom životu retko se radi sa bojama svetlosti. Živimo u okruženju bele prirodne svetlosti67. Model boja RYB ?RYB-Red -Yellow –Blue- Iz ovog modela se ne mogu dobiti sve boje mešanjem ova tri primara. Krug boje je klasičan alat za demonstriranje RYB modela. Model RYB je star model koji su koristili stari majstori. Tri kruga primarnih boja služe da prikažu osnove pigmentnog mešanja. Krugovi obrazuju sekundarne boje. U ovom modelu je nemoguće dobiti crnu boju. Crna se može dobiti mešanjem svih boja. U ovom modelu je nemoguće dobiti intenzivne ljubičastu magenta i cijan. Ove tri boje su istinski primary.68. Model boja CYM ?Tri pigmenta primara cijan žuta i magenta su komplementarne boje beloj svetlosti. Svi pigmenti formiraju se od ove tri boje i čine model CYM. Tako je crvena mešavina cijan, magente i žute. Plava je mešavina cijan i magenta. Razlog zašto se ovaj model retko koristi je što su primarne boje neprirodne i teško ih je naći u prirodnom okruženju. Recepti za pravljenje odre|ene boje se formiraju tako što se pravi procentualna mešavina 30% zute, 30% cijana, 60% magenta. 69. Model boja CYMK ?Model boja CMYK je manje primenljiv na multimedijalnu produkciju, a uglavnom se koristi u štamparskoj industriji. Boje koje ovaj model sadrži – cijan, magenta, žuta i crna se koriste za štampanje kolornih separacija. CMYK (Cian, Magenta, Yellow & Black) model koristi se pri štampi. Ovo je format koji ćete koristiti kada nešto što ste uradili na monitoru treba da prebacite na papir.Mešanjem tri primarne boje cijan, magenta i žuta ne proizvodi se puna crna boja pa je ovom modelu dodata i crna kao četvrta boja. Npr., da bi dobili ljubičastu unećete 5% cijana, 56% magente, 0% žute, i 39% crne boje. Kod štampanja da bi se izbeglo mešanje boja za crnu boju dodaje se crno mastilo. To je oznaka K. Kod CYM modela crna boja je tamno plava ili tamnoljubičasta ali se opaža kao crna.70. Boje kao reflektovana svetlost ?

31

Svetlo dolazi od atoma kada elektron prelazi iz višeg u niži energetski nivo, pa svaki atom pravi jedinstvene boje – ovo objašnjenje svetlosti je kvantna teorija, razvijena od strane Maksa Planka, krajem 19. veka.Primarna boja je u stvari svetlost reflektovana od nekog objekta. Ona ga čini vidljivim. U zavisnosti kojom je bojom osvetljen predmet on apsorbuje ili odvija ali u zavisnosti od toga koje je boje on sam. Mešavine boja nastaju kao kombinacija svetlosti i pigmenata koji apsorbuju ili odbijaju svetlost. 71. Model RGB ?RGB model (Red, Green & Blue) predstavlja aditvni kolorni model koji se uglavnom koristi kod kompjuterskih monitora i TV prijemnika. Kod televizora i monitora slika se sastoji od velikog broja malih tačaka koje se nazivaju pikseli. Svaki pojedini piksel sastoji se iz tri dela - crvene, zelene i plave boje. Različiti inteziteti ova tri dela u pikselu proizvode različite boje. Kompjuteri mogu da generišu po 256 različita nivoa sve tri boje. Ljudsko oko nije u stanju da razlikuje susedne nivoe koji su mnogo bilizu jedan drugog. Kada se bela boja razlaže na spektar dobijaju se boje crvene naran|asta zuta do ljubičaste. Od svih spektralnih boja primarne su crvena zelena i plava. Od njih nastaje model RBG red green blue.Bela boja je nedostatak CYM modela. Crna boja predstavlja nedostatak RGB modela svetlosti. Tri primara u RGB modelu proizvode belu svetlost. Međusobnim mešanjem oni obrazuju sekundare cijan žutu i magentu koji su primari u CYM modelu. Podela izme|u svetlosti i pigmenta je važan koncept za razumevanje kako se materijali prikazuju u raznim stanjima. Svetlosti i pigmenti su suprotnosti ali i komplementarni jedno drugom. Primari jednog su komplemente drugog. RBG emituje svetlost CYM ga reflektuje. Pigment jednog objekta se ne može videti dok se ne osvetli.Kombinovanje svih boja svetlosti daje belu svetlost, dok kombinovanje svih pigmentnih boja daje crnu boju.72. Kompozicija boja ?Boja je lična stvar kako ko vidi. Postoje pravila kako se boje koordiniraju. Dobar izbor boja stvara dobru sliku. Loš izbor boja je drečav i karikaturalan. Kada se definišu materijali i pozadine onda se simuliraju pigmenti. Površina reflektuje svetlost i njena boja je Vaš pogled.73. Koje su to komplementarne boje ?Boje od koje jedne nema ni malo u drugoj boji. One se nalaze na suprotnim stranama Ostwaldovog kruga boja. Ove boje treba koristiti sa oprezom, pošto su u direktnoj opoziciji, a obezbeđuju odličan kontrast. Na primer crvena boja je komplement zelenoj na točku boja, itd. Kada se koriste komplementarne boje i to jedna do druge ostvaruju se vibracije koje kreiraju odlično ošećanje i jako privlače pažnju.Boje koje su jedna nasuprot drugoj na krugu predstavljaju komplementarne boje.Za RYB model komplementarne boje su:

– crvena i zelena, – žuta i ljubičasta, – plava i narandžasta

Komplementarne boje se mogu izvesti sa bilo kog mesta na krugu. Ističe se kontrast komplementarnoj boji.74. Šta to znači tople i hladne boje ?Tip i količina nijanse u boji diktira temperaturu boje. Tople boje sadrže više crvene narandžaste i žute. Bazirane su na crvenoj. Ove boje proizvode odličan contrast.Hladne boje zelene sadrže više plave. Temperatura je važan koncept kada se dodeljuju boje za objekte na sceni. Životinje pretenduju ka toplim bojama dok biljke ka hladnim. 75. Kako objasniti boje približavanja i udaljavanja ?Tople i hladne boje imaju i psihološki efekat približavanja i udaljavanja.Tople boje naročito crvena izgledaju bliže. Hladne boje izgledaju kao da se udaljavaju. Priroda hladi boje ka horizontu dovodeći ih u sivo plavo i ovo je značajno za pozadinu. Kako se slika gubi ka horizontu trebalo bi da se pada intenzitet a nijanse se kreću ka plavim.76. Kako boje utiču na formiranje scene ?Boja , položaj i intenzitet rasvete imaju odlučujući uticaj na konačan izgled slike. Scena može biti prepuna površina sa živopisnim materijalima ali da izgleda ravna i bleda. Jaka svetlost je

31

uobičajeno povezana sa svetloplavim nebom i hladnim bojama. Slabije svetlo je povezano sa toplijim bojama sveće vatre. Kada se posmatra scena bez atmosfere nema filtriranja svetlosti i senke su oštre i crne. Scene imaju izrazito belu svetlost. To su pokazale i forografije NASA. Uobičajeno je da se smatra da je žućkaste boje. Mesečina se filtrira kroz atmosferu i značajno zavisi od stanja atmosphere. Mesec menja boju i veličinu tokom noći. Karakterisika je toplo žućkaste boje kada je nisko,a svetliji kada je visoko na nebu.77. Kakav je uticaj veštacke svetlosti na scenu. ?Većina scena unutrašnjosti objekata je osvetljena veštačkim svetlom: sijalice, lampe, luminacija (odbijena svetlost sa reflektujuće površi); Svetiljke sa vlaknom; Fluorescentne lampe.78. Šta je to «RADIOSITI» ?Efekt odbijene, nasleđene i reflektovane svetlosti u računarskoj grafici je poznat pod nazivom zračenje RADIOSITY.Svetlost se ili apsorbuje ili reflektuje. U zavisnosti od materijala i svelosnog izvora dobija se osvetljenost.79. Šta je to kompjuterska animacija ?Kompjuterska animacija je savremeni oblik objedinjene umetnosti stvaranja pokreta izgradnjom objekata i scene, materijalizacijom osvetljavanjem atmosferom i tajmingom.Kompjuterska animacija je autonomna umetnička delatnost zasnovana na integraciji uspostavljenih pravila stvaranja animiranog filma i ostalih vizuelnih oblasti: Vajarstvo; Slikarstvo; Zvuk i muzika. Primenom digitalnih alata.Kompjuterska animacija je savremeni oblik objedinjene umetnosti stvaranja pokreta izgradnjom objekata i scene, materijalizacijom osvetljavanjem atmosferom i tajmingom.Animacija je umetnost “iluzije”. Zašto iluzija? Zato što varanjem čula stvara predstavu pokretne slike. Animacija kao i film koristi inertnost oka da stvori iluziju pokretne slike. Za stvaranje pokretne slike potrebno je 25 slika u sekundi. TV ekran kada se snima daje prekinutu sliku. Teško je zamisliti savremene digitalne medije bez animacije. Televizija, film video,reklamni panoi, … Novi mediji: PC tehnika (Windows), Internet animacije. Celokupna računarska tehnika prelazi na grafičko okruženje, animacija je kvalitetna nadgradnja sa velikim mogućnostima.80. Šta je to «RENDERING» ?Rendering je predstava, prikaz. Stvaranje slike koja sadrži geometrijske modele korišćenjem boja i senčenja za postizanje realističnog izgleda.81. Na koje umetničke pravce je uticala animacija ?STVORILA JE NOVE UMETNIČKE PRAVCEUmetnost i dizajn

o Elektronska umetnost:slike, animacije multimedijalne prezentacije Zabava

o Filmovi: Jura park, Toy Storyo Video igre, video izdanaj, karaoka mašine

Video simulacija i trening o Simulatori aviona, broda,automobila….

