vremeplov dogodilo se u septembru - serbian … · · 2017-07-22lav nikolajevi} tolstoj, jedan od...

21www.serbianmirror.comSeptembar 2013.

V R E M E P L O V

1. septembra 1939. – Nema~ka je bezobjave rata napala Poljsku i time zapo~elaDrugi svetski rat, koji je trajao {est godinauz u~e{}e 61 zemlje. Poginulo je oko 50miliona ljudi, a ranjeno vi{e od 35 miliona.

2. septembra 1910. - Rodjen srpski pisacSkender Kulenovi}, ~lan Srpske akademijenauka i umetnosti, autor potresne poeme

“Stojanka majka Kneòpoljka”, koju je kaou~esnik narodnooslobodila~kog rata stvoriou jeku najè{}ih borbi. Posle Drugog svet-skog rata bio direktor Drame u sarajevskompozori{tu i urednik beogradske izdava~keku}e “Prosveta”.

3. septembra 1931. -Kralj JugoslavijeAleksandar I Karadordevi} proglasio jeoktroisani Ustav kojim je ozakonjenamonarhisti~ka diktatura, zavedena 6. janu-ara 1929.

4. septembra 1781. - [panski naseljeniciosnovali “Grad na{e gospe kraljice andjela”,dana{nji Los Andjeles.

5. septembra 1899. – Umro je srpskidràvnik i istori~ar, Jovan Risti}, vodjadesnog krila Liberalne stranke, jedan odnajzna~ajnijih srpskih diplomata XIX veka.Uspe{no je vodio pregovore s Turcima ooslobadjanju srpskih gradova, bio je pred-stavnik Srbije na Berlinskom kongresu1878., dva puta regent i tri puta premijer.Napisao je “Diplomatsku istoriju Srbije1875- 1878”.

6. septembra 1997. -Britanska princezaDajana, koja je poginula 31. avgusta u sao-bra}ajnoj nesre}i u Parizu, sahranjena na

porodi~nom imanju, posle pogrebne cere-monije koju je posredstvom TV pratilo vi{eod 2 milijarde ljudi {irom sveta.

7. septembra 1813. - Prvi put upotrebljennaziv “Ujka Sem” za SAD, u uvodniku nju-jor{kog lista “Troj post”.

8. septembra 1565. – [panski doseljeniciosnovali su na Floridi, na mestu dana{njegSt. Avgustina, prvo katoli~ko naselje uAmerici.

9. septembra 1828. - Rodjen je ruski pisacLav Nikolajevi} Tolstoj, jedan od velikanasvetske knjièvnosti, autor ~uvenih romana“Rat i mir” i “Ana Karenjina”. Zbogkriti~kog odnosa prema dru{tvu i crkvi,dolazio je u sukob sa vlastima, a Ruskapravoslavna crkva ga je 1901. ekskomunici-rala.

10. septembra 1981. – Slika “Gernika”Pabla Pikasa, vra}ena je u [paniju.Naslikana 1937, posle nacisti~kog bombar-dovanja baskijskog mesta Gernika u {pan-skom gradjanskom ratu. “Gernika“ je od1939. bila u Njujorku, a prema Piksaovomzavetu, slika nije mogla biti vra}ena dok seu [paniji ponovo ne uspostavi demokratskadràva.

11. septembra 2001. - U samoubila~komnapadu otetim avionima na Svetski trgovin-ski centar u Njujorku i zgradu Pentagona uVa{ingtonu, poginulo oko 3.000 ljudi. Dva

tornja STC, visine 410 metara, u njujor{kojposlovnoj ~etvrti Menhetn potpuno sru{ena,a zgrada Pentagona znatno o{te}ena.Optuìv{i Osamu bin Ladena, lidera islam-skih ekstremista koji se krio u Avganistanu,za organizovanje napada, SAD 7. oktobrapo~ele bombardovanje Avganistana.

12. septembra 2001. -NATO se prvi put usvojoj 52 godine dugoj istoriji pozvao na~lan 5. Povelje NATO o zajedni~kojodbrani, ~ime je stvorena mogu}nost kolek-tivnog vojnog odgovora na napade u SAD.U govoru naciji, predsednik SAD Dòrd`Bu{ rekao da su SAD napadnuta i da }eiskoristiti sva svoja odbrambena sredstvakako bi terorizam bio pobedjen.

13. septembra 1804. -Vodja Prvog srpskogustanka Djordje Petrovi} Karadjordje uRusiju uputio prvu ustani~ku delegaciju dabi je zainteresovao za ustanak i traìopomo} u oru`ju za borbu protiv Turaka.Prota Mateja Nenadovi}, Petar Cardaklija iJovan Proti} primljeni hladno na ruskomdvoru i re~eno im da Srbi mogu da se nada-ju samo moralnoj pomo}i.

14. septembra 1852. - Rodjen srpski pisacSimo Matavulj, ~lan Srpske kraljevskeakademije, jedan od najistaknutijih pred-stavnika srpskog realizma.

15. septembra 1890. - Rodjena engleskaknjièvnica Agata Kristi, autor popularnihkriminalisti~kih romana i pozori{nih koma-da, jedan od najuspe{nijih pisaca svih vre-mena sa 2 milijarde prodatih knjiga.

16. septembra 1861. - Zastupni{tvo gradaZagreba dodelilo Vuku Stefanovi}u Karadì}uPovelju po~asnog gradjanina, kojom su mudata “sva prava, slobo{tine i koristi kao {to

svakom gradjaninu Zagreba po zakonu istarom narodnom obi~aju pripadaju”.

17. septembra 1796. - Prvi predsednik SADDòr` Va{ington uputio ameri~kom naroduopro{tajnu poruku i povukao se na svojeimanje. Za predsednika izabran 1788.

18. septembra 1905. -Rodjena je GretaGarbo, ameri~ka filmska glumica {vedskogporekla. Karijeru je po~ela u {vedskomfilmu, ali je svetsku slavu postigla uAmerici. Bila je spontana i retko inteligent-na, predstavljala je simbol ènstvenosti.Igrala je u periodu od 1921. do 1941.godine. Sama se povukla, ali njena popu-larnost nije jenjavala. Za rad na filmu nijedobila nijednu filmsku nagradu, ali ostajuupam}ene njene role u filmovima:„Poljubac”, „Mata Hari”, „Agata Kristi”,„Kraljica Kristina”, „Ana Karenjina”,„Dama sa kamelijama“…

19. septembra 1814. - U Poè{koj nahiji uSrbiji po~ela Hadì-Prodanova buna.Ustanak pod vodstvom igumana Pajsija iHadì-Prodana pro{irio se i na

Kragujeva~ku i Jagodinsku nahiju, ali nijedobio podr{ku Milo{a Obrenovi}a, koji jesmatrao da je ustanak preuranjen. I poredobe}anja da }e ustanicima biti opro{teno,Turci pogubili oko 300 ustanika, medjukojima igumana Pajsija, a Hadì-Prodanprebegao u Austriju.

20. septembra 1970. - Sovjetski kosmi~kibrod “Luna 16” spustio se na Mesec ipokupio uzorke mese~evog tla.

21. septembra 1860. - Umro nema~ki filo-zof Artur [openhauer. Njegovu duboko pes-imisti~ku filozofiju prihvatila je generacijaduboko razo~arana neuspehom nacionalnihpokreta 1848. godine u Evropi. U filozofijii knjièvnosti, na{la odraz u delima FridrihaNi~ea i Tomasa Mana.

22. septembra 1862. - Predsednik SADAbraham Linkoln objavio da su svi roboviu pobunjenim ju`nim dràvama slobodni od1. januara 1863.

23. septembra 1973. -Umro ~ileanski pisaci diplomata Pablo Neruda, jedan odnajve}ih pesnika Latinske Amerike i {pan-skog jezika, dobitnik Nobelove nagrade zaknjièvnost 1971.

24. septembra 1986. -Beogradski list“Ve~ernje novosti” objavio MemorandumSrpske akademije nauka i umetnosti, koji jepotom dobio medijski tretman srpskognacionalnog programa i izazvao èstoke kri-tike u Srbiji i drugim republikama biv{eJugoslavije, naro~ito u Hrvatskoj.

25. septembra 1970. - Umro nema~ki pisacErih Marija Remark, koji se proslavio anti-militaristi~kim romanom “Na zapadu ni{tanovo”. Njegovi romani bili zabranjeni u

nacisti~koj Nema~koj, a on bio prisiljen daemigrira i od 1947. bio ameri~ki dràvljanin.

