GODINE UZLETA PREDŠKOLSKO OBRAZOVANJE

1 Nedeljnik 15. novembar 2018. 2

Iako za svaku generaciju važi da je potpuno drugačija od druge, čini se da su generacije koje odrasta-ju u današnjem svetu u kojem se promene dešavaju brže nego ika-

da pre i gde savremene tehnologije igraju važnu ulogu, po mnogo čemu drugačije od svih prethodnih – odrastaju sa table-tom u ruci, ne znaju za svet bez mobil-nog telefona i interneta. Zato su neop-hodne promene koje će moći da ih prate, pre svega u oblasti vaspitanja i obrazova-nja, od najranijih dana. Svet se menja, pa moraju i vrtić i škola kako bi mogli da idu u korak sa decom.

Zato će nove generacije predškolaca raditi po drugačijem programu, a Nove osnove programa poredškolskog vaspi-tanja i obrazovanja prepoznaju značaj predškolskog doba u razvijanju sposob-nosti za celoživotno učenje, kao što su sa-mopouzdanje, otvorenost, radoznalost, istrajnost, otpornost i kreativnost.

„Samo je jedan period života sa toliko otvorenih mogućnosti, u kome čovek sa toliko energije, istrajnosti i entuzijazma ovladava i razvija složene kapacitete od kojih će zavisiti njegove buduće moguć-nosti, njegova ličnost i uspešnost funk-cionisanja u daljem životu. Taj period je predškolski uzrast. Zbog toga godine na predškolskom uzrastu prepoznaje-mo kao godine uzleta. Koliki i kakav će taj uzlet biti, zavisiće od svih koji rade u predškolskom vaspitanju i obrazovanju“, navodi se u dokumentu „Godine uzle-ta“ o osnovama programa predškolskog obrazovanja prema kojem će se odsad ra-diti sa decom.

„Više ne čujem da dete kaže: ‘Dođite po mene ranije’, već sada kaže: ‘Dođi malo kasnije!’“, opisao je iskustvo sa novim

programom jedan od roditelja čije dete je jedno od onih sa kojima se radi na taj drugačiji način.

„Ovo što rade u vrtiću, konkretne stva-ri, učenje o svetu oko sebe – to neće za-boraviti. Ono što se radi u vrtiću dete od-mah i živi i u vrtiću i kod kuće. I sama deca sada drugačije shvataju učenje nego ranije“, utisak je drugog roditelja.

Program je zasnovan na savremenim teorijskim saznanjima, međunarod-nim dokumentima obrazovne politike i primerima kvalitetne inkluzivne prak-se i programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja širom sveta.

U novom programu deca uče da budu samostalna, da se snalaze u različitim si-tuacijama, da preuzimaju odgovornost, uče da na siguran način istražuju svo-je okruženje, da prihvataju druge i budu prihvaćena. Deca se podstiču da prime-ćuju svet oko sebe, da uočavaju detalje, da postavljaju pitanja i da budu kreativ-na. Deca učešćem u zajednici vršnjaka, vrtića i lokalnoj zajednici uče da budu odgovorna prema sebi, drugima i okru-ženju i da doprinose zajednicama u koje su uključena.

O tome kakva su prva iskustva i kako deca reaguju pričaju za Nedeljnik Tanja Ristivojević i Gordana Đorđević, stručne saradnice u vrtiću „Zemunski biser“ koji već sprovodi novi program:

