H

H, h dvadeset šesto slovo naše ćirilice, dvanaesto naše latinice (N, h); kao skraćenica: h = hora; ća = kektar; h. a. = hok ano ili hujus ani; ć. e. = hok est; \L = hektolitar; h. 1. = hok loko ili hujus loci; h. m. = hok menze ili hujus menzis; h. t. = hok tempore; muz. N = sedmi stepen di-jatonske, a dvanaesti hromatske skale; astr. N=časovni ugao; h = visina nebesnog tela i nadmorska visina tačke na Zemljinoj površini; fiz. N = henzi; h = Plankova konstanta; N. R. ili NR = konjska snaga (eng. horse power); hem. Hf = hofnijum; Ne = helijum; Hg = hidrargirum; N = hidrogenijum; No = holmijum.

habanera (šp. Habana Kavana, habanera) vrsta španjolskog plesa, poreklom iz Ha-vane (Kuba).

Habeas-korpus-akt (lat. habeas, corpus, actus) „imaj telo" (slobodno), 1679. god. izdani engleski zakon po kome nijedan engleski podanik bez sudske istrage ne može biti zadržan u zatvoru, a ako nije okrivljen za zločin koji povlači smrtnu kaznu, može, posle 24 časa, tražiti, uz davanje jemstva, da bude pušten na slobodu; ovaj zakon može parlamenat, u izuzetnim prilikama, privremeno staviti van snage.

habemus napam (lat. habemus papam) imamo papu! uzvik kojim se u Petrovoj crkvi u Rimu objavljuje narodu ime novog u kon-klavu izabranog pape.

haber (arap. habar, tur. haber) 1. glas. vest, poruka; 2. saznanje, pojam; mar, osećaj.

habernik (arap. habar, tur. haber) 1. vesnik, glasnik; 2. top, puška na uzbunu; haber-dar, habernjača.

habilitacija (lat. habilitatio) osposoblja-vanje; sticanje prava na držanje predavanja na univerzitetu; prav. sudsko priznanje pravne sposobnosti.

habilitaciona rasprava v. pod habilitira-ti se. habilitet (lat. habilitas) spretnost, okretnost,

sposobnost; pravo držanje predavanja; habilitet svedoka prav. zakonom priznata sposobnost svedoka da može davati iskaze na sudu.

habilitirati se (nlat. habilitare) original-nom naučnom raspravom (habilitaciona rasprava) i pristupnim predavanjem dokazati svoju sposobnost za nastavnika univerziteta.

habit (lat. habitus) v. habitus 3. habituelan (lat. habitus stav, fr. habituel)

stalan, uobičajen, koji je prešao u naviku. habitus (lat. habitus) 1. držanje tela, izgled,

ponašanje; 2. odelo, nošnja; 3. mantija katoličkih kaluñera (redovnika); 4. med. telesni sastav.

habn (nem. Haben) trg. primanje, istraživanje; zol i habn (nem. Soll und Haben) dugovanje i istraživanje.

habronoša (arap. habar, tur. haber) dosta-vljač, potkazivač.

havana vrsta finih cigara od duvanskih listova sa ostrva Kube (nazvan po Havani, glavnom gradu Kube).

havarija (nem. Havarie) v. avarija. have (lat. have, ave) v. ave. havelok (eng. havelock) vrsta muškog poluo-

grtača bez rukava (nazvana po engleskom generalu Haveloku, 1795—1857).

havlija (tur. havh) velika bela meka marama; čupav ručnik, frotir.

hagio- (grč. hagios) predmetak u složenica-ma sa značenjem: svet, sveti.

hagioglipt (grč. hagios, glyptos u drvetu, tuču, kamenu izrezak) kip svetitelja.

hagiograf (grč. hagios, grapho pišem) pisac života hrišćanskih svetaca.

hagiografa (grč. ta hagiographia) pl. knjige Starog zaveta, osim Pentateuha i Proroka.

hagiografije (grč. hagos, grapho pišem, opisujem) životopis hrišćanskih svetaca, „žitija svjatih".

hagiolatrija (grč. hagos, latreia poštovanje, obožavanje) poštovanje svetaca, služba svecima.

hagiolog (grč. hagios, logos) v. hagiograf. hagiologija (grč. hagios, logia učenje) učenje o

svetiteljima; zbir ka priča o svetiteljima; takoñe = hagiografija.

hagiomahija (grč. hagios, mache borba) borba protiv poštovanja svetaca.

hagiotika 987 halif

hagiotika (grč. hagios) teol. učenje o načinu nestajanja boljim, o posvećivanju.

Had (grč. Haides) mit. grčki bog podzemnog sveta; fig. podzemni svet, grob, smrt.

hadis (arap. hadit, tur. hadis) muslimanska tradicija, izreke i dela koja se pripisuju Muhamedu ili njegovim najbližim saradnicima.

hadum (arap. hadim, tur. hadum) uškoplje-nik, evnuh; sluga.

hazan (hebr. chasan) pojac u sinagozi. hazard (fr. hasard, ital. azzardo) slučaj; sreća,

igra na sreću, kocka; smelo preduzeće; hazardna igra igra na sreću, svaka igra u novac kartama, kockama ili brojevima čiji ishod jedino ili uglavnom zavisi od sreće.

hazardirati (fr. hasarder) stavljati na kocku, izlagati se opasnosti, preduzimati na sreću; kockati se u novac.

hazena (češ. hazeti bacati) sp. »seneka igra fudbalskom loptom, u kojoj sa svake strane učestvuje po sedam igračice, slična fudbalu, rukomet za žene.

hazidejci (hebr.) pristalice Jude Makabi u borbi protiv Siraca; članovi jevr. sekte, rasprostranjene po slovenskim zemljama, koja je ostala verna starom i ne priznaje rabinski zakon; hazidimi.

hazidimi (hebr.) pl. v. hazidejci. hazma (grč. chasma) ponor; razjapljivanje

usta, zevanje. hazmodija (grč. chasmodes koji stalno zeva)

med. bolest zevanja, neodoljivo zevanje. hazmofite (grč. chasma pukotina, phyton biljka)

bet. biljke koje žive u pukotinama stena. hazmus (grč. chasma) med. v. hazmodija, hazna (arap. hazina, tur. hazne) blagajna,

riznica, kesa. haznadar (arap.-pere. hazinadar, tur. hazna-

dar) blagajnik, haznadar-aga blagajnik, rizničar sultanov.

hazurala (arap.-tur.) v. azurala. hajvan (arap. haywan, tur. hayvan) životinja,

stoka. hajvar (tur. hayvar) ajvar; kavijar, posoljena

ikra. Hajdpark (eng. Hyde park) čuveni kraljevski

zverinjak i gpetalište u zapadnom delu Londona.

hajduk (arap. haydud skrenuti s pravog puta, mañ. haydu vojnik) kod nas prvobitno: odmetnik koji se borio protiv turskih nasilnika; danas: odmetnik od vlasti i zakona; kod Turaka: razbojnik; kod Mañara: lako naoružan pešak; sluga u mañar-skom narodnom odelu, glasnik, ulak.

hajl (nem. Heil) zdravo, zdravo da si, živeo! haj-lajf (eng. high-life) otmeni, viši društveni

krugovi, otmen svet. hak (arap. haqq pravo, istina, tur. hak) ono što

je pravo, što je pristojno; plata; porez, namet.

hakara (šp. hacara, jacara) vrsta romance koja se peva; melodija za jednu takvu romancu; ples koji se izvodi po takvoj melodiji.

hakik (tur.) v. akik. hakim (arap. hakim onaj koji sudi, tur.

hakim) mudrac, filozof; titula lekara i sudije; up. hećim.

haknkrojc (nem. Hakenkreuz) kukasti krst (simbol fašističke Nemačke); up. sva-stika.

hala (nem. Halle trem, dvorana) u fabrikama: velika dvorana obično sa staklenim zidovima, u kojoj se nalaze mašine i dr.

halaza (grč. chalaza) bot. mesto u semenom zametku gde ulazi sudovni snopić.

halazion (grč. chalazion dem. od chalaza) med. ječmičak, jačmen, jačmičak, čmičak.

halazis (grč. chalasis) med. mlitavljenje, la-bavljenje, malaksavanje.

halazozis (grč. chalaza) med. obrazovanje (ili: stvaranje) ječmička na očnom kapku.

halastičan (grč. chalastikos olabavan, koji olabavljuje) koji umekšava, omekšava-jući, raznežavajući.

halva (arap. halwa, tur. helva) orijentalski slatkiš od meda, niehepa, skrobnog brašna, masla i dr.; ćeten-halva poslastica od lanenog semena i drugih sastojaka; alva.

Haldejci (grč. Chaldafoi) semitsko pleme koje je, na 1000 i više godina pre n. e., provalilo iz Ist. Arabije u Vaviloniju i dalo joj ime Haldeja; oni su stalno vladali Vavilonijom u kojoj su postali naročit sveštenički red, odlikovali se astro-nomskim znanjem, astrologijom i veštinom tumačenja snova; haldejski jezik jezik srodan jevrejskom, kojim su od vavilon-skog ropstva Jevreji govorili.

halebarda (fr. hallebarde) oštroperac, starinsko srednjovekovne koplje sa sekiri-com pri vrhu, ispod šiljka, ubojna sekira.

halebardar (fr. hallerbardier) kopljanik naoružan halebardom.

haleluja (hebr. hallal) v. aliluja. halibeata (grč. chalyps čelik, nlat. cha-lybeata)

pl. čelični preparati. halibografija (grč. chalyps gec. chalybos čelik,

grapho crtam, slikam) čeliko-rez. haligrafija (grč. hals ki. halos so, grapho

opisujem) opis, opisivanje solana. halieutika (grč. halieutikos ribarski, e cha-

leutike ribarski zanat) 1. veština hvatanja riba; fig. veština hvatanja, tj. zado-bivanja ljudi; 2. pesma o ribarenju.

halikoza (grč. chalix gec. chalikos kamičak, šljunak) med. bolest pluća usled udisanja prašine.

halkantit (grč. chalkos bakar, anthos cvet) hem. modra (plava) galica, sulfat bakra.

halitozan (nlat. halitosus) parovit, pun pare; vlažan od znoja.

halif (arap. ñaŠa) v. kalif.

988

halka (arap. Ijalqa, tur. halka) beočug, prsten, zvekir; viteška igra gañanja beo-čuga kopljem; alka.

halkar (arap. Ijalqa, tur. halka) igrač halke; v. halka.

halkelefantin (grč. chalkos bakar, elephas slon) masa od slonove kosti i bronze.

halkionski dani vreme oko kratkodnevice kad je more posve mirno, i kada ptica vodomar (grč. halkyon) po verovanju starih gradi svoje gnezdo.

halkograf (grč. chalkos bakar, grapho crtam, slikam) bakrorezac.

halkografija (grč. chalkos, grapho crtam, slikam) bakrorez.

halkozin (grč. chalkos bakar) min. crn i tamnometalan sulfid bakra.

halkoiirit (grč. chalkos, pyrites kremen) min. sulfid bakra i gvožña, najčešća ruda bakra, sadrži gotovo 1/3 bakra, bakarni pirit.

halkotipija (grč. chalkos, typos otisak, slika) hemijsko pretvaranje crteža izra-ñenog na bakrenoj ploči u reljefan bakreni kalup, od koga se posle, na štamparskoj mašini, može uzeti proizvoljan broj oti-saka.

halikofilit (grč. chalkos, phyllon list, lithos kamen) min. bakarni liskun.

halkohemigrafija (grč. chalkos, chemeia, graphia) v. halkotipija.

halma (grč. halma skok, skakanje) igra na šahovskoj tabli sa dva, tri ili četiri igrača, sastoji se u tome da jedna strana prevede svoje figure na protivnička polja.

halo (grč. halos) 1. okruglina, guvno; fiz. beo ili obojen krug (prsten) oko Sunca i Meseca; med. crven krug oko bradavice na dojci.

halo (eng. hallo) 2. hej! čuj! slušaj! (uobičajeni način dozivanja i oslovlja-vanja, naročito telefonom); u lovu: uzvik kojim se tutkaju psi.

halo- (grč. hals gen. halos) 3. predmetak u složenicama sa značenjem: so.

halogen (grč. hals, gen- koren od gignesthai postati, nastati) hem. elemenat, ili drugi radikal, koji gradi so u jedinjenju sa nekim metalom; halogeni elementi brom, fluor, jod i hlor (zato što oni direktno s metalima daju soli).

halografija (grč. hals, grapho opisujem) opisivanje soli; opisivanje solana.

haloidi (grč. hals, eidos oblik, vid) pl. hem. brom, fluor, jod, hlor i cr. = haloidni elementi; haloidne soli soli koje postaju jedinjenjem jednog haloida sa jednim metalom, npr. hlor-natrijum ili kuhinjska so.

halokserofiti (grč. hals so, xeros suv) bot. biljke koje su svojom grañom tela prilago-ñene uslovima zaslanjenih staništa.

haloksilin (grč. hals, xylon drvo) puščani i minski barut od drvene strugotine natopljene u feri-dicijan-kalijumu.

halologija (grč. hals, logfa nauka) hem. nauka o solima.

halomantija (grč. hals, mantefa predskazi-vanje, gatanje) proricanje po soli, gatanje u so.

halometar (grč. hals, metron merilo) eona vaga, areometar za odreñivanje stepena slanoće slane vode (slanobare). halometrija (grč. hals, metria merenje) me-renje slanosti sonog rastvora; odreñivanje količine alkohola u pivu pomoću njegove sposobnosti da rastvara kuhinjsku so. halopega (grč. hals, pege izvor) slani izvor. haloskop (grč. hals, skopeo posmatram) eona vaga, sprava za odreñivanje količine soli u slanoj vodi prema njenoj specifičnoj težini. haloterme (grč. hals, thermos topao) topli

slani izvori. halotehnika (grč. hals, technike) nauka o dobivanju i proizvoñenju soli. halofite (grč. hals, phyton biljka) bot. biljke koje uspevaju u slanim predelima, naročito na obalama mora. halohemija (grč. hals, chemeia) hemija soli. haltere (grč. halteres) pl. olovne držalice (ñulad) koje se drže u rukama pri vež-banju u skakanju; takoñe: gimnastičke motke za održavanje ravnoteže. halurgija (grč. hals so, ergon delo) v. halotehnika. halucinacija (lat. hallucinatio trabunjanje,

benetanje) priviñenje; tih. predstava koju smatramo za opažanje spoljnih predmeta i dogañaja koji ne postoje (posledica bolesne razdraženosti centralnog nervnog sistema, središnog živčanog pribora); najčešće su halucinacije čula vida (vizije) i čula sluha, a reñe čula pipanja, mirisa i ukusa; up. iluzija.

halucinirati (lat. hallucinari) imati priviñenja, opažati predmete i dogañaje koji ne postoje.

halucinogeni (lat. hallucinari, grč. genesis postanak, postajanje) materije koje izazivaju

prolazne duševne poremećaje, praćene halucinacijama. halucinoza (lat. hallutinatio)

stanje u kojem se doživljavaju halucinacije. half (eng. half polovina; sredina) sp. igrač half linije; centar-half srednji pomagač. half-linija (eng. half-line srednja linija) linija trojice srednjih pomagača u fudbalu (izmeñu bekova i forverda, tj. navale). half-tajm (eng. half pola, time vreme, half--time) sp. 1. poluvreme, polovina igre; 2. odmor izmeñu prve i druge polovine igre (utakmice). hama (grč. hamma vrpca, zamka) med. utega. hamadrijada (grč. hamadryas) kit. nimfa šume ili drveta, koja sa svojim drvetom živi i umire. hamaza (arap.) zbirka staroarabljanskih

junačkih pesama.

šajlija 989 harangirati

amajlija (arap. Ijamila) v. amajlija. amalin (arap.-tur.) v. amalin. amam (arap.) v. amam. amahromija (grč. hama istovremeno, chro-ma boja) tip. istovremeno štampanje u više boja. :amburgirati (nem. Hamburg) bombardo-

vanjem (iz vazduha) do temelja srušiti. Engleski izraz kao odgovor na nemački

koventrirati, jer je nemački grad Ham-burg silno rušen iz vazduha. ;ameleon (grč.

chamaileon) zool. v. kameleon. samsfiti (grč. chamai na zemlji, phyton biljka) bog. biljke koje imaju stablo podzemno, višegodišnje, a

nadzemni delovi im izumiru. sametice (arap., tur. ammeten sve, sav) pril.

potpuno, sasvim; potući hametice potući do nogu.

Mamiti pl. potomci Hama, drugog Nojevog sina (I Moje. 10), praoci Etiopljana, Egi-pćana, Feničane, i dr., crnci.

Hamlet legendarni princ danski, živeo, po Saksu Gramatiku, 500 g. pre n.e.; glavni junak istoimene Šekspirove tragedije (opera od Tomasa), tip inteligenta ali neodlučna mladića.

han (pere. han, hane, tur. han) kuća, svratište i prenoćište, gostionica.

hangar (fr. hangar) staja, šupa, sklonište za kola; naročito: zgrada za avione i vazdušne lañe.

handbal (nem. Handball) sp. rukomet. handikap (eng. handicap) sp. trka sa konjima

razne starosti i različitih sposobnosti, kod koje se nejednaki uslovi i izgled na uspeh pojedinih grla izjednačuju doda-vanjem većeg ili manjeg opterećenja, davanjem za megdana (fore) «i dr., trka s propuštanjem (izraz potiče od staroen-gleske igre trampljavanja hand in the sar = „ruku u kapu"); pravilnije: hendi-kep.

handikapirati (eng. handicap) otežati, dovesti u teži položaj, smesti, onemogućiti; pravilnije: hendikepirati.

handle (nem. Hand ruka) pl. gimnastičke gvozdene bućice, ručice, ñulići (za jačanje ruku).

Hanza (nem. Hansa) trgovinski savez sever-nonemačkih gradova u srednjem veku.

hanzabund (nem. Hansabund) savez nemačkih trgovaca, zanatlija i industrijalaca, osnovan 1909. u Berlinu.

hanzeati (nem. Hanseaten) pl. članovi Hanze; stanovnici i, u užem smislu, vojnici triju nem. slobodnih „hanza-gradova" (Bremena, Libeka i Hamburga).

hank (eng. hank) engleska mera za dužinu konca, i to: za pamučni konac = 768,08 t, za vunicu = 512,06 t, za kudeljin i laneni konac u Engleskoj = 2743,17 t, u Irskoj = 3291,81 t, za upredenu svilu = 3043,09 t.

hansvurst (nem. Hanswurst) lakrdijaš, pa-jac. hansem dvokolice sa kočijaševim sedištem

pozadi i više sedišta gosta koji se vozi (naziv po pronalazaču, engleskom arhitekt J. A. Hansom-y).

hanuma (tur. hanim) gospoña. handžar (tur. hancer) kratak mač. handžija (pers.-tur. hanci) sopstvenik hana,

gostioničar, ugostitelj. haomantija (grč. chaos vazduh, manteia pro-

ricanje, predskazivanje) proricanje po vazduhu i vremenskim pojavama.

haos (grč. chaos) zbrka, nered; darmar. haotičan (grč. chaos) zbrkan, u neredu. hapaks (grč. hapax jednom, jedanput) lingv. v.

hapakslegomenon. hapakslegomenon (grč. hapax jedanput, lego

kažem) lingv. „samo jednom rečeno", reč koja se samo jednom javlja (naročito kod starih klasika).

haplografija (grč. hap!6os jednostavan, prost, grapho pišem) „uproigćeno pisanje" izostavljanjem, pri pisanju i pre-pisivanju, jednakozvučnih (homonimnih) slova, slogova i reči.

haploza (grč. haploo učinim razumljivim) uprošćavanje, uprošćenje.

haplologija (grč. haploos jednostavan, logos reč, govor) lingv. ispadanje jednoga od dva srodna glasa ili sloga, npr. zakonoša od zakononoša i sl.

haploskop (grč. haploos jednostavan, prost, skopeo gledam) olt. sprava za ispitivanje binokularnog gledanja.

haplotomija (grč. haploos jednostavan, tome rezanje, sečenje) hir. običan, jednostavan zarez.

haps (arap. habs, tur. hapis) zatvor, pritvor. haptičan (grč. haptikos) opipni, koji se tiče

dodira (čula pipanja) ili mu pripada; haptična obmana obmana čula pipanja.

harakiri (jap.) v. harikiri. karakter (grč. charakter) v. karakter. harambaša (arap.-tur. harami ba?i) voña

hajduka. haramija (arap., tur. harami) razbojnik,

kradljivac. haran (skrać. od eng. High Range Navigation:

navigacije na velikim udaljenostima) vrsta radarskog daljinomera za aeronavi-gaciju.

haranga (fr. harangue) svečan govor; govor pred gomilom ili vojnicima; nagovaranje, podbadanje, tutkanje, huškanje.

haranger (fr. haranguer) govornik pred gomilom ili vojnicima; podbadač, huškač.

harangirati (fr. haranguer) držati svečan govor; voditi prvu reč; govoriti pred gomilom ili vojnicima; otuda, kod nas: govorom raspravljati i podbadati, tutka-ti, huškati, podgovarati, npr. harangirati mase.

harač 990 harfa

harač (arap. tur. harac) glavarina; godišnji danak koji su plaćali nemuslimani u bivšoj Turskoj; izdatak, trošak.

harem (arap. ñagat, tur. harem) 1. mesto gde nije svakom slobodan pristup (npr. hram u Meki); 2. naročito odvojeno odeljenje u muslimanskoj kući u kojem borave žene.

haribda (grč. Charybdis) v. pod. Scila. harizma (grč. charisma milosni dar) dar,

milošta; u Sv. pismu (I Korinćanima, 12): naročit duhovni dar za neko zvanje ili službu u hrišćanskoj opštini (besed-nički, čudotvorni i dr.).

harijsntizai (grč. charis blagost) označa-vanje čega rñavog blagim izrazom; takoñe: šala.

harikari (jap.) v. harikiri. harikiri (jap.) vršenje samoubistva rase-canjem

stomaka (japanski običaj, naročito kod članova tzv. „višeg društva").

haringa (eng. herring) zool. sleñ (Clupea ha-rengus), morska riba iz porodice košljo-riba; važan trg. artikal.

haris (grč. charis) ljubav, ljupkost, umil-nost, naklonost; up. haritine.

haristija (grč. charistfa) v. euharistija. haristikon (grč. charis) dar za dar, uzdarje. haritine (grč. Charites) pl. mit. grčke boginje

ljupkosti, koje ulepšavaju čovečji život; kod Rimljana = gracije.

harlekin (ital. arlecchino) lakrdijaš, pa-jac; fig. vrdalama, prevrtljivac.

harlekinada (fr. arlequinade) lakrdija, la-krdijaška gpala, pajacduk.

harmatan veoma suv, topao i zagušljiv vetar u severozap. Africi, duva poglavito od decembra do februara.

harmonizirati (grč. harmoma sklad) muz. melodiju obraditi prema zakonima o harmoniji, uskladiti; zglasiti; fig. saglasi-ti, složiti.

Harmonija (grč. Harmonia) 1. mit. kći Aresa i Afrodite, žena Kadmova; od ovoga dobila, kao svadbeni poklon, ogrlicu, koju je radio Hefest, a koja, onome kod koga je, donosi razne nesreće; astr. asteroid otkriven 1856. god.

harmonija (grč. harmonia) 2. sklad, sklad-nost, saglasnost; pravilan odnos izmeñu delova neke celine; «uz. spajanje različitih tonova u skladnu celinu; svi akordi u jednom višeglasnom muzičkom stavu; pravilan odnos izmeñu pojedinih tonova muzičkog komada; nauka o harmoniji ili harmonika nauka o zakonima po kojima se stvaraju i vezuju akordi; fig. sloga, slaganje, podudaranje.

harmonija prestabilita (nlat. harmonia praestabilita) v.prestabilirana harmonija.

harmonij(um) (grč. harmonia sklad) muz. in-strument sličan orgulji, samo od ove manji (mesto piskova ima metalne jezičke koji proizvode ton svojim treperenjem).

harmonika (grč. harmonike naučio poznavanje muzike) 1. muz. v. pod harmonija.

harmonika (grč. harmonfa sklad) 2. ime raznih muzičkih instrumenata na kojima se proizvode tonovi razvlačenjem, duvanjem (v. mundharmonika) itd.; hemijska harmonija ton što ga proizvodi plamen vodoni-kovog gasa u staklenoj cevi kad je držimo nad njim.

harmonirati (grč. harmonia) biti u skladu, biti saglasan s kim, slagati se, biti u prijateljskim odnosima.

harmonist(a) (grč. harmonia) majstor u harmoniji, slikar ili muzičar koji harmoniju oseća i izražava u delima.

harmonisti (grč. harmonia) v. harmoniti. harmoniti (grč. harmonla sklad) članovi jedne

sekte u SAD (nazvali po tome što su hteli da uspostave u životu „harmoniju", tj. prvobitnu čistotu, i što su »siveli u bezbračnosti i zajednici imanja).

harmoničan (grč. harmonikos) skladan, bla-gozvučan; složan; harmonična proporcija mat. v. pod proporcija.

harmoni-čelo (ital. harmonicello) huz. instrumenat sa žicama u obliku uspravlje-nog izvijenog klavira i sa tonom sličnim tonu harmonike.

harmonometar (grč. harmoma sklad, metron mera, merilo) instrumenat za odreñivanje blagoglasnosti.

Haron (grč. Charon) mit. vozar u donjem svetu koji je umrle prevozio na onaj svet preko (reke) Aherona, za što su mu plaćali po 1 - obol, koji su mrtvima metali u usta; prikazivan kao sed starac sa dugom bradom.

Harpagon ime tvrdice u Molijerovoj komediji „L'Avare"; fig. tvrdica.

Harpija (grč. Harpyia) mit. ime krilatih, kao vetar brzih čudovišta (pola devojke, a pola ptice grabljivice), simboli nezasi-tljive gramžljivosti, zato što su grabila sve što stignu.

harpsihord (grč. harpazo zagrabim, uhvatim, chorde žica) muz. izvijen klavir forte-pijano (kod Engleza).

harpun (eng. harpoon) 1,20-1,50 t dugo koplje sa gvozdenim šiljkom u obliku ostvi, dugim 60-90 st, kojim se hvataju kitovi.

harpunaža (eng. harpoon) lovljenje ribe ostvama.

harpunaš (eng. harpoon) bacač harpuna. harpunirati (fr. harponner) bacati harpun;

loviti ribu ostvama. harto- (grč. chartes) v. pod karto-. haruspeks (lat. haruspex gen. haruspicis) u

starom Rimu, sveštenik koji je proricao budućnost promatrajući jetru, pluća i srce žrtvovanih životinja.

haruspik v. haruspeks. harfa (strnem. harpha, nvnem. Harfe) muz. još

kod starih Egipćana poznati muzički in-strument sa 30-40 i više žica, udešenih po načinu dijatonske skale; ima oblik trougla, visok gotovo kao čovek; najvaž-

harfist(a) 991 hegemonikon

niji instrumenat kod koga se žice zatre-peravaju prstima.

harfist(a) (nem.) svirač na harfi. hasna (arap., tur. hasna, mañ. haszon) korist,

dobit. hat (ind.) mera za dužinu u Indiji, = 1/2 jarda=

0,457 t. hat (tur.) v. at. hata (rus.) ukrajinska seljačka kuća. hatar (arap. tur. hatir) obzir, ljubav, naklonost,

milost, ćef. hatišerif (tur. hatti^erif, arap. hatt pismo, sarif časni, plemeniti) svojeručno pismeno nareñenje sultanovo koje mora odmah da bude izvršeno, najviši turski državni dekret.

hauba (nem. Haube) kapa u priboru za stavljanje trajne ondulacije; poklopac motora.

haubica (češ. houfnice, nem. Haubitze, ital. obizzo, fr. obus) prvobitno: drvena sprava za bacanje kamenja; voj. vrsta artiljerij-skog oruña (topa) kraće cevi, sličnog mer-zeru, kalibra 100 i više (305, 420) mili-metara, sa krivom i ubacnom putanjom; upotrebljava se za gañanje ciljeva koji se nalaze, npr. iza nekog brda i koje gañač ne vidi direktno; top-haubica artiljerijske oruñe konstruisano da može gañati i ubacnom i položenom putanjom.

hauzmajstor (nem. Haus-meister) pazikuća, nastojnik kuće.

hauptman (nem. Hauptmarm) kapetan. haupttrefer (nem. Haupttreffer) glavni

zgoditak. haustus (lat. haustus crpenje; gutljaj) ned. lek

koji treba popiti najednom. haf (dan. Hav, nem. Haff) zaliv na ušću

reka, odvojen od mora uzanim i dugačkim obalskim jezikom (nerungom).

haf-blad (eng. half-blood) sp. polukrvno grlo, polukrvan konj.

haf-dolar (eng. half-dollar) novac od 1/2 dolara.

hafiz (arap., tur. hafiz čuvar) kod muslimana: onaj koji zna napamet ceo Koran ili druge čuvene pesme; počasno ime naučnika.

hafnij(um) (naziv prema Hafoija, staro ime Kopenhagena) hai. elemenat, hem. znak Hf, redni broj 72, atomska masa 178,50; redak metal,

haf-peni (eng. half-penny) novac od 1/2 peni ja.

haf-tajm (eng. half-time) v. half-tajm. hadži (arap. hagg) v. hadžija. hadžija (arap., tur. haci) musliman koji je

putovao da se pokloni svetim mestima u Meki; pravoslavni hrišćanin koji je putovao u Jerusalim o velikom postu i Uskrsu da se pokloni grobu Hristovu, hodočasnik.

hadžiluk (arap.-tur. hacihk) putovanje na poklonjenje sv. mestima (u Meku i Jerusalim) hodočašće.

hašiš (arap. Ija&is, tur. hagi?) opojno sredstvo koje se spravlja od cvetova indijske konoplje;

na Istoku ga piju ili puše radi izazivanja pohotljivosti. hvan novčana jedinica Južne

Koreje ( = 100 šona).

heautognozija (grč. heautu sebe, gnosis saznanje) saznavanje samog sebe, samosaz-nanje, samospoznaja. heautonomija (grč. heautu, nomos zakon) v.

autonomija. heautontimorumenija (grč. heautu, timoreist-

hai kažnjavati, mučiti) mučenje samog sebe, samomučenje.