82. Kompjuterska animacija je interdisciplinarna. Koje naučne discipline uključuje ?Nauka

o Fizika svetlosti, boje i pojave; Projektovanje geometrije i perspektiva; Matematika krivih i površina.

Inženjering o Hardware: grafički i medija procesori; Software:Grafičke biblioteke, windows system.

Umetnost i percepcija o Boje:harmonija i percepcija; Kompozicija svetlosti.

83. Šta je to «key frame» način rada ?Radi se na principu dodeljivanje numeričkih vrednosti atributu objekta (čvor, node) u određenom vremenu. Pomoću ovih animacionih kontola, mogu se animirati objekti,

31

odredjivati trajanje animacije i prikazivati animacija, moze se uvesti zvucni fajl i pratiti ga kroz graficki prikaz na tajm slajderu.Svi su crteži rađeni rukom; Napravi se scenario; Glavni animator slika ključne frejmove; Ključni frejm je onaj koji značajno menja izgled slike; To je ključna tačka u animaciji; Saradnici glavnog animatora crtaju međufrejmove; Postiže se distribuirana obrada a spajanje je po ključnim frejmovima; Brzina izrade zavisi od broja ljudi koji slikaju; Simultano se rade više sekvenci odjednom.84. Koje su tehnike rada kod kompjuterske animacije ?Tehnike rada mogu biti key frame, driven key, nelinearne animacije, animacije po putanji, motion captcher, animacija dinamikom, animacija ekspresijama.Dvodimenzionalno i trodimenzionalno modelovanje.Dvodimenzionalna i trodimenzionalna materijalizacija.Generisanje scene i atmosfere svetlost i atmosferskih pojava.Animacija i simulacija. Finalni i kompozitni rendering. 85. Odakle se počinje kod animacije ?Modelovanje je prvi korak stvaranja animacije. U osnovi mozemo razlikovati tri načinamodelovanja a to su: · NURBS modelovanje; · POLIGONALNO modelovanje; · SUBDIVIŽN modelovanje;Imati dobru ideju. Ako se odmah započne sa radom pitanje je gde će se završiti.Definisanje i uobličavanje ideje. Koji investitor će na bazi ideje u Vašoj glavi da da novacZNAČI: IDEJA MORA NA PAPIRUPotrebno je na papiru imati: Priča; Skice glavnijih scena; Minimum dijaloga;TEK TADA SE TRAŽI FINANSIJER86. Šta je to predložak priče ?Potreban je animatoru. Potreban je klijentu za koga se animacija radi. Obavezno je pre početka imati ga jer se ideja na taj način uobličava i može se predstaviti drugima. Ostali učesnici posla se na taj način upoznaju sa detaljima. Razvijeni su 30-tih godina prošlog veka; Razlika između scenarija za film i scenarija za animaciju. U početku su se skicirale glavne scene ili značajnije radnje i kačile na tablu radi preglednosti. Minimum teksta za opis kamere i svetla. Veoma korisna tehnika koja se i danas koristi. Važan deo ugovora. Na osnovu njega se dobija budžet za animaciju. Pre početka rada naručioc i izvođač potpisuju predložak. Sve kasnije izmene i problemi se rešavaju na osnovu toga.Pročitati jednom, pa drugi put pa……..Priču čita investitor. Priču podeliti na glavne scene. Sve ideje i scene staviti na papir.Grube koncepualne skice scene ili radnje.–Videti kako radnja teče –Okačiti ih na tablu –Pregledati priču.–Da li radnja teče iz jedne scene u drugu –Da li se odvija pravilnoDa li nešto nedostaje. Može li se animirati u zadatom vremenu. Analiza predhodnog.Ako mora da se čitaju objašnjenja nešto nije dobro (Slaba radnja). Ta scena ili nije dobra ili je treba naglasiti (temto).Postavljanje scene–Svaka radnja mora biti vidljiva i jasna –Svaka radnja mora biti povezana sa kadrom–Radnja mora biti brzo uočljivaU ovo treba uključiti klijenta i dobiti njegov pristanak i saglasnost. (kasnije manje glavobolje) Napismeno saglasnost. To nadalje služi kao terminski plan rada.(stigli do scene???) Skica je brza i gruba bez nepotrebnih detalja. Ako je detaljna ubija kreativnost i ideju.Štampani obrasciPojedinačne sličice kako bi se lakše umetale ili izbacivale.Crteži mali radi jednostavnosti.Kada klijent jednom potpiše svi učesnici dobijaju po jedan primerak predloška.87. Koji su elementi predloška priče ?Razvoj ideje . Napisati priču

31

– Podeliti na glavne sekvence važnijih radnji i prelaze između scena– Sve elemente ubaciti bez obzira dali su vazni ili ne– Kasnije je nevažne delove lakše izbaciti nego naknadno ih ubacivati

Pričanje pričeKakvu priču ćete ispričati ovom animacijom. Kako zadržati pažnju posmatrača. Kako počinje priča. Kako se završava priča. Koliko vremena treba da se ispriča priča.

– Sve ovo je u većini slučajeva samo dovoljno za početak ideje.Animacija zgrade

Šta je to bitno šta treba prikazati.– Za koje namene sluči animacija– Šta treba naglasiti– Kako prikazati ulaznu sekvencu– Kako prikazati prostor

Kako od dosadne priče u zadatom vremenu zadržati pažnju.Predložak priče

Pročitati jednom, pa drugi put pa……..Priču čita investitor. Priču podeliti na glavne scene. Sve ideje i scene staviti na papir.Grube koncepualne skice scene ili radnje.

– Videti kako radnja teče– Okačiti ih na tablu– Pregledati priču.– Da li radnja teče iz jedne scene u drugu– Da li se odvija pravilno

Da li nešto nedostaje. Može li se animirati u zadatom vremenu.Analiza predhodnog.Ako mora da se čitaju objašnjenja nešto nije dobro (Slaba radnja). Ta scena ili nije dobra ili je treba naglasiti (temto)Postavljanje scene

– Svaka radnja mora biti vidljiva i jasna– Svaka radnja mora biti povezana sa kadrom– Radnja mora biti brzo uočljiva

U ovo treba uključiti klijenta i dobiti njegov pristanak i saglasnost. (kasnije manje glavobolje) Napismeno saglasnost.To nadalje služi kao terminski plan rada.(stigli do scene???)

Crtanje predloška pričeSkica je brza i gruba bez nepotrebnih detalja. Ako je detaljna ubija kreativnost i ideju.Štampani obrasciPojedinačne sličice kako bi se lakše umetale ili izbacivale. Crteži mali radi jednostavnosti.Kada klijent jednom potpiše svi učesnici dobijaju po jedan primerak predloška

88. Kako se radi scenario priče ?Kad šta počinje; Šta se u tim trenutcima događa; Zvučne efekte (kada se čuje i u veza sa čim); Uzme se predložak priče i dodaje vreme trajanja ili broj sličica (kadrova); Testiranje vremena i ukupna dužina; Više prolazaka da se postigne sinhronizacija; Zamisao sa štopericom. 89. Fizika kretanja kod kompjuterske animacije ?Nagoveštaj---Gnječenje i istezanje---Dejstvo preklapanja---Propratno dejstvo---Naglašavanje--- Sekundarno dejstvo Nagovestaj: Preliminarna radnja (priprema);Pre skoka zamah;Publika se pripremi za događaj;Konopac koji momentalno pukne nije uočljiv–slika konopca–pucaju konci