„Vrtić odiše atmosferom pripadanja jer sve što je u njemu je produkt zajedničkog rada dece i odraslih. Deca vide da je nji-hov rad važan jer doprinosi nekoj zajed-ničkoj ideji i vrlo rado i otvoreno pričaju o tome. Deca su otvorenija, slobodnija u komunikaciji, slobodnije stupaju u kon-takt sa drugima i imaju inicijativu. Pre-

dlažu, daju ideje, isprobavaju bez straha od greške. Čak i u jaslicama, gde govor nije dovoljno razvijen, deca neverbalno pozivaju na učešće kada uđete u sobu. Pružaju igračku, čekaju da dođete, poka-zuju šta su pravila ili jednostavno nastave da se bave onim što su započela, istrajava-jući duže nego ranije u nekoj aktivnosti. Deca rado dele sa drugima svoja sazna-nja, sa drugom decom kao i sa odraslima. Prostor u sobi je promenljiv, svako dete nađe sebi mesto u zavisnosti od toga da li želi da istražuje prirodne materijale, da se osami, zabavlja sa senkama, čita u pro-storu biblioteke, grade svemirski grad u društvu. Nema stereotipnih igračaka. Primećeno je da se deca lakše adaptiraju na vrtić, a roditelji se sada sami uključu-ju i nude svoju pomoć. I deca sa smetnja-ma lakše nalaze svoje mesto.“

Ističu da je suštinska razlika sa ovim no-vim kreativnijim pristupom u radu sa de-com u predškolskom periodu u odnosu na dosadašnju praksu to da je u praksi vr-tića najuočljivije zajedništvo kao posebna vrednost koja je u osnovi realnog progra-ma. U fokusu su odnosi koje deca grade sa svojim fizičkim okruženjem ali i me-đusobno, sa vršnjacima i sa drugim odra-slima. Sada i mnogo više vremena provo-

de na otvorenom, u dvorištu. U svakom delu vrtića vide se zajednički produkti dece različitih uzrasta i odraslih.

„Program se zasniva na integrisanom pristupu učenju u kojem su deca istinski zainteresovana za određenu problemati-ku, a baveći se njima smislenim i važnim aktivnostima istovremeno razvijaju kom-petencije i različite aspekte svoje ličnosti, za razliku od ranijeg pristupa u kojem su program činile aktivnosti iz različitih oblasti koje su bile manje ili više među-sobno povezane i naizmenično se sme-njivale“, pričaju naše sagovornice.

Promene postoje i unutar odnosa odra-slih, jer svi su međusobno povezani, raz-mene među vaspitačima i stručnim sa-radnicima doprinose kvalitetu projekata sa decom, mišljenje se ceni i vredi i lakše

se rešavaju i teškoće i problemi.„Za razliku od dosadašnje prakse, veća

je povezanost svih struktura zaposlenih u vrtiću, čime nastojimo da gradimo kultu-ru vrtića u čijoj je osnovi zajedništvo kao najveća vrednost“, dodaju Tanja Ristivo-jević i Gordana Đorđević iz vrtića „Ze-munski biser“.

Nova programska koncepcija ističe da odrasli deci ne nude gotova rešenja, već postaju partneri u igri. Igra se stimuliše i podržava kao najprirodniji način uče-nja, kroz koji dete uči da promišlja, stiče nova saznanja i važne životne veštine. Jer cilj ovog novog predškolskog vaspitanja i obrazovanja jeste usmerenost na dete.

Profesorka dr Dragana Pavlović Bre-neselović, šef Katedre za predškol-

sku pedagogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, objašnjava da biti usme-ren na dete znači razumeti da dete kroz ono što jeste sada i ovde posta-je ono što će biti. „Cilj novog progra-ma jeste podrška dobrobiti deteta, a to znači učešće dece u programu na način koji im omogućava da budu ostvarena, ispunjena i srećna, da budu prihvaće-na od drugih i prihvataju druge, da ra-zvijaju odnose uvažavanja i zajedništva, da razvijaju kapacitete samokontrole i samostalnosti, pozitivni lični i socijal-ni identitet, da budu otvorena, aktivna i voljna da uče svim čulima i celim te-lom, da proširuju i bogate svoja isku-stva, da se izražavaju na različite kre-ativne načine, da zajednički učestvuju sa drugom decom i odraslima i budu

Vrtići budućnosti za nove generacije„Više ne čujem da dete kaže: ‘Dođite po mene ranije’, već sada kaže: ‘Dođi malo kasnije!’“, opisao je iskustvo sa novim programom za predškolce jedan od roditelja čije dete je deo programa Nove osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja

Pišu Ana Mitić i Zorica Marković

Istraživanja pokazuju da uspeh u školi dugoročno ne zavisi od toga da li je dete savladalo čitanje i pisanje, poznaje strani jezik i ume

da računa, već da li ima razvijene takozvane „izvršne funkcije“ kao što su kontrola impulsa i emocionalna kontrola, nivo pažnje, radna

memorija, sposobnost planiranja i organizovanjaPROF. DR DRAGANA PAVLOVIĆ BRENESELOVIĆ, ŠEF KATEDRE

ZA PREDŠKOLSKU PEDAGOGIJU FILOZOFSKOG FAKULTETA U BEOGRADU

UN

ICE

F S

RB

IJA

/20

18/Đ

AL

IĆ

GODINE UZLETA PREDŠKOLSKO OBRAZOVANJE

3 Nedeljnik 15. novembar 2018.

aktivni članovi vršnjačke i vrtićke za-jednice kojima pripadaju.“

Objašnjava da ključnu ulogu u tome ima igra kroz koju dete upoznaje, ovla-dava i gradi odnose prema sebi, drugim ljudima i svetu oko sebe.

„Kad je u pitanju priprema za školu, is-traživanja pokazuju da uspeh u školi du-goročno ne zavisi od toga da li je dete sa-vladalo čitanje i pisanje, poznaje strani jezik i ume da računa, već da li ima razvi-jene takozvane ‘izvršne funkcije’ kao što su kontrola impulsa i emocionalna kon-trola, nivo pažnje, radna memorija, spo-sobnost planiranja i organizovanja. A to su funkcije koje dete, pored ostalog, ra-zvija upravo u igri sa vršnjacima i aktiv-nostima zasnovanim na igrovnom obra-scu“, objašnjava ona.

Profesorka napominje da je svako dete „rođeno da uzleti“ – ono dolazi na svet sa potencijalom da uči i da se razvija. Ali kakav će i koliki će taj uzlet biti zavisi od iskustava, prilika i podrške koju ima u procesu zajedničkog učešća sa drugima, jer dete uči i razvija se kroz zajedničko učešće sa drugim ljudima.

„Zbog toga je presudna odgovornost društva da pruži svakom detetu adekvat-ne uslove odrastanja kroz sistem pred-školskog vaspitanja i obrazovanja i vrtiće sa kvalitetnim programom. Ovo je uzrast na kome dete razvija odnos prema uče-nju i potencijale za učenje kao što su kre-ativnost, radoznalost, inicijativa, istraj-nost i odgovornost, pozitivnu sliku o sebi i spremnost na saradnju. To su temelji sva-kog daljeg uspešnog učenja i uspeha u ži-votu i bilo kojoj profesiji, jer život i zani-manja u 21. veku neće tražiti od ljudi ono što će mašine moći bolje od njih, već ono što mašine nikad neće moći – da budu kreativni, kritički misle, imaju inicijativu i odgovornost prema sebi, drugima i sve-tu“, objašnjava profesorka Breneselović.

Tanja Ranković, rukovoditeljka progra-ma obrazovanja u UNICEF-u, objašnjava

da je cilj novih osnova programa pred-školskog vaspitanja i obrazovanja podr-ška dobrobiti deteta odnosno holističko sagledavanje prirode razvoja, celovitosti procesa nege, vaspitanja i obrazovanja i integrisanog učenja deteta predškolskog uzrasta. Nove osnove programa „Godine uzleta“ ne daju gotove sadržaje za uče-nje, već okvirna polazišta za učenje kroz igru i istraživanje koje se dešava u vrtiću.

„Odrasli deci ne nude gotova rešenja, već postaju partneri u igri koji zajedno sa decom istražuju i pomažu im da istra-že svoje pretpostavke isprobavaju i dalje razvijaju svoje ideje. U Novim osnovama programa, promoviše se pristup učenju kroz razvijanje tema odnosno projekata sa decom: deca se podstiču na bavljenje određenim temama i projektima koji su njima smisleni i izazovni za istraživanje“, objašnjava ona.

