7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

1/65

cena 200

14. januar 2016.

broj

BiH KM; Hrvatska KN; Makedona DEN; CG . EUR; Slovena . EUR; Austria, Greece . EUR; Germany . EUR; Switzerland . CHF

LINOST GODINE: SAA JANKOVI

ZATO IMSMETAM

Intervju: Dr Boko ukanovi

Njihova Srba ne moja SrbaOdlazak Dejvida Bouva

Ima li koga kod kue

cena 200

14. anuar 2016.

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

2/65

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

3/65

izdava

NP VREME d.o.o.

Trg Republike , Beograd

direktor

Stevan Risti

pomonik direktora

Vojislav Miloevi

finansijski direktor

Daniela Vesi

glavni urednik

Dragoljub arkovi

odgovorni urednik

Filip varm

pomonici glavnog urednika

Jovana Gligorijevi, Momir Turudi

sekretarijat

Jovana Prei

redakcija

Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov,Slobodan Bubnjevi, Sonja iri,

Zora Dreli, Slobodan Georgijev,

Neboja Grujii (kultura),

Andrej Ivanji (svet),

Jelena Jorgaevi, Tatjana Jovanovi,

Jasmina Lazi, Zoran Majdin,

Radmilo Markovi, Saa Markovi,

Ivana Milanovi Hraovec,

Milovan Milenkovi (foto),

Milan Miloevi, Teofil Pani,

Saa Rakezi, Mirko Rudi,

Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi,

Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi,

Tanja Topi, Biljana Vasi, Milo Vasi,

Marija Vidi, Ljubomir ivkov

dokumentacija

Dragoslav Gruji (arhiva)

Jelena Mra (foto)

tehnika redakcija

Ivan Hraovec (ur.), Tanja Stankovi,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi;

lektori:Katarina Panti,

ivana Rakovi, Ivana Smolovi;

korektori:Nikola Dragomirovi,

Marko Tasi, Stanica Miloevi

internet izdanje

www.vreme.com

Marjana Hraovec

prodaja i pretplataNikola ulafi, Milan Radovi

raunovodstvo

Slavica Spasojevi

marketing

Aleksandar Aleksi (direktor)

e-mail: redakcija@vreme.com

telefon redakcije: /-

telefaks:/-

tampa

Rotografika, Subotica

ISSN

COBISS.SRID

BROJ

14. januar 2016.

Zoom:Maketarsko drutvo

Linost godine:Saa Jankovi

Policija i novinari:

Proroanstvo sa raskrinkavanjem

Nuspojave:

Jutarnji komari nonog portira

Intervju:Boko ukanovi

Poljoprivreda:Privatizacija PKB-a

Intervju:Slaanka Miloevi,

predsednica Sindikata pravosua Srbije

Lisica i dral:Novi horizont

KULTURA

In memoriam:Dejvid Bouvi ()

Roman:Zapis o pronicljivosti

Intervju:Darko Baji

Ian Lemmy Kilmister ():

Ludo i brzo

Kraj prvog ciklusa projekta Nema teorije:

Pisati o umetnosti

Pisci o slikarima:

Boo Koprivica o Biljani urevi

TV manijak:

SVET

Nemaka:

Napastvovanje ena u Kelnu

Saudijsa Arabija vs. Iran:Od vere do para

Politika u transkriptima:

ta je govorio Toni Bler

MOZAIK

FIFA i UEFA:Pad nedodirljivih

Navigator:Smrt video-kluba

Slike nepregledne mase mukaraca

arapskog izgleda koji pred kelnskom

katedralom napastvuje nemone ene,

krade im novanike, tue se i povraa po

eleznikoj stanici, drastino u Evropi i

Nemakoj slabe pozicije politike koja se

zalae za masovno prihvatanje izbeglica

sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike

:

Potpuno je

svejedno ko je

ministar pravde.

Bez obzira na to

to je pravosue

neuspeno, premijer

je zadovoljan

radom ministra pravde. A kad je premijer

zadovoljan, moraju i svi ostali da budu.

Ova Vlada nastavila je utabanim putem

prethodne u uruavanju pravosua

:

Ministar unutranjih

poslova Stefanovi

dr Neboja izazvao je

nepotreban skandal

jednom brzopletomi nepromiljenom

izjavom u TV

Dnevniku. Mleko

je prosuto i sad

nema natrag, a koristi ima samo

Dragan J. Vuievi, novinar u civilu

koga je zapala kontrola tete. Panja

se pokuava skrenuti sa bitnog

na nebitno, pria se prevre kao

arapa, ali od toga je slaba vajda:

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

4/65

ZOOM

RAGOLJUB ARKOVI

Maketarsko drutvo:

Brzi voz, naoruan sa S-300,tutnji kroz Beograd na vodi,

a okolo se igra vaterpolo

:

ivci se tanje. Premijeru je teko da ostane racionalan i moda

ga oni zviduci iz beogradske Arene, na sveanom otvaranju

Evropskog prvenstva u vaterpolu, jarcaju i podstiu da na pro-

lee pored lokalnih i pokrajinskih izbora raspie i opte parla-

mentarno nadmetanje.

Iz njega je poela da isijava ljudska i politika sujeta, progo-

vorio je navijaki mentalitet, on bi da se maklja sa protivni-

cima i trenutno je spreman da odloi vane dravne poslove

samo da bi dokazao da je kralj tribina.

Kako drugaije tumaiti njegovu potonju izjavu nego kao

ljutnju zbog stotinu, dve, hiljadu ljudi, pa nek bude i pet hi-

ljada, i svih deset hiljada prisutnih u Areni, koji su na pomen

njegovog imena zduno zvidali.

Premijer Srbije Aleksandar Vui izjavio je, ak, da nisu nje-mu zvidali u Areni, jer on nije ni bio tamo tokom vaterpolo

utakmice.

Dakle, premijer je imao alibi. Nije bio tamo. Ali zvidali su na

pomen njegovog imena. To je jo gore. Ako premijer ne osea

da je to posledica zgaenosti nad injenicom da hoe da bude

miroija u svakoj orbi, zainjenom i presoljenom udvoritvom

njegovih doasnika, onda je to ozbiljan problem.

ta je, koja sila, unutranji poriv, politiki motiv ili prosto na-

vika, nateralo ministra sporta Vanju Udoviia da ga u obraa-

nju javnosti pomene, maltene kao zaslunog za uspehe srpskog

vaterpola? To sam Bog zna. Kao bivi sportista, vaterpolista,mogao je i morao da zna, posebno posle zviduka predsedni-

ku Srbije Tomislavu Nikoliu, da nijedan politiar nee dobro

proi. Navijai su udni svatovi, nisu oni uesnici stranakih

b l d kl l

Odavno tvrdim da e Vuiu doi glave njegovi a ne opo-

zicija, pa sve da se i svakoliko ujedini. Okupio je oko sebe kli-

moglavce koji se prema njemu ponaaju idolopokloniki, a i

sam je poverovao da je bogomdan da nam popravi ivot, kao i

u svoju mesijansku ulogu i mogunost da u mandatu prome-

ni mentalitet naroda.

A onda je patetino izjavio da navijanje u Areni nikada nije

bilo gore, jer su zvidai ubili ljude unutra i unitili im ivot.

Ova dubokoumna glupost protivrena je injenicama: pobedili

smo ubedljivo i navijai su zadovoljni otili kuama.

Iz jednog oekivanog ekscesa, kad je re o navijaima, po-

eo je da izvlai i dublje zakljuke pa je rekao da oni koji su

nezadovoljni imaju pravo na to, a imae, nada se, i priliku da

izaberu one koje smatraju boljim, na izborima koje, kako je

rekao, svi ele.Odluku o izborima, meutim, ne mogu da donesem sam,

razgovarau o tome sa saradnicima, ministrima i predsedni-

kom Srbije. Nadam se da e graani Srbije uskoro imati prili-

ku da izaberu bolje, rekao je Vui.

Upitan da li to znai da e biti i vanrednih parlamentarnih

izbora, Vui je rekao da njih svi ele.

Takve odluke ne mogu da donosim sam, razgovarau sa

mojim saradnicima, poruio je premijer Srbije.

Kae i da je navikao da ga vreaju i na pogrdniji nain, te

da su ti koji su zvidali napravili sebi medveu uslugu i sebeloe predstavili svetu.

On je komentariui zvidanje u beogradskoj Areni prili-

kom otvaranja u vaterpolu rekao da su tada u senku pale

Premijer je imao alibi. Nije bio u beogradskoj Areni.

Dakle, nisu zvidali njemu. Ali zvidali su na pomen njegovog imena.

To je jo gore

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

5/65

:

Doli ljudi da se raduju i da navijaju za Srbe protiv Hrvata,

da se raduju svojoj reprezentaciji, divnim momcima koji po-

beuju, dolo njih 500-1000, reklo daj da unitimo svima sve,

da budemo veliki mangupi, da napravimo politiki dogaaj od

toga..., rekao je Vui.

On je dodao da nema potrebe da se na takav nain rui ugled

zemlje, te da e zato imati priliku nezadovoljni da biraju bolje,

pa i one koji imaju est odsto podrke.

Imaemo uskoro i lokalne i pokrajinske izbore. Da li e bitivanrednih parlamentarnih, vidim da ih svi ele, kau da vlada

loe radi... Ljudi treba da izaberu bolje, poruio je Vui odgo-

varajui, nakon obilaska Beograda na vodi, na pitanje kada

b d b

istoriji, kako on voli da opisuje svoje tobonje poduhvate i us-

pehe, dogodilo bi se da aka mangupa, navijaa, isprovocira

vanredne izbore, samo zato to je Vuiu povreena sujeta.

On bi sad njima da dokae da je najjai i blizu je trenutka kad

politiar izlazi iz zone racionalnog. Ma koliko izgledalo da je

okida za ovakvu reakciju banalan, on nije i bezopasan. Lii mi

da e svaki izbori biti makljaa izmeu dva navijaka tabora.

:

S naim premijerom kao da neko tera sprdnju i mimo navi-

jaa. Svako malo dobije neku maketu. Poelo je od Beogradana vodi, pa preko kineskog brzog voza, i stiglo je do Rogozi-

novog poklona: makete S-300, ruskog protivraketnog sistema.

U meuvremenu dobijao je kamionie, autobuse i ko zna

j k i i i i

Foto: FoNet Foto: Zoran esti/Tanjug

Foto: FoNetFoto: Slobodan Miljevi

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

6/65

Linost godine:Saa Jankovi

irok je i preirok dijapazon uvreda, konstrukcija i neistina koje su tokom 2015. bile upuene

iz vrha vlasti na adresu zatitnika graana Sae Jankovia. Vrean je i proganjan javno sa

skuptinske govornice, na naslovnim stranama, na konferencijama za novinare, u intervjuima.

Istovremeno, Saa Jankovi je tokom 2015. dobio i najznaajnija priznanja za svoj rad:

izmeu ostalog, nagraen je francuskim Nacionalnim ordenom za zasluge u rangu viteza.

Svojevrstan je apsurd da se i jedno i drugo dogodilo s istim razlogom: zato to je radio svoj posao.

Od 2007. kada je stupio na dunost, Saa Jankovi se bez ikakvih ustupaka i izuzetaka bavio onimto je u opisu posla zatitnika graana, ne brinui pritom koga e da naljuti, kome e da se zameri

i ko bi to moda mogao pogreno da protumai. To je naroito dolo do izraaja ba tokom 2015,

kada je mnogima stao na ulj, pre svega insistiranjem na nepravilnostima u radu Ministarstva

odbrane i bezbednosnih slubi. U obrazloenju odluke da Sau Jankovia proglasi za Linost

godine, urednitvo Vremena navelo je da je on u vie navrata postavljao kljuna pitanja i

nametao vane teme od javnog interesa za graane Srbije, da je svoj posao radio beskompromisno

i hrabro i da je uprkos medijskom i politikom linu kakav Srbija u svojoj skorijoj istoriji nije

videla, njegova kancelarija i dalje radila visokoprofesionalno i u slubi javnog interesa.

U intervjuu za Vreme Saa Jankovi objanjava kako mu je to sve polo za rukom, ko su mu najveineprijatelji, ta su mu ciljevi, ali opisuje i svoj ivotni put detinjstvo i mladost, odlazak na ratite,

iskuenja, odluku da ne ode odavde, linu motivaciju. Bilo je tokom tog razgovora pria o ljudima

koje pamtimo o onima koji su jo uvek tu o onima koji misle da su jai od zakona ba kao i o porodici

ZATO IM

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

7/65

SMETAM

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

8/65

Odrastao sam tano na smeni dve epo-

he, drastino razliite: na kraju socijali-stikog samoupravnog ureenja i poet-ku... nikakvog ureenja. Opisali su drugi

taj period i atmosferu mnogo bolje negoto bih ja ikada mogao.