Heba (grč. Hebe) 1. kit. boginja mladosti kod starih Grka, peharnica olimpijskih bogova (pre Ganimeda); predstavljena sa ibrikom i čašom od školjke (rimske Juven-tus); 2. astr. asteroid otkriven 1847. god. hebetirati (lat. hebetare) stupiti, zatuliti; zaglupiti, zaglupljivati; hebetudo vizus (lat. hebetudo visus) med. slabost vida; hebetudo mentis (lat. hebetudo mentis) med. slaboumnost, blesavost; hebetudo senzus (lat. hebetudo sensus) med. otupelost, osla-bljenost čula. hebefrenija (grč. hebe stasalost, phren gen. phrenos duša) med. mladalačko ludilo (obično izmeñu 16 i ZO god.). hebraizam (lat. Hebraeus Jevrejin) starija jevrejska religija (za razliku od mlañe, judaizma); osobenost jevrejskog jezika; jevrejski karakter i način mišljenja. hebraicitet (nlat. hebraicitas) poznavanje jevrejskog jezika; osobenost jevrejskog jezika. hebrejist (lat. Hebraeus Jevrejin) onaj koji se

bavi proučavanjem jevrejskog jezika, književnosti i kulture.

Hevisajdov sloj (A. W. Heaviside, engleski fizičar, 1850—1925) sloj jonizovanih čestica od 80 do 120 km iznad Zemlje koji dejstvuje kao reflektor, odbijač, bežič-nih talasa i primorava ih da idu oblikom Zemlje.

hegelijanizam fil. učenje Hegela (1770 —1831) i njegovih pristalica, čije je jezgro panlogizam, shvatanje da su mišljenje i biće (postojanje) istovetni. hegelovac pristalica hegelijanizma. hegemon (grč. hegemoneuo vodim, vladam, zapovedam) neograničeni gospodar, vladar; voña. hegemonija (grč. hegemonia) voñenje,

upravljanje, voñstvo, vrhovno zapovedništvo, nadmoćnost, prevlast, prvenstvo, naročito jedne moćne države nad ostalim savez-nim državama, ili neke jače klase prema drugim klasama.

hegemonikon (grč. hegemonikon) fil. kod stoika: najviša duševna sila, čije je sedište u srcu, a koja je izvor predstava, misli i htenja, kao i jedinstvene veze psihičkih funkcija.

hegemonist(a) 992 heksarh

hegemonist(a) (grč. hegemon£u6 vodim, vladam) onaj koji sprovodi hegemoniju, pristalica hegemonije.

hedizma (grč. hedysma začin) farm. sredstvo za razblaživanje i zaslañivanje lekova.

hedipatija (grč. hedys sladak, pathos osećanje, čuvstvo) 1. osećanje slasti (prijatnosti), prijatnost, ugodnost, udobnost; 2. odanost ugodnom i raskošnom životu, sladostrasnom.

hedonal (grč. hedone zadovoljstvo, prijatnost) med. neškodljivo sredstvo za uspa-vljivanje.

hedonizam (grč. hedone) fil. etički pravac koji smatra da je čulno uživanje i zadovoljstvo najviše dobro i, prema tome, pobuda i svrha, motiv i cilj celokupnog našeg delanja; up. epikurejizam.

hedonija (grč. hedone) med. bolesna veselost, bolesna razdraganost.

hedonisti (grč. hedone) fil. pristalice he-donizma. hedrika (grč. hedra zadnjica, stražnjica) ned.

sredstvo (ili: lek) protiv bolova u zadnjem crevu.

hedrocela (grč. hedra, kele prosutost, prodor, kila) med. prosutost zadnjeg creva.

hezitacija (lat. haesitatio) zapinjanje u govoru, mucanje; oklevanje, ustezanje, kolebanje, neodlučnost.

hezitirati (lat. haesitare) zapinjati u govoru, mucati; kolebati se, oklevati, usteza-ti se, biti neodlučan, premišljati se.

hezihasti (grč. hesychazo mirujem) „oni koji miruju", članovi mistične sekte meñu pravoslavnim kaluñerima u Svetoj Gori (Atosu), u XIV veku, koji su provodili život po ćelijama u neprekidnoj molitvi i smirenosti, po ugledu na svete oce.

hezihijasti (grč. hesychazo) pl. v. hezihasti. heilalgija (grč. cheilos usna, algos bol) ned. bol

usne, usnobolja. heilitis (grč. cheilos) med. zapaljenje usana. heiloplastika (grč. cheilos, plastike veština

uobličavanja) veštačke, operativno pravljenje (krpljenje) oštećene ili nepravilne usne.

heiloshizis (grč. cheilos, schisis cepanje) rnja, rascepljena usna.

heimarmene (grč. heimarmene) sudbina. heirijater (grč. chefr ruka, iatros lekar) onaj koji

leči rukama, tj. vidar, ranar, hirurg. heiro- (grč. cheir) v. pod hiro-. heironomija v. hironomija. heiroskopija (grč. chefr ruka, skopeo

posmatram) v. hiromantija. heirospazmus (grč. chefr, spasmos grč) med.

spisateljski grč u prstima ili celoj ruci (dobiva se usled dugog pisanja ili nepra-vilnog držanja ruke).

heirotonija (grč. cheirotonia ispružanje ruke) glasanje dizanjem ruke; takoñe = hi-rotonija.

Hekaba (grč. Hekabe) kraljica trojanska, žena Prijamova, mati Hektorova.

hekatomba (grč. hekaton sto, bus gen. boos vo, hekatombe) 1. kod Grka: žrtva od sto volova; 2. fig. velika i svečano prinesena žrtva velikog broja ljudi.

hekatonheiri (grč. hekaton, chefr ruka) pl. mit. „storuki", tri divska sina Urana i Geje (Kotos, Brijarej ili Egeon, Gijes ili Giges), koji su pomagali Zevsu u borbi sa titanima i posle ove čuvali u Tartaru; centimani.

hekatostilon (grč. hekaton, stylos stub) arh. hodnik sa sto stubova.

heklati (nem. hakeln) plesti iglom kukačom, kukičati.

heklovati (nem. hakeln) v. heklati. heks- (grč. ćbh) predmetak u složenicama sa

značenjem: šest, šesto-. heksagivia (grč. hex šest, gyne žena) pl. vot.

„šestožene biljke", biljke sa šest stu-bića. heksagon (grč. hexagonon) šestougaonik. heksagonalan (grč. hexagonios) šestougli; min.

heksagonalni kristalni sistem tri jednake, sporedne, ose koje se seku pod uglom od 60° i jedna, glavna, osa koja stoji na njima upravio; up. teseralni, tetrago-nalni, rombični, monoklinski, triklin-ski.

heksagram (grč. hex šest, gramma geometrij-ska slika, matematička figura) šesto-traka zvezda (figura sastavljena od dva ravnostrana, jedan u drugi utisnuta trougla, znak za raspoznavanje kod pitagore-jaca).

heksaedar (grč. hex, hedra osnova) geom. kocka. heksametar (grč. hexametros koji se sastoji od

šest stopa, to hexametron) metr. stih od šest stopa, od kojih su prve četiri dakti-li ili spondeji, peta daktil, reñe spondej, a pgesta spondej ili trohej; epski stih Grka i Rimljana. Pravilna shema: -SGO1 -UUl-UUi-UUI -UUI-0

heksan (grč. hex šest) hem. zasićen ugljovodo-nik iz reda parafina; važan sastojak benzina.

heksangularan (grč. hex, lat. angularis ugaoni, uglovni) gest. šestougli, koji ima šest uglova.

heksandria (grč. hex, aner gen. andros čovek, muns) pl. bog. „šestomužne biljke", biljke čiji cvetovi imaju 6 slobodnih prašnič-nih niti (VI klasa Lineovog sistema biljaka).

heksapetalan (grč. hex, petalon list) vot. sa šest latica.

Heksapla (grč. hexaplus šestostruk) knjiga koja sadrži, u 6 stubaca, prevod Sv. pisma na 6 jezika.

heksapoda (grč. hex, pus gen. podos noga) pl. zool. „šestonošci" = kukci, insekti.

heksaptera (grč. hex, pteron krilo) pl. zool. pgestokrilci, bube sa šest krila.

heksarh (grč. hex, archo vladam) član vlade šestorice.

heksasilabičan 993

heksasilabičan (grč. hex, syllabe slog) še-stosložan, od šest slogova (reč).

heksastilon (grč. hex, stylos stub) grañevina (ili: dvorana) sa šest stubova.

Heksateuh (grč. hex, teuchos sveska, knjiga) „koji se sastoji od 6 knjiga", naziv za 5 knjiga Mojsijevih (Pentateuh) i Knjigu Isusa Navina.

heksafilan (grč. hex, phyllon list) vot. še-stolist, sa 6 listova.

heksahord (grč. hex, chorde žica, struna) muz. = seksta; takoñe: instrumenat sa šest žica.

heksenšus (nem. HexenschuC) med. protisli, probadi u krstima, krstobolja.

heksogen (grč. hex šest, genos rod) brizant-ni, rasprskavni eksploziv; izrañuje se od urotropina i sulfonitrične smeše.

heksoze (grč. hex šest) šećeri sa šest ugljenikovih atoma (npr. glukoza i fruk-toza).

hektar (grč. hekaton sto, lat. agea površina) mera za površinu=100 ara, 10* t..

hekgo- (grč. hekaton) kao predmetak u slože-nicama znači: sto (npr. hektolitar — 100 1).

hektogram (grč. hekaton, gramma težina, teg) teg od 100 grama.

hektograf (grč. hekaton, grapho pišem) aparat za umnožavanje spisa i crteža.

hektografirati v. hektografisati. hektografisati (grč. hekaton sto, grapho pišem)

umnožavati rukopise na hekto-grafu. hektolitar (grč. hekaton, litra mera za težinu i

za tečnost, lat. libra) mera za tečnosti = 100 litara.

hektometar (grč. hekaton, metron mera) mera za dužinu=100 metara.

Hektor (grč. Hektor) sin Prijama i Hekabe, muze Andromahin, najveći junak trojanski, ubio ga Ahil.

Hekuba (grč. Hekabe, lat. Hecuba) kit. v. Hekaba.

Hela (grč. Helle) mit. kći beotskog kralja Atamanta i Nefele. Bežeći od mržnje maćehe Inone na zlatorunom ovnu u Kol-hidu, padne s ovna i udavi se u moreuzu, koji je po njoj nazvan Helespont (Helino more).

Helada (grč. Hellas) Grčka, naročito stara, klasična Grčka, Jelada.

Helvecija (lat. Helvetia) staro latinske ime Švajcarske.

helebarda (nem. Helmbarte, Hellebarde) cpe-dnjovekovno oružje: koplje sa sekirom pri vrhu, ispod šiljka, ubojna sekira, brada-tica.

heleborizam (grč. helleboros kukurek) med. čišćenje creva kukurekom.

Helen (grč. Hellen) mit. sin Deukaliona i Pire, kralj u Ftiji, praotac Helena, po čijim su sinovima (Eolu, Doru, Jonu i Aheju) nazvana staro grčka plemena: Eol-ci, Dorci, Jonci i Ahejci.

Helena (grč. Helene) mit. kći Lede (žene spartanskog kralja Tindareja) i Zevsa, sestra Kastora i Polideuka (Poluksa), žena kralja Menelaja, čuvena sa svoje lepote (Lepa Jelena); od Parisa odvedena, zbog čega je došlo do trojanskog rata.

Heleni (grč. Hellenes) pl. stari Grci, Jedini. helenizam (grč. Hellenes) osobenost starih

Grka, naročito s obzirom na jezik, običaje i obrazovanost; u užem smislu: period grčke književnosti i kulture od smrti Aleksandra Velikog do cara Avgusta; up. grecizam.

helenizirati (grč. hellenfzo) pogrčiti, poje-liniti, pogrčavati, pojelinjavati; ugledati se na grčki jezik i način života; up. grecizira ti.

helenist(a) (grč. Hellen Jelin, Grk) 1. poznavalac starogrčkog jezika; 2. grčki Jevrejin, ili Grk koji je primio jevrejsku veru; 3. helenisti pisci u periodu od Aleksandra Velikog do cara Avgusta, koji su, roñeni na Istoku, primili od Grka jezik i kulturu; 4. filolozi koji se bave staro-grčkom istorijom i starogrčkim jezikom (grecisti).

helenofil (grč. Hellen Jelin, Grk, philos prijatelj, ljubitelj) prijatelj Grka.

heler (nem. Heller) para, potura; filir. Helespont (grč. Hellespontos) „Helino more"

= Dardaneli; up. Hela. helidonijus (grč. helidon lasta) „lastin vetar",

topao vetar početkom proleća. helidrom (grč.) mesto za poletanje i sletanje

helikoptera. helijazis (grč. helfasis sijanje Sunca, sunčanje)

med. sunčano kupanje; sunčanica. helijakti čan (grč. heliakos) koji se tiče Sunca

ili mu pripada, sunčani. helijantus (grč. helios Sunce, anthos cvet) bog.

suncokret. helij(um) (nlat. helium) hen. gasovit elemenat,

bez boje i mirisa, atomska masa 4,0026, redni broj 2; spada u plemenite gasove (zato što se ne spaja s drugim elementima); upotrebljava se za punjenje vazdušnih balona i električnih sijalica (jer je lak i ne gori), za gasne termome-tre.

helik (grč. helix ki. helikos) v. elisa. helikoida (grč. helix gen. helikos zavojnica,

spirala, loza, eidos oblik, vid) geom. površina koja postaje kad se prava kreće po spirali (zavojnici) pod stalnim uglom sa njenom osom.

helikoidan (grč. helix, gen. helikos, eidos) zavojničast, lozast, u vidu zavojnice ili loze.

helikometrija (grč. helix, metria merenje) deo geometrije koji se bavi spiralama.

Helikon (grč. Helikon) planina u Beotiji (1749 t), po predanju sedište Apolona i muza; up. helikonide.

helikon (grč. helix) kod grka: četvrtast instrumenat sa 9 žica koji je služio za

63 Leksikon

helikonide 994 heliferan

odreñivanje tona; danas: najveći duvački instrumenat koji svirač nosi preko glave i ramena.

helikonide (grč. Helikonides) pl. mit. nadimak muza (po bregu Helikonu).

helikoplan (grč. helix zavojnica, spirala, fr. planer leteti bez mahanja krilima) avij. v. helikopter.

helikopter (grč. helix, pteron krilo) avij. aerodin čije se održavanje u letu uglavnom postiže reakcijama vazduha na dve površine ili više površina koje se obrću pomoću motora; odlika mu je sposobnost da se uspravno, vertikalno, diže, da stoji u mestu, da leti vodoravno, horizon-talno, i da se lagano spušta na željenu tačku.

helio- (grč. helios) predmetak u složeni] a-ma sa značenjem: Sunce, sunčani, koji je u vezi sa Suncem.

heliobiologija (grč. helios, bios život, logia nauka) nauka koja proučava direktan uticaj pojava na Suncu na razne prirodne promene i pojave.

heliognosti (grč. helios, gnostes) obožavaoci Sunca,

heliogravira (grč. helios, fr. gravure reza-nje) v. fotogravira.

heliogram (grč. helios, gramma slovo) traka od hartije na heliografu na kojoj sunčevi zraci ostavljaju tragove svog zračenja; up. heliograf 2.

heliograf (grč. helios, graphos) 1. instrumenat pomoću koga se fotografiše Sunce; 2. instrumenat koji pokazuje trajanje sijanja Sunca; 3. aparat koji pokazuje i izračuna-va jačinu sunčeve svetlosti; 4. u vojnoj telegrafiji: aparat kojim se, pomoću jednog okretljivog ogledala o koje se odbija sunčana svetlost, daju znaci na velika odstojanja.

heliografija (grč. helios, grapho opisujem, crtam, slikam) opisivanje Sunca, nauka o Suncu kao nebeskom telu; takoñe = fo-totipija.

heliografski (grč. helios, grapho crtam, slikam) nacrtan ili predstavljen uticajem sunčane svetlosti.

heliodor (grč. chelios, doron dar) min. vrsta berila; spada u drago kamenje; ima ga u južnoj Africi.

heliozis (grč. heliosis izloženost Suncu) med. v. helijazis.

heliolatrija (grč. helios, latrefa obožavanje) obožavanje Sunca, služba Suncu kao bogu.

heliometar (grč. helios, metron merile) astronomski durbin sa prepolovljenim objektivom, služi za vrlo tačno merenje veoma malih rastojanja i uglova na nebu, naročito prečnika Sunca.

helioilastika (grč. helios, plastike veština uobličavanja) fotografisanje reljefnih slika.

Helios (grč. Helios Sunce) mit. bog Sunca kod starih Grka, prikazivan kao mladić na

zlatnim kolima sa 4 konja i sa zracima oko glave (kod Rimljana: Sol).

helioskop (grč. helios, skopeo posmatram) durbin sa obojenim sečivom za posmatranje Sunca.

heliostat (grč. helios, istemi postavim, stavim) sprava pomoću koje se sunčevi zraci, i pored kretanja Zemlje, uvek projektuju u istu tačku.

helioteološki dokaz teol. dokaz da postoji bog na osnovu postojanja Sunca.

helioterapija (grč. helios, therapeia lečenje) lečenje sunčanim zracima.

heliotermometar (grč. helios, thermos topao, metron mera, merile) naročit termometar za merenje iznosa apsorpcije Sunčanog zračenja prolaskom kroz atmosferu.

heliotipografija (grč. helios, typos otisak, slika, grapho pišem, slikam) vrsta fotografije za odštampavanje rukopisa i dr.

heliotrop (grč. helios, trepo okrećem, obr-ćem) 1. instrumenat za proizvoñenje svetlosnih signala na dalekim rastojanjima, naročito kod trigonometrijskih mere-nja (sastoji se iz jednog durbina pred kojim stoje, odvesno jedno na drugom, dva ogledala); 2. sunčanik, sunčani časovnik; 3. bot. posunac; 4. min. vrsta kalcedona tamnozelene boje sa crvenim mrljama.

heliotropizam (grč. helios, tropos okret, obrt) bot. težnja jednog dela biljke da se okreće prema Suncu (pozitivni heliotropizam) ili da se odvraća od njega (nega-tivni heliotropizam).

heliotropii (grč. chelios, trepo okrećem, obrćem) hem. vrsta mirisa; po hemijskom sastavu aromatski aldehid — piperonal.

heliofob (grč. helios, phobos strah) onaj koji ne voli svetlost, ili se nje plaši.

hsliofobija (grč. helios, phobeo bojim se) strah od sunca, zaziranje od sunčane svetlosti.

heliohromija (grč. helios, chroma boja) v. fotohromija.

heliocentrizam (grč. helios, lat. centrum središte) astr., fil. učenje koje smatra Sunce kao središno telo oko koga kruže sve planete obrćući se u isto vreme oko svojih osa; ovo je učenje postavio na naučnu osnovu veliki poljski astronom Nikola Kopernik (1473—1543); supr. geocentrizam.

heliocentričan (grč. helios, lat. centrum) sa Suncem u središtu, suncosredišni (naziv za shvatanje po kome je Sunce središte sunčanog sistema; supr. geocentričan; he-liocentrični sistem = Kopernikov sistem; geocentrični sistem = Ptolemejev sistem.

helisa (grč. helix gen. helikos, fr. helice) v. elisa.

heliferan (grč. chele štipci, makaze, lat. ferre nositi) zool. snabdeven makazama (štipcima).

heliforman 995 hematoteologiJa

heliforman (grč. chele štipci, makaze, lat. forma oblik) zool. u obliku štipaka, maka-zast.

heliciti (grč. helix loza, zavojnica, spirala i nastavak -ites) geod. okamenjeni puževi.

helicitičan (grč. helikos) uvojit, zavojit, spiralan. helkizmometar (grč. helkysmos vučenje, te-

tron mera, merile) sprava za merenje privlačne sile.

helkozis (grč. helkosis) med. gnojenje. helkologija (grč. helkos gnojava rana, logia

nauka) med. nauka o čirevima i zagnoja-vanju.

helkoma (grč. helkoma) med. rana, čir. helktika (grč. helkos rana, gnojava rana) pl.

med. sredstva za stvaranje, za izazivanje čireva.

helktičan (grč. helkos) koji izaziva stvaranje čireva.

helminti (grč. helmins gen. helminthos glista) pl. zool. gliste, naročito utrobne (drevne) gliste.

helmintijazis (grč. helminthiao patim od glista) med. naziv za bolesti nastale usled drevnih glista.

helmintika (grč. helmins gen. helminthos glista) pl. med. sredstva protiv glista.

helmintičan (grč. helmins) glisni, koji se tiče glista.

helmintologija (grč. helmins glista, logfa) nauka o glistama i o njihovom odnosu prema njihovim domaćinima — ljudima i životinjama (grana parazitologije).

helmintopira (grč. helmins glista, rug vatra, vatruština) med. groznica usled prisustva glista u crevima.

heloderma (Heloderma suspectum) zool. jedini otrovni gušter, živi po pustinjama SAD.

helonijarija (grč. chelone kornjača, željka) kornjačnjak, ribnjak za gajenje morskih kornjača.

helonofagi (grč. chelone kornjača, phageln jesti) kornjačojedi, oni koji jedu kornjače.

helopira (grč. helos bara, rug vatra, vatruština) med. baroka groznica.

helos (grč. helos klinac, čavao) klin; med. žulj, kurje oko.

heloti (grč. heilotes) robovi u staroj Sparti, koji su vršili poljske radove i služili kao štitonoše i lako naoružani vojnici.

helotizam (grč. heilotes spartanski državni rob) sklonost ugnjetavanju.

helotija (grč. heiloteia) robovanje, ropstvo. helofiti (grč. helos močvara, phyton biljka) vot.

biljke koje žive u močvarama. hema- (grč. haima gen. haimatos krv) kao

predmetak u složenicama znači: krv, krvni; hemat-, hemo-.

hemagoga (grč. haima krv, ago teram, izazi-vam) pl. med. sredstva koja izazivaju menstruaciju.

hemadenoza (grč. haima, aden žlezda) med. bolest krvnih sudova.

hemataporija (grč. halma, aporia nedostatak, oskudica) med. malokrvnost, = adeloc'a.

hematemeza (grč. haima gen. afmatos krv, he-mesis povraćanje) med. v. melema.

hematizam (grč. haima) med. krvarenje, naročito: krvarenje iz nosa.

hematikum (grč. haima, nlat. haematicum) med. sredstvo za poboljšanje sastava krvi.

hematin (grč. haima) crvena bojena materija krvi; boja u kampehovom drvetu.

hematinon (grč. hafma) još u starom veku za mozaik i raskošne posude upotrebljavana neprovidna staklena masa crvene boje; 1846. god. ponovo pronañena.

hematit (grč. haima krv i nastavak -ites: sličan krvi) min. gvozdena ruda, mrkocr-ven oksid gvožña; kod nas ga ima u Varešu i Ljubiji.

hemato- (grč. halma, halmatos) predmetak u složenicama sa značenjem: krv, krvni.

hematoblaste (grč. haima, blastos klica) fiziol. bojene ćelije od kojih postaju crvena krvna zrnca; krvne pločice.

hematogen (grč. haima, gen- koren od gignest-hai nastati, postati) med. krvotvoran, koji stvara krv, koji daje krv; im. lek protiv malokrvnosti.

hematoglobin (grč. hafma, lat. globus lopta, grudva) fiziol. krvno crvenilo.

hematografija (grč. haima, grapho opisujem) fiziol. opisivanje krvi, opis krvi.

hematoza (grč. halma) fiziol. postajanje krvi, pretvaranje hranljivog soka u krv.

hematozoe (grč. halma, zoon životinja) ži-votinje koje žive u krvi kao paraziti (gotova ni).

hematoidan (grč. haimatoeides krvast) boje krvi, kao krv, sličan krvi.

hematokratija (grč. haima, kratos vlada) vladavina koja se održava prolivanjem krvi.

hematokrit (grč. haima, krinem izdvajati) sprava za izdvajanje krvnih zrnaca.

hematologija (grč. haima, logla nauka) nauka o krvi, nauka o stvaranju krvi.

hematom (grč. hafma) med. izliv krvi pod kožu, krvni otok.

hematomantija (grč. halma, mantefa predska-zivanje) med. predviñanje razvitka i ishoda bolesti po sastavu krvi.

hematonoze (grč. haima, nosos bolest) pl. krvne bolesti, bolesna odstupanja od normalne količine i normalnog sastava krvi.

hematopoezis (grč. haimatopoiesis) med. stvaranje krvi.

hematoptizija (grč. haima, ptysis pljuvanje) med. pljuvanje krvi.

hematoskopija (grč. haima, skopeo gledam, posmatram) med. pregled krvi, ispitivanje krvi.

hematostatika (grč. haima, statikos koji zaustavlja, od istemi zaustaviti) pl. med. sredstva za zaustavljanje krvi.

hematoteologiJa (grč. haima, theos bog, logfa učenje) etn. učenje da se bog može umilosti-viti prinošenjem krvnih žrtava.

