F, f dvadeset peto slovo nae irilice, deseto nae latinice (F, f); kao skraenica: . = fak (lat. fac) uini; f. = futu-rum; . ili es. = fecit; . ili lem. = feminlnum; . ili fol. ili *. = folijum, folio; f*. g. = folio rekto; R. v. = folio verzo; Fasc. = fasciklu g. = franko; fr., frc. = franak (fr. franc); JCGZ. f = fa (etvrti ton od osnovnog tona S); . = forte; . = fortisimo; fiz. F. = oznaka za stepen po Farenhajtu; = oznaka za frekvenciju; hem. Fm = fermijum; F = fluor; Gt = francijum.

fabijevci (eng. Fabian society) englesko socijalistike drutvo osnovano 1884. god. u Londonu koje je teilo da izvri preo-braaj postojeeg drutva u socijalistike, ograniavajui postepeno privatnu svojinu i prenosei zemlju i proizvodnju u dravnu svojinu; nazvani po rimskom vojskovoi Fabiju Maksimu Kunkta-toru (Oklevalu), koji je oklevao da se pusti sa Hanibalom u odlunu borbu.

fabrika (lat. faber izraiva, spravlja, vetak, zanatlija, fabrica radionica, fr. fabrique) tvornica, obrtnika ustanova u kojoj vei broj radnika, uz znatnu pripomo mehanizama koje pokreu naroite maine, sa veom podelom rada i veim kapitalom proizvode bre, jevtinije i u velikim koliinama neku vrstu robe (tkanine, svilu, maine, staklo, eer, municiju, avione itd.); fig. mesto gde se stvaraju izmiljotine, obino u ravom smislu, npr. fabrika lai" i sl.

fabrikavt (lat. fabrica radionica) vlasnik (ili: sopstvenik) fabrike, tvorniar, proizvoa fabrike robe.

fabrikat (lat. fabricatum izraene, napravljeno, fabricare izraditi, spravljati) potpuno preraena roba, tj. roba koja se, po izlasku iz fabrike, vie ne prerauje.

fabrikatura (nlat. fabricatura) v. fabrika-cija. fabrikacija (lat. fabricatio) proizvoenje;

prerada, preraivanje (sirovina); fig. izmiljanje, kovanje (lai).

fabrikovati (lat. fabricari) v. fabricirati. fabricirati (lat. fabricari) proizvoditi (ili:

proizvesti, izraditi, izraivati) u

fabrici; proizvoditi naveliko; patvori-ti, npr. vino; raditi po odreenom obrascu; fig. izmiljati, kovati (vesti, lai).

fabriki (lat. fabrica) koji pripada fabrici, izraen u fabrici, tvorniki; fa-brika roba roba izraena u fabrici; fabrike biljke biljke koje se prerauju u fabrikama; fabriko zlato bakar sa veoma malim procentom zlata (za nakite i dr.); vrsta zlata u listovima (za pozla-ivanje).

fabula (lat. fari govoriti, kazivati, fabula) 1. basna, pria u kojoj se prikazuju dogaa ji iji su junaci ivotinje, koje misle, rade, govore i ponaaju se kao ljudi, obino sa ciljem da poui ili da ismeje mane i slabosti ljudske. Kao pisci ovak vih pria uveni su: Ezop, Lafonten, Lesing, Krilov, Dositej Obradovi i dr.; 2. izmiljotina, bajka, la; 3. predmet, sadrina (drame, epa, prie itd.).

fabulirati (lat. fabulari) priati prie, izmiljati, matati, askati.

fabulist (lat. fabula) pisac basana, basno-pisac. fabulozan (lat. fabulosus) kao u bajci, ba-

snoslovan, izmiljen, neverovatan. favor (lat. favor) milost, naklonost,

privrenost, odanost; in favorem (lat. in favorem) prav. u korist, u prilog.

favorizirati v. favorizovati. favorizovati (fr. favoriser) biti naklonjen,

pozleivati kome, ii kome na ruku, pot-pomagati koga.

favorit (ital. favorito) 1. ljubimac, milo-snik; 2. ovek koji je u milosti kod neke mone, uticajne linosti; 3. neto naj-omiljenije, naroito konj trka na koga se najvie klade i koji ima najvie izgleda na pobedu; 4. sp. fudbalski tim, bokser, rva itd. koji ima najvie izgleda da e pobediti.

favoritizam (nlat. favoritismus) slabost prema ljubimcima, vlast ljubimaca.

favoritkinja (fr. favorite) ljubimica, miljenica, milosnica, dragana, naroito nekog vladara.

favus (lat. favus) sat, sae meda ili voska; med. vrsta kraste na glavi, strup.

F

fagedena 951 fakopsis

fagedena (gr. phagedaina) med. razjedan ir kod koga se raspadanje tkiva vri veoma brzo tako da se povrina ira naglo poveava.

fagedenian (gr. phagedainikos) met. razjedan, koji razjeda, nagrizan, KOJI nagriza; fagedetgna sredstva sredstva protiv fagedene.

fagena (gr. phagaina) med. bolesna strast za jelom, halapljivost.

fago (gr. phagos, lat. phago) deronja, izjelica. f a go l iza (gr. phagein derati, lysis ra-injenje, rastvaranje, slabljenje) biol. sla-bljenje snage elija dernjaa (fagocita).

fagot (ital. fagotto) muz drven duvaki in-strument sa najdubljim topovima od svih drvenih duvakih instrumenata i sa pot-mulom bojom tona.

fagotino (ital. fagottino) muz. fagotu slian manji instrument sa viim tonom; tenor fagot.

fagotist (ital. fagottista) muz. svira u fagot. fagociti (gr. phagein derati, kytos u-plje telo;

koa, opna) pl. fiziol. elije dernjae, elije koje imaju sposobnost da prodiru", tj. unitavaju mikrobe i mrtve elije organizma; to su poglavito leukociti.

fagocitoza (gr. phagein derati, jesti, kytos uplje telo; koa, opna) zool. svojstvo elija dernjaa (fagocita) da primaju u sebe i unitavaju bakterije i druga strana tela.

fada (eg. fadda) negdanji sitan egipatski srebrn novac = 1/40 pjastera.

fadem (eng. fathem) hvat, eng. mera za duinu = 2 jarca = 6 stopa = 1,828 t.

Faegon (gr. Phaeton) met sin Heliosa (boga Sunca) i Klimene; na njegovu molbu dopusti mu otac da jedan dan upravlja nebeskim kolima, ali deak, preslab da rukuje vatrenim konjima, skrene s puta i zapali nebo i zemlju, zbog ega ga Zene ubije munjom da bi spreio dalju nesreu; fae-ton (fr. phaeton) laka, nepokrivena, elegantna kola na etiri toka; stariji oblik putnikog automobila sa platnenim krovom.

faza (gr. phainesthai pojaviti se, pojavljivati se, phasis pojavljivanje) 1. izgled, pojava; 2. astr. mena (Meseeve faze, Vene-rine faze), naziv za razliite izglede Meseca i planeta koji zavise od njihovog poloaja prema Suncu i Zemlji; 3. oblik, stepen razvitka (uslovljen promenom vremena i prilika), promena u stanju ovejeg ivota; 4. fiz, stanje kretanja (kod oscilo-vanja) u odreenom trenutku, odreuje poloaj i pravac kretanja take; istovremeno postojanje dveju faza, tj. tenosti i vrstog tela, npr. vode i leda.

fazan (gr. phasianos) zool. gnjetao, poznata ptica iz reda koka", poreklom iz Zap.

Azije, odomaena i u Evropi (nazvana po azijskoj reci Fazis), spada u nau naj-vaniju divlja.

fazon (fr. facon, lat. factio injenje, pravljenje) rad, izrada, nain izrade; oblik, kroj, nain nonje; spoljanji izgled.

fazonirati (fr. faconner) izraditi, izrai-vati, uobliiti, uobliavati, oblikovati, doterati, doterivati, udeavati, udesiti; obraditi, obdelati; ukrasiti; fazonirana pia vetaki napravljena pia, npr. konjak, rum itd.; fazonkrane tkanine tkanine sa arama, mustrama, cvetovima.

faj (fr. faille) teka svilena materija krupno tkana.

fajans (fr. faience, ital. porcellana di Faenza) vrsta poluporculana (nazvana po italijanskom gradu Faenca).

fajda (arap. fa^a, tur. fayda) korist, dobit; vajda.

fajn (nem. fein) tanak, tanan, utanan, nean, lep, fin.

fajnmeker (nem. Feinschmecker) sladokusac, gurman.

fajront (nem. Feierabend) prestanak s radom; naroito: vreme kad se noni lokaln (kafane i sl.) moraju zatvoriti; fajerunt, faj(e)ramt.

fajta (ma. faj, fajta) vrsta, soj, pasmina, bagra.

fajter (eng. fighter) sp. hrabar i otar borac, onaj koji u borbi otro i estoko napada, naroito u boksu.

fajfuter (eng. fiveshooter) vrsta revolvera sa pet cevi.

fakat (lat. facere initi, factum) injenica, delo, radnja, dogaaj; de fakto (lat. de facto) u stvari, stvarno, zaista; samovoljno, samovlasno; odmah, smesta, bez okoli-avanja; fakt.

faken (fr. faquin, ital. facchino) lutka od drveta ili slame koju konjanici, radi vebe, gaaju kopljem; up. fakin.

fakin (ital. facchino, fr. faquin) mangup, hulja, nitkov, ugursuz; nosa, amalin; up. faken.

f a ki r (arap. faqir, tur. fakir) siromah; mu-hamedanski kaluer-prosjak, dervi; u Indiji: isposnik-pokajnik (kome pripisuju sposobnost razvijanja natprirodne snage, to postie ubijanjem telesnosti i jakim usredsreenjem volje).

fakodan (gr. phakodes, phakoeides) soi-vost, u obliku soiva.

fakozis (gr. phakos soivo, lee) med. tamna pega u oku.

fakoliza (gr. phakos, lysis dreenje; osloboenje) med. vaenje onog soiva.

fakometar (gr. phakos, metron mera, meri-lo) sprava za meree jaine soiva.

fakopalingeneza (gr. phakos, palin ponovo, genesis stvaranje) med. ponovno stvaranje onog soiva.

fakopsis (gr. phak6s, dpsis vienje, oko) med. pegavost onog soiva.

fakos 952 faliment

fakos (gr. phakos) med pega na koi u obliku soiva, naroito pega od sunca.

fakoskotoma (gr. phak6s, skotia tama, pomrina) med. zamraenost onog soiva.

fakocistitis (gr. phakbs, kystis mehur) med. zapaljenje ahure onog soiva.

faksimil (lat. fac simile uini slino) veran snimak, verna kopija ijeg rukopisa (izraena pomou bakroreza, litografije i dr.), tano podraavanje rukopisa, potpisa itd.

fakt (lat. facere initi, factum injenica) v. fakat.

faktaa (fr. factage) taksa za prenos robe, prenosnina; preduzee za prenoenje robe.

faktis (fr. factice) laka pahuljiasta masa, zamena za kauuk; dobiva se vulkanizo-vanjem biljnog uglja sumporom ili nekim njegovim jedinjenjem; dodaje se gumi za brisanje, mekim gumenim valjcima i listovima.

faktitiva (nlat. factitiva) pl. gram. uzroni glagoli, uinski glagoli (npr. be liti, belim initi da postane belo, za razliku od beleti, belim postajem beo); kauzativa.

faktitivan (nlat. factitivus) koji stavlja u delatnost, uinski, uzroni; faktitivni glagoli gram. v. faktitiva.

faktiki (lat. factum) injeniki, stvaran, pravi; osnovan na injenicama, dokazan injenicama.

faktor (lat. facere initi, factor) inilac, initelj; poslovoa, nadzornik, delovoa (u tamparijama, fabrikama, rudnicima itd.); posrednik izmeu radnika koji rade kod kue i fabrikanata; disponent koji zastupa neki trgovaki posao ili upravlja nekom radnjom; upravnik faktorije; u Rusiji i Engleskoj: trgovaki agent, komi-sionar; fig. inilac, okolnost, sila koja neto stvara, injenica; uticajna linost; mat. inilac, broj kojim se mnoi.

faktorija (eng. factory) 1. fabrika; 2. vee trgovake naselje u prekomorskim zemljama; mesto u udaljenim krajevima (npr. na severu Kanade) gde se vri otkup leine i snabdevanje lonaca i mesnog stanovnitva.

faktotum (lat. fac totum uini sve) onaj koji sve radi, koji se moe upotrebiti za sve, glavni inilac, desna ruka, sve i sva (u nekom poslu).

faktura (lat. factura) 1. trg. spisak kupljene (ili prodate) robe i raun o tome, raun o robi; 2. muz. obrada i graa muzikih komada.

fakturirati (v. fakturisati). fakturisati (lat. factura) izdati podroban raun

(fakturu) o prodatoj robi. fakule (lat. facula buktinjica, dei. od fax gen. facis

buktinja) pl. astr. buktinje", sjajne pege, izvesna svetlija ispupenja na fo-tosferi, sjajnije od nje i zrae jae no ona.