31

–sve je to realno nevidljivo ali treba pripremiti da se vidi ono šta trebaGnjecenje i istezanje: Posledica inercije.Loptica koja pada sudar i odbijanje–elastični udar sa gnječenjem–tvrd udar sa odbijanjemTelo koje skače –inercija ga sabija–skok istezanje–slobodan let–mekan doskokPreklapanje u radnjiNe dešava se sve u isto vreme.Primer: sudar automobila i zida.–Gnječenje prednjeg dela–sa zakašnjenjem putnici kreću napred–Sve se zaustavlja u različito vremePokret ruke–različiti delovi se pokreću u različito vremePropratno dejstvo: Posle događaja ne zaustavlja se sve. Deluje inercija–udarac lopte (odbojka) ruka produžava dalje–lopta menja smerPostavka: Predmeti se moraju tako kretati da se jasno uočava radnja. Nije dozvoljeno da se predmeti kreću jedan ispred drugog. Preporuka je analiza siluete.Naglašeno kretanje Kretanje ili efekti se moraju naglasiti i biti vidljivi. Naglašeno kretanje ne šteti animaciji. Koristi se u kombinaciji sa nagoveštavanjem i postavkom.Kombinacija–Nagoveštavanjem se najavljuje radnja–Postavka obezbeđuje da se ona vidi–Naglašavanje obezbeđuje da sena njoj zadrži pažnjaSekundarno dejstvo: Posledica neke druge radnje Kada povučete grenu pre nego se izlomi povuče celo stablo.90. Prilikom izrade multimedijalne prezentacije šta su to okviri a šta su to metodologije rada?Okviri traže od ljudi razmišljanje. Za razmišljanje je potreban aparat koji je izmedju ušiju. Za metodologiju taj aparat nije potreban, jer imate lepo napisano korak po korak kada šta treba da se uradi i kako se metodološki razvijaju projekti. Znači metodologija sadrži detaljna uputstva kako neki projekt razvijati. Dok okviri imaju samo moguće tehnike, moguće alate i domene projekta. Okviri traže puno kreativnosti, agilnosti i sposobnosti shvatanja konteksta. Okviri nisu ništa dugo nego alati za majstore. Dok je metedologija – školska knjiga za osnovce. 91. Šta je to faza inicijalizacije multimedijalnog projekta ?U fazi inicijacije, samog početka projekta, treba utvrtidi da uopšte projekat postoji i dokument koji bi to trebao da utvrdi jeste dokument koji, se naziva – inicijalni dokument projekta.

– projekt menadžment, je potreban, da bi definisao– ko stoji.. – ko je sponzor tog projekta, – ko će da plaća za to…– kako će plaćati (interno ili preko fakture)– šta će da budu proizvodi (?)

• da su te stvari eksplicitno navedene i približno kakav će biti protokol projekta? – što znači ko će da radi, – do kada će da radi, – kako će da radi i – za koliko novca će da radi.

31

92. Šta podrazumeva faza planiranja multimedijalnog projekta ?Bilo koje planiranje je bolje nego neplaniranje; Šta znači planiranje? Planiranje znači da radimo u dva smera. Jedan je u detalje napraviti arhitekturu. Drugo je u detalje napraviti redosled, put – stopu po stopu od početka do kraja. 93. Šta podrazumeva funkcionalna specifikacija multimedijalnog projekta ?Arhitektura, odnosno razbijanje sadržaja proizvoda u komadiće zove se funkcionalna specifikacija. Ako govorimo npr. o programiranju ili ako govorimo o infrastrukturi – to je jedan interni dogovor, odnosno ugovor, izmedju arhitekte koji radi celi sistem i inženjera koji će napisati ili isprogramirati ili instalirati kompletan sistem. To je, na primer specifikacije za infrastrukturu treba da sadrže detaljno kako će izgledati na koji način ćemo sastavljati različite proizvode. 94. Šta je to dekompozicija multimedijalnog projekta ?Druga stvar jeste korak po korak dekompozicija. Znači da treba napraviti totalnu dekompoziciju projekta – komadić po komadić. Hajde da iscrtamo te komadiće. Uzmete ceo projekat pa napravite prvi nivo dekompozicije. Uzmete svaki komadić dekompozicije, pa ga razbijete na još manje komadiće, uzmete još jedan manji komad pa ga razbijete i to radite toliko dugo dok niste dobili komade toliko male da ih može jedna osoba napraviti za neko racionalno vreme.

95. Šta je to organizacijski brejkdaun (prelomne tačke) multimedijalnog projekta ?Treća stvar je: – osoblje koje će to raditi. To se zove organizacijski brejkdaun. Kada to dvoje spojite dobijete matricu odgovornosti. Znači treba odrediti koga treba pitati kad nešto ne znamo, suport znači onaj ko će to da tehnički podrži kad imamo nedostatke i ko treba da bude obavešten. Za srednje i male projekte više od toga ne treba to je javni dokument.96. Čemu služi statusni izveštaj ?Obavezni statusni izveštaj. Gde fizički želimo da znamo, u skladu sa onom brejkdaun strukturom:

– šta je napravljeno – ko je napravio, – kada, – šta je završeno.

Imamo drugi status, znači status projekta prema vremenu. – Jesmo li realno pre plana ili – Iza plana. – Treba li plan korigovati ili ne.

Znači statusni izveštaj nije marketinški papir. Vi ga možete držati unutar projektnog tima, ako vas je sramota šta piše na njemu. Ali barem neko mora napraviti realnu sliku. Ne trebate sponzoru projekta – da li je to spoljašnja osoba ili unutar firme – pokazivati izveštaj, ali vi svi zajedno morate znati gde projekt stoji.

• Znači vi unutar projektnog tima morate znati realno stanje. 97. Čemu služi domumentacija projekta i kako se radi kontrola ?•20 posto je izveštaj šta želim napraviti. •60 posto je efektivan rad. •20 posto posle toga izveštaj šta sam napravio, • i naravno, želim pare za svih sto posto mog rada. Bez dokumentacije nikad nema tragova šta sam napravio. •Ako nije zapisano: onda se nije dogodilo, ako se nije dogodilo, šta sam onda ja radio. Ako misle da nisam ništa radio, kako mogu da izdam fakturu, odnosno, ako interno govorimo, zašto sam ja uopšte zaposlen. •U informatici je jako teško bez dokumentacije eksplicitno pokazati prstom i reći ovo sam napravio, ovoliko sam imao problema i ovoliko sam sati potrošio. Zbog toga je dokumentiranje rada od izuzetno velike važnosti. Neko treba da iskontrolište stvari. Inače ćemo doći do onoga –

31

kadija tuži, kadija sudi. ….. Meni veruj, ja sam to napisao. Pa baš tebi ne mogu da verujem. Treba neko ko nije radio na proizvodu da proveri taj proizvod. 98. Ko potvrđuje kvalitet projekta i sa kim se radi zapisnik o primopredaji ?Ko na kraju kaže to jeste dobro, može da izadje. Ako nije dobro, šta onda. Najgroznije je ono da dolazi onaj ko meri kvalitet i kaže nije dobro.

– Šta nije dobro? – Pa ovaj proizvod. – Šta konkretno? – Ma, ne svidja mi se.

Treba reći: – ta i ta stvar je takva i takva, – a morala bi biti takva i takva, – pa predlažemo da se napravi to, to i to.

Onaj ko nudi kritiku, mora da nudi i rešenje – znači kako to rešiti. Najgroznije je da vam neko kaže samo – ne valja, pa snađite se sami. Vi možete reći – meni valja, a meni ne. To dolazimo do konflikta realnosti drugog stepena. Završavanje projekata obavezno traži finalni – trešnjicu na vrhu šlaga, na vrhu tortice. Ta trešnjica zove se zapisnik o preuzimanju. Nema zapisnika o preuzimanju – proizvod je još uvek vaš. Niko ga nije preuzueo.

– Jeste li završili projekat? – Jesmo. – Niste.

Šta znači zapisnik o preuzimanju? Da se vidi unutra:– kako smo napravili, – šta smo napravili, – Sa stanovišta kvaliteta – da sponzor kaže – OK.

Uzimamo, kupujemo i to potpiše. Bez toga ne možete nazvati projekat završenim. 99. Problemi malkih jezika u uslovima globalizacije ?Sadašnji broj jezika sveta od nekih 6 000 možda će biti prepolovljen već tokom prvih decenija 21. veka, sa tendencijom daljeg smanjivanja do najviše 1 000 jezika sa izglednom budućnošću. Sa sigurnošću se može predvideti dalji rast većih jezika i ubrzani nestanak manjih. Mnogi jezici nemaju budućnosti nestaju sa lica zemlje različitom brzinom u pojedinim delovima sveta sa mogućim globalnim prosekom od jednog jezika mesečno ili čak nedeljno. Velikoj većini od preko 80 % sada još živih jezika preti gašenje tokom narednih 100 godina. Procenjuje se da oko 350 do 400 miliona ljudi govori engleski kao maternji jezik. Oko 400 miliona kao drugi jezik. Između 500 i 700 miliona koristi engleski kao strani jezik. U nemačkim gimnazijama 95,8 % učenika uči engleski jezik. Konstatacija koja se čuje pri svakodnevnim fuzijama i ''preuzimanjima'' firmi od strane moćnijih i većih. ''Onaj ko ne zna taj jezik može u perspektivi računati sa otkazom”. KAKO JE KOD NAS ??????? = ISTO; Trenutno, 50 % korisnika Interneta govori engleski. Svega 14 % Web sajtova nije na engleskom. Stranica posvećena elektronskom poslovanju na engleskom jeziku je 96%.Engleski jezik, uživa vrlo visok prestiž u svetu. On je jezik međunarodne komunikacije. Bez engleskog jezika se ne može u današnjim transakcijama i komunikacijama, kao što je bio slučaj sa latinskim jezikom u srednjem veku. Najveći deo svetske stručne literature pisan je na engleskom jeziku bez obzira na to iz koje zemlje dolazila. 100. Značaj teksta u multimedijalnim projektima ?Računarom podržani hipermedijalni dokumenti sadrže primarno tekstualnu poruku, opis, tekst koji se elektronski predstavlja na ekranu računara. Značaj koje nosi elektronski tekst veoma se razlikuje od značaja koje nosi tekst pisan na papiru i to je potrebno uzeti u obzir pri izradi elektonskog teksta, posebno