Nove osnove programa uzimaju u ob-zir specifičnosti učenja u ranom detinj-stvu. Deca uče kroz igru kao najprirod-niji način učenja, kroz koji dete uči da promišlja, stiče nova saznanja i važne ži-votne veštine. Koncepcija kurikuluma je zasnovana na istraživanju stvarnih pita-nja i interesovanja dece, a deci bi trebalo da bude omogućeno da uče na „izvornim lokalitetima“ problema koji istražuju, pri čemu i odrasli zajedno uče sa decom ta-kođe kao učenici koji žele više da saznaju ili provere svoje pretpostavke.

Profesionalna zajednica vaspitača je u prethodnom periodu procenila da je po-trebno dalje unapređivati kvalitet pred-školskog vaspitanja i obrazovanja i zato je inicirano razvijanje novih osnova pro-grama kao okosnice reforme predškol-skog vaspitanja i obrazovanja.

Ključne obrazovne kompetencije za celoživotno učenje definisane su Zako-nom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i u skladu sa dokumentima međunarodne obrazovne politike (ko-munikacija, matematičke, digitalne, gra-đanske kompetencije, preduzetništvo,

kulturološka svest i izražavanje). Kao prvi nivo u sistemu obrazovanja i vaspi-tanja, predškolsko vaspitanje i obrazo-vanje ostvaruje osnov razvoja ovih kom-petencija i time obezbeđuje kontinuitet obrazovanja i celoživotnog učenja. Važno je naglasiti da se na predškolskom uzra-stu ove kompetencije ne usvajaju podu-čavanjem, nego kroz istraživanje, učešće u projektima i igri, na čemu se i zasniva-ju Nove osnove programa.

Digitalno okruženje i savremene tehno-logije su prepoznate u novoj koncepciji i podrazumevaju i razvoj adekvatnog odnosa i kulturu upotrebe digitalnih tehnologija.

„Na predškolskom uzrastu digital-na kompetencija se razvija kroz smisle-no korišćenje digitalnih tehnologija kao oruđa kojima se deci omogućava dola-ženje do informacija; izražavanje i pred-stavljanje kao dokumentovanje različitih aktivnosti“, napominje Tanja Ranković.

Dodaje da je, pored razvijanja osnova ključnih kompetencija za celoživotno uče-nje, za život u savremenom društvu važno i razvijanje dispozicija za učenje kao što su is-trajnost, radoznalost, incijativnost i kreativ-nost, otvorenost za saradnju, odgovornost kao i razvijanje otpornosti (rezilijentnosti) na stres i izazove, te sposobnosti konstruk-tivnog pristupa problemima i promenama. Sve ove promene u predškolskom vaspita-nju i obrazovanju trebalo bi da budu po-vezane i sa promenama kurikuluma u pr-vom razredu osnovne škole, uvedenim ove školske godine u škole u Srbiji.

U tom je ključna uloga vaspitača. „U ru-kama vaspitača i kroz njegovo osluški-vanje dece i dečjih interesovanja ovaj kurikulum ‘oživljava’ i postaje rizni-ca novih iskustava, saznanja i zabave za decu. Ovaj, da tako kažemo, ‘živi’, ‘pri-menjeni’ kurikulum mora da ima smi-sla za dete, odnosno sve što dete radi, sve njegove aktivnosti moraju biti smi-slene i moraju se dešavati kroz igru“, re-kla je Tanja Ranković. N

Na predškolskom uzrastu digitalna kompetencija se razvija kroz smisleno korišćenje digitalnih tehnologija kao oruđa

kojima se deci omogućava dolaženje do informacija; izražavanje i predstavljanje kao dokumentovanje različitih aktivnosti

TANJA RANKOVIĆ, RUKOVODITELJKA PROGRAMA OBRAZOVANJA U UNICEF-U