fakultativan (nlat. facultativus) 1. neobave-zan, ostavljen slobodnom izboru onoga koga se tie; 2. koji osposobljava, koji daje pravo (na neko zvanje, posao i dr.); fakul-tativni brak brak (graanski ili crkveni) ostavljen slobodnom izboru graana; supr. obligatoran.

fakultet (lat. facultas sposobnost) prirodna sposobnost, dar; odeljenje univerziteta (pravni, filozofski); med. sila koja stvara proces u ivom telu.

fakultetlija (lat. facultas) onaj koji je svrio fakultet.

fakh (arap.) erijatsko pravo. falake (arap. falaq, tur. falake) klade, klada s

uetom u sredini kojim se veu noge krivcu pa mu se udaraju batine po tabanima.

falakra (gr. phalakra) med. elavost. falakrodan (gr. phalakroeides elast, slian eli) med. elav.

falakrozis (gr. phalakrosis) e davljenje. falanga (gr. phalanx) 1. zatvoren ubojni red eta; jezgro makedonske peadije, u obliku etvorougla tesno zbijen odred peadije (od 4, 8 do 16 hiljada vojnika), naoruan dugim kopljima, koji je estinom svog naleta obino reavao sudbinu bitaka; 2. u utopistikom uenju ar la Furijea (17721837) radna socijalistika optina od 15002000 lanova; 3. panska faistika stranka; falange pl. aiat. lanci nonih i runih prstiju.

falangitis (gr. phalanx lanak) med. zapaljenje lanaka.

falangoza (gr. phalangosis) med. v. trihijaza. falanster (nlat. phalansterium) zajedniki dom i radionica za jednu falangu, tj. za zadrugu oko 400 radnikih porodica, po sistemu francuskog socijaliste-utopiste arla Furijea (Fourier, 17721837). falarizam (gr. Phajaris) svirepa vladavina, slina onoj giranina Falarisa. Falaris (gr. Phalaris) tiranin u Akragasu na Siciliji (oko 570554. pre n. e.), uven po svojoj svireposti i pljakanju (na smrt osuene pekao je u jednom elinom biku); ua. falarizam. falacija (lat. fallacia) prevara; log. pogreka,

pogrean zakljuak; sofizam; falacija optika (lat. fallacia optica) optika obmana.

falda (nem. Falte) v. falta. faldistorijum (nlat. faldistorium) biskupski sto (kod katolika). falecijski stih metr. trohejsko-daktilski stih jedanaesterac, nazvan po gr. pesniku Falekosu: '- 01 *- U UI'- UI'- UI'- 0 up. hende-kasilabus. falzet v. falset. falzi- v. falsi-. faliment (ital. fallimento) 1. trg. obustava

plaanja obaveza, bankrotstvo, steaj; 2. onaj koji je pao pod steaj, bankrot.

falirati 953 fango

falirati (ital. fallire, fallere) pogreiti; popustiti; trg. obustaviti plaanje, ban-krotirati, pasti pod steaj, propasti.

falian (nem. falsch) pogrean, laan, lo, rav; neiskren, lukav, pritvoran; ma-nljiv, sa manom, sa nedostatkom.

falkada (p. falcado) jax. skok konja u obliku srpa.

faloragija (gr. phallos napravljen muki ud, rag- koren od regnymi slomim, skrham, prekinem) med. krvarenje iz mukog spol-nog uda.

falorea (gr. phallos napravljen muki ud, rheo teem, curim) med. curenje, izlaenje semena iz mukog spolnog uda.

falset (ital. falsetto) muz. glas iz glave (iz fistule), najvii registri ovejeg glasa pri ijem stvaranju ne pravi rezonancu grudna duplja, nego gornje upljine govor-nog organa (kod mukaraca od g do f2, g2, a kod ena za jednu oktavu vie); falzet.

falsetist (ital. falsetto) muz. peva iz fal-seta (iz fistule).

falsifikat (nlat. falsificatum) krivotvorena stvar, patvorena stvar, lano izdanje, lana izrada.

falsifikator (nlat. falsificator) krivotvo-rilac, patvorilac, varalica.

falsifikacija (nlat. falsificatio) krivotvo-renje, patvorenje.

falsifikovanje {nlat. falsificatio) v. falsi-fikacija.

falsifikovati (nlat. falsificare) patvoriti, 'Krivotvoriti, praviti lane stvari (novac, svedoanstva i dr.).

falso bordone (ital. falso bordone) kuz. pogrena, jednolika pratnja, npr. u sekst--akordima, ili kad razni glasovi imaju iste note, a samo bas ide za jednu notu dublje.

falta (nem. Falte) bora, nabor. faltati (nem. falten) naborati, nabirati, nabrati,

praviti bore. falus (gr. phallds napravljen muki ud) muki

spolni ud; naroito: muki ud napravljen od crvene koe koji se, kao simbol stvaralake sile prirode, nosio o bahovskim sveanim ophodima (sluba falusu" igrala je u prirodnim religijama Istoka veliku ulogu).

falciforman (lat. faix ki. falcis srp, nlat. falciformis) srpast, u obliku srpa.

falcmaina (nem. Falzmaschine) maina za savijanje hartije, savijalica.

falcovati (nem. falzen) 1. previja, previ-ti, savijati tabake hartije (kod knjigove-zaca); 2. lebiti, P1ipiliti, npr. daske, crep i dr.

fal (nem. falsch) v. falian. fama (lat. fama) glas, vest, kaa; govor,

govorkanje; mit. boginja vesti (kod Rimljana). familija (lat. familia) 1. porodica, ukuani,

domaa eljad, svojta, rod, poreklo; 2. u prirodnom sistemu biljaka ili ivo-

tinja: grupa ivotinja ili biljaka koje imaju zajedniko poreklo.

familijaz v. famulus. familijaran (lat. familiaris) porodini,

srodniki; koji ima porodicu (npr. familijaran ovek); slobodan, prirodan, neu-siljen (u ophoenju); prijateljski, iskren, poverljiv, prisan.

familijarizirati se (fr. se familiariser) sprijateljiti se; dobro se upoznati s im, naviknuti se na to.

familijarnost (lat. familiaritas) prijateljsko ophoenje, prisnost, druevnost, iskrenost.

famoza (lat. famosa) vrsta karanfila koji samo na gornjem delu latice ima aru u boji, a donji deo je vazda beo.

famoza akcio (lat. famosa actio) prav. tuba koja vrea ast, uvredljiva tuba.

famozan (lat. famosus) uven, glasovit, slavan, o kome se mnogo govori, izvrstan; na zlu glasu, uven po zlu.

famozum judicijum (lat. famosum judicium) prav. obeaavajua presuda.

famulus (lat. famulus) sluga, posluitelj; naroito: kolski posluitelj.

fanal (fr. fanal, gr. phanos lua, zublja) 1. kula svetilja; 2. znak (vatrom, dimom ili svetlou); 3. voj. motka sa svetiljkom (kao znak bliske opasnosti); 4. fenjer na brodu.

Fanar (arap., ngr. Phanari) grki kvart u Carigradu (nazvan po kuli svetilji koja je u njemu); up. fanal.

fanariot(i) (ngr. phanari) pl. stanovnici kvarta Fanar (fenjer), ugledne i veinom bogate grke porodice u Carigradu koje vode poreklo od grkih aristokratskih porodica poteenih od gonjenja pri zauzeu Carigrada; docnije: naziv za sve Grke koji su u Turskoj bili na visokim poloajima i imali velik uticaj na cari-gradsku patrijariju; kod nas: Grci koji su dolazili u Srbiju za vladike i druge svetenike predstavnike, a isticali se sebinou i lukavstvom.

fanatizam (lat. fanaticus zanet, zanesen) zanos, preterana odanost ili revnost, preterana zaslepljenost (za neku ideju, narod-nost, veru, stranku itd.).

favatizirati (lat. fanaticus) zaneti, zasle-piti, ludo zagrejati za to, uiniti nekog fana tanim.

fanatik (lat. fanum hram, svetilite, fa-naticus zanet, zanesen, van sebe od oduevljenja) ovek do krajnosti odan nekoj ideji, nekom pokretu; poslu i dr., zanesenjak, naroito verski.

fanatian (lat. fanaticus) zanet, zaslepljen, preterano zagrejan za to, mahnito odan emu, naroito veri.

fango (ital. fango) glib, blato, naroito vrue vulkansko blato; fango-kupanje kupanje u mineralnom blatu (protiv reumatizma).

fandango 954 Farenhajtov termometar

fandango (p. fandango) panski narodni ples u 3/4 takta, pri kome igrai udaraju u kastanjete.

fanerogame (gr. phanerds vidljiv, oit, ga-mos svadba, brak) pl. vot. cvetnjae, cveto-noe (biljke sa vidljivim spolnim organima).

fanerokristalinski (gr. phaneros, Kystal-los) koji pod golim okom izgleda kao kri-stalinski (o kamenju) supr. mikro- ili kripto-kristalinski.

faneromeran (gr. phaneros, m^ros deo) koji se moe raspoznati golim okom; naroito: kamen iji se pojedini sastojci mogu razaznati golim okom (supr. mikromeran ili kriptomeran, tj. koji se moe raspoznati samo pod mikroskopom).

Fantaz (gr. Phantasos) kit. bog sna kod starih Grka, brat Morfejev, koji doarava ljudima u snu prijatne stvari.

fantazija (gr. phantasia) 1. mata, uobra-zilja; matarija, sanjarija; 2. muz. (ital. fantasia) kompozicija bogata sadrinom, u nevezanom obliku, esto sa vie delova ili stavova koji prelaze jedan u drugi; 3. psih. svesno preobraavanje predstava i njihovo spajanje u nove spojeve predstava koji nisu u opaanju dati (delatnost kojom u dui postaju slike predmeta je repro-duktivna ukoliko ponovo predoava opaanja, a produktivna ukoliko proizvodi nove tvorevine; ona poslednja ima najvei znaaj u umetnosti); 4. pria stvorena matom; 5. privienje, utvara, tlapnja; up. Fantaz.

fantazira (gr. phantazein) 1. matati, sanjariti, uobraavati, zanositi se; 2. med. biti u bunulu, buncati, bulazniti; 3. muz. svirati bez pripreme (to se hoe i kako se hoe), improvizovati.

fantazma (gr. phantasma) slika stvorena matom, varljiva slika, utvara, privienje, avet; fantom.

fantazmagorija (gr. phantasma priina; predstava, agora skup) vetina prikazi-vanja avetinja i dr. pomou optikih sprava; opsena, varljiva slika, utvara, arolija, halucinacija.

fantazmoskopija (gr. phantasma, skopeo posmatram) psih. privienje, vrsta ludila kod koga bolesnik vidi aveti i sl.

fantaskop (gr. phantazesthai pojavljivati se, skopeo posmatram) v. zootrop.

fantast(a) (gr. phantasia) sanjalica, zanesenjak, onaj koji svoje matarije smatra stvarnim i koji hoe da udesi stvarnost prema njima; ovek sa preteranom i suvie razigranom matom.

fantastike (gr. phantastikos mateni, uo-braziljni; matav) plod fantazije, ono to je stvoreno matom, izmiljeno, udnovato, nestvarno.

fantastian (gr. phantastikos mateni, uo-braziljni; matav) koji je postao istom delatnou maete, bez obzira na stvar-

nost, matarski, uobraen, zamiljen, zanesenjaki; basnoslovan, neverovatan, neobian; ogroman, preterano velik.

fantom (gr. phaino, fr. fantome) 1. v. fantazma; 2. ned. vetaki napravljeni delovi tela, npr. grkljan, radi vebanja u operi-sanju; 3. model oveka ili ivotinje u prirodnoj veliini (u muzejima, panopti-kumima i dr.).

fantaskop (gr. phantazein, skopeo) v. zootrop. fanto (fr. fantoche) lutka' koja pomou konca

podraava ljudske kretnje. fanfara (fr. fanfare) muz. limeni duvaki

instrument; komad koji izvode samo trube; vesela lovaka kompozicija; kratka i tre-tava svirka trubama (u konjici); fig. galama, buka, razmetanje, hvalisanje.

fanfaron (fr. fanfaron) razmetljivac, hva-lisavac, junak na jeziku.

fanfaronada (fr fanfaronnade) hvalisanje, hvalisavost, razmetanje.

fanon (fr. fanchon) med. laka enska pove-zaa, ubradaa.

far (gr. Pharos, fr. phare) 1. kula svetilja, svetionik (nazvan po malom ostrvu Faru, na kome je Ptolomej Filadelf podigao 825. god. pre n. e., svetionik visok 135 t); 2. prednji fenjer na automobilu (slui za osvetljavanje puta); velika lampa, velika svetiljka.