31

onog tekstualnog sadržaja koji se pojavljuje u okruženju multimedije. Osobina teksta se ogleda u domenu i količini teksta ispisanog na ekranu ili na papiru, na čitljivost, tj. Vizualnu predstavu iskazanog teksta. (izgled, pisamo, veličina, boja,...), te mogućnosti direktnog povezivanja raznih delova teksta što je osobina samo elektronskog teksta. Ukupna čitljivost elektronskog i klasičnog teksta trebala bi u pravilu biti jednaka. Međutim, brzina čitanja i razumljivost se razlikuju. U multimediji postoji mnoštvo alata i oblika iskaza raspoloživih za izradu edukacijskih sadržaja. Sva rešenja mutimedijalnih dokumenata sadrže tekstualnu poruku kao osnovni element integracije, koji čini osnovu cijelog dokumenta. Prednost multimedijskog okruženja sastoji se u tome što omogućuje organizaciju i predstavljenje tekstualnog iskaza na mnoštvo različitih načina koji zadržavaju pažnju čitaoca uz istovremeno uspešnije vođenje kroz celokupni dokument. U odnosu na papir na ekranu tekst je multimedijalan. Omogućeno hiperlinkovanje.Prateći efekti. PONOVLJENO PITANJE-SLICNO101. Prednosti i mane multimedijalnih dokumenata ?PREDNOSTI: U odnosu na papir na ekranu tekst je multimedijalan. Omogućeno hiperlinkovanje. Prateći efekti.MANE: Teško se čita. Duži tekst mora da se skroluje. Tekst mora biti relativno kratak. Brzo se zamaraju oči. 102. Odnos zvuka i računara ?Zvuk je relativno nova odlika PC računara, jer ga niko zaista nije uzeo u obzir kada je PC prvi put konstruisan. Prvobitni IBM kompatibilni PC računar projektovan je kao alat za poslovanje, a ne kao multimedijalna mašina, tako da niko nije pomislio da ugradi namenski zvučni čip u njegovu arhitekturu. Kompjuteri su ipak smatrani mašinama za računanje; jedini potrebni zvuk bio je "bip" koji je služio kao znak upozorenja. Nekoliko godina kasnije, firma Macintosh je ugradila zvučne mogućnosti koje su daleko prevazilazile "bipove" i "klikove", ali PC računara sa integrisanim zvukom je i dalje malo. Zato PC računari zahtevaju dalje dodavanje adaptera ili zvučne kartice da bi se postigao zvuk odgovarajućeg kvaliteta. Popularnost koju su multimedijske aplikacije stekle u poslednjih nekoliko godina ubrzala je razvoj zvučne kartice, a sve veće nadmetanje medju proizvodjačima dovelo je do pojeftinjenja i veće složenosti ovih uredjaja. Današnje kartice ne samo da daju sjajan zvuk računarskim igrama i multimedijskim primenama već, uz pomoć odgovarajućeg softvera, korisnici mogu i da: komponuju, edituju i štampaju svoju sopstvenu muziku, nauče da sviraju klavir, snimaju i edituju digitalni audio, slušaju muzičke kompakt diskove.Zvuk nastaje pri sudaru dva ili više predmeta koji pritom emituju energetski talas, a on, opet, izaziva promene pritiska vazduha koji te predmete okružuje. Te promene pritiska primaju naše bubne opne, a mozak ih pretvara u zvuk. Zvučni talasi se prostiru u svim pravcima od mesta nastanka, slično talasima koji nastaju kada se kamen baci u vodu.•Kada se zvuk snima pomoću mikrofona, usled promena vazdušnog pritiska membrana mikrofona se pomera na sličan način kao i naše bubne opne. Ovi sićušni pokreti se zatim pretvaraju u promene električnog napona. Što je najbitnije, sve zvučne kartice proizvode zvuk na ovaj način, samo obrnutim redosledom. One stvaraju, to jest reprodukuju zvučne talase. Promene napona se tada povećavaju, što izaziva vibriranje zvučnika. Ove vibracije dovode do promena vazdušnog pritiska, koje se dalje pretvaraju u zvuk. •Ljudski mozak je veoma dobar procesor koji, kada je zvuk u pitanju, može prilično dobro da odredi njegov položaj i stanje pomoću samo dva uva i mogućnosti da okrećemo glavu i telo. •Izvor zvuka može da bude: motor automobila, usta, muzički instrument, zalupljena vrata, ili čak čaša koja se lomi prilikom udara o vrata. •Sam izvor emituje zvuk na mnoštvo različitih načina - najveći broj zvukova koji se proizvode u ustima prostiru se direktno od njih, dok motor emituje zvuk u skoro svim pravcima. •Kada se zvuk jednom emituje, na scenu stupa okruženje.

31

•Prostor izmedju izvora zvuka i slušaoca u mnogome utiče na zvuk, što zna svako ko je pokušao da se dovikuje po vetrovitom vremenu, ili da sluša nešto ispod vode.• Stoga je ono što čujemo mešavina direktnog i odbijenog zvuka. •Odbijeni zvuk može da dodje do naših ušiju pošto se odbije o zid ili neki drugi predmet, a materijal od koga su ove prepreke napravljene apsorbuje odredjene frekvencije, samim tim umanjujući ukupnu jačinu zvuka. •Ovo "odbijanje prvog reda" ne samo da zvuči drugačije od direktnog izvora, već i dopire do slušaoca nešto kasnije od njega. •Odbijanja drugog reda i nadalje nastavfljaju ovaj efekat. Kvalitet i kašnjenje odbijenog zvuka otkrivaju mnogo toga o okruženju i njegovoj veličini. •Većina ljudi može precizno da utvrdi odakle dolaze odbijanja prvog reda, a neki čak mogu da odrede i odbijanja drugog reda. •Medjutim, kako sve više odbijanja dopire do uva, mozak ima tendenciju da ih kombinuje u eho efekat konačne refleksije poznat kao reverberacija. •Pravilno korišćenje reverberacije je prvi korak ka simulaciji različitih okruženja.•Zvuk koji iz jednog zvučnog izvora pristiže do levog, odnosno desnog uha, nije isti, već se razlikuje kako po intenzitetu, tako i po fazi, tj. vremenskom trenutku pobude svakog uha ponaosob. •Nizom eksperimenata je vrlo jasno pokazano da upravo ove dve vrste razlika (intenzitetne i vremenske, kao i njihova kombinacija) imaju ključnu ulogu u procesu lokalizacije. 103. Šta je to frekventna modulacija FM ?Prva široko rasprostranjena tehnologija korišćena kod zvučnnih kartica je frekventna modulacija, ili FM, koju je ranih 70-ih godina razvio Dr Džon Čauning sa Stenfordskog univerziteta. FM sintisajzeri proizvode zvuk tako što generišu čisti sinusni talas, koji se zove nosilac, i kombinuju ga sa drugim talasnim oblikom koji se zove modulator. Kada ova dva talasna oblika imaju približne frekvencije nastaje složeni talasni oblik.Ako se kontrolišu i nosilac i modulator, moguće je proizvesti različite boje tona ili instrumente. Svaki FM glas zahteva najmanje dva generatora signala, koji se obično nazivaju "operatori". Različite primene FM sinteze imaju promenljivi stepen kontrole nad parametrima operatora. Yamaha je prva kompanija koja je proučavala Čauningovu teoriju i u nju ulagala, što je dovelo do razvoja legendarnog sintetizatora DX7. 104. Šta su to «wave tabele» ?Sinteza WaveTable ne koristi nosioce i modulatore za stvaranje zvuka, već, uzima uzorke pravih instrumenata. Uzorak je digitalna predstava talasnog oblika koji proizvodi neki instrument. Kartice zasnovane na standardnoj industrijskoj arhitekturi (ISA) obično memorišu uzorke u ROM-u, iako noviji PCI proizvodi koriste glavnu sistemsku RAM memoriju PC računara, u grupama koje se učitavaju kada se startuje Windows, i teoretski se mogu modifikovati tako da daju nove zvuke.•Dok jedna FM zvučna kartica ne zvuči mnogo drugačije od druge, WaveTable kartice se značajno razlikuju u kvalitetu. Nekoliko činilaca odredjuju kvalitet instrumenata:–kvalitet originalnih snimaka–frekvencija na kojoj su uzorci snimljeni–broj uzoraka korišćen za stvaranje svakog instrumenta–metodi kompresije korišćeni za memorisanje uzoraka.•Kada se audio kaseta pušta prebrzo ili presporo, njena visina zvuka se menja. To je slučaj i sa digitalnim zvukom. Kada se uzorak pušta na višoj frekvenciji od originalne, dobija se viši zvuk, što omogućava instrumentima da sviraju više oktava. Ali, kada se odredjeni tonovi puste prebrzo, počinju da zvuče slabo i gube na kvalitetu.•To važi i u slučaju kada se uzorak pusti presporo: –zvuči tiho i neubedljivo. Da bi to prevazišli, proizvodjači su podelili klavijaturu na nekoliko područja i dodali joj uzorak relativno visokog zvuka instrumenta.