26. septembra 1990. - U Rimu u 83. godi-ni umro italijanski knjièvnik AlberoMoravija, jedna od najzana~ajnijih li~nostiitalijanske knjièvnosti 20. veka.

27. septembra 2000. - Vi{e desetina hilja-da ljudi u centru Beograda i oko pola mil-iona {irom Srbije burno pozdraviloprogla{enje izborne pobede DOS na izbori-ma 24. septembra, kao i odluku lideraopozicije da ne prihvati drugi krug predsed-ni~kih izbora.

28. septembra 1902. - Umro francuskipisac Emil Zola, tvorac i najizrazitiji pred-stavnik naturalisti~kog romana. Poznat i pootvorenom pismu predsedniku Francuske,“Optuùjem”, u kom je otkrio mahinacijevojnih krugova u “Drajfusovoj aferi”.

29. septembra 1547. - Rodjen Migel DeServantes Saavedra, slavni {panskiknjièvnik. Njegovo najpoznatije delo “DonKihot“, najvernije odraàva pi{~evu umet-ni~ku genijalnost pripovedanja, kreiranjadijaloga, finog parodiranja i nenadma{nogdubokog ljudskog humora.

30. septembra 2000. – Uz podr{ku DOS inovoizabranom predsedniku JugoslavijeVojislavu Ko{tunici svetska demokratskajavnost i{~ekivala rasplet postizborne krizeu Jugoslaviji. Rusija upozorila poraènogSlobodana Milo{evi}a da ne koristi silu radiopstanka na vlasti.

DOGODILO SE U SEPTEMBRU

22 Septembar 2013.

P R I ^ A O G L E D A L A

Znate li pri~uo VasiLada~kom?

I ja sam je tek ono-mad ~uo“… pevaoje Djordje Bala{e-vi}. Pri~u o Bala{e-vi}evom Vasi La-da~kom sigurnoznate, a da li znate{ta se dogodilo sapravim VasomLada~kom koji jezaista postojao i

nije opevan u pesmi? Nije ni mogao, jer nje-gova pri~a po~inje mnogo pre Bala{evi}evepesme, a zavr{ava se mnogo kasnije – neko-liko godina posle raspada one velikeJugoslavije.

Pravi Vasa Lada~ki je ìveo umalom ali bogatom sremskom selu NoviSlankamen.

Imao je ku}u na kraju sela. Malu,tro{nu ali uvek uredno okre~enu kako spolja,tako i iznutra. Za to je bila zaslu`na Vasinamajka Marija koja se brinula o doma}instvui sinu jedincu. Vasin otac je umro jo{ dok jeVasa bio mali, tako da ga se on jedva se}ao.Majka i sin su bili upu}eni jedno na drugo.Po`rtvovanim radom od svitanja do sumrakauspevali su da spre~e da im siroma{tvo zaku-ca na vrata. @iveli su skromno i imaliskromne èlje. Vasa je èleo da kupi jo{jednog konja, jer samo je jednog imao. I dakupi jo{ jedno jutro zemlje, jer samo je jednojutro zemlje imao. Majka je imala drugu vrstuèlje. Da se njen Vasa oèni i da ona do~ekaunuke. Vasa je bio lepu{kast ali naporanpaorski rad u~inio ga je da izgleda starije no{to je to zaista i bio. A i jeftina ode}a nanjemu nije ga ~inila privla~nim na prvogledanje. Ne bi se ba{ moglo re}i da su gadevojke lako prime}ivale. Sa majkom jeredovno svake nedelje ili kad je neki svetac,odlazio u crkvu. Subotom i nedeljom uve~eobla~io je jedino odelo koje je imao. Okupan,obrijan, o~e{ljan u odelu starinskog kroja isne`no beloj ko{ulji – e, to je ve} bila drugapri~a. Kravatu nije nosio jer ga je gu{ila.Odlazio je i na seoske igranke ali po{to je biostidljiv, nikako mu nije polazilo za rukom daosvoji neko devoja~ko srce. Sve se uglavnomzavr{avalo na gledanju. Posle bi sa dru{tvom,uglavnom pripadnicima svoje klase odlazio ukafani „Lova~ki dom”. Pio je ili pivo ili{pricer, ali se nikad nije napio. Ispod oka bikri{om gledao sinove bogatih paora koji suredovno pravili ve~erinke i pijanke, bahatorazbacuju}i pare ~aste}i celu kafanu. Vasa jesve ~e{}e sebe zami{ljao u njihovoj ulozi i neslute}i {ta mu sudbina sprema…

U centru sela ìveo je JosipJankovi} koga su smatrali jednim odimu}nijih me{tana. Imao je vinograd, dveplantaè vo}njaka, maksimum zemlje, svupotrebnu modernu mehanizaciju, prodavnicu,

stoku, zanatlijsku firmu, novu ku}u na sprat,kombi za prevoz robe, novi mercedes i fijak-er sa dva ~etiri rasna konja. To je ono {to jejavnost mogla videti. S obzirom da su u selupostojali i oni koji su ~ak imali duplo vi{e odnjega, Josipovo bogatstvo nije „bolo o~iznatièljnika”. No, Josip je znao da ìvi uzemlji gde vladaju komunisti pa se posluìolukavstvom. Od o~iju ne samo javnosti, ve} iuku}ana krio je da ima ku}u u predgradjuZagreba, veliki stan u Minhenu, jo{ ve}ibankovni ra~un u tom nema~kom gradu iku}u u Rovinju. Uku}ani su jedino znali zaku}u u Rovinju ali paori ko paori vi{e suvoleli ravnicu od mora, tako da je ova ku}a,

ustvari vila, bila preko leta iznajmljivanastranim turistima.

Josip Jankovi} je imao sve osimsina naslednika. Imao je k}erku jedinicuMagdalenu i bole{ljivu ènu koja je svemanje vremena provodila na njivi, a sve vi{eu krevetu. Sre}om, jo{ uvek su bili ìviJosipova majka i otac koji su upravljalivelikim imanjem i brinuli se o brojnimnadni~arima. Josip se pona{ao kao neka vrstadirektora. Godine su se nizale jedna za dru-gom i ve} je do{lo vreme da misli o k}erki-noj udaji. Ona je bila poèljna udava~a alivi{e zbog kapitala koji je stajao iza nje, amnogo manje zbog – njene lepote. Ne bi semoglo re}i da je Magdalena bila ru`na ali jo{manje se moglo kazati da je bila lepa. Za raz-liku od oca koji je bio visok, plav, lep,{armantan i dovitljiv ~ovek, Magdalena jepovukla na maj~inu stranu. Bila je pravaSremica. Oniska rastom, {irokih ramena ikukova, krupne glave, velikih grudi i malihali krupnih {aka. Jedino su joj o~i blistale kaodva zelena dijamanta. Imala je dobru narav idu{u. Silno bogatstvo je uop{te nije promeni-lo vuku}i je u oholost i nadmenost. Bila jetiha, povu~ena i prema svakom ljubazna ipa`ljiva. U {koli je bila osrednji djak, ali sezato Josip „potrudio” da Gimnaziju u Indjiji

zavr{i sa odli~nim uspehom. Tek pozavr{etku Gimnazije, valjda zbog usamljenos-ti, utehu je potraìla u ~itanju knjiga. Kroznjih je sanjarila o svom princu na belomkonju. O bolesnoj majci se brinula, a ocaoboàvala, bez pogovora izvr{avaju}i svakunjegovu naredbu. Potajno se nadala da }e jojotac, koji joj je oduvek ispunjavao sve èlje,ispuniti i onu najve}u – prona}i budu}egmuà. I…otac je krenuo u potragu zabudu}im zetom. Nije mu bilo va`no ni nje-gov izgled, ni bogatstvo, ni nacionalnost…Jedini uslov je bio da èli da oèni njegovuMagdalenu. A uz nju, i{ao je i miraz koji sesve vi{e pove}avao. Kad god bi neki pregov-

ori sa potencijalnim mladoènjom propali,Josip bi ve} za slede}i razgovor pove}aomiraz. Poslednji njegov poku{aj bio je saocem jednog „ve~itog studenta”. Ocu je ve}bilo dosta sinovljevog poluuspe{nog studiran-ja i kao spas za sina video je jedino ènidbu.On je pristao na Josipovu ponudu. êkala sesubota, da se student vrati iz Beograda ku}ii da sve bude re{eno. Kada je student ~uo {tamu otac predlaè – pobegao je glavom bezobzira u Beograd. Te iste ve~eri, dok se stu-dentov otac izvinjavao Josipu, na vratima„Lova~kog doma” u kom su sedeli, pojavioje mladi Vasa Lada~ki! Iako ga je Josip znaood ranije, kao i njegovu majku Mariju – nanjega je bio potpuno zaboravio. Po{to se usvakom selu zna sve o svakom, tako je iJosip znao porodi~nu situaciju VaseLada~kog. Istog trena sinula mu je ideja kojase tokom ve~eri, dok je kri{om gledao kakose uljudno i nenametljivo Vasa pona{a –pretvorila u ~vrstu odluku – Vasa Lada~ki }ebiti moj zet!!! Ostalo je samo da odlukupretvori u stvarnost…