Banja Koviljaa i Loznica u kojimasam odrastao ivele su od ogromne fa-brike Viskoza i istovremeno umirale unjenom otrovnom dimu. Moj otac, dedai strievi radili su u njoj, kao i gotovo sviodrasli ljudi koje sam znao.

U Loznici sam iveo od drugog razre-da osnovne kole. Do tada sam u nju iaosamo tri puta sedmino: sa ocem, veer-njim autobusom, i to na trening u starojfiskulturnoj sali, sreditu indor radni-kih sportova boksa i karatea. Tada, zapreko deset godina vebanja u Partizanu,nikada nisam platio lanarinu. Plaali suoni koji su mogli, nikada niko nije pitaoje li plaena. Dvadesetak godina kasni-je, kada sam postao prvi predstavnik Sr-bije u Komitetu za sport Saveta Evrope,saznao sam da je zbog svih blagotvornihdrutvenih funkcija sporta uloga draveda obezbedi sport za sve, a da je vrhun-

ski profesionalni sport, kao vrh piramide,domen biznisa. Mi smo pre 30 godina topraktikovali, sada o tome piemo u akci-onim planovima za budunost.

Danas dete malo gde moe da se bavisportom ako nije izrazit talenat i spre-mno da zapusti obrazovanje zarad dvatreninga dnevno. Pod uslovom, naravno,da roditelji to finansijski mogu da izdre.Zadovoljan sam to je ministar Udoviiupravo prihvatio moju sugestiju da u na-

crt novog zakona o sportu budu uneteodredbe o zatiti dece sportista od izra-bljivakih ugovora sa klubovima, na kojeroditelji esto pristaju nadajui se, naje-e uzalud, da e sport njihovom detetudoneti slavu i milione.

.. U trenutku kada sam, kao i hiljade

Lozniana, dobio poziv na mobilizaci-ju, imao sam dvadeset godina, nije mi

bilo najjasnije zato se ratuje. ak sambio protiv Miloevia, ali vie iz oseajamladalakog bunta protiv establimen-ta nego to sam stvarno znao da njegovapolitika nije dobra Moji roditelji su dogo

da se javim, umesto u kasarnu odveze uMaarsku, pa da se dalje snalazimo. U po-

slednjem momentu, na taj dan, shvatiosam da mi neto ne d da beim iz svojezemlje, promenio sam odluku.

Loznike majke i ene ispreile su senekoliko dana kasnije ispred vojne kolo-ne koja je krenula put ratita, meu nji-ma bila je i moja majka. Nismo mogli daih na silu sklonimo sa puta. Vratili smose u ume iznad Loznice i nekoliko dananakon toga, kradom nou, kolona duga-ka preko dvadeset kilometara otila je na

front. Dan ranije nas je u Triu posetiopopularni vojni komentator, da nam di-gne moral. Vikao je na vojsku postroje-nu ispred njega: Pi..e loznike, ene suvas zaustavile! Vi niste mukarci, vi nistevojska, ve obine piz... Kao vojnog poli-cajca koji se tek vratio iz redovne vojske,odabrali su me sa jo jednim Krupanjcem,

koji je vojsku sluio gde i ja, da obezbeu-jem gosta. Zadovoljan, potpisao nam seu vojne knjiice, seo u vojni dip i vratio

se u Beograd. Potpis i danas imam, kao ioseaj besa kad ga vidim.

Krupanjca i mene komandant brigadeodabrao je za svoje line pratioce. Godi-nama kasnije, shvatio sam da je on tihmeseci vie uvao nas nego mi njega.

Moja majka, inae medicinska sestra,poto nije uspela da sprei da odem u rat,i sama je za mnom kao dobrovoljka do-la u vojnu bolnicu kako bi mi bila blie.Stideo sam se tada zbog toga, otiao sam

samo jednom da je vidim i sve vreme mo-lio komandanta brigade da je vrati kui.U granatiranju bolnice lake je povree-na, samo to mi tada to nije ni rekla. Otacje jo kao pitomac Vazduhoplovnevojne

vie ga u vojsku nisu putali. Njemu je, si-guran sam, bilo najtee samom kod kue.

Devedesetih sam imao prvi ozbiljan

okraj sa administracijom. Kada sam e-leo da se venam, rekli su mi da nisam dr-avljanin Srbije jer mi je otac roen u Bo-sni. Srpski izvod iz knjige dravljana nisumi dali, a bosanski nikada nisam ni imao.ak ni zahtev za upis u knjigu dravlja-na Srbije nisu hteli da prime: slubenicaje insistirala da piem molbu, a ne za-

htev. Pokuaj studenta prava da optin-skoj birokratiji objasni da sam po zakonudravljanin Srbije jer smo u njoj roeni i jai moja majka, dravljanka Srbije, a potom isvaa sa njima, nisu se dobro zavrili. Neko

me je stavio na spisak izbeglica-dezerterai policija u Beogradu poela je da me traikako bi me vratila u Bosnu, na novo rati-te. U seditu -a u Beogradu niko nijeeleo da me saslua, otiao sam u Narodnuskuptinu, u Odbor za predstavke i albe, i

sekretaru odbora izneo svoj sluaj. Rekaomi je: Deko, izvini, mi se ovde bavimo oz-biljnim stvarima, i ispratio me napolje. A ja

sam se sklanjao od uniformisanih ljudi poBeogradu i spavao u tuem stanu. Venaosam se preko veze, bez uverenja o drav-ljanstvu (koje po zakonu nije ni bilo neop-hodno, ali kakve to ima veze?)

Pretraite internet reima Loznica jeblia, nai ete moje pismo kao graa-nina objavljeno u Vremenu, koje je de-

setak godina kasnije pisalo o brisanju de-setina hiljada Srba iz matinih spiskovau Sloveniji. Imao sam, kao i mnogi drugiovde, primer blii od Ljubljane.

Kada se slonovi igraju dravama dra

Poto je sasluan, eelj nam je izjavio da jesudiji rekao da se Barovi okliznuo na koru

od banane i, ini mi se, ak je izvadio jednu

koru, koju je, kao, prethodno ponudio sudiji

kao dokaz. Tada sam prestao da budemnovinar. Rekao sam mu pred svima da on

nije dao izjavu, ve je vreao sud, pravo i

pravniku struku, da vrea i poniava svakog

oveka i celu javnost i da je sudija, da je pravi

sudija, samo zbog toga trebalo da ga kazni

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

9/65

Slinu situaciju kao kada nisam pobe-

gao od mobilizacije u inostranstvo, doi-veo sam pet godina kasnije, u jeku turbo-kulture. Tada je velika veina mojih pri-jatelja u Beogradu otila za Kanadu. Sla-vica i ja prikupili smo tonu papira i dobilitermin u kanadskoj ambasadi za kona-ni intervju za vizu, jer smo imali dovolj-no bodova. U poslednjem momentu, nadan intervjua, odustao sam.

Jedno je otii iz dobre situacije u bolju,a drugo kada vas neto isteruje iz sop-

stvene zemlje. Moda bi druga zemlja bilaureenija, ivot bio bezbriniji, ali stra-hovao sam da e me proganjati oseajda sam pobegao sa svoga i da nikad vieneu imati svoju zemlju, kakva god da je.

Ne zameram onima koji su otili. Ni-sam tada mogao da pretpostavim da edvadeset godina kasnije obrazovani ljudii dalje, iz slinih razloga kao tada, odlazitiiz Srbije, inae bih moda ipak otiao. Toje na veliki poraz i doivljavam ga jako

lino. Starijim ljudima, kada mi se alena sadanju dravu i tuguju za onom oz-biljnom, starom, znam da kaem: Kakoste dozvolili da se onako strano raspad-ne? Vaa generacija je za to odgovorna.Strepim od toga da li u ja pred vrnjaci-ma mog deteta, posebno zbog dunostikoju dugo obavljam, imati objanjenje zadananju tabloidizovanu Srbiju i oprav-danje za neuspehe svoje generacije i svojneuspeh, ako raun bude negativan kad

ga neko bude svodio.

Pred kraj studija dobio sam prvi pra-

vi posao Moja supruga koja je sa sve

sekretarica u drutvenom preduzeu,traila je bolji posao za sebe i nala ga meni. Naterala me da se javim na kon-kurs za novinara-saradnika u desku uNovinskoj agenciji Beta, tvrdei da samroen za to. Ili je ipak samo bila svesnakoliko nam treba novac.

U Beti sam formirao kritiku misao iuio da baratam reima. Nije bilo uobia-jenog novinarskog puta koji poinje odpijanog barometra. Odmah su nas ba-cali u novinarsku vatru i iz nje je nekoizlazio, neko ne. Bio sam deurni novinar

u desku kada je dopisnik sa terena javioda, dok traju pregovori u Dejtonu, hrvat-ske snage upravo kre primirje i ulaze nanau teritoriju, to je moglo da prekinemirovnu konferenciju.

Svi urednici okupili su se iza mojihlea dok sam pripremao vest za deur-nog urednika i sigurno su kipeli u sebibre mali, ne to, nije to lid, pii odmahglavnu stvar.... Ipak, niko mi nije rekaoustani, ja u, niti ita progovorio dok ni-

sam zavrio. Vest su preneli Rojters, idrugi svetski mediji.

Beta je odluila da me poalje u Hag

za stalnog izvetaa iz Tribunala za rat-ne zloine. Dobio sam i vizu, ali i taj put,trei po redu, ostao sam u zemlji. Ume-sto u Hag, otiao sam na operaciju ki-me. Ta pauza me prelomila. Pitao sam se:emu sve to, emu iznova i iznova pisa-

ti o neemu to onaj ko hoe ve zna, aonaj ko nee i ne ita, te daba piemo?Frustriralo me je to, bio sam nestrpljiv.Po povratku sa oporavka poeo sam daidem na dogaaje kako bih pravio pa

sednicama Ustavnog suda Srbije pratiosam kako se Slobodan Vueti donkiho-tovski bori protiv veine, uvajui obrazsebi i pravnikoj struci, ne dozvoljavaju-i da se svetlo sasvim ugasi. Tako samotiao i na sasluanje Vojislava eelja usud na Novom Beogradu, povodom pre-bijanja uvenog beogradskog advokataNikole Barovia, posle emisije u kojoj suzajedno gostovali.

Poto je sasluan, eelj nam je izja-vio da je sudiji rekao da se Barovi okli-znuo na koru od banane i, ini mi se, ak

je izvadio jednu koru, koju je, kao, pret-hodno ponudio sudiji kao dokaz. Tadasam prestao da budem novinar.

Rekao sam mu pred svima da on nijedao izjavu, ve je vreao sud, pravo i prav-

niku struku, da vrea i poniava svakogoveka i celu javnost i da je sudija, da jepravi sudija, samo zbog toga trebalo daga kazni. Upitao me je ko sam i u kojojredakciji radim. Rekao sam da je to ne-bitno i da se vie ne moe biti samo no-

vinar, okrenuo se i otiao. Glavnoj ured-nici Ljubici Markovi ispriao sam tasam uradio i ona mi je rekla da me razu-me i da ne brinem. To vee sam kod kue,pred suprugom i prijateljicom, rekao dane mogu vie, da mi treba novi posao, dasam oajan sam zbog svega to znam, ane mogu nita da uradim, te bolje da ni-ta ne znam. Prijateljica je rekla: Namau Ministarstvu sporta i omladine trebapravnik, ministar je Vladimir Cvetkovi,

a zamenik ministra Milo Srejovi, sjaj-ni su ljudi, nema taj posao veze sa politi-kom, doi kod nas.

Petnaest dana kasnije poeo sam daradim dravni posao u najniem stru

Starijim ljudima, kada mi se ale na sadanjudravu i tuguju za onom ozbiljnom, starom,

znam da kaem: Kako ste dozvolili da se

onako strano raspadne? Vaa generacija je

za to odgovorna. Strepim od toga da li u japred vrnjacima mog deteta, posebno zbog

dunosti koju dugo obavljam, imati objanjenje

za dananju tabloidizovanu Srbiju i opravdanje

za neuspehe svoje generacije i svoj neuspeh, ako

raun bude negativan kad ga neko bude svodio

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

10/65

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

11/65

Drugom prilikom, crnogorski lano-

vi savezne komisije koja je odluivalao prodaji kompleksa na Uu nisu do-

li na sednicu i svaki glas je bio bitan.Menjao sam ministra i nisam eleoda glasam za prodaju jer u materijalunije bilo dovoljno dokaza o ispravnosti

procedure, kamoli o celishodnosti. Pi-salo je da bombardovana zgrada mora

da se srui i da je cena zato manja, agovorkalo se da i nije ba tako. Falio jejedan glas moj. Prekinuta sednica jenakon nekoliko dana nastavljena, ali

bez mene, i Ue je prodato. Ipak, opet me

niko nije otpustio. Nisam dobio ni stan,ni kredit, nikada nisam bio ni u jednomupravnom odboru, ali nisam ni razreensa funkcije, a kamoli dobio otkaz. Ponav-ljam to uporno, jer danas je, bojim se, dru-gaije. Inae, poto je prodata, ispostavi-

lo se da zgrada ipak ne mora da se rui.Iz savezne administracije otiao sam u

, est meseci pre nego to je i ta dra-va ugaena, oajan to svi oko mene od-lazak sa dravne funkcije na savetniko,ali ipak slubeniko mesto u meunarod-

noj organizaciji shvataju kao napredak.Sutinski i finansijski i jeste bio, ali ko-liko je to porazno.

