vreme, 1998. február 14

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1998-februar-14 1/67

1144.. FFEEBBRRUUAARR 11999988.. GGOODDIINNAA IIXX BBRROOJJ 338822 CCEENNAA 1122 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 350

SSAARRAAJJEEVVOO77.. ii 88.. ffeebbrruuaarr ‘‘9988..

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.


ANJE TEKSTOVA SA CD-a: Za åitanje i pretragu Vremena na ovomu potreban vam je program Acrobat Reader 3. Instalacione verzije zaativne sisteme MacOS, Windows i Unix nalaze se u direktorijumuDER. Instalirajte Acrobat Reader za vaã operativni sistem pokretanjemrama Setup (Windows verzija) ili Install (MacOS). Detaljno uputstvo zarebu programa Acrobat Reader nañi ñete u meniju Help/Online guide.iåka sluæba „Vremena“ nije u moguñnosti da vam pomogne okorebe samog programa Acrobat Reader. U direktorijumu ARCHIVA nalazejlovi sa pojedinaånim brojevima „Vremena“ i specijalnim dodacima.ko koristite Windows 95, po ubacivanju diska u raåunar, automatski ñe

okrenuti program VremePDF.exe pomoñu koga moæete da odabarete æe-broj na osnovu prikazane naslovne strane.IÃÑENJE INDEKSIRANE BAZE PODATAKA: Samo pri prvom koriãñenju

podataka neophodno je da aktivirate indeksni fajl u Acrobat Readeruãto ñete iz menija izabrati Tools/Search/Indexes, zatim kliknuti na Add

da izabrati fajl index.pdx iz direktorijuma index na disku. Pretraga tek-a po kljuånim reåima pokreñe se iz menija Tools/Search/Query.

A SLOVA: Da bi se pri pretraæivanju tekstova mogli koristiti i dijakriticiñ,æ,ð), neophodno je koristiti kodni raspored Mac Custom Win

0227, å=0229, ñ=0241, ð=0240, æ=0230, Ã=0195, Å=0197,209, Ð=0208, Æ=0198). „Vreme“ koristi jedan znak za lj (0253) i nj1). Slova moæete ukucati pomoñu Alt-tastera i numeriåkog dela tasta-li koriãñenjem programa Mapper priloæenog na disku. Korisnici MacOS fajl Srpska tastatura da ruåno prebace u fajl System u System folderu

da u ControlPanel/Keyboard izaberu raspored Srpska tastatura).aj direktorijuma ARCHIVA nije dozvoljeno kopirati bez pismenog odobrenja NP VREME.ght © 1997 VREME, Saãa Markoviñ & Ivan Hraãovec. Sva prava su zadræana.at Reader™ je zaãtiñena trgovaåka marka firme Adobe Systems Inc.

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.


VREME No 382PolitikaCrna Gora:Bulatoviñ pod istragom 4Uredba: Ovlaãñeni provalnici 6

Domet: Buãno bure 7Frekvencije:Smetçe na vezama 9Stav: Veran Matiñ 10Hag: Osvajaçe mraka 14Granice: Tajna Prevlake 18Ãkola: Eksplozija prosvete 19Tema: Vrãçaci åipa 20Ex YU:Prebrojavaçe para i mrtvih 26

SvetMonarhije: Evropski prinåevi 30Gruzija:Atentat na Ãevardnadzea 33SAD: Afera ili zavera 34Rumunija: Bugarski sindrom 36Spor: Vini Pu 38

KulturaSarajevo: Maãala Ðoke 41

Film: Dolazak nove generacije 44Pozoriãte: Maåka na krovu 45Estrada: Manekeni kao glumci 46Esej: Gospoða Evropa 48CD: Muharem Serbezovski 49

ÆivotZdravýe: Koksaki se ãiri 52Rusija: Svet krimiña 55Intervju: Mirko Bojiñ 58

12 Duh Vremena16 Zona sumraka28 Ljudi i vreme39 Meridijani50 Nuspojave51 Scena61 Reagovaça64 Poãta66 Vreme uæivaça

Na naslovnoj strani: Ðorðe BalaãeviñFotografija: Peca Vujaniñ

Trendovi:Manekenke na filmuFilmska industrija je postala najma-sovnija tezga za zvezde modnih pis-ti. Da li zato ãto je ideal lepote svebliæi manekenskom standardustrana 46Ljudi u modi:

Evropski prinåeviPovodom punoletstva Petra III Kara-ðorðeviña reåeno je da je krajçevreme da se uozbiýimo i postanemozemýa kulturnih ýudi, sa izgraðenompravnom dræavom i kraýem kao kul-turnom konstantom i simbolom tradi-cije. "Vreme" piãe o pretendentima na

presto Velike Britanije i Ãpanijestrana 30

Uredba: Diktatura srpske vladeAko Vlada Srbije protivzakonitim aktom graðanima danas oduzima pravosvojine, ãta ñe im oduzeti sutra? Hoñe li doneti Uredbu o zabrani slobodegovora, hoñe li propisati kako ñe roditeýi vaspitavati decu? strana 6

Åip: Vrãçak generacije 1947Pre pedeset godina u Nju Dæersijuroðena je digitalna revolucija, a kodnas generacija Prve petoýetke. Priåao vrãçacima åipa zapravo je priåa onaãim propalim pokuãajima modern-izacije. Moæe li generacija velike ob-nove i izgradçe da stigne maleni åip,ili su vrãçaci åipa prepreka moder-nizaciji? strana 20

Koncert u Sarajevu: Maãala ÐokeTeofil Panåiñ na koncertu Ðorða Balaãeviña u Sarajevu. Dvesta sedamdesetminuta Balaãeviñevog koncerta mnogima je "proizvelo" dvesta sedamdesetknedli u grlu. Bilo je u svemu tome neãto mnogo viãe od stihova i zavodýivih

melodija, i niko nije ni pokuãao da se pravi da to ne primeñujestrana 41

Rusija:Krimiñi kao bestseleriAgatu Kristi zameçuje detektiv, na-jpopularniji ruski litererni æanr, koji ni-kako nije bleda kopija zapadnihkrimiña. Na talasima glasnosti stigla jebujica detektivskih romana. Ove priåesu meãavina tabloidskog senzacionaliz-ma i ruske oseñajnosti. Granica izmeðu

dobra i zla u tom svetu nije jasna, ali je zato ovaj æanr vrlo pogodan za os-novno pitaçe ruskih reformista: ko je krivac? strana 55

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.


VREME s 14. FEBRUAR 1998.4

VREME

Detalji o pretplati na strani 65

14. FEBRUAR 1998.

BROJ 382

Izdavaå: NP “VREME” d.o.o. Beograd,Miãarska 12-14 poãtanski fah 257

UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik),Boris Popoviñ i Dragoljub Æarkoviñ

V. D. DIREKTORA: Dragoljub ÆarkoviñFINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

KOMERCIJALNA SLUÆBA: Vojislav Miloãeviñ

NEDELJNIK “VREME”Beograd, Miãarska 12-14

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKDragoljub Æarkoviñ

SEKRETARIJATElena Krstanoviñ (sekretar redakcije)

REDAKCIJADejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar

Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, Sonja

Ñiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, BrankaKaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ, VesnaKostiñ (ekonomija), Slobodan Kostiñ (kultura),

Goranka Matiñ (urednik fotografije), MilanMiloãeviñ, Ivan Mrðen, Zoran B. Nikoliñ, RoksandaNinåiñ, Teofil Panåiñ (æivot), Duãan Reljiñ, Seãka

Stanojloviñ (svet), Nenad Stefanoviñ (politika), HariÃtajner, Filip Ãvarm, Dragan Todoroviñ, TanjaTopiñ, Miloã Vasiñ, Svetlana Vasoviñ - Mekina,

Duãan Veliåkoviñ, Perica Vuåiniñ, Ljubomir Æivkov

DOKUMENTACIJADragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)

GRAFIÅKI CENTARBoris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik),

Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasiñ;Daktilograf: Zorica Nikoliñ;Lektor: StanislavaMijiñ; Korektori: Boãko Blaæiñ, Ivana Milanoviñ,

Stanica Miloãeviñ

VREME MARKETINGGoran Kosanoviñ (direktor)

NEWS DIGEST AGENCYDuãka Anastasijeviñ, Zoran Stanojeviñ

PRODAJA I PRETPLATANikola Ñulafiñ, Tatjana Jovanoviñ

RAÅUNOVODSTVOMirjana Jankoviñ

Rukopisi se ne vrañaju.

Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936,

Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected]

WWW: http://www.vreme.com"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags

Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 1080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904

Manager: Vesna Vaviñ; Telefon: (431) 408-9652,Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected]

"VREME KNJIGE"Predrag Markoviñ (urednik)

PRIPREMA I OSVETLJAVANJE FILMOVA:Grafiåki centar "VREME"

ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED,Beograd, Marãala Birjuzova 3OBRADA TIRAÆA: Data Press

YU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije,broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1.

taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.

Pravo i politika

Bulatoviñ pod istragomBivãi predsednik osumçiåen za dela zbog kojih moæe dobiti idva puta po pet godina zatvora

istragu protiv Bulatoviña i zbog zloupo-trebe sluæbenog poloæaja zato ãto je kaopredsednik republike pomilovao 620 licazarad liåne i politiåke koristi, od kojih suneka, kako saopãtava tuæilac, uåestvovala u

çegovoj predsedniåkoj kampaçi – za ovadela, po ålanu 216 KZ CG (zloupotrebasluæbenog poloæaja) Bulatoviñ moæe dadobije od 6 meseci do 5 godina zatvora.

Pre nego ãto ñe eskalirati dogaðaji zbogkoji je Bulatoviñ sada optuæen, odlazeñipredsednik Crne Gore i saradnici poveli susedam-osam hiýada okupýenih demonstra-nata prema Vladi Crne Gore, gde se åulapucçava i baåeni su suzavac i eksplozivnanaprava koja je povredila na desetine poli-cajaca.

Bulatoviñ je najavýivao da ñe togponedeýka 12. januara biti mirni i dostoja-nstveni "veliåanstveni narodni miting" kojem ñe prisustvovati bar sto hiýada çe-govih pristalica. Tadaãçi ministar policijeFilip Vujanoviñ dao je viãe javnih izvaniånih upozoreça da se neñe tolerisatinikakvo nasiýe ni pokuãaji ugroæavaçaustavnog ureðeça Crne Gore. Policija utoku demonstracija nije blokirala puteveprema Podgorici, ali je paæýivo kontrolisa-la vozila Bulatoviñevih pristalica iz raznihkrajeva Crne Gore i oduzimala piãtoýe, tui tamo i poneki dinamit i eksplozivnunapravu.

Bilo je skoro tuæno kad je Momir Bula-toviñ negde oko 13 sati 12. januara stigao ucrnom mercedesu u zgradu Predsedniãtva

BBivãi predsednik Crne Gore Mo-mir Bulatoviñ optuæen je za napadna ustavno ureðeçe. Po miãýeçu

viãeg tuæioca iz Podgorice Boæidara Vuk-åeviña, Bulatoviñ je najodgovorniji za or-

ganizovaçe mitinga na kome su ugroæe-ni ýudski æivoti. U vreme organizovaçamitinga Bulatoviñ formalno viãe nije biopredsednik Crne Gore, ãto znaåi da se nemoæe pozivati na imunitet. Osim protivBulatoviña, tuæilac je pokrenuo kriviånipostupak i protiv poslanika Slobodana Vu- joãeviña, Boæidara Bojoviña i ZoranaÆiæiña. (Æiæiñ je republiåki poslanik izatraæeno je skidaçe imuniteta, a Vu- joãeviñ i Bojoviñ su savezni poslanici i akose pozovu na imunitet, o tome ñe morati dase izjasni savezna skupãtina). Oni su bilinajodgovorniji ålanovi organizacionogodbora spornog mitinga.

Viãi tuæilac je protiv Bulatoviñapokrenuo postupak zbog dela iz glave KZkoja sankcioniãe dela protiv ustavnog ure-ðeça i bezbednosti SRJ. Bulatoviñ bimogao odgovarati po ålanu 114. (napad naustavno ureðeçe): "Ko pokuãa da upotre-bom sile, ili pretçom upotrebe sile prome-ni ustavno ureðeçe SRJ, ili svrgne najviãeorgane vlasti, kazniñe se zatvorom od naj-maçe 5 godina". U crnogorskom KZ, in-aåe, nisu sankcionisana dela protivustavnog ureðeça republike, pa ñe napad

na crnogorsku vlast biti sankcionisansaveznim zakonom.Osnovni tuæilac u Podgorici zatraæio je

JANUARSKI NEREDI: Momir iPredragBulatoviñ s demonstrantima predskupãtinom Crne Gore 12. januara

G O R A N K A

M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.


14. FEBRUAR 1998.s VREME 5

(odmah pored Skupãtine), pa se sapleo nastepeniãtu dok mu je moæda 100-200 ýudiaplaudiralo i vikalo "Ne damo te, Mo-mire". U toku dana su pred Skupãtinomproåitani obeñani zahtevi organizacionog

odbora: poniãtavaçe predsedniåkih izborana kojima je pobedio Milo Ðukanoviñ; daSkupãtina Crne Gore stavi van snage ne-davnu rezoluciju o nepriznavaçu odlukasaveznih pravosudnih organa; preinaåeçeodluke o oduzimaçu mandata poslanicimaNarodne stranke Boæidara Bojoviña u Sk-upãtini Crne Gore; zaustavýaçe svih na- javýenih aktivnosti na promeni UstavaCrne Gore i raspisivaça referenduma odræavno-pravnom statusu Crne Gore;donoãeçe odluke o samoraspuãtaçu Sk-upãtine Crne Gore i zakazivaçu vanrednihparlamentarnih izbora koji bi se odræali na-

jkasnije do 15. aprila; da u privremenuvladu ne uðe ministar policije Filip Vujan-oviñ. (Nekoliko dana posle mitinga, Vujan-oviñ je izabran za predsednika Vlade Crne

Gore. Po profesiji advokat, Vujanoviñ je1992. godine zastupao Bulatoviña u sporu

koji su protiv çega zbog klevete pokrenu-li predsednik NS Novak Kilibarda i novi-nar Danilo Burzan. Bulatoviñ je dobio

spor, a Vujanoviñ je postao ministar pravdeCrne Gore.)

Svi zahtevi demonstranata su odbaåeni.A sutradan, 13. januara predveåe, uposredniåku misiju je specijalnim avionom

stigao i savezni premijer Radoje Kontiñ.Odmah je bilo oåigledno da su bula-toviñevci morali da odustanu od zahteva zaponiãtavaçe predsedniåkih izbora. Zavlad-ala je konfuzija u Bulatoviñevom ãtabu, ãtose vidi i iz åiçenice da je Momir Bulatoviñprvo najavio da ñe u 15 sati "predati man-dat narodu", da bi zatim Predrag Bulatoviñpopodne 14. januara izjavio da Momiruopãte neñe vratiti mandat, da bi na krajuisti Momir Bulatoviñ rekao da ñe pred-voditi demonstrante u "ãetçu" do Vladekao graðanin.

Demonstrante je u pohod na crnogor-

ske dræavne institucije pozvao Zoran Æiæiñ,potpredsednik Skupãtine Crne Gore. Masa je preko mosta na Moraåi poãla premazgradi Vlade. Policija ih je doåekala suza-

vcem – ali su suzavac imali i demonstranti.Demonstranti su kamenovali prozore

Vlade, neãto je i eksplodiralo, a onda su uVladu ubacili i suzavac. Policija je posletoga odbila demonstrante, koji su se vratili

pred Skupãtinu da åekaju daýi rasplet pre-govora predstavnika Bulatoviña i Ðu-kanoviña, pa su posle procenili da je ipakpotrebno rasterati demonstrante.

Sledeñih dana, taånije 15. januara,

uhapãeno je viãe uåesnika u demonstracija-ma, a meðu çima i Emilo Labudoviñ,bivãi urednik TV Crna Gora, inaåe voditeýBulatoviñevog mitinga. Labudoviñ jeuhapãen pod sumçom da je tokom mitingau Podgorici pucao na policiju. Pored çega,uhapãeno je joã åetvoro ýudi iz Podgorice,troje iz Berana i petoro iz Bijelog Poýa. Zaçih, kako je prenela televizija, postoji os-novana sumça da su uåestvovali u napadi-ma na policiju.

Predrag Bulatoviñ, potpredsednikDPS-a u to vreme (22. januar) izjavýuje:"Hapãeçe Momira Bulatoviña izazvalo bi

opasne sukobe u Crnoj Gori."U Podgorici je, inaåe, za 18. februar

zakazano suðeçe savetniku u saveznomministarstvu za unutraãçu trgovinu Rado-vanu Vukoviñu, optuæenom za ugroæa-vaçe teritorijalne celine Crne Gore zbogtoga ãto je 20. decembra 1996. u "Dnevn-om telegrafu" najavio moguñnost ot-cepýeça delova Crne Gore, rekao dademonstracije neñe trajati mesecima, veñda ñe se sve zavrãiti za nedeýu dana i da ñese Crnogorci ponaãati onako kako su toradili u proãlosti. Savezni dræavni tuæilacVukaãin Jokanoviñ zatraæio je od crnogor-skog tuæioca da odustane od goçeça Vuk-oviña za politiåki verbalni delikt, ali sedræavni tuæilac Crne Gore VladimirÃuãoviñ sa tim nije sloæio.

Na sednici Vrhovnog saveta odbrane,nekoliko dana pred miting, Momir Bula-toviñ je informisao Savet da on nije ustaçu da kontroliãe narodni pokret u CrnojGori za koji je rekao da ñe brojati najmaçesto hiýada ýudi. Tvrdio je i da je najmaçe80 odsto crnogorske policije uz çega, i uskladu s tim predloæio mere koje bi znaåilekrajçu radikalizaciju politiåkih sukoba u

Crnoj Gori. Nagoveãteno je zauzimaçezgrada "Pobjede", Radio-televizije CrneGore, Vlade i Predsedniãtva Republike. Is-tovremeno bi se organizovala blokada pov-ratka Mila Ðukanoviña u Podgoricu, nakonçegove predsedniåke inauguracije naCetiçu. Sa tim scenariom bio je saglasanpredsednik SRJ Slobodan Miloãeviñ, kao iministar odbrane Pavle Bulatoviñ (i inaåedo grla upleten u sukob na Bulatoviñevojstrani). Meðutim, naåelnik GeneralãtabaVojske Jugoslavije Momåilo Periãiñ nije sesloæio, kao ni savezni premijer RadojeKontiñ. Ova informacija je kasnije zva-

niåno demantovana, mada je – prema vrlopouzdanim izvorima – taåna. s

R. V.

U skorijoj politiåkoj istoriji SRJ nema primera da je politiåar tog ranga (bivãi ãef dræave) izveden na sud. Kriviåni postupci pokretani su protiv Azema Vlasija (3. marta1989), Vuka Draãkoviña (9. marta 1991. i 1. juna 1993), Save Vlajkoviña i VelimiraMihajloviña (marta 1993, za pýaåku), Vojislava Ãeãeýa (Gçilane 1995), ÅekaDaåeviña (22. septembra 1992), Zorana Ðinðiña (septembra 1996)... Od crnogorskihopozicionih lidera na sudu je bio Novak Kilibarda, predsednik NS CG.