Faradejeva struja fiz. indukovana struja; v. faradizam.

farad fiz. jedinica za merenje elektrinog kapaciteta, kapacitet kondenzatora izmeu ijih provodnika poraste napon za 1 volt kad se napuni koliinom elektrici-teta od 1 kulona; za merenje upotrebljava se milion puta manja jedinica zvana mi-krofarad; naziv po eng. fiziaru i hemi-aru M. Faradeju(M. Faraday, 1791-1867).

faradizam fiz. indukcioni elektricitet, nazvan po Faradeju; v. indukcija,

faradizacija med. leenje indukovanom, Fa-radejevom strujom.

faradizirati med. leiti Faradejevom strujom. farandola (fr. farandole) brzi provansal-ski

ples u 6/8 takta, sastavljen od pet figura. farao (gr. pharao) hazardna igra karata. faraon (hebr. paroh, gr. pharao) u Starom

zavetu: titula egipatskih kraljeva. farba (nem. Farbe) boja; boja u kartama. farbati (nem. farben) bojiti, bojadisati; fig. varati,

obmanjivati, lagati. farbl (nem. Farbe boja) hazardna igra karata u

kojoj je glavno njihova boja. fargo belgijska mera za teinu: = oko 75 kg. Farenhajtov termometar toplomer koji je

izmeu take smrzavanja i take kljuanja vode podeljen na 180 (nazvan po pronala-zau, nem. fiziaru G. D. Farenhajtu, 16861736).

farzovi 955 farmakoterapija

farzovi (arap.) pl. strogo propisane verske dunosti muslimana. farip (lat. farina

brano) sitan eer, jednom preien eer. farina (lat. far, farina) brano. faring- (gr. pharynx gen. pharingos) predme-

tak u sloenicama sa znaenjem: grlo, drelo. faringemfraksis (gr. pharynx gen.

phatin- gos drelo, grkljan, emphrazis zaeplja- vanje, zaepljenje, zapuavanje) med. zae- pljenost, zapuenost drela. faringeurizma

(gr. pharynx, eyrys irok) med. proirenost drela. faringizam (gr. pharynx) med. grevito skupljanje miia drela. faringitis (gr. phdrynx) med. zapaljenje

drela. faringografija (gr. pharynx, graphia opis)

opisivanje drela. faringolizis (gr. pharynx, lysis, malaksalost,

iznurenje) med. uzetost drela; fa- riigoplegija. faringologija (gr. pharynx,

logia nauka) nauka o drelu i njegovim bolestima.

faringoparaliza (gr. pharynx, parilysis uzetost) med. uzetost drela. faringoperistola

(gr. pharynx, peristole pokrivanje, oblaganje) med. suenost, su- avanje drela. faringoplegija (gr. pharynx,

plege) med. v. faringolizis. faringoragija (gr. phdrynx,

rag- koren od regnymi slomim, skrham, prekinem) med. krvarenje drela.

faringoskopija (gr. pharynx, skopeo posmatram) med. pregled drela naroitim ogledalom. faringospazmus (gr. pharynx, spasmos gr)

med. gr drela. faringostenija (gr. pharynx, sten6s uzan)

med. suenost, suavanje drela. faringotom (gr. pharynx, tome seenje, re-

zanje) hir. instrument za otvaranje jedn>aka rasecanjem. faringotomija (gr. pharynx,

tome seenje, rezanje) med. rasecanje drela. farinks (gr.

pharynx drelo; grlo) anat. drelo (poetak jednjaka). farinograf (lat.

farina brano, gr. grapho piem) aparat za ispitivanje kvaliteta i vodopivosti brana. farinografija (lat.

farina, gr. grapho) ispitivanje kvaliteta i vodopivosti brana; nauka o tome. farinozan (lat.

farinosus) branjav, bra- nast; slik. beliast, bled, mutan. farinometar

(lat. farina brano, gr. te- tron mera, merilo) sprava za ispitivanje kvaliteta brana. farisej (hebr. parusch,

lat. pharisaeus) odvojeni", lan religiozno-politike stranke kod Jevreja, od II v. pre n. e., koja je propovedala strogo ispovedanje Mojsije- vog zakona, u emu je bilo mnogo pritvor-

stva; fig. licemer, pretvaran ovek; pr. farejski. farisejizam (lat. pharisaeus)

licemerstvo, pretvorstvo. farisi (arap. -pere. Faris Persija,

tur. farisi persijski) najamnika konjica po tvrava- ma nekadanje Turske Carevine, koja se upotrebljavale i za kurirsku slubu. farma

(eng. farm od lat. firmus vrst, ustaljen, nepokretan) ureeno poljsko imanje, sala, majur (naroito u Engle- skoj i SAD).

farmazon (fr. franc-macon) v. franmason. farmako- (gr. phdrmakon) predmetak u

sloenicama sa znaenjem: lek. farmakognozija (gr. pharmakon, gnosis

poznavanje) deo farmakologije koji se ba- vi drogama, tj. spoljnim, fizikim svoj- stvima lekova. farmakognostika (gr.

pharmakon, gnosis poznavanje) v. farmakognozija.

farmakografija (gr. pharmakon lek, gra- pho piem) 1. opisivanje lekova, 2. recep- tura, nauka o propisivanju lekova.

farmakodinamika (gr. pharmakon, dynamis sila, snaga) nauka koja prouava dejstvo lekova. farmakokatagrafologija (gr.

pharmakon, katagraphb propiem, logia nauka) nauka o propisivanju lekova; up. katagrafologija.

farmakolit (gr. pharmakon, lithos kamen) otrovni kamen, arseno-kiseli krenjak.

farmakologija (gr. pharmakon, logia nauka) nauka o sredstvima za leenje (lekovima) i o njihovom dejstvu na oveji organizam.

farmakomanija (gr. pharmakon, mania po- mama, strast) preteranost u traenju ili upotrebljavanju lekova. farmakometar (gr.

pharmakon, metron me- rilo, mera) sprava za merenje lekova.

farmakometrija (gr. pharmakon, metria me- renje) merenje lekova. farmakon (gr.

pharmakon) lek; arobno sredstvo, arobni napitak, otrov. farmakopeja (gr. pharamakopoiia) spravljanje lekova; zvanini spisak uputstava za apotekare o spravljanju, ispitivanju i odravanju lekova, koji objavljuje sani-tetska vlast neke drave (dispenzatori- farmakopoetika (gr. pharmakon, poietik6s

vian da spravi, vet da izradi) nauka o propisivanju lekova. farmakopozija (gr.

pharmakoposia) pijenje, uzimanje lekova; pijenje otrova.

farmakopola (gr. pharmakon, poles proda- vac) prodavac lekova, trgovac lekovima.

farmakoteka (gr. pharmakon, theke priu- va, koveg) kuna i putna apoteka, sanduk s lekovima. farmakoterapeutika (gr.

pharmakon, thera- reib negujem, leim) v. farmakoterapija.

farmakoterapija (gr. pharmakon, therapeia negovanje, leenje) nauka o primeni (upo- trebi) lekova.

farmakohemija 956 fatigirati

farmakohemija (gr. pharmakon, chemeia) deo farmakologije koji se bavi hemijskim svojstvima sredstava za leenje (lekova).

farmasoi (fr. franc-mafon) v. franmason. farmacajt (gr. pharmakeus spravlja lekova,

spravlja otrova) onaj koji spravlja lekove, apotekar.

farmaceum (gr. pharmakeion) v. apoteka. farmaceut (gr. pharmakeiis) 1. v. farmacajt;

2. slualac, student farmacije; 3. skraen naziv za magistra farmacije, di-plomirani apotekar.

farmaceutska hemija grana hemije koja se bavi prouavanjem sastava lekovitih materija i hemijskih procesa pomou kojih se one mogu spraviti.

farmacija (gr. pharmakeia davanje leka, upotrebljavanje leka) 1. nauka o spravljanju lekova i svemu to je s tim u vezi, apotekarstvo; 2. apoteka.

farmer (eng. farmer) posednik poljskog imanja (farme), naroito u Americi.

farnezijski um. koji pripada galeriji dela antike umetnosti u vili Farneze u Rimu, koji potie iz te galerije, npr. Farnezijski bik", Farnezijski Herkul" i dr.

far njente (ital, far niente) nerad, besposli-enje; dole far nijente (ital. dolce far niente) slatko je nita ne raditi.

farsa (fr. farce, lat. farcire zapuiti, napuniti) manje pozorine delo vulgarne komike, ala, lakrdija, burleska.

farser (fr. farceur) lakrdija, aljivina. farsirati (fr. farce) kuv. puniti, nadevati

iseckanim mesom, filovati. fas (lat. fas) 1. pravo osnovano na moralnom

zakonu, boansko pravo, ono to je doputeno (za razliku od jus, ovejeg prava); fas et nefas (lat. fas et nefas) pravo i nepravo, doputeno i nedoputeno; per fas et nefas (lat. per fas et nefas) svim sredstvima.

fas (fr. face, lat. facies lice) 2. lice, izgled, prednja strana; an fas (fr. en face) s lica, spreda, s prednje strane.

fasada (fr. facade) vrh. prednja strana, glavni izgled, lice (graevine).

fasenda (port. fazenda) veliko poljsko imanje u Brazilu.

faseta (fr. facette lice, malo lice) bru-enjem uglaana pljosan na dragom kamenju i finoj staklenoj robi (udeena prema zahtevima optikih zakona o pre-lamanju svetlosnih zrakova).

fasetirati (fr. facetter) brusiti (ili: iz-brusiti) u kose pljosni (staklo, drago kamenje i dr.).

fasovanje (nem. Fassung) sledovanje hrane (vojnike); uzimanje potrebne koliine (npr. uglja za brod, itd.). fason (fr. fa9on) v. fazon. fasonerija (fr. facon) pravljenje ara, mu-stara

ili cvetova (ka tkaninama).

fastozamente (ital. fastosamente) muz. v. fastozo. fastozo (ital. fastoso) muz. raskono, sjajno,

velelepno. fasung (nem. Fassung) 1. optoavanje, opto-enje, uokvirivanje, uokvirenje (slike); 2. uvrivanje dragog kamenja u zlato ili srebro; 3. okov, okvir, optok, dralo; 4. v. fasovanje.

fasces (lat. fascis sveanj, snop, fasces) pl. snopi prua iz koga je provirivala sekira (koji su, kao znak krivinog pravosua, liktori nosili pred konzulima kod Rimljana).

fascija (lat. fascia) med. opna koja obavija miie i grupa miia; veza, traka, zavoj, povoj.

fascijacija (nlat. fasciatio) med. stavljanje zavoja, zavijanje, povijanje.

fascikl (lat. fascis sveanj, dem. fasciculus svenji, kitica) sveanj, sveska, sveica (spisa, akata).

fascikule (lat. fasciculus svenji, kitica) v. fascikl.

fascikulirati (lat. fasciculus) povezati u sveske (fascikle).

srascinacija (lat. fascinatio) opinjavanje, opinjenje, opsenjivanje; opuinjenje, opinjenost, oaravanje; oaranost.

fascinirati (lat. fascinare) opiniti, opinjavati, opseniti, opsenjivati, oma-ijati, omaijavati, zaslepiti, zasleplji-vati; oarati, oaravati.

fata (nem. Watte, eng. wadding, fr. ouate) v. vata.

fatalan (lat. fatum sudbina, fatalis sudbin-ski; sudbonosan) sudbinom odreen, sueni, sudbonosan, neizbean, koban, zlokoban, nesrean; neprijatan.

fatalizam (lat. fatum sudba, sudbina) 1. vera u sudbinu i njenu neizmenljivost; 2. teol. uenje o predodreenosti za blaen-stvr ili prokletstvo (up. predestinacija).

fatalist (lat. fatum) onaj koji veruje u sudbinu, pristalica fatalizma.

fatalnost (lat. fatum) sudbonosnost, nei-zmenljiva sudbina, zla kob, nesrea; nesrean sluaj.

fata morgana (nlat., ital. fata Morgana) vila Morgana", optika pojava u atmosferi, lik predela i predmeta u vazduhu usled preloma i potpunog odbijanja (total-ne refleksije) svetlosti, tera baba ko-zlie", vazdune pojava koja se esto vidi u tropskim krajevima, naroito na obalama Sicilije i-Kalabrije, kada je vedro a vreme toplo i mirno (naziv po tome to narodno verovanje ovakve pojave pripisuje arobnoj moi vile Morgane); Arabljani je zovu: sarab, svrab ili sirab; fig. opsena, varka.

fatelin v. vatelin. fatigirati (lat. fatigare umoriti, zamoriti) 1. slik.

pokvariti sliku suvinom izve-taenou, slabo, s mukom izraditi

Fatima 957 feb

sliku; 2. huv. pustiti da listovi salate malo provenu na taj nain to se malo preliju naroitim sosom i siretom raz-blaenim toplom mau.

Fatima (tur. Fatime, Fatma, arap. fatam odbiti dete od sise) ime etvrte keri Muhamedovo, ene Ali-kalifa.

fatirati (nem. wattieren, Watte) postaviti vatom; fig. dobro se snabdeti im, npr. potrebnim novcem i sl.

fatiha (arap. fatilja otvoriti, osvojiti, tur. fatiha) ime prvog poglavlja (sure) u Ko-ranu, koje ima svega sedam stihova, glavna molitva muhamedanaca, muslimanski oena", molitva za duu umrlih.

fatne (gr. phatne) znat. zubna duplja. fatum (lat. fatum) sudba, sudbina, kob, udes. fatura (ital. fattura) v. faktura. faul (eng. foul prljav, nepoten) ot. prekraj

pravila u sportskom takmienju (u boksu: nedoputen udarac; u fudbalu: namerna grubost; na trkama: svaki zabranjen postupak vozaa ili jahaa).

faulencer (nem. Faulenzer) hartija sa pravim linijama (kao podmeta pri pisanju).

faulirati (eng. foul nepoten, prljav) sp. nepropisno, grubo napasti, prekriti propis u igri (fudbalu, boksu i dr.).