Postao sam zatitnik graana da bi mespreili da postanem neto drugo.

Iskreno, oekivao sam drugi posaoi imao mnogo vie kvalifikacija za nje-ga Sve je ak bilo skoro izvesno ali su

od mene uvideli priliku da moju karije-ru skrenu na drugi kolosek, mislei da uim sa njega manje smetati. Donosiocimapolitike odluke u tom momentu Voji-slavu Kotunici i Borisu Tadiu nisamni mogao ni hteo da objanjavam otkudodjednom podrka sa nenadanih mestaza dobronamernu ideju Zorana Lonarada budem zatitnik graana.

On o mom bavljenju sektorom bezbed-nosti nije znao nita, znao je za moju ulo-gu u donoenju Povelje o ljudskim i ma-njinskim pravima u , za moje aktivno-sti u Misiji -a na polju demokratizaci-

je i politiku neutralnost koja bi mogla da

bude prihvatljiva svim strankama, kojevie od dve godine od donoenja zakonanisu mogle da se dogovore o linosti pr-vog ombudsmana.

To je bio i etvrti put da sam izbegao

iseljenje. Nekoliko dana pre ponude dapostanem prvi zatitnik graana, iz se-dita -a javljeno mi je da sam u tojorganizaciji dobio novi posao, van Srbi-je, sa fantastinim uslovima za porodicui mene. To ipak nije moglo da se meri saprilikom da u svojoj zemlji uspostavimorgan koji je u veem delu sveta simbolsuverenosti graana nad dravnom bi-rokratijom. Duboko u sebi znao sam daje to dobar izgovor za sve koji me ne po-

znaju da opet ne odem iz Srbije.Tadanjem dravnom vrhu rekao sam

da u posao raditi predano, ali da ne du-gujem zahvalnost bilo kome, jer je po-nuda dola od njih meni a ne obrnuto

politikih konsultacija, Skuptini predlo-io svoje zamenike. Shvatio sam i ja da suoni mislili da nezavisnost shvatam preoz-

biljno. Umesto u zakonskom roku od naj-due dva meseca, Skuptina je moje za-

menike izabrala tek posle godinu dana,ostavivi me na poetku rada nove insti-tucije potpuno samog. I ne samo samog,ve bez iega. A pritube su poele da sti-u jo pre nego to sam izabran.

U Skuptini sam poloio zakletvu i izPionirskog parka dao svoje prve izjave-u i Televiziji B92. Kada su se novina-ri sklonili, prila je moja supruga i pita-la: ta e sad?

Idemo kui, gde u drugo?, rekao samjoj. Nije bilo kancelarije, peata, saradni-ka, budeta... niega.

Prvi ovek sa kojim sam slubeno pri-ao je Rodoljub abi. Najavio sam mu sei otiao traei savet. Pravio sam se da neprimeujem koliko je rezervisan, imao je ne samo on sumnje u pogledu moje ne-zavisnosti. Vredelo je svakog truda i str-pljenja tu sumnju istrpeti i stei njegovopoverenje, a zatim i prijateljstvo. Bez po-drke i saveta sa njegove strane, mnogoputa bih za ovih osam godina odustao ili

ozbiljno pogreio. Nema puno ljudi u dr-avi koji tako poznaju emu slui, a usputi kako treba da radi ta organizacija moi.

Imao sam mnogo vie entuzijazma ioekivanja da emo brzo napredovatikao drava i drutvo. Najiskrenije, oe-kivao sam da u biti korektivni deo dr-avne vlasti, to bi ombudsman i trebaloda bude, a ne da e me svaka vlast a petpremijera se izmenilo otkako sam zatit-nik graana tretirati kao protivnika, sa

kulminacijom u proloj godini.Kada sam u prvom mandatu kritiko-

vao vladu Vojislava Kotunice, analitiarMia urkovi napisao je u Politici dasam izgleda zaboravio ko me je predlo-io na funkciju. Shvatio sam to, narav-no, kao kompliment, iako nije tako upu-eno. Koalicija oko Demokratske strankeje 2012. godine pustila da mi istekne man-dat, a da prethodno, uprkos izriitoj za-konskoj obavezi, nije otpoela procedura

za izbor novog zatitnika graana. Ni po-sle parlamentarnih izbora, kao svea opo-

zicija, nisu glasali za mene. Dodue, nisuglasali ni protiv: nisu bili u sali. Ozbilj-no su mi zamerili snanu kritiku refor

Dan ranije nas je u Triu posetio popu-larni vojni komentator, da nam digne

moral. Vikao je na vojsku postrojenu

ispred njega: Pi..e loznike, ene su vas

zaustavile! Vi niste mukarci, vi niste

vojska, ve obine piz... Kao vojnog

policajca koji se tek vratio iz redovne

vojske, odabrali su me sa jo jednim Kru-

panjcem, koji je vojsku sluio gde i ja, da

obezbeujem gosta. Zadovoljan, potpi-

sao nam se u vojne knjiice, seo u vojni

dip i vratio se u Beograd. Potpis i danas

imam, kao i oseaj besa kad ga vidim

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

12/65

U jednom momentu efica njihove posla-nike grupe -a rekla mi je za skuptin-skom govornicom: Pazite Vi da na krili-ma Vaih kritika na vlast ne dou dru-gi, gori od nas! Za moj drugi mandat su

glasale nova vladajua veina i opozici-one stranke osim -a. A pojedini posla-nici iz vladajue stranke sada ele da za-borave da su me oni izabrali. Verovatnomisle da bi trebalo da im pokaem da imto sa zahvalnou pamtim. Ja mislim daim je moj najvei poklon to to mogu dakau da u Srbiji koja se u nekim pitanji-ma moe kritikovati za autoritarnost vla-

sti funkcionie nekoliko nezavisnih or-gana, izmeu ostalog i Zatitnik graana,na nain na kome mogu da nam pozavi-de i mnogo starije demokratije. To je do-kaz da Srbija nema nikakav uroeni de-mokratski deficit, da nismo osueni nademokratsku ispotprosenost. A rekaosam moj poklon zato to Narodna skup-tina ve odavno nije oslonac u radu ne-zavisnih organa, ve suprotno.

Vlast uglavnom oekuje da bi, iako je

zatitnik graana po Ustavu kontrolorrada organa vlasti, trebalo da kontroli-em graane, medije ili opoziciju, ta li.Neki ministri i poslanici mi to ak i javnoprebacuju i pitaju: ta je Jankovi ura-dio da zatiti premijera kad je napadnut?

Ne shvataju, odnosno nije im populistiki

korisno da shvate da, ako ja treba da ti-tim premijera, to znai da mu pretnju nepredstavljaju kriminalci, ve organi vla-sti. A to je ve teorija dravnog udara, u

koju ne verujem. tavie, smatram da jeto svakako najbizarnija i jedna od najtet-

nijih dravno-tabloidnih afera koja namse desila prole godine.

Inae, mislim da su za svakog pred-sednika vlade kao politiara i direktoradrave, a samim tim i za graane, najo-pasniji nestruni partijski saradnici nadravnim dunostima. Svaki ovek imadobre i loe ideje. Dobre je po praviluteko sprovesti, a loi saradnici e naj-

pre sprovesti one loe, i to desetostruko.

Najvei protivnici u mom poslu su oni

koji potinjavanju dravu i dravnu vlast

umotavaju u razliite politike, procedu-ralne, populistike zavese, stvarajui pri-vid demokratije i vladavine prava, pona-ajui se kao da su graani nezreli, nein-teligentni ili jednostavno nemoni. Uposlednje vreme, meutim, u dravnimorganima ima sve manje ljudi koji uop-te pokuavaju, ili znaju, kako da stvore

bar privid da se pridravaju zakona. Po-zivanje na vladavinu prava vide kao re-akcionarski napad na vlast, kontrarevo-luciju, insistirajui da su im prethodnici,eto, ostavili haos i nezavisne spavae daih miniraju. Ovih dana jedan od njih reeda Srbijom ne upravlja Vlada, ve SaaJankovi i Rodoljub abi, verujui valjda

da e tako skinuti odgovornost sa sebe.Svoju nestrunost i greke kriju iza po-litike i oduzimaju ogromno vreme, ener-

giju, resurse, to znai i novac, za bavlje-nje nepotrebnim, nepostojeim dilema-ma i opasnostima koje sami stvaraju, paih reavaju i spasavaju nas od njih samih.

Prave zakone preko noi i oeku

virtuelno menjanju nepostojee stanje,angauju eksperte, a ne strunjake, i od-govaraju na pitanja koja niko i ne postav-lja sem njih samih. Tako je stranog ek-sperta koga je Ministarstvo pravde oda-bralo da im d miljenje o njihovom nacr-tu zakona o zatiti linih podataka, kadaje miljenje napisao, na resorni povere-

nik obavestio o jednoj sitnici za koju ek-spert nije znao o odredbi Ustava Srbi-je o toj materiji.

Koliko je energije, vremena i novca u

radnim satima svih institucija kotaloobaranje oigledno neustavne odredbe oobaveznom slanju ena u dravnoj slubiu penziju pre mukaraca? A sve to da biministarka ije je ministarstvo predloi-

lo taj zakon zahvalila Ustavnom sudu toje brzo reagovao. Dodue, Ustavni sud jepostupao po predlogu za ocenu ustavno-sti koji smo podneli resorna poverenicai ja ali to ministarka nije pomenula do

Kako emo i da li emovratiti vojsku njenoj ele-

mentarnoj funkciji, poto

je profesionalizacijom

skoro uterana u ulogu

najamne radne snage

koja vee konja gde joj

gazda kae, pa ako tre-

ba, kako su javili mediji, i

slui tople napitke tokom

proslave novogodinje

noi u rodnom graduministra odbrane? I

kako e ministar unu-

tranjih poslova otpustiti oko 1.400 policajaca kao viak

u racionalizaciji, kako kae u jednoj reenici, ako ve u

iduoj kae da u Policiji vie nee raditi oni koji su krimi-

nalizovani i koji rade sa kriminalcima? Jesu li viak ili su

kriminalci? Ako su kriminalci, za njih se valjda pokree

krivini postupak i po presudi se otputaju, a ne daju im seotpremnine. A ako presuda nema, onda su ti ljudi nevini

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

13/65

pravne sigurnosti kotaju gotovo svako-mesene izmene setova pravosudnih za-kona? Koliko je projekata potrebno da bi-smo jo unapredili jedan od najboljih za-kona koje imamo o optem upravnompostupku? A koliko je daleko i od njego-vih postojeih odredbi ponaanje admi-nistracije koja, na primer, naplauje po-rez od zakasnelih, pa odjednom isplae-

nih naknada zarade trudnicama, kao dasu im tri isplate u stvari jedna?

Kako emo i da li emo vratiti vojskunjenoj elementarnoj funkciji, poto jeprofesionalizacijom skoro uterana uulogu najamne radne snage koja veekonja gde joj gazda kae, pa ako treba,kako su javili mediji, i slui tople napit-ke tokom proslave novogodinje noi urodnom gradu ministra odbrane?

I kako e ministar unutranjih poslova

otpustiti oko 1400 policajaca kao viak uracionalizaciji, kako kae u jednoj reeni-ci, ako ve u iduoj kae da u Policiji vienee raditi oni koji su kriminalizovanii koji rade sa kriminalcima? Jesu li vi-ak ili su kriminalci? Ako su kriminalci,za njih se valjda pokree krivini postu-pak i po presudi se otputaju, a ne dajuim se otpremnine. A ako presuda nema,onda su ti ljudi nevini, pa im se kri pret-postavka nevinosti, a propisi o reorgani-

zaciji se zloupotrebljavaju radi nedopu-tenog cilja. Ko e odgovarati ako poslenekoliko godina svi ti ljudi zbog ovakvihizjava ministra budu vraeni na posaoi budu im isplaene zaostale plate kao

razreenim sudijama i tuiocima?Kada se tako radi, onda je najlake

mene koji primam platu da na to upozo-rim proglasiti za stranog agenta i reida mi je plata tri puta vea od ministar-

ske, pri emu je i njima i meni odreujuu parlamentu, a pored veine ministaramoj standard izgleda kao kod siromanog

roaka na selu. Da li to od mene oekujuda utim zato to mi je parlament odre-dio visoku platu, inae po zakonu jed-naku plati predsednika Ustavnog suda,kolika god da je? A kada ih ba naljutim,optuie me za njima, ali ne i pravosuu,sumnjivu smrt prijatelja pre 23 godi-ne i o tome drati konferencije za tam-pu pravdajui se da ne mogu danima danau predmet. A on se, ispostavilo se uzvaninom postupku kontrole, za to vre-me nalazi u njihovom kabinetu, odakle jevolebno, bez pisanog traga, stigao iz poli-cijskog arhiva ba nekoliko dana pre negoto je jedan tabloid otpoeo kampanju.