Draãkoviñ

Ãeãelj

Kilibarda

Vlajkoviñ Mihajloviñ

Ðinðiñ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.


6 VREME s 14. FEBRUAR 1998.

V

Uredba kao uvreda

Ovlaãñeni provalniciAko Vlada protivzakonitim aktom graðanima danas oduzima pravo svojine,ãta ñe im oduzeti sutra? Hoñe li doneti uredbu o zabrani slobode govora, hoñe

li uredbom propisati kako ñe roditeýi vaspitavati decu?

lada Srbije donela je proãle

nedeýe Uredbu po kojoj, iz-meðu ostalog, niko viãe ne mo-æe prodati, kupiti ili pokloniti

stan ili auto onako kako æeli, veñsamo onako kako mu dræava naredi. Ko jemislio da je vlasnik svog stana sad zna danije, jer mu naåin raspolagaça stanompropisuje Vlada, ãto stvarnim vlasnikomåini, razume se, Vladu. Ovo nije prvi putda se u socijalizmu ograniåava pravo ras-polagaça svojinom. Nakon Leçinovogprojekta Novog ekonomskog poretka(NEP), to je, recimo, åinio Staýin da bidefinitivno sruãio kulake.

Uredba o merama finansijske disciplineu izvrãavaçu obaveza u 1998. pravna jepapazjanija u kojoj se na jednom mestureguliãu sasvim razliåite stvari – od pome-nutog raspolagaça nekretninama prekoposebnih raåuna do naåina isplate plata.Najveñi odijum javnosti izazvan je, me-ðutim, upravo odredbama po kojima cenustana ne odreðuje vlasnik u dogovoru skupcem, nego opãtina, i po kojima se ta ce-na ima isplatiti preko domañih banaka, da-kle za dinare, i po kojima se kuña/stan/autone mogu slobodno poklaçati.

Pravnici kaæu da u posledçih pet-ãestgodina pamte i gore propise od ovog, ali jeUredba koju je potpisao Slobodan Radu-loviñ, direktor najveñeg lanca samoposlugau Srbiji C-marketa, i potpredsednik repub-liåke Vlade – zanimýiva i po tome ãto jesuprotna vaýda svakom pravnom naåelu ipropisu.

ÃTA JE PREKRÃENO: Krenimo re-dom. Vlada Srbije, koja je po sebi nelegit-imna jer je proizaãla iz sastava parlamentakojem je mandat prestao nakon proãlihizbora pre åetiri meseca, donela je propiskoji nije imala prava da donese i da je legit-

imna. Uredbe, kao podzakonski akti, sluæeza sprovoðeçe zakona, a ne za propisiva-çe temeýnih odnosa u dræavi. To se radi D

R A Ã K O

G A G O V I Ñ

V.D. PREDSEDNIKV.D. VLADE:Mirko Marjanoviñ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.


s VREME 714. FEBRUAR 1998.

samim zakonima, a çih, kao ãto je pozna-to, donose skupãtine, a ne vlade. To znaåida je Vlada Mirka Marjanoviña ("v.d. vla-da", kako je naziva sudija Ustavnog sudaSrbije Slobodan Vuåetiñ) uzurpirala za-

konodavnu funkciju i time suspendovalalegalnu, novoizabranu Narodnu skupãtinu.Uredbom se, daýe, ne samo propisuje

neãto ãto se na taj naåin ne moæe propisi-vati, nego se i flagrantno krãe pravno star-iji propisi koji se bave pravom svojine.Prekrãen je Ustav Savezne Republike Ju-goslavije koji garantuje pravo svojine("Jamåi se pravo svojine", ålan 51). Ele-mentarno pravo na svojinu, odnosno ele-menti svojinsko-pravnih odnosa su u na-dleænosti federacije, a Uredbom je prekr-ãen niz saveznih zakona (koji se, naravno,ne mogu meçati ni republiåkim zakonima,

a kamoli uredbama): Zakon o obligacion-im odnosima, Zakon o platnom prometu,Zakon o osnovnim svojinskim odnosima.(Moæe se samo zamisliti ãta bi se desilo dase Vlada Crne Gore nekim svojim aktomna sliåan naåin suprotstavi tolikim savez-nim propisima.).

Prekrãen je, zatim, i Ustav Srbije ("Ja-måi se pravo svojine", ålan 34). Prekrãen je

i republiåki Zakon o prometu nepokretnos-ti, prema kojem je promet nepokretnosti nakojima postoji pravo svojine slobodan.

Prekrãeno je, daýe, meðunarodno priz-nato pravo na mirno uæivaçe svojine. To

pravo je definisano joã nakon buræoaskerevolucije 1789. godine. Uredba je u sup-rotnosti sa Univerzalnom deklaracijom oýudskim pravima. Pravo na poklon je, rec-imo, podseña dr Dragor Hiber, profesorPravnog fakulteta u Beogradu, rezultat na- jstarijeg ugovora u istoriji prava. Poklon jepostojao pre trampe – na Pravnom fakul-tetu postoji magistarski rad na temu pravana poklon kod primitivnih istoåçaåkihnaroda.

Javnost se digla na noge u dosad nev-iðenoj meri, mada ovo nije, daleko bilo,prva nezakonita uredba koju donose srpske

vlade od dolaska Slobodana Miloãeviña navlast. Po kuñama, na ulici, u autobusima –priåa se samo o Uredbi. Dnevne novi-

ne uvele su posebne stranice nas-lovýene samo sa "Uredba", opo-zicione politiåke stranke utrkujuse ko ñe se æeãñe obruãiti na

Uredbu, kvalifikujuñi je, re-dom, kao pýaåku veñ op-

ýaåkanog naroda, åist atak na privatno vla-sniãtvo, nezapamñen napad na prava i slo-bode graðana, paniåan potez, perfidnu me-ru, antitræiãni potez prevaziðene ideoloãkesvesti...

Pravnici i ekonomisti se u velikim koli-åinama smeçuju u medijima tumaåeñi,svako iz svog ugla, zaãto je sve uredbaprotivzakonita i ãtetna. Sasvim javno segovori o tome kako bi se ona mogla izigra-vati, pa se u jednom dnevnom listu pojavionadnaslov "kako izbeñi Uredbu o finan-sijskoj disciplini". Åak su se i "Veåerçenovosti" okomile na Slobodana Radulovi-ña, potpisnika Uredbe, pod naslovom"Hvali dinar, ýubi marku" – jer je Radulo-viñ navodno "protivzakonito iznajmio Ãip-tarima 1365 kvadrata poslovnog prostora uPriãtini za 15. 000 dinara meseåno. U ugo-

vor je, naravno, unesena odredba da ñe secena meçati prema kursu marke. Tako is-pada da åovek koji se javno zalaæe za sta-bilnost dinara ne veruje sebi, nego crnomkursu i poslovnim interesima".

ZAMIRANJE PROMETA: Poãto isvi ostali graðani "viãe veruju crnom kursui poslovnim interesima", vrlo je malo vero-vatno da ñe Vlada Srbije ostvariti ãta god

Nasiýe umesto ekonomske politike. To jepromena u upravýaçu privredom koju donosiUredba o merama finansijske discipline srpskevlade. Njome se ukida træiãna i uvodi komandnaprivreda u oblastima kao ãto je raspolagaçe svojin-om i novcem. Stanove i automobile moæemo ubuduñe prodavatisamo za dinare po ceni koju propiãe dræava, a svi zaposlenimoraju imati tekuñe raåune u banci ( konaåno se ispuçava sanLjube Mihajloviña, direktora Komercijalne banke Beograd).

Osim panike, zbrke, neverice i opãteg nezadovoýstva, Ured-ba Vlade Srbije je, za sada, postigla obustavu prometa stanovimai gotovo potpun prestanak isplate gotovine u filijalama Zavodaza obraåun plañaça. No, kako je novac sliåan vodi (pritiskabrane sve dok ne naðe æeýeni put), æivot ñe nañi naåina da izigra

i ova ograniåeça. Jedna od ideja trenutno u opticaju je da setransakcija kupoprodaje stanova obavi u banci: uz pristojnuproviziju, izdavañe potvrde a da novac prodavca i kupca nisu nividele. Druga moguñnost je transakcija u prisustvu dva svedoka(kao na Kosovu), bez zavoðeça u kçige, pri åemu se ni porezne bi plañao. Dræava bi time, kako je izraåunato, izgubila prihodod oko 200 miliona dinara.

Ãta ñe "mere" znaåiti za, veñ mizeran, svakodnevni æivotgraðana slikovito predstavýa dr Milan Kovaåeviñ, privatni kon-sultant iz Beograda: po ulasku u taksi sa vozaåem ñemo moratida razmenimo potvrde o plañenim obavezama prema dræavi preno ãto platimo voæçu.

"Pa, ãta? Te mere su dobre za nenormalne uslove u kojimaæivimo", reñi ñe na sve to ýudi upuñeni u kçigovodstvene zavr-zlame ove dræave. Na drugoj strani, predstavnici medija bliskihsrpskom reæimu åitavu ideju brane objaãçeçem da "tako radi

ceo razvijeni svet". To je mahom taåno: u tim zemýama nemoæete iz ruke u ruku tek tako prometati stotine hiýada maraka,a gotov novac su gotovo u potpunosti zamenile bezbrojne kartice(åak i kad je sitnina u pitaçu).

Ali, kako to uoåava Nebojãa Atanackoviñ, ålan Odboraza promet nafte i derivata Privredne komore Jugoslavije,problem je u tome ãto "najpre treba popraviti bure da necuri na sve strane, pa tek onda u çega sipati vodu". Jer, zaã-

to stanovniãtvo dræi devize, zaãto u çima obavýa krupnekupoprodajne transakcije i zaãto umesto åekova i kartica viãevoli gotovinu? Nepovereçe u kreatore ekonomske politike,sasvim iskompromitovan finansijski sistem i zvaniåno pre-ceçen i nestabilan dinar osnovni su uzroci bekstva para udevize i u gotovinu. Trikovi tipa Dafine i Jezde viãe ne pale,a stanovniãtvo uopãte viãe ne ãtedi, pa dræava nema gde damu otme novac.

Kaña Lazareviñ, suvlasnica agencije za promet nekretnina-ma, ima jednostavnije objaãçeçe: "Graðani nemaju povereça udræavu". A Vojislav Mijailoviñ, direktor agencije "Inter Dil" tvr-di: "Ni do sada se stanovi nisu kupovali i prodavali za devizezato ãto je tako zgodnije, veñ stoga ãto je to jedini naåin da sesaåuva vrednost imovine".

Pravi put bi, dakako, bio reãavaçe baziånih problema jugoslovenske privrede, ãto, åini se, ovdaãçoj vlasti uopãte nepada na pamet.

Ali, kako nema te privrede i tog stanovniãtva koje, u sistem-ski nenormalnim uslovima, moæe da zaradi koliko naãa vlastmoæe da spiska i koliko ona i oni oko çe mogu da ukradu, brzoñe se pokazati da ni ova vrsta nasiýa nije dovoýna.

Poãto iscrpi moguñnost globýeça stanovniãtva posredstvomnajnovije uredbe, Vlada Srbije ñe nam, kao sledeñu meru, poslati

policajce da nam pýaåkaju stanove i da nam po ulicama praznedæepove. s

VESNA KOSTIÑ

v

Buãno bure

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



da je bila naumila Uredbom. Koliko je,naime, ýudi koji ñe pristati da prodaju stanza dinare (ãto nisu åinili ni u vreme kad jedinar boýe stajao), po ceni koju mu admin-istrativno odredi opãtina, pa joã da te

dinare prima preko banke koje ionakouglavnom nemaju novca da isplate graðan-ima bilo ãta? Ma ãta Vlada o tome mislila,lako je pretpostaviti da takvih graðananema baã mnogo. Promet nekretninamaveñ je zamro u ovih nekoliko dana oddonoãeça Uredbe, ãto znaåi da ñe i dræavaostati bez poreza na promet (tri posto odvrednosti objekta), koji je dosad urednoubirala. U Graðanskom Savezu Srbije mis-le da, ako u ludilu koje Uredba oliåavauopãte ima neke logike, ona moæe biti u sle-deñem: porez na promet od kupoprodajenekretnina ubiraju opãtine. U najveñim ur-

banim opãtinama, gde su ovakve tran-sakcije, naravno, najmasovnije, na vlasti jeopozicija. Meseåni prihod opozicionih opã-tina od pomenutog poreza proceçuje se naoko 7,5 miliona nemaåkih maraka. Tog pri-hoda, zahvaýujuñi Uredbi, viãe neñe biti – ieto moguñeg politiåkog motiva. Na primed-bu da i SPS-ove opãtine takoðe ostaju beztog novca, odgovor glasi da je, prvo, u "çi-hovim" opãtinama promet nekretninamamaçi; drugo, da ñe im to ãto izgube na po-rezu na promet na ovaj ili onaj naåin biti na-doknaðeno iz republiåkog budæeta.

Sve zajedno, meðutim, stiåe se utisak da je Vlada Srbije ovom Uredbom – koju blag-onakloniji nazivaju "nepromiãýenom", akritiåkije nastrojeni "histeriånom" odnosno"mamurnom" – zaklala vola zbog kila mesa.Kako kaæe dr Vojin Dimitrijeviñ, profesorPravnog fakulteta u Beogradu, ova mera ustvari predstavýa poziv na korupciju, jer ñe je izigravati ko kako stigne, samo dok seýudi malo saberu. Jedna moguñnost za to sufiktivne bankarske transakcije. Druga, o kojoj se naveliko piãe, jeste da se kupoprodaj-ni ugovori overavaju u Crnoj Gori. Madaima advokata koji tvrde da se ti ugovori

mogu overavati samo tamo gde se nalazinekretnina, prof. Dragor Hiber tvrdi da jeovera ugovora samo åin potvrde auten-

tiånosti potpisa, te da se to moæe obaviti ubilo kom sudu u zemýi. Treñe, moæe da seprimeni ono ãto se naziva "kosovskim mod-elom", po kojem Albanci veñ godinama ku-puju kuñe od Srba, ãto je zakonom inaåe za-

braçeno. Dakle, prodaje Srbin Albancu ku-ñu; Albanac plati, naravno u devizama. Sr-bin potpiãe priznanicu i ode svojim putem.Albanac se useli, ali ne moæe da legalizujesvoje vlasniãtvo, odnosno da se u zemýiãnekçige upiãe kao vlasnik i da dobije vlasniå-ki list.

Zanimýivo je, kad je reå o Kosovu, dase i u toj pokrajini podigao veliki oblakpraãine zbog Uredbe. Protestuju agencijeza promet nekretnina, digla se ãira javnost.Dosad je, naime, bila ograniåena kupopro-daja nekretnina samo u jednom meðunaci-onalnom pravcu (Srbin je od Albanca mo-

gao najnormalnije da kupuje nekretnine), iveñ su bili uhodani mehanizmi izigravaçatog zakona, pronalaæene su pravne praz-nine, poznanstva u raznim ministarstvima,nekom je majka bila Srpkiça, negde jekupoprodaja iãla pod firmom poklona. Sadsu, meðutim, sve nacije ravnopravno pogo-ðene Uredbom, ãto je vaýda prvi put da setako neãto na Kosovu desilo u posledçihnekoliko decenija.

UTICAJNI LOBI: Pored ãtete za graða-ne, protiv kojih je Uredba direktno usmere-na, iz cele priåe proizaãla je i nesumçivapolitiåka ãteta. Pravna nesigurnost postajeapsolutna. Ako Vlada protivzakonitim aktomgraðanima danas oduzima pravo svojine, ãtañe im oduzeti sutra? Hoñe li doneti uredbu ozabrani slobode govora, hoñe li uredbompropisati kako ñe roditeýi vaspitavati decu?Postoje, meðutim, miãýeça da posle ovogVlada viãe i ne mora da ograniåava bilokakve slobode. Ako, naime, dræava ograniåa-va neprikosnoveno pravo svojine, moæe dek-larativno propisati stotinu sloboda govora, jerñe veñina ñutati ako im imovina zavisi oddræave. U krajçoj konsekvenci, od onog odkoga zavisi imovina – zavisi i æivot.

Verovatno bi, ipak, previãe idealistiåkabila procena da je Uredba doåekana ovakooãtro zbog narasle graðanske svesti. Pre ñe

biti, kako to proceçuju profesori Pravnogfakulteta u Beogradu dr Vojin Dimitrijeviñi dr Vesna Rakiñ-Vodineliñ, da se na Ured-bu ovoliko galami zato ãto je çome pogo-ðen jedan dosta moñan druãtveni lobi oli-

åen u agencijama za promet nekretnina iadvokatima koji su se specijalizovali za tajposao. To je svet u odreðenoj meri priko-påan za establiãment, koji je u staçu da seorganizuje, da reaguje, da animira medije, jer mediji – pored toga ãto znaju da je reå ovaænoj i tiraænoj temi, delom æive i odoglasa za kupoprodaju nekretnina. Todokazuje i åiçenica, na koju ukazuje prof.Rakiñ-Vodineliñ, da je mnogo maça pobu-na protiv ålana Uredbe koji nalaæe da sezaposlenima u gotovini moæe isplañivatisamo do 1000 dinara. I to je suprotno Usta-vu, ali maçe pogaða pripadnike uticajnih

krugova. Takoðe, nije se prilikom donoãe-ça dosadaãçih nezakonitih propisa deãa-valo da muçevitom brzinom budu upuñenitoliki zahtevi ustavnim sudovima za ocenuustavnosti i zakonitosti (do zakýuåeçaovog izdaça lista Ustavnom sudu Srbijestiglo je osamdesetak takvih inicijativa).