Faun (lat. Faunus) mit. rimski bog uma i polja, docnije identifikovan sa grkim Papom. Pored njega je bilo, slino gr.

* satirima, vie fauna (umskih demona koje su predstavljali sa krivim nosem, jareim nogama i repom), odanih udnim poudama i ljubavnim pustolovinama; otuda fig. sladostrasnik, razvratnik, veliki pohotljivac.

fauna (lat. Faunus rimski bog uma i polja, nlat. fauna) ivotinjski svet jedne zemlje ili nekog kontinenta, mora ili dela mora; opis ili spisak takvih ivotinja (knjiga); up. flora.

faunist (nlat. fauna) poznavalac nsivotinja; up. fauna.

Faust (lat. Faustus, nem. Faust) lit. glavni junak istoimene Geteove tragedije, koji je, u elji da sazna istinu i pozna trenutak sree koji bi bio toliko lep da bi se moglo poeleti da veno traje, sklopio savez sa avolom (Mefistofelom) i, pro-avi mnoge peripetije, najzad doao do saznanja da je najvea srea u radu za dobro drugih.

fautor (lat. fautor) zatitnik, pokrovitelj, pomaga; fautor delikti (lat. fautor delic-ti) prav. podbada na zloin, pomaga zloina.

fah (nem. Fach) 1. struka, grana (znanja, nauke); 2. pregradak, pretinac (na poti).

fahman (nem. Fachmann) strunjak, znalac, vetak u nekom poslu.

facijalni (nlat. facialis) lini, koji se tie lica, koji pripada licu; facijalna linija (nlat. linea facialis) crta lica; facijal-

ni nerv znat. ivac lica, pokreta miia lica i pljuvanih lezda.

facije (lat. f acies lice, izgled) pl. kol. razni izgledi i sastavi talonih stena koje postaju istovremeno, ali pod razliitim pogodbama i u razliitim sredinama.

facijes (lat. facies) Spoljanjost, izgled, lice; facijes Hipokratika (lat. facies Hippocratica) med. mrtvake lice, primetna promena u licu samrtnika.

facinus (lat. facinus) nedelo, zloin. facit (lat. facit ini) suma, zbir, traaseni i naeni

broj; iznos, ishod, rezultat. facitis (gr. phake) med. zapaljenje onog soiva. faa (ital. fascia) traka. faanke (nem. Fasching) mesojee, poklade. faizam (lat. fascis sveanj prua iz koga je

strala sekira, kao znak gospodarske vlasti, koji su liktori nosili ispred rimskih vlastodraca kada su se ovi javno pojavljivali, ital. fascismo) sistem dravnog kapitalizma i nacionalisti-ka, imperijalistika, antidemokratska, aristokratska i apsolutistika ideologija i politika, koju je sprovodio u Italiji Benito Musolini, sa ciljem da odri kapitalizam u Italiji i proiri itali-jansku imperiju. Toj svrsi stavljene su u slubu sve pojedinane oblasti javnog ivota. Jedinka je samo dravni graanin, deo nacije ovaploene u dravi; ona mora svoje miljenje, oseanje, htenje i delanje prvenstveno da posveti celini i da joj slui telom i duom, imanjem i krvlju; individualna sloboda ima da se utopi u svemoi drave i njenog voe: ne sloboda, nego red, hijerarhija i disciplina"; faistika drava hoe da bude gospodar nad svima radi dobra sviju"; simbol faizma je sveanj prua sa sekirom (vlast nad ivotom i smru); up. nacionalsocijalizam.

fatina (ital. fascina, lat. fascis sveanj prua) santra, snop prua za ispunjavanje aneva (kod radova u vodi i opsada, da bi se anac pred utvrenjem ispunio i tako napravio most za opsaivae pri vrenju napada).

faing (nem. Fasching) mesojee, poklade, karneval.

fairati (nem. faschieren) sei, seckati (meso); fairana nicla nicla od sec-kanog mesa umeenog sa hlebom i lukom (a i krompirom).

faist(a) (ital. fascista) pristalica i pobornik faizma.

fe (fr. f6e, nem. Fee, ital. fata, lat. fatua) vila (u romanskom i keltskom narodnom verovanju, natprirodne seneka bia koja se, kao i kod nas, meaju u oveju sudbinu as kao prijatelji, as kao neprijatelji).

feb (gr. Phoibos) mit. sjajni", isti", jedan od nadimaka Apolona, antiki bog Sunca.

feba 958 feljton

feba (gr. Phoibe) mit. sjajna", ista", jedan od nadimaka antike boginje Meseca (grka Artemlda, rimska Dijana).

feblaa (fr. faiblage) zakonom doputena manja teina kovanog novca.

febrilan (nlat. febrilis) med. groznini; grozniav.

febrilnost (dat. febrilis) med. stanje poviene telesne temperature.

febris (lat. febris) med. groznica. febrifuga (nlat. febrifuga) pl. med. sredstva,

lekovi protiv groznice. febrifugijum (nlat. febrifugium) med. prestanak

groznice. febronijanizam slobodoumni pokret kome je bio

cilj stvaranje samostalne biskupske narodne crkve i otcepljenje od Rima u Nemakoj (po biskupu U. N. Honthajmu, koji je pisao pod pseudonimom Justus Febronius).

februar (lat. februarius) veljaa, drugi mesec u godini (28 ili 29 dana), nazvan po rimskom godinjem prazniku ienja i pokajanja (februa) koji je toga meseca pro-slavljan.

februacija (lat. februatio) religiozno ienje, pokajanje.

fedajin (arap.: onaj koji je rtvovao svoj ivot) palestinski gerilac koji vodi ne-pomirljivu borbu protiv drave Izrael.

feder (nem. Feder) pero (za pisanje); pero (kao ukras), perjanica; meh. opruga, pruglo, gibanj, pokreta.

federalizam (lat. foedus gen. foederis savezni ugovor, savez, fr. f^deralisme) 1. sistem ureenja federativne (savezne) drave; 2. politika tenja za stvaranjem saveznog oblika drave, federacije; supr.: centra-lizam i unitarizam.

federalist(a) (lat. foedus) pristalica (ili: pobornik) federalizma,

federalni (nlat. foederalis) koji se tie saveza, savezni.

federativni (nlat. foederativus) savezni; federativna drava savezna drava; federativni sistem savez drava.

federacije (nlat. foederatio) savez; savez drava, savezna drava.

federirati (nlat. foederare) 1. spojiti (ili: udruiti) u savez; stupiti u savez.

federirati (nem. Feder) 2. istezati se i skupljati se, rastezati se i stezati, poputati pod pritiskom, ali se opet vraati u raniji poloaj.

feding (eng. fading) rad. povremeno slabljenje ili potpuni prestanak prijema zvuka prilikom sluanja radio-emisija.

fezer (fr. faiseur) izaziva politikih nemira, politiki smutljivac, spletka; lakta; onaj koji provodi u delo ije planove, npr. nekog ministra.

fejaa (fr. feuillage) apx. ukras od lia (rezbarski ili slikarski).

fekalan (lat. faex gen. faecis talog, mutljag) izmetni, koji se tie izmeta; koji sadri izmet (pogan).

fekalije (nlat. faecalia) pl. ivotinjski i oveji ekskrementi.

fekul (v.) lednik (gleer) u skandinav-skim visokim planinama.

fekula (lat. faecula peen vinski stre) hen. skrob, tirak.

fekulentan (lat. faeculentus) talogovit, mu-tljagovit, sa talogom, zamuen, mutan od taloga.

fekulencija (lat. faeculentio) talog, zamue-nost od taloga, neistoa.

fekulometar (lat. faecula, gr metron mera, merile) sprava za utvrivanje koliine vode u skrobnom branu.

fekundacija (lat. fecundatio) biol. spa j anje enske oplodne elije sa mukom, oplo-enje, oploavanje.

fel (lat. fel) u. fela (ma. fel, fele) vrsta; pasmina, soj. felah (arap. fallah, tur. fellah) arabljanski,

naroito egipatski seljak (zemljoradnik). felbebl (nem. Feldwebel) narednik (u bivoj

austrougarskoj vojsci). feldmaral (nem. Feldmarschall) najvii

vojniki, in u nekim vojskama, vrhovni komandant vojske; feldmaral-lojtnant (nem. Feldmarschall-leutnant) podvojvoda, podmaral.

feldspat(i) (nem. Feldspat) pl. min. glinenci, veoma esti sastojci vulkanskih stena, hemijski isti su bezbojni, inae obino beli ili crveni; cepaju se u dva pravca: kod jednih ti pravdi su meusobno uprav-ni (ortoklasi), a kod drugih kosi (plagioklasi).

feldcajgmajster (nem. Feldzeugmeister) ar-tiljerijski general u bivoj austrijskoj vojsci, odgovara naem general-pukovni-ku (armijskom generalu); maral.

feler (nem. Fehler) mana, nedostatak, porok; greka, pogreka.

feliks (lat. felix) srean. felozan (lat. fellosus) uan, pun ui. felon (gr. phelones, phainoles debela gornja

odea, ogrta) u pravoslavno] crkvi: iroka gornja svetenika odeda bez rukava, nosi se preko stihara i epitrahilja.

felovija (nlat. felonia) verolomstvo, izdaja; u Engleskoj nekada: svaki zloin s ubistvom.

feloplastika (gr. phellos pluta, plastike vetina uobliavanja) vetina vajanja u pluga.

fels (arap.) najstariji arapski bakreni novac. feluka (ital. feluca, arap. feluqah) mala, duga

i uska jedrilica s veslima. feler (nem. Feldscher) vojniki bolniar,

lekarski pomonik; ranarnik, vidar. feljton (fr. feuilleton) podlistak, stalna rubrika

dnevnog (politikog) lista odreena za lepu knjievnost (romane i

fsljtonist 959 fenomenografija

prie), umetnike i knjievna prikaze i popularnonaune lanke.

feljtonist (fr. feuilletoniste) pisac podli-staka (feljtona).

feljtonski (fr. feuilleton) u obliku podlist-ka, kao to se piu feljtoni, tj. lako, prijatno, zabavno.

femina (lat. femina) ena. feminizam (lat. femina ena) 1. pokret ena

za osloboenje od podreenog poloaja i za izjednaena u pravima sa mukarcima; enskost, enstvenost, enske drai; 2. enske osobine kod mukaraca, naroito kod homoseksualaca.

feminin (lat. femininum) gram. enski rod; re enskog roda.

femininski (lat. femininus) enski; gram. enskog roda.

feminiranje (lat. femininum) fiziol. v. pod maskuliranje.

feminist (lat. femina) pristalica emanci-pacije ena; up. feminizam 1.

feministkinja (lat. femina) pobornica emancilacije ena; up. feminizam 1.

femicid (lat. femina, occidere ubiti) nasilje nad enama, od batinanja do prisiljavanja na prostituciju; ubistvo sene, enoubo j stvo.

femoralan (lat. femur gen. femoris stegno, butina, but, bedro, nlat. femoralis) znat. stegneni, bedreni, butinski, koji se tie stegna, bedra.

fen (vajc. Fohn, lat. favonius blag zapadni vetar) 1. topao i suv vetar u Alpima; 2. teh. sprava za proizvoenje vazdune struje, elektrini aparat za suenje kose.

fenakistoskop (gr. phaino iznosim na videlo, kiste sanduk, skopeo posmatram) v. zootrop.

fenacetin (gr. phaino osvetljavam, lat. ase-tum sire) farm. bezbojan kristalni praak, jedan od antipiretika, lek protiv visoke temperature i glavobolje.

fengofobija (gr. phengos videlo, svetlost, sjaj, phobos strah) med. strah od sjajnih predmeta, znak pseeg besnila; otuda i = hidrofobija.

fender (eng. fender) odbojnik, jastuk ili lopta napunjena plugom ili kuinom koja visi na brodovima sa strane i slui za umanjivanje jaine sudara pri pristajanju brodova.

fenigmus (gr. phainigmos) med. crvenilo koe; sredstvo za izazivanje crvenila koe.

fenijanizam (eng. Fenians) sistem i metode borbe fenijanaca.

fenijanci (eng. Fenians, staroirski fene stanovnik Irske) lanovi revolupionar-nog irskog udruenja, osnovanog 1861. u Americi, kome je bio cilj otcepljenje Irske od Engleske i osnivanje samostalne irske republike; svoje ciljeve hteli su da postignu krajnje nasilnim sredstvima (ubistvima, paljevinama i dr.).