Iz neznanja o ljudskim pravima upali

smo u zamku da ih ili negiramo ili pro-glaavamo apsolutnim, neogranienim.

Neka jesu apsolutna, kao pravo na ivot.Ali, sloboda izraavanja, na primer, nije iza njenu zloupotrebu se kanjava, ili bibar trebalo.

Kada dozvolite da se granice koje slo-boda ima srue, ona istekne, prestaje dapostoji i pretvara se u svoju suprotnost.Zloupotreba slobode gazi ljudska prava.Osnovna svrha drave je da ogranii po-jedinana prava onoliko koliko je nunoda svako u najveoj moguoj meri moe

da uiva svoju slobodu ne trpei od slo-bode drugog; drava slui da autoritativ-no utvrdi i zatiti sferu prava od haosaneprava kako ne bi vladao zakon jaeg.Nije novinarska sloboda napisati javnola i ne odgovarati za to, za to se ne bo-rimo, to je negacija novinarstva i javnoginteresa. To vie nije sloboda, to je haos,a u njemu najbolje prolaze oni koji to naj-manje zasluuju.

, ,

Ne znam preicu za izlazak iz bilo kogod naih problema. Pad je trajao dece-nijama i svi sistemi su urueni: pravo

ekonomija... Vlada tvrdi da je ve krenu-lo nabolje, mada ja to jo ne vidim. Ipak,elim da verujem da e biti tako i pomo-i u koliko god mogu da bude.

Zatitnik graana nije protivvladin or-

gan, ve organ kontrole vlasti koji urav-noteuje dravni sistem i daje graani-ma poverenje u njega, ako se korigujugreke koje utvrdi. Vlada ga moe treti-rati kao neprijatelja ili kao saradnika, nasvestranu tetu ili korist. Ono prvo nije se

do sada pokazalo delotvornim nijednojod vlada sa kojima sam radio posebnoaktuelnoj, koja je po tome u jednom mo-mentu bila bez premca, ne samo u Srbiji.

Za graane i drutvo najtetniji su oku-

piranje institucija i svakodnevnog ivotaod strane stranaka politizacija; zamenastrunjaka instant ekspertima za praveodgovore na pogrena pitanja eksperti-zacija; podilaenje drave najniim stra-stima ljudi tabloidizacija. Najopasni-je od svega ipak je stvaranje atmosferekonflikta, pretnje, mrnje i straha premasvakom ko do nebesa ne uzdie vlast. Udrutvenom konfliktu koji iz toga moeda proistekne svaka pobeda je Pirova: ve

sm drutveni konflikt predstavlja poraz

za onog ko ima najveu mo u tom dru-tvu. Porazan je i stav da su svi drugi od-govorniji od nas za probleme. Svi bismoda menjamo Srbiju, ali niko ne vidi po-trebu da menja sebe. Najgore emo pro-i ako nas drugi budu menjali.

Deo reenja vidim u uvoenju odgo-

vornosti za uinjeno. Ne samo krivine,prekrajne i disciplinske, koje su okosni-

ca institucionalnog reda, ve i profesio-nalne, etike, politike odgovornosti, jerse njima uva struka, razlikuje dobro odloeg, izgrauje poverenje u politiku kaostrategiju razvoja drutva, a ne neasnudelatnost. Nedostatak odgovornosti zauinjeno poziv je na negativnu selekci-ju, prilika za

loe da se okruuju jo loijima. Veodavno u administraciji vai da je naj-pametnije ne raditi nita, tako se nee

nikome zameriti. Ne smem da zamerimveini to tako misli, jer se to za sada upraksi pokazalo kao tano. Pokreni nekopitanje, ospori neku greku, pokai kakotreba i da moe bolje i velika je ansa

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

14/65

rada. Ako je bez posla ostala Olja Beko-vi, ija re i te kako moe da se probijedo javnosti, ta mislite kako prolaze lju-di u administraciji iji otkaz niko nee daprimeti, ako se ne poslu zamere viem

u hijerarhiji?Odgovornost u Srbiji najlake, najbr-

e i sa najmanje potresa moe da uvede vlast. A to e moi bez teke represije iuspeno samo pod uslovom da prvo kre-ne od svojih redova, to je prilika koju jeverovatno ve izgubila.

Nisam ja bez svoje porodice. Voleo bih

da ih zatitim od javnosti, a opet oseamdrutvenu potrebu da se klasinoj poro-dici povrate legitimitet i vidljivost u dru-

tvenim krugovima kakvi su, na primer,javne linosti i poslovni svet, naravno ne

na tetu bilo kog reeg oblika porodice,ukljuujui jednolane ili dvolane. Popravilu ne idem na veernje prijeme ilidogaaje preko vikenda ako poziv nije zadvoje. Svoje ivotne stavove utvrujemsa porodicom i prijateljima, a konkretne

slubene odluke donosim u kancelariji,sa slubenim saradnicima.

Pas, pogotovo u gradu, nije ni divlja kako ga neki ljudi jo uvek vide ni do-maa ivotinja, ve lan porodice. Tonema potrebe objanjavati onima kojipse imaju, a besmisleno je priati oni-ma koji ih nemaju i ne vole. Psi su ljudi-ma najbolji prijatelji desetinama hiljadagodina i tuno je i runo misliti da mo-emo da ih zamenimo, na primer, mobil-

nim telefonima.Artiju dugujem bolje duevno i fizi-

ko zdravlje; sa psom u porodici postaosam bolji ovek, bolji otac i mu. Mojedete jedinac kao i ja tek uz psa osetilo

razume i podnosi nae manifestacije ro-diteljske odgovornosti i brige. U najteimtinejderskim godinama mog sina, Artinam je bio glavna, nekad i jedina nit zakomunikaciju. Nekada sam i ja govorio

da psu nije mesto u stanu. Iskreno, mi-slim da stan nije najbolje mesto ni za lju-de i ja bih voleo da ivim u kui sa dvori-

tem, na obodu ume, kako sam odrastaokod dede u Banji. Ali ako to ne mogu sebida priutim, zato bih bio i bez neega toje i psu i ljudima mnogo bitnije od dvori-ta bezgranine odanosti, privrenostii istote srca na etiri noge.

...Ne razmiljam dovoljno ni o svojoj sa-

danjosti, kamoli o budunosti. Kao sred-njokolac putao sam subotom muzikuna Radio Podrinju, to je bila jedina emi-

sija bez narodnjaka. Studio B, zbog kogasam u Loznici imao najveu antenu, vienema svoj legendarni muziki program.Moda bi me pustili da ponovo putamdobru muziku na nekom lokalnom radi-ju? (smeh) Samo, mislim da bi to ipak bilo

teta, posle svega to je zajednica u meneuloila za dvadeset godina bavljenja dr-avom, vladavinom prava i institucijamau slubi graana.

, Da sam u ivotu itao pravnike knji-

ge onoliko koliko sam sluao muziku, iz-mislio bih verovatno neku novu granuprava. Naalost, ta ljubav nije adekvatnopraena talentom, odustao sam od jav-

nog muziciranja kada sam prvi put uoPaka de Lusiju i shvatio da nemam darda stvaram takvu aroliju, a emu ondapred svima praviti buku? Nou esto pu-stim srednje ili duge talase i sluam au

ivot unapreujem svoje muzike urea-je i gitare. Posle napornog radnog danaponovo postajem sposoban za komuni-kaciju posle bar pola sata muzike. Ne slu-am muziku dok radim jer tada sva moja

koncentracija ide ka njoj.Vie volim da se vratim proitanim

knjigama koje su me osvojile nego da ot-krivam nove. Nedavno smo dragim pri-jateljima poklonili Opsadu crkve SvetogSpasa Gorana Petrovia. Drugima po-klanjam ono to i sam volim, a od kadasam, pre desetak godina, proitao Opsa-du, druge knjige mi nisu nune. to nespreava Slavicu da i dalje njima punina stan, kao da je jo uvek studentki-nja knjievnosti.

Poznanstvo s Banetom Trifunoviemi Kokanom Mladenoviem vratilo me jepozoritu. Popio sam sa njima prvu kafu

nakon to je Kokan izaao sa informativ-nog razgovora posle intervjua u novina-ma. Njih dvojica su mi posle toga kurtoa-zno slali pozorine karte, a ja najpre, istotako kurtoazno, nisam mogao da odbi-jem, a posle sam shvatio koliko su pred-

stave koje Kokan reira, ili Bane u nji-ma glumi, plemenit i dubok odgovor namnoge moje ivotne dileme. U pozori-te uvek idem sa Slavicom, ali zamoliosam predsednika Vlade da on i ja zajed-no pogledamo Mladenovievu postavkuekspirovog Julija Cezara. Nadam se dae, makar iz kurtoazije, kao ja na poet-ku, prihvatiti poziv. Da sam na njegovommestu, potrudio bih se da tu predstavuvidi to vie ljudi. Posle nje sam se, u go-

voru povodom dodeljene Nagrade vitezpoziva, javno zapitao: ako smo mi tolikodobri, a oni drugi toliko loi, kako to dagubimo bitke, kako to da nae vitetvoostaje kratkog dometa?

Za graane i drutvo najtetniji su okupiranjeinstitucija i svakodnevnog ivota od strane

stranaka politizacija; zamena strunjaka instant

ekspertima za prave odgovore na pogrena pitanja

ekspertizacija; podilaenje drave najniim strastima

ljudi tabloidizacija. Najopasnije od svega ipak jestvaranje atmosfere konflikta, pretnje, mrnje i

straha prema svakom ko do nebesa ne uzdie vlast

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

15/65

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

16/65

Policija i novinari

Proroanstvo sa

raskrinkavanjemMinistar unutranjih poslova Stefanovi dr Neboja izazvao je nepotreban skandal jednombrzopletom i nepromiljenom izjavom u TV Dnevniku. Mleko je prosuto i sad nema natrag,

a koristi ima samo Dragan J. Vuievi, novinar u civilu koga je zapala kontrola tete

Upetak uvee, niim izazvan, mini-star unutranjih poslova dr Ne-boja Stefanovi, govorei netoo hrvatskom naoruavanju u Dnevni-ku, skrenuo je s teme i ubacio dve-tri re-enice o neemu sasvim drugaijem. Evota je rekao: Raspolaemo podacima dae nekoliko lica pokuati da lanim pri-javama protiv Ministarstva unutranjihposlova tvrde lano da su praeni nekinovinari u Republici Srbiji. Jedna novi-narka, koja je novinarka jo iz vremenaSlobodana Miloevia, dakle due vremenovinarka u Srbiji, kazae da je navodnopraena i to treba da se uskoro, za nared-nih nekoliko dana... Predstavnik jednognovinarskog udruenja, neu rei kojeg,

treba u javnosti da se pojavi i da to kaekao jednu skandaloznu stvar, iako ne po-stoje nikakvi dokazi niti se to ikada do-godilo. Dodao je da e zbog toga reago-vati tuilatvo, sprovee se procedura iinstitucije e da urade svoj posao.

Ova nadasve zanimljiva izjava pala je upetak uvee 8. januara 2016. Njoj su, me-utim, prethodili odreeni dogaaji na

koje emo skrenuti panju. Naime, dana30. decembra 2015. pisarnici Tuilatva zaorganizovani kriminal predata je i tamozaprimljena (pod brojem 978/15) kri-vina prijava protiv ministra unutranjihposlova dr Neboje Stefanovia i sekre-tarke Uprave kriminalistike policije (uvreme izvrenja krivinog dela bila jezamenica efa kabineta ministra) Dija-ne Hrkalovi. Prijavu je podneo radnik-a Srbije, ije ime neemo pominja-

ti, potujui zakon i novinarski kodeks.Ukratko: podnosilac prijave tereti dvo-je okrivljenih za krivina dela zloupotre-be slubenog poloaja, trgovinu uticajem,unitenje i oteenje tue stvari (dravne

dokazivanja, kao i za krenje Zakona otajnosti podataka.