Naravno, Vlada Srbije moæe da stavitaj propis van snage na isti naåin na koji ga je donela ne åekajuñi odluke ustavnih su-dova – ukoliko shvati da Uredbom u stvarii ne dobija bogzna ãta, ili joj se uåini daýudi previãe gunðaju. Predsednik SrbijeMilan Milutinoviñ, dosad malo poznat pobrizi za prava graðana, veñ je pruæio Vladineku odstupnicu, sugeriãuñi u razgovoru saçenim ålanovima "neophodnost po- jaãçavaça ili preispitivaça pojedinih de-lova Uredbe o finansijskoj disciplini".Branislav Milaåiñ, republiåki ministar fin-ansija, bræe-boýe je na konferenciji zaãtampu rekao da se u Vladi, istina, "nerazmiãýa" o promeni Uredbe, ali se ne beæiod pojaãçeça, a ako se baã utvrdi da jeneãto nesprovodivo, pa dobro, moæda se iizmeni... U tom sluåaju, biñe verovatno ni-kom-niãta, kao i da toliko ýudi nije

dovedeno do ivice nervnog sloma. I tako,do sledeñe uredbe. s

ROKSANDA NINÅIÑ

PITANJE AUTENTIÅNOSTI: Dragor Hiber D T -

F O T O

PRAVAC POBUNE: Vesna Rakiñ-Vodineliñ D T -

F O T O

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

PRILIKA ZA KORUPCIJU: Vojin Dimitrijeviñ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.


s VREME 914. FEBRUAR 1998

Radiodifuzija

Smetçe na vezamaNajnovije zabune oko dodele frekvencija odraæavaju ne samo dugogodiãçinepotrebni haos na planu radiodifuzije, veñ slute i nove meðurepubliåke sukobe

v

podnoãeça zahteva za izdavaçe dozvoleza radio-stanicu, a ne "frekvenciju" ili "ka-nal". Dozvola za radio-stanicu je – pomeðunarodnim i unutraãçim propisima –

nezaobilazan element regulative radio-saobrañaja; frekvencija je tek jedan od

parametara te dozvole, ali nipoãto jedini.Prema tome, "davaçe frekvencija" se – ukontekstu vaæeñeg zakona o sistemimaveza – javýa kao nesuvisla kategorija. To

je, izgleda, sinulo i oglaãivaåu, pa u naslo-vu govori o privremenom koriãñeçufrekvencija, a u tekstu o dozvolama. Ãto se"privremenosti" tiåe, zakon i prateñipravilnici predviðaju institut privremenedozvole (ål. 75), ali samo za radio-stanice

åiji se kvalitet ispituje, istraæuje i prika-zuje. Takva dozvola vaæi do 60 dana i

çena je svrha pre svega tehniåke prirode,kako sama formulacija i glasi, a ne regula-tivne. Nije, dakle, jasno zaãto pisci oglasasvoj osnovni zakon (o sistemima veza)

krãe i kad je o trajaçu privremenih dozvo-la reå. Naime, oglas odreðuje rok trajaça

privremene dozvole na 12 meseci za radioi na 24 meseca za televizijske stanice.

Zakonski akti o klasifikaciji delatnosti,uostalom, solidno su sastavýeni: emi-tovaçe radio i TV programa spada u tele-komunikacije (taåka 64200) i razdvojeno

je od proizvodçe (92200). Meðutim, utelekomunikacije spadaju i telefonske,telegrafske i teleks veze, ãto pri registracijimoæe da izazove probleme; vaýa se nadati

da neki privredni sud u provinciji neñepomisliti da vlasnik hipotetiåkog lokalnog

"S

ve je to bilo smandrýano u dva-tri dana, pa zato tako i izgleda",rekao je "Vremenu" izvor blizaksaveznom Ministarstvu za tele-

komunikacije kada je izaãaosada veñ åuveni oglas za dodelu frekvencija. Toga se trebalo iplaãiti; æurbe, naime,

jer – kako reåe onajfratar u "Imenu ruæe"– kad neko tvrdi daima åiste namere na-

jviãe se treba plaãitiçegove æurbe. Neko,dakle, opet pokuãavaneãto da izvañari nabrzaka. Jedini pravnikontinuitet koji tu

postoji jeste kontinu-itet krãeça saveznihnadleænosti, ãto je veñpostala tradicija, joãod donoãeça UstavaSrbije, 1990. Idemoredom...

Saveznom Mini-starstvu za telekomu-nikacije moralo bi bitipoznato da postojisavezni Zakon o sis-temima veze, koji joã

vaæi (novi se pripre-ma, åega smo se i pla-ãili, ali joã vaæi pos-tojeñi). Taj zakon nepoznaje ustanovu "oglasa"; çe tamonema. Njegov ålan 64, na koji se oglaspoziva, sadræi veoma uopãtenu odredbupo kojoj se korisnicima "mogu dodeliti ra-dio frekvencije iz frekvencijskih opsegakoje se prema meðunarodnim ugovorimaraspodeýuju pojedinim sluæbama i delat-nostima na osnovu plana raspodele". Ålan66. govori o tome da se "mogu dodeliti

jedna ili viãe frekvencija" itd., opet u okvi-

ru plana raspodele. E, sad: ål. 72, na koji seoglas u preambuli poziva, govori o naåinu

SUÆAVANJE SIVE ZONE: Opseg asocijacije nezavisnih elektronskih medija

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.


VREME s 14. FEBRUAR 199810

Igre sa frekvencijamafrekvenciju, morate imati registraciju, da biste dobili registracijumorate imati frekvenciju. Pri svemu tome, morate da imate i vrlopreciznu graðevinsku i energetsku dokumentaciju i vaýane doz-vole.

Poseban problem nastaje ako kojim sluåajem, poãto imate

registraciju i uspete da pribavite i dozvolu za frekvenciju,poæelite da postavite antenski predajnik na neko prikladno mes-to. Tada nastupaju: vojska, vatrogasci, elektroprivreda i – "Srbi-

jaãume"! Svaka od ovih institucija sistema izdaje posebnu doz-volu. "Srbijaãume" su tu za svaki sluåaj: ako æelite da postaviteantenu na neko brdo koje je najåeãñe obraslo ãumom. Kadaumilostivite neki od navedenih komunalnih sistema, onda vas"udare po uãima" taksom za energetski prikýuåak ili graðevinskudozvolu. Prikupýaçe dozvola ne bi predstavýalo problem kadabi se znala pravila igre, kada bi pravila bila u skladu sa ureðenimdemokratskim sistemima i kada bi pred tim pravilima svi bili jed-naki. Kada se ne bi kontinuirano proizvodilo vanredno staçekoje zahteva privremena reãeça, ãto ostavýa prostor za stalnu

kontrolu i pritisak. Kada nemamo principe, onda se upravýa uka-zima i obeñaçima, kao ãto je bilo Miloãeviñevo obeñaçe VukuDraãkoviñu da ñe biti sve u redu sa elektronskim medijima. To je

jedan od osnovnih problema ovdaãçe demokratske javnosti –verovalo se obeñaçima, pristajalo na ukaze koji su svedoåili omilosti vladara – a mnogo maçe se insistiralo na principima,dugoroånim reãeçima i na samoj promeni.

U konkursu nema ni pomena o tome koliko ñe da koãta ko-riãñeçe frekvencija. Iako je prostor u koji se smeãtaju frekven-cije opãte dobro (kao i okean), on je ustupýen dræavi da çimeupravýa. Takvo pravilo primeçuje se u celom svetu iz prostograzloga ãto su potpisnici meðunarodnih sporazuma o koriãñeçufrekvencija – dræave, åime se spreåava "otimaåina" i meðusobno

ometaçe radio-talasa. To, meðutim, ne daje pravo dræavi da nabilo koji naåin monopoliãe eksploataciju ovog okeana. Dræavasamo izdaje dozvole, trudeñi se da se radio ili TV stanice ne

Pomiçaçe frekvencija uvek nosi pomalo misteriozno

znaåeçe. Izgleda da ovaj tehniåki termin nekada lako dobija i medicinsko znaåeçe. Ima u frekvencijama i neåeg parapsi-holoãkog. Reñi za nekog da je na istoj talasnoj duæini sa vamanajveñe je moguñe priznaçe bliskosti i razumevaça. Onaj ko

je, meðutim, na drugim frekvencijama, taj ne samo da vam nijeblizak – sa çim se ne moæe ni komunicirati. Frekvencije suuåestalosti (broj talasa u jednoj sekundi). Talasima se prenoseporuke. Sve ovo deluje veoma metaforiåno i kao neka vrstafraze. A fraze najåeãñe prenose potvrðene istine. Onaj ko æelida prenese poruku mora da se koristi frekvencijama, odnosnotalasima. Prostor po kojem se ãire talasi predstavýa neku vrstuokeana. Okean, zna se, pripada svima koji umeju, smeju imogu da putuju. A to da li neko moæe ili ne moæe da putuje, to

u naãem sluåaju ne zavisi ni od hrabrosti ni od sposobnosti. Na- jnoviji savezni konkurs za radio i TV frekvencije objavýuje seu trenutku sveopãte druãtvene, politiåke i ekonomske krize uSR Jugoslaviji. Ovaj konkurs je sam vrh talasa na kojem senalaze i "uvoðeçe finansijske discipline", i beskrajno odla-gaçe formiraça republiåke vlade, i najava eventualnihvanrednih izbora, i strah od velikih socijalnih potresa. U sveo-pãtem meteæu, osiromaãeçu, najavi privatizacije, zategnutostina Kosovu, odnosa izmeðu Crne Gore i federacije, o saradçisa Haãkim sudom da i ne govorimo, konkurs je neãto ãto ñe sesamo od sebe "odraditi". Ko, uopãte, u ovom trenutku obrañapaæçu na sudbinu desetina nedræavnih lokalnih radija i tele-vizija?

Kako sada stoje stvari, veoma mali broj elektronskih medija moæe da prikupi potrebnu dokumentaciju i registraciju koja je uslov za uåeãñe na konkursu. Da podsetimo: da biste dobili

radija "Glas divýine" hoñe da se umeãa i utelefonski saobrañaj – mada ni takav izgo-vor nije iskýuåen u ovoj dræavi i u ovavremena.

MAÅKA U DÆAKU: Ipak je najåud-niji deo oglasa onaj o naknadama. Naime,elektromagnetski spektar smatra se svudaza prirodni resurs, koji mora pod jednakimuslovima da bude dostupan svima. Neãto

kao voda, na primer; isto kao kad je o vodireå, elektromagnetski spektar zahteva reg-ulaciju radi optimalnog koriãñeça. Cenate regulacije – za razliku od vodo-privredne – relativno je mala; to ãto je nor-malni zakonski regulativni proces pos-ledçih godina bio zapuãten – krivica jenadleænog organa, bivãe Savezne upraveza radio-veze, koja se sada zove Ministar-stvo telekomunikacija. Za razliku odvodoprivrede, ovo naãe najnovije mini-starstvo bavi se preteæno planiraçem, ispi-tivaçem, kontrolom i administracijom.Kada bi postojala neka narodna skupãtina,pa da izabere neku vladu, pa da ta vladavidi sa struåçacima (ako ih je ostalo) koli-

RTS, maca je doãla na vratanca... Ima iz-vesnih osnova za strah da je ova vlast odhrvatske vladajuñe stranke HDZ nauåila ikako da prevari i opýaåka radiodifuzneoperatere koji nisu deo neformalne struk-ture moñi. Naime hrvatska dræava na-plañuje koncesiju za koriãñeçe frekven-cije po sliånim merilima kao i ovomnaãem oglasu (snaga predajnika, gustina

stanovniãtva), ali su cene duplo viãe negou uporedivim razvijenim evropskim ze-mýama... Tako radio i TV stanice kojenisu u sastavu HRT – koja æivi od pret-plate i baã je briga – moraju da na træiãtuzarade dvostruko viãe nego radio i TVstanice u Berlinu, na primer.

Da nije reå samo o pokuãaju da senezavisne radio i TV stanice uguãe finan-sijski, pokazuje i sledeña nejasnoña izoglasa: prijave sa netaånim podacima neñese razmatrati. Tu je trik u metodologiji:naime, tehniåki proraåuni propagacije isnage poýa signala, koji se traæe za svakoregulisaçe radio-veza, mogu se dobijatirazliåitim metodologijama, koje nose

ko bi zaista koãtalo normalno regulisaçeradio-veza u ovoj federaciji – moæda bis-mo imali neki referentni sistem. Oglas nenavodi visine naknada; nasluñuju se raz-like zavisne od snage predajnika (ãto je uredu) i od "zone pokrivaça", tj. "urbane iliruralne", ãto otvara pitaçe definicija (osimako se ne uzmu u obzir gustine stanovniãt-va). Same brojke, meðutim, ostaju nep-

oznate.Tako su svi vlasnici radio i TV stanica,osim sistema RTS, dovedeni u jednu zan-imýivu situaciju: çima se nudi da kupemaåku u dæaku. U stvari su je veñ kupili,poãto su postojeñe radio i TV stanice dosada radile zahvaýujuñi javaãluku i neraduSavezne uprave za radio-veze, ýudi su in-vestirali u opremu, graðevinske i druge ra-dove, zaduæivali se i poslovali. Sada, pos-le skandala sa zatvaraçem radio i TVstanica tokom zimskog protesta, po prin-cipu "svi ste krivi (osim RTS), a mi kogaodaberemo" i posle obeñaça predsednikaMiloãeviña da ñe milostivo dozvoliti radradio i TV stanica koje nisu u sistemu

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



preklapaju i ne ometaju meðusobno. Kada je Miloãeviñ æeleo dauåvrsti vlast u Srbiji, prebacio je ingerencije za dodelu frekvenci-

ja sa saveznog na republiåki nivo. Sada kada je on na saveznomnivou i kada ima problema sa jaåaçem demokratskih odnosa uCrnoj Gori, gde se frekvencije dele demokratski i na ureðeniji

naåin, ponovo vraña ingerencije u ruke savezne dræave. U CrnojGori ñe, prema novim zakonskim reãeçima, biti otvoren prostorza veñu aktivnost svetskog kapitala i u oblasti ekonomije i u sferimedija. Da li ponaãaçe saveznih organa u uvoðeçu "monetarnediscipline" i "uvoðeçu reda u radio i TV frekvencijskom spekt-ru" predstavýa svojevrsno postepeno uvoðeçe vanrednogstaça?

U posledçih godinu dana åesto se moæe åuti da je u Srbijizavladao pravi haos u radio-difuznom prostoru. Ni sama dræava,navodno, ne zna koliko radio-stanica ima na svojoj teritoriji. Joãse, meðutim, nije desilo – uprkos neureðenom srpskom radio-okeanu – da neka lokalna radio stanica, izvan dræavnog radio-sistema, ometa neki dræavni radio ili TV program. Vrlo je lako

zakýuåiti da ima mesta za sve, pa i za mnogo viãe radio-stanicanego ãto ih sada ima. No i pored tog "haosa", na Kosovu i uSandæaku nema nezavisnih elektronskih medija. Ureðivaçemedijskog prostora, kao i uvoðeçe finansijske discipline, unaãim uslovima znaåi samo jedno: jaåaçe dræavnog monopola usferi informisaça i ekonomije.

Bilo bi, moæda, zanimýivo proveriti pretpostavke, pa unapredkovertirati imena TV i radio-stanica koje ñe biti odbijene i imenaonih koje åe pobediti na konkursu. Ovde je, kao ãto se odavnozna, sve unapred dobro poznato. Igra sa frekvencijama joã jedna

je od onih igara koje ñe se zavrãiti poput najave zakona o inform-isaçu Radmile Milentijeviñ. A moæda ñe se ispostaviti da je celastvar obiåna tehniåka greãka: neka nova voda u koaksijalnom

kablu.s

VERAN MATIÑglavni i odgovorni urednik Radija B92 i predsednik Asocijacije nezavisnih

elektronskih medija koja okupýa 33 radio i 15 TV stanica

neizbeæne razlike u parametrima. To,ukratko, znaåi da neåiji tehniåki elaborat iproraåuni zone pokrivaça odudaraju za,recimo, 1,5 decibela od pretpostavýenih(po drugaåijoj metodologiji) rezultata i daprijava bude odbaåena kao "nepotpuna".Metodologija tehniåkih proraåuna u ogla-su nije navedena.

"KVAKA 22": O roku za prijavu na

oglas od 30 dana – ãto je zapravo 28 dana– ne treba ni govoriti. Oglas je objavýen upetak; u ponedeýak je pravna sluæbaANEM (Asocijacija nezavisnih elektron-skih medija) pokuãala da stupi u kontaktsa Ministarstvom telekomunikacija; tamosu im rekli da se jave u utorak oko 15h;kad su se javili, rekli su im da se "joã kon-sultuju" i da zovu u sredu posle 9h. Usredu su im rekli da su se oko svega dogo-vorili – osim oko visina naknada (åegasmo se takoðe plaãili). Za to vreme rokteåe, a Ministarstvo moæe da "se konsul-tuje" i dvadeset dana, ãto ne bi bilo åudno,s obzirom na to da je taj oglas, oåigledno,objavýen na brzinu i pod politiåkim

pritiskom. Zanimýivo je da je – usred tefertutme – sudija iz Sremske MitroviceBranka Miciñ u tuæbi tamoãçeg "RadioOzona" (nova stanica, naravno bez dozvo-la, jer je moratorijum trajao) protivSaveznog ministarstva telekomunikacijapresudila da ministarstvo vrati zapleçenipredajnik i to odmah, a da tu radio stanicuostavi na miru do daýçeg. U utorak, 10.

februara, javýa se i izvesni g. VukojeLukiñ iz Ministarstva informisaça Srbije,koji tvrdi da je raspodela frekvencijaiskýuåivo u republiåkoj nadleænosti, mada

je regulisaçe radio-difuzije – po meðunar-odnim obavezama – stvar dræave, a ne fed-eralnih jedinica. Ispada da je republika Sr-bija u meðuvremenu uzurpirala neãto ãto

je savezna nadleænost, da savezni zakoni ipropisi nisu usklaðeni sa republiåkim (up-ravo tako!) i – ãta sad? Republika ureðujeupis u registar javnih glasila, ãto je neãtosasvim drugo, ali se, oåigledno, u ovomsluåaju namerno i sistematski pravi kon-fuzija: naðena je "kvaka 22" – bezfrekvencije nema registracije, a ko nije

registrovan, ne moæe da dobije frekvenciju. A zakoni ionako nisu vaæni; zakoni suburæoaska predrasuda.