feniks (gr. phoinix) 1. mit. sunana ptica, mitska ptica starih Egipana, koja ivi 500 godina a zatim, na lomai koju sama priredi, sama sebe spali i iz svog pepela ponovo oivi podmlaena (simbol neega veoma retkog, odlinog, neprolaznog i besmrtnog); 2. vrsta japanskih petlova koji se odlikuju neobino dugim repom, katkad do 3 t, perje im je raznobojno a naravi su mirne (dre se samo radi ukrasa); 3. vrsta mehanikog muzikog instrumenta, slinog artonu; 4. est naziv raznih osiguravajuih drutava; 5. feniks-period u hronologiji vreme od 500 godina, petstolee.

fenicizam (gr. phoinix purpur, purpurna boja) med. male boginje.

fenianska vatra rastvor fosfora u sul-fidu ugljenika; slui za punjenje zrna koja izazivaju poar.

fenol (gr. phaino iznosim na videlo, obe-lodanim, pokazujem, lat. oleum ulje) hem. karbolna kiselina, deluje antiseptiki, zbog ega se njegov rastvor u vodi (15%) upotrebljava za dezinfekciju.

fenologija (gr. phainomai pojavljujem se, logia nauka) biol. nauka o pojavljivanju, grana prirodnih nauka koja se bavi povremenim (periodinim) pojavama u biljnom i ivotinjskom svetu, kao i njihovim uzrocima (cvetanje i datumi u razvitku biljki u toku godine, datumi seobe ptica, zimskog sna, doba parenja itd.).

fenomen (gr. phainomenon pojava, phaino-mai pojavljujem se) 1. svaka pojava u duhovnom i spoljnom svetu koja se prikazuje naem opaanju (ulima), naroito teko objanjiva ili retka prirodna pojava; udo; 2. sjajna pojava, retko sposobna linost; 3. fil. pojava (za razliku od stvari po sebi", noumenon-a).

fenomenalan (gr. phainomenon) pojavni; veoma redak, vrlo neobian, udnovat; izvanredan (ovek, uspeh, delo itd.).

fenomenalizam (gr. phain6menon) fil. pravac filozofije koji ono to je dato u iskustvu smatra pojavma" (feiomenima) nesaznatljive stvari po sebi" (Kantov kriticizam, Kontov pozitivizam, Spense-rov evolucionizam).

fenomenizam (gr. phainomenon pojava) v. fenomenalizam.

fenomenogenija (gr. phainomenon pojava, gen- koren od gignesthai postati, nastati, roditi se) postanem, postajanje pojava.

fenomenogonija (gr. phainomenon pojava, gonos raanje, roenje, poreklo) v. fenomenogenija.

fenomenogonologija (gr. phainomenon pojava, gonos raanje, roenje, poreklo, logia nauka) uenje o postajanju pojava, naroito pojava bolesti.

fenomenografija (gr. phainomenon, graphia opis) opis, opisivanje pojava.

fenomenologija 960 ferula

fenomenologija (gr. phainomenon, logia uenje) fil. uenje o pojavama (za razliku od uenja o stvari po sebi"); nauka o prirodnim pojavama, kao i o pojavama, izraajima, silama itd. duha s obzirom na njihov razvitak i meusobnu vezu.

fenomenon (gr. phainomenon) fil. pojava; po Kantu: predmet iskustva (supr. stvar po sebi" noumenon).

fenomenoskopija (gr. phainomenon, skopeo posmatram) posmatranje pojava.

feioskandija (Fenno-Scandia) opti naziv, zbog slinosti njihovog geolokog razvitka, zemalja severnog dela Evrope (Norveka, vedska, Danska i Finska).

fenotip (gr. phainomenon, typos lik, oblik) u nauci o nasleu; skup spoljnih, vidljivih osobina ivih bia, za razliku od genotipa, tj. skupa unutranjih, nevidljivih osobina (oboje su samo dve strane jednog ivog bia, nikakve suprotnosti, poto se jedno bez drugog ne moe ni zamisliti).

fenjer (gr. phanari, stgr. phanarion, tur. fenar) svetiljka, runa svetiljka, staklom ili na drugi nain uokvirena, u kojoj gori svea ili petrolej.

fer (eng. fair) besprekoran, pristojan, astan, poten; fer plej (eng. fair play) asna, besprekorna, otvorena igra (u kla-enju, kockanju, sportskim utakmicama i DR-)-

ferventan (lat. fervens) revnostan, usrdan, arki, vatren.

fervidan (lat. fervidus) vreo, usijan; vatren, estok, ljutit; strastan.

fergazer (nem. Vergaser) teh. pretvara u gas (deo na motoru koji iz pogonskog materijala proizvodi upotrebljivu gasnu smesu).

ferdin (pere.) prvi mesec persijske godine. ferekratski stih etr. sedmosloni trohej-

skodaktilski stih ((L U UI' U), nazvan po grkom pesniku komedija Ferekraste-su (oko 430. pre n. e.).

fereda (arap. farag uteha, teenje, tur. fera se) dugaka gornja haljina muslimanki.

ferijalni (lat. ferialis) raspusni, odmorski koji se tie raspusta, koji pada o raspu-stu; ferijalne kolonije zajednika letovanja kolske omladine za vreme letnjeg raspusta u klimatski zdravim krajevima ili na moru; ferijalni kurs teaj u vreme letnjeg raspusta (za uenje ili usavra-vanje u emu).

ferije (lat. feriae) dani odmora, odmor; ra-spust (kolski, sudski).

ferit (lat. ferrum gvoe) isto gvoe (ili: elezo).

feriferan (lat. ferrum gvoe, ferre nositi) koji sadri gvoe, gvoevit.

ferifikacija (nlat. ferrificatio) pretvaranje u gvoe, stvaranje gvoa.

ferkin (eng. firkin) engleska mera za pivo = 40,89 1.

ferlong (eng. furlong) eng. mera za duinu = 201,1662 t.

ferman (pere. ferman od fermuden zapovedati, narediti) pismena naredba sultanova, carska dozvola (patent); putna isprave; postavljenje, ukaz.

fermata (ital. fermata) muz. muziki znak (^ ili^) koji ukazuje da oznaenu notu ili pauzu treba due izdrati od njene obine vrednosti; nad zavrenom notom: znak zavretka komada.

fermen (tur. fermen) vrsta kratkog mukog prsnika koji se ne zakopava, izrauje se od oje i ukraava gajtanima.

ferment (lat. fermentum) hen. kvasac, izazi-va vrenja (mikroskopski sitna gljivica koja svojim razvojem i umnoavanjem izaziva vrenje); fermentum ventrikuli (lat. fermentum ventriculi) med. eludani sok; fermentum morbi (lat. fermentum morbi) bolesna tvar.

fermentabilan (nlat. fermentabilis) hem. pre-virljiv, koji moe da previre, da kisne, uskinjiv.

fermentativan (nlat. fermentativus) hem. koji izaziva ili pomae vrenje.

fermentacija (lat. fermentatio) hem. rastva-ranje organskih supstancija u jednostavnije jedinjenja, vrenje, previranje, uski-njavanje.

fermentirati (lat. fermentare) hem. vreti, previrati, kisnuti.

fermentograf (lat. fermentum kvasac, gr. grapho opisujem) aparati za odreivanje sposobnosti vrenja kod brana.

fermij(um) hem. radioaktivan elemenat, atomska masa 253, redni broj 100, znak Fm; ime po ital. fiziaru E. Fermaju (1901 1954).

ferotipija (lat. ferrum gvoe, gr. typos lik, otisak) fotografija izraena na eleznom limu.

ferocitet (lat. ferocitas) divljanost, surovost, svirepost, krvolonost.

feroe (ital. feroce) muz. divlje, burno. ferster (nem. Forster) umar. fertilan (lat. fertilis, ferre) plodan, roden. fertilizacija (lat. fertilis) biol. oploenje, proces

spajanja spermatozoida i jajne elije. fertilitet (lat. fertilitas) 1. biol. plodnost, rodnost;

2. u statistici: broj roenih na hiljadu ena. ferto (lat. ferre nositi, ferto neka nosi) deo

imanja koji katoliki svetenik mora da ostavi zavetanjem crkvi.

feruginozan (nlat. ferruginosus) gvoevit; rast, boje kao ra. feruginoze (nlat.

ferruginosa) pl. med. gvoe- viti lekovi, lekovi koji sadre gvoa (pomau stezanje i stvaranje krvi). ferula

(lat. ferula) bat. ukva, ukovina; med. uloga, udlaga, daica; kod katolika: biskupski tap.

ferum 961 fibrinogen

ferum (lat. ferrum) gvoe, elezo. fes (tur. fes, arap. F'as, po gradu Fesu u

Maroku gde je izraivana) kapa zatvoreno-crvene boje sa kiankom ili bez nje, od 1826. god. u Turskoj uvedena kao vojnika kapa, umesto alme, a potom postala i narodna.

festival (lat. festum, fr. festival) 1. velika sveanost sa muzikom; 2. povremena kul-turna sveanost (pozorine, muzika, filmska i sl.).

festivo (ital. festivo) muz. sveano. festilog (lat. festum, gr. logos) u katolikoj

crkvi: spisak praznika. festum (lat. festum) svetkovina, sveanost,

praznik; post festum (lat. post festum) posle sveanosti, tj. prekasno.

festung (nem. Festung) voj. tvrava, utvrenje. fet akompli (fr. fait accompli) svrena stvar,

gotova stvar, svren in. fetalan (lat. foetus, fetus zametak, nlat.

foetalis) koji pripada zametku; embriona-lai. fetacija (nlat. foetatio) zool. stvaranje za-metka

(fetusa). fetva (arap. falwa, tur. fetva) 1. pravio

reenje turskog muftije o nekoj spornoj stvari, naroito o sluaju koji nije zakonom predvien; 2. pismeno miljenje muftije o tome da li je neto doputeno ili nije po islamskim verskim propisima; 3. osnaenje neke presude od strane velikog vezira, bez kojeg se ne moe izvriti smrtna kazna.

feti (fr. fetiche, port. feitico, lat. facti-cius pravljen, vetaki nainjen) materi-jalan predmet za koji se veruje da u njemu prebiva duh, svaka mrtva stvar kojoj se pripisuje neka arobna snaga, npr. kamen, izrezana figura i dr.; neto emu je ovek preterano odan, to oboava.

fetiizam (fr. fetiche) 1. oboavanje feti-a; u seksologiji: izazivanje i zadovolje-vanje spolnog prohteve na delovima odela i dr. voljene osobe protivnog spola; 2. oboavanje raznih predmeta kod primi-tivnih naroda; predavanje natprirodnih svojstava stvarima; 3. fetiizam robe, vezan za robnu proizvodnju, potie iz samog robnog oblika, tj. iz injenice da se: a) jednakost ljudskog rada robnih proizvo-aa javlja kao jednakost predmetnosti vrednosti njihovih proizvoda; b) vremensko merenje utroka ljudske radne snage robnih proizvoaa javlja kao veliina vrednosti njihovih proizvoda; v) drutveni odnosi proizvoaa robe javljaju kao drutveni odnosi samih proizvoda, tj. stvari. U robnom obliku, tj. kada proi-zvoai proizvode i razmenjuju robe a time stupaju u meusobne odnose proizvodnje i razdeobe, ne pojavljuju se drutveni odnosi kao odnosi lica preko stvari, nego obratno, kao drutveni odnosi stvari, proizvoda, posrednitvom ljudi. Dru-

tveno svojstvo robe izgleda njoj kao od prirode dato, van ljudi i njihovih odnosa. Robni proizvoai ne gospodare svojim drutvenim odnosima, niti kretanjem svojih roba, nego obrnuto, robe svojim kretanjem gospodare proizvoaima, odreuju i reguliu njihove odnose. Roba, iako proizvod proizvoaa, javlja se kao neto natulno, kao samostalno bie, koje odreuje sudbinu proizvoaa, slino feti-ima u primitivnim religijama.

fetotomija (lat. foetus zametak, gr. tome seenje) med. v. embriotomija.

fetus (lat. foetus) zool. dete u majinoj utrobi od trenutka kad pone u amnionu da se slobodno kree, zametak, zaetak, plod utrobe; embrio.

feugidron (gr. feuno beim, beim od, izbegavam, hydor voda) med. v. hidrofobija.

feud (nlat. feudum) u sred. veku: kletveni-ko dobro, leno, imanje koje su davali u naslednu svojinu i na uivanje, npr. vladari vitezovima, uz obavezu vernosti i pomaganja u ratu (osnova srednjovekovnog drutvenog ureenja).

feudalizam (nlat. feudum) kletvenitvo; vlastelinstvo, vlast plemia (oblik ureenja u kome su seljaci vezani za zemlju koja nije njihova nego pripada plemstvu); privrenost ovome sistemu.

feudalist (nlat. feudum) pristalica feu-dalizma; poznavalac feudalnog prava.

feudalni (nlat. feudalis) kletveniki, pro-nijarski, vlastelinski; srednjovekovni, nazadan; feudalne pravo pravo feuda; takoe: svako pravo koje se osniva na zastarelim shvatanjima; feudalni sistem v. feudalizam.

feudalci (nlat. feudum) pristalice feuda-lizma i nazadnjatva; naroito: pristalice utvrivanja vlasti i povlastice plemstva i velikih posednika.

feudatar (nlat. feudatarius) kletvenik, vaze l. feferon (ital. reregope) vrsta male, obino

veoma ljute paprike (Cepsicum annuum); peperon.

fecit (lat. facere initi, izraditi, fecit) na umetnikim delima: izradio, napravio (skraeno: /es./

feces (lat.) izmetine (iz tela). fe (eng. fashonable, nem. fesch) lep, elegan-

ten, gizdav (u odelu i poneanju). fibra (lat. fibra) znat. vlakno, ilica, koni;

naroito: miino vlakno. fibrila (nlat. fibrila) anat. vlakance, ilice u elijskom tkivu (miinom i ivanom).

fibrin (lat. fibra vlakno) fiziol. belanevina usirene ivotinjske krvne plazme.

fibrinogen (lat. fibra vlakno, gr. gen-koren od gignesthai postati, nastati, roditi se) fiziol. vrsta belanevine krvne plazme od koje zgruavanjem postaje fibrin.