Za manje od mesec dana selom jeodjeknula vest – Vasa Lada~ki se „udaje” zaMagdalenu Jankovi}! Da, “udaje” jer tako sena selu govorilo kada bi mladoènja, umestoda mladu vodi svojoj ku}i – uselio se u

njenu. To je bio jedini uslov JosipaJankovi}a. Vasa je bez razmi{ljanja pristao,~ak to smatraju}i logi~nim i normalnim pote-zom. Svadba je bila velika, bogata i pompez-na, a posle svadbe…djavo je do{ao po svoje.Malo po malo…

Prvo pijanstvo Vase Lada~kogzabeleèno je kada je saznao da jeMagdalena u drugom stanju i da }e mu rodi-ti sina. Ludovao je po kafanama ne {tede}ini novac, ni novi mercedes koji mu je tastkupio. Raskala{en, prljav, neobrijan sarazvezanom kravatom, ~astio je sve redom,vikao, pevao, psovao, pravio se vaàn…Svega je imao osim osmeha na licu i sre}eu o~ima {to }e postati otac… Kad seMagdalena najzad porodila, usledilo je drugopijanstvo. Trajalo je tri dana i tri no}i. Aonda su se pijanstva sve ~e{}e de{avala. Upo~etku samo subotom uve~e, a kasnije iradnim danom. Majka Marija, koju je sveredje pose}ivao, poku{ala je da ga urazumi.Nije vredelo. U ku}i Jankovi}a svi su }utaliprave}i se da se ni{ta ne dogadja. Jedino jeJosipov otac gundjao na pijan~enje zeta alitek kada bi oti{ao u {talu ili na njivu.Magdalena }utala i trpela veruju}i da to takomora, da to rade mu{karci. Da li zbog toga{to se ipak udala uprkos pakosti sela, ilizbog sina, u njoj je sve vi{e rasla ljubavprema njenom Vasi. Me{tane je jedino~udilo {to Josip uop{te nije reagovao nazetova pijanstva. Kad bi ~uo da mu je zetpijan, jednostavno bi se sklonio. A kada bise Vasa otreznuo, pognute glave, manji odmakovog zrna skrivaju}i pogled izlazio bipred Josipa da pita jedva ~ujnim glasom {tatreba da se tog dana radi. I radio bi duplovi{e, kao da je èleo da nadoknadipropu{teno, da se iskupi za pijanstva.Godinu dana kasnije, uo~i Uskrsa umrla jeVasina majka Marija. Ustvari, kom{ije su jeprona{li mrtvu jer njen sin nije imao vreme-na za majku, a kamoli da primeti da je star-ica te{ko bolesna. Posle njene smrti, ku}aLada~kih je zatarabljena, prepu{tena dapropada od zuba vremena. Ve} slede}egodine roda je ponovo sletela na odàk ku}eJankovi}a. Magdalena je rodila drugo dete –k}erku. Iako je Vasa traìo da k}erka nosiime njegove pokojne majke, niko, semMagdalene, kao da nije ~uo a kamoli usli{ionjegov zahtev. K}erka je dobila ime Ana, aime je dao Josip, po svojoj ljubavnici izZagreba. Posle drugog porodjaja Magdalenase jo{ vi{e ra{irila. – „Moja èna vi{e li~i nakacu za vino nego na ènu. Za{to pijem? Pamoram, jer samo pijan mogu da vodimljubav sa Magdalenom” – sve ~e{}e i sveglasnije je po kafanama Srema obja{njavaosvoja pijanstva Vasa Lada~ki. Josip je, nar-avno ~uo {ta pri~a njegov pijani zet ali je idalje }utao. Ne bi se moglo re}i da se onbojao zeta.

Naprotiv. Onima koji su ga poz-navali ~inilo se da ne{to ~eka, da ne{to spre-

PRAVI VASA LADA^KI JE ODPAORA POSTAO MORNAR

Pendèri ravnice

Pi{e: Rajko Roki

Dìvac

P R I ^ A O G L E D A L A


ma u potaji… Nije pro{lo ni mesec dana odsmrti Josipove supruge, a on kao da jeìvnuo. Stalno je bio na putu.

Dve godine pre po~etka raspadaJugoslavije, jedne ve~eri, bio je ~etvrtak,Josip je okupio celu porodicu posle ve~ereobjasniv{i im da ima ne{to va`no da imsaop{ti. „Selimo se. Imate tri dana da spaku-jete sve stvari. U nedelju uve~e dolazekamioni. Tovarimo ih i odlazimo odavde.Zauvek! Ne zovite nikoga da vam pomogne.Sa kamionima }e do}i i momci koji }e unetisve stvari. Vi se samo pakujte i nikom ni re~ida se selimo. Posebno kom{ijama, prijatelji-ma i rodjacima. Ako neko ne{to i pita, kaìteda ho}emo da kre~imo. Jel jasno?”

Nikom ni{ta nije bilo jasno ali seniko nije usudio ni{ta da pita. Sa pakovan-jem su po~eli odmah jo{ te ve~eri. Unedelju u cik zore, Vasa Lada~ki se tihoiskrao i na biciklu, da ga ne ~uju, oti{ao namaj~in grob. „Majko moja, reci mi {ta daradim? Ja ne}u da idem iz sela. I ovako seu toj porodici ose}am kao stranac, kaouljez, kao krpa. Dok smo ovde, bar me jeselo podse}alo ko sam i da nisam sam nasvetu. Pri~aju da }emo se seliti u Zagreb.[ta }u ja, obi~an paor u velikom gradu kao{to je Zagreb? Pa ja samo znam na njivi ivo}njaku raditi. Ja volim miris pooranezemlje, a ne miris asfalta” – dugo, dugo seispovedao Vasa na maj~inom grobu. Nakraju je odlu~io da on ne ide. Ma, dàbaim sve njihovo bogatstvo. On }e jo{ iz ovihstopa pobe}i na Dunav, pa ~amcem prekou Ba~ku. Tu }e sakriven sa~ekati daJankovi}i odu sa svojim kamionima, a onda

se vratiti u selo. Ako bude ne{to ostalo –uze}e i vrati}e se u svoju staru porodi~nuku}u. Ima on gde ìveti i bez njih.Odlu~an, krenuo je ka izlazu sa groblja ine slute}i da ga tamo u crnom mercedesu~eka tast Josip Jankovi} da ga spre~i dapobegne od svoje sudbine. Ni{ta nisu reklijedan drugom. U{li su u mercedes i }utalisve do Zagreba… Ubrzo zatim, kolonakamiona je krenula za njima. Par dana kas-nije u ku}u Jankovi}a uselili se novi vlas-nici, poreklom iz Slavonije…

Jedne ve~eri, kada je raspadJugoslavije bio o~igledan, a rat na vidiku,Magdalena je pozvala Vasu u kupatilo da jojpomogne da okupaju decu. Za{ti}ena {umomvode i vriskom dece, ona je mu u{apnula dase sprema mobilizacija i da Josip ho}e da gaprijavi u dobrovoljce. Rekla mu je da mu jespremila ne{to stvari i novca, te da jo{ no}aspobegne u Rovinj i tamo se skloni. Vasa juje zagrlio i tiho {aputao u uvo: „Ti si dobraèna. Tek sad shvatam da me zaista voli{.Ogre{io sam se o tebe. Ali upamti dobro, odovog trenutka pa do kraja ìvota ja }u voletisamo tebe”.