Opet ukratko: prema tvrdnjama iz do-tine krivine prijave, graanka ije imetakoe neemo pominjati iz istih obzira,novinarka po zanimanju, izala je 3. de-cembra 2014. u 09.38 asova iz svog sta-na (ni adresu ne pominjemo iz istih razlo-ga) i malo dalje ula u zeleni taksi udru-enja Pink, da bi se odvezla u nepozna-tom pravcu. Radnici -a koji su vriliopservaciju u cilju upoznavanja navika,kontakata i osobina predmetne zapazilisu i kako je ista bila obuena, u ta opetneemo ulaziti jer nije vano. Ti radnicisu kasnije, u periodu od 15 do 19.15 asova,novinarku oekivali ispred sedita odre-

ene novinsko-izdavake kue, pa kakoje dotle nisu uoili, otili su.

Sutradan, 4. decembra 2014. oko 10.30asova, podnosilac krivine prijave pri-metio je da je iz kolor tampaa u njego-voj kancelariji u -u Srbije izaao nekidokument. Dokument formata A4, u boji,nije imao ni zaglavlje, ni broj, ni datum, nioznaku organizacione jedinice, a ni pot-pis. Imao je naslov: Izvetaj u vezi izvr-ene opservacije i podnaslov Predmet,

uz line podatke dotine novinarke; sadr-aj smo ve prepriali. Taj tampa deledva raunara u istoj kancelariji: podno-sioev i njegovog kolege, kojega on ime-nuje, kao i jo jednog kolegu koji povre-meno radi na njihovim raunarima (ninjih neemo imenovati).

Tu sad nastaje situacija krajnje nepri-jatna, kako je opisuje podnosilac krivi-ne prijave: vidi se da nije re o regular-nom dokumentu koji bi odgovarao propi-

sima o kancelarijskom poslovanju -a;da ne postoje oznake organizacione jedi-nice, oznake delovodnog broja predme-ta, kao ni potpis onoga ko ga je sainio.Osim toga podnosilac naglaava i da je

se prati. Podnosilac prijave, koji je ranijeradio na sluajevima novinara uruvijei Pantia, kae da se zabrinuo za dotinunovinarku: gde e mu dua ako joj se da-leko bilo! neto desi? Podnosilac donosiodluku: slika dokument svojim mobilnimtelefonom i onda ga zbog neega uni-tava u rezau za papir. Slika je priloenauz krivinu prijavu, kao i tehniki podaciiz telefona o njoj. Sa time upoznaje svogefa, koji kae da ovi nisu normalni, danapravi zabeleku i preda mu je, a on e jeodneti Dijani Hrkalovi. Podnosilac pri-jave to odbija, jer smatra da upravo onastoji iza cele prie.

Umesto toga, podnosilac prijave po-traio je preicu do ministra. Kae da

se, preko neke line veze, 10. decembra2014. sastao sa ocem ministra Stefanoviai predao mu dokument, s porukom da serade zloupotrebe i da vodi rauna o ugle-du svom i Ministarstva. Meutim, ve 15.decembra 2014. dogaa se neto drugo.Podnosilac prijave kae i to dokumentujeda je stigla naredba Kancelarije za nacio-nalnu bezbednost da se zamene postojeihard-diskovi na raunarima dotine or-ganizacione jedinice i da se stari unite.

Raspitivanje meu kolegama, kae, poka-zalo je da takvog nareenja nema. Ondapada nareenje da se unite i tri tam-paa koje je koristila dotina organiza-ciona jedinica, to se javlja kao nejasno.Neko je, oito, pomislio da su u memo-rijama tampaa sauvani tampani do-kumenti, neko ko pojma nema o elemen-tarnim funkcijama raunarske tehnolo-gije. Podnosilac kae da sluti i ko bi tomogao biti, ali nema veze. Bilo kako bilo,

istoga dana mehaniki je uniteno devethard-diskova (buenjem) i tri tampaa(ne znamo kako, bila je predlagana ma-cola). U svojoj krivinoj prijavi podnosi-lac pominje ime jo jednog novinara (bez

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

17/65

je grupa njegovih kolega iz dotine orga-nizacione jedinice radila na stotine gra-ana ilegalno i neformalno; kao iskusaninformatiko-komunikacijski strunjakzapazio je veliki broj ulazaka u bazu po-dataka -a.

Vie od godinu dana kasnije, 30. janua-ra 2015, on podnosi pomenutu i ukratkopreprianu krivinu prijavu. Zato sa toli-kim zakanjenjem mi ne znamo; nismo(jo) pitali. Deluje malo sumnjivo; ima komisli da je to in osvete, jer da podnosiocupreti premetaj na manje plaeno mesto,ali o tome kasnije; sad gde smo, tu smo.

Tu se treba vratiti na poetak i povod

ovoga teksta: kako se i zato desilo da mi-nistar unutranjih poslova Stefanovi drNeboja izleti na nacionalnoj televiziji saizjavom koja nije logina, nije taktiki ipolitiki umesna ni opravdana? To njego-vo nezgrapno i ne ba najpismenije pro-roanstvo samo je donekle pogodilo: ni-kakva novinarka nije jo kazala da je bilapraena; a i kako e, jadna, kad pojma otome nije imala dok nije videla ovu kri-vinu prijavu? Jo se (utorak vee) nije ja-

vila da kae kako je navodno praena.Uzgred: ministar je osetio potrebu da jeopie kao novinarku jo iz vremena Slo-bodana Miloevia. ta je hteo da kae?Ima nas onoliko iz vremena SlobodanaMiloevia, pa ta? Ja sam bio novinarjo za ivota Josipa Broza Tita, pa ta?Uostalom, njegov premijer AleksandarVui bio je ministar informisanja iz vre-mena Slobodana Miloevia, pa ta? Toda e se im bruka pukne javiti i pred-

stavnik jednog novinarskog udruenja,znamo kojeg, nije neko proroanstvo: o-veku je to u opisu radnog mesta. Kona-no, otkud ministru ideja da e neko tui-latvo uopte postupati osim ako ne po

primilo u ta sumnjamo?Imamo, dakle, novi sluaj dravnog ili

modanog udara. Prorok Neboja, ak ibez pomoi poligrafa, unapred zna ko eta rei i da svi lau. Odakle zna? Za njegaradi tridesetak hiljada policijskih slube-nika raznih nivoa ovlaenja, ukljuujuitu i u okviru Kabineta smeteno i uu-kano Odeljenje za poslove bezbednosti,iz kojega je tvrdi se u krivinoj prijavi i potekao sporni dokument o opserva-ciji dotine novinarke. Po formacijskomustroju, ovo Odeljenje bavi se pre sve-ga zatitom tajnosti i bezbednou Mi-nistarstva. Dobro, svaka ast, neka njih.

Ali, odakle ministru proroansko na-dahnue i neodoljiva potreba da ga pode-

li s nama? to se prvog dela pitanja tie,odgovor je najverovatnije sasvim bana-lan, kako to ve biva u ovakvim skanda-lima: krivina prijava smesta mu je do-stavljena tu oko Nove godine. Onda se onuznemirio, jer mu ranije nisu bili rekli ako nisu. Potreba da se nepotrebno izle-ti na televiziji najverovatnije potie odinformacije da je podnosilac prijave stu-pio u kontakt sa odreenim novinarima,od kojih je Vukain Obradovi, predstav-

nik jednog novinarskog udruenja, tekjedan. Znamo da ih je bilo vie. Za nekeznamo da ih sluaj nije zanimao; modasu bili upozoreni, moda nisu. Ne znamo,ali bilo je vremena za protivmere, kao toemo sada videti.

U subotu 9. januara 2016, VukainObradovi, u posedu krivine prijave, sa-ziva za ponedeljak 11. januar 2016. sasta-

nak Izvrnog odbora -a i pres-konfe-renciju u Medija centru za 13 asova. Od-luili su da idu u javnost. Ta je pres-kon-ferencija bila nadasve zanimljiva: pojaviose naime Dragan J Vuievi (znate ko

dobio re ili ne, svadljivo prekidajui dru-ge govornike, dobacujui iz sale kojeta i

oigledno s namerom da tu pres-kon-ferenciju minira i obesmisli. Kao prvo, ot-krio je identitete dotine novinarke i pod-nosioca prijave, pomenuvi za podnosi-oca pogreno prezime, ne bi li od Vuka-ina Obradovia izmamio demanti. Nijemu uspelo. Onda je udario da osporavanavode iz krivine prijave, iako mu je vie

puta bilo reeno da to nije bitno; da je bit-no kako je ministar unapred znao ta emu njegova proroka dua rei. Kolegini-ce i kolege (nae, ne njegove) lepo su muobjanjavali da e s krivinom prijavomna kraj izlaziti tuilatvo, a da nas zani-ma neto drugo; uzaman. Priznao je da je(na njegovu alost) bio lan -a, ali dasada (na nae olakanje) vie nije; Vuka-ina Obradovia prozvao je iz sale zbognekog sastanka u Maderi (to je dalekovan teme); koleginicu iz spornog doku-menta olajavao je pred svima (posle e gaurednik Kurira pakosno podsetiti da jeupravo ona bila njegova uzdanica u nee-

mu to se zvalo Press, gde je on bio glav-ni urednik). Zna se, meutim, da je doti-na novinarka bila napadana novembra2014. u izvesnim e-medijima zbog izve-tavanja o atentatu na Milana Beka. Vu-ievi je postavljao pitanja o tome kakoto policajci peke prate dotinu novinar-ku, a ne u automobilu za koji podnosilacprijave kae da ga je duio kao slubenovozilo i da su ga kolege povremeno kori-stile ali ne i tog dana.

Kontroli tete pridruio se sutradan iizvesni g. Panti iz Slube za odnose s jav-nou -a: kae da je on obavestio mi-nistra o predstojeem skandalu i da je todoznao od nekog novinara.

Bilo kako bilo, da ministar Stefanovinije izvalio to to je izvalio tog 8. janua-ra 2016, niko danas ne bi bio nimalo pa-metniji niti bi postavljao kojekakva su-vina pitanja. Krivina prijava zavrila biu nekoj fioci Tuilatva za organizovani

kriminal (Nema mesta krivinom gonje-nju); novinari ne bi imali sjajan povod zaopet kojekakva pitanja; sve bi se bilo za-boravilo uskoro i Dragan J. Vuievi ba-vio bi se drugim poslima

NA ZADATKU: Provokacije

D. J. Vuievia tokom u Medija centruFoto: FoNet/Zoran Mra

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

18/65

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

19/65

NUSPOJAVE

TEOFIL PANI

Jutarnji komari nonog portirata je to to definie ki-oveka? Ne mora to biti odsustvo

pameti, niti znanja; jo manje odsustvo tzv. kunog vaspi-

tanja, naprotiv neretko je njegova pervertovana, malogra-

anska verzija upravo ono na emu, kao dragocenoj vrlini,

ki-ovek osobito jako insistira. Ono to definie ponaanje,

iskaze, stil i stav ki-oveka neto je drugo, naizgled pomalo

neuhvaljivo, u tom smislu da kad je prisutno deluje neka-

ko diskretno i podrazumevano, ali se zato njegovo odsustvo

osea vrlo indiskretno i upadljivo, kao nekakav sveprisut-

ni netelesni vonj: to je ona osetljiva tvar zvana dobar ukus.

Naprosto, ki-ovek pati od dubokog i trajnog poremeaja

dobrog ukusa. I taj poremeaj nije tek neko njegovo unutra-nje stanje, nego je sklon da ga napadno emituje napolje u vi-

sokoj frekvenciji. Nije da on to ini namerno i svesno, nego

mu je nemogue izai iz te matrice, drugaije ne ume, niti je

u stanju da sagleda razloge zbog kojih bi se menjao, ak i ako

bi to bilo mogue.

On, dodue, moe menjati nominalna uverenja (politika

i druga) mislei da se time i sam menja, ali ne menja se tu on:

menjaju se lako uklonive maske ba zato da bi on ispod njihostao isti. Ne, ne nosi on maske da neto prikrije: to bi znai-

lo da ispod njih ima nekog skrivenog autentinog sadra-

ja, a nema ga. Ki-ovek je kao nekakav zatvoreni kruni si-

stem, savren u svojoj samodostatnosti, sistemski neosposo-

bljen za samosagledavanje i realno sameravanje sopstvene

osobe u relaciji sa spoljnim svetom, a opet detinjasto napo-

ran u svojoj nesigurnosti, lakoranjivosti i najprostijoj sujeti

jer nema ozbiljnog utemeljenja ni u emu, uverenja i vredno-

sti su mu tek lahorasta pena to jest, jedino to je konstanta

je tragino nebulozan nain na koji ih zagovara i praktikuje.