31

Što se više područja uzoraka snimi, to je reprodukcija uverljivija.105. Koje standarde za snimanje i reprodukciju zvuka znate ?Pored toga što proizvode zvuk, zvučne kartice se i dupliraju kao sprege za CD-ROM podržavajući tri vlasničke sprege za uređaje firmi: Sony, Mitsumi i Panasonic, uz sve popularnije SCSI i IDE/EIDE standarde. One imaju i audio konektor za CD-audio izlaz. Glavni razlog za snabdevanje zvučne kartice podrškom CD-a je to što ona omogućava da se PC računar nadgradi za "multimedijsku" pogodnost dodavanjem samo jedne kartice za proširenje. Hadrverska konfiguracija zvučne kartice AdLib bila je prvi značajniji standard, ali su Sound-Blaster kartice firme Creative Labs pokazale put za uspostavljanje toliko potrebnog standarda za digitalni zvuk na PC računaru. Većina zvučnih kartica koje se danas prodaju trebalo bi da podržavaju standarde SoundBlaster i GeneralMIDI, i da imaju mogućnost snimanja i reprodukovanja digitalnog zvuka na frekvenciji od 44,1 kHz stereo. To je rezolucija pri kojoj se snima CD-Audio, i zato se za zvučne kartice obično kaže da imaju zvuk "CD kvaliteta". 106. Šta znaci MIDI ?MIDI - Musical Instruments Digital Interface.-Digitalna sprega muzičkih instrumenata, ili MIDI (Musical Instruments Digital Interface), na tržištu je od ranih 80-ih. Razvijena je da bi obezbedila standardni način povezivanja muzičkih kontrolera, kao što su klavijature, sa generatorima zvuka, kao što su sintetizatori i ritam mašine. Kao takva, prvobitno je projektovana da radi preko serijske veze i može se posmatrati kao veza ASCII RS-232 - to jest kao kombinacija standarda za prenos informacija i protokola električnog signala.Po pitanju elektronike, MIDI je poludupleksna 5MA strujna petlja koja prenosi 8-bitni serijski tok podataka brzinom od 31,25 kiloboda. Upotreba strujne petlje znači da dva uredjaja koja "komuniciraju" preko MIDI sprege mogu da se električno izoluju uz pomoć optoizolatora, koji je važan činilac za obezbedjivanje bezbednog i bešumnog rada sistema koji obuhvata i zvuk i hardver zasnovan na računaru. Pošto optoizolatora i strujnih bafera nema na većini kartica, potreban je poseban kabl da bi se povezala zvučna kartica sa spoljašnjim generatorom zvuka ili MIDI kontrolerom. Po pitanju informacija, MIDI je jezik pomoću koga se opisuju muzički bitni dogadjaji u realnom vremenu. On komunicira preko16 kanala (isto kao što je moguće da sedam SCSI uredjaja bude lančano povezano), dopuštajući da se najviše 16 MIDI instrumenata svira pomoću samo jedne sprege. Pošto je najveći broj zvučnih kartica višetonski, 16 instrumenata može istovremeno da svira sa samo jednog uredjaja. Dodavanje druge MIDI sprege otvara još 16 MIDI kanala. Neke MIDI sprege nude i do 16 izlaza, što omogućava pristup do 256 istovremeno. MIDI u stvari ne prenosi zvuk, već samo veoma jednostavne poruke na koje prijemni uredjaj odgovara. Instrumenti su povezani preko standardnih 5-DIN priključaka. Kada se pritisne dirka, recimo, na klavijaturi, ona šalje poruku "sviraj ton" niz MIDI kabl, dajući prijemniku instrukciju da proizvede taj ton. Ta poruka se sastoji od tri elementa: Statusnog bajta; Broja tona; Vrednosti brzine. Statusni bajt sadrži informaciju o vrsti dogadjaja (u ovom slučaju poruka "sviraj ton"), i o tome na koji ga kanal (1-16) treba proslediti. Broj tona opisuje dirku koja je pritisnuta, na primer srednje C, a Vrednost brzine ukazuje na jačinu kojom je to učinjeno. Prijemni uredjaj će proizvoditi taj ton dok ne primi poruku "prestani da sviraš" koja sadrži isti podatak. U zavisnosti od toga kakav zvuk proizvode, sintetizatori će različito reagovati na brzinu. Zvuk klavira će, na primer, postati glasniji ako se dirka jače pritisne. Kvalitet tona se takodje menja. Profesionalni sintetizatori često proizvode dodatne boje tonova koje podražavaju zvuk čekića kako udaraju o žice. Kontinualni kontroleri (CC - continuous controllers) koriste se za kontrolu podesivih parametara kao što su: jačina zvučnog signala, nivoi efekata i panoramiranje (odredjivanje položaja zvuka u stereo polju). Mnogi MIDI uređaji omogućavaju dodavanje unutrašnjih parametara kontinualnom kontroleru: može ih se birati 128. Iz njih je udruženje MMA (MIDI Manufacturers Association - udruženje proizvodjača MIDI sprega) razvilo specifikaciju za sintetizatore poznatu kao GeneralMIDI. MIDI ne samo da je uticao na način rada muzičara i programera, već je promenio i rad inženjera zvuka i rasvete.

31

Automatizacija mikseta i opreme za rasvetu je uznapredovala, a firme koje se bave pozorišnom rasvetom su široko prihvatile MIDI kao uobičajeni način upravljanja svetlosnim efektima i sistemima za projekciju zato što gotovo svaki elektronski uredjaj može da se napravi tako da na neki način odgovara MIDI sprezi. Kada se koristi sa uredjajem za zadavanje redosleda, svaka akcija sa pulta za snimanje može da se snimi, edituje i sinhronizuje za muziku i film. Uz to, MIDI omogućava i tvorcima multimedije da na ekonomičan način slušaocu obezbede zvuk visokog kvaliteta. Trenutna alternativa je uzorkovanje muzike, ali bi, na oko 10 Mbajta u minutu, čvrsti disk od 40 Gbajta uskoro postao neophodan. MIDI podaci zahtevaju samo njegov deo. IMA NESTO I O GENERAL MIDI107. Kakva je razlika između uzorkovanja i snimanja ?Kada zvučna kartica snima analogni zvuk, ona pretvara talasni oblik zvuka u digitalnu informaciju, a onda to u realnom vremenu kopira na čvrsti disk. Ona, u suštini, koristi disk kao digitalni uređaj za snimanje bez trake. Da bi čula šta je snimljeno, zvučna kartica preuzima informaciju sa čvrstog diska, ponovo je pretvara u analognu, a onda je šalje do zvučnika, slušalica ili konvencionalnog uredjaja za snimanje zvuka.Proces menjanja analognog u digitalno poznat je kao digitalizovanje ili uzorkovanje. Kod zvuka, analogni talasni oblik je "iseckan" u više delova u sekundi. Na svakom delu je amplituda izmerena i zaokružena na najpribližniju postojeću vrednost. Naravno, što je više delova u sekundi (brzina uzorkovanja) i preciznije vrednosti koje se dodeljuju amplitudi (dinamički opseg), to je uverljivija predstava originala. Snimanje i editovanje zvuka zauzima veliki prostor na disku, jer kvalitet kompakt diska u trajanju od deset minuta zahteva preko 100 Mbajta. Što su disk i ulazno/izlazni podsistem brži, to bolje rade sa tako velikim datotekama. Savremeni čvrsti diskovi i PCI kontroleri mogu da podrže prenos od najmanje 4 Mbajta u sekundi. Oni koji se ovim ozbiljno bave, poželeće da budu sigurni da nema prekida u zvučnom toku. Mnogi čvrsti diskovi se privremeno zaustavljaju, da bi se ohladili, što za posledicu može imati kratku, ali neželjenu pauzu. Neke A/V jedinice su specijalno projektovane tako da se ne hlade, što eliminiše ovu pojavu.