Vasa nije oti{ao u Rovinj, ve} uRijeku. Tamo se ukrcao na neki strani brodi zauvek isplovio. Od paora postao je mornar.Pri~a se da jo{ uvek plovi u vodama okoAustralije. Pri~alo se i da su ga neki videlina maj~inom grobu… Ali u stvarnosti vi{e ganiko nikad nije video. Da nije Bala{evi}evepesme, svi bi odavno zaboravili i da je pos-tojao. Svi, osim Magdalene. Ona jo{ uvek~eka da joj se vrati samo njen paor VasaLada~ki.

B I Z N I S

24 Septembar 2013.

S P O R T

P i { e : M i l u t i n [ o { k i }


Ima li ne{to gore od skandala koji se desioposle zavr{ene utakmice izmedjuPartizana i bugarske ekipe Lugogoreca u

okviru kvalifikacija za ulazak u LiguEvropskih {ampiona? Da li je ovo zaistamogu}e, i pitanje nad pitanjima ko ovu brukutreba da re{ava? Ako se ni{ta ne uradi negoostane sve po starom to }e biti sahrana srp-skog fudbala, koji je i ovako dotakao dnodna.

Kapu dole bugarskom predstavniku,bili su bolji imaju veoma kvalitetne igra~edovedene iz svih krajeva sveta: Brazila,[panije, Portugala, afri~kih zemalja, pa imnije bilo te{ko da izbace skrpljeni Partizan izdaljeg takmi~enja. Zna~i, ispadanje Partizananije nikakvo ~udo ve} realnost onoga {to smogledali 90 minuta na terenu. Ali je veoma~udno i zastra{uju}e ono {to se desilo nakonzavr{etka ovog duela. “Nesvakida{nja slika”,na poziv ili naredbu svojih vernih, ali veomaljutih navija~a “Grobara” kako oni sebe nazi-vaju na travnjaku ispred Ju`ne tribine, postro-javaju se igra~i Partizana vidno prepla{eni i~ekaju {ta }e se dalje de{avati, i desilo se. Saprepune tribine mirno silazi vodjaPartizanovih „Grobara” prolazi pored policijei civilnog obezbedjenja koji ga mirno posma-traju, prilazi kapitenu Marku S}epovi}u iskida mu traku. Prvo je nastao tajac i ~udjen-je, pa strah i na kraju ovacije mladom ~ovekukoji ~ini prekr{aj za zatvor. Prisutni strah kodigra~a i onih pristojnih navija~a je normalan,ali ~emu ovacije, kada je mesto samo strahu.Na sre}u i olak{anje svih prisutnih sve sezavr{ilo na ovome ~inu, koji je vrhunac prim-itivizma i huliganstva. Ovo je dno, ovo je biokraj ve} i onako mrtvog fudbala u Srbiji.Posle ovoga sramnog ~ina digla se buka,postavljaju se pitanja, traè se krivci da bi sena kraju sve zaboravilo, kao da se ni{tastra{no nije desilo. Tresla se gora rodio semi{. Umesto da se osude svi oni koji vodera~una o redu i bezbednosti, akterima ovogaslu~aja daje se nesvakida{nji publicitet.Pozivaju se na televiziju daju intervjue ~ak ihi veli~aju. Krivce vi{e niko ne traì, jer seprosto ne sme dalje, istraga bi dovela donajvi{ih srpskih organa i samoga vrha.Umesto da se postavi odgovornost policiji i

civilnog obezbedjenja i da ih pitaju {ta su utome trenutku radili? Odgovor bi bio samojedan, izgleda da je obezbedjenje sviralo ufrulu, a policija uve`bavala svoj truba~kiorkestar, pa Boè moj!

Zar Sabor truba~a u Gu~i nijepo~eo? Naravno da jeste, ali je Gu~a sasvimdruga~ija, lep{a. U Gu~u se dolazi zbog mer-aka, provoda, zbog ~udesnog zvuka srpsketrube, gde se nose srpska obele`ja, gde serazvija ljubav i drugarstvo medju mladima istarima iz celog sveta. To je Gu~a, ali {ta}emo mi sa na{im fudbalom i pona{anjemna{ih igra~a i fudbalskih huligana? Ovo jejedino i pravo pitanje, ali ko }e njega ve} jed-nom da re{i? Klub ne, jer je nemo}an, a ~estosu pojedinci iz kluba u sprezi sa njima, kodpredsednika je sli~na situacija, mo`da direktortrener ili kapiten? Ne. Pa ko onda brateSrbine, Ko? Jedini odgovor je dràva i njeniorgani, Zakon! Svi se se}amo ko je srediohuliganstvo u Engleskoj, koja je kolevka fud-bala, a bila je i kolevka svega ru`nog i bru-talnog na tribinama, gde je bilo ~ak i smrtnihslu~ajeva. Ali Engleska je imala gvozdenulejdi Margaret Ta~er, ènu va`nih i hrabrihodluka. Se}amo se uvek je bila elegantnoobu~ena, nikada nije nosila pantalone, ali jeimala snage i odlu~nosti da lupi rukom o stoi odlu~no kaè dosta je bilo, nema vi{e nere-da na sportskim tribinama. Zato huliganstvovi{e ne stanuje na Ostrvu, tamo ga vi{e nema,

ali zato caruje na na{im terenima, pa se ~akhuligani koriste i za politi~ke potrebe, tako daje vidljivo da su na{i politi~ari u tesnoj vezisa njima. Na{e rukovodstvo ba{ briga, imajupre~a posla, lep{u zabavu kao {to je Turska

serija Sulejman veli~anstveni, Farma, LudaKu}a, e to je ono {to Evropa traì od nas. A{to otac ne moè da ode sa }erkicom i sinomna sportski dogadjaj, na fudbalsku, ko{arka{kuili rukometnu utakmicu, njih ba{ briga. Ljudimoji, nemaju na{i politi~ari onu stvar, pa dare{e problem, kao gvozdena lejdi MargaretTa~er.

NIJE KRAJ, IMA JO[ RU@NOG

Prvenstvo u fudbalu Srbije samo {tonije po~elo, a ve} ni{ta nije regularno, nasta-ju sumnje o name{tanju rezultata od prvogkola. Preti se istupanjem iz lige, ali ononajva`nije ne traè se razlozi sopstvenihgre{aka, jer se gleda u tudje dvori{te. Traìse ostavka prvog ~oveka Srpskog FudbalaTomislava Karadì}a, jednostavno nastajecirkus. Dokle? Pa tek je serija po~ela i nevidi joj se kraj. I dok se ve~iti rivali prepu-cavaju saop{tenjima, fudbal nam tone sveniè i niè. Klub Hajduk iz Kule, star preko100 godina, se ugasio i nikome ni{ta. NoviPazar je do{ao u Beograd na megdanPartizanu sa samo 11 igra~a i bez trenera i

opet nikome ni{ta. Dokle ide ova agonija?Mo`da do ga{enja profesionalnog fudbala {tobi mo`da bilo najbolje, pa da se po~ne sveiz po~etka. Presu{ila je krava muzara nemavi{e novca da se izmire dugovi, neko jepotro{io pare, a dràva neda pare, jer i onanema vi{e. Ostao je teret na klubovima da sesami snalaze kako znaju i umeju. Nije Fudbalsamo u krizi i ko{arka je u istoj situaciji.@enski ko{arka{ki klub Partizan prvak dràvese ugasio, jer nema sredstava za dalje bitisan-je. Ova bolest prati sve ostale klubove, svi suu te{koj situaciji, a niotkuda pomo}i. Nemoèmo re}i da na{i politi~ari nisu pametnii da za sve imaju re{enja pa su predloìli dase ide u privatizaciju, pametno zar ne, samonisu rekli ko }e da privatizuje klubove bezre{enja o vlasni{tvu objekata i zemlji{ta.Zna~i ne{to su predloìli samo da se vidi dane{to rade, a ne rade ba{ ni{ta.

No nije sve tako crno ima i lep{ihstvari u sportu od crne hronike u fudbalu iko{arci. Ti lep{i dogadjaji su uspesi na{ihsportista u atletici na Svetskom prvenstvu uMoskvi, gde je na{a veoma mala, ali ponosnai sposobna atletska ekipa, od samo 8 ~lanovaosvojila 2 bronzane medalje i jo{ 2 finala {topredstavlja ogroman uspeh. Da ne zaboravimoi na{e juniore u ko{arci koji su na Evropskomprvenstvu osvojili srebrnu medalju, a mladivetarpolisti bili su bronzani na Svetskomprvenstvu. I na kraju moramo pomenuti fud-balsko svetlo na kraju tunela, jer je na{a mladafudbalska ekipa osvojila prvestvo Evrope. Bilisu prvi ali {ta }e biti sa njihovom daljom kar-ijerom je pitanje nad pitanjima. Na{i treneri subrusili te zlatne de~ake u nadi da }e oni vrati-ti slavu srpskog fudbala, a oni su odmah posletitule prodati bogatim klubovima Evrope, jer jeona stara izreka uvek prisutna: „Koliko novcatoliko muzike” a nama ostaje i dalje da im sedivimo gledaju}i ih na tv ekranima u dresovi-ma stranih klubova.