Otuda je svega u njega ili previe ili premalo, ili apue ili sedernja, ili se bahati ili pretvorno izigrava malu macu, i uopte,

ki je ovek hodajue otelotvorenje jednog traumatinog dis-

balansa, osoba na koju kao da se nije primilo, ili se primilo na

nakaradan nain, sve ono bolje s ime je ikada dola u kon-

takt, itajui, sluajui, gledajui, naprosto ivei. Zato se,

kada istutnji svoje mladenake huje, ki-ovek u zreloj fazi

ponajee okameni u nekovrsnoj pasivnoj agresijikao pozi

s kojom potpuno sraste: stalno je nekako prezrivo uvreen

na svet, blago paenikog izraza lica, na samom rubu potpu-

ne tronutosti nad sopstvenom dobrotom to uopte jo trpi

svoje okruenje koje (po definiciji) nedovoljno uvaava njego-

vu izuzetnost. Pri emu je ta izuzetnost utemeljena jedino u

sebi samoj, to jest, ki-ovek nije izuzetan ba ni po emu to

se da realno videti osetiti ili izmeriti nego je izuzetan napro-

spoljni svet, ponekad i dosta veto. Zato je ona sadraj sebi

samoj, to znai da sadraja nikakvog ni nema.

Sve ovo to ste do sada proitali nisam rekao ja ne bih

ja to tako ni umeo nego sam samo prepisao iz toka svesti

portira u zgradi Vlade Srbije, koji se, nevoljnik, zatekao u ihti

prvog januara u 6.55 h. ta ga je to navelo na nepraznine mi-

sli? Taman je bio zagrizao u sendvi s pileim belim i ruskom

salatom, koji mu je spremila brina supruga i majka njihovo

troje dece, s tekim uzdahom i lakim poljupcem ga ispraa-

jui na turobno i besmisleno deurstvo koje e ga oteti po-

rodici ba na tzv. najluu no, kadli je neka ruka krenula da

otvara masivna vrata zgrade Vlade, da bi se 2.8 sekundi po-tom ispostavilo da ruka ne pripada zalutalom naefleisnom

veseljaku nego Vui Aleksandru lino. Dobro jutro, Mitre, i

srena nova, promrmljao je Premijer; Mitar, koji se zapravo

zove Pera (mada se ne zove ni tako, ali likovi naelno treba da

imaju imena), zblanuto mu je odvratio istom merom, uz dis-

kretni gest klasne podreenosti, dok je Vui ve hujao pra-

znim hodnikom prazne zgrade ka svom praznom kabinetu.

Znao je Mitar, to jest Pera, or whatever, da je Vui u au-torskom tekstu za novogodinje Veernje novosti najavio

da e i u 2016. raditi, raditi i samo raditi, i da taj njegov rad za

optu dobrobit poinje ve prvog januara u sedam ujutru, i

ena ga je zezala ped odlazak na ihtu pazi, nemoj da se us-

pava, pa da te Vui tako zatekne, ali nije to shvatao ozbilj-

no, mislio je da je to tek jedan od premijerovih ispraznih folo-

va, nagledao se Mitar, ili Pera, svega i svakakvih otkad je por-

tir u Vladi, ali ovakvo udo jo video nije, pa se, sve vaui

sendvi, bacio u teka razmiljanja, gore navedena in extenso.

Dobri na Mitar, ili Pera, ili kako ve, naime, znao je da se pr-

vog januara u sedam ujutru mogu raditi razne stvari: moe sevoziti tramvaj, voditi jutarnji program, operisati rtvu saobra-

ajne nesree, moe se ak pisati roman ili kolumna. Ali je goto-

vo nemogue ako nije rat ili zemljotres tada biti predsednik

Vlade u punom aktivnom svojstvu, jer je Vlada jedna instituci-

ja, koja upravlja mnotvom drugih institucija koje zajedno ine

dravu i bitno interferiraju s drutvom, jer je posao premijera

u osnovi inovniki, jer svemu ima i red i mesto i vreme i pri-

lika, to jest, svemu to je normalno i ozbiljno i nadasve stvar-

no. A da je ono drugo puvakanje i prenemaganje i golo nita, to

jest ki. Kao permanentno stanje duha i svesti i celokupnog,

avaj, bia. Snudio se Mitar, a moda i Pera, od tih pustih misli

i skljokao se u stolicu, poraen jutarnjim grunuem besmisla.

A ta je za to vreme gore u praznom kabinetu inio Vui?

E to vam ne umem rei jer on je stvarni lik za razliku od

O emu je razmiljao jedini ovek u praznoj zgradi Vlade Srbije

ugledavi Premijera prvog januara u 6.55 ujutru

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

20/65

Imamo najboljeg i genijalnog premijera, koji niti pije, niti pui, niti kocka, a vredan

je ko konica pela. Ali, ima jedna od Vuka Karadia, koji je zabeleio narodnu

pamet, koja kae: Dobar konj ima sto mana, a lo samo jednu, ne valja niemu!

Poslednjeg dana prole godine, ta-

no 31. decembra, Vlada RepublikeSrbije smenila je, sa mesta direk-

tora Instituta za kardiovaskularne bo-lesti Dedinje, prof. dr Boka ukano-via. Malo je rei da je javnost, naroitostruna i upuena, bila iznenaena, jerdr ukanovi je medicinski brend, jedan

od najboljih i najpoznatijih kardiohirur-ga, jedan od retkih ljudi sa naih prosto-ra kome pristaje epitet svetski, a na.

U uvodu u razgovor, dr ukanovikazuje redukovanu radnu biografiju: Jasam profesor kardiohirurgije, hirurg naInstitutu za kardiovaskularnu hirurgijuDedinje. Optu hirurgiju sam zavrio uValjevu, i jo uvek sebe smatram, tako se

i predstavljam, valjevskim hirurgom. Na-kon toga sam radio u prvoj ekipi hirurgakoja je oformljena u Urgentnom centruSrbije. Preao sam u bivu Drugu hirur-ku kliniku, gde sam radio do odlaska uHjuston na specijalizaciju. Tamo sam pro-

veo skoro tri godine, usavravajui se udve poznate institucije iz oblasti hirurgije

srca i krvnih sudova. Prvo u ekipi dokto-

ra Dentona Kulija, a poslednju godinu ubolnici Metodist, iji ef je bio De Bejki.

Uio sam hirurgiju aorte, u servisu uve-nog Stenlija Kraforda, oca hirurgije aorte.

Od 94. sam na Institutu Dedinje, gde i

danas radim kao kardiohirurg. U meu-vremenu sam, vie puta, iao na dousa-vravanje u Hjuston, Klivlend, Pariz... Od

2000. sam direktor Dedinja, radio samposao i direktora i hirurga. U metodi rada

uveo sam dosta toga inovativnog u hi-rurgiji srca i aorte, to znanje sam doneoiz Amerike, i smatram da sam dosta ui-

nio na transferu znanja.VREME: U kakvom je stanjuInstitut?DR BOKO UKANOVI: Klinika

Dedinje je imala izvanredne ljude na

razvoju, ja sam nastavio, i to moe da seizmeri pouzdanim merilima. Poto vienisam direktor, mogu da rezimiram; klini-

ka je ostala u besprekornom stanju, sa vi-

emilionskim raunom u evrima, u banci,

da ne govorim kako je bilo kad sam do-ao na njeno elo. Prisutan je maksima-lan rad, klinika je rasla i dostigla visokugled u Evropi i svetu. Ona je u takvomstanju da ne postoji nijedan sukob ni umeuljudskim relacijama. U policiji, gdesam bio drugim povodom, rekli su da jeto jedina bolnica iz koje nikada nisu ima-

li prijavu za korupciju.Bitno je da kaem da smo potpuno

pripremili, i platili, projekat za Dedinje2, verujem da e se to ostvariti. Govorio

sam da je to najbolji projekat za Srbiju, akako Vlada nije reagovala, javno sam po-

ruio: Bolje da gradite Dedinje na suvomnego Beograd na vodi! Verujem da je i to

negde zabeleeno.

Ako ima neto dobro u vaoj sme-ni, to je da je postavljen ovek izkolektiva?Da, to je Predrag Milojevi, izvanredan

ovek i strunjak, ak Instituta, drago mi

je da je na to mesto doao onaj koji znakako funkcionie klinika, poznaje svakog

zaposlenog, prihvata sve moje planove iprojekte za budunost, siguran sam dae posao raditi bolje od mene.

Da li ste iznenaeni smenom?

Pa, nisam iznenaen, to sam oekivao,znao da se to sprema. Ne jednom sam jav-

no izrazio neslaganje sa Vuievom poli-tikom, i te kvalifikacije su verovatno va-an razlog moje smene Ministrove rei

deluju mi neozbiljno. Mogli su da kau ida nemam dovoljnu visinu.

Znao sam da se to sprema i pripremao

sam i sebe i saradnike. Finalni udar je po-

eo u tom Informeru, gde sam optuenda organizujem dravni udar. Dedinje je

oznaeno kao otueni centar moi. Na-

ravno da su to bile besmislice. Zatim je,po istom scenariju, nastupio eelj, kojime je oznaio za vou bele mafije. Istinaje da sam, sa dvojicom lekara, bio u Priti-

ni, gde smo razgovarali o slanju pacijena-

ta sa Kosova, Albanaca pre svega, na lee-

nje u beogradske bolnice. To je bio povod

da nas optue da dovodimo Albance, daih leimo po privatnim klinikama o tro-

ku Srbije. To je besmislica, to sam i eelju

rekao. Mi smo o odlasku u Pritinu oba-vestili ministra Lonara, i on je rekao daje to projekat od dravnog znaaja. Me-utim, nije me zatitio posle eeljevognapada. Nisam ga zbog toga prozvao.

Sve je rezultiralo smenom bez ikakvogupozorenja, bilo bi fer i profesionalno da

je ministar Lonar sa mnom razgovarao,

rekao da me ne ele, ja bih rekao, nemaproblema, samo me sasluajte ko bi tre-balo da doe na moje mesto, moda bih ja

predloio istog oveka. Ovako je to izve-deno muki, ne znam ime sam to za-sluio. Znam od koga sve potie, Lonarovde nije bio samostalan, za moju smenu

treba neko moniji i krupniji, i to je bio,

intuicija mi govori, premijer Vui. Sigu-ran sam u svoju intuiciju.

Otkud eelj u prii?Kako da odgovorim, kad sam ga po-

zvao da mu kaem da pria nebuloze e

Intervju:Boko ukanovi, smenjeni direktor Instituta Dedinje

Njihova Srbija nije

Javno sam poruio: Bolje da graditeDedinje na suvom nego Beograd na vodi!

Verujem da je i to negde zabeleeno

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

21/65

moja SrbijaFotografije: A. Ani

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

22/65

svih mojih razgovora, pomenuo je tasam priao u kafani u Mrajevcima. Ot-kud to njemu, dostavili mu saobraajci.Sve to ovek mora osetiti kao progon, da

uporedim sebe sa Blerom, neka je i ne-primereno, ovek koji je ovde basnoslov-

no plaen, a unitavao je nau zemlju. Jaovoj vlasti nisam po volji, a Bler jeste!

Prva vaa, poznata, reakcija su bile poruke ministru Lonaru?

U trenutku sam smenu malo tee do-iveo jer je bila podmukla i neprimere-na. Jesam razmiljao o odlasku, jer mi jeposao i direktora i hirurga odnosio mno-

go vremena i energije, ali sam u trenut-ku planuo jer su ovim inom poniteniizvanredni rezultati klinike.

Kako te, ipak privatne, poru-ke ministru Lonaru stigoe u tajInformer?Ne znam, dao ih ministar, ili koriste

isti telefon.U tim porukama ste, moglo bi serei, svata rekli?Ja sam zbog tih poruka Lonaru bio

na informativnom razgovoru u policiji,nita nisam negirao, jedino sam se, a to isada inim, izvinio gospoi majci Lonar.

Psovka je deo moje (ne)kulture, reni-ka. Ja sam psova, i toga se ne odriem.Imam mnogo loih navika, i udni su miljudi koji ne rade nita loe. Imamo na-

eg genijalnog premijera, koji niti pije, nitipui, niti kocka, a vredan je kao konicapela. Samo to tu moe da se doda onaod Vuka Karadia, koji je zabeleio na-rodnu pamet: Dobar konj ima sto mana

Niste formalno ni u jednoj partiji?Jedno vreme sam bio u Demokratskoj

stranci, pre dvadeset godina, ali nikad se

nisam bavio politikom, kao to se time ni-

kad neu baviti. Zato bih se time baviokad imam prea i vanija posla. Ali, ovek

je i homo politikus, i kako, posredno, dase ne bavi politikom kad se ona bavi to-

bom, kad ona dotie i moju budunost ibudunost mojih potomaka...