61 Leksikon

fibrinozan 962 fizeter

fibrinozan (nlat. fibrosus) v. fibrozan. fibrozan (nlat. fibrosus) vlaknast, ili-ast,

konast; vlaknovit, vlaknav. fibroin (lat. fibra vlakno) hem. glavni sa-stojak

svile i prediva insekata uopte. fibrom (nlat. lat. fibra vlakno) med. dobroudni

otok miinih vlakana, vla-knenik, vezivnik. fibrosarkom (lat. fibra vlakno, gr. sarko-ma

izrataj mesa) med. zloudni (maligni) tumor u organima gde ima vezivnog tkiva (javlja se kod mlaih osoba).

fibula (lat. fibula) 1. kopa, spona (na haljinama); 2. znat. linjaa, cevanica.

fibulacija (lat. fibulatio) v. infibulacija. figantropija (gr. phyge beanje, bekstvo,

anthropos ovek) zaziranje od ljudi, ne-drueljubivost.

Figaro 1. ime prepredenog berberina u Bo-mareovim komedijama Seviljski berberin" (1775) i Figarova enidba" (1784); obradili ih kao opere Mocart (1785), Rosini (1816) i dr.; fig. okretan posrednik u ljubavnim poslovima; 2. ime velikog pariskog konzervativnog lista, osnovanog 1854. godine.

figura (lat. figura) 1. lik, oblik; pojava, prilika; crte, slika; stas, rast; kip; lik (u ahu i na novcu); slika na kartama za igranje, karta sa slikom; 2. mat. slika, crte (geometrijski); 3. slik. ovek (za razliku od slike mrtve prirode" ili bezumnih stvorove"); 4. poet. predstava slike stvorena reima, slikovit izraz, izraz u slici; 5. muz. niz tonova koji brzo dolaze jedan za drugim i meusobno povezanih, tonovi koji kao ukras opisuju glavni ton, tonski ukras; 6. fil. oblik posrednog zakljuivanja (silogizma); v. silogi-stike figure; 7. kor. pokreti i slike koje izvode plesai.

figuralan (nlat. figuralis) snabdeven figurama; figuralna muzika muz. komadi sa notama aritmetiki tano odmerenog tem-pa, simfonija.

figurant (lat. figurans) poz. sporedni igra ili plesa, nema osoba, statist; fig. beznaajna (ili: bezuticajna) linost.

figurativan (nlat. figurativus) slikovit, izraen u slici, u prenesenom smislu.

figurator (lat. figura) v. figurist. figuracija (lat. figuratio) 1. uobliavanje,

uoblienje, oblikovanje, davanje oblika; oblik; 2. poet. slikovito predstavljanje, izraavanje u slikama; 3. muz. meavina skladnih i neskladnih akorada; oivljavanje govora ili muzikog komada figurama.

figurizam (lat. figura) v. tipologija. figurina (lat. figura, fr. figurine) figuri-ca, kipi; sporedna figura, naroito na slikama predela; mo dna lutka. figuriran (lat. figura) ukraen arama, na cvetove, na cvetie, sa cvetovima (tkanine); slikovit, predstavljen ili prika-

zan u prenosnom smislu; muz. ukraen, ulepan; figurirana muzika v. figuralna muzika pod figuralan.

figurirati (lat. figurare) praviti, stvarati (figure); predstavljati, prikazivati oigledno ili slikovito; praviti figuru, tj. prikazivati se, davati o sebi sliku (dobru ili ravu); trati, isticati se, padati u oi; igrati ulogu; sluiti samo radi popunjavanja neke praznine (npr. on samo figurira"); sluiti kao ukras.

figurist(a) (lat. figura) 1. crta, slikar ili prikaziva raznih likova; 2. livac kipova u gipsu; 3. slikar koji radi grupe; 4. plesa koji ukraava igru figurama.

fideizam (lat. fides vera) fil. pravac iste vere" koji je odbacivao svaku vezu religije, odnosno teologije, sa filozofijom, i koji nije hteo da zna za filozofiju zasno-vanu na samom razumu; opti naziv kod V. I. Lenjina za sve one elemente u filozof-skim uenjima koji otvoreno ili prikriveno ili po logikoj doslednosti vode k religioznom shvatanju sveta.

fideikomis (lat. fideicommissum ono to je dato na poverenje) prav. nepokretno imanje koje, po elji zavetavaoca, prelazi ne-razdeljeno i neotuivo s kolena na koleno u istoj porodici, ime se omoguava opstanak te porodice kroz pokolenja.

fideikomisar (lat. fideicommissarius) prav. naslednik jednog fideikomisa.

fideikomitent (lat. fideicommitens) prav. lice koje svojim zavetanjem ostavlja i odreuje fideikomis.

fidejusiv (lat. fidejussivum) prav. pismeno jemstvo. fidejusio (lat. fidejussio) prav. jemstvo. fidejusor (lat. fidejussor) prav. jemac. fidelan (lat. fidelis) veran, estit. fider (eng. feeder od feed hraniti, snab-devati)

elektrini vod za prenos elektrine energije. Fidija (gr. Feidias) najvei grki vajar iz Atine

(oko 500438. pre n. e.), savremenik Periklov; pod njegovim vostvom podignut je Panteon; glavna dela: kipovi od zlata i slonove kosti Atine Partenos (za Partenon) i Zevsa (za hram u Olimpiji); fig. nedrstino velik vajar.

fiducijar (lat. fiducijarius) prav. privremeni primalac zavetanja, koji ga, posle izvesnog vremena ili po ispunjenju nekog uslove, ima da preda drugom (fideikomi-saru).

fiza (gr. physa) med. vodeni mehur, plik. fizagogum (gr. physa nadimanje, vetar, ago

odvodni) med. lek protiv nadimanja i vetrova; karminativ.

fize (fr. fus6e) voj. upalja bombe; raketa. fizezis (gr. physesis) med. v. fizema. fizema (gr. physema) med. nadim, nadimanje,

naduvenost, nadutost. fizeter (gr. physeter) meh za duvanje, naroito

u orguljama.

fiziautokratija 963 fizioloka psihologija

fiziautokratija (gr. physis priroda, ai-tos sam, kratos jaina, vlada) samovlada-vina prirode, lekovita mo prirode.

fizijater (gr. physis, iatros lekar) prirodni lekar, onaj koji se poglavito oslanja na lekovitu mo same prirode.

fizijatrija (gr. physis, iatrefa leenje) prirodno leenje, lekovita mo prirode.

fizik (lat. physicus) v. fizikus. fizika (gr. physis priroda, theoria phy-sike

nauio istraivanje prirode, sutine stvari) nauka o prirodi uopte; u uem smislu: nauka o zakonima prirodnih pojava ukoliko ove nisu izazvane organ-skim ili hemijskim silama, dakle, nauka o energiji i njenim razliitim vido-vima (danas je teko povui granicu izmeu fizike i hemije).

fizikalni (gr. physike) koji se tie fizike, koji spada u fiziku; fizikalna tera-pija leenje prirodnim sredstvima: ku-panjem, masaom, oblozima i dr.

fizikat (nlat. physicatum) nadlenost i oblast fizikusa.

fizikoteologija (gr. physikos prirodni, theos bog, logia uenje) fil. prirodno uenje o bogu, pokuaj da se na osnovu celis-hodnosti u prirodi zakl>ui da postoji i prvi uzrok toga poretka, tj. bog; fiziko-teoloki dokaz o postojanju boga teol. dokaz da postoji bog na osnovu postojanja celishodnosti u prirodi, koju je mogao da stvori samo apsolutno savren um, tj. bog (up. geodiceja).

fizikus (lat. physicus) lekar koga postavlja dravna vlast za nadzornog lekara (u gradu, srezu ili okrugu).

fizileta (fr. fusillette) raketica. fizio- (gr. physis) predmetak u sloenica-ma sa

znaenjem: priroda. fiziogenija (gr. physis, gen- koren od gig-

nesthai postati, nastati, roditi se) v. fiziogonija.

fiziognozija (gr. physis, gnosis poznavanje, saznanje) poznavanje prirode, prouavanje' prirode.

fiziognom (gr. physiognomon koji sudi o prirodi ili o prirodnom svojstvu, koji prosuuje o karakteru oveka iz prirode njegova sklopa, naroito iz crta lica) v. fiziognomist.

fiziognomija (gr. physis, gnomon poznavalac) spoljni izgled oveka (u irem znaenju i 3mqTHibe, biljke, predela i sl.) kao izraz unutranje osobenosti; naroito: crte, kroj, graa lica (ukoliko izraava trajne prirodne osobine duha), izraz lica.

fiziognomika (gr. physis, gnomon) tumaenje (ili: itanje) crta lica, nauka koja po crtama lica, kretnjama, gra i i dranju tela zakljuuje o duevnim osobinama ljudi.

fiziognomist (gr. physiognomon) onaj koji moe da pozna duevne osobine oveka po crtama njegovog lica.

fiziognotip (gr. physis, gnomon poznavalac, typos otisak, lik) crta lica, aparat za brzo snimanje crta lica i izradu po-prsja.

fiziognotipija (gr. physis, gnomon, typos) automatske snimanje prirodnih objekata.

fiziogonija (gr. physis, gignomai nastanem, postanem) istorija prirode, nauka o postanku prirode.

fiziograf (gr. physis, grapho piem, beleim) med. aparat koji jednovremeno belei i kontrolie rezultate devet raznih funkcija ovejeg tela: otkucaje srca, koliinu kiseonika u pluima i telesnim elijama, komplikacije u mozgu i dr.

fiziografija (gr. physis, graphia opis) opisivanje, opis prirode.

fiziozofija (gr. physis, sophia mudrost) prirodna mudrost.

fiziokeramika (gr. physis, keramike trn-arstvo) izraivanje medaljonskih slika prema fotografijama.

fiziokrati (gr. physis, kratos jaina, snaga) ekonomisti fiziokratizma; po njima je proizvodan samo rad u oblasti poljo privrede, tj. samo se u njoj proizvodi viak vrednosti. U svojim teorijama (Kenej 16941774) dali su ,, . . .prvo siste-matsko shvatanje kapitalistike proizvodnje".

fiziokratizam (gr. physis, kratos) 1. fil. shvatanje po kome je celokupan ivot ljudi, socijalni i politiki, potinjen zakonima koje je postavila sama priroda; 2. u nar. ekonomiji: uenje po kome jedino priroda proizvodi vrednosti, zbog ega samo one radinosti koje su neposredno vezane za zemlju (zemljoradnja, umarstvo, rudarstvo i ribarstvo) imaju proizvodni karakter; poto, dakle, jedino zemljoradnja daje ist prinos (produit net), to treba da postoji samo jedan porez, koji bi plaala ova proizvodna radinost, jer van nje nema bogatstva (fiziokratski, agrikul-turni, ekonomski sistem).

fiziokratija (gr. physis, kratos) vladavina (ili: snaga, sposobnost) prirode.

fiziologija (gr. physiologia) 1. prvobitno: nauka o prirodi (fizika); 2. sada: nauka o prirodnim zbivanjima, procesima u orga-nizmima biljaka (fitofiziologija) i ivotinja i oveka (zoofiziologija); opti fiziologija bavi se pojavama svojstvenim svima ivim biima; specijalna fiziologija prouava vegetativne funkcije ivotinjskog tela koje su zajednike sa funkcijama biljke (ishrana, disanje, raz-mnoavanje), i animalne radnje svoj-stvene samo ivotinji (kretanje, oseanje, mo predstavljanja).

fizioloka psihologija psihologija koja prouava duevne, psihike pojave u vezi

fiziomonizam 964 fikser

sa fiziolokim pojavama i na osnovu fiziolokih pojava; osnivai E. H. Ve-ber, G. T. Fehner i naroito Vilhelm Bunt.

fiziomonizam (gr. physis, monos jedini) fil. monizam koji smatra prirodu kao jedino to stvarno postoji; supr. teomonizam.

fizionomija (gr. physis, gnomon poznavalac) izgled, izraz, crte lica.