Eto brate Srbine, tebi se obra}am,jer u one koji vode srpski fudbal i srpskudràvu nemam poverenja, oni su nas slagalida }e pomo}i, davali obe}anja tako su izgu-bili i na{e poverenje. [ta re}i sem pla~i vol-jena zemljo, jer }e ti biti lak{e isto kao inama koji te volimo.

26 Septembar 2013.

F E L J T O N

Mehmed Me{a Selimovi}, od ocaAlije i majke Pa{e, rodjen je 26.aprila 1910. godine u Tuzli, u

kojoj je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju.Me{a je jako po{tovao oca, koji je bio cen-jen u Tuzli, posedovao je {tajerske konje iimao razvijen posao sa prevozom uglja izMajevice.

Majka Pa{a je, po Selimovi}evomsvedo~enju, bila vrlo pobo`na èna i stalnose molila Bogu.

Me{a Selimovi} je imao dva brata itri sestre, Muliju, Sofiju i Fadilu, koje je jakovoleo. Njegovi poznanici pamte da je odmalih nogu mnogo ~itao, od Andersenovihbajki do romana Dostojevskog, Karla Maja iârlsa Dikensa. Velikom autoru „Zlo~ina ikazne” uvek se vra}ao.

Na poslednjoj godini u tuzlanskojgimnaziji po~eo je da izdaje {kolski list„Prvijen~e” i u njemu Me{a objavljuje svojuprvu pri~u. Bio je svestran mladi}, sportista,mnogo je plivao i igrao fudbal, a kao mod-eran momak svirao je gitaru. Osta}ezabeleèno da se mahom druìo sa Srbima iz{kole, jer je na umu uvek imao pri~u koju je~uo kao dete: da su mu preci pre{li u islamsamo da bi sa~uvali zemlju. Celog ìvotaMehmed Selimovi} je tragao i èleo da sevrati svojim etni~kim korenima.

Veliku maturu Me{a polaè 1928.godine, a zatim odlazi u Beograd u jesen1929. i upisuje Pravni fakultet. Nije biosuvi{e vredan dok je studirao pravo, jer nje-govom kreativnom duhu nisu prijali paragrafii zakoni, o ~emu govore i njegove ocene: izenciklopedije prava imao je ~etvorku, a izrimskog obligacionog prava jedva trojku.Obra}aju}i se rektoru Beogradskog uni-verziteta, Selimovi} je zatraìo preme{taj saprava na Filozofski fakultet, obja{njavaju}i damu prema sposobnostima i èlji mnogo vi{eleè dru{tvene nauke. Od rektora Vladimira]orovi}a dobija dozvolu da pre|e naFilozofski fakultet, a dekanat mu je priznaodeo poloènih ispita.

Godine 1931. pohadja nova preda-vanja sa mnogo boljim uspehom, a otacAlija, koji je u medjuvremenu osiroma{io,jedva uspeva da pla}a studije svog sina u

Beogradu. Ipak, Mehmedu je prijatno uBeogradu, a njegovi drugari prozvali su gaMe{a, {to }e mu ostati nadimak, a kasnije iveliko knjièvno ime.

Da je umesto pera izabrao loptu,Me{a najverovatnije opet ne bi pogre{io – ufudbalskom klubu Beogradskog univerzitetaisticao se jakom fizi~kom gradjom i odli~nomtehnikom. Godine 1933, sredinom juna,polaè prvi deo diplomskog ispita pred ugled-nom komisijom koju su ~inili Veselinâjkanovi}, Pavle Stevanovi} i Pavle Popovi}.Dobija osmicu. Drugi deo ispita, iz srp-skohrvatskog sa staroslovenskim jezikom,poloìo je sa {esticom. Me{a je diplomirao umartovskom roku 1934. jugoslovenskuknjièvnost, srpskohrvatski, ~e{ki i ruski jezik.

Selimovi} se zatim vra}a u Tuzlu idaje sebi odu{ka u igranju fudbala i druènju.Postaje, odlukom ministra prosvete KraljevineJugoslavije, nastavnik u Gradjanskoj {kolitrgova~kog smera u Tuzli. Oslobodjen jesluènja vojske zbog slabog zdravlja.Profesorski ispit poloìo je 14. maja 1939.godine i nameravao da zaprosi Desu Djurdji},devojku koja je honorarno predavala gimnas-tiku u Gradjanskoj {koli.

Drugi svetski rat kuca na vrataJugoslavije, a Selimovi} beleì da je deprim-iran zbog stanja u zemlji i svetu. Nije èleoda bude salonski antifa{ista, pa se, kao i nje-gov brat Teufik, koji je oti{ao u partizane,angaòvao u narodnooslobodila~koj borbi. Odavgusta 1941. radio je po direktivi partije.Godinu dana kasnije, Me{u Selimovi}a hapseusta{e, a prilikom pretresa njegovog stanapronadjeni su propagandni leci koji su bilinamenjeni rudarima Kreke. Selimovi} jeba~en u samicu, a zatim je, sa jo{ 40 drugo-va, preba~en u sudski zatvor u kojem jeproveo 80 dana.

Po sopstvenom svedo~enju, Me{a jeu zatvoru mu~en gladju i ̀ edju, a posle ukup-no 120 dana grupa je pu{tena na slobodu.Usta{kim islednicima Selimovi} nije odaonikog iz partije. Posle robovanja u usta{kojreìji, Me{a zvani~no postaje ~lan KPJugoslavije, a 1943. godine postaje ~lanAgitpropa KPJ za isto~nu Bosnu. Tada se, upartizanima, èni sa Desankom Djurdji}.

Saradjuje sa listom „Oslobodjenje”, a kasnijei sa listom „Front slobode”.

U to vreme postavljen je i za poli-ti~kog komesara Tuzlanskog odreda, sa kojimje pro{ao 6. ofanzivu. Odred napu{ta 1944,kada biva vra}en na raniju funkciju agitpropaza isto~nu Bosnu.

U decembru 1944. Tuzla biva oslo-bodjena, ali Me{a doìvljava veliku li~nutragediju – streljaju mu brata [efkiju, ina~erukovodioca Odseka za raspolaganje zaplen-jenom neprijateljskom imovinom, koji je pokratkom postupku optuèn za sitnu kradju.Nije poznato gde je ubijen i sahranjen. Me{aSelimovi} se nikada nije oporavio od ovetragedije, a bratovljeva smrt posta}e okosnicajednog od najve}ih romana napisanih na srp-skom jeziku – „Dervi{ i smrt”. Me{a zatimodlazi u Beograd 1945. godine, a 22. junadobija }erku Slobodanku.

U Beogradu po~inje jo{ jedna li~nadrama – Me{a se zaljubljuje u DaroslavuBoì} i napu{ta ènu i }erku. Ostavljenasupruga ga prijavljuje drugovima komunisti-ma zato {to ìvi u grehu sa „biv{omburùjkom”. Zbog nemorala je ka`njenisklju~enjem iz partije 1947. godine. Od prveène se razvodi i sa Daroslavom odlazi daìvi u Sarajevo. Od tada Selimovi} po~injeaktivnije da pi{e prozu i objavljuje pripovetku„Pjesma o oluji” sa temom iz NOB-a. Godine1947. postaje profesor Vi{e pedago{keakademije, a godinu dana kasnije èni seDaroslavom. Rukopis pripovedaka „U oluji”je predao na {tampanje „Narodnoj prosvjeti”,ali tamo kasnije tvrde da je rukopis izgubljen.Godine 1949. postaje ~lan Udruènjaknjièvnika BiH, ponovo biva primljen u par-tiju i dobija }erku Jasenku. Zatim postaje idocent na novoustanovljenom Filozofskomfakultetu u Sarajevu.

Godine 1956. postaje ~lan kolektivaNarodnog pozori{ta u Sarajevu. U novembru1958. u „Oslobodjenju” objavljuje odlomak izromana „Ti{ine”. U mirnijim danima svogìvota, u toku {ezdesetih godina pro{log veka,Me{a vredno stvara, a krajem septembra 1964.postaje ~lan Saveza knjièvnika Jugoslavije, alise na toj funkciji kratko zadrào.