Tu dolazimo na suãtinu stvari: od sa-mog poåetka haosa u radio-difuziji (odafere sa NTV Studio B, 1990), nije bilareå o regulaciji tog resursa na opãtu koristi na principu pristupaånosti svima, nego opolitiåkoj borbi: "ko ñe koga", ãto reåe

Vladimir Iýiå, graðanin Uýanov. Sve ãto je na planu nezavisne (izvan sistema RTS)radio-difuzije u ovoj dræavi postignuto,postignuto je ogoråenom politiåkom bor-bom, "institucionalno ili vaninstitucional-no, na ulici ili u skupãtini", ãto reåe naãpredsednik onomad. Koriãñena su svasredstva, od policijskih upada (u B92 iStudio B), preko provalnih kraða (preda-

jnik Radio Panåeva), zaplena i peåañeçapredajnika (bar 76 radio i TV stanica uposledçem naletu), sabotaæa (B92 i RadioIndex; "voda u kablu"), uliånih demon-stracija, pritiska opozicije, pritiska meðun-arodne javnosti i velikih sila, iznuðenihustupaka (predizborna "amnestija"), infil-

v

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



tracija kroz nagodbe sa opozicijom (NTVStudio B) itd. Ovaj najnoviji manevar saoglasom oåigledno je tek jedno od tak-tiåkih sredstava, potez uåiçen u oåigled-noj iznudici, tek da se neãto uradi, bez

promiãýaça i analize posledica. Sasvim uskladu sa dosadaãçim ponaãaçem bivãeSavezne uprave za radio-veze i sadaãçegMinistarstva telekomunikacija, koji susistematski i namerno do sada stvaralihaos u materiji iz svoje nadleænosti, a izrazloga politiåkih.

Pri tom postoje struåni naåini da se i taoblast javnog informisaça i taj prirodniresurs reguliãu na poãten i zadovoýavajuñinaåin, uz poãtovaçe interesa dræave daima svoju nacionalnu (na celoj teritoriji, ane ãovinistiåku) radio i TV mreæu, uz poã-tovaçe potrebe regiona da imaju regional-

ne mreæe i da ipak ostane mesta za veomaveliki broj lokalnih, privatnih, nezavisnih,komercijalnih i zovite ih kako hoñete radioi TV kanala. Tu postoje, doduãe, prirodna,fiziåka ograniåeça (na teritoriji, recimo,Åaåka nikako ne moæe da radi 150lokalnih radio stanica), ali se i tu moæenañi kompromis. Bitno je uspostavitipravilo igre iz kojega ñe biti a prioriiskýuåeni: monopolizam, pohlepa, ko-rupcija i namerno odræavani haos. Postojei ýudi koji su iskusni, osposobýeni i kadrida to sve urade; uzgred, çih je veomamalo, jer je reå o retkom profesionalnomprofilu, ali ih ima.

Da ove smetçe na vezama nisu nimalosluåajne, vidi se iz reakcije Crne Gore naovaj oglas: Crnogorci su hladno izjavili dañe ga ignorisati, vaýda zato ãto slute da jeuperen – moæda prevashodno – protivçih, jer nisu ni bili konsultovani. Igra je –çima barem – jasna: uzeti Crnoj Gori onoãto druga ålanica Federacije ne ispuãta izruku. To je joã jedan korak ka "majoriza-ciji" (señate li se te reåi?) i nametaçu voýeveñeg partnera maçem. Presedan veñ pos-toji: Savezni sud se proglasio nenadleænim

u sluåaju dokazane izborne kraðe u Srbiji,ali je zato odjednom postao nadleæan zaoptuæbe za izborne kraðe u Crnoj Gori.Dakle, "spuãñavahu se oni niz naãe uæe"...i znaju s kim imaju posla. Kao i 1990. i1991, savezni propisi, nadleænosti iobaveze gaze se i ignoriãu po potrebi, lice-merno i besprincipijelno, po osnovu"odnosa snaga". Ako je suditi po sluåajuradio-difuzije, ova federacija ñe propastikao i prethodna, jer Miloãeviña federalnipartneri neñe da sluãaju. A sve se moglolepo i poãteno srediti, na opãtu korist izadovoýstvo, samo da je bilo malo popus-

týivosti i uvaæavaça interesa drugih,poåev od sopstvenog stanovniãtva. s

MILOÃ VASIÑ

Duh Vremena

Srbi bez dræaveOnoliko se ovde nacionalna elita diåila srpskom dræavotvornoãñu,kad evo gde sad svi oni inferiorni narodi iz bivãe zajedniåke zemýe

sklopiãe svoje dræave, a Srbija joã ni na ãta ne liåi

toga u izveãtaju se tvrdilo da je to baã on ida se sreo s nekom delegacijom iz Brazila.Dakle, moglo bi se reñi da åovek zaistapostoji i da ga joã nije sasvim progutalacrna rupa predsedniåke foteýe.

Njegov prethodnik uveo je obiåaj daýudi na najviãim javnim funkcijama nesta-

ju iz javnosti, tako da ubuduñe na izborimamoramo voditi raåuna o tome da ñe naãkandidat, ako pobedi, u zemýu propasti.Mi nismo obiåni biraåi nego neka vrstamilionske porote koja odluåuje o tome

koga ñe poslati u kuñni pritvor.Milutinoviñ je pre dva meseca uãao u

bivãu Miloãeviñevu kancelariju, a pre trinedeýe obavio prve konsultacije sastranaåkim prvacima oko vlade, posleåega mu se bio izgubio svaki trag. Kao iMiloãeviña, i çega u javnost mogu izvuñi

jedino neki stranci, koji moæda i dolazeovde, s vremena na vreme, najviãe zbogtoga. Ovi navodni Brazilci bi, dakle, mog-li biti meðunarodni tim struåçaka speci-

jalno obuåenih da traæe predsednike-ile-galce i dovode ih pred kamere u ciýu pot-

kopavaça reæima koji poåivaju na nev-idýivosti.Problem, meðutim, raste i kao da se u

ilegalu povlaåi cela dræava. Saveznog par-lamenta odavno nema, a savezni ustav ituæilaãtvo postoje joã jedino zbog CrneGore i Mila Ðukanoviña. Nema ni par-lamenta Srbije, veñ pet meseci, kao da niizbora nije bilo. Zakone niko ne donosi,staru vladu nema ko da smeni, novu nikone ume da sklopi, a sve se to uzima kaonormalno i redovno staçe. Ãtaviãe, staravlada koja viãe nema nikakvog legitimite-ta donosi revolucionarnu Uredbu koja se

odnosi na imovinu graðana.Ako iskýuåimo glupost kao ob-

jaãçeçe, ovakvo ponaãaçe je veomazagonetno. Uredba, naime, bez mnogouvijaça obavezuje graðane da deo svoje

imovine prepuste dræavi, inaåe nikakviçihovi poslovi i kupoprodaje neñe biti le-galizovani. Ovako neãto mogla bi dazahteva ili vlada koja je upravo jednoglas-no izabrana i uæiva bezgraniåno povereçegraðana, ili jedna moñna strahovlada. Srbi-

ja nema ni jedno ni drugo. Ima vladu kojoj je istekao rok, koja ne odraæava voýu bi-raåa a traæi pare od prethodno viãestrukoprevarenih graðana.

Ova bezoånost bez pokriña moæedovesti samo do joã veñeg ruãeça legalite-ta. Nikakve garancije ove dræave viãe nevrede gotovo niãta. Osnovni smisao le-

galiteta je izgubýen. Ljudi se veñ godina-ma snalaze i æive bez banaka, åiji su se ãal-teri preselili na trotoare i u mraåne sokake.Zaãto, dakle, ova vlada oåekuje da ñegraðani prihvatiti Uredbu i pristati da se"finansijski disciplinuju" i da svoje devizekupýene od dræavnih dilera po crnom kur-su prodaju dræavnim bankama po zvaniån-om, da bi im dræava udarila peåat legalite-ta na neki papir?

Poãto graðani nemaju ni povereça nistraha, bar ne toliko da bi masovno prista-

jali da skupo kupuju i jeftino prodaju,

morañe da se razvije paralelni sistem osig-uraça poslova, odnosno neki alternativnilegalitet. Albanci na Kosovu to rade godi-nama, a sad je vaýda jasno da reæim u Sr-biji ne pravi etniåku diskriminaciju, da nasve graðane podjednako gleda kao na ne-prijateýe, te da ni Srbima ne preostaje niã-ta drugo nego da zaborave na dræavu.

Ova Uredba predstavýala je pokuãajnametaça nemoguñih propisa, ãto je tip-iåno za reæim koji je izgubio oseñaçe zarealnost. Ali, zaãto bi reæim uopãte imao tooseñaçe za realnost kad ni posle izgubý-enih izbora ne mora da meça vladu?

Opozicija, u ovom sluåaju Ãeãeý i Draãk-oviñ, kao da postoji samo zato da bi

S

koro sam siguran da sam juåe nateleviziji na trenutak video no-vog predsednika Srbije Miluti-

noviña. Bio je snimýen iz daý-ine, ali liåio je na sebe, a osim

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



graðani shvatili da je vlast nepromenýiva,bez obzira na to koliko koja stranka dobijeglasova. Zaãto onda vlada ne bi verovalada je ovde sve moguñe i dopustivo?

Ovde su vremenom zaista uvelikoizbrisane granice izmeðu stvarnog i nest-varnog, kao i mnoge druge granice kojepripadaju logiånom svetu. U opticaju susvakojake varke i prividi, kao i najåudnijipreobraæaji, tako da se malo ko viãe usu-ðuje da kaæe ãta je moguñe a ãta nije,pogotovu kad je reå o politici, o reæimu,opoziciji i stranaåkim kombinacijama.Mnoga znaåeça su pomerena, a veñina

naåela i vrednosti napuãtena i izgubýena.Zaãto bi se onda, u takvom haotiånomsvetu, neko sekirao oko neke Uredbe?Zato ãto se ona odnosi na ono ãto je jedinostvarno i stabilno u ovoj zemýi, a to jenemaåka marka. Oko svega drugog moæebiti pogaðaça i neslagaça, razlika u pro-cenama i u ukusima, ali nema naåina davlada nekome uvali dinare za marke. Kadto pokuãa, vlada prvo priznaje da nemapara, ãto smo znali. Drugo, priznaje da jehtela da nam podvali, ãto nas takoðe neåudi. Vaænije od toga je ãto graðani naovom primeru vide kako se kompromitujedræava, kao da su na vlasti sve sami zakle-ti anarhisti, reãeni da joj doðu glave.

Mora biti da u svemu ovome ima nekeparadoksalne pravilnosti, buduñi da je up-ravo dræava bila jedna od najveñih srpskihopsesija. Onoliko se ovde nacionalna elitadiåila srpskom dræavotvornoãñu, kad evogde sad svi oni inferiorni narodi iz bivãezajedniåke zemýe sklopiãe svoje dræave, aSrbija joã ni na ãta ne liåi. Åak i Crna Goraboýe zna ãta su dræavne forme i institucije.Tamo su normalno i brzo izabrali novuvladu, a jedini napad na legalitet dolazi odone struje koju gura Miloãeviñ. A novojcrnogorskoj vladi, naravno, nije palo naum da donosi nikakve uredbe, poãto tamo

postoji åak i parlament koji moæe dadonese zakon.Ali, pogledajmo na sve ovo s pozitivne

strane. To ãto su dva predsednika nevidýi-va, ãto dva parlamenta ne rade, ãto nemanove vlade, a stara donosi nemoguñe ure-dbe, sve to barem malo umaçuje, ilistavýa u drugi plan i spor sa Crnom Gor-om i problem Kosova. Pitaça i sukobioko toga ãta pripada Srbiji, kakav je statuspokrajina i åija je ovo dræava postajumaçe vaæni, poãto najpre vaýa videti gde

je ovde dræava.Da vidimo ko ñe sad moñi da grdi

dræavu, kad za çu viãe niko ne odgovara?Ãta vredi da prozivamo Miloãeviña kad ga

nigde nema, a uvek moæe da kaæe da je onu Jugoslaviji i ne zna niãta o Srbiji. Miluti-noviñ, koji se takoðe izgubio, podelio bisvoj deo odgovornosti s Miloãeviñem ipremijerom Marjanoviñem. Ovaj pos-ledçi se joã moæe sresti, ali ne ume bogz-na ãta da kaæe, a osim toga on je, prak-tiåno, bivãi premijer.

Izgleda åudno, ali opet nekako logiånoda dræava koje nigde nema hoñe da semeãa i upliñe u privatne poslove svojihgraðana mnogo viãe nego one dræave zakoje se taåno zna gde su i ko ih pred-stavýa. Moæe biti da se dræava ovde baã

zato tako prikriva, gubi i maskira, ãto sebavi nelegalnim poslovima i ratuje sa sop-stvenim zakonima. Ali, ipak je to uvið-avno od dræave, kad je veñ takva, ãto sestidi i gleda da se ãto maçe pokazuje.

Ne verujem nikome ko tvrdi da vidikraj, a zakleo bih se da neñe biti nikakvogdogovora oko nove vlade, jer niko ni skim i ne pregovara o tome, nego iskýuåi-vo o parama. Levica i desnica bi takolako pomirile svoja nepomirýiva naåela,samo kad bi im se raåuni i cenovnicinekako podudarili. Ali, ova dræava nikadneñe imati dovoýno da utoli çihovuglad. s

STOJAN CEROVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



Beograd i Hag

Osvajaçe mrakaGraðani SRJ optuæeni za ratne zloåine ne moraju da strahuju dañe biti izruåeni u Hag – dok se drugaåije ne naredi

naiãli su na tvrdoglavo odbijaçe reæima,uprkos povremenim æestokim pritiscimaZapada. Pri tom su se beogradski zvaniåni-ci uporno pozivali na domañi Ustav, kojizabraçuje ekstradiciju dræavýaça SRJ, is-

tovremeno obeñavajuñi da ñe se "naãim"zloåincima suditi u zemýi. Oba izgovorasu u najmaçu ruku klimava: u Statutu Tri-bunala, kao i u prateñim rezolucijamaSaveta bezbednosti, jasno piãe da je Tribu-nal iznad bilo kog nacionalnog zakono-davstva, te da su sve zemýe duæne da svojezakone usklade sa tom åiçenicom; a naåinna koji se ovdaãçe pravosuðe ponelo usluåaju "Æutih osa" i Slobodana MiãiñaTopa teãko da bi moglo da svedoåi osposobnosti za nepristrasno suðeçe kodkuñe.

Naoruæana ovim argumentima, gos-poða Arbur je izaãla pred saveznog minis-tra pravde Zorana Kneæeviña, potpredsed-nika savezne vlade (i liånog pravnika Slo-bodana Miloãeviña), Vladu Kutleãiña isaveznog javnog tuæioca Vukaãina Jo-kanoviña. Bio je predviðen i susret sa Æi-vadinom Jovanoviñem, ministrom spoýnihposlova, ali je u posledçi åas otkazan"zbog zauzetosti ministra". Mada su jugo-slovenski zvaniånici i ovom prilikomponovili pomenutu floskulu o ustavnojzabrani izruåeça, dve okolnosti nago-veãtavaju da je izmeðu Beograda i Tribu-nala veñ doãlo do izvesnog otopýavaça.Prva je ta ãto je gospoða Arbur uopãte pri-

mýena kod ovolikog broja visokih funk-cionera åime je diskretno okonåan periodgotovo totalnog ignorisaça Tribunala. Joã

zaloæiti da se Hrvatska izloæi diplomat-skom pritisku da pomenute ýude pusti.

Glavni posao, meðutim, bili su susretisa jugoslovenskim zvaniånicima, zakazaniza utorak i sredu. Naime, iako se SlobodanMiloãeviñ u Dejtonu obavezao da ñe çe-

gova zemýa saraðivati sa Tribunalom, upraksi se desilo samo to da je Tribunalu predve godine odobreno da otvori kancelarijuu Beogradu. Svi ostali zahtevi iz Haga, anaroåito zahtev da se uhapse i izruåegraðani SR Jugoslavije koji su optuæenizbog ratnih zloåina u Hrvatskoj i Bosni,

Na listiHaãki tribunal trenutno potraæuje pet osoba sa

jugoslovenskim dræavýanstvom: oficire bivãe JNA MiletaMrkãiña, Veselina Ãýivanåanina i Miroslava Radiña, koji

su optuæeni da su odgovorni za egzekuciju pacijenata i osobýa vukovarske bolnice napoýoprivrednom dobru Ovåara, neposredno nakon ãto je grad pao u srpske ruke. Samo jedan od ove trojice (Ãýivanåanin) joã je u aktivnoj sluæbi i trenutno se nalazi u Cent-ru visokih vojnih ãkola u Beogradu, dok su Mrkãiñ i Radiñ demobilisani.

Preostala dvojica javno optuæenih su Slobodan Miýkoviñ Lugar i Duãko Sikirica,

obojica zbog ratnih zloåina u Bosni. Svi su, kako se pretpostavýa, joã uvek na teritor-iji Savezne Republike Jugoslavije.

Luiz Arbur, glavni tuæilac Meðunar-odnog tribunala za ratne zloåinepoåiçene u bivãoj Jugoslaviji, nije

uspela da ubedi svoje beogradske sago-vornike da poånu aktivnije da saraðuju saTribunalom, ali je dobila nagoveãtaj da bise taj stav uskoro mogao izmeniti.

Arbur je u ponedeýak 9. janu-ara doputovala u petodnevnuposetu SR Jugoslaviji, nastojeñi daotkravi odnose izmeðu Tribunala ibeogradskih vlasti, koji joã od pot-pisivaça Dejtonskog sporazumapraktiåno stoje zamrznuti. Prvi danposete, meðutim, bio je rezervisanza susrete sa predstavnicima dvejunevladinih organizacija: NataãomKandiñ, åiji se Humanitarni fondveñ godinama bavi prikupýaçempodataka o krãeçu ýudskih pravana teritoriji bivãe SFRJ, te saSavom Ãtrpcem iz Krajiãkog doku-mentacionog centra "Veritas", kojiprikupýa dokumentaciju o stra-daçima Srba u Hrvatskoj.

Obe ove organizacije veñ duæevreme saraðuju sa Tribunalom, ali je tokom razgovora sa Ãtrpcemdoãlo do nesporazuma. Naime, Ãtr-bac je pokuãao da izdejstvuje daHag preuzme jurisdikciju nadgrupom Srba koji su u Hrvatskojgotovo bez ikakvih dokaza osuðeni naduge zatvorske kazne zbog navodnih ratnih

zloåina. Arbur se tako naãla u situaciji daobjaãçava da ona kao tuæilac nije pretera-no zainteresovana da se bavi ýudima kojisu verovatno nevini i da je mnogo viãe za-nimaju krivci; ipak, obeñala je da ñe se

PREGOVORI: Luiz Arbur i Zoran Kneæeviñ T A N J U G

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



Konaåno mir za AdmiraAdmira sam upoznao u novembru 1993. Razgovarali smo

dva dana u jednoj kuñi u Gorçem Rahiñu, svega nekoliko kilo-metara udaýenoj od linije fronta izmeðu Armije BiH i snaga

Republike Srpske nedaleko od Bråkog. Bilo je hladno, bezstruje, pa smo veñinu vremena proveli skupýajuñi se oko vatreæeýni toplote i svjetla. Iako je moj posao u Bosni i Hercegoviniprvenstveno bio da koordiniram humanitarnu pomoñ ameriåkevlade, naãa ambasada u Zagrebu zaduæila me je da poånemprikupýati dokaze u vezi sa ratnim zloåinima. Tako sam doãaodo Admira.