63*

hematoterapiJa 996 hemistih

hematoterapiJa (grč. haima, therapefa lečenje) med. lečenje krvlju i krvnim serumom.

hematofobija (grč. haima, phobos strah) strah (ili: groženje) od viñenja prelivene krvi.

hematohrom (grč. haima, chroma boja) krvna boja, krvno crvenilo.

hematurija (grč. haima, uron mokraća) med. prisustvo krvi u mokraći, mokrenje krvi.

hemendegz (eng. hem and eggs) kup. šunka pržena sa jajima, šunka u kajgani.

hemeralopija (grč. hemera dan, ops gen. opos viñenje, vid) med. noćno slepilo, kokošije slepilo (očna bolest kod koje se uveče ili noću ne vidi gotovo nimalo, a danju dosta dobro i normalno).

hemerobaptisti (grč. hemera dan, baptlzo umočim, zagnjurim) pl. članovi jevrejske sekte koji su svakoga dana vršili verske obrede pranja.

hemerologijum (grč. hemerologion) „sračuna-vanje na dane", „brojenje na dane", = kalendar.

hemeroteka (grč. hemera dan, theke pričuvi-šte, kovčeg) biblioteka stvari koje svaki dan izlaze (novine).

hemi- (grč. hemi-) 1. predmetak u složenica-ma sa značenjem: pola, polovina.

hemi- (grč. cheo, chemela) 2. predmetak u složenicama sa značenjem: hemija, hemij-ski.

hemialgija (grč. hemi- pola, polu-, algos bol) med. jednostrana glavobolja, migrena.

hemianestezija (grč. hemi-, a-, ne-, bez-, aisthesis osećaj) neosetljivost jedne strane tela.

hemianopija (grč. hemi-, a-, brz gen. oroz) med. v. hemiopija.

hemiantrop (grč. hemi-, anthropos čovek) polučovek.

hemiantropija (grč. hemi-, anthropos čovek) med. stanje polučoveka, ludilo u kome je čovek gotovo ravan životinji.

hemiglifija (grč. chemefa, glypho izdubem, izrežem) izraćivanje klišea nagrizanjem ćezapom.

hemigrafija (grč. chemeia, grapho crtam) izrada reljefa, pomoću ćezapa, u pinku, bakru ili mesingu; = cinkografija.

hemigrafirati (grč. chemeia, grapho) hemij-skim putem izrañivati crteže, slike, arabeske i dr.

hemiedrija (grč. hemi-, hedra ravan, pljosan) u kristalografiji: pojava jednog kristalnog oblika samo sa polovinom njegovih pljosni koje se imaju očekivati po kristalnom sistemu (supr. holoedrija).

hemizam (grč. chemeia) opšti naziv za sve hemijske pojave u prirodi; sposobnost (npr. svetlosti) da izaziva hemijske promene, hemijska zbivanja; fil. shvatanje po kome je priroda postala hemijskim proce-som, zbivanjem.

hemija (grč. cheo levam, lijem, chemeia) deo nauke o prirodi koji se bavi promenama u

materiji, TJ. pojavama pri kojima se i materija tela kao takvih menja, i zakonima po kojima se te promene dogañaju; or-ganska hemija bavi se ugljenikovim slojevima (naziv iz vremena kad se mislilo da organski spojevi mogu nastati samo uticajem tzv. „životne snage" u organizmima biljaka i životinja).

hemijatrija (grč. chemeia, iatrefa lečenje) lečenje po hemijskim načelima.

hemijska kinetika grana fizičke hemije koja proučava brzinu hemijskih reakcija.

hemijski (grč. chemefa) koji se tiče hemije ili u nju spada; hemijska tehnologija naučio opisivanje različitih grana tehnike koje govori o hemijskoj preradi, upotrebi, trgovini i dr. sirovinama; hemijski efekt spajanje atoma i stvaranje novih molekula; hemijski proces zbivanje koje se vrši pri spajanju ili jedinjenju hemijskih elemenata ili pri razluči-vanju jedinjenja na elemente; hemijski rat rat u kome se upotrebljavaju kao borbeno sredstvo bojni otrovi; hemijski spojevi, hemijska jedinjenja tela koja se mogu rastaviti na svoje elemente.

kemikalije (grč. chemeia) pl. hemijski proizvodi, hemijski artikli.

hemikranijum (grč. hemi-, kramon lubanja) med. v. hemialgija.

hemiluminescencija (grč. chemefa, nlat. luminescentia) fiz. svetljenje uslovljeno hemijskim zbivanjima, procesima.

hemimorfizam (grč. hemi-, morphe oblik) v. hemimorfija.

hemimorfija (grč. hemi-, morphe oblik) u kristalografiji: pojava kada su kristali koji ne pripadaju regularnom sistemu na suprotnim krajevima ograničeni plosni-ma, površinama različitih oblika, tj. kada su na gornjem kraju drukčije razvijeni nego na donjem.

hemioličan (grč. hemiolios) koji sadrži celinu i po, podrug; četr. kod Grka: ritam čiji delovi stoje u srazmeri 2:3.

hemioničan (grč. hemf-onos mazga) koji je kao mazga, tj. trom, mlitav.

hemiopija (grč. hemi-, brz gen. oroz oko) med. bolest očiju u kojoj bolesnik vidi predmete samo upola, poluvidost.

hemiopsija (grč. hemi-, opsis gen. opseos viñenje, vid) v. hemiopija.

hemioterapija v. hemoterapija 2. hemipareza (grč. hemi-, paresis opuštanje,

popuštanje, labavljenje) v. hemiplegija. hemiplegija (grč. hemi-, plege udarac) med.

nepotpuna, jednostrana uzetost. hemipleksija (grč. hemi-, plexis udarac) med. v.

hemiplegija. hemiptera (grč. hemi-, pteron krilo) pl. zool.

polukrilci, riličari, rilaši. hemipterologija (grč. hemi-, pteron, logfa

nauka) nauka o riličarima. hemistih (grč. hemi-, stichos vrsta, red, stih) četr.

polustih.

hemisfera 997 hemšeriJa

hemisfera (grč. hemi-, sphaira lopta) polu-lopta, polukugla (nebeska, zemaljska); aiat. velikomoždana polutina.

hemisferan (grč. hemi-, sphatra lopta) u obliku polulopte, poluloptast.

hemitipija (grč. chemefa, typos otisak, slika) pretvaranje radiranih i nagrize-nih metalnih ploča hemijskim sredstvima u reljefne ploče.

hemiton (grč. hemi-, tonos) muz. poluton. hemitropan (grč. hemi-, tropos obrt, okret,

trepo obrćem, okrećem) min. za polovinu pomeren, polupomeren (kristali).

hemitropije (grč. hemi-, tropos obrt) pl. sra-sli kristali, kristali blizanci.

hemifonija (grč. hemi-, phone zvuk, glas) poluglasnost, slaboglasnost, slab glas.

hemicefalus (grč. hemi, kephale glava) med. nakaza roñena sa pola glave.

hemicikl (grč. hemi-, kyklos krug) polukrug. hemičar (grč. chemeia) onaj koji se bavi

hemijom, koji proučava hemiju. hemo- (grč. haima) predmetak u složenicama sa

značenjem: krv, koji je u vezi sa krvlju, krvni.

hemoblastoza (grč. haima gen. heimatos krv) med. bolest zbog malignog bujanja ćelija krvotvornih tkiva.

hemoglobin (grč. haima, lat. globus lopta, grudva) biol. krvni pigment, krvno crvenilo; med. sredstvo koje stvara krv.

hemogram (grč. hafma, gramma slovo) med. krvna slika, slika iz koje se vidi sastav krvi s obzirom na količinu hemoglobina, crvenih i belih krvnih zrnaca i dr.

hemodinamika (grč. haima, dynamis sila, snaga) nauka o jačini kretanja krvi.

hemodinamometar (grč. haima, dynamis, me-tron mera, merile) med. aparat za merenje snage strujanja krvi.

hemozis (grč. chemosis) med. oticanje veznice očnih kapaka (znak drugih očnih bolesti).

hemokatartika (grč. haima, kathartikos za čišćenje, koje služi za čišćenje) pl. med. sredstva za čišćenje krvi.

hemokultura (grč. haima krv, lat. cultura negovanje) med. sterilno uzimanje krvi radi odgajivanja zaraznih klica u cilju utvr-ñivanja dijagnoze tifusa i dr. oboljenja.

hemoliza (grč. haima, lysis rastvaranje) med. rastvaranje (ili: razlaganje) crvenih krvnih zrnaca.

hemometar (grč. halma, metron mera, merilo) krvomer, sprava za odreñivanje gustine krvi.

hemopatologija (grč. haima, pathos bolest, logia nauka) nauka o bolestima krvi (deo medicine). hemoperikardij(um) (grč. haima,

nlat. peri- cardium osrñe) med. krvarenje u srcu usled prekida u srčanim žilama. hemoptizija (grč.

haima, ptysis pljuvanje) med. v. hematoptizija.

hemoragija (grč. haima, rag- koren od regny-mi slomim, skrham, prekinem) med. krva-vljenje, krvoliptenje, jak izliv krvi.

hemorea (grč. haima, rheo tečem, curim) med. v. hemoragija.

hemoroidi (grč. haimorois gen. haimoroidos, haima, rheo tečem, curim) pl. med. šuljevi, proširenje vena zadnjeg creva u blizini čmara (spoljni hemoroidi) ili u mišiću stezaču (unutrašnji hemoroidi); stvara većinom okrugle, kao zrno pasulja velike izraštaje koji s vremena na vreme prskaju i iz njih teče čista krv ili se zagnojavaju; javljaju se naročito kod osoba čiji rad zahteva dugo sedenje.

hemosorpcija (grč. chemeia, lat. sorbere upijati) usisavanje, upijanje jednih materija (tečnosti, pare, dima, plina) od drugih usled čega dolazi do hemijske reakcije meñu njima.

hemostaza (grč. haima, stasis stajanje, zaustavljanje) med. zaustavljanje krvi (krvarenja) pomoću raznih instrumenata i podve-zivanja zavojima i sl.

hemostatika (grč. haima, istemi) pl. med. v. hema gosta tika.

hemostatična sredstva v. hematostatika. hemogsrapija (grč. haima, therapeia lečenje) 1.

med. v. hematoterapija. hemoterapija (grč. chemeia, therapeia lečenje)

2. lečenje bolesti hemijskim sredstvima. hemotoraks (grč. haima, thorax grudni koš)

med. izliv krvi u pleuralnu šupljinu (kao posledica povrede grudnog koša, ili tuberkuloze, raka, sifilisa i dr.).

hemotropizam (grč. chemefa, tropos okret, obrt, trepo obrćem, okrećem) biol. v. pod tropizam.

hemofilija (grč. hafma, philla prijateljstvo, naklonost) med. sklonost krvavljenju, na-sledna bolest teškog zaustavljanje krvi.

hemofiličar (grč. haima, philia) med. onaj koji boluje od hemofilije.

hemofobija (grč. haima, phobos strah) med. strah od pogleda na krv.

hemoftalmus (grč. haima, ophthalmos oko) med. izliv krvi u jabučicu oka.

hemohromatoza (grč. haima, chroma boja) med. taloženje pigmenta u koži i unutrašnjim organima zbog poremećenog metabolizma gvožña.

hemociti (grč. haima, kytos šuplje telo; omot) biol. krvna zrnca.

hemurgija (grč. chemeia hemija, ergon delo) nauka koja iz raznih poljoprivrednih proizvoda izvlači, hemijskim putem, velik broj doskora nepoznatih, a sada veoma korisnih i unosnih industrijskih izra-ñevina (npr. veštačka guma, platno, pluta, vuna, štofovi, boje, ćilimi, eksplozi-vi, lakovi za metale, lek penicilin i dr.).

hemšerija (pere. pet zajedno, sehr grad, tur. hemgeri) zemljak; fig. drug, prijatelj.

henade 998 heptarh

henade (grč. henas gei. henados jedinica) pl. fol. jedinice; po Platonu: ideje, po Pro-klusu: duhovne sile koje emaniraju na „jednog"; up. monade.

hendekagon (grč. hendeka jedanaest, goma ugao) kom. jedanaestougaonik.

hendekasilabus (grč. hendekasyllabos, hende-ka jedanaest, syllabe slog) četr. stih od 11 slogova, jedanaesterac; hendekasilabe pl. trohejsko-daktilski stihovi (alkejski, safijski i falecijski stih), naročito kod Katula i Marcijala.

hendijada (grč. hen dia dyoln jedno pomoću dvoga) poet. govorka figura kada se jedan pojam izriče dvema rečima od kojih prva odreñuje drugu iako su vezane veznikom i: kita i svatovi (tj. kićeni svatovi).

hendijadioin (grč. hen dia dyoln) ret. v. hen-dijadis.

hendijadis (grč. hen dia dyoln) ret. v. ecdi-jada. hendiksp (eng. handicap) sp. v. haidikap. hends (eng. hand ruka) u nogometu: greška

učinjena zabranjenim dodirom lopte rukom: kad lopta udari igrača u ruku, ili kad je igrač namerno zadrži rukom.

hends of! (eng. hands off) k sebi ruke (de-vere)!

henoteizam (grč. ep jedno, theos bog) fil. poštovanje jednog (glavnog) boga, koje ne isključuje postojanje i drugih bogova (prvi stepen monoteizma).

henotičan (grč. ćepoo ujedinjujem, sjedinju-jem) ujedinjavan, koji ujedinjuje, sjedi-njavan, sjedinjujući, kome je cilj ili koji vodi ujedinjavanju ili mirenju, naročito u verskim stvarima.

henri fiz. jedinica indukovanih električnih struja; znak N (prema severnoamerič-kom fizičaru J. Henriju).

heortologija (grč. heorte praznik, svečanik, logia učenje) teol. učenje o praznicima, njihovom postanku i značenju.

hepar (grč. ćerag gen. hepatos) 1. aiat. jetra; 2. hen. svako u vodi rastvorljivo jedinjenje nekog alkalnog metala sa sumporom (naziv po sumpor-kaliju koji ima boju jetre).

heparin (grč. ćerag) supstanca dobivene iz jetre koja služi za sprečavanje malokrv-nosti.

hepat- (grč. ćerag gen. heparos) predmetak u složenicama sa značenjem: jetra.

hepatalgija (grč. ćerag, algos bol) med. bol jetre. hepatemfraksis (grč. ćerag, emphraxis zapu-

šavanje) med. začepljenost jetre. hepatizacija (grč. ćerag) med. pretvaranje pluća

u jetrastu masu. hepatizirati (grč. ćerag) med. pretvarati se u

jetrastu masu (o plućima). hepatik (grč. ćerag, hepatikos jetreni) med.

bolesnik od jetre. hepatika (grč. ćerag gen. hepatos, hepatikos

jetreni) pl. med. sredstva, lekovi protiv bolesti jetre.

hepatitis (grč. ćerag) med. zapaljenje jetre. hepatičan (grč. hepatikos) jetreni, koji se tiče

jetre ili joj pripada; bolestan od jetre; hepatičan vazduh sumporni vazduh, škodljiva vrsta vazduha koji zaudara na smrdljiva jaja; hepatična sredstva v. hepatika.

hepatografija (grč. ćerag, grapho opisujem) med. opisivanje, opis jetre; rendgenski snimak jetre.

hepatodinija (grč. ćerag, hepatos, odyne bol) med. bol jetre.

hepatolit (grč. hepar, Mthos kamen) med. kame-nac u jetri.

hepatologija (grč. hepar, logla nauka) nauka o jetri.

hepatomegalija (grč. ćerag, hepatos, megas velik) med. povećavanje jetre; povećava jetra.

hepatonkus (grč. ćerag, onkos masa) med. izra-štaj na jetri.

hepatoskopija (grč. ćerag, hepatos, skopeo gledam, posmatram) proricanje po jetri, gatanje po jetri.

hepatotomija (grč. ćerag, tome sečenje, reza-nje) med. sečenje, operacija jetre.

hepatocela (grč. hepar, kele prosutost, kila) med. prosutost, kila jetre.

hepatocistis (grč. ćerag, kystos mehur) znat. žučni mehur.

hepening (eng. happening dogaćanje) savremeni oblik likovnog, pozorišnog ili mu-zičkog izražavanja zasnovan na improvi-zaciji, iznenaćenju i šokiranju publike; izvodi ga umetnik obično na javnom mestu (ulica) uz sudelovanje svih prisutnih; prvi hepeninzi organizovani su 1958. u Njujorku.

hepiend (eng. ćarru srećan, end kraj) u književnom, pozorišnom i filmskom jeziku: nasilu, neočekivano izveden srećan svršetak (nekog romana, pozorišnog komada, naročito filma).

hepta- (grč. hepta) predmetak u složenicama sa značenjem: sedam.

heptaginičan (grč. hepta, gyne žena) bog. ,,sa sedam žena", naziv za sve Lineove klase biljaka koje imaju 7 stubića (kao red).

heptagon (grč. hepta, gonfa ugao) geom. sedmou-gaonik.

heptada (grč. hepta) sedmica, vreme od sedam dana u svom simboličkom i mističnom značenju.

heptaedar (grč. hepta, hedra osnova, plosan) min. kristal sa sedam plosni.

heptakord (grč. hepta, ital. accordo, grč. chorde žica) muz. v. heptahord.

heptametar (grč. hepta, metron mera, merile) metr. stih sa sedam stopa, sedmerac.

heptandria (grč. hepta, aner gen. andros čovek, muhe) pl. bog. „sa sedam muževa", biljke čiji cvetovi imaju 7 prašničnih niti (UP klasa Lineovog sistema).

heptarh (grč. hepta, archo vladam) član vlade sedmorice.

xeirrapxnja 999 hermafroditizam

heptarhija (grč. hepta, archo) vladavina sed-morice.

Heptateuh (grč. hepta, teuchos knjiga) „koji se sastoji od sedam knjiga", naziv za 7 prvih knjiga Starog zaveta (5 knjiga Moj-sijevih, knjiga Isusa Navina i Knjiga o sudijama).

heptafilan (grč. hepta, phyllon list) bat. sedmolist, sa sedam listova.

heptahord (grč. hepta, chorde žica, struna) muz. lira sa sedam žica; takoñe: = sep-tima.

her (nem. Negg) gospodin, gospodar, vlasnik. Hera (grč. Nega) 1. mit. sestra i žena Zevsova i,

kao takva, najstarija boginja, boginja brakova i poroñaja; inače gorda, vla-stoljubiva, podmukla i ljubomorna boginja (kod Rimljana Junona).

Hera (grč. Nego) 2. mit. sveštenica Afrodi-tina, ljubaznica Leandrova.

herakleje (grč. Hrakles) pl. pesme čiji su predmet život i dela Heraklova.

heraklit (grč.) ploče izrañene od drveta, rezanog u obliku tankih pljosnatih rezanaca, i cementa; služe za grañenje pre-gradnih zidova, toplotnu i akustičnu izo-laciju, pokrivanje itd.

heraklitizam fil. učenje grčkog filozofa Heraklita, oko 500. pre n.e., po kome se sve sastoji u bivanju, dogañanju i delatnosti; up. panta rej.

Heraklo (grč. Herakles) mit. najslavniji grčki heroj, ideal muške snage, hrabrosti i vrline (kod Rimljana: Herkul).

heraldika (nlat. heraldus) nauka o grbovima (obuhvata poznavanje, veštinu izrañivanja i pravo na grbove); heraldične figure likovi na grbovima.

heraldičar (nlat. heraldicus) poznavalac, proučavalac grbova.

herba (lat. herba) travka, biljka, trava. herbar (nlat. herbarium) 1. bog. sveska udešena

za čuvanje osušenih biljaka; 2. zbirka presovanih i osušenih biljaka; služi proučavanju flore nekog kraja, države i DR-

herbarizacija (nlat. herbarisatio) skupljanje biljaka (trava) u zbirku.

herbarijum (nlat. herbarium) v. herbar. herbarist(a) (lat. herba travka, trava, biljka)

poznavalac biljaka; travar, skupljač biljaka; trgovac biljkama.

herbartijanizam filozofija, psihologija i pedagogija nem. filozofa Johana Fridriha Herbarta (1776—1841).

herbivore (lat. herba biljka, vorare žderati) zool. biljožderi, biljojeci.

herbicidi (lat. herba biljka, caedere ubiti, cecidi) pl. hen. preparati za uništavanje korova i drugog štetnog i nepoželjnog rastinja (odlikuju se time što njihovo veoma jako otrovno dejstvo nimalo ne škodi ostalim biljkama, npr. strnim žitima, a potpuno uništava korovske biljke).

herbozan (lat. herbosus) travan, bogat travom. hergela (pere.) v. ergela. herd-buk (eng. herd staklo, book knjiga) u

racionalnom stočarstvu: matična zapatna knjiga sa podacima (poreklo, težina, proizvodom sposobnost i dr.) o govedima, rodoslov goveda; up. pedigri.

hereditarni (lat. hereditarius) nasledan, na-sledni; nasleñen; hereditarno opterećenje nasledio opterećenje, nasleñena sklonost nekoj bolesti ili slabosti (piću, krañi, zločinu i dr.).

hereditet (lat. hereditas) nasleñe, nasledstvo; naslednost; pravo nasleña.

herezija (grč. hairesis) v. jeres. herezijarh (grč. hairesis jeres, archo vodim,

vladam, hairesoarches) glavni jeretik, tvorac, osnivač neke jeresi.

heres (lat. heres) naslednik; heres eks ase ili heres univerzalna (lat. heres eh asse, universalis) jedini naslednik.

herzologija (grč. chersos kopno, logia nauka) geogr. nauka o oblicima, visinskim i drugim odnosima Zemljine površine, deli se na orografiju i hidrografiju.

herihter (nem. Herrichter) prireñivač kože, krojilac i prošivač kože za obuću.

Herkul (lat. Hercules) mit. = Heraklo; fig. vanredno hrabar i snažan čovek; astr. sazvežñe na severnom nebu; Herkul na raskršću navod iz jedne priče sofiste Predika prema kojoj se Herkul na raskršću dugo rešavao: da li da poñe putem uživanja ili putem vrline; Herkulovi stubovi (lat. Columnae Herculis) Gibral-tarski moreuz na čijim je obema obalama po verovanju starih, Herkul podigao po jedan stub (kao oznaku dokle je u svojim putovanjima najdalje na Zapad stigao).

herkuleus morbus (lat. herculeus morbus) med. „Herkulova bolest", padavica.

herkulski (lat. herculeus) koji je kao u Herkula, koji pripada Herkulu; gorosta-san, divovski, džinovski.

herma (grč. Hermes, lat. Herma) Hermesova i svaka bista postavljena na stubu ili četvrtastom postolju; up. herme.

hermafrodizam (grč. Herm-aphroditos) v. hermafroditizam.

Hermafrodit (grč. Herm-aphroditos) mit. sin Hermesa i Afrodite, koga su bogovi, na molbu karijske izvorske nimfe Salmaki-de, sjedinili s ovom u jedno dvospolno biće (pola muškarac pola žena), zato što joj nije uzvraćao ljubav; up. hermafrodit.

hermafrodit (grč. Hermes, Aphrodite Afrodita) dvospolac, živo biće (životinja ili biljka) kod koga postoje i muški i ženski spolni organi; up. Hermafrodit.

hermafroditizam (grč. Herm-aphrodites) biol. istovremeno postojanje muških i ženskih spolnih organa u jednoj jedinici (pojava kod mnogih biljaka i nižih životinja normalna, a kod kičmenjaka, sem

herme 1000 herpetičan

malog broja riba, i čoveka nakaznost i zakržljalost spolnih organa).

herme (grč. Hermai) pl. kod starih Grka: glave i poprsja (prvobitno Hermesa, kao boga puteva, a zatim i drugih bogova i znamenitih ljudi) koja su stajala na če-tvrtastim stubovima; stavljali su ih na vrata hramova i kuća, po raskrsnicama, trgovima i ulicama.

hermelin (lat. hermellina, nem. Hermelin) zool. zver iz porodice kuna (Mustela erminea), severna, velika lasica; krzno mu je na visokoj ceni.

hermenevtika (grč. hermeneutike tumačenje) v. hermeneutika.

hermeneut (grč. hermeneutes tumač, objaš-njavalac) tumač, prevodilac Sv. pisma u staroj hrišćanskoj crkvi.

hermeneutika (grč. hermeneutike tumačenje) veština tumačenja ili izlaganja nekog govora ili spisa, naročito biblijskog; veština simboličkog predstavljanje nekog umetničkog dela.

Hermes (grč. Hermes) mit. sin Zevsa i Maje, glasnik bogova, bog trgovine, puteva, putnika, kradljivaca, rečitosti, voñ duša u Had, bog spavanja i snova, pronalazač lire; prikazivan kao umiljat mladić sa putničkim šeširom, krilatim cipelama i heroldskim štapom (kod Rimljana: Merkur).

Hermes Trismegist (lat. Hermes Trismegi-stus) „triput najveći Hermes", mitski egipatski mudrac koga su smatrali tvo-rcem svih tajnih nauka i ocem alhemije (hermetičke filozofije); otuda: hermeti-ka = alhemija; hermetičar = veštak u spravljanju zlata, alhemist, zanesenjak.

hermetizam (grč. Hermes) zatvorenost, ne-propustljivost; lit. jedan od vidova subjek-tivizma, zatvaranje, povlačenje u sebe i stvaranje sveta prema sopstvenoj zamisli.

hermetika v. pod Hermes Trismegistus. hermetičan (grč. Hermes) zatvoren tako da ne

propušta ni tečnosti ni vazduh, potpuno zatvoren (po tome što je Hermesu Trismegistu pripisivana veština da riznice, posude i dr., pomoću magijskog pečata, učini potpuno nepristupačnim).

hermetičar v. pod Hermes Trismegist. hermoglif (grč. Hermes, glypho izdubem,

režem) izrañivač kipova Hermesa (Mer-kura); va j ar, kipar.

hermoglifika (grč. hermoglyphike) vajarska veština, vajarstvo, kiparstvo.

hernija (lat. hernia) med. prosutost, prodor, kila (uroñena ili stepena ispadnutost utrobe jedne zatvorene telesne duplje kroz neprirodan otvor, tako da izgleda kao izraštaj van duplje — glave, grudi, trbuha itd.).

herniografija (lat. hernia prosutost, kila, grč. grapho opisujem) opisivanje raznih vrsta prosutosti.

herniologija (lat. hernia, grč. logfa nauka) nauka o vrstama i oblicima prosutosti.

herniozan (lat. herniosus) ned. prosut, kilav. herniotomija (lat. hernia prosutost, kila, grč.

tome sečenje, rezanje) hir. operacija hernije. heroin derivat morfijuma, beli prah, opojna

droga. heroj (grč. heros) kod starih Grka: polubog,

junak poštovan kao bog, naročito onaj kome je otac ili mati neko više, božansko biće (Heraklo, Tezej, Kastor i Poluks itd.); fig. junak, čovek koji se istakao hrabrošću, duhovnom nadmoćnošću ili sposobnošću.

herojida (grč. herois gei. heroidos) 1. poet. lirsko-elegijska pesma u obliku poslanice, u kojoj neki stari junak (ili stara junakinja) iznosi svoja osećanja.

herojida (grč. herois gei. heroidos) 2. v. herojima 2.

herojizam (grč. heros) junaštvo, viteštvo, velika duševna i telesna nadmoćnost.

herojizirati (grč. heros) uzdizati nekog do heroja, poštovati kao heroja.

herojina (lat. heroina) 1. junakinja, polubo-ginja, »sena junakinja; 2. glumica koja igra glavnu ulogu; herojida.

herojski (grč. heroikos) junački, koji se tiče junaka ili junačkog doba jednog naroda; junački, viteški; herojska poezija junačko, epsko, pesništvo; herojski stih=hek-sametar (kod nas: deseterac); herojski doba doba junaka, naročito, kod Grka, doba trojanskog rata i ranije.

herold (nlat. heraldus, šp. heraldo, nem. Herold) u srednjem veku: nadzornik koji je, pri viteškim igrama i svečanostima, ispitivao i objavljivao grbove; poklisar, glasnik, vesnik.

heromanija (grč. heros junak, tata pomama, strast) strasno ponašanje junaka i junačkih dela.

heroologija (grč. heros heroj, polubog, junak, logia učenje) učenje, nauka o junacima i polu bogovima.

heroon (grč. heroon) hram podignut u slavu nekog heroja, grob heroja.

Herostrat (grč. Herostratos) zanesenjak iz Efeza koji je hteo da mu ime pošto-poto uñe u istoriju i da se proslavi, te je, 356. god. pre n. e., zapalio čuveni Artemidin hram u Efezu; fig. čovek koji se proslavio i postao čuven, poput Herostrata, naopakim i razornim radom.

heroteizam (grč. heros junak, theos bog) obožavanje heroja.

herpes (grč. herpes gen. herpetos) med. kosopa-sica, pljuskavica, jaglina (akutno oboljenje kože koje se sastoji u obrazovanju grupa sitnih mehurića sa seroznom ili gnojavom sadržinom).

herpetičan (grč. herpes gei. herpetos) med. kosopasičan, pljuskavičast, bolestan od herpes a.

herpetografija 1001 heteroza

herpetografija (grč. herpes gei. herpetos ko-sopasica, grapho opisujem) med, opisivanje raznih vrsta i oblika herpesa.

herpetologija (grč. herpes, logia nauka, herpo gmižem) med. nauka o herpesu; zool. nauka o gmizavcima i vodozemcima.

herpografija (grč. herpo gmižem, grapho opisujem) gmizavičko pisanje, = reptilska štampa.

heruvim (hebr.) u hrišćanskoj crkvi: anñeo, natčovečansko biće sa detinjom glavom i krilima, koje se nalazi uz boga.

herc (nem. Herz) 1. srce; na kartama: karta sa slikom srca, adut; erc.

herc 2. fiz. jedinica za merenje frekvencije naizmeničnih struja: broj treptaja u jedinici vremena, Hercov broj (naziv po pro-nalazaču, nem. fizičaru H. R. Hercu — Hertz 1857—1894).

herceg (nem. Herzog) Vojvoda; up. hercog. hercig (nem. herzig, Herz) mio, umiljat, lju-bak,

lep, krasan. hercija (nlat. hercia) trokrak crkveni

svećnjak. hercog (nem. Herzog, stvnem. heri vojska,

zogo=^aT. dux) vojvoda (nekada vladarska i najviša plemićka nasledna titula kod Nemaca).

hesap (arap.) v. esap. hesonit (grč. hesson manji) mineral, vrsta

poludragog kamena. Hesperide (grč. Hesperides) pl. nit. u sta-

rogrčkoj mitologiji kćeri titana Atla-nta (na krajnjem zapadu čuvaju zlatne jabuke).

Hesperija (lat. Hesperia) 1. zapadna zemlja (za Grke Italija, za Rimljane Španija); 2. astr. asteroid otkriven 1861. god.

hesperus (grč. hesperos) veče; zapad; Hespe-rus Večernjača (planeta Venus kada se pojavi po izlasku Sunca; up. Fosforos).

Hestija (grč. Hestia) 1. mit. grčka boginja zaštitnica ljudi i državnog ureñenja, odgovara rimskoj Vesti; 2. astr. asteroid otkriven 1857. god.

hetera (grč. hetafra prijateljica, drugarica) ljubavnica, bludnica; duhovita, milosnica, obrazovana i slobodna žena.

heterarhija (grč. heteros drugi, archo vladam) vladavina tuñinaca, tuñinska vlast.

heteri (grč. hetairia društvo, prijateljstvo) makedonske rodovsko plemstvo; konjanici staromakedonske vojske.

heterizam (grč. hetaira drugarica) priznate naložništvo, priznat konkubinat; pret-postavljena ustanova zajedničkog braka u plemenu.