108. Šta je to MP3 kada je nastao i koje su mu karakteristike ?MP3- MPEG Audio Layer-3 Sredinom 90-ih, studenti na američkim koledžima su počeli da koriste MP3 tehnologiju da bi medjusobno razmenjivali snimke - i to je ubrzo postalo deo univerzitetske svakodnevice. Jedino što je to sporo ulazilo u širu upotrebu - sve dok Američko udruženje muzičke industrije (RIAA - Recording Industry Association of America) nije odlučilo da tuži firmu Diamond Multimedia zbog prodaje njihovog izuma zvanog Rio, u jesen 1998.godine. Ova naprava nalik na vokmen marke Sony je, u suštini, bila uredjaj za memorisanje MP3 koja je mogla da reprodukuje muziku programiranu pomoću MP3 šeme, u trajanju od sat vremena. Prva parnica nije uspela da spreči pojavljivanje Ria na tržištu, za čime je usledila žalba, da bi slučaj konačno bio zaključen u junu 1999. godine, pošto je sud odlučio da Rio nije "digitalni uredjaj za snimanje zvuka", te stoga nije mogao da predmet bude ograničenja američkog zakona o kućnom snimanju zvuka iz 1992. godine. Ono u čemu je loše shvaćena tužba ipak uspela, bilo je skretanje pažnje nacije na MP3, koji se, gotovo preko noći, iz malo znanog podzemnog pokreta medju tehnofilima "zagriženim" za Internet, pretvorio u popularni kulturni fenomen. Premda je samo od indirektnog značaja za "zvučne kartice", negde se mora se naći mesto i za tehnologiju koja je na juriš zauzela svet PC računara u prvoj polovini 1999. godine.Razvijen iz originalnog MPEG standarda, MP3 - što je skraćenica za MPEG Audio Layer-3 - jedna je od tri šeme za kodovanje (sloj 1, sloj 2, sloj 3) koje komprimuju zvučne signale, i ona koristi audio tehniku audiokodovanja zasnovanu na psihoakustici - proučavanju kako ljudski mozak opaža zvuk - koja je pokazala da on jednostavno ne može da obradi mnogo informacija koje uvo prikupi. MP3 otklanja te suvišne i nevažne delove zvučnog signala. Standard MP3 deli spektar frekvencija na 576 frekventnih opsega i komprimuje svaki opseg pojedinačno. Ljudsko uho dobro čuje šumove srednje visine, ali ne tako dobro i

31

visoke ili niske šumove. Oni se mogu čuti, ali ne dovoljno dobro da bi se mogli precizno prepoznavati detalji. Ovi opsezi se, zbog toga, mogu veoma mnogo komprimovati bez ikakvog primetnog uticaja na krajnji kvalitet zvuka, ako se koristi tehnika poznata kao perceptualno kodovanje. Ako se dva zvuka istovremeno čuju, MP3 snima samo onaj koji će uvo da registruje. Slično tome, tihi zvuk koji sledi odmah za glasnim može da se otkloni, pošto i tako ne bi bio registrovan. Zvukovi se takodje komprimuju i u stereu - ako je zvuk identičan na oba stereo kanala, samo se jedanput memoriše - ali se pojavljuje na oba kanala kada se MP3 datoteka dekomprimuje i reprodukuje. Najveći broj MP3 datoteka nastaje od materijala sa audio CD-a. Ovaj proces se sastoji od dve faze, od kojih je prva prebacivanje snimaka iz digitalnog audio formata CD-DA u WAV for mat. Ovaj korak je presudno značajan i neizbežan. Postoje programi koji mogu da proizvedu MP3 direktno sa audio CD-a, ali oni to postižu tako što prvo vrše izdvajanje zvuka sa CD-a. Taj zadatak obavljaju posebni programi poznati kao CD riperi. CD riper učitava snimke sa audio CD-a digitalno i ispisuje ih na čvrsti disk kao WAV datoteke. Snimak od 4 minuta zauzima oko 40-50 Mbajta memorije u WAV formatu, tako da prebacivanje celog CD-a zahteva veliki prostor na čvrstom disku. Druga faza ovog procesa je prebacivanje .wav datoteka u .mp3 format. Ta faza uključuje i korišćenje specijalizovanog softvera, a programi koji obavljaju ovaj zadatak poznati su kao MP3 koderi. MP3 datoteke se mogu napraviti pomoću niza stepena kompresije, a korisnicima je pritom dopušteno da izaberu najbolju kombinaciju kvantiteta i kvaliteta. Tipično, dostupne su sledeće opcije: "CD kvalitet" - komprimovan u odnosu 12:1, pri brzinama izmedju 128 Kbita u sekundi i 192 Kbita u sekundi; "skoro CD kvalitet" - komprimovan u odnosu oko 18:1, i "FM radio kvalitet" (Real Audio) - komprimovan u odnosu 70:1 pri brzini od 64 Kbita u sekundi. 109. Kakav je odnos zakona i MP3 ?Uprkos uspehu koji je firma Diamond postigla na američkom sudu, postoje sporna pitanja koja se tiču korišćenja MP3 tehnologije. Dok Britanska fonografska industrija (BPI) ostaje pri stavu da je nezakonito praviti kopije CD-a, kaseta ili ploča čak i za ličnu upotrebu, to nije na snazi u britanskom zakonu, a u stvarnosti se uveliko primenjuje. Preuzimanje MP3 datoteka sa licencom sa Interneta je potpuno zakonito, ali nezakonito je kodovati ih i razmenjivati sa drugima, osim ako za to ne postoji odobrenje dobijeno od nosioca zaštićenog autorskog prava na tu muziku. Postoji mnogo legalnih snimaka u MP3 formatu besplatno dostupnih preko Interneta uz odobrenje nosioca autorskih prava - tu se najčešće radi o nepoznatim izvodjačima koji žele da se na besplatan način predstave javnosti. Medjutim, opšte je prihvaćeno da je velika većina MP3 muzičkih datoteka nezakonita - to su snimci bez licence albuma sa zaštićenim autorskim pravima. I mada ima nekoliko poznatih izvodjača koji su želeli da predstave svoj rad na Internetu koristeći MP3 format, to je uvek nailazilo na otpor. Zanimljivo je da je, ubrzo posle svog uspeha na sudu, izgledalo da firma Diamond pokušava da smiri izdavačke kuće najavom da će novi model karakterisati antipiratski softver koji će sprečiti bespravno kopiranje MP3 datoteka, i moći će da se nadgradi putem Interneta, tako da reprodukuje svaki standard koji na kraju preporuči Sigurnosna inicijativa za digitalnu muziku (SDMI). 110. Koja su to četri tipa interaktivnosti ?•Koncept interaktivnosti se uglavnom odnosi na razmenu, međuigru i uzajamni uticaj. Ako analiziramo pojedina mišljenja, videćemo da ovaj koncept zapravo ima mnogo veoma različitih značenja. •Utvrdjivanje koncepta interaktivnosti mora da pođe od nekoliko grana nauke, kao što su: –sociologija,–komunikologija, –informatika.

31

•Kada je u pitanju informatički koncept interakcije, osnovni model od koga polazi ovaj koncept je suprotan sociološkoj tradiciji odnosa izmedju ljudi i mašina, koji se često naziva interakcijom čoveka i kompjutera (h.c.i.) ili interakcijom čoveka i mašine. Interakcija u informatičkom smislu se odnosi na proces koji se odvija kada korisnik – čovek, operiše, rukovodi radom mašine. •Ovaj proces, međutim, ne obuhvata komunikaciju izmedju dvoje ljudi koji koriste mašinu kao posrednika medijatora, tj. ne odnosi se na proces koji se često naziva komunikacija posredstvom računara – Computer medated comunication – CMC. •Ovakvu interakciju nije moguće ostvariti bez čovek-mašina interakcije. Sledeća osobina interaktivnosti može da se podeli u tri kategorije:1.frekventnost ili, drugim rečima, koliko često se dolazi do interaktivnosti; 2.raspon, ili koliko je raznih izbora na raspolaganju 3.značaj, ili u kojoj meri ponudjeni izbori zaista utiču na suštinu procesa. Transmisiona interaktivnost--Korisnik bira iz jednosmernog toka unutar nekog jednosmernog kanala bez povratne sprege (teletext, datacsting, multicasting)Konsultativna interaktivnost--Korisnik bira ili zahteva informacije koje su unapred pripremljene ali unutar nekog dvosmernog medijskog sistema (WWW, video-on demand,FTP, on line information services)Konverzacijska interaktivnost--Korisnik ima potencijalnu mogućnost da sam kreira i daje svoj informacioni input unutar nekog dvosmernog medijskog sistema, bilo putem skaldištenja informacija ili u realnom vremenu (Video konferencije, news grupe, e-mail, mailing liste)Registraciona interaktivnost--Sistem u kome medij raspolaže sposobnošću da registruje informacije i da se uskladu sa informacijama prilagodi potrebama korisnika ili da oseti i prilagodi se zahtevima. (sistemi za nadzor, inteligentni agenti, inteligentni interfejsi)