Da se vratimo dravnom udaru, kosu ljudi koji su se okupljali u vaemkabinetu?Kroz moj kabinet su proli svi koji u

Srbiji neto znae, u nauci, umetnosti,kulturi, sportu... Neu im navoditi ime-na, zbog konteksta ove prie. Ali, da ka-em, u tom kabinetu je bezbroj puta biopredsednik drave gospodin Nikoli. O

svemu smo razgovarali, nikad o politici.Kako mogu da pravim zaveru protiv vla-

de koja me je postavila? To je bilo samomedijsko targetiranje, priprema za od-strel. Uostalom, rekoh da je tu bezbrojputa bio predsednik drave, znai li toda je on pripremao dravni udar?

Jedno adekvatno pitanje: da lisu vas se prijatelji posle smeneodrekli?Samo u rei da sam dobio, i dobijam,

podrku i razumevanje od najumnijih lju-di ove zemlje. Stvarno se to ne moe iz-brojati. A u Valjevu, gde sam svakog vi-kenda, a sad na odmoru, primeujem dasam popularniji nego ikad to je taj pso

Imamo, na sve strane, napredak i re-forme... Kako vi na to gledate?Od svega toga imamo samo ekstremnu

demagogiju. Svako ko je struan za neku

oblast moe da kae kako je u toj oblasti.

U medicini je stanje bolje nego to zaslu-

ujemo. Meutim, ljudi nisu organizova-

ni, zlo se uvek bolje organizuje nego do-

bro. Da parafraziram svog prijatelja, aka-demika Ljubu Simovia, koji je, nedavnou nekom intervjuu, rekao da smo samisebi najvei neprijatelji. I da svi treba dastanemo u odbranu Srbije, pred ovim to

hoe da nas u(ne)srei. Srbija koju ja vo-lim, koju prieljkujem, je zemlja toleranci-

je, znanja i ljubavi, a ne nasilja svake vrste

i demagogije. Ja ne pripadam takvoj Srbi-

ji, ja sam na ilimu tradicionalne Srbije.to se tie medicine, lino premi-

jer je najavio obnovu toaleta u svimbolnicama?U redu, neka uradi to, koliko znam, toa-

leti postoje. Ali, ima mnogo vanijih stva-

ri, Fakultet nije ono to je bio, tu poinjepria o zdravstvu. Onda, nedostatak po-sla, hiljade lekara odlazi u inostranstvo, i

sa Dedinja ih je otilo, ali, to je kompen-

zovano... Stanje nije dobro, ali ne moe se

Vui optuiti za sve...Razni gulanfer je u ovom vremenu

doao na svoje, mediokriteti se ire,razmnoavaju, pod dravnim skuti-ma dominiraju...Sve su to intelektualni, moralni i svaki

drugi polufabrikati ali ne treba genera

Kroz moj kabinet su proli svi koji u Srbiji netoznae, u nauci, umetnosti, kulturi, sportu...

Neu im navoditi imena, zbog konteksta ove

prie. Ali, da kaem, u tom kabinetu je bezbroj

puta bio predsednik drave gospodin Nikoli. O

svemu smo razgovarali, nikad o politici. Kako

mogu da pravim zaveru protiv vlade koja me

je postavila? To je bilo samo medijsko targe-

tiranje, priprema za odstrel. Uostalom, rekoh

da je tu bezbroj puta bio predsednik drave,znai li to da je on pripremao dravni udar?

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

23/65

pristojne ljude i meu onima koji su navlasti, ima ih i u partijama koje ine tuvlast... injenica je da se drutvo urua-va na svim frontovima. Stubovi drutvasu znanje i edukacija, ne mogu to biti po-

litika i jevtina demagogija...Pria sa vama nije potpuna bezvannastavnih aktivnosti, karate,koarka, ah...U mladosti sam se bavio karateom, bio

kapiten najjaeg kluba, Crvene zvezde,reprezentativac Srbije... To je iza mene,koarka je moja ljubav od detinjstva. Pre

desetak godina sam prihvatio da pomo-gnem valjevskom Metalcu, klubu sa tra-dicijom, 70-ih prvoligai u staroj Jugosla-

viji. Prihvatio sam angaovanje u smislu

nalaenja sponzora, to mi je i danas jedi-

na funkcija. Metalac je ostvario veliki ko-

rak, igra u ligi, to je evropska liga. Va-

ljevo je u svemu tome predstavnik unu-tranje Srbije, ono to je nekada bio a-ak, i elnici lige kau da je to dobroza srpsku koarku. Gledaemo da Meta-lac ostane tu gde jeste, da bude to to je-ste i da napreduje. U tome ima podrkuniza koarkakih strunjaka, Kianovia,

Dude Ivkovia... Radmila Miovia, koji

ne proputa nijednu utakmicu u Valje-vu. Da kaem da klub nije organizovanna klasian, na nain, nema tu politia-ra, u poasnom Upravnom odboru su sli-

kar Ljuba Popovi, predsednik Vla-

dimir Kosti, glumac Miki Manojlovi...Sve je mahom na entuzijazmu, krpimose, kao to se krpi svaki sport u Srbiji iokruenju...

Poasni sam predsednik ahovskogkluba Sveti Nikolaj iz Valjeva, komesam bio kum. Bili smo ampioni drave,bili smo i u krizi, sad pravimo ekipu za pr-

venstvo Srbije, kao i za prvenstvo Evro-pe u Novom Sadu, sa dva Rusa i Ukrajin-

cem, bie to tim sa najjaim rejtingom uistoriji. Nije ah u Valjevo pao s neba, pre

skoro vek u valjevskom kraju uitelji sudecu uili ahu, Svetozar Gligori je po-reklom iz Valjeva. Cilj je i da vratimo ahu kole, omasovimo kolu aha...

Da se upie i da ste veliki Valjevac!Moe se rei da radim u Beogradu, a

da ivim u Valjevu. To su moja dva gra-da. Potpisujem izreku Valjevac, to je di-jagnoza! Taj sam.

Da li ste se dvoumili da izaete ujavnost sa reakcijom na smenu sa

mesta direktora Dedinja, s obzi-rom na obzir da ova vlast ne voli da

joj se bilo ko mea u poso...Jesam, ali sam shvatio da je to moja

graanska dunost, znam da se ljudi iz

razni svoji razlozi usteu da javno pro-govore, ali ja nisam uio kolu da bih biodoktor i za to primao platu, valjda samuio kolu da na prvom mestu budem o-

vek koji ima svoje miljenje i integritet. U

skladu s tim, moja je obaveza da kaemta imam. Pravo na slobodu miljenja iizraavanja ne bih dao ni gospodu bogu.

Znam, ima onih koji e rei, gde si biodosad. Bio sam vladin slubenik, i bilo bilicemerno da sam sa te pozicije govorioo njoj. Bio sam lojalan svakoj vladi i mi-nistrima, tako i iz ove pozicije elim pre-mijeru da bude najbolji na svetu, tako ebiti bolje i nama i dravi. Ali, pesimistasam da e nam biti bolje u skorije vreme.

Na kraju da kaem da mi je ova vlastsmenom uinila neku vrstu usluge, jersu me mnogi, s obzirom na poloaj, pi-tali da li sam deo Vuieve ekipe. Evo imsada demant, i formalan, ja s tim ljudima

u istoj ekipi nisam. To nije moja Srbija! DRAGAN TODOROVI

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

24/65

Poljoprivreda:Privatizacija PKB-a

Prodaja zemljeU pozivu zainteresovanim

kupcima stoji ta se

i kako prodaje, ali ne

i neka obaveza tipa

nastavak obavljanja iste

delatnosti, zabrana

prodaje nekretnina u

nekom roku. Stoga bi

prodaja PKB-a na nain

kako se to ini mogla

da se protumai kao

ustupak nekom svom,

koji bi kupio zemljite

po jednoj ceni, a onda ga

prodavao po drugoj, vioj

Poslednjeg dana prole godineAgencija za privatizaciju objavilaje poziv svim zainteresovanim li-

cima za uee u postupku privatizacije

Poljoprivredne korporacije Beograd (), modelom prodaje imovine, meto-dom javnog prikupljanja ponuda sa jav-nim nadmetanjem 51 odsto stalne imo-vine 17.677 hektara zemljita u optina-

ma Palilula, Surin i Zrenjanin bez pre-fiksa poljoprivredno i/ili graevinsko,proizvodni pogoni, infrastruktura i vla-sniki udeli u drugim preduzeima Po-ljoprivrednoj avijaciji, Institutu za nau-no-istraivaki rad i transfer tehnologi-

je i Veterinarskoj stanici, kao i celokupnapromenljiva imovina osnovno stado,ostala bioloka sredstva zalihe, zase-jani/zasaeni usevi na zemljitu koje seprodaje i osnovna sredstva u pripremi ta god to bilo.

Stalna imovina koja se na prodaju nudi

procenjena je na (zaokrueno) 150 milio-na evra, a promenljiva na (okvirno) 40 mi-

liona. Stalna imovina bie prodata onom

ko ponudi najbolju cenu uz obavezu da

pride kupi/plati i promenljivu, ija e ko-nana vrednost biti precizno odreenatek po okonanju prodaje stalne imovine.

Pravo na uee u nadmetanju imaju is-

kljuivo domaa pravna lica registrovana

uzgoj muznih krava koja otkupe prodaj-

nu dokumentaciju (300.000 dinara), upla-te depozit od (reda) 35 miliona evra i oba-

veu se na uvanje poslovne tajne i koja

su u poslednjoj poslovnoj godini pravno

lice koje u nadmetanju uestvuje, osniva

ili krajnji vlasnik od poljoprivredne de-

latnosti uopte uzev ostvarili prihod od

najmanje 50 miliona evra.

Zainteresovani koji ispunjavaju pret-hodne uslove mogu da podnesu prijavuu okviru zatvorenog koverta (tako pie,

blago nama i srpskom jeziku) zajedno saponudom do 29. februara u podne, kojee da budu otvorene dva dana kasnije 2. marta takoe u podne.

Privatizacijaovenekadadavnonajvee

u Evropi, sad samo najvee farme krava

u toj istoj Evropi, aktuelna je od tzv. de-mokratskih promena, od kad preovlau-

je (zvanino) miljenje da samo privatnisektor moe da ostvaruje dobit.

Tu mantru nakratko je prekinuo pret-hodni gradonaelnik Beograda Draganilas, koji je uspeo da prezadueni i nasmrt bolesni privredni subjekt u re-strukturiranju vrati u ivot da iz te-kue proizvodnje isplauje zaposlenimaplate, redovno uplauje poreze i doprino-

se, uz sukcesivno smanjivanje zadueno-sti: otkako je 2010. godine vlasnitvo nad

ovim poljoprivrednim dobrom prenese-no sa Republike na Grad, je poslovao

sa dobitkom a navei je zabeleen u po

POLJOPRIVREDNA KORPORACIJA BEOGRAD: Dravna, gradska... privatna?Foto: Tanjug

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

25/65

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u

Zemunu Miladin evarli, tradicionalnoantiprotivan svakoj privatizaciji neka-danjih poljoprivrednih kombinata, kae

da bi se privatizacijom -a onemogu-io uticaj drave na kreiranje agrarne po-

litike, posebno za proizvodnju goveda isvinja, kao i da u tom sluaju Srbija moe

da se oprosti od celokupne proizvodnje

semena. je, zakljuuje, najvea kom-panija agrobiznisa u Evropi i zbog toga

mora da bude pod posebnom panjomdrave i javnosti da bude naisto kojije to je javni interes u prodaji te kompa-nije, ako ga uopte ima.

Za Gorana ivkova, poljoprivrednogeksperta i (nakratko) ministra poljopri-vrede u vladi Vojislava Kotunice, priva-tizacija -a nije sporna, ve je sporannain: po njemu, nipoto ne bi tre-balo da se prodaje uture, ve na pare farme krava sa zemljitem potrebnim

za proizvodnju stone hrane, farme svi-nja sa (takoe) potrebnim zemljitem, se-

menarski i povrtarski kapaciteti, udalje-ne parcele u tablama ne manjim od 10hektara... Na taj nain, rezonuje, proirio

bi se broj potencijalnih kupaca, jer svega

nekoliko domaih tajkuna mogu toliko

da se isprse, ako ih uopte ima zaintere-

sovanih. U stvari, nekako mi se ini dase kupac ve zna i da se ceo tender praviza neke istone prijatelje, zakljuuje iv-

kov. Oni e (posle) prodavati deo po deo,hektar po hektar, i na kraju e napravitiodgovarajue ekonomske celine.

Ovaj projekat je za nas veoma vaanjer ne stoji dobro subvencioniemo

se bavi tom vrstom delatnosti. To znaida e onda moi efikasnije da se bavi

poljoprivrednom proizvodnjom. Vano je

i da ljudima koji tamo rade, a kojih imaoko 2000, obezbedimo sigurno radno me-

sto, izjavio je ovim povodom gradonael-

nik Beograda Sinia Mali.Predstavnici Samostalnog i Nezavi-

snog sindikata -a, Milisav orevii Nikola Lazi, tvrde suprotno da nijetano da posluje s gubitkom, ve daje 2014. dobit te kompanije bila 230 milio-

na dinara, iako iz gradskog budeta kor-poracija nije dobila ni dinara, kao i da seprotiv -a vodi negativna kampanja iiznose neistine da bi se opravdala najav-ljena prodaja.