1966. iz {tampe izlazi remek-delo

Me{e Selimovi}a „Dervi{ i smrt”, posve}enosupruzi Darki, koje, posle dugo godinastvaranja, i kritika i publika do~ekuju saodu{evljenjem. Esej „Za i protiv Vuka” iz1967. do dana{njeg dana ostalo je najboljedelo o tvorcu srpskog jezika i pisma. Roman„Tvrdjava” iz 1970. godine potvrdjuje njegovstatus jednog od najve}ih srpski pisaca.Mehmed Me{a Selimovi} penzionisan je uSarajevu 1971., posle ~ega se seli u Beograd.Umro je 11. decembra 1982. godine.

O Bosni

- Mo`da zbog neravnog hoda kroz istoriju,zbog stalnih nesre}a, zbog istorijske kobi, nikadBosna nije imala sre}u da je mo}ni susjedi ostavena miru. Od dalekih bogumila, koji predstavljajupravo, neortodoksno lice Bosne, ove ljude suproklinjali, palili, uni{tavali pape, carevi, kraljevi, apreìvjeli su se uvijek vra}ali svome prkosu. Turskaokupacija je jednima oduzela vjeru, a svima slobo-du. Ali, i oni koji su pre{li u tu|u vjeru ostali suBosanci, ~udan soj ljudi koji se nije mje{ao s oku-patorom, ali nije vi{e bio {to su njegova drugabra}a, mada su im isti obi~aji, na~in ìvota, jezik,ljubav prema zavi~aju. Tako ostaju sami. Mislim da

nikad nijedna grupa ljudi u istoriji nije ostala usaml-jenija nego {to su bosanski muslimani. Nije mnogopomagalo ni to {to je Bosna do 18. vijeka bila rel-ativno razvijena, prakti~no bez nepismenih, samno{tvom {kola, s ure|enim urbanim ìvotom, sadosta vjerske tolerancije, neprirodnost njihovogpoloàja bila je o~ita. Nisu pri{li tudjini, a odvojili suse od svojih. Kuda je mogao da vodi njihov istori-jski put? Nikuda. To je tragi~an bezizlaz. Uzatvorenim zajednicama koje su se stvarale uBosni, najzatvorenija je bila muslimanska. Od ku}ei porodice stvoren je kult, i sav neistro{en vitalitettu se ispoljavao. Ako se na taj na~in stvorila inten-zivna intimna atmosfera, s neobi~nom jakomosje}ajno{}u (na{e naljep{e narodne balade i

romanse su muslimanske), stvorila se isto takoneophodnost za javnu djelatnost, jer nikakve per-spektive zaista nije bilo. I{li su s okupatorom ali suga mrzili, jer im put nije bio isti. S ostalim nisumogli, jer su èljeli kraj turske carevine i doprinosilinjenom ru{enju. A kraj turske carevine je i krajsvega {to su oni bili. Razum tu nije mogao prona}irje{enje. Ostali su samo pasivnost i predavanjesudbini, pri ~emu je priklanjanje ili otpor Porti samonesistemati~no, afektivno reagovanje. Ako se tomedodaju mr`nja, osje}anje nesigurnosti, strah, bijes,ispadi muslimana kao neimanje pravca i ispadidrugih prema njima zbog mr`nje prema Turcima,eto vam, ukratko, skica jednog pandemonijumakoji se zove Bosna i njeni ljudi.

Z A N I M L J I V O S T I O M E [ I S E L I M O V I ] U

1910. 26. aprila u Tuzli rodjen je MehmedMe{a Selimovi}.1925. U ~etvrtom razredu gimnazije uredju-

je list „Prvijen~e”.1929. Polaè veliku maturu, a zatim odlazi u

Beograd, gde upisuje Pravni fakultet.1930. Prebacuje se na Filozofski fakultet.1934. Diplomira jugoslovensku knjièvnost i

srpskohrvatski jezik.1935. Vra}a se u Tuzlu i postaje nastavnik u

Gradjanskoj {koli trgova~kog smera.1941. Po~inje da sara|uje sa komunistima.1942. Usta{ke vlasti ga hapse u Tuzli i on

provodi 40 dana u samici, mu~en gladju ièdju.1943. Postaje ~lan Agitpropa KPJ za isto~nu

Bosnu. @eni se koleginicom iz tuzlanske {koleDesankom Djordji}.1944. Tuzla je oslobodjena od okupatora, a

Me{inog brata [efkiju streljaju zbog sitnekradje, koja nije dokazana. Nije poznato gdeje [efkija ubijen i sahranjen.1945. Odlazi u Beograd sa suprugom.1947. Napu{ta suprugu i po~inje da ìvi sa

Daroslavom Boì}. Zbog toga biva isklju~en izKomunisti~ke partije Jugoslavije. Postaje pro-fesor Vi{e pedago{ke akademije.1949. Postaje ~lan Udruènja knjièvnika

Bosne i Hercegovine i ponovo biva primljen upartiju.1950. Postaje docent na Filozofskom fakulte-

tu u Sarajevu.1956. Postaje ~lan Narodnog pozori{ta u

Sarajevu.1958. U „Oslobodjenju” mu se pojavljuje

odlomak prvog ve}eg dela, romana „Ti{ine”.1964. Nakratko obavlja funkciju predsednika

Saveza knjièvnika Jugoslavije.1966. [tampano je remek-delo Mehmeda

Selimovi}a „Dervi{ i smrt”.1967. Objavljuje esej „Za i protiv Vuka”.1971. Me{a objavljuje roman „Tvrdjava”.1972. Objavljuje roman „Ostrvo”.1982. Umire 11. decembra u Beogradu.

Hronologija:

I Z V A [ E G U G L A


Još kao dete gledao samgospodina Rašu Popovau nekim de~ijim TV seri-

jama. Uìvao sam u nje-govim de~ije-naivnim, alimudrim komentarima kojeje delio u interakciji saklincima. I zato, kada samporastao, bio sam višenego prijatno iznenadenshvativši da je ~ovek pravifilozof, veoma mudar, skro-man i odmeren.

Nedavno sam odgledaojedan intervju tokom njegovog gos-tovanja u emisiji „Ho}u da znam”autorke Nataše Odalovi} (TVB92).Gospodin Popov je govorio o vestimakoje svakodnevno prate srpskujavnost. Intervju po~inje na dirljivna~in tako što voditeljka pita Rašukako je, na šta on odgovara da jedobro i da je tu no} sanjao svojupokojnu ènu kako ga zove, a zatimse zapla~e (supruga mu je nedavnopreminula).

Raša u intervjuu citira pesnikaOskara Davi~a u poemi „ôvekova~oveka” gde je ispitao drugemogu}nosti ~oveka. „Ako pogle-damo sadašnje ljude ili ~itamohroniku onda se moramo zamislitiotkuda revolucionarima ideja da }e se~ovek promeniti, promenompoliti~kih odnosa u društvu. Strankeveruju da se ovim promenamamenja i ~ovek. Mi smo sada par-tokratsko društvo (društvo u kojempoliti~ke partije igraju bitnu ulogu).Kada se promeni politi~ka konstalaci-ja izborima, ~lanovi jednih partija sepovla~e a drugi dolaze. Institucije semenjaju a ne ~ovek. To je bilautopija i zabluda da }e se revoluci-jom stvoriti druga~iji ~ovek” – kazaoje gospodin Popov.

U redu, ako se revolucijomne menja ~ovek, ~ime se ondamenja? Ovo je va`no pitanje iz pros-tog razloga što mnoge stvari u našemljudskom društvu ne valjaju, a najve}irazlog smo upravo mi, ljudi, kojiìvimo u tom društvu. Osnovni prob-lem je, dakle, u nama samima. Dabismo došli do rešenja, trebalo biprvo da definišemo problem. Dakle,šta je problem?