fizioplastika (gr. physis, plastike) vetina uoblaavanja 1. vetako stvaranje oblika; 2. vetako zamenjivanje izgublje-nih delova tela, npr. nosa koom sa ela i dr.; 3. primitivno crtanje koje tei za gotovo fotografski vernim reproduko-vanjem predmeta crtanja (naroito kod prirodnih naroda).

fizioskop (gr. pysis, skopeo posmatram) instrument koji prikazuje prirodna bia u jako uveanim slikama.

fizioteleoloki (gr. physis, telos svrha, logos re) koji se osniva na celishodnom ureenju prirode; fizioteleoloki razlozi vere razlozi (opravdanja) vere osnovani na celishodnosti u prirodi; fizioteleoloki dokaz v. fizikoteologija.

fizioterapija (gr. physis, therapeia nego-vanje, leenje) leenje prirodnim sredstvima (kupanjem, masaom, oblozima i DR-)-

fiziotip (gr. physis, typos otisak, lik) v. fiziognotip.

fiziotipija (gr. physis, typos) v. fiziogno-tipija. fiziofilozofija (gr. physis, phylosophia)

filozofija prirode. fiziar (gr. physis) prirodnjak koji se bavi

fizikom. fiziki (gr. physikos) prirodni, osnovan u

prirodi; ulni, telesni, putni, zemni, zemaljski; fizike nemogunost ono to je po prirodnim zakonima neizvodljivo; fizike potreba prirodna potreba (glad, e i dr.); supr. psihiki; fizikalan koji spada u fiziku, koji se tie fizike.

fizodes (gr. physodes, physa vetar, nadimanje, nadim, eidos oblik, vid) med. v. em-fizem.

fizometra (gr. physa nadim, nadutost, te-tra materica) med. naduvenost materine.

fizonkus (gr. physa vetar, naduvenost, op-kos masa) med. vazduni otok.

fizospazmus (gr. physa, spasmos gr) med. gr izazvan vazduhom (vetrovima).

fizostigmin hem. otrov koji se nalazi u plodu kalabarskog pasulja" (nlat. Physo-stigma venenosum); u medicini se upotrebljava za suavanje zenica, protiv iva-nih bolova, naroito protiv kolika kod konja; uroenici njim truju svoje strele.

fizotoraks (gr. physis vetar, naduvenost, thorax grudni ko) med. naduvenost plua i trudne duplje (usled nagomilanosti vazduha).

fizocela (gr. physa, kele prosutost, prodor, kila) med. v. pneumatocela. fizocelija (gr. physa, koilia trbuita duplja, trbuh) med. naduvenost trbuha. fizocefalus (gr. physa, kephale glava) med. skupljanje vazduha, nadim na glavi. fiz-harmonika (gr. physao duvam, armoni-ke) orgulji slian muziki instrument kod koga proizvode tonove metalni jezici koje pokree vetar. fijaker (fr. fiacre) koije, naroito koije u slubi ulinog saobraaja po gradovima (nazvane po svecu Fiacre, ija je slika, oko 1650, bila na kui u Parizu gde su se koije mogle uzeti u najam); fijaker--praak farm. narodski naziv poznatog sredstva za ienje pulvis liquiritiae com-positus. fijakerist (fr. fiacre) koija koji tera

srijaker. fijala (gr. phiale) 1. v. fiola; 2. arh. iljata

kulica na gotskim graevinama (najvaniji ukras gotskog graevinar-stva).

fijasko (ital. fiasco) velik neuspeh, propast, slom, bruka (naroito nekog komada na pozornici); pretrpeti fijasko potpuno propasti u neemu, obrukati se. fijat! (lat. fiat) neka bude; pristaje se, odobrava se!; fijat mikstrura (lat. fiat mixtura) farm. neka bude smesa, neka se izmea. fijerant (ital. fiera vaar, sajam) trgovac koji prodaje svoju robu samo po vaarima. fijumara (ital. fiumara) kol. reina, na-plav, suica (suva dolina kroz koju samo povremeno protie voda). fikologija (gr. phykos okrek, alga, logia nauka) bog. nauka o algama; up. alge. fikomicete (gr. phykos, mykes gljiva) pl. bog. okrecima (algama) sline gljive, biljke ije hife nisu izdeljene poprenim zidovima, ve izgledaju kao dugake elije (plesni, krompirova peronospora i dr.). fikohrom (gr. phykos, chroma boja) zelena bojena tvar u jednoelijskim okrecima (algama).

fiks (lat. fixus) vrst, privren, nepokretan, postojan, stalan; izvestan, odreen, utvren (o

ceni); fiks-ideja v. fiksna ideja. fiksaa (fr. fixage) utvrivanje, uvri-

vanje (boja i dr.). fiksativ (nlat. fixativum) sredstvo za uvr-ivanje (boje, fotografske ploe, stiska). fiksativan (nlat. fixativus) koji utvruje,

koji uvruje, koji odreuje. fiksatoar (fr. fixatoir) sredstvo za uvr- ivanje, vosak za brkove, pomada. fiksacija (nlat. fixatia) v. fiksiranje. fikser (nem. Fixer) igra na berzi koji pekulie padanjem kurseva; onaj koji se bavi terminskim poslovima.

fiksiranje 965 filatelizam

fiksiranje (nlat. fixus vrst, utvren) 1. utvrivanje, uvrivanje, odreivanje (stalne plate); 2. utvrivanje (boje, negati-va fotografskih slika; up. fiksirati 3); 3. neskidanje oiju sa koga, piljenje, upi-ljivanje, gledanje netremice.

fiksirati (lat. fixus) 1. utvrditi, uvrsti-ti, odrediti, oznaiti (npr. dan, rok, cenu i dr.); 2. netremice gledati, piljiti u to, ne skidati oiju sa koga, upiljivati se u koga; 3. u fotografiji: razvijeni negativ spustiti u vodeni rastvor natrijum--tiosulfata (Na2S2O3) da bi se zaostali nerazloeni bromid srebra rastvorio i uklonio sa ploe, kako svetlost ne bi vie na nju dejstvovala.

fiksna ideja psih. misao utvrena u glavu, misao koja se stalno namee bolesnom duhu, misao koja potiskuje sve druge predstave (simptom bolesnog duha).

fiksum (lat. fixum) neto vrsto, sigurno, utvreno, stalno, npr. plata, prihodi.

fiktivan (lat. fingere izmisliti, nlat. fictius) zamiljen, izmiljen, uobraen, tobonji; pretpostavljen; up. fikcija.

fiktilan (lat. fictilis) zemljan, od zemlje, od gline.

fiktilije (lat. fictilia) pl. zemljano posue, glineno posue.

fikh (arap.) sastavni deo erijatskog prava, verske pravo muslimana koje se osniva na boanskim izvorima i koje je, kao takvo, neprikosnoveno i nezamenljivo; up. kanuni.

fikcija (lat. fingere izmisliti, fictio izmiljanje, izmiljotina) 1. izmiljotina, zamiljena stvar; 2. u naunom miljenju: pretpostavka ija se neverovatnost i nemogunost uvia, ali je ipak od velike vanosti kao pomoni pojam ovejeg razuma, npr. prazan prostor", stvar po sebi" itd.; 3. fikcio jurne (lat. fictio }\ir\s) prav. zamiljanje neega to se nije desilo kao da se desilo (radi donoenja reenja o takvom sluaju).

fikcionalizam (lat. fictio) fil. oblik prag-matizma koji smatra da je religija, odnosno pojam boga, samo jedna fikcija, ali celishodna i nuna, kao i mnogi drugi pojmovi i fikcije, npr. pojam due, besmrtnosti due, slobode, savrenstva i dr.; naziv Faingerove filozofije kao da" (Als-Ob").

fil (nem. fullen puniti, nadevati) 1. kuv. nadev, nadevak (za paprike, kola itd.). fil-

(gr. philos) 2. predmetak i nastavak u sloenicama sa znaenjem: prijatelj, ljubitelj,

pristalica, npr. filozof, fran-kofil, srbofil itd. fila (gr. ph#le) u staroj Grkoj: pleme,

plemenska zajednica. filagram (lat. filum nit, konac, gr. gram- ma crta) vodeni ig na hartiji. filadelfija (gr. philadelpia) bratska ljubav, ljubav prema blinjima; kod nas se

vrlo esto upotrebljava u znaenju: prepreden ovek, prepredenjak, promuuran ovek. filaa (fr. filage) predenje; predivo; pre-

dionica. filakterij (gr. philakterion) 1. straarsko mesto, straara; 2. zapis kao zatita od nesree, amajlija; 3. jevrejska amajlija sa 10 bojih zapovesti, koju nose na elu, grudima ili odelu. filaktian (gr. philaktikos) koji uva, koji

titi, zatitni. filalet (gr. philalethes) prijatelj istine. filaletija (gr. philos koji voli, aletheia

istina) ljubav prema istini. filament (nlat. filamentum vlakno, ilica) 1. adat. fina vlakna

(u ila i ivaca); 2. bog, pranina nit, pranikov konac. filanda (ital. filanda)

predionica svile, svilara. filandrija (gr. philandria) ljubav

prema muu.

filavtrop (gr. philanthropos) ovekolju-bac; filantropi pl. ovekoljupci, naziv pedagoga HU veka kojima je bilo osnovno pedagoko naelo slobodan prirodni razvitak, a podstrek u radu ljubav prema blinjima (filantropija). filantropizam (gr. philanthropta) zastu-

panje filantropije reju i delom. filantropija (gr. philantropfa) ovekolju- blje, ljubav prema blinjima. filantropinizam (gr. philos prijatelj, ljubitelj, anthropos ovek) led. vaspitni i nastavni sistem Bazedoa i njegovih prijatelja (filantropa), po kome osnova vaspitanja ima da bude ista oveja priroda i prvobitni, isto oveanski odnosi, a svrha: vaspitanje pitomaca da postanu praktino korisni, vedri i blagorodni ljudi; up. filantrop. filar (tur. filar) pl. vrsta enske obue; ranije', vrsta janiarske obue. fikus (lat. ficus) 1. bog. smokva (drvo i plod); 2. med. tuka (ili: otok) na stranjici ili na enskom spolnom organu. filantropomanija (gr. philanthropos ove-koljubac, mania pomama, strast, ludilo) preterano ovekoljublje. filantropske misije (gr. pilanthropos ovekoljubiv) organi humanitarnih organizacije, koji se iz ovekoljubivih pobuda upuuju na specijalne zadatke pruanja pomoi; najee ih alju nacionalna drutva Crvenog krsta ili Meunarodni komitet Crvenog krsta. filargirija (gr. philargyrfa) ljubav prema

novcu, srebroljublje. filatelizam (gr. philos koji voli, ljubitelj,

ateleia osloboenost od dravnih nameta, a- alfa privativum i telos dabina, pristojba) sakupljanje potanskih i dr. maraka; strast za sakupljanjem potanskih maraka.

filatelija 966 filogeneza

filatelija (gr. philos, atelela, a- privati-vum bez", telos dabina) poznavanje potanskih maraka, nauka o potanski i dr. markama, poznavanje maraka.

filatelist (gr. phllos, a-, telos) sakuplja potanskih i dr. maraka; timbrofil.

filatorijum (nlat. filatorium) sprava za od-motavanje i usukivanje svile.

filautija (gr. philautia) ljubav prema samom sebi, samoljublje = egoizam.

fil-a-fil (fr. -a-) vrsta svilene tkanine u raznim bojama (za enske letnje haljine).

fild (eng. field polje) sp. svi konji koji e uestvovati u jednoj trci.

fildi (arap.-tur. fildii) slonova kost, slonovaa. fildmaral (eng. fieldmarshal nem. Feld-

marschall) voj. najvii oficirski in u Engleskoj; vrhovni komandant vojske u Engleskoj; v. i feldmaral.

file (fr. filet) 1. mreast enski runi rad; 2. ukras od zlatnih linija na leima korica knjige; 3. kuv. peenica.