, , Da e da ide na dobo, e da bi po-

stao trino konkurentan, najavio je jo

krajem 2014. predsednik Skuptine Beo-grada Nikola Nikodijevi, ali da novi vla-

snik nee moi da raspolae graevin-skim zemljitem kombinata.

Pola godine kasnije, pomonik grado-

naelnika Beograda Borko Milosavljevi

na Trgovinsko-investicionom forumu Be-

ogradangaj, odranom u Privrednoj ko-mori Srbije, ovaj naum je potvrdio: Pri-

vatizacija -a e podrazumevati proda-

ju zemljita, ali uz obavezu preuzimanja i

odreenih uslova, a to je da se zadri kon-

tinuitet proizvodnje poljoprivredne delat-

nosti u odreenom periodu, odreeni brojradnika, a traie se jaka bankarska garan-

cija kako bi se obezbedili jaki investitori.

Jo pola godine kasnije, na forumu Be-

ogradskiinvesticionidanigradonaelnik

profitabilno preduzee, da duguje 60 mi-

liona evra i da se zato ide na privatizaci-ju, ali da se nee prodavati zemljite tefirme, da e prava oko 2000 zaposlenihbiti maksimalno zatiena, kao i da jeza preuzimanje zainteresovano 11 kupaca.

Nameru da kupe iskazali su u apri-

lu Miodrag Kosti i Predrag Matijevi, od-

nosno konzorcijum njihovih kompanija Grupe i Industrije mesa Matijevi

u zajednikom saoptenju: Kompani-je Grupa i Matijevi imaju name-ru da udrue kapital, znanja i iskustva iosnuju konzorcijum ova dva privrednadrutva, kao zainteresovanog kupca zakupovinu korporacije a.d. PadinskaSkela. Ideja vodilja osnivanja konzorciju-

ma je stvaranje respektabilnog domaeg

kupca u procesu privatizacije, koji e biti

ravnopravan ponua sa drugim doma-im i stranim investitorima.

Neu se prijaviti za kupovinu -a,a glavom garantujem da zbog cene nikood naih poljoprivrednika nee preuze-ti ovaj kombinat, izjavio je nedavno zanovine Matijevi. Cena je, veli, previso-ka tri puta vea od one po kojoj je Grupa nedavno kupila Beej. Mno-go je, tvrdi, 150 miliona evra za , jerima lou i neisplativu zemlju, a poljopri-

vredna proizvodnja je sve manje isplati-va. Ve vie od godinu dana cena stoke

i mleka pada, a to znai i manje prihode,obrazlae svoje odustajanje od kupovine

Matijevi, koji je pre neto vie od mesec

dana bio takmac Grupi na licitaciji za

preuzimanje Beej

IstorijaPoljoprivredni kombinat Beograd osnovan je odlukom Vla-

de Republike Srbije 27. decembra 1945. godine kao dravno

preduzee, sa zadatkom da snabdeva Beograd osnovnim pre-

hrambenim proizvodima. Od skromnih poetaka u mova-

ri Panevakog rita, je izrastao u najvei sistem agrobi-

znisa u bivoj . Osnovu sistema inila je primarna poljo-

privredna proizvodnja, ratarstvo i stoarstvo, koja je izgra-

dila preradne kapacitete na osnovnim proizvodnim linija-

ma: prerada mleka, prerada mesa, proizvodnja koncentro-

vane stone hrane, prerada voa i povra, prerada itarica

i drugih proizvoda. Uporedo sa razvojem preradnih kapaci-

teta, razvijena je sopstvena mrea trgovinskih i turistiko-

ugostiteljskih objekata, ime je zaokruen sistem proizvod-

nje, prerade i plasmana proizvoda ishrane iz programa -a.

Finansijska funkcija sistema bila je integrisana kroz

Internu banku tako da su profitni centri u znatnoj meri

kreditirali sezonske potrebe primarne proizvodnje sa obrt-

nim sredstvima. Intenzivan razvoj -a stvorio je potrebu da

se u sistemu formiraju organizacije nosioci razvoja, i to Insti-

tut Agroekonomik i Agroinenjering, koje su, pored

realizacije razvojnih programa u -u, bile nosioci konsal-

ting i inenjering usluga koje je pruao u zemlji i u nizu

drava u razvoju u Africi, Junoj Americi, na Bliskom Istoku,

zemljama biveg . Ovakav bio je interesantan za niz

preduzea u Srbiji koja su dola u krizu poslovanja i koja su

nala reenje opstanka u integraciji sa -om. Zakonskim

projektima u predtranzicionom periodu, nametnuto je se-

gmentiranje tehnolokih celina na pojedinim linijama proi-

zvodnje i njihovo organizovanje u posebne pravne subjekte.

Ovo je dovelo do dezintegracije -a i jednostranog izlaska

iz sistema profitabilnih centara prehrambene industrije, tr-

govine i finansijske funkcije.

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

26/65

Intervju:Slaanka Miloevi, predsednica Sindikata pravosua Srbije

Ograniavanjem

i zastraivanjemdo poslunitvaPotpuno je svejedno ko je ministar pravde. Bez obzira na

to to je pravosue neuspeno, premijer je zadovoljan

radom ministra pravde. A kad je premijer zadovoljan,

moraju i svi ostali da budu. Ova Vlada nastavila je

utabanim putem prethodne u uruavanju pravosua

Prologa ponedjeljka zaposleni upravosuu odrali su jednosat-ni trajk upozorenja, zbog najave

nadlenih da e i u pravosuu biti otpu-tanja, iako je ve sad nemogue stanje,pogotovo stoga to veliki broj ljudi radina odreeno vrijeme, a upravo e oni biti

na udaru propisa o otputanju. Predsjed-

nica Sindikata pravosua Srbije Slaan-ka Miloevi kae da oekuje da se nji-hov status mora konano rijeiti, da se

njih mora zaposliti na neodreeno vrije-me, zato to to odgovara realnim potreba-

ma posla i da bi to bio dokaz da se ured-ba o zabrani zapoljavanja ne primenjuje

diskriminatorski samo na pravosue.VREME: Upozorili ste, ne jednom,da je odluka o otputanju nerazu-mna, jer ne da ima vika zaposle-nih u pravosuu, nego naprotiv. tokau brojke?SLAANKA MILOEVI:Protivimo

se otputanju zaposlenih na odreenovreme zato to su eksploatisani godina-ma, iako Zakon o dravnim slubenici-ma propisuje da radni odnos na odree-no vreme zbog poveanog obima poslamoe da traje najdue est meseci. Po-red toga, u pravosuu nema vika zapo-slenih, ali poto su sve reforme i krize je-

dino smanjivale broj zaposlenih, ima vi-

ka posla. Stvarnost ukazuje na to da sepravosue stalno menja, ali da oekiva-

ni rezultati izostaju. Broj zaposlenih imaznaajan uticaj na rezultate rada u pra-vosuu, a rezultati izostaju zbog malogbroja pravosudnih slubenika, zbog ega

je nemoguenapraviti jasnu podelu rada

prateeg osoblja. Nosioci pravosudnihfunkcija prinueni su da obavljaju spo-redne poslove koji ih ograniavaju u vr-enju njihove sudijske, odnosno tuila-ke funkcije.

Broj pravosudnih slubenika je presu-

dan, ako ne i najpresudniji faktor u pru-anju usluga. Brojke ukazuju na to da jedo 2008. godine u pravosuu bilo zaposle-

no 14.375 dravnih slubenika i namete-

nika, s tim da u ovaj broj ulaze i struni

saradnici i pripravnici (diplomirani prav-nici sa poloenim i nepoloenim pravo-sudnim ispitom). Tada je sudiju u radupratilo 4,3 slubenika. Krajem 2008. go-dine prvi put je smanjen broj zaposlenih

i 1150 zaposlenih dobrovoljno je, uz soci-jalni program, otilo iz pravosua. Godi-ne 2010. dogodila nam se uvena refor-ma pravosua i tada je, prema podacima

kojima raspolaemo, u pravosuu osta-lo 9463 dravna slubenika i nameteni-

ka. Drugim reima, iz pravosua je otiloskoro 5000 slubenika. Sa druge strane,uvidom u odgovore na Upitnik Evropske

komisije utvrdili smo da je predstavljeno

da pravosudnu administraciju ini 12.887

lica. Dakle, do tanog broja zaposlenih upravosuu nemogue je doi. U svakomsluaju, postoji velika razlika izmeu pla-

niranih radnih mesta u pravilnicima o si-

stematizaciji i stvarnosti, odobrenih rad-

nih mesta.

Kada su zatvori u pitanju, situacija jeveoma slina. Broj sistematizovanih rad-

nih mesta je neto manji od 6000, ali jeodobreno i bilo zaposleno najvie 4223lica Poetkom godine jedan broj zapo

u trajanju od nekoliko godina, dobio jeotkaz. Prema zakonu o maksimalnombroju zaposlenih u javnom sektoru, brojzaposlenih u zatvorima zakucan je na3796. Jednostavno, kao to je to sluajsa sudovima i tuilatvima, oni su siste-matizovana a nepopunjena radna mesta

precrtali bez utvrivanja potreba poslai konsultacija sa Sindikatom kao socijal-

nim partnerom.Zbog oigledne zloupotrebe rada na

odreeno vreme, Sindikat pravosuapodneo je Ustavnom sudu Srbije inici-jativu za ispitivanje ustavnosti i zakoni-tosti odredbe Zakona o dravnim slu-benicima koja propisuje da radni odnoszasnovan na odreeno radno vreme nemoe da preraste u radni odnos na ne-odreeno radno vreme. Ta odredba nemoe da se kri, ali odredba koja propi-

suje da radni odnos na odreeno radnovreme zbog poveanog obima posla moe

biti zasnovan najdue na rok od est me-

seci, moe da se kri.Sindikat godinama upozorava na

7/25/2019 Vreme 1306 14-01-2016

27/65

vrijeme upravo su oni na meti ot-putanja i njihovu eksploataciju igaenje i ljudskih i radnih prava.Merila za odreivanje broja sudskog i

javnotuilakog osoblja su poznata i ona

su propisana Pravilnikom o merilima zaodreivanje sudskog, odnosno javnotui-

lakog osoblja. Broj slubenika odreuje

ministar pravde i trebalo bi da to radi na

osnovu broja sudija i tuilaca. Na osno-vu tih merila, 2010. godine sainjeni su iusvojeni pravilnici o sistematizaciji rad-nih mesta. Dakle, i 2010. godine, kada jesmanjen broj sudija i tuilaca, postojalaje potreba za slubenicima na odree-no vreme. Meutim, do dana dananjegslobodna radna mesta nisu popunjena.Bez obzira na to to su pravilnici usvo-jeni, rukovodioci pravosudnih organamorali su da trae dodatne saglasnosti

za popunjavanje slobodnih radnih me-sta koje od Ministarstva pravde nisu do-bijali. Neki predsednici sudova su trai-li saglasnost ak 17 puta, ali uzaludno.Dobijali su saglasnost za izrabljivanje

radno vreme zbog poveanog obima po-sla. Podseam i da je krajem 2013. godineuvedena tuilaka istraga koja je zahte-vala i zahteva kadrovsko jaanje tuila-

tva, odnosno vei broj zamenika i slube-

nika. Za njeno sprovoenje bilo je neop-hodno zaposliti skoro 700 slubenika, aodobreno je samo 56. Zaposleni na odre-eno vreme rade, eksploatiu se godina-

ma ne zbog privremenog, ve trajnog po-veanja obima posla. Takav radnik pri-hvata sve uslove i ivi u strahu zbog nei-zvesnosti od ugovora do ugovora, bez pla-

na za budunost, branei se utanjem, jer

je ucenjen. Ne samo to rade, ve i ive na

odreeno vreme. Prema naem zakonu,kao i prema evropskim direktivama, radna odreeno vreme je izuzetak. Ali, etoba u pravosuu postao je pravilo. Ugo-vor o radu na odreeno vreme zakljuuje

se sa istim licem vie puta i vie godina,to nije u skladu sa zakonom. Ako nismo

u stanju da zatitimo zakonska prava za-

poslenih u pravosuu, postavlja se pita-nje da li smo takvi sposobni da pruimo

U jednom svom saopenju napisa-li ste da je Vlada Srbije uvijek te-djela na pravosuu: Javni sektor,onaj pravi, i njegovi predstavnicikoji su najvie doprineli sunovra-

tu srpskog budeta (javna predu-zea, alavi funkcioneri, odbornici,lanovi