Do interakcije dolazi u onom trenutku kada postupci dva ili više pojedinaca postanu međusobno zavisni, odnosno može se reći da interakcija nastaje kada svaki od najmanje dva učesnika postane svestan prisustva onog drugog, pri čemu svaki od njih ima razloga da veruje da je i drugi učesnik toga isto tako svestan, čime se uspostavlja stanje recipročne uzajamne svesti o nečemu. 111. Kako je nastala kablovska televizija ?Kablovska televizija je, u svetskim razmerama, stara više od 50 godina, ali tada nije imala ni približne mogućnosti kakve ima sada. Čak je i sama namena kablovske mreže, koja se tada pojavila, imala potpuno drugu, mnogo elementarniju namenu.Polovinom prošlog veka korisnici su TV sliku mogli da primaju samo ako su i sami mogli da vide antenu stanice koja je emitovala TV program. Ljudi u udaljenim područjima, posebno u planinskim predelima, bili su uskraćeni za mogućnost gledanja TV programa. Davne 1948. ljudi koji su živeli u udaljenim dolinama Pensilvanije, u SAD, došli su do rešenja ovog problema – postavljali su antene na okolna brda i TV signal do svojih domova sprovodili kablom. Tako je nastala i skraćenica koja se i danas koristi u kablovskoj televiziji – CATV, koja ne znači cable television, kako bi mnogi pomislili, već – community antenna television. 1976. je bila prelomna godina za kablovsku televiziju. Uvođenjem potpuno novog medija za prenos signala – optičkog vlakna, došlo je do drastičnog povećanja kvaliteta TV signala distribuiranog putem kablovske mreže. “Winky Dink and you” Dečak i pas idu kroz avanture. Gledaoci im pomažu tako što kupe “Winky Dink kit” providne folije i bojice. Folije su se stavljale na ekran i crtale u zavisnosti od avanture (most preko koga prelaze). Na kraju emisije deca bi povezala tačke na ekranu i dobijala skrivenu reč. (http://www.bennysmart.com današnja verzija ove igre.)112. Koje su glavne aplikacije kod interaktivne televizije ?Bankarstvo---Mali oglasi---Obrazovanje---Igrice---Zdravstvene usluge---Home Shopping---Movies on demand---Muzika—Vesti--Programski vodič---Telefonija--Prodaja karata 113. Koja četri elementa učestvuju u prenosu svetlosnog signala kod optičkih kablova ?Optički kablovi, sačinjeni od snopova optičkih vlakana, omogućavali su prenos signala uz mnogo manje gubitke. Optički predajnik – generiše i kodira svetlosne signale. Nalazi se blizu optičkog vlakna i često ima i sočiva kojima se svetlosni snop fokusira u vlakno. Najčešći predajnici su laseri i LED diode

31

– laseri emituju signale veće snage, ali su osetljiviji na temperaturu i skuplji od LED dioda. Sve vrste predajnika emituju infracrvenu svetlost, koja se nalazi u nevidlivom delu spektra. Optičko vlakno – prenosi svetlosni signal na daljinu. Optički regenerator – pojačava svetlosni signal pri prenosu na veće razdaljine. Sastoji se od optičkih vlakana sa specijalnim omotačem koji je neprekidno pod laserskim snopom. Oslabljenom svetlosnom signalu, koji u regeneratoru stigne do tog specijalnog omotača, predaje se dodatna energija koju emituje laser i takav signal nastavlja svoj put "osvežen", ne menjajući svoje karakteristike. Optički prijemnik – prima i dekodira svetlosne signale, pretvarajući ih u električne. Za prijemnike se najčešće koriste fotoćelije ili fotodiode.114. Usled čega nastaju gubici u optičkom vlaknu ?Gubici u optičkom vlaknu se događaju iz više razloga:apsorpcija- Nečistoće koje predstavljaju ostatke prečišćavanja i fabrikacije stakla, kao i dopanti koji se koriste u proizvodnji optičkih vlakana, apsorbuju optičku energiju. Apsorpciju izazivaju joni metala, a najveću apsorpciju izazivaju joni hidroksilne grupe koji se nalaze uz molekule vode u staklu. Nivo apsorpcije zavisi od koncentracije jona i talasne dužine primenjene svetlosti. Razlikujemo ultra-violetnu (UV) i infra-crvenu (IC) apsorpcijurasejanje - Gubitke usled rasejanja mogu izazvati: varijacije prečnika jezgra optičkog vlakna, razna mikrooštećenja i nesklad na graničnoj površini jezgro-omotač koji su manji od talasne dužine primenjene svetlosti. Rasejani svetlosni zraci se odbijaju drugačije nego što bi trebalo po Snel-ovom zakonu, pa zbog toga dolazi do njihovog delimičnog gubljenja i prelaska u omotač.gubici usled savijanja, - Usled savijanja se menja geometrija optičkog vlakna, što omogućuje da neki svetlosni zraci "pobegnu" u omotač, a drugi da se nepravilno odbiju, čime se povećavaju gubici u optičkom vlaknu. Pored pomenutih gubitaka postoje i gubici usled mikrosavijanja, izazvana malim periodičnim savijanjima ose vlakna, periode ponavljanja nekoliko mm i amplitude nekoliko mikrona. Do ovakvih savijanja dolazi usled nejednake raspodele opterećenja pri dejstvu spoljnih mehaničkih sila.disperzije.•Svetlost u optičkom kablu putuje kroz jezgro ("hodnik") odbijajući se o oblogu ("zidovi sa ogledalima") u skladu sa principom koji se zove potpuna unutrašnja refleksija. Pošto obloga uopšte ne apsorbuje svetlost, svetlosni signal se može prenositi na velike daljine. Ipak, tokom prenosa se svetlosni signal delimično degradira, najviše zbog nečistoća u staklu od kojeg je napravljeno vlakno.U zavisnosti od čistoće stakla i talasne dužine svetlosti koja se prenosi (što je talasna dužina manja, gubici su veći), dolazi do različitog slabljenja signala, koje se kreće u rasponu od 60-75%/km pa sve do manje od 10%/km, kod optičkih vlakana vrhunskog kvaliteta i svetla talasne dužine od 1.550 nm.•Single-mode vlakna, prečnika 9 mikrona, koja prenose infracrvrnu svetlost talasne dužine od 1.300 do 1.550 nanometara, koju generišu laseri i Multi-mode vlakna, prečnika 62,5 mikrona, koja prenose infracrvrnu svetlost talasne dužine od 850 do 1.300 nanometara, koju generišu LED diode.115. Koja je uloga režisera kod snimanja filma ili pravljenja kompjuterske animacije ?Reditelj mora da uskladi svoje i piščeve ideje. Pozorišni reditelj ističe reč, a dijalog je u prvom planu, dok filmski režiser daje prednost vizuelnom, dakle slika je na prvom mestu, a reč, odnosno govor, je iako vrlo važan element, samo pomoćno sredstvo.116. Rediteljski posao se može podeliti u tri grupe. Koje su ?Rediteljski posao u opštim crtama može se podeliti na tri dela: 1) Pripremne studije; 2) Rad sa glumcima; 3) Kompozicija predstave - scenskog dela, filma, pozorišne predstave, baleta, opere ili bilo kog drugog audiovizuelnog multi-medijskog umetničkog dela. 117. Šta su to pripremne studije kod režije ?Pripremne studije obuhvataju: Osnovnu ideju; Analizu uloga; Podelu zbivanja. U pripremnoj studiji reditelj vrši svestranu analizu dela, uglavnom teksta, prema kome će kreirati TV emisiju, film ili scensku predstavu. Tom analizom on polazni tekst, literalno delo ili scenario pretvara u materijal za sopstveno umetničko stvaranje. Jer, reditelj nije samo

31

posrednik izmedju autora i glumaca, već mora u delo uneti svoju umetničku viziju, a glumci se u potpunosti moraju saživeti sa ulogama i dati im svoj pečat, odnosno učiniti ih u potpunosti svojom sopstvenošću. Svako umetničko delo izražava neku ideju. Umetnost uvek nešto kazuje i po tome se razlikuje od života čiji je odraz i, ukoliko ga ne shvatimo kao volju stvoritelja, sam po sebi ne govori ništa. Po tome se i: umetnička slika razlikuje od fotografije; simfonija od šumova i tonova prirode; roman od hronike ili prostog opisa dogadjaja.Osnovna ideja je u stvari smisao dela. Režiser mora shvatiti ovu ideju, uhvatiti nit smislenosti i preobraziti je u novo umetničko delo prema svom doživljaju i saopštiti je gledaocu.Savremenom, aktivnom i konkretnom osnovnom idejom pomažemo gledaocu u zauzimanju odredjenog stava, navodimo ga da učestvuje u zbivanju na sceni ili filmu svim svojim bićem. Režiser koji postigne taj cilj, koji uspe da animira gledaoca, da probudi u njemu emocije, može za sebe da kaže da je napravio remek delo i to ga razlikuje od prosečnog reditelja, koji svojim delom nije uspeo kod publike da izazove čak ni radoznalost. 118. Kod režije šta znači podela uloga i rad sa glumcima (ili animiranim likovima) ?Analiza uloga; Uloge moraju biti znalački prostudirane i dodeljene pravim glumcima; Karakter, psihološki profil i lik glumca mora odgovarati osnovnoj ideji, a glumac je mora predstaviti na autentičan način; Pravi izbor glumaca je takođe deo umetničke vizije reditelja. Kao što je promašena predstava ona posle koje se gledalac pita šta je to ustvari autor hteo da kaže, tako je promašena svaka uloga koja ne prati osnovnu ideju, koja ne kazuje bar jedan teo te ideje, koja nije orijentisana prema ili čak nije u skladu sa njom.119. Šta znači obrada mizanscena ?Režija je profesija koncepcije;

– organizacija, – mizanscen (scensko oblikovanje filmskog prostora, odnosno oblikovanje vidnog

polja filmskog kadra - dinamičke slike), – svetlo, – muzika i drugo su sekundarne komponente.