Ve} smo spomenuli da jeproblem u nama samima. Problem jeu našoj ljudskoj prirodi koja je grešna.ôvek je po svojoj prirodi grešan, asamim tim ima sklonost ka zlu inepravdi. Naravno, vi sada moèteprekinuti ~itanje ovog ~lanka iokrenuti drugi list, jer niko ne voli dasluša o tome koliko je loš, zar ne? Ali,molim vas, dozvolite mi da nastavim.Poznata nam je svima pri~a o Adamu

i Evi, njihovoj neposlušnos-ti prema Bogu i padu ugreh (koji se definiše kaoneposlušnost premaBogu). Apostol Pavle jezapisao: „Jer svi sagrešiše iizgubili su slavu Bo`ju!”(Rimljanima 3:23) Samo tripoglavlja kasnije u 6:23 onkaè da je „plata za greh

smrt”.I tako smo se našli u

veoma nezgodnoj situacijikao ljudski rod. Svi smo sagrešili,izgubili smo slavu Bo`ju i pravo daprebivamo u Njegovoj blizini, asamim tim kao posledica došla jesmrt. Ljudsko društvo bi èlelo da seoslobodi problema smrti pa je zato,kroz razli~ite religijske i filozofskepravce, pokušavalo da ponudi rešen-je, a jedno od njih je i, gore pomenu-ta, revolucija društva.

Revolucija u svojoj definicijizna~i nasilno rušenjevlade ili društvenogporetka u èlji da seuspostavi novi sistem.U marksizmu revoluci-ja predstavlja klasnuborbu od koje seo~ekuje da }e dovestido politi~ke promene ipobede komunizma.Mi, sa prostora bivšeJugoslavije, poznaje-mo komunisti~ki sis-tem koji nije uspeo dapromeni naše društvona bolje, isto kao niti udrugim zemljama gdeovaj sistem postoji.Zatim Francuska rev-olucija za koju su ljudimislili da }e u~initiveliku razliku u~ove~anstvu, i jeste,ali u negativnom smis-lu. Ideja za koju seborio francuski ~ovektoga doba bila jesaèta u tri re~i: „Sloboda, jednakost,bratstvo.” Godine koje su usledile subile godine terora u kojem je stradalona desetine hiljada nevinih ljudi(uglavnom na giljotini). Navodno jeuspostavljeno demokratska republi-ka, što se pretvorilo u autoritarnu,vojnu monarhiju dolaskomNapoleona Bonaparte.

Moète redom i}i kroz istori-ju i videti da niti jedna revolucija(Ameri~ka, Oktobarska, Španska,Kubanska, Narandàsta, Egipatska,lista je preduga~ka), nije promenila~oveka; menjale su se vlasti, instituci-je, društveni sistemi, ali ne i sam~ovek. Grešnu prirodu ~oveka moè

da promeni samo Bog, i to ako mu se~ovek dobrovoljno pod~ini. Još jeprorok Jeremija postavio retori~kopitanje: „Moè li crnac promenitikoù svoju ili leopard šare svoje?Moète li vi ~initi dobro nau~ivši se~initi zlo?” Jeremija 13:23

Kasnije, preko prorokaJezekilja, Bog kaè: „Da}u vam novosrce, i nov }u duh metnuti u vas, iizvadi}u kameno srce iz tela vašeg, ida}u vam srce mesno. I duh svojmetnu}u u vas, i u~ini}u da hodite pomojim uredbama i zakone moje dadrìte i izvršujete.” Jezekilj 36:26.27

Zlo koje postoji u nama i kojedavo svojim prevarama umnoàva unama, samo Bog moè da ukloni, i danas o~isti. Apostol Jakov je dao jed-nostavno rešenje: „Pokorite se, dakle,Bogu a protivite se djavolu i pobe}i}e od vas. Pribliìte se k Bogu, i On }ese pribliìti k vama. O~istite ruke,grešnici, popravite srca svoja, nepos-

tojani. Ponizite se pred Gospodom, ipodignu}e vas.” Jakov 4:7.8.10

Koliko god se, mo`da, neki-ma od vas ovo ~inilo suviše jednos-tavnim, ili mo`da suviše neozbiljnim,molim vas primetite da je ovo biblijs-ki savet za istinsku i pravu promenu~oveka, a ne moj savet. Znam izli~nog iskustva da nije ni malo jed-nostavno u~initi tu promenu, i znamda je to svakodnevna borba, ali vredi!Vredi pokoriti se Bogu i dopustiti muda u~ini tu ~udesnu promenu u vama;da ukloni zlobu iz vašeg srca i u~iniga dobrim.

Postoji pri~a o organizacijifrizera i kozmeti~ara koji su odràvali

svetski simpozijum u jednom odve}ih svetskih gradova. �elja im jebila da na prakti~an na~in pokaùsvetu kako je njihova profesija u stan-ju da u~ini ~oveka potpunodruga~ijim. Pozvali su novinare iobjasnili svoju ideju, a zatim su otišlina ulice i pronašli jednog besku}nikazaraslog u bradu i kosu, prljavog, usmrdljivom i iscepanom odelu,dugih, prljavih noktiju, ùtih i pok-varenih zuba. Zatim su ovog ~ovekapodvrgli svim njihovim veštinama.Prvo su ga dobro okupali, obrijali,ošišali, istretirali svim mogu}imkozmeti~kim sredstvima, sredilinokte i zube, obukli ga u najnovijeodelo, a onda su ga pokazali novinari-ma. ôveka niste mogli da prepoz-nate. Nikada niko ne bi mogao dakaè da je ovaj ~ovek bio zapuštenibesku}nik. Konferencija se završila isvako je otišao na svoju stranu.

Nakon dve sedmice, jednanovinarka je odlu~ilada potraì ovu„slavnu li~nost” nakojoj je na~injenapromena. Poslepotrage po ulicamauspela je da pronadjeovog besku}nika izajednog kontejnera,pijanog, zaraslog ubradu, prljavih nokti-ju, prljavog iiscepanog odela,umazanog od ostata-ka hrane i pi}a.Kozmeti~ari i frizeri supromenili ~ovekovuspoljašnjost, ali ne injegovu unutrašnjost.ôvekovo srce morada promeni, navike ium.

Biblija tonaziva novorodjen-jem, kada stari ~ovekumire, a radja senovi, druga~iji u kval-

itativnom smislu. To je prava revolu-cija, a ona se dešava isklju~ivo u tvomi mom srcu, umu. Duhovna revoluci-ja koju Bog ~ini u našem bi}u je jedi-no sredstvo istinske ljudskepromene. Duhovni revolucionari neubijaju svoje protivnike; oni razapinjusami sebe svakodnevno, umiru}isebi, a ìve}i na slavu Bogu i ljudimana korist. Pristalice ove revolucijene}e prisiljavati svoje protivnike napromenu, nego }e im svojim dobrimprimerom svedo~iti o kvalitetu onogašto im se dogodilo. Svedo~i}e imsvojim ìvotom zašto vredi upustiti seu avanturu zvanu „hodanje saBogom”.

ÎME SE MENJA ÔVEK

Pi{e: MilenkoTanurdì}

28 Septembar 2013.

P O R O D I C A

Priprema:

Zemljanu posudu zamastite. U nju sloìtejagnjetinu, posolite, za~inite svim naveden-im za~inima, a odozgo nare|ajte krupnijese~en krompir, {argarepu i luk. Vodu nalijtedo pola posude, poklopite, stavite na àr iliu rernu i kr~kajte dva-tri sata.

Nacionalni kuvarKrenuli smo sa serijom tekstova kako bi saznali šta se kuva u

Srbiji! Svakoga meseca, serviramo vam najzanimljivija tradicionalna, zaboravljena, tipi~no srpska jela.

Vodimo vas kroz dvanaest regiona Srbije i donosimo srpske specijalitete.

S juga ljute papri~ice, roštilj, ajvar, sa zapada kajmak i pršut, izŠumadije kiseli kupus, sa istoka ka~amak sa sirom, a sa severa

štrudla s makom. Pred vama su najbolja srpska jela, riznica gastronomskog blaga Srbije.

Z l a t i b o r s k i k r a j

Jagnjetina ispod sa~aPotrebno je:- 3 kg jagnjetine- 1 kg krompira- 0.5 kg {argarepe- 2 glavice crnog luka- 2-3 ~ena belog luka- lovorov list, so, biber, ruzmarin - 1 dl ulja

Rolovana teletinaPriprema:

[areno meso od buta operite, poso-lite, premaìte uljem. Zavijte ga urolnu, uveìte ~istim belim koncem,prelijte uljem i stavite u dobrozagrejanu rernu. Pecite oko jedansat, ~esto prelivaju}i sokom u kojemse pe~e. Kada se rolat ispe~e, isecitega na {nite i prelijte sokom odpe~enja. Garnirajte barenimpovr}em i dekori{ite per{unom.