Admir je bio mrãav, zgodan dvadesetåetvorogodiãçak sazadivýujuñim pamñeçem detaýa. Ta dva sumorna dana doksam sluãao çegove priåe strave i uæasa pomislio sam da bi moæ-da bio sretniji da uopãte nema moñ pamñeça.

Poåetkom maja 1992, Admir je trebalo da odveze tetku daobavi neki posao kad su ga zaustavili na jednom "åekpointu"

kod Bråkog. Uhapsili su ga i ubrzo se naãao u po zlu poznatomlogoru smrti Luka. U sýedeñih nekoliko sedmica spustio se dopakla kakvog malo ko od nas moæe da zamisli. Stalno je molioBoga da umre, da ne mora viãe toliko da pati. Ono ãto se desilotom mladiñu iz Palanke pretvorilo bi slabije ýudsko biñe u os-vetniåku maãinu.

Ali Admira je neãto uåinilo drugaåijim. Poveo me je nadvodnevnu posjetu Hadu, iako oãteñenog tijela i zdravýa, çe-gov duh bio je – nevjerovatno – zdrav. Za razliku od mnogihærtava koje ni na ãta drugo nisu mogle da misle osim na osvetu,Admir je jedino æelio mir i razumijevaçe. Na kraju naãeg sus-reta predloæio je da neãto dodam u izvjeãtaj, a nakon toga imao je jednu molbu. Admir me je zamolio da napiãem da mu nisu"Srbi" napravili te uæasne stvari. On je bio ærtva pojedinaånih

zloåinaca. Uostalom, da nije bilo nekih "Srba", on ne bi nipreæivio.Ãto se tiåe druge molbe, otvorio je usta i pokazao krvavu

masu slomýenih zuba i upaýenih desni. Zube mu je slomio jedan åuvar logora. Zbog toga veñ viãe od godinu dana nijemogao da jede åvrstu hranu i zato je izgledao tako ispijeno.Zamolio me je ako mogu nabaviti materijal za protezu da mu seu Tuzlanskoj bolnici naprave zubi.

U Tuzlu sam se uspio vratiti tek u martu 1994. godine. Za tovrijeme, jedna moja draga prijateýica upoznala je dobro Admi-ra kada je dolazio u Tuzlu da obiðe raçenog brata u bolnici.Njegova bolest i dobrota su je osvojili. Otkrio joj je da se bojiponovnog odlaska na front, jer je Admir, kao i mnogi mladiñi na

svim stranama, bio mobilisan u armiju.U rano proýeñe smo moja prijateýica Adisa i ja ponovo poã-

li u Gorçi Rahiñ da koordiniramo isporuku medicinske pomoñii da povezemo Admira nazad u Tuzlu da mu se naprave zubi. Naputu smo priåali kako ñemo ga poslije odvesti na ruåak i naruåi-ti najveñi biftek u Tuzli. Pred sumrak smo otiãli do vojnog ãtaba

da potraæimo naãeg pacijenta. Adisa je uãla u zgradu dok sam jaostao ispred da razgovaram sa jednim ameriåkim diplomatom izSarajeva. Kada se vratila, bilo je oåigledno da se desilo neãtostraãno. Bila je blijeda i tresla se, a onda briznula u plaå. Admir je leæao na grobýu pokraj dæamije.

Ubio ga je snajper u dvadesetpetoj godini. Prije sedmicudana Adisa ga je srela u Tuzli i rekla mu da dolazim. Zakasnilismo tri dana.

Dvadeset drugog januara, u åetvrtak, ameriåki vojnici suuhapsili Gorana Jelisiña, komandanta logora smrti Luka, ukojem je Admir toliko propatio. Jelisiñu, koji je sebe nazvao"Srpski Adolf", sudiñe se na Meðunarodnom sudu u Hagu.Straviåni zloåini za koje mu se sudi biñe predstavýeni cijelomsvijetu. Admir ñe imati svoj dan u sudnici kroz svjedoåeçedrugih.

Nakon ãto sam doznao za hapãeçe, nazvao sam Adisu. I ona je mislila na dragog Admira. Sloæili smo se da je dobro ãto jeçegov muåilac zatvoren, ali smo isto tako znali da to samo posebi neñe donijeti mir naãem prijateýu. Taj mladiñ koji je neradopostao ratnik æelio je neãto viãe. On je æelio da kaæe svijetu daçega nije muåila i kasnije ubila jedna etniåka grupa. On je æelioda se zna da su neýudi sa imenom i prezimenom poåinili zloåinenad ýudima. I joã viãe, on je æelio da svijet sazna da je bilo ýudisa one strane Bråkog koji su saåuvali ýudskost i koji su, u najm-raånijim trenucima, pomogli momku iz Palanke da preæivi.

Kada sam 1994. poåeo da radim za Meðunarodni kriviåni tri-bunal u Hagu, jedan od mojih sinova mi je za Dan oåeva poklo-

nio olovku. Na çoj nije bilo ugravirano ni moje ni çegovo ime,nego Admirovo. Htio je da me svaki dan podsjeña na çegovuporuku mira. Danas, pod pokroviteýstvom Instituta za mir SAD,imam åast ãto mogu pomoñi da se formira Komisija za istinu ipomireçe u Bosni i Hercegovini. Jedan od zadataka Komisijebiñe i definiraçe nedavne istorije çegove domovine, tako da ñese Admiru konaåno dozvoliti da ispriåa i drugu stranu priåe koju je toliko æelio da åujemo.

Ugravirano ime na olovci je izblijedilo i teãko se moæe proåi-tati. Åini mi se da je vrijeme da je odnesem nekome da je pono-vo usjaji. s

BIL STUBNER,autor je bivãi istraæiteý Haãkog suda,

a sada je savetnik u vaãingtonskom institutu za mir

je vaænije da tokom razgovora gospoða Ar-bur nije bila suoåena sa uobiåajenim op-tuæbama da je Tribunal institucija stvorenada baci ýagu na srpski narod i çegove na- jboýe sinove. I konaåno, svi pomenutipredstavnici su, nakon ãto su sasluãali gos-poðu Arbur, obeñali da ñe çene stavovepreneti "viãoj instanci", to jest SlobodanuMiloãeviñu.

Oåigledno je, uostalom, da Miloãeviñe-va politika ignorisaça Tribunala ne moæe joã dugo da dræi vodu, åak i da nemaspoýçeg zida sankcija åije je ukidaçe

direktno povezano sa izvrãavaçem obave-za prema Hagu. Naime, Tribunal je u pos-ledçe vreme uspeo da napravi znatan

napredak u komãiluku Srbije: najpre su hr-vatske vlasti ubedile niz svojih graðana da"dobrovoýno" otputuju u Hag, a potom suposle izbora Milorada Dodika stvari poåeleda se meçaju i u Republici Spskoj. Dodik je nedavno najavio otvaraçe kancelarijeTribunala u Baçaluci, i istovremenoobeñao da ñe se nekoliko bosanskih Srbaoptuæenih za ratne zloåine ovih dana do-brovoýno pojaviti u Hagu. Sem toga, moæese oåekivati da ñe vlasti u Podgorici (sakojima Arbur treba da se sretne nakonzakýuåeça ovog broja "Vremena") biti

znatno kooperativnije prema Tribunalunego ãto je to bio sluåaj dok je Momir Bu-latoviñ bio predsednik.

Sve ovo predstavýa dobar razlog da sepetorica Jugoslovena koje Tribunal op-tuæuje za ratne zloåine ozbiýno zabrinu, atrebalo bi da se zabrinu i oni koji imaju ra-zloga da veruju da se nalaze na tajnim lista-ma gospoðe Arbur. Njihovo vreme polakoistiåe. Oni koji budu imali sreñe najvero-vatnije ñe biti diskretno ubeðeni da se do-brovoýno jave u Hag. One druge, pak,mogla bi stiñi reåenica koju je navodnoizgovorio Veselin Ãýivanåanin kada ga jeneko pitao ãta se dogodilo ýudima iz Vuk-ovarske bolnice. Prema iskazu jednog od

svedoka, Ãýivanåanin je tada rekao: "Pojeoih mrak usred bela dana". s

DEJAN ANASTASIJEVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



Ukoviñ – dobija benzin na po-pust; onaj ko povrh kom-pletnog opusa kupi jos jedanili dva "Odgovora" – i kaoraspar svako delo M.M. jeneuporediv poklon za ro-ðendan, godiãçicu braka,useýeçe u stan – dobija bo-

cu uýa gratis... U sluåaju da benzina opet ponestane, kupovina

kçige postala bi obavezna, izvesnu koliåinu benzina bi dobijali jedino istinski poklonici pisane reåi profesorke Markoviñ.Naravno, ukoliko benzina uopãte ne bi bilo, kçiga bi ostala veli-ka uteha, utoåiãte i putokaz. Za sluåaj da se pumpe opet zatvore,kçige bi se, kao pre tri godine benzin, danonoñno prodavale naulicama, "Verzalpres" bi ãtampao nova izdaça, ali bi uliåni pro-davci i liåno odlazili u susedne zemýe ne bi li tamo naãli dela kojasu stranci svojevremeno kupili kod nas; nacionalno blago bi, ko-mad po komad, vrañali pred domañeg åitaoca.

Ali, benzina za sada ima, na pumpama treba zamisliti samo joã kçige. Automobili u kojima se orila ogavna muzika, ukojima su se razmeçivale banalne ili skaredne reåi (ponekad iskaredne radçe) postañe biblioteke na toåkovima: dok jedanvozi, troje, ili åetvoro, zavisi na koliko je registrovan auto i da

li su svi putnici opismeçeni, sede sa kçigama u rukama i åi-taju u sebi. Ili na demokratski naåin odreðuju jednoga, kojiima najlepãi glas i najboýu dikciju, da svima naglas åita o pa-perjastim pahuýicama: kolebýivo se, pahuýe, je li, spuãtaju nabrezu izraslu naspram prozora i ãapatom kazuju skasku oruskoj zimi, zimi koju tuæna dediçska breza nikada neñe os-etiti na svojoj kori.

Vozaå ñe, osluãkujuñi muziku reåi, nesvesno usporiti, ãtoñe, u sadejstvu sa drugim, isto tako nastrojenim ãoferima, brojsaobrañajnih nezgoda ubrzo svesti na minimum. U usporenimi stoga bezbednim mimoilaæeçima i retkim preticaçimauåesnici javnog saobrañaja pokazivañe jedni drugima u kojojod åetiriju kçiga profesorke Markoviñ na toj deonici puta

uæivaju, meðu putnicima ñe zavladati bratstvo po znaçu i ra-zumevaçu. Na naãim zloglasnim dæadama neñe se viãe govor-iti "eno ga hidroraæaç! eno jagçetina ispod saåa!", naãe ñe oåi

rednik kulturne rub-rike "Politike" morada je trýao ruke u pro-

ãli petak: pripala mu je åast islava da pod naslovom "Kçi-ge za sva vremena" eksklu-zivno obznani kako ñe jugo-slovensko izdavaãtvo dobitiprinovu u liku "Jugopetrola". Nijedan auto bez nove kçige,nijedan kilometar bez proåitanog poglavýa! Vrhuãka "Jugopetro-la" raspoloæena je, i kadra, da tradicionalnu vezanost naãeg æivýaza naftne derivate iskoristi tako ãto ñe mu upravo na pumpama,pored benzina koji je simbol potroãaåke kulture, prodavati svemoguñe kçige – bisere beletristike, publicistike, remek-delasavremene nauke i filozofije: Luis Bromfild, Tomas Man, MiraMarkoviñ, sestre Bronte, Braña Kariñ, Miãel Fuko, Dragan Tomiñ("Kako se kalio Simpo"), Æak Derida, Mile Kordiñ, Mark Tven;onda, sabrana i dopuçena remek-dela Mire Markoviñ, nekolikopesama V.B Jejtsa, ogledi Mirka Marjanoviña ("Krajiãnici, ðeñemo na prelo?"), pa dela Mihaila Bahtina, Mire Markoviñ, Ser-vantesa, Ãtajnbeka, Ãtambuka – åovek uvek pobrka velikanepera... Na polici sa alatom biñe i broãura Sente Milenkoviña("Generalu nema ko da piãe kçigu"), publikovani biñe kuvari iz

svih zemaýa koje nisu podræale secesiju Slovenije i Hrvatske; napumpama ñe se prvi put pojaviti crkveni kalendari, ispod tezge ñese ponegde moæda prodavati i dela Bore Joviña, veliåanstvenogdisidenta dvadesetog stoleña, biñe izvesna koliåina Kurana, Bibli-

ja, te mnoãtvo monografija mesta na kojima su se vodile bitkeprotivu Turaka i drugih zavojevaåa, biñe saveta kalemarima,struånih kçiga o spreåavaçu zaåeña ali i o borbi protiv belekuge; od PGP RTS se na pumpama sa nestrpýeçem iãåekuje i jedan CD, "Tamno viãçeve boje ãal" – proslavýeni duet MirkaMarjanoviña i Milana Boæiña, snimýen uæivo na nezaboravnomtulumu Nove demokratije.

Na svakih dvadeset kupýenih litara benzina, kupac bi na po-pust dobio neki od odgovora profesorke Markoviñ (iako su çenisvi odgovori univerzalni: mogli bi se prodavati u kompletu safrancuskim kýuåem), ali bi, discount pogotovo vaæio u obrnutomsluåaju: vozaå koji kupi odreðenu koliåinu dela profesorke Mar-

Zona sumraka

Oktanski visovi

MILOMIR KRAGOVIÑ,direktor te glavni i odgovorni urednik "Verzalpresa", iz-davaåke kuñe ponikle iz "Jugopetrola" spremno je doåe-kao novinara "Politike" koji mu je na samom poåetku inter-

vjua skrenuo paæçu da "naziv kuñe obavezuje na velika,kapitalna dela": "Jedna od naãih biblioteka se zove'Kultna dela'. Nameravamo da u ovoj ediciji objav-ýujemo kçige pisaca koje smo voleli, dela svih gen-eracija, åiji su autori Luis Bromfild, Tomas Man, sestreBronte, Mark Tven i da ne nabrajam daýe. To sukçige za sva vremena." Na pitaçe "hoñe biti i domañih

autora", spremni Kragoviñ je rekao: "U pripremi je nova kçiga prof. dr Mire Markoviñ u kojoj ñe biti çeni in-tervjui dati u periodu od 1994. do 1997. godine. Prva kçiga intervjua 'Odgovor', objavýena 1994. godine, bila je pravi kulturni dogaðaj. Naãa izdavaåka kuña, do Sajma kçiga, objaviñe i komplet dela Mire Markoviñ, u åe-tiri kçige: 'Odgovor I', 'Odgovor II', 'Noñ i dan' i 'Izmeðu istoka i juga'. Kçige dr Mire Markoviñ, prevedene na 19

jezika, nezaobilazno su ãtivo za razumevaçe onoga ãto saçamo i onoga ãto nam se deãava. [...] Vest da ñe senaãe kçige prodavati na benzinskim pumpama izazvala je pravu senzaciju. Mi, zaista, nameravamo da na sto,moæda i svih åetiri stotine naãih pumpi prodajemo kçige. Pokazañemo da i kçige donose solidan profit."

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



traæiti pumpu, jer ñe se na svakoj joã nedosegnutoj pumpimoæda veñ prodavati novo delo naãe uåiteýice.

U svom kosmopolitizmu prof. Markoviñ je odobrila da seçena proizvedenija prevedu i na jezike drugih naroda, åak ionih åija rukovodstva nisu uvek dræala stranu çenom muæu.Zahvaýujuñi tome, strane delegacije, graditeýi kineskih åetvr-ti, biznismeni i turisti ñe moñi da se povedu za naãim svetlimprimerom. Moñi ñe i oni, umesto negdaãçe boce æestokogpiña, da na teritoriji same pumpe kupuju bisere naãe i svetske(ali vidimo i sami da naãe ima viãe!) baãtine. I da te kçige usvakoj prilici åitaju i stalno åitaju, kao ãto nas je Vladimir Iýiåuåio, uåio i samo uåio.

Razume se da ñe klasiåne kçiæare, koje u svom konzervativ-

izmu i elitizmu joã ne razmiãýaju o prodaji uýa i autodelova,pretrpeti gubitke; çihova ionako tanuãna zarada utaçiñe do kraja, ali kçiga viãe ne moæe da åeka na praãçavim rafovima: akosu kçiæare i biblioteke puste, a pred pumpama su sijaset puta biliimpresivni redovi, onda je kçizi mesto na pumpi, a kçiæare nekagledaju ãta ñe. Ko barem jednom pred kuñom nije ustanovio da umotoru nema dovoýno uýa? Pumpa je daleko, i nema niåeg pr-irodnijeg nego otiñi peãke u kçiæaru, kupiti uýe, potom se odves-ti do pumpe, tamo kupiti benzin i kçige, ili samo kçige, povestise polako i merkati zgodno mesto za zaustavýaçe u svrhu ãtokoncentrisanijeg åitaça.

"Jugopetrol" nema za ciý da uniãti kçiæarstvo; on ñe ga,naprotiv, unaprediti, preporodiñe ga a ako treba i pripojiti pump-ama koje su, kako besedi sam Milomir Kragoviñ, "svojevrsnidragstori svega i svaåega". Savremeni, oktanski Geca Kon veli dañe çegov "Verzalpres" uspostaviti saradçu sa "Prosvetom", ali i

sa nekim svetskim izdavaåkim kuñama, ponajpre sa francuskim"Galimarom". Ako, dakle, kupci razgrabe sve ãto se iz peraMire Markoviñ odãtampa i poreða preko "Pirosi" guma, uzi-maju se rezervne kçige od "Prosvete" i "Galimara". Za uz-vrat, u kçiæarama "Jugopetrolovih" partnera blistale bi bocesa uýem, alat, ogledala, ãtop svetla... Kanisteri sa ñiriliånimnatpisom "Jugopetrol" mogli bi postati hit u Parizu, da i negovorimo o koloçskoj vodi koju bi "Verzalpres" sigurno mo-gao da proizvede a koja bi, voda, sadræala ime i fotografijunajtiraænije "Jugopetrolove" spisateýice. Galimar bi napravioposao nudeñi litografije sa spisateýiåinim karakteristiånimlikom te suvenirima koji bi sadræali prizore iz çenog svakod-nevnog, porodiåno-partijskog æivota.