Filemon i Baukida (gr. Philemon, Baukis) mit. mu i ena iz Frigije, uveni po svojoj vernoj ljubavi, kojima je Zevs, zato to su ga jednom gostoljubivo primili u svom siromanom domu i ne slutei ko je on, ispunio elju da u dubokoj starosti zajedno umru; posle smrti Filemon je pretvoren u hrast, a Baukida u lipu; fig. deda i baka koji ive u slozi i ljubavi.

filen (fr. ffiin) tehnol. vrsta tkanine od eljane vune.

filetirati (fr. fileter) ukraavati zlatom; up. file 2.

filetian (gr. phyle pleme) koji se tie plemena, plemenski; koji pokazuje istoriju razvitka.

filetski (gr. phyle) v. filetian. filigrap (fr. filigrane, lat. filum konac, nit, ica, granum zrno) 1. umetniki, obino uresni (ornamentalni) mreast rad od zlatne ili srebrne ice, kujundij-ski rad; 2. vodeni ig na hartiji, na novanici; filigran-papir fina hartija sa utisnutim mreastim arama, mu-strama. filigranirati (lat. filum, granum) raditi (ili: izraivati) filigrane. filijala (lat. filia ki) trg. podrunica, ogranak neke radnje ili banke. filijater (gr. phllos prijatelj, koji voli, iatros lekar) prijatelj lekarstva. filijacija (nlat. filiatio) 1. odnos dece prema roditeljima, detinjska obaveznost; 2. poslunost kaluera prema stareini reda; 3. prav. poreklo; filijaciona proba dokaz o istoti plemikog porekla. filing-maina (eng. filling, gr. mechane) sprava koja, pri izradi sukije, preseca svilu u odreenim duinama. filiokve (lat. filioque) teol. i sina . . .", dogma rimokatalike crkve koja iskazuje

da sv. Duh ishodi od Oca i Sina" (eh Patre et Filio), dok pravoslavna crkva veruje da ishodi samo od Boga-Oca.

filipika (gr. Philippos) 1. naziv za otre govore atinskog besednika Demostena protiv makedonskog kralja Filipa P (359 336. pre n. e.), kojima je uticao na Grke da mu se ne pokore; 2. naziv za Ciceronove govore protiv Antonija; 3. fig. ustar govorniki napad.

filir (ma. filler) para, potura; stoti deo krune i penga; up. heler.

filira (fr. filer) 1. presti, raditi mreastu tkaninu; u fabrikaciji svile: upredati; 2. muz. jedan ton pevajui izdrati toliko koliko dah podnosi; 3. u kartama: varati, podmetnuti kartu; gusti-rati polako otkrivajui svoje karte.

filistar (hebr. Plischthi) ifta, ovek ograniena duha (iji duhovni ivot ne prelazi granice njegovih animalnih potreba i sitnih zarada); u studentskom jeziku: prezrivo ime za graane i sve koji nisu studenti (izraz postao po Filistejci-ma, ratobornom nesemitskom narodu u ju-gozapadnoj Palestini, koji je dugo ratovao sa Izrailjcima).

filistarstvo (hebr.) iftinstvo, malogra-anstvo; up. filistar.

filiti (gr. phyllon list, lithos kamen) pl. kol. okamenjeno lie biljaka, otisci lia.

filiforman (lat. filum nit, konac, nlat. filiformis) koji je kao konac, konast, vlak-nast.

film (eng. film) tanka i nena koica, opna; u fotografiji: 1. tanka ploa od celuloida premazana slojem elatina u kome je fino i ravnomerno rasturen prah bromida srebra; 2. dugaka traka od celuloida na koju se brzo snima, jedna za drugom, vrlo mnogo slika koje predstavljaju scensku celinu (filmski komad).

filmova (engl. t) snimati za film. filmologija (eng. film koica, opna, mem-brana,

gr. logia nauka) nauka o filmu, filmskoj umetnosti.

filmofil (eng. film, gr. phflos prijatelj) onaj koji voli film, prijatelj filma, ljubitelj filma.

filmofob (eng. t, gr. phobos strah) onaj koji ne voli film, protivnik filma, neprijatelj filma.

filoblaste (gr. phyllon list, blastos klica) pl. bot. biljke kod kojih se, pri klijanju, javljaju dva (dikotiledone) ili vie (po-likotiledone) kliinih listia.

filovati (nem. fiillen) kuv. puniti, nadevati, (npr. paprike).

filogeneza (gr. phylon pleme; rod, vrsta; genesis postanak) biol. razvitak vrste; geo-loki razvitak biljnih i ivotinjskih vrsta, redova, familija i klasa; supr. ontogeneza.

filogenija 967 filotimija

filogenija (gr. phylon, gen- koren od glg-nesthai postati, nastati) nauka o filoge-nezi, istorija razvitka biljnih i ivo-tinjskih oblika, nauka koja (na osnovu paleontologije, uporedne anatomije, onto-genije i biohemije) objanjava razvitak bil>nih i ivotinjskih vrsta.

filogin (gr. philogynos) ljubitelj ena; supr. MIZOGIN.

filoginija (gr. philogynia) ljubav, strasna naklonost prema enskom spolu; supr. mi-zoginija.

filogonija (gr. philogynla, phflos koji voli, genos potomak, mladune) ljubav prema deci, ljubav prema mladuncima.

filodoksija (gr. philodoxla) slavoljublje, astoljublje.

filozoja (gr. philozofa) v. filopsihija. filozof (gr. philosophos prijatelj mudrosti)

mudrac, mudar ovek, ovek koji se posvetio istraivanju istine o svetu i ivotu, koji se bavi filozofijom, koji se bavi apstrakcijama; student filozofije (na univerzitetu); fig. zamiljen, rasejan ovek, ovek ije je misli i rei teko razumeti; v. filozofija.

filozofem (gr. philosophema) pitanje iz oblasti filozofije, filozofsko uenje (ili: tvrenje, miljenje, posmatranje).

filozofizam (nlat. philosophismus) na-drifilozofija, vajna filozofija.

filozofija (gr. philosophfa ljubav prema mudrosti) mudrost, nauni rad na izgrai-vanju opteg pogleda na svet i sam taj pogled na svet; prema tome: najvii oblik drutvene svesti, nauka o najoptijim zakonima kretanja i razvitka prirode, drutva i ljudskog miljenja; osnovno pitanje filozofije je pitanje odnosa izmeu miljenja i bia (subjekta i objekta), duha i materije i ispitivanje uzroka i principa stvari; up. materijali-zam, idealizam; fig. mudrovanje.

filozofira (gr. philosophem) baviti se filozofijom, umovati, misliti i istra-ivati istinu o svetu i ivotu; teiti za saznanjem putem istraivanja, odreivanja i vezivanje pojmova; fig. mudrovati.

filozofist (gr. philos, sophia) drveni, vajni filozof, nadrifilozof.

filozofski (lat. philosophicus) koji se tie filozofije, koji pripada filozofiji; filozofska propedevtika nauke koje se smatraju kao uvod i predsprema za prouavanje filozofije (logika i psihologija); filozofska kola uenici i sledbenici nekog filozofa koji, pod njegovim posred-nim ili neposrednim uticajem, dalje rade u njegovom duhu.

filoidan (gr. phyllon list, eidos izgled, vid, oblik) bog. slian listu, listolik.

filokalija (gr. philokalia) ljubav prema onome to je lepo, asno, etiko.

filoksenija (gr. philoxenla) ljubav prema tuincima, strancima, gostoljubivost.

filoksera (gr. phyllon list, xeros suv) zool. lozna vaica, ilodera, trena u (Philoxera vastatrix) koja unitava vinograde suei lie loze.

filolog (gr. philologos) onaj koji prouava jezik, koji utvruje i opisuje jezike injenice.

filologija (gr. philologia ljubav prema uenosti i knjievnosti, bavljenje time) nauka iji je zadatak da iznese i opie jezike injenice, nauka o jeziku.

filoloki (gr. philologos) jeziki, koji se tie filologije, koji pripada filolo-giji.

filomatija (gr. philomathfa) elja za znanjem i uenjem, ljubav prema nauci.

filomela (gr. philos, melos melodija) muz. violina sa 4 eline ice (u obliku male viole).

filomimezija (gr. philos, mimesis podraavanje) sklonost podraavanju drugih.

filomuzos (gr. philo-musos) prijatelj muza, tj. prijatelj, ljubitelj umetnosti.

filon (gr. phylon) 1. pleme, rod, vrsta. filon (gr. phyllon) 2. bog. list, naroito: aini

listi. filonus (gr. philos, omos vino) ljubitelj vina,

veseli brat. filopatrija (gr. phllos, patra otadbina,

domovina) ljubav prema otadbini, rodo-ljublje.

filopedija (gr. philos, pais gen. paidos deak) ljubav prema deacima i vaspitanju.

filopode (gr. phyllon list, pus gen. podos noga) pl. zool. listonoci (grupa najprostije graenih rakova).

filopozija (gr. philoposfa) ljubav prema piu, odanost pijanenju.

filopolemian (gr. philo-polemos koji voli rat, ratoboran) koji voli da se kavi, da polemie.

filopsihija (gr. philopsychla) ljubav prema ivotu, plaljivost.

filoristija (gr. philoristia strast za odre-ivanjem pojmova, philos, orizein ogranii-ti, pojmovno odrediti) sklonost objanjavanju do tanina, cepidlaenje, sitniarenje.

filosarkija (gr. phflos, sarx gen. sarkos meso) ljubav prema mesu, sklonost putnom uivanju.

filosemit prijatelj Jevreja, protivnik an-tisemitizma.

filosomatija (gr. phllos, soma gen. somatos telo) ljubav prema telu, preterivanje u nezi tela.

filostorgija (gr. philostorgla) nena ljubav, zaljubljenost.

filoteknija (gr. phllos, teknon dete, philo-teknla) ljubav prema deci.

filotehnija (gr. philotechnla) ljubav prema umetnosti.

filotimija (gr. philotimia) astoljublje; takmienje.

filofagi 968 fioka

filofagi (gr. phyllon list, phagem derati) pl. zool. listoderci, naroito familija torbara.

filofizik (gr. phflos, physis priroda) prijatelj prirode, prirodnjak.

filtar (nlat. filtrum) cedilo, cediljka (na-prava kojom se tenost isti od vrstih delia i klica).

filtrat (nlat. filtrum) proceena tenost, ceenjem preiena tenost, procedak.

filtracija (nlat. filtratio) ceenje, procei-vanje, preiavanje ceenjem.

filtrirati (nlat. filtrare) cediti, procedi-ti, preistiti ceenjem.

filtrovati (nlat. filtrare) v. filtrirati. filtromanija (gr. phlltron ljubavni napitak,

manla pomama, ludilo) ljubavno bezumlje izazvano ljubavnim napitkom.

fil-feder (nem. Fullfeder) v. stilo. filharmonija (gr. phflos, harmonia sklad) 1.

ljubav prema muzici; 2. udruenje muziki obrazovanih lica za negovanje muzike i za izvoenje simfonijskih i kon-certnih programa.

filhelen (gr. phllos, Hellen Grk) prijatelj Grka (ime onih koji su, 1821, pomagali Grke u borbi za slobodu i samostalnost).

filhelenizam (gr. phflos, Hellen) prijateljstvo, ljubav prema Grcima.

filc (nem. Filz) pust, presovana materija od vlakana, dlake (zeje) i dr. za izradu eira, domaih cipela, ebadi, odela itd.

fildan (pere. pingan, arap. fingan tur. fincan) oljica za crnu kafu (bez drke).

fima (gr. phyma izrataj) med. svaki otok koe, naroito lezdani otok.

fimata (gr. phyma) pl. med. v. fima. fimatian (gr. phyma izrataj) med. oteen, sa

stokom; v. fima. fimacija (gr. phyma nlat. phymatio) med. mala

guka, mala micina, iri. fimoza (gr. phimosis suenje, zatvaranje

nekog otvora na ovejem telu) med. sue-nost kapice (mukog uda); fimozis femi-narum (nlat. phimosis feminarum) sue-nost materinog kanala.

fin (fr. fin, nem. fein) tanan, utanan, nean; sitan; odlian, odabran, ist; prepreden.

finalan (lat. finis granica, kraj, svrha, finalis) zavrni, krajnji, konani; svrhov-ni, svrhni (v. kauza finalis; up. kauza eficijens); gram. namerni; finalna kon-junkcija namerna svezica (sveza, veznik); finalna ili namerna reenica ona zavi-sna reenica koja kazuje nameru ili cilj radnje glavne reenice, npr.: Doao sam da te posavetujem.

finale (lat. finale) 1. zavretak, kraj; 2. muz. zavrni komad, zavrna pesma; zavrni stav u viesatnom muzikom komadu; zavrni deo operskog ina; 3. sp. zavrna borba ili utakmica, zavrna runda u takmienju.

finalizam (lat. finis kraj, finalis) fil. uenje da je svako zbivanje, i u psihikoj i u biolokoj stvarnosti, odreeno izvesnim ciljevima i celishodnou, svrhovno-u.

finalitet (lat. finalitas) fil. svrhnost, svr-hovnost, odreenje svrhe; supr. kauzalitet.

finans (lat. finis granica, kraj, fr. finance) finansijski slubenik (straar) koji suzbija krijumarenje i stara se o priku-pljanju dravnih prihoda i taksa.

finansije (lat. finis, nlat. financia) pl. 1. dravni prihodi, dravno gazdinstvo, dravna imovina; 2. imovno stanje pojedinaca, novane prilike, gotovila, gotov novac; 3. nauka o dravnim prihodima i dravnom gazdinstvu.

finansijer (fr. financier) 1. finansijski slubenik; 2. znalac nauke o finansijama; 3. onaj koji radi s novcem, bankar; 4. onaj koji daje novac za kakvo preduzee.

finansijski (fr. fmanciel) prihodni, koji se tie prihoda; koji se tie novca, novani.

finansirati (fr. financer) plaati; praviti finansijske operacije; davati novac za kakvo preduzee.

financ (nem. Finanz) v. finans. financije (lat. finantia granica) v. finansije. financijer (lat. finantia) v. finansijer. fingiran (lat. fingere izmisliti) izmiljen,

zamiljen, pretpostavljen, prividan, tobonji, fiktivan;