Svakom svojom sledećom predstavom, reditelj nudi gledaocima, društvu, novu ljudsku koncepciju o njihovom svetu i životu. Pod mizanscenom podrazumevamo raspored lica i stvari na sceni i sve što je potrebno da bi do tog rasporeda došlo;

– dakle međusobni položaj lica i stvari i njihovo kretanje, – odnosno radnje kojima se taj položaj postiže ili menja.

Tako mizanscen obuhvata najveći deo vidljivog zbivanja kao što su govorne radnje obuhvatale najveći deo čujnog. Mimika (izražajni pokreti lica) tako je tesno vezana sa govornim radnjama da se nužno pojavila još pri radu za stolom u toku analize teksta, likova i govornih radnji. Tu su se morali nagovestiti već i poneki gestovi i manje - više određeno držanje i stav i sliti se s govornim radnjama koje je nemoguće izvršiti bez njih. Ti se nagoveštaji sada razrađuju i utvrđuju, te od govornih radnji nastaje scensko delo.Neke momente mizanscena obeležio je već autor dramskog dela u svojim instrukcijama. Te instrukcije reditelj mora savesno proučiti, ali one za njega nisu obavezne. S njima reditelj može mnogo slobodnije postupati nego sa tekstom koji govore lica u komadu; jer autorova uputstva, koja se odnose na: raspored i kretnje lica, dekor, spoljnu opremu, izraz su osnovne ideje dela, a osim toga, ona ne mogu voditi računa o konkretnim mogućnostima svakog ansambla i pozorišta koje taj komad sprema. Predstava je celina za sebe kao što je to i dramsko delo, i ona mora prilagoditi mizanscen, kao jedan važan elemenat, toj celini i osnovnoj ideji predstave.120. Šta je posao ?

31

a. Izvršni producentb. Upravnik projektaUloga upravnika projekta je u centru akcije, on je odgovoran za sveukupni razvoj, implementaciju projekta i svakodnevne operacije. On vodi računa o budžetu, rasporedu, kreativnim sesijama, tajmingu, računima, dinamici tima...c. Kreativni direktor-Dizajner multimedijeOni osiguravaju da je materija jasno i ispravno prikazana, prave navigacione puteve i mape sadržaja, struktuiraju sadržaj, određuju kuda korisnik prolazi i sta mu odgovara i biraju rpezentacioni medij na osnovu svesti o jakim stranama mnogih zasebnih medija koji sačinjavaju multimediju.d. Umetnicki direktor-Vizuelni dizajner; e. Graficki umetnik121. Šta je posao ?a. Umetnicki direktor-Vizuelni dizajner; b. Graficki umetnik;c. Dizajner interfejsaZadužen je za izradu interfejsa, pravljenje jednostavnog naslovnog ekrana multimedije, čime omogućava lako kretanje korisnika unutar projekta, efikasnu upotrebu prozora, pozadine, ikona i kontrolnih panela.d. Dizajner igara;e. Ekspert za konkretnu materiju;f. Dizajner obuke-Specijalista za obuku122. Šta je posao ?a. Dizajner obuke-Specijalista za obuku; b. Scenarista; c. Animator; d. Producent zvuka;e. Kompozitor muzike; f. Video producent; g. Programer multimedije123. Šta je posao ?a. Programer multimedijeOn integriše sve multimedijalne elemente projekta u neraskidivu celinu kroz autorski sistem, ili programski jezik. Njegove funkcije su u rasponu od kodiranja jednostavnog prikaza multimedijalnih elemenata do kontrolisanja periferijskih uredjaja, kao sto su laserski diskovi i upravljanje kompletnim tajmingom, tranzicijama i praćenjem rezultata.b. Stručnjak za kodiranje u HTML; c. Pravno-Medijski akvizitor; d. Direktor marketinga124. Kod televizije koja tri sistema se koriste ?

• Servisi koji su testirani– Video on demand– Telefonija– Telekonferensing na građanskim sastancima

VIDEO SERVISI• Najviše problema nastaje zbog toga što se film snima sa većim odnosom širine prema

visini slike nego što je taj odnos kod standardnog televizijskog prijemnika. • NTSC: To je video sistem koji se koristi u Severnoj Americi i Japanu.• PAL: To je video sistem koji se koristi u zapadnoj Evropi, Australiji, Novom Zelandu, Kini

i Hong Kongu.• SECAM: To je video sistem koji se koristi u Francuskoj i Rusiji a takođe se koristio i u

zemljama Istočnog bloka (one sada koriste PAL standard). Pal:•Brzina projektovanja slika u bioskopu je 24 slike u sekundi a u PAL sistemu televizije je 25 slika u sekundi. •Znači vrlo je lako da se podesi da se film reprodukuje brzinom za 4% većom i da se dobije sinhronizacija između filma i videa. •Ovo dovodi do toga da će svaki sat filma trajati kraće za 2 minuta i 24 sekunde i da će svi glasovi biti za oko pola tona viši. NTSC:

31

•Sa NTSC problem brzine mora da se rešava drugačije: 30 slika u sekundi i 24 slike u sekundi nije lako usaglasiti. •Međutim, ako zapamtimo da NTSC generiše 60 poluslika u sekundi, lako ćemo shvatiti i da 5 poluslika traje 5/60=1/12 deo sekunde, a to je tačno vreme za koje se prikazuju 2 filmske sličice.•Znači, mi treba da uzmemo jednu filmsku sličicu i da je prikažemo u trajanju od tri NTSC poluslike, tj. u trajanju od 3/60 sekunde. •Onda uzimamo drugu filmsku sličicu pa nju prikazujemo u trajanju od 2 NTSC poluslike, tj za 2/60 sekunde. •Ukupan vremenski interval za prikazivanje dve filmske sličice iznosi 5/60=1/12 sekunde, a to je tačno isti vremenski interval u kojem se emituju ove slike u NTSC sistemu (3/60+2/60=5/60=1/12 sekundi). 125. Šta znači kompresija podataka ?Prostora nikad nije dovoljno. File (string) je prezentacija informacije. Prezentacija (encoding) ima veličinu. Kompresija znači redukovanje veličine prezentacije. Kada string može biti komprimovan?

– 0000100001000010000100001000010000100001– (00001)1000 znači “00001” ponovljeno 8 puta – Ali neki 40-bitni stringovi mogu biti duži posle kompresije

Veličina i kvalitet .bmp 1000 KB, compression factor = 1.gif 172 KB, compression = 5.8.jpg 47 KB, high quality, compression = 21

.jpg 13 KB, low quality, compression = 75Veličina prema vremenu procesiranja

– Vreme za kompresiju – Vreme za dekompresiju – Nemoraju biti ista

126. Kako funkcioniše rečnik kompresije?• Ideja: Izabrati rečnik sa < 65,535 reči • Broj zamenjuje reč:

– administracija (3773), dokumentacija (3774), predviđenje (11012), telefon (43722)

• Svaka reč može da se predstavi sa 2 byt-a. (2 byta = 16 bits = 0..65535). Ova kompresija dobro funkcioniše za tekst. Ne funkcioniše za grafiku.

127. Šta je to JPEG ?Joint Photographic Experts Group--JPEG je međunarodni standard usvojen 1992. godine za kodovanje mirne slike. Odnosi se na kodovanje slike u boji i nijansama sivog, kao što su satelitske, medicinske, ... JPEG standard obuhvata skup tehnika za kompresiju sa gubicima do kojih se došlo eksperimentalno uzimajući u obzir način ljudske percepcije slika sa izobličenjima. JPEG standard je proistekao kao rezultat višegodišnjih napora grupe "Joint Photographic Experts Group" koja je formirana da objedini rad dve velike postojeće standardizacione organizacije:

• CCITT (The European Telecommunications Standards Organization) i • ISO (International Standards Organization).

JPEG algoritam za kompresiju slike sa gubicima se sastoji iz dva koraka: – redukcija slike uz neki gubitak informacije, i – kompresija bez gubitaka zasnovana na Hafmen-ovom ili aritmetičkom filtriranju.

Redukcija slike sa gubicima je zasnovana na korišćenju diskretne kosinusne transformacije (DCT - Discrete Cosine Transform). U procesu JPEG redukcije slike, DCT se primenjuje na blokove veličine 8x8 piksela slike. Ako slika ima, na primer dimenziju 256x256, ona se podeli na 32x32 kvadratnih blokova veličine 8x8 piksela i svaki blok se posebno obrađuje.

31

64 vrednosti piksela u svakom bloku se transformišu (uz relativno veliki broj računskih operacija) u nov skup od 64 vrednosti. Međutim, ove nove 64 vrednosti (DCT koeficijenti) na sasvim drugačiji način predstavljaju sliku. DCT koeficijenti su multiplikatori baznih slika od kojih se formira polazna slika.