Gospodin Kragoviñ kaæe da je to ãto oni rade "kulturoloãkidogaðaj", obeñava da ñe kçige ãtampati u tiraæu od dve hiýadeprimeraka, u tvrdom i broã povezu, napomiçe da ñe sve kçigebiti upakovane u foliju, a kao kolektivni kredo istiåe da zaposleniu "Verzalpresu" veruju u simbiozu nafte i kçige.

Malo je reñi simbioza. Nafta i kçiga dve su duãe u jednomtelu, dva oka u jednoj glavi; blizanci koji su tolike godineproveli razdvojeni, åak i ne znajuñi jedno za drugo, kao korzi-kanska braña iz istoimenog filma. Odsad ñe biti nerazdvojni,sjediçeni u "Jugopetrolu"; kçiga i nafta biñe sijamci svihnaãih voæçi, na mnogaja ýeta i na polzu onima koji kçigenapisahu. Elitna dela dostojna biblioteka ukrajinskih, be-loruskih i drugih akademija, svetosavski se iznose pred sva-kog naãeg graðanina, makar potoçi nemao ni auto, makar napumpi samo kupovao loæ-uýe. s

LJUBOMIR ÆIVKOV

SIMBIOZA NAFTE I KNJIGE: Mira Markoviñ i Dragan Tomiñ D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



Crna Gora

Tajna o PrevlaciDa li ñe se promeniti naåin reãavaça graniånog spora saHrvatskom? Ãta obeñava Momir Bulatoviñ

graðana Boke preðe Debeli brijeg i ode uDubrovnik na proslavu Svetog Vlaha, ãtoim je omoguñio potpis predsjednika CrneGore. No u povratku su doæivjeli neprijat-nost, jer su im carinici oduzeli hrvatsku

ãtampu koja se slobodno moæe kupiti uBeogradu. Nalog za to carinicima je stigaoiz Beograda i izvjesno je da ni buduñi put-nici neñe biti liãeni sliånih neprijatnosti.

No, izvjesno je, takoðe, da ñe nova vla-da i predsjednik Crne Gore preduzeti sveraspoloæive mjere da se reæim na granici saHrvatskom promijeni.

U programu rada Vlade, premijer FilipVujanoviñ predvideo je maksimalno an-gaæovaçe na preciziraçu granica sa Hr-vatskom u rjeãavaçu spornog pitaça Pre-vlake, slijedeñi logiku zajedniåkog interesaCrne Gore i Hrvatske. Tom prilikom Vu-

janoviñ je ukazao na neuspjeãnost politikebivãeg predsjednika, kao i na to da se pi-taçe otvaraça Debelog brijega ne moæekoristiti kao sredstvo ucjene Hrvatske. Vu- janoviñ obeñava da se otvaraçem Debelogbrijega i uspostavýaçem dobrosusjedskihodnosa sa Hrvatskom stvaraju povoýnijiuslovi za rjeãavaçe spornih pitaça.

POJAS ZA SPASAVANJE: MomirBulatoviñ, dakle, sada tvrdi da ñe timeCrna Gora pretrpjeti veliku ãtetu koju ñeon nakon majskih izbora ispraviti. Kako ina koji naåin, ne æeli da kaæe, mada jeopãte uvjereçe da i nema ãta. U tom smis-lu reagovao je lider Narodne stranke No-vak Kilibarda tvrdçom da ponovno pose-zaçe za Prevlakom nije niãta drugo dotraæeçe pojasa za spasavaçe u izbornojkampaçi. Kilibarda pomiçe da je Bula-toviñ do sada dva puta dobio izbore ub- jeðivaçem da ñe Crnoj Gori donijeti Prev-laku, pa to i sada pokuãava.

Oåigledno je da je u Crnoj Gori, poseb-no u vrhu vlasti, sazrela svijest o relativiza-ciji problema Prevlake, a neke ankete o ot-varaçu Debelog brijega koje forsirajudræavni mediji nedvosmisleno ukazuju na

pripremu javnosti za mireçe sa åiçeni-com da granica u zoni Prevlake nije tolikoznaåajna koliko odnosi izmeðu susjeda iekonomski interes sa obje strane koji semoæe efektuirati tek normalizacijom odno-sa. Nije bez znaåaja ni to ãto se posledçihgodina priåa o gradçi meðunarodnog putaduæ Jadranske obale, koji bi preko Hr-vatske i Crne Gore povezao Zapadnu Ev-ropu sa Bliskim istokom. Taj projekat, kojibi finansirala meðunarodna zajednica, us-lovýen je mekanom granicom na Debelombrijegu, a toliko je vrijedan da u potpunostirelativizuje spor oko Prevlake. Teãko je

vjerovati da Momir Bulatoviñ ima nekoracionalnije i prihvatýivije rjeãeçe. s

VELIZAR BRAJOVIÑ

nisu vjerovali.HRVATSKA ÃTETA: Momir Bula-

toviñ je ostao tvrdoglav u tom uvjereçu ionda kada je pregovore o Prevlaci "cemen-tirao" na saveznom nivou. Posebno u vr-ijeme pregovora o normalizaciji odnosa

izmeðu SRJ i Hrvatske, kada je Prevlakazaobiðena, otvoreni svi graniåni prelaziizmeðu SRJ i Hrvatske osim Debelog br-ijega, jedinog prelaza na granici Crne Gorei Hrvatske. Taj åin do sada nije objaãçenniti jednim racionalnim razlogom, a Mo-mir Bulatoviñ je u predsjedniåkoj kam-paçi izjavýivao da ñe Hrvatska pristati daustupi Prevlaku SRJ, jer u protivnom neñemoñi preko Crne Gore da se kontinentalno

poveæe sa Bliskim istokom. Bulatoviñ je,opet, slavodobitno proãlog oktobra u Her-ceg-Novom izjavio da od zatvorenog De-belog brijega viãe ãtete ima Hrvatska negoCrna Gora, i da to tako do daýeg treba daostane.

Stupaçem na duænost novog predsjed-nika Crne Gore Mila Ðukanoviña stvari supoåele da se mijeçaju. Tim prije ãto je Ðu-kanoviñ i u izbornoj kampaçi saopãtio da je nedopustivo da su i Debeli brijeg, ali igraniåni prelazi sa Albanijom zatvoreni, naãta je Bulatoviñ uzvratio da Ðukanoviñ tra-æi otvaraçe tih prelaza da bi uspjeãnije

ãvercovao.Prvi put u posledçih sedam godina do-godilo se ovih dana da nekoliko stotina

pet je Momir Bulatoviñ obznanioda ima tajni kýuå za razrjeãeçe pi-taça Prevlake. Na nedavnoj kon-O

ferenciji za novinare Bulatoviñ je oãtro os-udio zaokret nove crnogorske vlade upolitici prema pitaçu Prevlake i ocijenio

da taj zaokret nanosi ogromne ãtete CrnojGori, ali, kako je rekao, ta ãteta nije nepo-pravýiva, jer ñe se, "sasvim izvjesno nakonvanrednih parlamentarnih izbora pitaçePrevlake vratiti na stari kolosjek". Bula-toviñ je pojasnio da je dosadaãça politikaprojektovana zajedno sa Ðukanoviñem, ada ju je sprovodio upravo novi premijerFilip Vujanoviñ.

U svakom sluåaju, navedenom kratkomizjavom bivãi predsjed-nik Crne Gore zagonet-no je pokuãao da javno-sti, posebno svojim si-

mpatizerima, stavi doznaça da o Prevlacizna neãto ãto drugi neznaju. Pri tome je biozagonetan, kao i ondakada je iz Dejtona Cr-noj Gori poruåio da jedogovoreno da Prevla-ka pripadne Crnoj Go-ri. Tada je slavodobitnoporuåio da ñe se, poslijesvega, stidjeti svi onikoji su izraæavali sum-çu u çegovu sposobnost da Prevlakuprikýuåi Crnoj Gori.

Poslije toga Momir Bulatoviñ se suoåiosa serijom napada, jer mu je otvoreno sao-pãteno da za poruku iz Dejtona nije imaoniti jedan jedini argument, odnosno da oçoj tamo nije bilo govora, a posebno da onliåno nije imao prilike da o tome razgovarani sa jednim relevantnim faktorom. Bula-toviñ se, zapravo, suoåio sa izjavama pokojima Prevlaka nije teritorijalni, veñ samobezbjednosni problem. Produæeçe manda-ta posmatraåkoj misiji UN na Prevlaci Bu-latoviñ je javnosti prevodio kao dokaz da

su oni tu dok se pitaçe Prevlake na rijeãionako kako on æeli i da ñe kad-tad predçim pognuti glave oni koji mu na rijeå

SEDAM GODINA BARIJERE: Prevlaka M I R K O

S .

P E T R O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



U

Bombe u torbi

Eksplozija prosveteVrhunski ciý koji danas jedan pedagog moæe sebi da postavi jeda su na kraju nastave sva deca æiva i zdrava

da neki od par hiýada uåenika neñe uzgradu uneti neãto opasno, niti moæe dapokrije svaki incident po hodnicima iuåionicama pokazuje upravo primerDruge ekonomske. One koji zagovaraju

svakodnevno detaýno pretresaçe uåenikatreba razumeti. Danas je vrhunski ciý kojipedagog moæe sebi postaviti da su mu i nakraju nastave sva deca æiva i zdrava. Idealda su i sva na broju napuãten je odavno,

sem u obdani-ãtima i jaslica-ma. Ipak, sva-kodnevno na-ruãavaçe in-time u godina-ma kada onatek nastajemoæe dovesti

samo do joãboýeg sakri-vaça zabra-çenih stvari.

Javnost senajviãe bavi pitaçem ko je za ovaj i sliånedogaðaje kriv. Pomiçu se roditeýi, ãkola,dræava. Miloã Laliñ je ruånu granatu nosiosa sobom danima. Hteo je da se çome"odbrani" od nekih momaka sa NovogBeograda koji su ga maltretirali. Ãkola, ato znaåi profesori i nastavnici, svakakosnosi deo krivice za to ãto su je momci koji

prepadaju decu na ulici oåigledno na-pustili. Ali to samo pokazuje koliko je tainstitucija nemoñna, u svakom pogledu.Ona pogotovo ne moæe da utiåe na doga-ðaje izvan ãkolskih zgrada. Roditeýi su uovom sluåaju nauåili dete jedinom lekuprotiv straha koji poznaju – nasiýu. Videlisu, vaýda iz sopstvenog iskustva, da je to

jedino na ãta se nasilnici obaziru. A dræa-va? Zar se upravo vladajuña porodica nehvali u svim moguñim medijima da se niTata, ni Bata, ni Seka ne odvajaju od piã-toýa, ni kad spavaju?

Nalazimo se, dakle, u ukletom krugu

nasiýa koje proizvodi strah, koji proizvodinasiýe. Neki reãeçe vide u ponovnomuvoðeçu predmeta "Odbrana i zaãtita" uãkolske programe. Ovaj predmet je ukinut1993. Zagovornici çegovog ponovnoguvoðeça misle da je najveñi problem to ãtodeca ne poznaju oruæje, ali prenebregavajuåiçenicu da se bombama i piãtoýima za-bavýaju oni iz magareñih klupa, kojima napamet ne pada da paze kad profesor ob-

jaãçava dekontaminaciju hleba kreånimmlekom, na primer. Ako iãta u ãkolskimprogramima moæe da doprinese reãavaçu

ovog problema, onda su to strani jezici.Oni, naime, dobro doðu u emigraciji. s

ZORAN B. NIKOLIÑ

novnim, "radi-li" i piãtoýi, no-æevi i sekire.Jedan takavobraåun odig-rao se i u Dru-

goj ekonoms-koj, u februaruproãle godine,kada je u svaðioko devojke je-dan uåenik raçen u toku velikog odmora.Ministarstvo prosvete je, u saopãteçu po-vodom ovog dogaðaja, otkrilo javnosti da

je unoãeçe oruæja u ãkolu "teæa povredareda i discipline" i da su za sve odgovornidirektori ãkola. Ministarstvo unutraãçihposlova je kriviåne prijave podnelo i pro-tiv maloletnih vinovnika nesreñe. Oni su

"izvrãili teãko delo protiv opãte sigurnosti,a u vezi sa izazivaçem opãte opasnosti",kaæe se u saopãteçu MUP-a.

DETEKTOR STRAHA: VojislavSariñ, direktor Druge ekonomske, oslobo-dio je I 3 nastave u sledeña dva dana. No-vinarima je rekao da se razmiãýa o postav-ýaçu detektora metala na ulaz ãkole. Akose sa tim sloæe roditeýi. Neki od çih su se,naime, bunili kad su çihovoj deci pretre-sane torbe, vajkao se Sariñ. Detektor veñima Prva beogradska gimnazija. Ova ãko-la ima i kameru u ãkolskom dvoriãtu i in-terfon na zakýuåanim vratima. Uskoro ñe

i vrata "dobiti" kameru, a ãkola "profe-sionalno obezbeðeçe". Prva beogradskagimnazija ima tendenciju da se obezbedipoput Fort Noksa, jer lokalni dorñolskimomci ispred ulaza reketiraju çene uåeni-ke. Svu ovu "sigurnost" plañaju roditeýi,

jer je Ministarstvo prosvete ãvorc. Sliåneprobleme imaju i ostale beogradske sred-çe ãkole, pa su mnoge od çih veñ godina-ma zakýuåane, a neke su, kao Druga eko-nomska, unajmile bivãe policajce da kon-troliãu ko ulazi u zgradu i interveniãu u in-cidentnim situacijama. Nijedna od ovih

mera obezbeðeça ne pomaæe uåenicimatamo gde su najugroæeniji – na ulici. Daåuvar na vratima ne moæe da garantuje ni

sredu 4. februara u Drugoj eko-nomskoj ãkoli u Beogradu, u 12 sa-ti i 25 minuta, na poåetku åasa ra-

åunovodstva, u uåionici odeýeça I 3, ek-splodirala je ruåna bomba M-75, poznatakao "kaãikara". Posle eksplozije je 20 od

37 petnaestogodiãçaka koji su bili uuåionici zatraæilo lekarsku pomoñ u Ur-gentnom centru. Petoro teæe povreðenihtamo je i zadræano, a ostali su, posle pre-gleda i previjaça, puãteni kuñama. Na-

jteæe je povreðen uåenik Nemaça Saviñ,koji sa eksplozijom nema ama baã nikakveveze, samo je sedeo na nezgodnom mestu.Njemu su geleri oãtetili pluña, stomak iglavu, i joã mu je æivot u opasnosti. Nje-gov drug Aleksandar Popoviñ, koji je ak-tivirao bombu, ostao je bez desne ãake.Ostala trojica uåenika koji su posle nes-

reñe zadræani u bolnici, a meðu çima je iMiloã Laliñ, deåak koji je kaãikaru doneou ãkolu, raçeni su u noge i ruke, ali niizdaleka tako ozbiýno. Jedan od çih veñ

je puãten kuñi.Popoviñ je bombu naãao na svojoj sto-

lici (sa Laliñem je delio posledçu klupudo prozora) kada se vratio sa odmora. Nijepoverovao da se radi o pravoj kaãikari pa

je, da bi dokazao iskrenost svoje sumçe iodsustvo straha, izvukao osiguraå. Kaãika-ru je dræao u desnoj ruci, a çegov prvidesni sused, u sredçem redu klupa, bio jeNemaça Saviñ.

ISPAO OSIGURAÅ: Ispostavilo seda je Miloã Laliñ bombu doneo od kuñe.Zato su uhapãeni çegov otac Duãan i sta-riji brat Milan. U çihovom stanu na No-vom Beogradu policija je naãla i jedan ne-prijavýen piãtoý. Bombu su, kaæu, dobiliod roðaka iz Baçaluke, joã 1993. godine.

Ovo je treña eksplozija kaãikare u jed-noj srpskoj ãkoli. Prva je eksplodirala baã1993, na igraliãtu jedne zajeåarske sredçeãkole. Ãesnaestogodiãçak, koji je tada ipoginuo, izvukao je osiguraå u igri. U sep-tembru 1994. eksplodirala je ruåna grana-

ta koju je bacio uåenik maãinske ãkole naNovom Beogradu. Ærtava nije bilo. Pro-teklih godina su u ãkolama, åak i os-

M I K I C A P E T R O V I Ñ

- D T F O T O

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



ãtampan na nalepnici. Mora da je toodbranaãki humor generacije koja je roðe-na '47, kad i åip, koji ovde generacijskispaja tako razliåite liånosti kao ãto su muz-ikolog Ana Kotevska, vajar Ante Mari-noviñ, dramaturg Borka Paviñeviñ, poslan-ik Dragan Domazet, novinar DuãkoBogdanoviñ, vladika Irinej Buloviñ, aka-demik Ivan Gutman, profesor Ljubiãa Ra-

jiñ, novinar Miãa Vasiñ, dæez muziåar Mi-hajlo Miãa Blam, ãef carine Mihaý Kertes,slikar Milan Marinkoviñ Cile, profesorMiroýub Labus, publicista Rajko Ðuriñ,Soça Liht, profesor Ekonomskog fakulte-ta Sreñko Dimitrijeviñ, kompozitor Voj-kan Borisavýeviñ, psiholog dr Æarko Ko-rañ, Åedomir Duboka, profesor Maãin-

skog fakulteta...Ako je nekome na pomiçaçe gen-eracije toplo oko srca, najpre neka izvadisisu iz supe. Priåa o vrãçacima åipa zapra-vo je priåa o naãim propalim moderniza-cijskim pokuãajima.

DECA ELEKTRIFIKACIJE: Gen-eracija '47. je ta kojoj je, po zavrãetku onograta, buduñnost trebalo sama da krene ususret. Oni su deca Prve petoletke, taånijedeca elektrifikacije iz pedesetih. BorisKidriå, u toku budæetske rasprave u Nar-odnoj skupãtini 26-30. decembra 1948,kaæe da je Jugoslavija u staçu da proizvo-di sve i da je "kao ãto vidite, celokupniplan industrijske proizvodçe, blagodareñi

zalagaçu naãe herojske radniåke klase ipravilnoj liniji CK naãe Partije i vlade,pobedonosno ispuçen – uprkos nepred-viðenim teãkoñama, koje su se pojavilebez naãe krivice a protiv osnovnih interesa– ne 'Titove klike' nego naãih naroda". Tose, naravno, odnosilo na Staýina.