Heterija (grč. hetaiiia drugarstvo, družina) „Prijateljsko udruženje", ime grčkog tajnog političkog udruženja, koje je osnovao 1780. u Rumuniji pesnik Riga od Fere i obnovljeno 1814. u Odesi, kome je bio cilj osloboñenje Grka i drugih balkanskih naroda od turskih vlasti.

heteristi (grč. hetairla) pl. članovi Hete-rije. hetere- (grč. heteros) predmetak u slože-

nicama sa značenjem: drugi, razni, različit. heterobiografija (grč. heteros, bios život,

grapho pišem) životopis koji neko napiše o nekome drugom; supr. autobiografija.

heterogamija (grč. heteros, gamos brak) bog. spajanje gameta koji se razlikuje po veličini, obliku i pokretljivosti; anizoga-mija.

heterogen (grč. heterogenes drugoga stabla, drugoga roda, druge vrste) koji pripada drugoj vrsti, sastavljen od raznorodnih elemenata, raznovrstan, raznorodan; up. homogen.

heterogenea (grč. heteros drugi, genos rod) gram. imenice koje u istom ili različitom značenju imaju različit rod u jednini i množini, npr. akt: akti i akta; fakat: fakti i fakta.

heterogeneitet v. heterogenost. heterogenija (grč. heteros, genos) v. heterogo-

nija. heterogenitet (tačnije je heterogeneitet) v.

heterogenost. heterogenost (grč. heterogenes raznorodan,

raznovrstan) raznorodnost, raznovrsnost, nejednakost.

heterogonija (grč. heteros, gonos poreklo) viol. oblik menjanja generacija, kada pojedine generacije pokazuju različite oblike.

heterograf (grč. heteros, grapho pišem) onaj koji piše drukčije od ostalih, tj. uvodi-lac novina u pravopis.

heterodin (grč. heteros, dynamis snaga, sila) teh. generator naizmeničnih struja visoke frekvencije; primenjuje se poglavito kod radio-prijemnika, gde služi kao lokalni oscilator.

heterodinamičan (grč. heteros, dynamis) bog. naziv za biljke sa prašinčini nitima različite dužine npr. krstašice i usna-tice.

heterodoksan (grč. heteros, doxa mnenje, mišljenje) koji odstupa od utvrñenog ver-skog učenja, krivoveran, inoverac; supr. ortodoksan.

heterodoksija (grč. h&teros, doxa mnenje, mišljenje) krivoverje, jeres; supr. ortodok-sija.

heterodontan (grč. heteros, odus, odontos zub) zool. naziv za zubala kičmenjaka koji imaju razne vrste zuba.

heteroerotizam (grč. heteros, heros spolna ljubav) psih. pojava kod odraslih koji traže drugu osobu za seksualnog partnera; supr. autoerotizam.

heteroza (grč. heteroiosis izmena, promena) biol. pojava bujnijeg rasta, snažnijeg i bržeg razvitka i veće otpornosti koja nastaje ukrštanjem biljaka i životinja različitih naslednih osobina.

heterozeteza 1002 heterofonija

heterozeteza (grč. h6teros, zetezis traženje, istraživanje) sklonost postavljanju na-stranih tvrñenja; log. pogreška u zaključi-vanju koja nastaje kad se iz premisa zaključuje nešto drugo a ne ono što je trebalo dokazati (metabazis e je alo genos), sofističko, dvosmisleno pitanje.

heterozigot (grč. heteros, zygon jaram) razno-nasledan (melezan) organizam.

heterozigotan (grč. heteros, zygon jaram) vot. koji je postao spajanjem gameta sa raznim naslednim faktorima; supr. homozigotan.

heteroinseminacija (grč. he4eros, insemina-cija) veštačko oploñavanje životinje ili čoveka.

heterokarpičan (grč. heteros, karpos plod, rod) vot. raznosemeni, koji donosi različit rod.

heteroklizija (grč. h6teros, klisis promena, heteroklisia) u grčkoj gramatici; megpana promena imenica, npr. gyne gen. gynaikos.

heteroklitičan (grč. heteroklitos) gram. sa mešanom promenom, nepravilan; neobičan, nastran, čudan.

heterokliton (grč. heterokliton) gram. imenica sa mešanom nepravilnom promenom.

heterokrazija (grč. he4eros, krasis mešanje) različito mešanje sokova.

heterokranija (grč. heteros, kranlon lubanja) med. jednostrana glavobolja, = migrena.

heterolalija (grč. heteros, lalia govorenje, ćeretanje) nepravilno govorenje.

heteromeran (grč. heteros, meros deo) sastavljen iz različitih delova.

heteromorfan (grč. heteros, morphe oblik) drukčijeg ili različitog oblika.

heteromorfizam (grč. heteros, morphe) pojava jedne iste tvari (supstancije) u dvama (dimorfizam), trima (trimorfizam) ili više (polimorfizam, pleomorfizam) bitno različitih kristalnih oblika.

heteronomija (grč. heteros, nomos zakon) 1. zavisnost od tuñih zakona; 2. fil. nesamo-stalnost čovečjeg razuma i volje; supr. autonomija; 3. zool. osobina viših bića kod kojih telesni članci nisu meñu sobom jednaki, već se stapaju i grade telesne oblasti (glava, vrat, grudi, trbuh i dr.).

heteropatija (grč. heteros, pathos bolest, patnja) med. 1. v. alopatija; 2. bolesno promenjena osetljivost.

heteroplazija (grč. heteros, plasso uobliča-vam, obrazujem) raznorodno ili nepravilno organsko obrazovanje.

heteroplastičan (grč. heteros, plastikos uo-bličavan, koji uobličava, obrazovan, koji obrazuje) biol. sastavljen od raznorodnih ćelija.

heteroptera (grč. heteros, pteron krilo) i zool. nejednakokrilci = stenice.

heteroptika (grč. he4eros, optikos vidni) lažan izgled, varka, obmana, zabluda.

heterorganski (grč. heteros, organon) koji pripada drugom govornom organu ili različitim organima za govor.

heteroreksija (grč. heteros, orexis težnja, prohtev) med. neobičan, neprirodna želja za jelom, naročito kod trudnih žena.

heteroritmus (grč. heteros, rythmos ritam) nepravilan ritam; med. nepravilno bilo, nepravilan puls (kao posledica bolesti).

heteroseksualan (grč. heteros, lat. sexualis spolni) raznospolan, spolno osetljiv i naklonjen prema drugom, suprotnom spolu; supr. homoseksualan.

heteroseksualitet (grč. heteros, lat. sexus spol) spolnost koja se osniva na prirodnom osećanju i nagonu prema drugom, suprotnom spolu.

heterostilija (grč. heteros, stylos stub) vot. oblik dimorfizma kod koga hermafro-ditni cvetovi iste biljne vrste imaju kod pojedinih biljaka ili dugačak stubić a kratke prašnične niti, ili kratki stubić, a dugačke prašnične niti.

heterosciji (grč. heteroskioi) od. geogr. „razno-senčani", stanovnici umerenih podneblja, koji svoju podnevnu senku vazda bacaju u raznim pravcima, u pravcu severa ili u pravcu juga.

heterotelija (grč. heteros, telos izvršenje, ispunjenje; raj, svrha, cilj) nesamostal-nost, zavisnost, stanje bića kojima su ciljevi njihove delatnosti prirodom odreñeni i pokazani; supr. autonomija.

heteroterme (grč. heteros, thermos vruć) pl. zool. životinje sa promenljivom temperaturom tela (u ove spadaju sve životinjske vrste sem ptica i sisara).

heterotetičan (grč. heteros, tithemi mećem, postavim) natčulan, = transcendentan.

heterotomičan (grč. heteros, tome rezanje, sečenje) nejednako urezan ili izreckan.

heterotropan (grč. heteros, tropos obrt, okret, pravac) kooji ne ide u istom pravcu, drukčije upravljen, koji se nejednako prelama (zraci).

heterotrofan (grč. heteros, trophe hrana, ishrana) koji uzima hranu od drugih; he-terotrofne biljke bot. gotovo isključivo najniže biljne vrste koje nemaju hloro-fila i ne mogu izrañivati biljnu materiju, te moraju da je uzimaju od drugih biljaka (za razliku od autotrofnih biljaka, biljaka koje se same hrane, tj. koje imaju biljno zelenilo i mogu da stvaraju organsku materiju iz neorganskih, mine-ralnih jedinjenja).

heterotrofija (gr. heteros, trophe) biol. v. alotrofija.

heterofilija (grč. h£teros, phyllon list) bot. različitost oblika lišća istih biljaka u raznim pojasevima.

heterofonija (grč. h6teros, phone zvuk, glas) 1. med. bolesno promenjeni glas; 2. muz. slučaj kada instrumenat prethodi uniso-noj melodiji ili kad je produžava, kao npr. kod gusala; raznoglasnost; prolazno, delimično menjanje melodije jednog glasa

hetsroftalmija 1003 higrometrija

prema istovremenom izvoñenju iste melodije drugim glasom.

hetsroftalmija (grč. heteros, ophthalmos oko) različitost očiju, naročito različita boja očiju, čakarastost.

heteroftongija (grč. heteros, phthongos glas) drukčije govorenje; govor iz trbuha.

heterohroičan (grč. heteros, chros boja) raz-nobojan, šaren.

heterohromija (grč. heteros, chroma boja) uroñeni nedostatak: raznobojnost očnih dužica kod iste osobe.

hstman (nem. Hauptmann kapetan) vrhovni vojni zapovednik u Poljskoj, Litvaniji i Ukrajini (XV—HUŠ v.); v. ataman.

het-trik (eng. hat-trick) sp. tri pogotka istog igrača, ili tri uzastopne pobede jedne iste ekipe; izraz potiče iz vremena kad je vladao običaj da se igraču kriketa (koji bi to postigao pokloni novi šešir (eng. hat šešir).

hećim (arap. hakim mudrac, filozof, tur. hekim) lekar.

heureka (grč. heurisko nañem, nalazim, heu-reka našao sam) našao sam, pronašao sam! (Radostan uzvik Arhimedov kad je, pri kupanju, otkrio svoj hidrostatički zakon; otuda: radostan uzvik kada se reši neko teško pitanje, napravi kakvo otkriće itd.).

heuristika (grč. heurisko nañem, pronañem) veština i nauka o metodima u prona-laženju novih, naročito naučnih činjenica i saznanja.

heuristički (grč. heurisko) pronalazak, pronalazački, otkrivački; heuristički (analitički ili tenetički) metod put koji vodi pronalaženju naučnih istina.

Hefest (grč. Hphaistos) mig. bog vatre i onih mehaničkih veština za koje je potrebna vatra, nebeski kovač, sin Zevsov i Herin, muž Haritin (u Ilijadi) ili Afroditin (u Odiseji); stasom slab, hrom, ali jakih mišica, živi na Olimpu kao Zevsov pe-harnik, a tu ima i svoju kovačnicu (kod Rimljana: Vulkan).

heftemimeres (grč. hepta sedam, hemi- pola, polu-, meros deo) metr. od sedam i po polovina ili tri i po stope, naročito: cezura u heksametru koja se nalazi posle tri i po stope ili u četvrtoj stopi.

hedžira (arap.) v. hedžra. hedžra (arap. higra seoba, tur. hicret)

preseljenje Muhamedovo iz Meke u Medinu (16. UP 622. n. e.), od koga dana muhamedanci računaju svoje godine.

hibernator (lat. hibernus zimski) med. aparat za hlañenje zuba i dr. organa^u cilju postizavanja lokalne anestezije; up. hi-bernizacija.

hibernacija (nlat. hibernatio) 1. zool. zimski san nekih toplokrvnih životinjskih vrsta; 2. med. lečenje nekih duševno bolesnih pomoću veštački izazvanog „zimskog sna".

hibernizacija (lat. hibernus zimski) med. metod vršenja lokalne anestezije, naročito zubne: uduvavanje, pomoću hibernatora, hladnog vazduha i zamrzavanje, npr. u zub koji treba lečiti ili vaditi.

Hibernija (lat. Hibernia) lat. ime Mrske. hibernicizam (lat. Hibernia Irska) osobenost

prekog govora; karakter Iraca. hibrid (lat. hibrida melez, od grč. hybris

obest, nasilje) biol. biće (biljka ili životinja) koje je postalo od dveju različitih vrsta, melez, bastard.

hibridan (lat. hibrida) melezni, bastardni; hibridna reč gram. reč sastavljena od reči raznih jezika, npr. bi-gamija.

hibridacija (lat. hibrida) biol. ukrštanje, parenje raznih vrsta, proizvoñenje meleza ili bastarda.

hibridizacija (lat. hibrida) v. hibridacija. hibridirati (lat. hibrida) biol. ukrštati, proizvoditi

meleze (bastarde). higeist(a) (grč. hygieia zdravlje) onaj koji radi

na unapreñenju zdravlja. higeologija (grč. hygieia, logla nauka) v.

higijena. Higieja (grč. Hygieia) 1. mit. grčka boginja

zdravlja, kći Eskulapa (prikazivana kao devojka sa školjkom u ruci, iz koje pije jedna zmija); 2. astr. asteroid otkriven 1849. god.

higijastika (grč. higiastikos lekovit, hygieia zdravlje) veština negovanja i održavanje zdravlja.

higijena (grč. hygieia) nauka o negovanju zdravlja (pojedinca i naroda, tj. lična, javna i socijalna higijena).

higijeničar (grč. hygieia) stručnjak za higi-jenu. higiokomija (grč. hygieia, komizo negujem,

gajim) negovanje zdravlja. hitro- (grč. hygros) predmetak u složeni-cama

sa značenjem: vlaga, vlažan. higrobarometar (grč. hygros, barys težak,

metron mera, merilo) sprava za merenje vlažnosti vazduha.

higrogram (grč. hygros, gramma slovo) crtež što ga ispisuje higrograf.

higrograf (grč. hygros, grapho beležim) hi-grometar koji automatski beleži promene u vlažnosti vazduha.

higrodermija (grč. hygros, derma koža) med. kožne bolesti praćene lučenjem krvnog seruma.

higroeudiometar (grč. hygros, eudios tih, miran, metron mera, merilo) v. eudiome-tar.

hrigrokolirijum (grč. hygros, kollyrion mast za oči) med. tečni lek za oči.

higrologija (grč. hygros, logia nauka) nauka o vlažnosti vazduha.

higrometar (grč. hygros, metron mera, merilo) vlagomer, instrumenat za osmatranje promena u vlažnosti vazduha; higroskop.

higrometrija (grč. hygros, metria merenje) merenje vlažnosti vazduha.

higroskop 1004 hidremija

higroskop (grč. hygros, skopeo posmatram) v. higrometar.

higroskopan (grč. hygros, skopeo) koji privlači, upija vlagu iz vazduha i usled toga bubri, npr. dlaka od kose, riblja kost, žica od creva, drvo, kuhinjske so, potaša i dr.

higroskopicitet (grč. hygros, skopeo) svojstvo materije da upija, privlači iz vazduha vodu.

higrostat (grč. hygros, istemi postavim, stavim) ureñaj za održavanje stalne vlaž-nosti vzduha u zatvorenim prostorijama.

higrofile (grč. hygros, phflos koji voli) vot. v. higrofite.

higrofilija (grč. hygros, philia naklonost, voljenje) bog. oprašivanje pomoću talasanja vode (kod nekih vodenih biljaka).

higrofite (grč. hygros, phyton biljka) pl. bot. biljke kojima je potrebno više vlage da bi mogle uspevati; up. keerofite.

higrofobija (grč. hygros, phobos strah) psih. strah, zaziranje od vlage ili tečnosti.

hidalgo (iš. hidalgo) plemić, vlastelin, titula nižeg plemstva u Španiji.

hidartroza (grč. hydor voda, arthron zglob) med. vodena bolest zglobova.

hidat- (grč. hydor gec. hydatos) predmetak u složenicama sa značenjem: voda, vodeni, vodo-.

hidatide (grč. hydor gen. hydatos) pl. med. 1. vodeni mehurići, plikovi; 2. bobice od trakulje u mesu.

hidatizam (grč. hydor gen. hydatos, hydatis-mos šum vode u telu obolelog od vodene bolesti) med. bućkanje vode u grudima ili trbuhu.

hidatogen (grč. hydor, hydatos, gen- koren od gignesthai postati, nastati) koji je postao taloženjem iz vode.

hidatogenezis (grč. hydor, hydatos genesis postanak, postajanje) stvaranje vode, posta-janje vode.

hidatodan (grč. hydatodes) voden, pun vode. hidatode (grč. hydor, hydatos, hodos put) pl.

vot. šupljine na epidermu biljaka kroz koje biljke izbacuju suvišnu vodu u vidu kapljica.

hidatoza (grč. hydor, hydatos) vodena bolest. hidatonkus (grč. hydor, hydatos, onkos masa)

med. vodeni izraštaj. hidatoskopija (grč. hydor, hydatos, skopeo

posmatram) vračanje, gatanje u vodu. hidatofil (grč. hydor, hydatos, philos prijatelj)

pristalica lečenja hladnom vodom. hndatofite (grč. hydor, hydatos, phyton biljka)

pl. bot. v. hidrofite. hidatri čan (grč. hydor, hydatos) sličan vodi,

kao voda. hidra (grč. hydra vodena zmija) 1. dernejska

hidra mit. mnogoglava neman u jezeru Le-rin kojoj su namesto svake odsečene glave izrastale po dve nove, ali koju je Heraklo ipak uspeo da ubije; 2. zool. slatkovodni polip iz kola dupljara, vrlo proste grañe

i sa 6—8 štaka oko usnog otvora; 3. fig. zlo koje biva tim veće što se više trudimo da ga otklonimo.

hidra- (grč. hydor) predmetak u složenicama sa značenjem: voda, vodeni, vodo-.

hidragoga (grč. hydor, ago teram, odvodim) pl. med. sredstva koja teraju na mokrenje i znojenje.

hidradenitis (grč. hidros znoj, aden žlezda) med. zapaljenje znojnih žlezda.

hidraza v. hidrolaza. hidrazin (grč. hydor voda) neorgansko hemijsko

jedinjenje vodonika i azota; bezbojna uljasta tečnost; služi kao redukciono sredstvo u analitičkoj hemiji i industriji i kao polazna sirovina za sintezu mnogih jedinjenja.

hidrangije (grč. hydor, angeion sud) v. limf-ni sudovi.

hidrangiografija (grč. hydor, angeion, grap-ho opisujem) opisivanje limfnih sudova.

hidrangiologija (grč. hydor, angelon, logia nauka) nauka o limfnim sudovima.

hidrant (grč. hydor) 1. ulična vodena slavina, naprava za uzimanje vode iz ulične vodovodne cevi, naročito za polivanje ulica i gašenje požara; 2. polip pojedinac u jednoj hidropolipskoj zajednici.

hidrargilit (grč. hydor, lat, argilla glina) mineral sastavljen od gline i vode.

hidrargirizam (grč. hydrargyros veštački spravljena, iz rumenice, sulfida žive, izvučena živa) med. trovanje živom.

hidrargirija (grč. hydrargyros) med. v. hidrargirizam.

hidrargirum (grč. hydrargyros) hem. „vodeno srebro", živa.

hidrat (grč. hydor) hem. jedinjenje vode sa nekom drugom tvarju, supstancom, obično kakva neutralna so.

hidratisati (grč. hydor) hem. pretvoriti (ili: pretvarati) u hidrat, spojiti (ili: spajati) s vodom.

hidraulik (grč. hydraulikos koji pripada vodnim orguljama) inženjer vodenih radova.

hidraulika (grč. hydraulikos) fiz. nauka o tečnostima kao pokretnoj sili, nauka o praktičnoj primeni i upotrebi kretanja vode (deo hidromehanike).

hidrauli čni (grč. hydraulikos) 1. koji spada u hidrauliku; 2. pokretan vodenom snagom; 3. koji se uticajem vode stvrdnjava (npr. „hidraulični kreč"); 4. hidraulična pre-sa v. hidrostatična presa.

hidraulon (grč. hydor) muz. vodna orgulja. hidrahne (grč. hydor, achne pleva; pena;

prašina) med. vodeni mehurić (plik) na koži ili ustima.

hidracidum (grč. hydor, lat. acidum kiselina) hem. vodonična kiselina.

hidremezis (grč. hydor, emesis povraćanje) med. povraćanje vode.

hidremija (grč. hydor, haima krv) med. vodnji-kavost krvi.

hidrencefalitis 1005 hidroidi

hidrevcefalitis (grč. hydor, enkephalos mozak) med. vodena bolest mozga (glave).

hidrepigastrijum (grč. hydor, to epigastrion telo od grudi do pupka) med. spoljašnja ili površinska vodena bolest trbuha.

hidridi (grč. hydor, eidos oblik, vid) je-dinjenje hemijskih elemenata sa vodonikom.

hidrijade (grč. hydrias ten. hydriados) pl. mit. vodene nimfe.

hidrijaziologija (grč. hydor, iasis lečenje, logia nauka) med. nauka o lečenju vodom.

hidrijazis (grč. hydor, iasis) med. lečenje vodom.

hidrijatrika (grč. hydor, iatrikos lekarski) veština lečenja vodom, naročito hladnom vodom.

hidriranje (grč. hydor) proces i postupak uvoñenja atoma vodonika u molekule različitih hemijskih jedinjenja, većinom organskih.

hidro- (grč. hydor) predmetak u složenica-ma sa značenjem: vrda, vodeni, vodo-.

hidroa (grč. hidros znoj) pl. med. bubuljice koje su postale od vrućine i znojenja.

hidroavijacija (grč. hydor, fr. aviation) avijacija koja ima u sastavu hidroavione.

hidroavion (grč. hydor, fr. avion) avion, letilica koja se diže s vode i spušta na vodu (sa čamcima mesto točkova).

hidroaeroplan (grč. hydor, aer vazduh, lat. planum ravan) v. hidroavion.

hidroakustika (grč. hydor, akustika) grana akustike koja ispituje podvodno kretanje zvuka.

hidroarheologija (grč. hydor, arheologija) grana arheologije koja se bavi ispitivanjem ostataka materijalne kulture prošlih civilizacija pod vodom, prven-stveno morem.

hidrobaza (grč. hydor, basis osnova) baza za uzletanje i sletanje hidroaviona.

hidrobat (grč. hydor, baino idem, gredem) plivač koji može da se drži uspravno u vodi, veštak u plivanju; zool. gazivoda.

hidrobiologija (grč. hydor, bios život, logia nauka) nauka o vodenim životinjama i biljkama.

hidrobionti (grč. hydor, bfos gen. biontos život) bog. živa bića koja žive u vodenim bazenima.

hidrobus (grč. hydor, lat. omnibus) manji motorni putnički brod.

hidrogamija (grč. hydor, gamos brak) bot. oprašivanje biljaka posredstvom vode.

hidrogaster (grč. hydor, gaster trbuh) med. vodena bolest trbuha.

hidrogen (grč. hydor voda, gen- koren od gignesthai postati, nastati) hem. 1. vodonik, elemenat atomske mase 1,0079, redni broj 1, znak N, najlakši od svih gasova, gori slabo svetlim ali vrlo toplim plamenom; 2. laički naziv za vodonik-peroksid; u medicini služi za dezinfikovanje i uklanjanje neprijatnog mirisa od gnojnih

rana, a u kozmetici za bojadisanje kose; hidrogenijum.

hidrogenerator (grč. hydor lea hydatos voda, generator) električni generator na pogon vodenom turbinom.

hidrogenizacija (nlat. hydrogenisatio) hem. jedinjenje sa vodonikom.

hidrogenij(um) (nlat. hydrogenium) hen. v. hidrogen.

hidrogenisati (nlat. hydrogenium) hem. jedi-niti (ili: spajati) s vodonikom.

hidrogeologija (grč. hydor, ge Zemlja, logia nauka) nauka o uticaju vode na stvaranje Zemljine površine.

hidrogenska bomba vrsta nuklearne bombe kod koje se koristi proces nuklearne fuzije teškog vodonika (deuterijuma) i superteškog vodonika (tritijuma); karak-teriše je snažno mehanično, toplotno i radioaktivno dejstvo; vodonična ili N-bomba.

hidrogliser (grč. hydor voda, fr. glisseur) sp. motorni čamac, lagan i pljosnat, koji klizi površinom vode velikom brzinom.

hidroglosum (grč. hydor, glossa jezik) med. žabica, izraštaj (otok) ispod jezika.

hidrografija (grč. hydor, grapho opisujem) opisivanje vode, deo geologije, naročito morfologije Zemljine kore, koji se bavi fizikom kopnene vode; hidrografske karte geografske karte reka, jezera i mora.

hidroderma (grč. hydor, derma koža) med. vodena bolest kože.

hidrodermija (grč. hidros znoj, derma) med. prekomerno stvaranje znoja.

hidrodinamika (grč. hydor, dynamis sila, snaga) fiz. nauka o dinamici tečnosti; nauka o upotrebi vodene snage.

hidrodrom (grč. hydor, dromos) mesto na vodi odakle polaze i gde se spuštaju hidroa-vioii; up. aerodrom.

hidroekstrakter (grč. hydor, fr. extracteur) „izvlačilac vode" centrifugalna mašina za sušenje.

hidroelektrana (grč. hydor, elektrana) v. hidrocentrala.

hidroelektri čan (grč. hydor, elektrik6s) vo-deno-električan; hidroelektrična kupatila med. lekovita kupatila kod kojih se električna struja pomoću elektroda sprovodi u vodu, a kroz ovu u bolesnika; hidroelektrična centrala postrojenje za proizvoñenje električne energije iz meha-ničkog rada dobivenog iz vodenih padova; hidrocentrala.

hidroenergetika (grč. hydor, energetika) nauka o iskorišćavanju vodene energije.

hidroenergija (grč. hydor, energija) vodena snaga.

hidrozis (grč. hidros znoj) med. znojenje. hidrozoe (grč. hydor, zoon životinja) pl. zool.

vodene životinje, klasa najprostije grañenih dupljara, »sivi poglavito u moru.

hidroidi (grč. hydor, eidos vid, oblik) pl. zool. vodeni polipi.

hidrokardija 1006 hidrosadenitis

hidrokardija (grč. hydor, kardia srce) med. vodena bolest osrña (srčane kese).

hidrokefal(os) (grč. hydor, kephale glava) osoba koja ima veoma povećanu glavu zbog skupljanja tečnosti u lobanji.

hidrokranijum (grč. hydor, kranlon lubanja) med. vodena bolest mozga.

hidrokritika (grč. hidros znoj, kritik6s pre-sudan) pl. ned. pouzdani znaci bolesti po znoju.

hidroksid (grč. hydor voda, oksid) hem. je-dinjenje koje sadrži jednu ili više hi-droksilnih ( — ON) grupa u molekulu.

hidroksilamin (grč. hydor voda, oxys kiseo) neorgansko hemijsko jedinjenje (NH2OH); bezbojni prozirni igličasti kristali; služi kao redukciono sredstvo, naročito u hemijsko] analizi.

hidrolaza (grč. hydor voda) encim koji po- , sreduje pri odvajanju vode iz nekog hemiJ-

skog jedinjenja. hidroliza (grč. hydor, lysis razlaganje, ra-

zlučivanje) hen. raspadanje nekog složenog hemijskog jedinjenja, pod uticajem vode, na dva i više prostijih jedinjenja; razlaganje neke tvari, supstancije pomoću jedinjenja (ili: spajanja) jednoga od njenih elemenata sa jednim od elemenata u vodi.

hidrolit (grč. hydor, lithos kamen) 1. vodeni kamen, veštačka (sintetička) masa za izradu posuña.

hidrolit (grč. hydor, lytos rastvorljiv) 2. u vodi rastvorljivo telo.

hidrolog (grč. hydor, logos govor, reč) stručnjak za hidrologiju.

hidrologija (grč. hydor, logla nauka) nauka o vodama s obzirom na razna strana tela s kojima su pomešana.

hidrologijum (grč. hidrologion) vodeni časovnik.

hidromanija (grč. hydor, mania pomama, strast, ludilo) med. vodio besnilo, nagon kod bolesnika da se baca u vodu, neutolji-va žeñ; preterivanje u lečenju hladnom vodom.

hidromantija (grč. hydor, mantefa predska-zivanje, gatanje) proricanje, gatanje po vodi.

hidromel (grč. hydor, lat. mel med) medovi-na (piće).

hidrometar (grč. hydor, metron mera, meri-lo) vod omer.

hidrometeori (grč. hydor, meteoros u visini, u vazduhu, iznad Zemlje) pl. proizvodi zgušnjavanja vode u atmosferi: magla, rosa, kiša, sneg, led i dr.

hidrometeorologija (grč. hydor, meteorolo-gija) nauka koja proučava kretanje (cirku-laciju) vode u atmosferi.

hidrometra (grč. hydor, metra materica) med. vodena bolest materice.

hidrometrija (grč. hydor, metria merenje) merenje vode, nauka o merenju težine, količine, brzine, pritiska i dr. vode.