Potrebno je:

Smok sa rebrimaPriprema:

U loncu od 5l zagrejte ka{iku masti ina njoj proprìte sitno seckani crni luk inarendanu {argarepu. Nakon togadodajte krompir ise~en na kocke isvinjska rebra ise~ena na komade petputa pet. Nalijte vodom i sve kuvajteoko dva sata. Posolite, pobiberite, apred sam kraj kuvanja, kad mesoomek{a, za~inite kajmakom.

Potrebno je:

- 1 kg krompira,- 500 g suvih svinjskih rebara,- 2 glavice crnog luka, 2 {argarepe,3 lista lovora, 100g kajmaka, so,biber, ka{ika masti

- 1 kg tele}eg mesa- 5 dl ulja- mleveni biber i per{unov list


M A L I O G L A S I

^ E S T I T K E I S R P S K I M E D I J I

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNN

PRODAJAProdaje se ku}a u Beogradu, Dedinje,

ukupno - neto povr{ine 230 m2bruto povr{ine 300 m2

Plac veli~ine 6,5 ari - odnosno 650 m2Prodaje se vikendica od fasadne cigle na padinama Zlatibora,

63 m2 plus garaà.100 borova na placu od 20 ari plus {uma od 80 ari.

Telefon: 773-871-7458, Radmila

STAN NA PRODAJUProdajem dvosoban (one bedroom) stan, uknjièn na 49m2 saterasom u strogom centru Beograda - Kosovska 11. Zgrada je

gradjena 1922, vrlo solidno sa 3m plafonske visine.Polovina zgrade je Hotel “Union” sa ulice,

a druga polovina zgrade do koje se dolazi kroz hodnik je stambena,

od 3 sprata plus potkrovlje. Stan ima lep raspored prostorija i moè se lako adaptirati.

Lokacija - strogi centar - 100m od Terazija.Moète me kontaktirati na : 381113238025

ili mob. : 065 4342172E-mail : [email protected]

----------------------------APARTMENT FOR RENT

2 spav. sobe, drugi sprat, friz, {poret, karpet.Za nepu{a~e. Posebno grejanje.

Irving Park & KimballZovite na broj 773-583-4869

---------------------POSAO

Trucking company in Lyons is looking for dispatcher. Day andnight shifts. No eyperience needed. Call M-F 9am to 5pm #

708-420-0010.

êstitka za najbolju frizerku u gradu îkagu, izsalona Le French Twist Bany, sre}an ro|endan i

dug ìvot, èli Sally sa redakcijom.

SPECIJALNE ÊSTITKE ZA SRBIJUZa Ni{ku Banju

Bojanu @ivkovi}u i Stefanu @ivkovi}u Iskrene i srda~ne ~estitke uputili su njihovi iz

îkaga: Slavica, Sa{a, Aleksandar jr, Petar i Lejla.

Iskrene ~estitke stiù i iz Montreala od Jelene.

Z A ^ I K A G OMili Filipovi}, Biljani Miljkovi}, Sanji Popov,

Adrianu i Sofiji Ciscato, Milici Dalipovi}, DejanuVu~i}u, Rajku Isakovi}u i Dubravki Lazarevi}.

Tomislavu Mini}u, sre}an rodjendan, dug,

miran i sre}an ìvot èlek}erke Marina i Jelena, sin

Du{an, zet Marko i unukJovan iz Novog Sada .

Sre}an rodjendan

Ma{i Leki}

èle njen Marko

i Slavica sa redakcijom.

Dragoj Slavici sre}an rodjendan puno sre}e,zdravlja i novih jubileja èle njeni najbliì

saradnici Marijana, Aleksandra, Milutin i Zoran

30 Septembar 2013.

V E D R A

SSUUPPEERR MMOODDEELL

AAFFOORRIIZZMMII -- AAFFOORRIIZZMMII

SSUUDDOOKKUU

Aforizmi pro~itani 10. septembra na34. Medunarodnom festivalu poezijeSmederevska pesni~ka jesen, u okviru man-ifestacije “Satir u senatu na zahtev glasa~a”

- Jedna polovina stanovni{tva je za lev-icu, a druga je za desnicu. Medjutim, svisu dobili ono izmedju.

- Divim se Turcima. Trebalo je sanama Srbima izdràti punih pet vekova.

- Komunisti u Srbiji ne mogu da sevrate na vlast. Zato {to nisu ni oti{li.

- Bi}emo na konju.Kada se re{imo

magaraca.- Ne izno-

simo vi{e pr-ljav ve{, jersmo ostali ibez ga}a.

- Srbija moè da hrani celu Evropu. Alito {to mi najvi{e proizvodimo, nije za jelo

- Ne stidim se da kaèm da sam Srbin.Mene ni~ega nije sramota.

- Narod nema {ta da traì na ulici.Kontejneri su potpuno prazni.

- Radnici su stupili u generalni {trajk,ali to se ni najmanje nije odrazilo naproizvodnju u na{oj zemlji.

- Pred Ha{kim sudom svako je nevin,sve dok se ne dokaè da je Srbin.

- Sve smo poku{ali da ne potonemo.Osim da plivamo.

- Ako samo sloga Srbina spasava, ondanam nema spasa.

- Nije dobro da bude vi{e kandidata.Zato {to Srbi uvek izaberu najgoreg.

- Srbi su nebeski narod. Ostali su bezzemlje.

- Nije se vojska povukla sa Kosova,nego napreduje prema Vojvodini.

- Na{i generali su izuzetak. Oni niposle bitke nisu pametni.

- Mi ~vrsto stojimo na branikuotad`bine. Samo branik stalno pomeramo.

- Ne moè sada svaka budala da vodidràvu. Ve} samo ona koja je u vladaju}ojpartiji.

- Ludaci kod nas ni{ta ne umi{ljaju.Oni su stvarno predsednici, premijeri, min-istri, generali, na~elnici..

- Dobro je {to na{i politi~ari sve ~e{}eidu u inostranstvo. Lo{e je, medjutim, {tose vra}aju.

- Oko zastave ne moèmo da sesloìmo. Ali, da smo usrali motku, svi seslaù.

- Stavili smo ta~ku na kriminal. Palamuva na medveda.

- Policija u stopu prati kriminalce. Aneke je ~ak i pretekla.

- Moram i da pohvalim na{u vladu:Najvi{e je uradila na planu kriminala.

- Sudi se i nevinima. Pred zakonom susvi jednaki.

- Doktore, da li sam daltonista? Nevidim razliku izmedju crvenih i ùtih!

- Obe}ali su nam {vedski standard. Odtada se mnogo Srba iselilo u [vedsku.

- Ostvarili smo parolu: Svi Srbi u jad-noj dràvi.

- Zahvaljuju}i vlastima, srpska omladi-na odli~no ìvi. U Americi, Kanadi,Nema~koj, Novom Zelandu i [vajcarskoj.

LLEESSKKOOVVAA^̂KKEE DDOOGGOODDOOVV[[TTIINNEE

Grad Leskovac sa svem okolinu ostao jeno}as bez kapku vodu zbog kvara na

glavnom vodu fabrike za preradu vode, kvaru narod poznat pod naziv – pukla cevkanegde. êsme su presu{ile ne{to poslePanoramu 3 na Leskovac, u svim delovimagrada, tako da je veliki broj gradjana jutrosnemijen iza{ao na ulice.

Havarija je nastala ju~e u 11 sati ublizni fabrike, al’ koj }e se diza u jedanaesda muva po vodu. Leskov~ani se vodom zapi}e snabdevav i bez dozvolu pecav na aku-mulaciono jezero Barje. Ovaj leskova~kiakvadukt gradjen je dvatrijes godine.

Direktor JP „Vodovoda” je sino}rekal da ga ne zovemo u sred no} i dasituacija ne alarmantna, jer gim se u pre-duze}e svaki dan ne{to izdrnda, te da u rez-erv’ari ima dovoljno rezerve ùta i braonvoda. Direktor je rek’o da ekipa„Vodovoda” otklanja kvar, ali nije znao daprecizira u koje ga kafan~e konkretno otk-lanjav. Nezvani~no se, medjutim, ~uje da se~eka dolazak ekipe iz Uìca i da }e seve~eras banjamo s lon~e.

* vest prenela Jugmedia* prevedeno na leskova~ki by Koe

ima po grad?


P O R U K E

vremeplov dogodilo se u septembru - serbian … · · 2017-07-22lav nikolajevi} tolstoj, jedan od...

Documents