U dræavi u kojoj su roðeni bilo je samo223.000 radiopretplatnika, a proizvodçasijalica trebalo je da skoåi za 653 odsto. Is-toriåar Marija Obradoviñ u kçizi "Narod-na demokratija u Jugoslaviji" citira doku-ment "Potrebe cementa i opeke u izgradçiindustrije", iz koga proizlazi da je u prvompetogodiãçem planu trideset miliona ko-mada opeka predviðeno za elektro-privredu, a 23.500.000 za elektroindus-

triju.U vreme kad su roðeni, pa sve tamo do1951/52, snabdevaçe namirnicama jezagarantovano, "na taåkice"... Polubelihleb te 1947. godine koãta 6 dinara, kilokrompira ãest, kilo pasuýa 6-7, litar mleka9 dinara, narodno platno nebeýeno od 85santimetara 37,5 dinara, muãka koãuýa odzefira 184, sapun za praçe 34, sijalica od25 vati – 34 dinara. Najåeãñe ime u tojgeneraciji je Slobodan.

Sama godina 1947. poåetak je poslerat-nog bebi-buma åiji ãpic dolazi ipak nekoli-ko godina kasnije. Na teritoriji danaãçeSRJ te 1947. godine raða se 137.434 dece,69.108 muškaraca i 68.326 devojåica. Æiv-

Tema Vremena:Vrãçaci digitalne revolucije

Åip u

jagodamai krvi1947

Pre pedeset godina uNju Dæersiju, jednogkiãnog utorka 29. de-

cembra 1947, kaæu neposredno posle ruå-ka, roðena je digitalna revolucija. Dvojicanauånika Belove laboratorije demonstrira-li su siñuãan ureðaj napravýen od trakazlatnih folija, malog nareska poluprovod-niåkog materijala i savijenog odseåka pa-pira. Pokazalo se da çihov ureðaj, koji jenazvan tranzistorom, moæe da propustielektriånu struju, da je pojaåa i da jeukýuåi ili iskýuåi. Time je digitalna erapoåela, a ubrzala se sedamdesetih, kada jeIntel usavrãio integrisano kolo sa ne-brojenim brojem tranzistora u malomparåetu silicijuma. Svakog meseca proiz-

vede se åetiri kvadriliona (broj sa 15 nula,4.000.000.000.000.000) tranzistora, viãeod pola miliona na svakog åoveka na plan-eti, od kojih svaki koãta maçe nego ãtokoãta spajalica.

Digitalna revolucija sada meça krajovog veka na naåin na koji je industrijskarevolucija promenila kraj proãlog veka.Meçaju se tehnologija i karakter dræava.Kad je ameriåki predsednik Vudro Vilsonpregovarao oVersajskom miru, naredio jebio da se kontroliãu svi transatlantskikablovi da bi spreåio prenos informacija.Sada to viãe nije moguñe. Zora novogmilenijuma... Fuck the millennium –poruåuje, meðutim, jedan grafit sada veñ

1950PRVA POUKA GENERACIJI

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



Fuck the millennium – poruåuje jedan grafit sada veñ ãtampan na nalepnici. Morada je to odbranaãki humor generacije koja je roðena '47, kad i åip, koji ovde generacijs-ki spaja tako razliåite liånosti kao ãto su muzikolog Ana Kotevska, vajar Ante

Marinoviñ, dramaturg Borka Paviñeviñ, poslanik Dragan Domazet, novinar Duãko

Bogdanoviñ, vladika Irinej Buloviñ, akademik Ivan Gutman, profesor Ljubiãa Rajiñ,novinar Miãa Vasiñ, dæez muziåar Mihajlo Miãa Blam, ãef carine Mihaý Kertes, slikar

Milan Marinkoviñ Cile, profesor Miroýub Labus, publicista Rajko Ðuriñ, Soça Liht, profesor Ekonomskog fakulteta Sreñko Dimitrijeviñ, kompozitor Vojkan Borisavýeviñ, psiholog dr Æarko Korañ, Åedomir Duboka, profesor Maãinskog fakulteta...

Ako je nekome na pomiçaçe generacije toplo oko srca, najpre neka izvadi sisu izsupe. Priåa o vrãçacima åipa zapravo je priåa o naãim propalim modernizacijskim

pokuãajima

ot tek proviruje iznad crte. U bolnicamaleæi 19.000 æena, ãto znaåi da je jedan odsedam naãih junaka generacije roðen uzpomoñ medicinskog osobýa. Procena iz1996. govori da u zemýi ima 109.000pedesetogodiãçaka, ostali su u meðuvre-menu umrli, nestali, poginuli, ili otiãli uinostranstvo. Jedna statistiåka anketapokazuje da se broj onih koji su otiãli uinostranstvo iz te generacije kreñe oko6000, mada je taj broj, po proceni DragiãeBjelobrka, pomoñnika direktora Saveznogzavoda za statistiku za druãtvene statistikei stanovniãtvo, verovatno dva puta veñi.

Ma koliko krili, to se vidi i po tankomsloju blata upijenog u cipele mnogih odçih – veñina tih posleratnih bebibumova-ca seoska su deca. Po popisu iz 1991, ustarosnoj grupi od 40 do 44 godine (a u tugrupu spada godiãte '47), viãe od polovineod 523.945 çih, odnosno 234.576 potiåeod oca seýaka, a i oni koji nisu registro-vani kao seýaci mora da su statistiåkiprestali to da budu koji mesec pre nego ãto

su se deca rodila. Åak 349.094 çihovemajke su izdræavana lica, a 104.801 je seý-anka. Kad su oni roðeni – stanovniãtvo 24tadaãça najveña jugoslovenska gradaiznosilo je 11,5 odsto, da bi se veñ pri sle-deñem popisu stanovniãtva zabeleæilopoveñaçe stanovnika gradova od åitavih26,6 odsto – prvi kontingent seoske ak-tivne generacije veñ je poåeo da prelazi ugradove.

Od 546.000 onih koji su u popisu1991. imali izmeðu 40 i 44 godine, tekdeseti deo çih ostaje na selu; 128.000 çihodlazi u radnike, od toga visoke kvali-fikacije ima çih 81.000; u trgovini iuslugama joã 79.000, oko 78.000 odlazi uadministraciju, od åega oko 15.000 çihima visoko obrazovaçe, oko 14.000 çihsu rukovodioci, a 89.000 statistika regis-truje kao struåçake, umetnike i srodneradnike, a meðu çima je oko 50.000 s vi-sokim obrazovaçem. Bio je to ipak soci-

jalno uslovýen raspored – polovina radni-ka ima oca seýaka, kao i treñina rukovodi-

laca i åetvrtina struåçaka. Iza tih hladnihbrojki stoji veliki napor koji moæe pod-señati na Hercogovog Ficdæeralda, na pre-vlaåeçe broda preko brda, na zidaçe op-ere u dæungli. Selo je tada doæivýavanokao simbol zaostalosti i mesto na komenema æivota ("beæi iz ovog blata"). Hroni-ke se slaæu da je selo tada ekonomski is-crpýivano da bi se prehranili novi gradovi,mada, istini za voýu, neãto åini UNRA –do 1952. godine ameriåka pomoñ u ukup-nom snabdevaçu stanovniãtva masnoña-ma uåestvuje sa 66,2 ("magareña mast"), aãeñerom 73 odsto tokom 1951. Dve gen-eracije platile su visoku cenu te urbaniza-cije, seoska generacija roðena dvadesetihkoja sada umire u usamýenosti, u kuñamakoje posle çih teãko da ñe imati stanovni-ka i generacija çihovih sinova koja je otiã-la, pitaçe da li je i stigla, ali sada viãe nemoæe da se vrati.

Njihova mladost sada izgleda kao ve-selo siromaãtvo, seobe, predgraða i do-movi – gladnih oåiju, neoptereñeni inesputani, otvoreni za novotarije, ti, kakobi rekao Slobodan Jovanoviñ, "ãkolovaniprimitivci" lako i naoko bez veñih trauma

osvajaju gradove. Oni, zapravo, najåeãñeæive kod gazdarica, dojuåeraãçih seýankiiz generacija doãýaka. Staro gradskostanovniãtvo, kad se '68. pojavýuju na sce-ni, pokazuje simpatije za çih, ali malopazi da se ne veæu previãe za çihoveñerke, koje su im jedine neãto mogle.Ãlageri iz ãezdesetih imaju socijalnipodtekst: "Potraæi me u predgraðu" (Ðor-ðe Marjanoviñ i Lado Leskovar), pomiçuse vlakovi i ptice. Deca funkcionera, veñpobuçena protiv oåeva, druæe se s çima upotrazi za socijalnom pravdom i ñutke trpekad poneko od çih iznenada plane daprvo mora da se vrati oteto. Autohtonogradsko stanovniãtvo opet je viãe åarãijsko

v

Mladi i istorijaIstraæivaçe "Mladi i istorija" ( Youth and history) sprovedeno u tridesetak evrop-skih zemaýa, koje je vodio Bodo fon Boris (Bodo von Borries), pokazuje kakosadaãça evropska generacija tinejdæera na istoku i zapadu gleda na to kako je bilo pre40 godina...

Nordijci se hvale da je bilo "miroýubivo" i "demokratski"; zapadnoevropski ado-lescenti su skeptiåniji (moæda je to aluzija na "hladni rat") nego Skandinavci. Istoåno-evropýani, naravno, ne misle da je bilo demokratije, u Ãpaniji znaju da je to bilo"Frankovo vreme", Izraelci pamte Suecki rat... Veñina u bivãim centralno-planskimekonomijama misle da su bili eksploatisani od stranih dræava (Litvanija, Estonija,Maðarska i Hrvatska).

Skeptiåni su u pogledu ocene da je to bilo doba prosperiteta, moæda i u skladu spogledom na danaãçicu. Najskeptiåniji su u Izraelu, Maðarskoj, i Estoniji; a u Ãved-

skoj, Rusiji, Sloveniji, Palestini, Engleskoj i Velsu su najveñi entuzijasti. U nekimsluåajevima to je u nastaloj krizi izazvano nostalgijom za "zlatnim vremenima".

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



nego gradsko, mada to nikome ne priznaje. Ono, takoðe beæeñi iz opanaka, proiz-vodi "antiseýaåki" humor. Mija i Åkaýazabavýaju narod govoreñi iskvareno,"seýaåki".

I jedna, i druga, i treña socijalna grupadalekoseæno se odluåuju da svoju decunavedu na ãkolovaçe. Nova dræava traæiobrazovano åinovniãtvo i kvalifikovanoradniãtvo. Kad oni polaze u ãkolu, a to je1954, Staýin je veñ umro, drama s nes-reñnim IB-ovcima se zavrãava, a roditeýigradskog dela ove generacije veñ su se na-gledali "Bala na vodi". Trãñanska krizaprolazi pored çih kao neki uzbudýivdogaðaj tokom koga su se svi uzmuvali.

EPOHA BUNTA: Generacija je puno-letna 1965, kada je veñ proãla jedna neus-pela reforma iz '62, kada se raskrinkavaUDBA, i kada se lako stiåe pasoã, i kadadolaze Ãvabice na Jadran ("Lassen wir dieAugen zu schprechen!"; nemaåki se tadauåio zbog tehnike, skoro kao sada engles-ki zbog kompjutera). Kilo prirodne ýuterakije koãta 8,4 dinara, mada se veñ mog-lo piti i neãto boýe ("kalvados!?), paklozete je 1,01 dinar, muãka koãuýa od pupli-na 32,11 dinara, ali to se viãe nije nosilo.Naãa generacija smeãi se s fotografija stis-nutih usana – zubara je u tadaãçoj Jugo-slaviji, u godini çihovog punoletstva, bilo1756.

Dvadesetog decembra 1966. kordonmilicije u Beogradu, na koçima, ãmrkovi-ma i suzavcem spreåava demonstrante daprodru do ameriåke åitaonice, a potom

jednu grupu rasteruje ispred ameriåke am-basade. Meðu onima koji beæe ili padajukoçima pod noge moæda je i neko od çih,brucoãa godiãta '47. Studenti su prethodnoodræali miting podrãke vijetnamskom nar-odu u "Sali heroja" na Prirodno-matem-atiåkom fakultetu. Na poåetku mitingaglumac Jovan Miliñeviñ åita deo Nirn-berãke presude.

To je uvod u '68. Pariz, retorika revolu-cije, Rudi Duåke, Anðela Devis, decacveña... To je "priåa o jagodama i krvi"koja ñe obeleæiti duh jedne generacije,odrediti çeno samopoãtovaçe i profil.Sam povod tog dogaðaja slaæe se meðutimsa socijalnom osnovom koju smo skicirali.Na priredbu "Karavan prijateýstva"(reæirao Anton Marti, trebalo da peva, akoseñaçe ne vara, i Ðorðe Marjanoviñ,pomenut ranije uz pesmu "Potraæi me upredgraðu!"), nameçenu brigadirima kojirade na Novom Beogradu, bezuspeãnopokuãava da uðe grupa studenata i graða-

na. Tuåa koja je tog trenutka nastala pre-rasta u dogaðaj zvani "68". Polomýenaimovina Radniåkog univerziteta nikad nije

nadoknaðena jer po pravilima Osigurava- juñeg zavoda Beograd nije predviðena na-doknada ãtete naåiçene u demonstracija-ma. Kasnije interpretacije kaæu da sudemonstranti jednom elektriåarskom

orkestru u blizini pretili kao buræoaskom,poãto se smatralo da samo crvenaburæoazija moæe svojoj deci da priuãti ele-ktriåne instrumente.

Vrãçaci åipa su te '68. studenti prve,druge, treñe godine, ima ih i u Inicijativn-om odboru, ali pobunu vode malo stariji,harizma te pobune je Vlada Mijanoviñnazvan Vlada Revolucija, koji sada æivinegde u Americi i samo je malo stariji odåipa (1946). Ana Kotevska je jednompriåala kako su je neki od çih podseñalina Eæena de Rastiçaka koji dovikuje Pari-zu: "Sad je na nas red da se obraåunamo!"

Govori, proglasi i parole iz tog junagovore o etosu i egalitarizmu: "Ne verujteãtampi!"; "Dosta je korupcije!"; pomiçese univerzitet kao "jezgro slobode i jedna-kosti", pozivaju se "radnici, seýaci i poãte-

na inteligencija", retorika je socijalistiåka,oni su tada protiv pretvaraça druãtvenesvojine u akcionarsku. Traæi se smaçi-vaçe socijalnih razlika, da se privilegije unaãem druãtvu likvidiraju, da se efikasnijereãava pitaçe nezaposlenosti, da se izra-di dugoroåna koncepcija razvoja privre-de, da se donese program zapoãýavaçamladih struåçaka, da se samoupravýaçeproãiri na sve nivoe druãtva, da sedemokratizuju sve druãtvene i politiåkeorganizacije, da se uvede principreizbornosti za sva zvaça... Bila je toburna politiåka socijalizacija jedne gen-eracije koja ñe ostaviti dubok trag. Os-vojeno je pravo na pobunu.

"Ko kiãa plamna na zemýi suãnoj\ Ãtomlazom vode peva\ Putem Revolucije ko-

raåajmo\ Leva! Leva! Leva!"\ TekstMiroýub Todoroviñ, muzika: Vuk Stam-boloviñ.

"Istine su uspele da me shvate.\ Pobunih se protiv tate birokrate.\ Gospodotate i mame dame,\ Toåak mercedesa nijetoåak istorije..." Milovan Vitezoviñ(sedamdesetih aforistiåar i dramski pisac,

devedesetih narodni poslanik i funkcionervladajuñe stranke)."Posle revolucije – igranka", dovikuje

s klavira Miýenko Popoviñ poznat kaoMiýenko Æuborski, koji je zbog naroåitihzasluga ovde iz '38. unapreðen u godiãte'47. Tokom studentske pobune '92. vaã re-porter ga vidi na Terazijama kako prolazipored bine, govoreñi u bradu: "Nije ovo zamene!".

Miýenko Æuborski je bio ironiåanzbog kozaraåkog kola kojim su te demon-stracije zavrãene, ali izgleda da je "igran-ka" bila delatnija i od te revolucije i od togkozaraåkog kola. Ne politiåka retorika,nego ono ãto je s brojem 68 doãlo pred-stavýalo je neku vrstu kulturne revolucije,mondijalizam iznutra (Ljuba Tadiñ, çihovprofesor tada nije upotrebýavao taj izraz u

negativnom kontekstu) – vesternizacijastila, dæins je generacijska ãifra pobune irezultat nedostatka pristojnog odela; dugakosa... U palankama su dugokose i pet-ãest godina posle ãezdesetosme javno ãiãa-li. U Lapovu su to jednom uradili navaãaru.

DUH PALANKE: Oni su bili nepod-noãýivi za duh palanke iz koje su beæali.Makluanova reåenica o globalnom selumoæe se odnositi i na çih: "Osobe okupý-ene oko kakve vatre ili sveñe da bi sezagrejale, ili da bi boýe videle maçe sukadre da nezavisno misle, pa åak i danezavisno izvrãavaju zadatke nego ýudisnabdeveni elektriånom svetloãñu."

Osamdesetih godina to saznaçe padau zaborav i poåeo je da se daje drugi film,

verovatno po nekim jaåim zakonima. DrVladimir Cvetkoviñ u zborniku "Srbija umodernizacijskim procesima XX veka"

Evropa unapredIstraæivaçe "Mladi i istorija" (Youth and history) pokazuje da oåekivaça od

demokratije nisu mnogo intenzivna, ali su najjaåa u Izraelu, Gråkoj, Islandu, Åeãkoj,a da su najslabija u Palestini i u veñini istoånih zemaýa, centralno-istoånih zemaýa.

Ãto se bogatstva i prosperiteta tiåe, adolescenti u mnogim evropskim zemýama suisto tako skeptiåni kao i oni u istoånim zemýama. Norveæani su veoma optimistiåni, aMaðari veoma pesimistiåni.

Iznenaðujuñe je niska anticipacija da ñe kroz 40 godina biti "miroýubivo", a pro-cena da ñe biti mirno veoma je niska u zapadnim i zapadno-centralnim evropskimtræiãnim zemýama i u nekim zemýama nekadaãçe planske privrede (Poýska, Maðar-ska, Slovenija, Bugarska i Rusija). Åak izraelski Arapi nisu mnogo optimistiåniji odonih u centralnoj Evropi.

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



konstatuje kako je srpsko druãtvo i danaspolutansko druãtvo – samo premazanomodernistiåkim lakom u kome vladajuideoloãka iskýuåivost, niska produk-tivnost uz ekstremno socijalno raslojav-açe manihejskog tipa, nerazvijene poli-tiåke demokratske institucije, anahronisistem druãtvenih vrednosti, kojeobeleæavaju nerealna oåekivaça i moral-na rezignacija. Borka Paviñeviñ uoåava

jedan trenutak iz poznih sedamdesetihkao simboliåku najavu kasnije regresije –napad nacionalista na Danila Kiãa i naçegovu estetiku koja podrazumeva mul-tinacionalnost, mnogojeziånost, obrazo-vanost, romantiånu lepotu... JasminkaUdoviåki u kçizi "Burn this house!"(Duke University press 1997) povezujeraspad ove zemýe sa bujaçem etno-kiåai turbo-folk-roka.