hidromehanika (grč. hydor, mechanike) meha-nika tečnih tela.

hidronefroza (grč. hydor, nephros bubreg, nosos bolest) med. nagomilavanje mokraće u bubregu.

hidronike (grč. hydor, nike pobeda) „pobeda vode", postupak kojim se tkanine, klobu-čine (filcovi) i kože čine da budu ne-propustljive za vodu, a da ipak propuštaju vazduh.

hidronimija (grč. hydor gen. hydatos voda, bpota ime) deo onomastike koji se bavi proučavanjem imena voda: reka, jezera, potoka, mora, okeana.

hidronozos (grč. hydros znoj, nosos bolest) med. groznica sa znojenjem.

hidro-oksigen (grč. hydor) hem. praskavi gas; v. oksigen.

hidropat (grč. hydor, pathos bolest) lekar koji leči vodom.

hidroiatija (grč. hydor, pathos) med. lečenje vodom = hidroterapija.

hidropizija (grč. hydrops gen. hydropos) med. v. hidropsija.

hidropira (grč. hydros znoj, rug vatra) med. v. hidronozos.

hidropi čan (grč. hydrops gen. hydropos vodena bolest) med. bolestan od vodene bolesti.

hidroplan (grč. hydor, lat. planum ravan) v. hidroavion.

hidroplanaža (grč. hydor, fr. planage) brzo kretanje hidroplana po vodi, ali bez odvajanja od vode i uzletanja.

hidropneumatičan (grč. hydor, pneuina dah, vazduh) koji se tiče vode i vazduha (gasa).

hidropneumonija (grč. hydor, pneumonla plućna bolest) med. vodena bolest pluća.

hidropoetika (grč. hidros znoj, poietikos tvo-ran, poieo pravim, izazivam) pl. med. sredstva koja izazivaju znojenje.

hidropozija (grč. Hydor voda, posis pijenje) pijenje vode.

hidroponik (grč. hydor, ponos rad, eng. hydroponics) u širem smislu, sistem ga-jenja kulturnih biljaka u zaštićenom prostoru (staklenici) ili na otvorenom polju; u užem smislu, sistem gajenja biljaka u vodi u kojoj su rastvorene soli biogenih elemenata (vodena kultura).

hidrops (grč. hydrops gen. hydropos) med. bolesnik od vodene bolesti.

hidropsija (grč. hydrops gen. hydropos) ied. vodena bolest.

hidroptika (grč. hydrops gen. hydropos vodena bolest) pl. med. sredstva, lekovi protiv vodene bolesti.

hidrorahis (grč. hydor, rhachis hrptenjače) med. vodena bolest hrpta.

hidrorea (grč. hydor, rh^o tečem, curim) med. isticanje vode, vodotečina.

hidrorhis (grč. hydor, orchis mudo) med. vodena boles! semenjaka (muda).

hidrosadenitis (grč. hidrbs znoj) med. zapaljenje znojnih žlezda, najčešće pod pazuhom izazvane stafilokokom.

hidrosarka 1007 hiJazma

hidrosarka (grč. hydor, sarx ten. sarkos meso) med. vodena bolest kože.

hidrosaharum (grč. hydor, sakeharon šećer, sok iz kolenaca bambusove trske) zašeće-rena, šećerna voda.

hidroskop (grč. hydor, skopeo gledam) 1. vodeni časovnik; 2. pronalazač izvora.

hidroskopija (grč. hydor, skopeo posmatram) 1. v. hidatoskopija; 2. ispitivanje vode s obzirom na njene sastojke.

hidrospidometar (grč. hydor, eng. speedome-ter) sprava za merenje brzine vode; hidro-tahimetar.

hidrostat (grč. hydor, statos postavljen, stojeći) vrsta ronilačkog aparata za duboka ronjenja.

hidrostatika (grč. hydor, statike) fiz. nauka o ravnoteži tečnih tela.

hidrostatični (grč. hydor, statikos koji zaustavlja; vičan merenju tetkine) koji se tiče hidrostatike; prouzrokovan, izazvan pritiskom vode; hidrostatična presa mašina osnovana na ravnomernom prenošenju spoljašnjeg pritiska kroz tečnost, služi za vršenje velikih pritisaka malom silom; hidrostatične terazije sprava za ogledno dokazivanje Arhimedovog zakona; hidrostatični paradoks ogled kojim se dokazuje da pritisak jedne tečnosti na dno suda ne zavisi od oblika suda, nego samo od površine dna i visine tečnosti u sudu.

hidrosfera (grč. hydor, sphaira lopta) geom. vodeni omotač Zemlje, sva voda na površini Zemlje (čije dve trećine pokriva).

hidrotahimetar (grč. hydor, tachys brz, me-tron, mera, merilo) sprava za merenje brzine vode; hidrospidometar.

hidroteka (grč. hydor, theke kutija, ostava) zool. hitinski omotač. proširen u obliku čašice, oko pojedinih hidranata (poli-pa), u koji se hidrant može uvući; v. hidrant 2.

hidrotekt (grč. hydor, tekton radnik veštak) hidrotehnički inžinjer.

hidroterapeut (grč. hydor, therapeia služe-nje, lečenje) stručnjak za hidroterapiju.

hidroterapija (grč. hydor, therapeia lečenje) nauka o lečenju vodom; lečenje vodom (hladnom ili toplom, običnom ili mine-ralnom, pod tušem, u kadi ili basenu).

hidrotehnika (grč. hydor, technike) nauka o grañevinarstvu u vodi, o vodogradnji, tj. o radovima na regulisanju reka i potoka, o sprovoñenju kanala u cilju melioracije zemljišta (poljoprivredna hidrotehnika), o izgrañivanju pristaništa o osposoblja-van>u reka za saobraćaj (saobraćajna hidrotehnika), o uvoñenju vodovoda i kanalizacije po naseljima (sanitarna hidrotehnika), o iskorišćavanju vodne snage (industrijska hidrotehnika) itd.

hidroti čan (grč. hidrotikos) med. koji tera na znojenje.

hidrotropizam (grč. hydor, tropos) biol. v. pod tropizam.

hidrotoraks (grč. hydor, thorax grudni koš) med. vodena bolest grudi.

hidrofizika (grč. hydor, fizika) deo geo-fizike koji se bavi proučavanjem fizičke osobine vode i pojava vezanih za hi-drosferu.

hidrofil (grč. hydor, phllos koji voli) bot. naziv za biljke prilagoñene životu u vodi, naročito za cvetnjače, čije se opra-p!ivanje vrši pomoću vode.

hidrofilan (grč. hydor, philos prijatelj) koji voli vodu (tečnost); hidrofilna vata, gaza vata i gaza koje lako upijaju znoj, gnoj i tečnosti; hidrofilne biljke biljke čiji se polen prenosi vodom (up. hidrofil).

hidrofilidi (grč. hydor, philos koji voli) zool. veslačice.

hidrofilija (grč. hydor, philia prijateljstvo) bot. oprašivanje posredstvom vode.

hidrofita (grč. hydor, phyton biljka) bot, , vodene biljke; hidatofite. hidrofoban (grč. hydor, phobos strah) koji se

ne meša s vodom; supr. hidrofilan. hidrofobija (grč. hydor, phobos) med. strah,

zaziranje od vode (bolest onih koje ujede besan pas).

hidrofon (grč. hydor, phone zvuk) podvodni telefon (za javljanje na obalu o brodovima koji dolaze, a još se s obale ne vide); aparat za osluškivanje podmornica.

hidrofor (grč. hydor, phero, phoreo nosim) „vodonosac", crevo za vodu.

hidroftalmija (grč. hydor, ophthalmos oko) med. vodena bolest očiju.

hidrohinon (grč. hydor, per. kina kora) aro-matično hemijsko jedinjenje, beličasti kristali, lako rastvorljivi u vodi; služi u fotografiji za spravljanje iza-zivača.

hidroholecistis (grč. hydor, chole žuč, kystis mehur) med. vodena bolest žučnog mehura.

hidrohorija (grč. hydor, horeo rasprostirem se) bot. rasprostiranje plodova i semena vodom.

hidrocela (grč. hydor, kele prosutost, kila) med. vodena kila, nagomilanost vode u se-menjacima.

hidrocentrala (grč. hydor, lat. centralis središni) električna centrala sa pogo-nom na vodu.

hidrocefal (grč. hydor, kephale glava) v. hidrokefalos.

Hijade (grč. Hyades) pl. mit. nimfe, kćeri Atlasove, koje su toliko tugovale za svojim u lovu postradalim bratom Hijantom, da su ih bogovi, iz sažaljenja, pretvorili u grupu od sedam zvezda u glavi sazvežña „Bika".

hijazma (grč. chiasma) znak H (hi) u grčkom, u latinskom H, ukrštanje, ukrsnica; hijazma nervorum optikorum (nlat. chiasma

hijazmus 1008

nervorum opticorum) zool. ukrsnica očnih živaca.

hijazmus (grč. chiasmos) 1. označavanje znakom H (hi) ili krstom ( + ) da bi se upozorilo na patvorenost nekog mesta, ili sa S, da bi se obratila pažnja na njegovu lepotu; 2. gram. krstast položaj četiri rečenična dela, tako da odgovaraju jedan drugom prvi i četvrti, drugi i treći; 3. zool. izukrštenost vlakana, npr. živča-nih.

hijalit (grč. hyalos staklasto providan kamen, lithos kamen) stakleni opal, providna i kao staklo sjajna vrsta opala; sjajnocrna, staklaste i providna masa za izradu umetničkog posuña.

hijalitis (grč. hyalos) med. zapaljenje očnog staklastog tela.

hijalografija (grč. hyalos, grapho crtam, slikam) mozaik od ćilibara, providne smole i kristala; takoñe = hijalotipija.

hijaloidan (grč. hyaloeides) providan kao staklo, staklast.

hijaloidea (grč. hyalos staklo, eidos vid, oblik) zool. staklaste opna oka.

hijalotipija (grč. hyalos, typos otisak, slika) staklopis, štampanje na staklu; slikanje na staklu.

hijalurgija (grč. hyalos, ergon delo) proizvoñenje stakla, staklarstvo.

hijat (lat. hiatus) gram. zev, susret dva samoglasnika na kraju jedne i u početku nared-ne reči (ili sloga), obično se izbegava stapanjem oba samoglasnika ili elizijom prvog; šupljina, prekid veze.

hijatus (lat. hiatus) v. hijat. hijacint (grč. hyakinthos) 1. bog. zumbul; 2. u

starom veku: dragi kamen boje zumbula (verovatno naš safir); 3. danas: lisnati cirkon (dragi kamen).

hijena (grč. hyafna) zool. vrsta zveri, poznatih naročito po tome što se hrane strvi-nom; fig. zver-čovek.

hijerarh (grč. hieros svet, archo vladam, hierarches) pristalica vladavine svetaca, tj. sveštenstva; prvosveštenik, duhovni starešina (poglavar) u pravoslavno! crkvi, jerarh.

hijerarhija (grč. hierarchia) 1. vladavina svephtenstva; 2. stroga podela sveštenika po činovima; 3. podeljenost nekog društvenog reda po starešinstvu, npr. vojna, sveštenička, činovnička hijerarhija.

hijerati čan (grč. hieratikos) sveštenički; koji se tiče svetih obreda; hijeratično pismo vrsta kurzivnog pisma starih Egi-pćana kojim su se služili u rukopisima, poveljama pismima i dr. (za razliku od demotičnog pisma).

hijerentizam ret. figura u kojoj se ironija javlja pod vidom dobrog raspoloženja, npr.: „Blago tebi kad si lud!"

hijeroglifi (grč. hieros, glypho izdubem, režem) slikovno (u vidu figure) pismo

starih Egipćana; fig. teško razumljivo, nečitko pismo.

hijeroglifika (grč. hieros, glypho) poznavanje tajnog pisma; jezik u slikama. hijeroglifski (grč. hieros, glypho) slikovno

prikazan, slikovit; nejasan, nečitak. hijerograma (grč. hieros, gramma slovo, pismo) tajno svešteničke pismo. hijerogramatist (grč. hierogrammateus) poznavalac svešteničkog pisma (kod starih

Egipćana). hijerograf (grč. hieros, grapho pišem, opi-

sujem) opisivalac stvari koje se smatraju kao svete. hijerografija (grč. hieros,

grapho pišem, opisujem) 1. tajno pismo; 2. opisivanje i objašnjenje obreda, spisa itd. hi j ero d rama

(grč. hieros, drama radnja, čin, delo) drama sa predmetom uzetim iz Bi- blije. hijerokrat (grč. hieros, kratos vlada,

vlast) sveštenik-vladar. hijerokratija (grč. hieros,

kratos) vladavina sveštenstva. hijerologija (grč. hieros, logfa) 1.

opisivanje duhovnih stvari; 2. učenje o sveštenim radnjama i obredima. hijeromantija (grč.

hieros, mantefa predska- zivanje, proricanje) proricanje iz utrobe žrtvenih životinja. hijeroskopija (grč. hieros,

skopeo posmatram, gledam) v. hijeromantija. hijeroteka (grč.

hieros, theke pričuvište, kovčeg) 1. sanduče u kome se čuvaju stvari koje se smatraju kao svete (u katoličkoj crkvi); 2. takoñe: grob svetitelja. hijerotet

(grč. hieros, tithemi) ureñivač ili osnivač (tvorac) obreda. hijerotika (grč.

hieros) učenje o posveći- vanju.

hijerofant (grč. hierophantes) tumač i učitelj bogoslužbenih obreda kod starih Grka i Egipćana; naročito: prvosveštenik De- metrin i načelnik (rukovodilac) eleuzi- nijskih misterija. hijetografija (grč. hietos

kiša, grapho opisujem) „opisivanje kiše", spis o ki- šovitosti neke zemlje. hijetometar (grč.

hyetos, metron mera, meri- lo) kišomer; up. ombrometar i pluviome- tar. hijetometrija (grč. hyetos, metria

merenje) me,renje količine kgape koja padne pomoću hijetometra. hijetoskop (grč. hyetos, skopeo

posmatram, gledam) kišomer; up. ombrometar i plu- viometar. hikori (ind., eng. hickory) bog. vrsta

teškog i tvrdog severnoameričkog drveta iz roda oraha (Carya alba), naročito dobro za izradu skija.

hil (grč. chulos sok) fiziol. v. hilus. hila (arap., tur. hile) lukavstvo, prevara. hile (grč. hyle šuma; tvar, materija, lat.

silva niyMa, drvo) fol. tvar, materija, pra-

hilemorfizam 1009 himenoptera

tvar (naročito: tobožnji „kamen mudrosti"). hilemorfizam (grč. hyle tvar, materija, morphe

oblik) fil. učenje o spojenosti svih oblika (formi) sa nekom tvari (materijom).

hiletika (grč. hyle tvar, materija) fil. nauka o materiji, o supstanciji sveta.

hilzna (nem. Hiilse ljuska, čaura) 1. voj. čaura metka, metalna košuljice punjena eksplozivom pomoću koje se pale i izbacuju puščana i topovska zrna; 2. cevčica od cigarpapira koja se puni duvanom, tuljak za cigarete.

hilizam (grč. hyle tvar, materija) fil. pogled na svet koji smatra materiju (hyle) kao supstanciju sveta, ne odričući ipak postojanje „duha" (koji je odreñeno preina-čenje i komplikovana materije); supr. psi-hizam.

hilijada (grč. chilias gen. chiliados) zbirka, niz ili broj od tisuću, tisuću (hiljadu) godina.

hilijazam (grč. chilioi hiljadu) učenje gno-stičara i Sv. pisma (Mat. 26,29 i Otkrivenje 20,4 i d.) o nekom predstojećem carstvu da će Hristos lično sići s neba i vladati 1000 godina pre smaka sveta; fil. po Kantu: vera u napredovanje ljudi ka dalekom cilju moralnog savršenstva.

hilijarh (grč. chilioi, archo vladam, zapove-dam) u starih Grka i Makedonaca, zapovednik odreda od 1000 vojnika; kod Persija-naca naziv za visoku ličnost na dvoru.

hilijast (grč. chilioi) pristalica ili pobornik hilijazma, naroč. u I i P veku.

hiliogon (grč. chilioi, gonta ugao) hiljadou-gaonik.

hilifikacija (grč. chylos sok, lat. facere činiti, stvarati) v. hilopoezis.

hilobijci (grč. hyle šuma, W66 živim, hylobion) pl, ljudi koji žive po šumama, stanovnici šume.

hilogenija (grč. hyle tvar,' materija, genos poreklo) postanak i razvitak materije.

hilognozija (grč. tvar, materija, gnosis saznanje, poznavanje) učenje, nauka o materiji ili pratvari.

hilozis (grč. chylosis pretvaranje u sok) fiziol. v. hilopoezis.

hilozoizam (grč. hyle materija, zoe život) fil. pravac koji smatra da je sva materija živa i da ima duševne osobine, shvatanje ,,da materija nikada ne može postojati niti biti delatna bez duha kao ni duh bez materije" (Gete), i da „svaki atom poseduje izvesnu inherentnu količinu snage i da je, u tome smislu, oduhovljen" (Hekel).

hilozoist (grč. hyle materija, zoe život) pristalica hilozoizma.

hiloklepsis (grč. chylos sok, klepto skrivam) med. lagano gubljenje hilusa.

hilologija (grč. hyle materija, tvar, logia nauka) 1. nauka o materiji.

hilologija (grč. chylos sok, logia) 2. nauka o mlečnom, probavnom soku (hilusu).

hilonomičan (grč. hylonomos) koji u šumama pase; boravi ili živi.

hilopatizam (grč. hyle materija, pathos čuvstvo, osećanje) fil. učenje koje materiji kao takvoj pripisuje osećanja i strasti.

hiloplastika (grč. hyle materija, plastikos uobličavan, koji uobličava, obrazovan, koji obrazuje) 1. v. hilogenija.

hiloplastika (grč. cheilos, plastike) 2. v. heiloplastika.

hilopoezis (grč. chylos sok, poiesis pravljenje, stvaranje) fiziol. stvaranje hilusa u želucu.

hilopoetičan (grč. chylos sok, poietikos, tvoran) • sokotvoran, koji stvara ili daje hilus.

hilopsihizam (grč. hyle materija, psyche duša) v. hilozoizam.

hilorea (grč. chylos sok, rheo tečem, curim) med. bolesni izliv hilusa, mlečast proliv.

hiloteizam (grč. hyle materija, theos bog) učenje o božanstvenosti materije.

hiloteist (grč. hyle materija, theos bog) onaj koji materiju, tj. svet, smatra božanstvom.

hilotoraks (grč. chylos sok, thorax grudni koš) med. izliv mlečnog soka (hilusa) u grudni koš.

hilofagi (grč. hyle drvo, phagem jesti) dr-vojeci, drvožderi.

hiloforan (grč. chylos sok, phero, phor£6 nosim) Koji vodi mlečni sok (hilus).

hiloftarzis (grč. chylos sok, phtharsis uništenje) med. uništavanje mlečnog soka (hilusa).

hilurija (grč. chylos sok, uron mokraća) med. mokrenje mlečnim sokom (hilusom).

hilus (grč. chylos sok) fiziol. mlečni, hranljivi sok, beli sok koji se stvara od hrane putem drugog varenja i koji potom prelazi u krv.

him (grč. chymos tečnost, sok) fiziol. v. himus, himation (grč. himation) u staroj Grčkoj,

ogrtač. himen (grč. hymen opna) znat. devojački zali-

stak, devičnjak (polumesečast nabor slu-zokože na ulazu devojačke usmine, koji ga delimično zatvara).

Himen (grč. Hymen) 1. mit. bog braka i svadbe kod starih Grka, predstavljan kao mladić sa svadbenom buktinjom i vencem; 2. svad-bena pesma pri izvoñenju mlade iz kuće.

Himenej (grč. Hymenaios) mit. v. Himen. himenej (grč. hym^naios) svadbena pesma. himenitis (grč. hymen opna) med. zapaljenje

utrobne sluzokože (sluznice). himenografija (grč. hymen, graphia opis)

opisivanje kožice (opne). himenologija (grč. hymen, logia nauka) nauka o

opni. himenoptera (grč. hymen opna, pteron krilo) pl.

zool. opnokrilci.

64 Leksikon

himenopterologiJa 1010 hiperdrama

himenopterologiJa (grč. hymen, pteron, logia nauka) zool. nauka o opnokrilcima.

himenotomija (grč. hymen, tome sečenje) med. sečenje (ili: rasecanje) opne.

himera (grč. chimaira) 1. mit. legendarna, strašna neman kod starih Grka (spreda lav, u sredini koza, a pozadi zmaj); 2. fig. varka, samoobmana, uobraženje, sanjarija, neizvodljiva misao, šimera.

himeričan (grč. chimaira) neostvarljiv, nestvaran, neizvodljiv, uobražen.

himija (grč. chymeia) v. hemija. himifikacija (grč. chymos sok, lat. facere

učiniti, načiniti) fiziol. pretvaranje hrane u himus, prvo varenje hrane u želucu.

himna (grč. hymnos) 1. kod Grka: pesma pohvalnica, pohvalna pesma, slavopojka u čast bogova ili heroja, prvobitno epska, docnije više lirska; 2. rlg. pohvalna pesma u slavu božju, Hristovu ili svetačku; 3. službena državna pesma, koja se svira ili peva u svečanim prilikama.

himnarijum (nlat. hymnarium) knjiga katoličkih crkvenih himni.

himnist (grč. hymnos) pisac himni, pesnik himni, himnopevac.

himnograf (grč. hymnos) v. himnist. himnod (grč. hymnos) pevač himni; u

Rimskom carstvu postojali su kolegiji himno-da koji su pevanjem veličali careve.

himnologija (grč. hymnos, logia) učenje o crkvenim pesmama i pesnicima.

himozis (grč. chymos sok) v. himifikacija. himorea (grč. chymos, rheo tečem, curim) med.

isticanje kaše od hrane iz rana tankog creva. himus (grč. chymos) fiziol. pristupom žuči

izmenjena kaša svarene hrane, koja služi ishranjivanju.

hinduizam socijalno-religiozni sistem u Indiji; svi običaji, verski obredi i shvatanja, tradicije i mitologije koje su sank-cionisane svetim knjigama (Bede i dr.) i propisima brahmana.

hindustani glavni govorni jezik u severnoj Indiji i Pakistanu (dve književne vari-jante: hindi, sa mnogo sanskrtskih reči, danas službeni jezik u Indiji, i urdu sa persijskim i arapskim elementima); hin-dostani.

hintov (mañ. hinto) kočije, karuce. hipaktika (grč. hypaktikos pročistan, hypa-go čistim, prečistim) pl. med. sredstva za blago čišćenje (creva).

hipalgezija (grč. hypo pod, ispod, algos bol) med. umanjeno osećanje bola.

hinantropija (grč. hippos konj, anthropos čovek) med. ludilo u kome bolesnik uobrazi da je konj.

hipapopleksija (grč. hypo, apoplexia kap, kaplja) med. slab, mali udar kaplje.

hiparh (grč. hfpp-archos) zapovednik konjice.

hiparhija (grč. hipparchia) čin hiparha; odred grčke konjice od 512 vojnika.

hipate (grč. hypatos najviši, hypatos sc. chorde) muz. najviša ili, po današnjem kazivanju, najniže, najdublja žica staro-grčkog tonskog sistema.

hipaciditet (grč. hypo, nlat. aciditas kise-lost) med. nedostatak kiseline.

hiper- (grč. hyper) preko-, nad-, iznad (javlja se kao predmetak u složenicama i označava nešto prekomerno, povećano, suviše i sl.).

hiperalgezija (grč. hyper, algesis osećaj bola, osećanje bola) med. uvećana, pojačana osetljivost bola.

hiperastenija (grč. hyper, astheneia slabost) med. potpuna malaksalost i iznurenost.

hiperauksezis (grč. hyper, auxesis povećanje) med. bolesna uvećanost, npr. dužice oka.

hiperafija (grč. hyper, apto dodirnem, pipnem) med. bolesno uvećana sposobnost osećaja dodira preosetljivost pri pipanju.

hiperaciditet (grč. hyper, nlat. aciditas kiselost) med. suvišak kiseline, uvećana kiselost; supr. hipoaciditet.

hiperbaton (grč. hyperbaton od hyperbafno) premep!tanje reči iz njihovog prirodnog reda (kao gramatička figura).

hiperbola (grč. hyperbole) i. geom. kriva u ravni koja ima svojstvo da je za svaku njenu tačku razlika odstojanja od dve stalne tačke uvek ista (konstantna); up. elipsa, parabola; 2 ret. preterivanje, preterano uvećavanje onoga što treba kazati ili preterano umanjivanje onoga o čemu se govori, u nameri da se na to obrati što veća pažnja, npr.: „Ljuto cvili do neba se čuje", „Pravi se manji od makova zrna".

hiperbolisati (grč. hyperbole) ret. pretera-ti, preterivati (rečju, izrazom).

hiperboličan (grč. hyperbolikos) 1. geom. koji pripada hiperboli, koji se tiče hiperbo-le, oblika hiperbole; 2. ret. preteran (izrazom, rečima).

hiperboloid (grč. hyperbole, eidos oblik, vid) kom. kriva površina drugoga stepena sa jednim središtem i koju izvesne ravni seku po hiperbolama; telo ograničeno takvom površinom.

Hiperborejci (grč. hyper, boreiaios severni) u grčkoj mitologiji: narod koji u izobilju živi na krajnjem severu Evrope; fig. pe-snički naziv za Skandinavce.

hiperbulija (grč. hyper, btilomai hoću) prekomerno uvećana snaga volje.

hipergeuzija (grč. hyper, geusis ukus) med. prekomerna osetljivost ukusa.

hiperglikemija (grč. hyper, glykys sladak, haima krv) med. povećanje šećera u krvi.

hiperdaktilija (grč. hyper, daktylos prst) prekobrojnost prstiju (ruke ili noge).

hiperdrama (grč. hyper, drama radnja) drama nezgodna i teška za prikazivanje (zbog nedostatka sredstava za njeno izvoñenje).

hiperduliJa 1011 hiperhedonija

hiperdulija (grč. hyper, dulia ropstvo) preterano poštovanje, npr. Bogorodice.

hiperemija (grč. hyper, haima krv) med. pre-punjenost krvlju, presićenost krvnih sudova krvlju.

hiperepidoza (grč. hyper, epidosis rastenje) med. uvećanost nekog tkiva ili organa.

hipereretizija (grč. hyper, erethizo dražim, nadražujem) v. hiperestezija.

hiperestezija (grč. hyper, aisthesis osećaj, oset) med. preterana osetljivost i razdražljivost.

hiperit (grč.) dubinska eruptivna stena. hiperkatalekti čki (grč. hyper, katal^go navodim,

po redu kazujem) metr. naziv za stih koji je za jedan slog duži od potpunog.

hiperkatarza (grč. hyper, katharsis čišćenje) med. prekomerno čišćenje (creva).

hiperkriza (grč. hyper, krisis odluka, ishod) med. odviše žestok obrt u stanju neke oblasti.

hiperkritika (grč. hyper, kritike) preterano stroga kritika; strast za kuñenjem.

hiperkriti čar (grč. hyper, kritikos) preterano strog kritičar.

hiperkultura (grč. hyper, lat. cultura) pre-komerna obrazovanost (kultura).

hipermangan hen. kalijev permanganat (nlat. kalium hypermanganicum), tamnoljubiča-sti kristali zelenoplava metalna sjaja i opora ukusa; rastvoren u hladnoj vodi služi kao dezinfekciono sredstvo za ispiranje rana, čireva, protiv znojenja nogu i dr.

hipermastija (grč. hyper, mastos dojka, sisa) med. prekobrojnost bradavica (na dojci).

hipermetropija (grč. hyper, metron mera, ops gei. opos oko) med. uroñena dalekovidost (nedostatak kod koga su daljina jasnog vida i daljina bliske tačke veće nego kod normalnog oka).

hipermnezija (grč. hyper, mneme sećanje, pamćenje) neprirodna, povećana moć pamćenja.

hipernoja (grč. hyper, noos um, duh) med. svaka bolest sa uvećanom delatnošću duha.

hiperoksid (grč. hyper, oxys) v. superoksid. hiperoksidacija (grč. hyper, oxys) hem. preza-

sićenost kiseonikom. hiperol (grč.) farm. fabričko ime za prašak ili

tablete sa hidrogenovim oksidom, čiji rastvor služi za dezinfekciju i za ispiranje usta, grla i ušiju.

hiperoni (grč. hyper) fiz. vrsta elementar-nih nuklearnih čestica čija je masa veća od mase protona i neutrona.

hiperopsija (grč. hyper, brz gen. opos oko) v. hipermetropija.

hiperosmija (grč. hyper, osrae miris) med. bolesno uvećana sposobnost mirisanja.

hiperostoza (grč. hyper, osteon kost) med. prebujno rastenje pokosnice; takoñe: bolesno zadebljanje cele kosti.

hipsrpatija (grč. hyper, pathos čuvstvo, osećanje, strast; bolest) med. prekomerna osetljivost ili sklonost bolestima.

hiperplazija (grč. hyper, plasso uobličavam, obrazujem) biol. v. pod hipertrofija.

hiperpopulacija (grč. hyper, populacija) prenaseljenost.

hiperprodukcija (grč. hyper, lat. productio proizvodnja) proizvodnja nečega više nego što je potrebno, stanje kad se više proizvodi nego što se može potrošiti.

hipersarkoza (grč. hyper, safx gen. sarkos meso) med. prekomerno rastenje mesa, „divlje meso".

hipersenzibilnost (grč. hyp£r iznad, senzi-bilan) preosetljivost.

hiperskepticizam (grč. hyper, skepsis sumnja) preterana sklonost sumnjanju.

hipsrsomnija (grč. hyper, lat. somnus san) prevelika potreba za snom.

hinersonična brzina nadzvučna brzina kretanja tela pri kojoj se (u atmosferi) pojavljuje toplotni zid.

hiperstenija (grč. hyper, sthenos snaga, ja-čina) prevelika jakost tela; bolesno uvećana životna snaga.

hipertenzija (grč. hyper, lat. tendere, tensum napinjati, naprezati, nlat. tensio napinja-nje) med. povećanje krvnog pritiska; po-većan krvni pritisak.

hiperteriija (grč. hyper, thermos topao, vruć) med. povišenje temperature tela iznad normale, tj. iznad 37°S; povišena temperatura.

čipertimija (grč. hyper, thymos duša, srce, čuvstvo, strast) 1. med. duhovna bolest sa ludom hrabrošću; 2. preteran spolni nagon.

hipertireoza (grč. hyper, tireos štit) med. pojačane stvaranje hormona u štitastoj žlezdi; up. Bazedovljeva bolest.

hipertonija (grč. hyper, tonos zategnutost, napon) 1. prenapregnutost, prenapetost; 2. med. povećana napetost muskulature arte-rija; povećan krvni pritisak u oku (kod glaukoma).

hipertoničan (grč. hyper, tonos) koji ima ili koji izaziva veću napetost, viši pritisak.

hipertrinoza (grč. hyper, trix gen. trichos vlas, dlaka) preterana dlakavost (kosma-tost).

hipertrofija (grč. hyper, trophe hrana, ishrana) prehranjenost; biol. preterano uvećavanje jednog organa rastenjem njegovih normalnih sastojaka ili njihovim umnožavanjem (hiperplazija); takoñe: prekomerna uvećanost celog organizma.

hiperfizi čki (grč. hyper, physikos) natčul-ni, natprirodni.

hiperflegmatičan (grč. hyper, phlegmatikos sluzav) odviše trom, previše spor.

hiperhedonija (grč. hyp£r, hedone zadovoljstvo) med. preterana uvećanost pohotljivo-sti.

64*

hiperhidroza 1012 hipokofoza

hiperhidroza (grč. hyper, hidros znoj) med. prekomerno znojenje.

hipestezija (grč. ćurb pod, ispod, aisthesis osećaj) psih. nedovoljna, oslabljena osetljivost.

hipi (eng. hip potištenost, čemer, turob-nost) društvena i kulturna grupa u SAD i zap. Evropi, čiji članovi, društveno nea-daptirane jedinke, u znak nepristajanja na društvenu situaciju visoko razvijenih zemalja, vode i sebe i društvo u propast podavanjem uživanju droga i kršenjem moralnih normi.

hipijade (grč. hippos konj) um. kipovi žena--konjanika, npr. amazonki.

hipijatar (grč. hippos konj, iatros lekar) lekar specijalist za konjske bolesti.

hipijatrika (grč. hyppos, iatreia lečenje) nauka ili veština lečenja konja.

hipnobat (grč. hypnos san, baino idem, gredem) mesečar.

hipnoza (grč. hypnos san) 1. psih. uspavlji-vanje, veštački stvoreno snu slično stanje svesti u kome je svojevoljna delatnost mišljenja i htenja, usled izvesnog ograničavanja svesti, smanjena ili posve isključena, tako da je osoba dovedena u takvo stanje naročito podesan predmet za sugestije; 2. fiziol. isključivanje izvesnih ganglijskih ćelija kore velikog mozga koje, u budnom stanju, izazivaju svesne i voljne radnje.

hipnolepsija (grč. hypnos, lepsis obuzimanje, napad) med. bolesna želja za spavanjem, stalna dremljivost.

hipnologija (grč. hypnos, logm nauka) nauka o snu.

hipnopatija (grč. hypnos, pathos bolest) med. bolest spavanja.

hipnotizam (grč. hypnos) nauka o promenama u delatnosti mozga i živaca koje u čovečjem telu izazivaju sredstva za uspavlji-vanje hipnozom; bezvoljno i besvesno stanje jedne hipnotizirane osobe.

hipnotizer (grč. hypnos) onaj koji druge dovodi u stanje hipnoze.

hipnotizirati v. hipnotisati. hipnotikum (grč. hypnos san) med. sredstvo,

napitak za uspavljivanje. hipnotisati (grč. hypnos san) 1. uspavati,

uspavljivati; 2. psih. upotrebom spolja -šnjih sredstava dovesti nekog u stanje dubokog sna, koje ide do potpunog isklju-čenja delatnosti svesti, a koje je praćeno čudnim obmanama i automatskim kretanjima; 3. fig. nekim potpuno svladati, opči-niti koga.

hipnotici (grč. hypnotikos) sredstva za uspavljivanje.

hipnotičan (grč. hypnotikos) koji uspavljuje, koji lišava dejstva svesti.

hipnofobija (grč. hypnos san, phobos strah) trzanje od straha u snu.

hilo- (grč. hypo) 1. predmetak u složenica-ma sa značenjem: pod, ispod.

hilo- (grč. hlppos) 2. predmetak u složeni-cama sa značenjem: konj, konjski.

hipoaciditet (grč. hypo, lat. aciditas) ned. nedovoljna količina sone kiseline u želucu; supr. hiperaciditet.

hipobaza (grč. hypo, basis osnova) podloga, osnova, postolje.

hipobijazam (grč. hypo, biazo svodim) mat. svoñenje jedne jednačine na niži stepen.

hipoblast (grč. hypo, blastos klica) zool. unutrašnji list u zametku (embriju).

hipoblefaron (grč. hypo, blepharon očni kapak) med. 1. otečenost ispod očnih kapaka; 2. veštačko oko.

hipovitaminoza v. avitaminoza. hipogastrijum (grč. hypo, gaster trbuh) anat. donji

deo trbuha (od pupka do preponske spone). hipogej (grč. hypo, ge zemlja) podzemni

prostor; podrum; grob, grobnica, = katakomba. hipoginičan (grč. hypo, gyne žena) „koji je ispod

ženskog organa"; bog. naziv za cvet kod koga su prašnične niti, venčić i čašica dublje od plodište.

hipoglikemija (grč. hypo, glykys sladak, hai-ma krv) med. nedostatak šećera u krvi.

hipoglosis (grč. purb, glossa jezik) med. čir pod jezikom.

hipoglosus (grč. hypo, glossa jezik, pl. nervus hypoglossus) anat. živac koji pokreće jezik (dvanaesti lubanjski živčani par).

kilogram (grč. hypo, gramma pismo, pisano) potpis (naročito pri dnu stubova).

Hipogrif (grč. hippos konj, gryps ptica grif) krilati konj, koga je izmislio talijanski pesnik Bojardo; takoñe = Pegaz.

hipodam (grč. hippodamos koji ukroćuje konje) ukrotilac konja.

hipodermatičan (grč. hypo, derma koža) koji se nalazi ispod kože, potkožni.

hipodrom (grč. hippodromos) 1. mesto za održavanje konjskih trka, trkalište.

hipodrom (grč. hyppo-dromos utočište) 2. pokriveno mesto za šetanje, pokriveno šetalište.

hipokampi (grč. hyppo-kampe) pl. mit. morska čudovišta s konjskim telom, na kojima morski bogovi jašu (čest motiv na starim sarkofazima).

hipokarpi čan (grč. hypo, karp6s plod) bog. koji se nalazi ispod plodište.

hipokaust (grč. hypo, kaustos zapaljen) antički ureñaj za zagrevanje prostorija toplim vazduhom.

hipokineza (grč. hypo, kineo krećem) med. umanjena sposobnost kretanja.

hipokorizam (grč. hypokorismbs laskavo kazivanje, laskav naziv) laskava reč; ublažujući izraz =eufemizam.

hipokoristik (grč. hypokoristikon) 1. ime odmila, ime iz milošte, npr. ðokica mesto ðorñe; 2. takoñe: deminutiv.

hipokofoza (grč. hypokophos nagluv) med. nagluhost.

hipokrati čari 1013 hipotetičan

hipokrati čari lekari-pristalice načina lečenja najčuvenijeg lekara st. veka Hipo-krata (460-377. pre n. e.), koji se poglavito sastoji u čekanju da sama priroda pomogne izlečenju (načelo: medicus curat, natura sanat lekar se stara, priroda leči).

hipokrizija (grč. hipokrisis) pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo.

hipokrit (grč. hypokrites) licemer, pretvaralo. hipolog (grč. hippos konj, logos) poznavalac

konja. hipologija (grč. hippos, logfa) konjarstvo,

nauka o konjima. hipomanija (grč. hippomanla ludo voljenje

konja) preterana ljubav prema konjima. hgagomantija (grč. hippos konj, manteia pred-

skazivanje) proricanje po rzanju konja. hipomahija (grč. hippomachia) konjička

bitka. hipomnezija (grč. hypo pod, ispod, mnesis

sećanje) med. zaboravnost, slabo pamćenje. hipomnema (grč. hypomnema) sećanje;

dodatak, dometak (pismu, spisu); spomenica, letopis; takoñe: protokol.

hipomnematograf (grč. hypomnematogra-phos) pisac spomenice, letopisac, onaj koji piše u spomenicu; takoñe: protoko-list.

hipomorija (grč. hypomoros sulud, luckast) psih. suludost, luckastost.

Hiponaktov stih četr. stih nazvan po svom pronalazaču, grčkom pesniku Hiponaktu (Šrropah, oko 550. god. pre n. e.); v. holijamb.

hipopatologija (grč. hippos konj, pathos bolest, logia nauka) nauka o bolestima konja.

hipopion (grč. hypo pod, ispod, ops ki. opos oko, ruop gnoj) med. podilaženje krvi i gnoja pod oko.

hipoplazija (grč. hypo, plasso obrazujem, tvorim) med. zakržljalost, nepotpuna ra-zvijenost nekog organa usled smenjivanja broja i veličine ćelija u njemu.

hipoileksija (grč. hypo, plexis udarac, udar) med. lak udar kaplje.

hipopotam (grč. hippos konj, potamos reka) zool. vodeni ili nilski konj (u rekama Afrike).

hiposkop (grč. hypo, skopeo posmatram, gledam) voj. vrsta durbina sa dva dugačka kraka (služi za osmatranje neprijatelja iz prikriveno! položaja, rova i sl.).

hipospadija (grč. hypo, spao vučem, trgnem) med. uroñena nakaznost kod koje muška mokraćna cev ima otvor već pri dnu ili u sredini donje strane uda; supr. epispadija.

hipospazma (grč. hypo, spasmos grč.) med. slab grč, naročito očnih kapaka.

hipostaza (grč. hypostasis podmetanje, stavljanje pod; stavljenost pod; podloga; talog; tvar, supstancija, materija; postojanje, stvarnost) 1. podloga, osnova; 2. biće, supstancija; 3. hen. mokraćni talog; 4. med. zastajanje krvi; 5. fil. opredmetlja-

vanje, popredmetljavanje, opredmetljenje, popredmetljenje nekog svojstva, nekog pojma, uopšte nečeg apstraktnog.

hipostazirati (grč. hypostasis) opredmetiti, opredmetljivati, popredmetiti, popredme-tljivati, učiniti nešto predmetom ili supstancijom, materijom, stvarnim, rzna-ku nekog predmeta posmatrati kao zaseban predmet, nešto zamišljeno pretpostavljati kao da stvarno postoji.

hipostatičan (grč. hypostatikos koji se stavlja pod, postojan) bitan, predmetan (sup-stancionalan), samostalan; up. hipostaza.

hipostenija (grč. hypo, sthenos snaga, jačina) med. malaksavanje, slabljenje, gubljenje snage.

hipostilon (grč. hypo, stylos stub, hyposty-lon) apx. pokriven hodnik sa stubovima.

hipostrofa (grč. hypostrophe okretanje; vraćanje, povratak) med. 1. okrenutost (ma-terice); 2. povratak bolesti.

hiposfagma (grč. hyposphagma mesto naselo krvlju) med. podilaženje ili izliv krvi, naročito u oko.

hipotaksa (grč. hypotaxis) podreñivanje, po-dreñenost; sulr. parataksa.

hipotakti čan (grč. hypotaktikos) koji podreñuje, podredni, koji se tiče hipotakse; naredni, sledeći.

hipotalamus (grč. hypo, thalamos) anat. deo mozga u kojem su centri vegetativnog živ-čanog sistema.

hipoteza (grč. hypothesis) pretpostavka, pretpostavljanje; naučio: pretpostavka koja treba da dopuni oskudno empirijsko saznanje; prethodno uzimanje neizvesnog i još nedokazanog, ali i nepobijenog, opšteg pravila radi objašnjenja jedne činjenice ili više č injenica; eks hipo-tezi (lat. eh hypothesi) na osnovu pretpostavke, prema pretpostavci; in hipotezi (lat. in hypotesi) u primeni na dati slučaj.

hipoteke (grč. hypotheke zaloga) nepokretna zaloga, zajam dat uz pribelešku na imanje, pravo poverioca na nepokretno imanje koje mu je dužnik ustupio kao zalogu.

hipotekar (lat. hipotecarius) davalac zajma na hipoteku.

hipotekarni (grč. hypotheke zaloga) koji se tiče hipoteke; hipotekarna danka banka koja daje zajmove na nepokretna imanja; hipotekarni kredit zajam dobiven na zalogu nepokretnog imanja; hipotekarni poslovi davanje zajmova na podlogu nepokretnih imanja.

hipotenzija (grč. hypo ispod, lat. tensio napon) med. umanjen (slab) napon, pritisak.

hipotenuza (grč. e hypotemusa) geom. strana u pravouglom trouglu koja leži nasuprot pravog ugla.

hipotermija (grč. hypo, thermos topao) med. temperatura tela ispod normalne temperature.

hipotetičan (grč. hypothetikos) koji se osni-va na hipotezi, pretpostavljen, uslovan,

hipotetički 1014 hiro-

nedokazan, sumnjiv; pogodbeni; hipotetič-na rečenica gram. pogodbena rečenica; log. hipotetičan sud sud sastavljen od dva prosta suda, od kojih je prvi razlog, po-godba, a drugi izlazi iz njega kao posledica, tj. predikat R pripada subjektu S samo pod pretpostavkom da predikat R pripada subjektu Q, npr.: Ako Sunce sija, trava raste; hipotetičan silogizam silogizam čije premise sadrže i hipotetične sudove (čist hipotetičan silogizam ako su obe premise hipotetični sudovi, onda je i zaključak hipotetičan; mešani hipotetičan silogizam ako je jedna premisa katego-ričan sud, onda je i zaključak katego-ričan).

hipotetički (grč. hypothetikos) v. hipotetičan; hipotetički imperativ fil. v. pod imperativ.

hipotipoza (grč. hypo-typosis) ret. neposredno, očevidno predstavljanje i prikazi-vanje; kratak nacrt.

hipotireoza (grč. hipo, lat. thyreoidea) med. umanjena funkcija štitaste žlezde.

hipotireoidizam (grč. hypo, thyreos štit, eidos oblik) med. smanjena delatnost štit-ne žlezde.

hipotonija (grč. hypo, teino napinjem) med. smanjena napetost tkiva.

hipotropijazam (grč. hypotropiasmos) med. povratak bolesti.

hipotropi čan (grč. hypotropicos) koji se rado ili lako vraća.

hipotrof (grč. hypotrophos koji hrani konje) odgajivač konja.

hipotrofija (grč. hippotrophfa hranjenje konja) odgajivanje konja, konjarstvo.

hipofagija (grč. hlppos konj, phagein jesti) jedenje konjskog mesa.

hipofiza (grč. hypophysis porast, prira-p!taj, od hypophyomai rasti posle, prira-sti) aiat. moždani privesak (mala žlezda u mozgu sa isključivo unutrašnjim lučenjem).

hipofili čan (grč. hypo, phyllon list) bog. koji raste ispod lista.

hipofilokarpi čan (grč. hypo, phyllon, kar-pos plod) bog. kome raste plod ispod lista.

hipoflegmazija (grč. hypo, phlegmasia) med. malo zapaljenje.

hipofora (grč. hypophora snošenje, odvo-ñenje dole) 1. med. čir sa fistulom; 2. ret. napomena, primedba.

hipoftalmija (grč. hypo, ophthalmos oko) v. hipopion.

hipoholija (grč. hypo, chole žuč) med. smanjene lučenje žuči.

hipohondrialgija (grč. hypo, chondros, rska-vica na donjem delu grudve kosti, algos bol) med. hipohondričan bol.

hipohondrija (grč. hypochondrios koji se nalazi ispod trudne rskavice, ispod lažice, hypo ispod, chondros rskavica na donjem kraju grudnjače ili trudne kosti — misli lo se da je donji trbuh sedište

hipohondrije) sumornost, seta, čamotinja (kao posledica živčane bolesti koja se sastoji u stalnoj zabrinutosti za stanje zdravlja svog tela ili duha); stalna, preterana i bezrazložna zabrinutost za svoje zdravlje, praćena strahom od bolesti koje stvarno ne postoje; fig. nastranost; up. heautontimorumenija.

hipohondrij(um) (grč. hypo ispod, chondros) aiat. deo tela ispod rebara, gde su jetra, želudac i slezina.

hipohondrist (grč.) bolesnik od hipohondrije, sumoran, setan čovek; nastran čovek, samomučitelj; uobraženi bolesnik.

hipohondričan (grč.) sumoran, setan, samo-mučiteljski; nastran.

hipocentar (grč. ćuro, lat. centrum središte) geol. tačka u dubini Zemljine kore iz koje polaze zemljotresi i iz koje se šire ka površini i dubini Zemlje.

hipocikloida (grč. hypo, kyklos krug, efdos vid, oblik) mat. kriva koju opisuje tačka na obimu kruga koji se kotrlja s unutrašnje strane na drugom krugu; up. epici-kloida.

hipso- (grč. hypsos) predmetak u složenica-ma sa značenjem: visok; uzvišen.

hiisograf (grč. hypsos, grapho pišem) ak. aparat koji beleži jačine vazdušne struje pri govoru.

hipsologija (grč. hypsos uzvišenost, logfa nauka) učenje, nauka o uzvišenom.

hipsometar (grč. hypsos visina, metron mera, merile) visinomer, aneroid za barome-tarska merenja visina.

hipsometrija (grč. hypsos visina, metria merenje) merenje visina.

hipsotermometar (grč. hypsos, thermos topao, metron mera, merile) fiz. v. termobarome-tar.

hipsofobija (grč. hypsos, phobeomai bojim se) med. strah od visine.

hipurgija (grč. hypurgfa usluga, pomoć) nu-diljstvo, bolničarstvo, negovanje i staranje oko bolesnika kao terapeutska disciplina.

hipus (grč. hippos) med. grč dužice oka sa brzim i naizmeničnim sužavanjem i pro-P1irivanjem zenice.

hir (pere., tur. hire) samovolja, ćudljivost, jogunstvo, obest.

hiragana (jap.) japanske slogovno pismo. hiragon (grč. cheir ruka, ago vodim) rukovo-ña, naprava pomoću koje slepi pišu.

hiragra (grč. cheir, agra plen) med. kostobolja ruke.

hirizis (grč. cheirizo vidarski postupak) med. lečenje rukom; naročito: v. pod magne-tizirati 2.

hirizmus (grč. cheirismos vidarsko postupanje, lečenje) med. v. hirizis.

hirkaj-šerif (arap.) ogrtač Prorokov, veoma poštovana muhamedanska svetinja.

hiro- (grč. cheir gei. cheiros) predmetak u složenicama sa značenjem: ruka.

hirogramatist 1015 histeroparaliza

hirogramatist (grč. cheir gen. cheiros, gramma crta, pismo) v. grafolog. hirogramatomantija

(grč. cheir, gramma, mantefa gatanje, proricanje) v. grafolo- gija.

hirograf (grč. cheir, grapho pišem) rukopis; ono što je napisano rukom, prizna- nica. hirolog (grč. cheir, logos govor) onaj

koji govori prstima; takoñe = hiromant.

hirologija (grč. cheir, lego govorim) 1. govor, sporazumevanje prstima (kod gluvonemih); 2. v. hiromantija. hiromant (grč. chefr

gen. cheiros, mantis prorok) gatar u dlan. hiromantija (grč. cheir,

mantefa predskazi- vanje, proricanje) gatanje u dlan, čitanje sudbine po crtama na dlanu. hironijum med.

opasan i teško izlečiv čir (koji bi, tobože, mogao da izleči samo čuveni vidar Hiron). hironomija (grč.

cheironomia kretanje ruku po izvesnim pravilima) nauka o retor- skom kretanju rukama, o besedničkoj gesti- kulaciji (deo mimike). hiropedija (grč.

cheir, paideuo odgajujem, vaspitavam) vežbanje radi sticanja spret- nosti u rukama. hiroplast (grč. cheir,

plasso uobličavam, obrazujem) „rukotvorac", instrument pomoću koga se ruke (prsti) drže u pravilnom položaju pri sviranju na klaviru. hiroplastika (grč. cheir, plastike veština

uobličavanja) „rukotvorstvo", izrañivanje kipova od mekanih materija (voska, gline i dr.). hiroptera (grč. cheir, pteron krilo) pl.

zool. ljiljci. hiroreuma (grč. cheir, rheuma) med.

reumati- čan otok ruke. hirotezija (grč. chelr, thesis

metanje) med. lečenje stavljanjem ruku na obolelo mesto.

hiroteka (grč. chelr, theke pričuvište, kovčeg) hir. rukavičast zavoj (koji obvija celu ruku). hirotonija (grč. cheirotonla

ispružanje ruke) posvećenje, rukopoloženje (za pravo- slavnog sveštenika ili episkopa). hirotonisati

(grč. cheirotoneo ispružim ruku) rukopoložiti, posvetiti za pravo- slavnog sveštenika i episkopa. hirurg (grč.

cheirurgis, cheir ruka, ergon delo) med. lekar koji se bavi hirurgijom, vidar, operater. hirurgija (grč. cheimrgla) med.

lečenje koje se vrši rukama, tj. operativnim putem. hirurški

(grč. cheirurgikos) hirurgijski, koji se tiče hirurgije, vidarski. hircizam

(lat. hircus jarac) miris sličan jarećem, prčevina. hisar (arap.) zamak, tvrñava, grad. hisarnik (arap.-tur.) gradić. hispanizam (lat. Hispania Španija) osobenost španskog jezika i govora. Hispanija (lat. Hispania) Španija.

histera (grč. hystera) med. materica; posteljina, plodnica.

histeralgija (grč. hystera materica, algos bol) med. bol u materici.

histerezija (grč. chystereo docnim, kasnim, zadocnjavam, zakašnjavanje) fkz. elastične histerezija pojava da se elastične tela po prestanku delovanje sile koja je izmenila njihov oblik ne vraćaju odmah, nego tek posle nekog vremena u prvobitno stanje; magnetna histerezija pojava da magneti-zam jednog železnog tela ne zavisi samo od trenutne magnetne sile, nego i od magnetne sile koja je pre toga na njega delovala, tako da je ono zadržalo nešto preñašnjeg magnetizma.

histerektomija (grč. hystera materica, ekto-me isecanje) hir. operativno vañenje mate-rice.

histerergija (grč. hysteros potonji, ergon delo) med. naknadno delovanje lekova.

histerija (grč. hystera materica) med. odomaćen naziv za grupu duševnih poremećaja koji su ponekad praćeni telesnim pore-mećajima; u starom veku smatralo se da potiče od poremećaja u oblasti spolnog ponašanja; karakteriše je velika nesta-bilnost i neki oblici razdvojenosti ličnosti usled potiskivanja iz svesti jako željenih ali zabranjenih prohteva.

histerik (grč. hystera) koji je podložan histeriji, histeričan čovek.

histeritis (grč. hystera) med. zapaljenje mate-rice. histeričan (grč. hystera) bolestan od histerije,

materničav. histerolitijaza (grč. hystera, lithfasis kamen u

mehuru, bolovi od kamena) med. stvaranje kamena u materici.

histerologija (grč. hysteros potonji, lego govorim) poet. figura koja se sastoji u tome da se ono što dolazi docnije kazuje ranije, zato što je važnije od ranijeg, npr.: Dobro gleda i puškom i okom.

histeroloksija (grč. hystera materica, loxos kos) med. iskrivljenost, iskošenost mate-rice.

histeromanija (grč. hystera, manla ludilo, pomama) med. v. nimfomanija, nsenska poho-tljivost na muškarce; histerično ludilo.

histerov (grč. hysteron) „nešto što dolazi posle"; med. posteljice, plodnica.

histeron-proteron (grč. hysteron-proteron „kasnije-ranije") 1. ret. figura koja se sastoji u obrnutosti prirodnog reda dvaju rečeničnih delova, npr.: „Obojica, pošto ih je odgajila i rodila božanska mati" (Homer); 2. log. pogreška u dokazivanju koja nastaje kad se jedan stav izvodi iz drugog, koji bi tek pomoću prvog trebalo dokazati.

histeroparaliza (grč. hystera materica, ra-ralysis uzetost) med. uzetost materice.

histeroparatomija 1016 hlorisati

histsroparatomija (grč. hystera materica, paratemno uzduž odsečem) hir. vañenje ma-terice kroz trbuh.

histeropatija (grč. hystera, pathos bolest) med. bolest materice, bolovi materice; takoñe = histerija.

histeroptoza (grč. hystera, ptosis pad, spa-dnutost) med. spadnutost, ispadnutoet materice.

histeroskopija (grč. hystera, skopeo posmatram, gledam) med. ispitivanje materice pomoću materičnog ogledala (lat. specu-lum uteri).

histerotomija (grč. hystera, tome sečenje, rezanje) hir. prorezivanje donjeg trbuha i materice.

histerotomotokija (grč. hystera materica, tome sečenje, rezanje, tokos poroñaj) hir. porañanje putem rasecanja donjeg trbuha i materice.

histerofor (grč. hystera, phero, phoreo nosim) med. materična nosiljka (koja spadnu-tu matericu drži u pravilnom položaju).

histidin hen. aminokiselina CeH9O2N3, va-žan sastojak mnogih belančevina.

histiologija (grč. histion tkivo, logfa nauka) v. histologija.

histo- (grč. histos) predmetak u složenicama sa značenjem: tkivo, tkivni, tkiva (tel.).

histogeneza (grč. histos, genesis postanak) v. histogenija.

histogenija (grč. histos, genos rañanje, postanak) proces pravilnog razvijanja tkiva u organskim (životinjskim i biljnim) telima.

histografija (grč. histos, grapho opisujem) opisivanje tkiva organskih tela.

histoliza (grč. histbs, lysis razlaganje, raz-lučivanje) med. gnojavo razlaganje i raspadanje tkiva.

histologija (grč. histos, logia nauka) nauka o ćelijama čovečjeg, životinjskog i biljnog tela koje su spojene u tkiva.

histonomija (grč. histos, nomos zakon) nauka o uzrocima i zakonima razvitka i održa-vanja tkiva.

historija v. istorija. histotomija (grč. histos tkivo, tome sečenje) aiat.

rasecanje organskih tkiva. histrion (lat. histrio gei. histrionis) u starom

Rimu, naziv za glumca i plesača u panto-mimi.

histricizam (grč. hystrix gei. hystrichos čekinja) med. V. IHTIOZa.

hit (eng. heat) 1. sl. pojedinačna trka; pred-trka, predtakmičenje.

hit (eng. hit pogodak, udarac; uspeh) 2. mu-zičko ili književno delo, kao i modna kreacija koji su postigli velik i brz uspeh i popularnost; up. šlager.

hitana (šp. gitana ciganka) kor. ciganski ples. hitin (grč. chiton odeća, haljina, oklop) zool.

osobena tvar koja daje čvrstoću raznim kožnim i ljušturastim kutikularnim

tvorevinama crva, zglavkara i drugih životinja.

hitlerizam političko-socijalna ideologija i režim koji je bio nametnuo nemačkom narodu Adolf Hitler, imperijalistički zavojevač Evrope i izazivač drugog svetskog rata (1939—1945); up. nacional-soci-jalizam.

hiton (grč. hiton) kod starih Grka: kratka bela, vunena ili lanena haljina bez rukava koja se nosila, slično našoj košulji, do golog tela i pasala pojasom; haljina, omotač.

Hitopadeza (ind. hita, upadesa) „korisna pouka", zbirka poučnih priča za omladinu koju su, oko 500. god. n. e., sastavili, po zapovesti kralja Sudarzane, mudraci, naučnici i pesnici iz indijskih reli-gioznih i filozofskih spisa.

hit parada (eng. hit, fr. parade) lista najpo-pularnijih melodija.

hifa (grč. hyphe tkanje, tkivo) bog. dugačka, bezbojna ćelija u gljiva.

hifen (grč. e, hyphen, hyph-, en) gram. 1. crtica, vezica (-); 2. spajanje dveju reči u složenicu.

hidža (arap.) vrsta satiričnih i prigodnih pesama u arapskoj književnosti.

hlamida (grč. chlamys gei. chlamydos) staro-grčki vojnički kratki ogrtač.

hlijazia (grč. chlfasma) med. topao oblog. hloazma (grč. chloazein izgledati zelenožut kao

mlade klice) med. pega boje jetre, naročito kod trudnih žena.

hlor (grč. chloros otvorenozelen, zelenožut) hem. elemenat, žućkastozelen zagušljiv gas, atomska masa 35,453, redni broj 17, znak S1; upotrebljava se za beljenje lana, pamuka, kao i krpa u fabrikaciji hartije, kao razorno sredstvo i sredstvo za dezin-fekciju.

hloral (grč. chlor6s) hem. bezbojna i oštra mirisa tečnost, SS13SNO; služi za dobi-vanje posve čistog hloroforma i kao sredstvo za uspavljivanje i umirenje.

hloralizam (grč. chloros) med. trovanje hlora-lom.

hloramini (grč. chlor6s, amini, v.) hem. or-ganska jedinjenja koja služe za dekonta-minaciju bojnih otrova.

hlorat (grč. chloros) hem. so hlorne kiseline. hloracidum (grč. ch!6r6s, lat. acidum kiselina)

hem. antiseptični preparat, deluje jače od svih ranijih, a nema nikakvog škodljivog dejstva na tkiva.

hloremija (grč. chlor6s, haima krv) med. bledilo, bledokrvnost.

hloreterid (grč. chloros, aither) narkotično sredstvo = hloroform.

hlorid (grč. chlords) hem. so ili ester hlrro-vodonične kiseline; jedinjenje hlora sa nekim drugim elementom ili radikalom.

hlorisati (grč. chloros) dezinfikovati vodu hlornim krečom, asavelovom vodom ili hlorom.

hlornatrij(um) 1017 holecistografija

hlornatrij(um) (grč. chloros, nlat. natrium) hem. kuhinjske so, NaCl.

hlorni kre č žućkast prah, SaOS12; služi za beljenje lana, pamuka, konoplje, hartije i dr.

hlorovodonična kiselina hem. jedinjenje hlo-ra i vodonika, NS1, hlorovodonik, upotrebljava se mnogo u hemijsko] industriji.

hloroza (grč. chlor6s otvorenozelen, zeleno-žut) 1. med. bledilo, bleda boja lica usled izostale menstruacije, tzv. bela groznica; 2. bat. bolest biljaka pri kojoj lišće gubi zelenilo (hlorofil) i postaje žuto (hlorotkčno).

hlorom (grč. chloros) med. opasan zelenkasta izraštaj, spada u sarkome.

hlorometar (grč. chloros, metron mera, meri-lo) instrumenat za merenje količine hlo-ra u hlornom kreču, hlornoj vodi i drugim hlornim jedinjenjima.

hlorometrija (grč. chloros, metria merenje) merenje količine hlora pomoću hlorome-tra.

hloroplasti (grč. chloros, plasso gradim, tvorim) bot. loptasta ili elipsoidna tela u površinskim ćelijama biljaka koja biljkama daju zelenu boju.

hlorofil (grč. chlor6s, phyllon list) bot. biljno zelenilo, veoma složene organsko jedinjenje belančevinaste prirode u svima zelenim delovima biljaka, naročito u listu; postaje samo uticajem sunčane svetlosti; hlorofilna asimilacija proces stvaranja organskih materija iz neorgan-skih, poglavito iz vode i ugljene kiseline.

hloroform (fr. chloroforme, grč. chlor6s, lat. formica mrav) hem. bezbojna tečnost eterskog mirisa i slatkog ukusa, SNS13; upotrebljava se u hirurgiji kao narkotič-no sredstvo; formilhlorid.

hloroformisati med. opiti (ili: uspavati) hloroformom.

hlorpikrin (grč. chloros otvorenozelen, ze-lenožut, pikros ljut, oštar) bojni otrov iz klase suzavaca.

hlorcijai (grč. chlor6s, cyaneos) jedan od naj jačih kratkotrajnih bojnih otrova.

hoanoragija (grč. choanos levak, regnymi kidam) med. krvarenje iz nosa.

hobi (eng. hobby) omiljeno zanimanje, omilje-ni posao, najmilija razonoda, strast, pasija.

hobizam fil. učenje engleskog filozofa To-masa Hobza (Thomas Hobbes, 1588—1679); up. belum omnijum kontra omnes i homo homini lupus.

hobl (nem. Hobel) strug, strugača, blanja, rende.

hoblovati (nem. hobeln) strugati (hoblom), blanjati, rendisati.

hoverkraft (eng. hover lebdeti, craft letelica) naziv za vozilo koje se kreće iznad zemlje ili vode na „vazdušnom jastuku"

koji proizvodi naročiti motor u sredini karoserije; up. hidrogliser.

hodegetika (grč. hodegetikos putokazni, koji ume da pokaže put) 1. uputstvo za metodič-no izučavanje neke nauke; 2. deo pedagogije koji govori o važnosti discipline pri vaspitanju.

hodometar (grč. hodos put, metron mera, merile) putomer (aparat za merenje pre-valjenog puta).

hodoplanija (grč. hodos, planao bludim, zastranim) skretanje, odstupanje sa pravilnog puta.

hozn-tregeri (nem. Hosen-trager) pl, narame-nici za pridržavanje pantalona.

hojst (eng. hoist) sprava za dizanje, dizalica za ljude i stvari da bi se izbegle stepenice (u hotelima itd.).

hokej (eng. hockey) sp. igra loptom ili plo-čicom (v. pak 3) i krivim palicama (na travi ili ledu).

hokuspokus (nem. Hokuspokus, eng. hocospo-cos) reč koju mañioničari izgovaraju pri izvoñenju svojih veština; fig. opsena, varka.

hol (eng. hall, nem. Halle) apx. predvorje, prostran trem.

holagoga (grč. chole žuč, ago teram, izazi-vam) pl. med. sredstva koja pomažu lučenje žuči.

holazma (grč. cholasma) med. uzetost. hold (mañ. hold) mera za površinu u

Mañarskoj, = 0,57 hektara. hole- (grč. chole) predmetak u složenicama sa

značenjem: žuč, žučni. holedohus (grč. choledochos, chole žuč, decho-

mai primam) znat. žučni odvodnik. holein (grč. chole) hem. materija od koje se

sastoji žuč, CSH15NO2. holelit (grč. chole, Ifthos kamen) med. žučni

kamen. holelitijazis (grč. chole, lithos) med. stvaranje

žučnog kamena; oboljenje od žučnog kamena, kamen u žuči.

holelitotripsija (grč. chole, Ifthos, tripsis trenje) med. razbijanje žučnog kamena.

holelogija (grč. chole, logfa) nauka o žuči. holemezija (grč. chole, emesis povraćanje) med.

bljuvanje žuči, povraćanje žuči. holemija (grč. chole, hafma krv) med. prodi-

ranje žučnih sastojaka u krv. holepira (grč. chole, rug vatra) med. žučna

groznica. holera (grč. chole, rheo tečem, curim) med.

isticanje žuči = kolera. holesterin (grč. chole, stereos čvrst, krut) hem.

osobena tvar u žuči, žučnom kamenu, žumancetu, živčanom tkivu (S,,N ON + N.O).

holecistitis (grč. chole, kystis mehur) med. zapaljenje žučnog mehura.

holecistografija (grč. chole, kystis, grap-hein pisati) med. rendgenografsko ispitivanje žučne bešike.

holecistotomija 1018 homiletika

holecistotomija (grč. chole, kystis, tome se-čenje, rezanje) med. rasecanje žučnog mehura.

holizam (grč. cholos čitav, potpun) 1. biol. teorija po kojoj organizam kao „celina" usmerava fizičko-hemijske procese u živom biću; 2. psih. načela da se pojedinosti psihičkog života uvek moraju promatrati u sklopu psihičke celine (strukture).

holijamb (grč. cholos hrom, iambos) metr. hromi jamb, hromi stih, jampski trimetar koji u poslednjoj stopi, mesto jamba, ima trohej ili spondej, i koji tom naglom promenom takta izaziva naročito dejstvo; zove se i: skazon i Hiponaktov stih.

holin (grč. chole žuč) hem., biol. v. holein. holmij(um) hem. elemenat iz grupe retkih

zemalja, atomska masa 164,93, redni broj 67, znak No (naziv po starom imenu Stok-holma Holmia).

holograf (grč. cholos ceo, potpun, grapho pišem) dokumenat, npr. oporuka ili zave-štanje, napisan svojeručno.

holografski (grč. cholos, grapho pišem), svojeručno (napisan).

holoedrija (grč. cholos, edra osnova, pljosan) min. svojstvo kristala sa potpunim brojem pljosni, povrp!ina; up. hemiedrija.

holoze (grč. chole žuč) med. bolesti u vezi sa resorpcijom žuči i žuticom.

holozis (grč. cholos hrom) v. holazma. holokaust (grč. holos ceo, potpun, kaustos

spaljen) kod Grka i Rimljana: žrtva spa-ljivanjem prinošena bogovima ili umr-lima; uništenje spaljivanjem.

holologija (grč. chole žuč, logia nauka) v. holelogija.

holometar (grč. cholos ceo, potpun, metron mera, merile) v. pantometar.

holoragija (grč. chole žuč, rheo tečem, cu-rim) med. izliv žuči.

holorea (grč. chole, rheo) med. stalno izli-vanje žuči.

holosterik (grč. holos ceo, stereos) v. ane-roid. holotonija (grč. holos, tonos zatezanje, napon)

med. kočenje mišića, sklopac, tetanus. holoturije (grč. ta holothuria) pl. zool. trpovi,

morski krastavci. holofot (grč. holos ceo, phos gei. photos

svetlost) aparat za osvetljavanje kula sve-tilja. holocen (grč. cholos, kainos nov) geol. sadašnje

doba u razvoju Zemlje. holurija (grč. chole žuč, uron mokraća) med.

mokrenje žuči. homalografska projekcija v. izografska

protekcija. homeobiotika (grč. homoios sličan, bios život)

tobožnja veština lečenja pomoću zdrave životne snage koja se nalazi u samom telu.

homeografija (grč. chomoios sličan, grapho crtam, slikam) brzo i tačno prenošenje na

kamen i umnožavanje starih crteža i otisaka. homeoza (grč. homoiosis) poreñenje; pouča-

vanje pravljenjem poreñenja. homeomerija (grč. homoios sličan, meros deo)

sličnost delova; fil. homeomerijama naziva Aristotel Anaksagorine kvalitativne i nepromenljive elemente (spermata) stvari; broj tih elemenata je bezgraničan, a sjedinjuju se delići sa telima sa kojima su istovrsni, npr. zlato sa zlatom itd.

homeopat (grč. homoios, pathos čuvstvo, ras-položenje) onaj koji se nalazi u istom položaju ili raspoloženju, tj. istomi-šljenik; takoñe: pristalica homeopatije.

homeopatija (grč. homoios, pathos) lečenje davanjem malih doza onih sredstava protiv neke bolesti koja bi, u zdravom čoveku, izazvala tu istu bolest, npr. proliva sredstvima za čišćenje; supr. alopatija, heteropa tija.

homeopatski (grč. homoios, pathos čuvstvo, raspoloženje; bolest) koji je u sličnom stanju, istog mišljenja; homeopatsko lečenje v. homeopatija.

homeostaza (grč. homoios, stasis položaj) biol. ravnoteža, usklañenost različitih fi-zioloških funkcija u nekom organizmu.

homeoteleuta (grč. homoios, teleute) pl. gram. reči sa sličnim ili istim završecima.

homeoterman (grč. homoios, thermos topao) zool. „stalno topao", naziv za sisare i ptice (za razliku od životinja hladne krvi).

homeotermi (grč. homoios, thermos topao) zool. životinje sa stalnom telesnom temperaturom.

homeotermija (grč. homoios, therme toplota) ujednačenost i stalnost temperature nekog tela.

homeotoničan (grč. homoios, tonos ton) koji ima sličan zvuk, koji slično zvuči.

homeofona (grč. homoios, phone glas) pl. gram. reči koje slično ili jednako glase.

homeridi (grč. Homeridai) potomci grčkog pesnika Homera; porodica pevača na ostrvu Hiosu koja je Homerove pesme prenosila s kolena na koleno, ili u njegovom duhu slične pevala; oni koji su pevali narodu Homerove pesme.

homeristi (grč. Homeros) pesnici podraža-vaoci Homera, npr. Vergilije i dr.

homerski smeh smeh kojim se, kod Homera, smeju bogovi, tj. grohotan smeh.

homeuzija (grč. homoios sličan, usia bitnost, suština) sličnost po suštini ili bitnosti; up. homuzija.

homeuzijasti teol. u istoriji hrišćanske crkve: pristalice mišljenja da Hristos nije jedinosušan (homiisios) nego samo po bitnosti sličan (homouisios) sa Bogom Ocem; up. homeuzija, homuzija.

homiletika (grč. homiletike veština ophoñenja, razgovorna veština) nauka o crkve-nom besedništvu; omilitika.

homiletičar 1019 homoseksualan

homiletičar (grč. homiletikos druževan, druželjubiv) učitel> crkvenog besedniš-tva; propovednik.

homilija (grč. homilia) propoved sa tumačenjem nekog mesta iz Svetog pisma.

hominacija (lat. homo gei. hominis čovek) primanje čovečjeg telesnog oblika, razvitak čoveka iz životinjskog stanja, postanak čoveka od životinje.

hominidi (lat. poto gei. hominis čovek) pl. zool. najstarija ljudska bića, tj. porodica ljudi, čije su vrste i rase: homo primige-nijus, homo aurignaceazis n crni, žuti i beli homo sapijens.

homicidij(um) (lat. homicidium) prav. ubistvo; homicidijum voluntarijum (lat. ho-micidium voluntarium) hotimično ubistvo; homicidijum kauzale (lat. homicidium causale) slučajno, nenamerno ubistvo; homicidijum kulpozum (lat. homicidium culposum) ubistvo iz nehata, nemara; ho-micijum iecesarijum (lat. homicidium necessarium) ubistvo u nužnoj odbrani.

homicidoman (lat. homicidium ubistvo, grč. manfa strast, ludilo) med. čovek koji boluje od neodoljive strasti da ubija ljude.

homicidomanija (lat. homicidium, grč. tata) med. vrsta ludila koje se sastoji u neodoljivom nagonu za ubijanjem.

homo (lat. homo) čovek. homo- (grč. homos) predmetak u složenicama sa

značenjem: isti, jednak, sličan, zajednički. homo alijeni juris (lat. homo alieni iuris) prav. čovek koji je pod tuñom vlašću.

homo aurignacsnzis (lat. homo aurignacensis) čovek iz diluvijalnog perioda, čiji su ostaci nañeni u južnofranc. mestu Orinjak (Aurignac).

homogamija (grč. homos zajednički, gamos svadba, brak, udaja, ženidba) bot. istovremeno razvijanje muških i ženskih spol-nih organa u nekom cvetu.

homogen (grč. homogenes) 1. istoga roda, iste vrste, jednovrstan, jednorodan, istovr-stan, istorodan; 2. fiz. iste gustine; homo-geio telo telo koje i u najmanjem deliću svoga prostora ima istu masu; 3. opt. prost, nerazložljiv; homogene boje proste boje, tj. boje spektra (zato što se ne mogu dalje razlagati); 4. mat. sličan po prirodi te otuda uporedljiv po veličini; istoga stepena ili istih dimenzija u svakom članu (posmatrano u simbolima, kao homogena jednačina); supr. heterogen.

homogenizirati (grč. homogenes) pritiskom većim od 200 atmosfera mast u mleku tako fino rasporediti da se iz njega više ne može izvaditi ni puter, ni kajmak (što mleko čini zgodnijim za transportovanje i onemogućava umanjivanje vrednosti odu-zimanjem masnoće).

homogenost (grč. homogenes) istovrsnost, istorodnost, jednovrsnost, jednorodnost.

homograf (grč. homds isti, zajednički, grapho crtam) sprava za izradu perspek-tivnih crteža.

homo dupleks (lat. homo duplex) licemeran čovek koji se u javnom životu ponaša na jedan, a u privatnom životu na drugi, suprotan način.

homoerotizam (grč. homos, erds spolna ljubav) v. homoseksualizam.

homoetvija (grč. hom6s, ethnos pleme, narod) jednoplemenost, pripadanje istom narodu.

homozigot (grč. homoios isti, jednak, zigotos spojen) organizam nastao od roditelja istovetnih genetskih osobina; supr. hete-rozigot.

homojusijasti (grč. homoiiisios po bitnosti sličan) v. homeuzijasti.

homologan (grč. homologeo slažem se, sagla-san sam) 1. saglasan, odgovarajući; 2. hem. koji u obliku slaganja pokazuje izvesnu podudarnost; 3. biol. homologni organi or-gani sa istom osnovom razvitka, pa ma i ne vršili iste radnje, npr. prednji udovi sisara i krila ptica.

homologacija (nlat. homologatio) prav. sudsko overavanje, potvrñivanje (npr. ugovora); dobivanje uverenja od neke nadležne kontrolne organizacije da neki proizvod odgovara svim zakonskim propisima.

homo logi j a (grč. homologfa) 1. saglasnost, slaganje; 2. hem. sličnost izvesnih organ-skih jedinjenja.

homologumena (grč. homologeo priznajem, priznam) pl. opšte priznati spisi Novog zaveta, oni koje svi smatraju pravim.

homo-menzura (lat. homo-mensura) fčl. čovek je mera svih stvari (Protagora).

homomorfan (grč. homos isti, morphe oblik) istog oblika, istolik.

homoniman (grč. homonymos istoimeni, ho-mos isti, onoma ime) jednakozvučan, istoimen; dvosmislen.

homonimi (grč. homos isti, onoma ime) gram. istoglasice, jednakozvučne reči (koje jednako glase, a različito znače; dvosmislene reči, npr. varljiv = koji vara, koji je sklon varanju i varljiv = koji se može variti, kuvati; belica (pšenica, jabuka, trešnja, šljiva), blago (stoka, novac), po-činuti (odmoriti se, umreti) itd.

homonimija (grč. homos, bpota) gram. jednako-zvučnost (reči koje jednako glase, a različito znače); dvosmislenost; up. antonimi-ja, sinonimina.

homo novus (lat. poto novus) v. pod novus. homo primigenijus (lat. homo primigenius)

prvobitni čovek, pračovek iz diluvijalnog perioda, npr. „krapinski čovek".

homoptera (grč. homos isti, pteron krilo) pl. zool. jednakokrilci (vrsta hemiptera).

homo sapijens (lat. homo sapiens) čovek ob-daren razumom, tj. današnji čovek.

homoseksualan (grč. hom6s isti, lat. sexualis spolni) obuzet spolnim nagonom prema jedinkama istog spola.

homoseksualac 1020 horda

homoseksualac (grč. homos, lat. sexualis) muškarac koji oseća spolni nagon prema muškarcu.

homoseksualizam (grč. homos, lat. sexualis) spolni nagon prema istom spolu; homoero-tizam, uranizam.

homoseksualnost v. homoseksualizam. homo sum jurne (lat. poto sui iuris) prav.

nezavisan, samostalan čovek. homoteizam (lat. homo čovek, grč. theos bog)

versko shvatanje i učenje koje zamišlja svoje bogove kao ljude, sa čovečjim likom, stasom, mesom, krvlju i sklonostima.

homotermija (grč. homoios isti, jednak, ther-me toplota) stalno ista temperatura nekog tela.

homotoničan (grč. homos, tonos ton) skladan, zglašen.

homofilan (grč. homos, phyllon list) bot. sa jednakim listovima.

homofon (grč. homos, phone glas, zvuk) rav-noglasan; muz. višeglasni muzički komad kod koga je jedan glas glavni, a ostali služe kao njegova pratnja; up. polifon.

homofonija (grč. homos, phone glas) ravno-glasnost (dva glasa ili više glasova u muzici).

homo homini lupus (lat. homo homini lupus) „ čovek je čoveku vuk", Plautova misao, jedna od misli na kojima je eng. filozof Tomas Hobs sagradio sistem svoje pravne filozofije.

homohromija (grč. homos isti, chroma boja) zool. sposobnost nekih životinja da boju svoje kože prilagode boji okoline u kojoj žive.

homocentričan (grč. homos, k^ntron središte) v. koncentričan.

homrul (eng. home, rule) irska narodna samouprava (sa sopstvenim parlamentom), koju su Irci, posle duge borbe, izvojevali od Engleza 1922. godine.

homuzija (grč. homos isti, usla suština, bit) istovetnost, jedinosušnost, jednobitnost (Hrista sa Bogom Ocem); up. homeuzija.

homunkul (lat. homunculus) čovečuljak; mali i bedan čovek; u Geteovom „Faustu": čovek veštački stvoren, hemijskim putem (prema Paracelzusovom spisu De genera-tione rerum naturalium, u kome je dato iscrpio uputstvo o hemijskom stvaranju komunkula).

honved (mañ. hon-ved) „branioci otadžbine", mañarske domobranstvo. hondrin (grč.

hondros hrskavica) hen. hrska- vični lepak. hondritis (grč. hondros) med.

zapaljenje hr- skavice. hondrografija (grč. hondros,

grapho opisu- jem) alat. opisivanje, opis hrskavice.

hondroza (grč. hondros) zool. ohrskaviča- vanje. hondrologija (grč. hondros, logfa

nauka) alat. nauka o hrskavicama čovečjeg tela.

hondrom (grč. hondros) med. hrskavičav izraštaj.

hondrotomija (grč. hondros, tome sečenje, rezanje) med. sečenje, rasecanje hrskavice.

hondrocela (grč. hondros, kele prelom) med. prelom hrskavice.

honorant (lat. honorans) trg. onaj koji prima na sebe menicu za račun drugog.

honorar (lat. honorarium) novčana nagrada (lekarima, nastavnicima za vanredne časove, advokatima, piscima i dr.).

honorat (lat. honoratus) 1. čovek na visokom položaju; 2. viši sveštenik nekog katoličkog kaluñerskog reda; 3. trg. lice za čiji račun honorant prima na sebe ili isplaćuje protestovanu menicu.

honoracija (lat. honoratio) poštovanje, ukazivanje časti; trg. primanje na sebe i otku-pljivanje nečije menice.

honorirati (lat. honorare) v. honorisati. honorisati (lat. honorare) 1. štovati, poštovati,

odavati počast; 2. platiti, primiti na sebe (menicu); 3. nagraditi novčano (čiji rad).

honoris kauza (lat. honoris causa) iz počasti; doktor honoris kauza počasni doktor, onaj koji dobije doktorsku titulu bez polaganja ispita, u znak priznanja za naučni rad i druge zasluge.

hopletika (grč. hoplon ratna oprema, oružje) nauka o oružju ili o naoružanju.

hoplit (grč. hoplites) teško naoružani oklopnik-pešak u vojsci starih Grka.

hoplomahija (grč. hoplomachia) borba u punoj opremi; ratna veština uopšte.

hoilometar (grč. hople kopito, metron mera, merile) sprava za merenje kopita, kopito-mer.

hoplometrija (grč. hople, metrfa merenje) uzimanje mere kopita radi potkivanja.

hoploteka (grč. hoplotheke) skladište oružja; odeljenje sa starim oružjem.

hor (grč. choros kolo) 1. prvobitno: igranje kola sa pevanjem, ili krug igrača i pevača; naročito; u starogrčkoj drami: grupa prikazivača koji su, u odnosu prema glavnom junaku drame, predstavljali narod i pratili radnju samo kao svedoci, pevajući i igrajući jedino kad bi glavni predsta-vljač ćutao; 2. danas: pevanje u više glasova; pevači koji takvo pevanje izvode, pe-vački zbor; 3. uzvišeno mesto u crkvama, prema oltaru, za pevače.

hora (grč. hora, lat. hora) čas, sat (skraćeno: A, npr. 10 h = 10 sati); hore (lat. horae) pl. časovi poj anja i molitve u katoličkim manastirima.

horag (grč. choragos zborovoña) 1. imućan grañanin u staroj Atini koji je o svom trošku sastavljao i opremao hor za svečane priredbe; 2. prvi igrač u horu, kolovoña = korifej.

horda (tur. ordu) zajednica od po nekoliko porodica kod skitačkih i levačkih plemena, fig. divlja, neobuzdana rulja.

hordapsus 1021 horoloidum

hordapsus (grč. chorde crevo, apto prikačim, zapletem) med. zapletenost creva i povraćanje izmeta usled toga; v. mizerere.

hordeolum (lat. hordeolum) med. ječmičak na očnom kapku.

hordija (tur. ordu) vojska, armija, veliki vojni logor; ordija.

horditis (grč.) med. zapaljenje, upala glasnih žica.

horea (grč. choreia igranje u kolu) med. vido-vica, stanje psihičke egzaltacije sa grčenjem mišića (neobičnim kretanjem udova, glave i lica).

horeg (grč. Koregos) v. korag. horej (grč. choreios) četr. v. grehe/. horendan (lat. horrendus) v. horibilan. horeograf (grč. choreia igranje u kolu, kolo,

choretio igram u kolu, grapho pišem, beležim) veštak u prikazivanju igre znacima, kao što se muzika prikazuje notama; koreograf.

horeografija (grč. choreia, choreiio grapho) veština prikazivanja igre znacima, kao što se muzika prikazuje notama; igranje; veština prireñivane igara, naročito ba-leta; koreografija.

horeomanija (grč. choreia, tata pomama, strast, ludilo) bolesna strast za ple-sanjem, pomama za igrom; up. tarantizam.

horet (grč. choretio) v. horeut. horetida (grč. choros) učesnica u grčkom

horu (u drami). horeus (grč. chorelos) četr. v. trohej. horeut (grč. chorelio igram u kolu, plešem)

pevač ili igrač u horu. horeutika (grč. choretio plešem) veština,

umetnost igranja (plesanja). horibilan (lat. horribilis) užasan, strašan,

grozan. horibile diktu (lat. horribile dictu) strašno je i

kazati, strašno je i spomenuti! horidan (lat. horridus) rapav, čupav; divalj,

surov, neotesan; jeziv, strašan. horizam (grč. horismos) log. ograničavanje,

odreñivanje, npr. pojma, = definicija. horizmografija (grč. horisma granica, grap-ho

opisujem) opis, opisivanje granica neke zemlje.

horizont (grč. horizon gei. horizontos) 1. astr. prividna granica neba i Zemljine površine (prividna horizont), vidik, obzor, krug koji ograničava vidik; 2. ravan koja je paralelna sa „prividnim horizontom" i koja prolazi kroz središte Zemlje (pravi horizont); 3. geogr. visina vode u rekama i jezerima (horizont vode); 4. grupa taloga koja se odlikuje jednim istim glavnim fosilima; 5. fig. moć shvatanja.

horizontale (grč. horizo ograničavam) mat. vodoravna linija, vodoravnica. horizontalan (nlat. horisontalis) vodoravan, koji je pod pravim uglom na vertikalan pravac; horizontalna vaga v. libela 1; horizontalna sila fiz. sila koja dejstvuje sa strane.

horizontalna projekciJa mat. nacrt osnove, prikazivanje nekog tela na vodoravnoj površini; geogr. crtanje karte pri kome za-mislimo da se nalazimo na ma kojoj tački Zemljine površine, pa crtamo okolne zemlje onako kako ih sa te tačke vidimo.

horizontalnost (grč. horizon gei. horizontos vidik, nlat. horisontalis vodoravan) vodo-ravnost, vodoravan položaj.

horizonta (grč. horizd odvajam, rastavljam, horizones) pl. „odvajači", grčki kriti čari Homera koji su odvajali „Ilijadu" od „Odiseje", ne smatrajući ih delima istog pesnika, a samo „Ilijadu" priznavali za Homerovo delo.

horijambus (grč. chorefos sc. pus trohej, tri-brahis, iambos jamb) četr. četvorosložna stopa sastavljena od jednog horeusa i jam-ba, u kojoj su prvi i četvrti slog dugi, a oba srednja kratki: -i U-.

horioida (grč. chorioeides) aiat. v. horioidea. horioidan (grč. chorion koža, krzno, chorio-

eides) kožast, opnast. horioidea (grč. chorioeides) aiat. sudovnjača oka. horioideitis (grč. chorioeides) med. zapaljenje

očne sudovnjače. horion (grč. chorion, lat. corium koža) zool.

kožast obmotač embrija (zametka). horioretinitis (grč. chorioeides sudovnjača oka,

lat. retina) med. istovremeno zapaljenje sudovnjače i mrežnjače oka.

horipilacija (nlat. horripilatio) med. grozni-čava jeza.

hormoni (grč. hormao nagonim, podstreka-vam, izazovem) pl. biol. proizvodi žlezda unutrašnjeg lučenja koji su važni po život ostalih organa.

horn (nem. Not) muz. rog. hornizirati (nem. Not rog) zgusnuti u ro-žastu

masu, stvrdnuti, npr. gumu. hornist (nem. Nogp) svirač u rog. horograf (grč. chora zemlja, predeo, oblast,

kraj, grapho opisujem) opisivač neke zemlje ili kraja; up. topograf.

horografija (grč. chora, grapho opisujem) 1. opis, opisivanje neke zemlje ili kraja.

horografija (grč. hora vreme, doba, godina, dan, čas, grapho) 2. opisivanje časovnika; takoñe = gnomonika.

horok sp. u košarci bacanje (šut) lopte u luku preko glave (čime se onemogućava blokiranje sa strane protivnika).

horologij (grč. hora vreme, doba, čas, logeuo sabiram, logeia zbirka) v. horolagijum.

horologija (grč. chora zemlja, otadžbina, mesto logfa nauka) 1. nauka o rasprostranje-nosti biljaka i životinja na Zemlji; up. biogeografija.

horologija (grč. ćbga vreme, logia nauka) 2. nauka o merenju vremena, ili načela i veština grañenje instrumenata za pokazi-vanje vremena.

horologijum (grč. horologion) pokazivač časova, časovnik; u pravosl. crkvi: zbirka

horologiografija 1022 hrizalide

molitava za svako doba dana, časoslov, časlovac (knjiga iz koje se pevaju kanon-ski časovi).

horologiografija (grč. horologion časovnik, grapho opisujem) v. horografija.

horomanija (grč. horos kolo, mania pomama, strast) v. horeomanija.

horometar (grč. chora zeml>a, teČgop mera, merile) 1. zemljomer.

horometar (grč. hora vreme, čas, metron mera, merile) 2. časomer.

horometrija (grč. chora zemlja, metria mere-nje) 1. zemljomerstvo.

horometrija (grč. hora vreme, čas, metria merenje) 2. merenje časova.

horopter (grč. horos granica, opter uhoda, izvidnik) ona površina u kojoj se, pri odreñenom položaju očiju, sve tačke vide samo jednostavne, a ne udvojene.

horor (lat. horror) groza, jeza; užas, gnušanje; horor zakup (lat. horror vacui) fiz. strah prirode od praznog prostora (svojstvo koje su pripisivali prirodi stariji fizičari da bi objasnili time izvesne pojave, npr. penjanje vode u šmrkovima); tih. strah od praznine, samoće, besciljnog i besmislenog života.

horoskop (grč. ćbga čas, skopeo posmatram, gledam) „gledač časova"; 1. kod starih Egipćana: sveštenik koji je vršio astro-nomska posmatranja; 2. astrol. izračuna-vanje položaja nebeskih tela u naročitom trenutku, osobito u času roñenja nekoga, radi predskazivanja sudbine; proricanje sudbine po položaju zvezda u času roñenja nekog čoveka (horoskopija); crtež koji prikazuje takve položaje.

horoskopija (grč. hora, skopeo) v. pod horoskop.

hors pauer (eng. horse power) konjska snaga (skraćeno: N. R. ili NR), rad od 75 kilo-gramometara za sekundu.

hortenzija bot. ukrasna biljka, poreklom iz Kine i Japana (nazvana po francuskinji Hortenziji Lapote).

hortikultura (lat. hortus gradina, vrt, cul-tura gajenje) vrtarstvo, baštovanstvo, gra-dinarstvo, povrtarstvo.

hortolog (lat. hortus, grč. logos poznavalac) poznavalac vrtarstva, naročito cvećar-stva.

hortologija (lat. hortus, grč. logia nauka) nauka o vrtarstvu, vrtarstvo, cvećarstvo.

hosa (fr. hausse) trg. skakanje kurseva ber-zanskih hartija i dr.; supr. besa.

hosist (fr. haussier) berzanski igrač koji spekuliše sa skakanjem berzanskih hartija (hosom); supr. besar i bes je.

hospital (lat. hospitalis gostinski; gostoljubiv) bolnica.

hospitalar (lat. hospes tuñinac; domaćin, nlat. hospitalarius) nadzornik bolnice; ne-govalac bolesnika (u katoličkim manastirima).

hospitalizacija (grč. hospitalis gostoljubiv) med. smegptanje bolesnika u bolnicu radi lečenja.

hospitalitet (lat. hospitalitas) gostoprimstvo; pravo gostoprimstva.

hospitant (lat. hospitans) onaj koji prisustvuje predavanjima kao gost ili kao posmatrač.

hospitirati (lat. hospitari) v. hospitovati. hospitovati (lat. hospitari biti gost, gosto-vati)

posećivati ili prisustvovati predavanjima kao gost ili kao posmatrač.

hospic (lat. hospitium) 1. svratište, gostionica; 2. sklonište za putnike u katoličkom manastiru.

hostija (lat. hostia žrtva) posvećeni bes-kvasni kolačić kojim se katolici pri-češćuju.

hostilan (lat. hostilis) neprijateljski. hota (iš. jota) španska narodna igra u 3/8 takta;

igra se uz pratnju kastanjeta i mandoline. . hotel (fr. hotel, nlat. hospitale) moderno

ureñena gostionica sa sobama za prenoćište. hotelijer (fr. hotelier) ugostitelj, sopstvenik

hotela. Hotentoti (hol. Hottentot) jedan od najstarijih

naroda na južnom rtu Afrike. hofirati (nem. Hof, hofieren) udvarati se. hohštapler (nem. Hochstapler) lice neodoljivo

sklone vršenju prevara, onaj koji otmenim držanjem pravi utisak uglañena i otmena čoveka i tako uspeva da se uvuče u tzv. „bolje društvo" i da vrši prevare, otmena varalica, otmeni probisvet.

hohštaplerisati (nem. Hochstapler) vršiti prevare na fin način, ponašati se kao hohštapler.

hodža (pere., tur. Nosa, pase) muhamedanski sveštenik.

hrezmolog (grč. chresmologos) predskazivač sudbine, prorok, vrač.

hrezmologija (grč. chresmologia) proricanje, vračanje, gatanje.

hrematistika (grč. chrematistikos tečevin-ski, dobitni, privredni) nauka o novcu, veština zarañivanja novca.

hrematologija (grč. chrema rea. chrematos stvar, imanje, dobro, novac, logia nauka) nauka o novcu, o novčarstvu, o finansi-jama.

hrematonomija (grč. chrema, ndmos zakon) nauka o celishodnoj upotrebi novca.

hrematopeja (grč. chrema gei. chrematos, poieo pravim, proizvodim) „pravljenje novca", tj. zarada, zarañivanje novca.

hrestomatija (grč. chrestos valjan, upotrebljiv, koristan, mathesis učenje, nauka, znanje) „proučavanje onoga što najviše vredi znati", izbor uzornih mesta iz raznih pisaca, uzorna čitanka (naročito za učenje jezika).

hrizalide (grč. chrysallis gei. chrysalidos zlatna lutka leptirova) zool. lutke lepti-

hrizanteme 1023 hromatin

ra, naročito: zlatnim pegama ukrašene lutke raznih dnevnih leptira.

hrizanteme (grč. chrysos zlato, anthos cvet) bat. „zlatni cvet", poznato jesenje cveće: jesenče, zimska ruža, ivanjska ruža.

hrizelefantinski (grč. chrysos, elephas slon) izrañen od zlata i slonove kosti; hrizelefantini grčko-rimske statue u kojih su haljine bile izrañene od zlata, a goli delovi tela od slonove kosti.

hrizis (grč. chrisis) pomazanje, miropoma-zanje; krizmanje.

hrizma (grč. chrisma pomazanje, premaz) miro kojim se u katoličkoj crkvi pomazuju pri krštenju, potvrdi (u veri) i dr.; krizna.

hrizmarijum (grč. chrfo pomazujem, nlat. chrismarium) sud sa mirom (u katoličkoj crkvi).

hrizo- (grč. chrysos) predmetak u složeni-cama sa značenjem: zlato, zlatan, od zlata.

hrizoberil (grč. chrysos, beryllos) min. zelen, providan i sjajan dragi kamen, sastoji se od gline i berilske zemlje.

hrizograf (grč. chrysos, grapho pišem) zla-topisac, veštak u hrizografiji.

hrizografija (grč. chrysos, grapho pišem, crtam, slikam) veština pisanja ili slikanja zlatom, naročito negovana u Vizan-tiji.

hrizokratija (grč. chrysos, kratos jačina, vlada, vladavina) vladavina zlata, = plu-tokratija.

hrizolatrija (grč. chrysos, latreia obožava-nje) obožavanje zlata; robovanje novcu.

hrizolit (grč. chrysos, lithos kamen) min. „zlatni kamen", zelen dragi kamen, sastoji se od magnezijeve i silicijeve kiseline.

hrizomanija (grč. chrysos, manfa pomama, ludilo, strast) žudnja za zlatom.

hrizomorfan (grč. chrysomorphos zlatast) sličan zlatu, kao zlato.

hrizopeja (grč. chrysos, poieo radim) to-božnja veština pravljenje zlata.

hrizorin (grč. chrysos) zlatu slična sliti-na od 2A bakra i Vs cinka.

hrizostom (grč. chrysos, stoma usta, chrysos-tomos) „Zlatousti", nadimak carigradskog patrijarha sv. Jovana Zlatoustog (345— 407).

hrizot |grč. chrysos) slitina (legura) slična zlatu. hrizoterapija (grč. chrysos, therapeia lečenje)

med. lečenje nekih oblika tuberkuloze pluća preparatima zlata.

hrija (grč. chreia) ret. „upotreba", „prime-na"; od klasičnih retoričara sačuvani oblik razvijanja ili obrañivanje neke misli ili poslovice; sastoji se iz osam delova: 1) postavka zadatka i pohvala autoru; 2) razvijanje postavljenog zadatka na sastavne delove; 3) utvrñivanje istini-tosti postavljenog zadatka potrebnim dokazima; 4) pobijanje protivničkog mi-

šljenja; 5) poreñenje zadatka sa onim što mu je slično u drugoj nekoj oblasti; 6) primeri radi objašnjenja; 7) potvrñivanje zadatka izrekama priznatih pisaca; 8) zaključak sa kratkim ponavljanjem dokazane misli i njena primena.

hrisovulja (grč. chrysos zlato, lat. bulla pečat) „zlatna bula", povelja sa zlatnim pečatom (vladari su važne povelje snabde-vali zlatnim pečatom koji je na pergamentu visio o svilenoj traci).

hristijanizam (grč. Christos) Hristova vera, hrišćanstvo.

hristijanizacija (nlat. christianisatio) po-hrišćavanje, pohrišćanjenje, obraćanje (ili: prevoñenje) u hrišćanstvo.

hristijanizirati (nlat. christianisare) po-hrišćaniti, pohripgćanjavati, prevesti u hrišćanstvo, pokretati.

hristozofija (grč. Christos, sophia mudrost) hrišćanska mudrost, hrišćanska filozofija.

hristoitija (grč. Christos, ethos običaj) Hristovo moralno učenje; naslov jednog dela Dositeja Obradovića.

hristokratija (grč. Christos, krateo vladam) vladavina, vlast hrišćanske crkve.

hristologija (grč. Christos, logia učenje) teol. učenje o Hristu (deo hrišć. dogmatike).

Hristos (grč. chrio pomazujem, Christos, lat. Christus) „Pomazanik", prvobitno samo nadimak Isusov (zato što je on sam o sebi govorio da je očekivani mesija); docnije, kao osobno ime, spojeno sa imenom Isus.

hrišćanin (grč. christianos) pristalica hrišćanstva.

hrišćanski socijalisti članovi političkih stranaka u Nemačkoj i, naročito u Austriji (Christlich-soziale Partei), koji teže za rešenjem socijalnog (radničkog) pitanja u duhu hrišćanstva.

hrišćanstvo (grč. Christos) religija koju je osnovao Isus iz Nazareta, nazvani Hristos (tj. Pomazanik, obećani Mesija).

hrom (grč. chroma boja) hem. belosiv, sjajan elemenat, metal, atomska masa 51,996, redni broj 24, znak Sg; od velikog značaja za industriju čelika.

hroma (grč. chroma) boja; mešavina boja; boja kože.

hromagenezija (grč. chroma boja, genesis postanak) v. hroogenezija.

hromametar (grč. chroma, metron mera, meri-lo) muz. instrumenat za zglašavanje (šti-movanje) klavira.

hromat (grč. chroma) hen. so hromne kiseline. hromatizam (grč. chroma gei. chromatos) boja,

obojenost, naročito delova tela. hromatika (grč. chroma gei. chromatos) 1.

nauka o bojama, nauka o postanku i odnosima boja (deo optike); 2. muz. ritmičko kretanje glasa po polutonovima; 3. slik. veština mešanja boja.

hromatin (grč. chroma gei. chromatos) biol. tvar, materija u jedru ćelija, koja se može

hromatičan 1024 hronikalan

lako bojiti nekim materijama, npr. sa-franinom i dr.

hromatičan (grč. chroma gen. chromatos) v. hromatski.

hromato- (grč. chroma ti. chromatos) predme-tak u složenicama sa značenjem: boja.

hromatoza (grč. chroma) med. bolest kože koja se sastoji u nepravilnom stvaranju pigmenta.

hromatologija (grč. chroma, logia) v. hroma-tika. hromatopseudoblepsija (grč. chroma gen.

chromatos, pseudos pogrešan, lažan, blep-sis viñenje) med. pogrešno viñenje boja (nedostatak vidnog čula).

hromatopsija (grč. chroma, opsis viñenje) v. hromopsija.

hromatoptometar (grč. chroma, orao vidim, metron mera, merile) med. aparat za merenje stepena s lepila za boje.

hromatoskop (grč. chroma, skopeo posmatram, gledam) kaleidoskop koji se upotrebljava u crtanju šara i mustara; ideador, tiposkop.

hromatotehnika (grč. chroma, technike) pri-mena hemije u spravljanju boja.

hromatofori (grč. chroma, phero nosim) pl. 1. zool, ćelije u koži kameleona i dr. životinja (nekih riba itd.) koje su uzrok menjanju boja (up. pigment); 2. bog. zrnasti delovi ćelijske protoplazme, nosioci li-snog zelenila (hlorofila) i drugih boje-nih materija (hlorofilnih zrnaca ili hloroplasta i hromoplasta); plastidi.

hromatrop (grč. chroma, tropos obrt) sprava sastavljena od dve staklene ploče koje se obrću u suprotnim pravcima a išarane su figurama u boji, zvezdicama i sl. (spojena sa projekcionim aparatom, služi za proizvoñenje na zidu ili platnu igre boja).

hromatski (grč. chroma) bojeni, koji se tiče boja; muz. hromatska lestvica, hromatska skala podela oktave na 12 stupnjeva, u lestvicu sa 7 stupnjeva umetnuto je 5 stupnjeva izmeñu osnovnog tona i sekunde, sekunde i terce, kvarte i kvinte, kvinte i sekste, sekste i septime (crne dirne klavira), up. temperirati; hromatska abera-cija v. aberacija; hromatska polarizacija bojene pojave što ih pokazuju u polarizo-vanoj svetlosti tela koja dvojno prelamaju svetlost.

hromirati (grč. chroma boja) prevući, pre-vlačiti hromom metalne predmete.

hromit (grč. chroma) min. oksid gvožña i hroma; ima raznovrsnu upotrebu, poglavi-to u industriji čelika.

hrome- (grč. chroma) predmetak u složenicama sa značenjem: boja.

hromogen (grč. chroma, g£nos poreklo) hen. bezbojna materija iz koje se, vrenjem ili drugim kakvim razlaganjem, može proizvesti neka bojena materija.

hromozomi (grč. chroma boja, soma telo) biol. končaste telašca koja se stvaraju u jedru

pri njegovoj deobi i koja su nosilac naslednik osobina — lela; hromosomi.

hromoksilografija (grč. chroma, xylon drvo, grapho crtam, slikam) izrada bojenih ploča u drvorezu.

hromolitografija (grč. chroma, lithos kamen, grapho crtam, slikam) litografi-sanje u bojama.

hromoplasti (grč. chroma, plasso uobliča-vam, obrezujem) pl. bot. hromatofori koji daju žutu i crvenu boju mnogim cvetovima i plodovima; up. hromatofori.

hromopsija (grč. chroma, ogab vidim, opsis viñenje) med. viñenje boja, kada bolesnik vidi na predmetima boje kojih oni nemaju; hrupsija.

hromoskop (grč. chroma, skopeo posmatram, gledam) aparat za reprodukciju prirodne boje tela mešavinom triju osnovnih boja.

hromosomi (grč. chroma, soma telo) v. hromozomi.

hromosfera (grč. chroma, sphaira lopta) ko-smogr. ružičasti sloj usijanih gasova koji obvija Sunčevu fotosferu, a sastoji se od vodonika, helijuma, kalcijuma i dr.

hromoterapija (grč. chroma, therapefa lečenje) med. lečenje raznobojnim zracima.

hromotipija (grč. chroma, t^pos otisak, slika) fotomehanički postupak pri izrañi-vanju reljefnih ploča u cinku i pri štampanju u raznim bojama.

hromotipografija (grč. chroma, ty^>os, gra-pho crtam, slikam) v. hromotipija.

hromotrop (grč. chroma, tropos) v. hromatrop. hromofor (grč. chroma, pherd nosim) 1. hen.

„nosilac boja", grupa atoma koja, kao sa-stojak organskih jedinjenja, daje ovima bojena svojstva; 2. fiz. atomska ili elek-tronska jedinica na osnovu koje obojeno telo ima boju.

hromofotografija (grč. chroma, phos gen. photds svetlost, grapho crtam, slikam, graphia) 1. fotografisanje u bojama; 2. fotografske slika u boji.

hromofototerapija (grč. chroma, phos gen. photbs, therapeia lečenje) med. lečenje duševnih bolesnika bojenom svetlošću.

hromofototipija (grč. chroma, phos gen. pho-tos, t^pos otisak, slika) v. hromotipija.

hromocinkografija (grč. chroma, nem. Zink, grč. grapho crtam, slikam, pišem) štam-panje u više boja.

hromurgija (grč. chroma, ergon delo) v. hromatotehnika.

hronika (grč. chronikbs vremenski, ta chroni-ka) 1. letopis, istorija (sveta, neke zemlje, naroda i njegovih prvaka, neke porodice ili nekog mesta) pisana tačno po godinama; 2. deo u novinama u kojem se piše o dnevnim dogañajima i beleže dnevne vesti i sl.

hronikalan (grč. chronika) u obliku hroni-ke; uzet iz hronike, npr. podatak.

hroničan 1025 humaniora

hroni čan (grč. chronikos vremenski) povre-men, dugotrajan; hronične bolesti dugotrajne bolesti i bolesti koje se javl>aju s vremena na vreme, povremene bolesti.

hroni čar (grč. chronika) letopisac. hrono- (grč. chrbnos) predmetak u složeni-

cama sa značenjem: vreme. hronogram (grč. chr6nos vreme, gramma

pismo, pisano) latinski zapis ili stih koji sadrži rimska brojna slova (S. D. M. V. L. I.) koja sva zajedno sačinjavaju godinu nekog dogañaja; ako je samo u jednom stihu, zove se hronostihon ili eteostihon, ako je u dva stiha, zove se hronodistihon* Tako, npr. godinu Hubertusburškog mira (15. P 1763), kojim je završen sedmogodišnji rat, sadrži ovaj hronodistihon: Aspera BeLLa sILent: reDIIt bona gratla paCIs; O sl parta foret seMper In orbe qVIes! (Surovi ratovi ćute: vraća se blagodat mi' ra; o neka bi u svetu vladao večni mir!)

M + I + V + 1( = 50 + 50 + 1 + 50 + 500+ 1 + 1 + 1 + 100 + 1 + 1 + 1000 + 1 + 5 + 1) = 1763. Kod nas je poznat hronogram na turskom jeziku; koji stoji na ćupriji Mehmed--paše Sokolovića kod Višegrada (v. Ive Andrića hroniku: Na Drini ćuprija). hronograf (grč. chronos, grapho pišem) 1. letopisac, pisac hronike; 2. hronoskop sa napravom za automatske beleženje; kombinacija časovnika na zaustavljanje i džepnog.

hronografija (grč. chr6nos, grapho pišem) pisanje letopisa; električna hronografija tačno beleženje početka i svršetka neke pojave, toka radnje i 'dr. pomoću e lektriciteta .

hronodeik (grč. chr6nos, delknymi pokazujem) estr. sprava za približno odreñivanje vremena.

hronodistihon (grč. chr6nos, distichon dvo-stih) v. pod hronogram.

hronoizoterme (grč. chronos, isos jednak, thermos topao) linije koje u dijagramu prikazuju istovremeno podelu temperature prema danima u godini i doba dana.

hronolog (grč. chr6nos, logos poznavanje) poznavalac nauke o vremenu (hronologije).

hronologija (grč. chrdnos, logos) nauka o vremenu, nauka o odreñivanju vremena kada se zbio neki dogañaj.

hronološki (grč. chronos, logikos) koji se tiče nauke o vremenu ili joj pripada; ureñen po vremenskom redu; koji ide vre-menskim redom; hronološka istorija pričanje dogañaja po redu kojim su se zbili; hronološke tablice vremenske tablice.

hronometar (grč. chr6nos, metron merilo, mera) sprava, časovnik za tačno merenje vremena.

hronometrija (grč. chronos, metria merenje) merenje vremena; nauka o merenju vremena.

hronos (grč. chronos) vreme.

hronoskop (grč. chronos, skopeo posmatram) sprava za tačno merenje veoma malih delova vremena.

hronostihon (grč. chronos, stfchos red, vrsta, stih) v. pod hronogram.

hronofov (grč. chronos, phone zvuk, glas) električni džepni časovnik-budilnik.

hronofor (grč. chr6nos, phero nosim) časovnik budilnik sa šetalicom (klatnom).

hronofotografija (grč. chronos, phos gen. phot6s svetlost, grapho beležim, slikam, crtam) fotografske prikazivanje nekog kretanja nizom trenutnih slika snimlje-nih u kratkim ali jednakim razmacima vremena; ovo se vrši hronofotografskim aparatima (stroboskopom, kinetoskopom, kinematografom i mutoskopom).

hroogenezija (grč. chro6s boja, g^nesis postanak) postajanje boja.

hroologija (grč. chros gen. chrotos i chro6s boja, logfa nauka) nauka o bojama.

hroopsija (grč. chros gen. chrotos i chroos, 6psis viñenje) v. hromopsija.

hrupsija (nlat. chrupsia) med. v. hromopsija. Hsinhua (Nova Kina) zvanična novinska

agencija NR Kine, osi. 1944. god., sa sedištem u Pekingu.

htoničan (grč. chthonios, chthon gen. chthon6s zemlja, tle) koji pripada zemlji, zemaljski, podzemni; čvrst, nepokretan; htonič-ni bogovi starogrčki bogovi podzemnog sveta (Had, Demetra, Perzefona i dr.).

hugenoti (fr. huguenots) pl. u početku podrugljiv, docnije opšti naziv za protestante (kalviniste) u Francuskoj i Švajcarskoj.

hula-hup (eng. hnla hoop) vrsta igre s obručem (od plastične mase); vrsta ženskih čarapa.

human (lat. homo čovek, humanus) čovečan, čovekoljubiv, blagorodan, milosrdan.

humanizam (lat. humanus ljudski, čovečji; čovečan) 1. pokret u početku novog veka koji je gledao obrazac čovečjeg savršenstva u životu i književnosti antičkih (klasičnih) naroda i trudio se da marlji-vim proučavanjem prodre što dublje u njih (Dante, Petrarka, Erazmo Roterdamski, Rajhlin, Melanhton i dr.); 2. fil. gnoseo-loško učenje da je celokupne naše sazna-vanje po svojim pobudama kao i po svom obimu i ciljevima, vazda samo čovečansko, i da se ne može dići iznad čovečanskog, jer ga i stvaraju i uslovljavaju čovečanske potrebe.

humanizirati (nlat. humanisare) počoveči-ti, počovečavati, dati oblik i prirodu kakvi ljudima dolikuju; načiniti čoveč-nim, uljuditi, uljuñivati.

humaniora (lat. humaniora) pl. lepe veštine i nauke koje čoveka čine čovekom; naročito: studije klasične grčko-rimske, starine (od renesanse središte obrazovanja i osnov svakog plemenitijeg vaspitanja duha i srca).

65 Leksikon

humanist 1026 hutor

humanist (lat. humanus čovečji, ljudski; čovečan) 1. pristalica humanizma; 2. takoñe: znalac, učitelj, profesor klasičnih nauka i književnosti.

humanistički (lat. humanus) v. klasični; humanistička gimnazija gimnazija u kojoj se uči grčki i latinski jezik i obrazuje u klasičnom duhu = klasična gimnazija; humanističke studije v. humaniora.

humanitaran (lat. humanus, fr. humanitaire) čovečji, čovečanski, ljudski; čovečan, čovekoljubiv, sklon da pomogne svojim bližnjima.

humanitarizam (fr. humanitarisme) ureñenje čovečjeg društva u duhu poštovanja čove-kovih prava.

humanitet (lat. humanitas) čovečnost, ono u čovečjoj prirodi što čini čoveka čovekom, čovečje dostojanstvo; čovekoljubi-vost, ljubav prema bližnjem; humanost.

humanost (lat. humanitas) čovečnost, čove-koljublje, plemenitost, milosrñe; humanitet.

humektancia (lat. humectantia) pl. med. sredstva za ovlaživanje, za osvežavanje.

humektacija (nlat. humectatio) kvašenje, vlaženje, ovlažavanje.

humidan (lat. humidus) vlažan, mokar. humiditet (nlat. humiditas) vlažnost, huminizacija (lat. humus zemlja crnica) agr.

unošenje u zemljište gotovih humusnih materija, ili materija iz kojih se one lako stvaraju: ñubrenje zemljišta staj-skim ñubretom, zaoravanje zeleniša, ga-jenje trava na njivama i dr.

humifikacija (nlat. humificatio) agr. pretvaranje u humus, truljenje biljnih i živo-tinjskih tela i njihovo pretvaranje u zemlju.

humor (lat. humor) 1. vlaga, tečnost, sok. humor (lat. humor) 2. prvobitno: vlažnost u čovečjem telu od koje, po shvatanju starih lekara, zavisi duševno i telesno dobro raspoloženje; otuda: vedro raspoloženje, vesela duhovitost, šala; najviši oblik komike praćene izvesnom primesom bola.

humoralan (nlat. humoralis) sokovni, koji se tiče (ili: potiče od) sokova tela; humo-ralna patologija med. v. humorizam.

humoreska (lat. humor) duhovita i šaljiva priča, duhovit i šaljiv prikaz.

humorizam (lat. humor tečnost, vlaga, mokraća) ili humoralna patologija med. učenje koje smatra da bolesti dolaze od kvarenja telesnih sokova (danas potisnuto Virhovljevom celularnom patologijom); supr. solidarna patologija.

humorizirati (lat. humor) pisati sa humorom, prikazivati sa humorom; v. humor 2.

humorist (lat. humor) pisac koji piše sa humorom; v. humor 2.

humorističai (lat. humor) koji ima u sebi humora, veseo, šaljiv, duhovit.

humus (lat. humus) zemljasti ostatak istrulelih biljnih i životinjskih tela, zemlja crnica.

hunta (šp. junta) društvo, udruženje; odbor za voñenje nekog političkog pokreta, izvr-šni komitet (u Španiji).

hunter (eng. hunter) lovac; lovački konj; lovački pas.

hurdl-rejs (eng. hurdle-race) ot. trka s prepo-nama.

hurija (arap., tur. huri) naziv za lepotice u muslimanskom raju kojima će se verni, posle smrti, u dženetu naslañivati; fig. neobično lepa žena, lepotica.

hurikan (eng. hurricane, šp. hurican) ciklon, orkan, uragan.

Huronci pl. nekada moćno indijansko pleme u Sev. Americi, istočno od Huronskog jezera, naročito u Gornjoj Kanadi, koje su Irokezi u HUP veku potpuno uništili; Vajendoti.

husar (mañ. huszar) lako naoružan mañarski konjanik.

husiti pl. učenici, pristalice i sledbenici češkog verskog reformatora Jana Husa (1370—1415), koji je ustao protiv pape i zloupotreba katoličkog sveštenstva zbog čega je bio opaljen na lomači.

hutba (arap., tur. hutbe) kod muslimana; propoved koju drži imam petkom i o bajramima.

hutor (rus. hutor) poljoprivredno dobro sa stokom i gazdinstvom, poljski posed, sa-laš, majur.