Ratka Mariñ u doktorskoj disertaciji"Znaåeça potkulturnih stilova", FPN1996, analizira i pojavu takozvanog rat-

niåkog ãika.GENERACIJA X: Neãto se, vaýda,deãava i po zakonima neumitnih gen-

nog junaka, ispalo fantastiåno patetiåno.Jedan neologizam Daglasa Koplanda,portparola generacije X, saæeto opisujeameriåke hipike koji su se prodali kao

Bleeding Ponytail, koçska repina. No onitakoðe imaju i "2 + 2 = 5-izam" koji sesvodi na poruku: "U redu, kupiñu vaãuglupu kolu. Sad me ostavite na miru!"

Ne bi se moglo reñi da je generacija '47.neodgovorna, ne bi se reklo ni da pati odsmrtnog greha zvanog oåaj iz leçosti,samo je nespretna i luzerska, sklona pora-zima. Ta generacija je, zapravo, proñerda-la svoje najboýe godine åekajuñi Godoa.Na zaposleçe je åekala 4-5 godina, sdosadnim teãkoñama i uz gubitak entuzi-

jazma teãko se prilagoðavala dominira- juñem zanatskom mentalitetu na radnimmestima, ostala je dugo u senci prethodnihnekvalifikovanijih generacija koje su uzpomoñ podobnosti dræale upravýaåkamesta, i nije razumela duh palanke koji jeokruæivao i pretio. Mada se ãkolovala u

mirnodopsko doba, ne moæe se baã reñi da je to generacija koja je posedovala nekonaroåito sistematiåno znaçe – i na çu se

eracijskih sukoba. Jaz izmeðu post-rokgeneracije i prethodnih generacija, me-ðutim, kako uoåava Ratka Mariñ upomenutoj disertaciji, nije viãe bitan. Stavmladih "ne znaju ãta rade, pa ipak to rade"promeçen je u "znaju ãta rade, pa ipak torade". Nove generacije su slobodne da sepredomisle. Ameriåka generacija X æivi uznacima terora obiånosti. Generacija çi-hovih roditeýa, koja je pripadala poslerat-nom bebi-bum åudu, nemoñna je da im-enuje i razume svoje potomke. Mladi se"razliåito razlikuju" u kasnoj moderni.Reganova mladeæ, kako je joã zovugrandæeri i reperi i ameriåki pankeri roðe-ni posle ãezdesete, dræi se na odstojaçu,ne meãajuñi se posebno ni u ãta. Odnosprema stvarnosti je ironiåan. Ratka lucid-no konstatuje kako mladi ne oseñajuobavezu prema tuðim investicijama...

Nevoýa je u tome ãto ovdaãçi bebi-bumersi kao roditeýi nisu uspeli da iãta in-vestiraju... Vrãçaci åipa samodefinisani su

Dilanovim stihom "forever young", veåitomlad, ãto zvuåi romantiåno ali je u prak-tiånom æivotu, da parafraziramo Kusturiåi-

v

1968PRVA POBUNA GENERACIJE

TANJUG

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



joã moæe primeniti termin "ãkolovani prim-itivac" koji je Slobodan Jovanoviñ namenioovdaãçim intelektualcima iz proãlog veka.Reåenica "Zavrãio ãkolu a kçigu otvorionije!" predstavýala je samoironiånu

definiciju. Ispostavilo se da i to znaçe koje je pokupila u ãkoli i "vanãkolskim aktivnos-tima" nije bilo nikom potrebno. Poåetkomdevedesetih doãli su novi uspaýeni dema-gozi, stariji i mlaði, korumpirani politiåari,novi ãpekulantski bogataãi, ratni profiteri ikleptokratska privreda kojima çihovoznaçe ni iskustvo, ni moralni gard nijeuopãte bilo potrebno.

ZAVIÅAJNI RAT: Oni nisu ratna ge-neracija, veñ neãto izmeðu – kad su roðe-ni, rat je bio zavrãen; kad su poãli u ãkolu,revolucionarno nasiýe je omekãalo; za rat

jugoslovenskog raspada '90. bili su veñprestari, treñepozivci takoreñi, u rat supozivali çihovu decu, dugovrate, kratko

oãiãane deåake i nije åudo ãto u toj gen-eraciji ima dosta antiratnih aktivista.

Gotovo sve sa åim je ta generacija ras-la stalo je 90, kad su oni tek preãli åetrde-setu, i ona je provela sledeñu deceniju naprinudnom odmoru, kao "åuvar plaæe uzimskom periodu"!Sticaj okolnosti je hteoda su, kako je zapazio statistiåar SrðanBogosavýeviñ, na fakultetima vezanim zaupravýaçe dræavom i privredom (pravaitd.) bili natproseåno zastupýeni studenti"s one strane Drine", a da su studenti iz Sr-

bije bili zastupýeniji na tehnici. Nijeiskýuåeno da je to bio dubinski razlog dasu se u nomenklaturi vlasti tokom na-

jnovije ratne krize stvarali lobiji koji sustavýali zaviåajne razloge iznad imperati-va modernizacije. Dosetka kaæe da se veñsto godina u Srbiji pruge grade uzduæno, ada se patriotiåeske kçige piãu popreko i

da zbog toga malo-malo pa nekoga zgazivoz. Odnekud se ovde dugo mislilo dakçige vaýa pisati rukom. Kad je VidosavStevanoviñ, sedamdesetih, poåeo da piãena kompjuteru, sjatili su se novinari okoçega da ga zaåuðeno ispitaju kako to iz-gleda pisati na kompjuteru. Refik Ãeñibo-viñ, ekonomski geograf, smatra da ñe se,kad proizvodça proradi, zbog toga ãto jekvalifikovana radna snaga toliko dugoneaktivna, postaviti dramatiåno pitaçefunkcionalne nepismenosti kod znatnogdela zaposlenih i da ñe kvalifikacionasposobnost biti ograniåavajuñi faktor. Tuåiçenicu dramatizuje i to ãto mlade, kval-ifikovane generacije odlaze kontinuirano

veñ nekoliko godina. Procene se kreñu od20.000 do 300.000 mladih visokoobrazo-vanih, ãto je za zemýu ove veliåinemnogo. Mahom su to deca generacije okojoj piãemo.

HAKERSKA GERILA: Ne moæe sereñi da je ta generacija tehniåki konzerva-tivna, jer ona je indoktrinirana idejom o te-hniåkom napretku. Krupne i vaæne stvari umladosti mnogih od çih bile su "cirkle",ãestari za crtaçe, i "ãiber", daãåica zaraåunaçe.

Novu tehnologiju ovde donosi gen-eracija sinova vrãçaka åipa u nekoj vrstihakerske gerilske akcije, poåetkom deve-

desetih, u vreme kad je zemýa u izolaciji ikada izgleda da su bitke çihovih oåevaizgubýene. U istraæivaçu "Mladi i nefor-malne grupe" (Beograd 1988), AnðelkaMiliñ pokazuje kako pripadaçe ãminkeri-

ma i kompjuteraãima direktno zavisi odmaterijalnog statusa porodice, oni dolazeiz porodica åija se materijalna situacijaoceçuje kao dobra. To su porodice u koji-ma vlada iskrenost, gde je vaspitni stilmek, pogled na svet ateistiåki u 70 odstosluåajeva.... Dragan Popadiñ u istomzborniku pokazuje da su to odliåni ðaci ilistudenti, åiji je otac visoko obrazovan u 79odsto sluåajeva, a majka u 43 (32 sasredçom)...

Dræava ne åini niãta da ukýuåistanovniãtvo u novu tehnoloãku eru, açeni ideolozi se suprotstavýaju globaliza-ciji. Ovde su ãkole odbijale pokloçeneraåunare. To moæe posvedoåiti Soça Lihtiz Soros fonda, dete ove generacije. Niko-la Markoviñ u zborniku "Srbija u modern-izacijskim procesima" konstatuje da sudræavni organi, meðutim, joã od '68. poåelida uvode kompjutere u policiji, upravi,privredi, finansijskim organizacijama –vodi se kompjuterska evidencija o sta-novniãtvu, o registrovanim vozilima, ovojnim obveznicima, licima pod istragom.Poåetak nabavke informatiåke opreme onvezuje joã za 1957, i kaæe da je 1965.

tadaãça Jugoslavija po broju raåunara bilana dvadesetom mestu u svetu, ali da je1985. pala na 90. mesto. Ovih dana kon-statuje se da je i ovo kompjutera ãto jeproãvercovano u zemýu neproduktivnoiskoriãñeno.

Psiholog Æarko Korañ uoåava sim-boliånu åiçenicu – novobeogradskog nad-voæçaka, gde je '68. milicija tukla studenteviãe nema, a na tom mestu sada se nalazi"YU biznis centar". Duh tih generacija nijepolitiåki reprezentovan – umesto stalnogumerenog napretka u granicama zakona (uPanåevu postoji jedna mala partija s takvimimenom), ovde vlada neumereni napredakpojedinaca van granica zakona, kaæe on.

MORALNA KOMPONENTA: Gen-eracijska krivica? Æarko Korañ podseñavaãeg reportera da "prva teza o Fojerbahu"mora biti – da su Slobodan Miloãeviñ iMik Dæeger isto godiãte. Kýuåno pitaçe

je, kaæe on, zaãto se ovde modernizacijskipokuãaji lome i neko uvek mora da poåneod poåetka. On podseña da generacijavrãçaka digitalne revolucije u zapadnomdelu sveta sada dræi politiåku, ekonomskui svaku drugu vlast. Klinton je roðen 1946.

i prvi je ameriåki predsednik koji nijeuåestvovao u II svetskom ratu, to je i for-malni prekid. Vrãçaci åipa ovde nisu us-

Lista vrednostiNa vrhu liste vaænih vrednosti æivota evropskih tinejdæera jesu porodica i prijateýi,

privatne grupe i nalaze se iznad "moje etniåke grupe ili nacionalnosti", "demokratije"ili "moja religijska uvereça". Meðu razliåitim zemýama se, meðutim, te vrednostirangiraju na vrhu, ali je vrh nisko.

Francuska, Belgija, Velika Britanija i Nemaåka, Ãvedska, Danska i Norveãka, pa idelovi Mediterana (Ãpanija, Italija), pa i delovi bivãeg sovjetskog bloka (Rusija,Maðarska, Åeãka) pokazuju nizak stepen "sociocentrizma". Visok stepen etnocentriz-

ma evidentan je na marginama kontinenta – Island, Portugal, u bliskim podruåjima(Palestina, Izrael), ili u nekim zemýama istoåne centralne Evrope (Slovenija, Hrvats-ka, Poýska, Litvanija).

"Privatizam" je vaæna vrednost u Nemaåkoj, ali ne i u Italiji; sekularizovana po-troãaåka druãtva kao ãto su nordijske zemýe Velika Britanija i Izrael takoðe su priva-tistiåki orijentisane.

Privatno blagostaçe "za mene" podjednako je vaæno za evropsku omladinu kao isloboda. Neki idealisti ñe moæda biti razoåarani nad tim znakom svakodnevnog mater-ijalizma. Maksimalne vrednosti dobijene su u Ãpaniji, Nemaåkoj, Sloveniji, Izraelu,Ukrajini, Litvaniji i Poýskoj, ali su minimalne vrednosti dobijene u Francuskoj, Tur-skoj, Åeãkoj, Gråkoj, Norveãkoj, Danskoj, Hrvatskoj i Bugarskoj i meðu izraelskimArapima.

Veñina mladih u svim evropskim zemýama, inaåe, istoriju ne doæivýava kao pro-gres veñ, åini se, kao pedalu koja se okreñe.

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



peli da doðu u poziciju da donose odluke.Kao i na celom istoku, ta generacija veza-na je za borbu za modernizam, nasledila jeutopiju u kojoj je roðena, odrasla i ãkolov-ala se, u kojoj je imala autentiåno mesto, a

koja se raspala. "Åiçenica je da slomomte utopije veñina nas nije slomýena. Onoãto se nikad nije ukýuåilo u glavnu strujute generacije, oni koji su se bojali åipa itranzistora vrebali su svoju ãansu da se os-vete, uhvatili su se nacionalizma koji je uovoj zemýi totalitarna ideja i oni su trenut-no pobedili", kaæe Korañ. On veruje da ñegeneracija koja dolazi uspeti da dobije tutrajnu bitku. On, meðutim, ne misli da in-telektualni predstavnici postmoderne, kojipretenduju da govore u ime nove gen-eracije, mogu da reprezentuju duh te gen-eracije sinova vrãçaka åipa: " Podseñajume na Luja Filipa: 'Gospodo, bogatite se...'Ja te çihove heroje ne volim. Bjerezovski

je çihov model. Ta struja je ciniåna i po-lazi od pretpostavke da se svet ne moæepopraviti, a ja verujem u moralni angaæ-man...", kaæe Korañ. Greãka te generacije

je, kako Borka Paviñeviñ kaæe u razgovoruza "Vreme", ãto je "dozvolila da pobedegubari". Borka za to nalazi zgodnu ilus-traciju kada priåa kako uskoro u Ãtokhol-mu treba da sretne Boba Vilsona ("Genijeiz Ajove", Bitef ãezdesetih), koga je pretrideset godina upoznala u Beogradu.

Ovde smo imali i Vilsona i Bruka. Ovde

smo imali i Gutenberga i Makluana, znalismo za globalno selo, mi ne samo da smoznali za Orvelovu '84, nego smo jepreæiveli. Desilo se neãto ireverzibilno.Mislili smo da tragedije popravýaju ýude,

sad vidimo da ih ne popravýaju.Priåa o Orvelovoj 1984. sada je obrnu-ta – umesto zastraãujuñeg Big brother iswatching you, sada deca imaju priliku da"gledaju Velikog brata", kaæe BorkaPaviñeviñ, upozoravajuñi kako je taåno daInternet omoguñuje pristup informacija-ma, ali da ostaje problem ãto je broj infor-macija veñi od çihovog jezika. Vaæno jepitaçe da li ñe Internet biti bekstvo od slo-bode, da li ñe ih to odvojiti odavde, da li ñepobeñi u virtuelnu stvarnost, ili ñe oni po-moñu te moñne alatke meçati stvarnost.

Da li su vrãçaci åipa prepreka mod-ernizacije?

Reklo bi se da nisu prepreka, ali daizgubýenog koraka ne mogu da je vode.Ta generacija je demonstrirala priliånospektakularnu moguñnost preæivýavaça uteãkim uslovima, zna i za sedam debelih iza sedam mrãavih krava i saåuvala jesposobnost za moralno delovaçe. Madaizgledaju kao generacija nemoñna daobezbedi buduñnost potomstvu, kao ane-miåni deo æalosne proletarizovane"sredçe klase", ona åuva svoju "globalnuãifru".

Zoran Luåiñ, profesor beogradskog

PMF-a, priåa reporteru "Vremena" kakosu u vreme kada viãe nije bilo sistemskogprikýuåka mnogi nauånici pokuãavali daindividualno odræe veze s nauånim centri-ma u Americi i Rusiji. Neki od çih su u

prethodnom periodu napravili toliko kon-takata da u vreme izolacije nisu mogli daih izgube.

Ãto se tiåe prenoãeça modernizacijskeãifre mlaðim generacijama, Luåiñ podseñana socioloãka istraæivaça kolone proãlo-godiãçih ãetaåa. U toj koloni je, kad je reåo starijim ýudima, uglavnom preovlaðiva-la generacija koja je sluãala Bitlse. To jegeneracija koja razume ãta je demokratija.Mladi koji su protestovali potomci su togdela generacije. Uopãte nije sluåajno ãto suoni izaãli na ulice.

Ironiãuñi nad brigom nacionalnihideologa nad opasnoãñu od CNN-a i Inter-neta, kolega Miãa Vasiñ na jednoj tribinikaæe: "Preæiveli smo Tatare na koçima,telegraf, æeleznicu, tu ladnu guju kojasteæe srce Srbije, preæiveñemo vaýda i tajInternet..."

Stideñi se pred decom, generacijaãkolovanih primitivaca '47. izgleda ipakpokuãava neãto da pråka oko kompjutera,bojaæýivo kao sa gradskim gospoðicama,sve plaãeñi se da je ne uvati struja. Na-

jkrañi savet za çu: samo åeãñe dati ko-mandu "save". I niãta nogom! s

MILAN MILOÃEVIÑ (1947)

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

1997

POSLEDNJA TRUBA GENERACIJE

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



Srpski i slovenaåki privrednici

Prebrojavaçepara i mrtvihNapasti privrednike zvaniåno pozvane na razgovore o saradçifrazama o "furgonima i mrtvim srpskim vojnicima" nije samo

van dobrog ukusa, nego i mimo obiåaja svakog gostoprimstva

korenite izmene privrednog zakonodavst-va. Milojeviñ je potom dodao kako"privrednici meðusobno moraju da buduvrlo otvoreni i korektni. U tom smislu tre-ba otvoreno reñi da naãu privrednu sa-

radçu optereñuju mnoga pitaça. Vi to do-bro znate, ali ñu u ime otvorenosti i korek-tnosti nabrojati neka od çih: vaãe vlasti ipolitika uporno dræe da je Jugoslavija, naãadræava, nastala kada ste vi otiãli iz çe. Vaãivladini predstavnici po svetskim organiza-cijama, od Ujediçenih nacija pa do misijeza sukcesiju, najuporniji su u negativnimstavovima prema SRJ. Neki vaãi privred-no-reklamni papiri nas vreðaju, poãto vaãtakozvani desetodnevni rat sa bivãom JNAubrajate u vaæne dræavotvorne dogaðaje.Tada ste vi poubijali viãe desetina naãihmladiña koji nisu bili naoruæani. Njihove

porodice joã åekaju na izviçeçe. Neñu dapomiçem furgone koje ste kasnije koristiliza neslovence...", izjavio je, izmeðu osta-log, predsednik jugoslovenske privrednekomore Mihailo Milojeviñ.

Teãko je reñi kako su se posle ovakvedobrodoãlice oseñali predstavnci slove-naåke privrede, ali nije nikakvo åudo da suse u Beogradu zadræali maçe od 24 åasa.

SPORADIÅNI PARADOKSI: I in-aåe je privredna saradça izmeðu Slovenijei SRJ priåa za sebe. Poznato je da je robnarazmena izmeðu Srbije i Crne Gore te Slo-venije u proãlosti bila veoma visoka. Upr-kos politiåkim napetostima, joã koliko1990. godine slovenaåki izvoz u Srbiju iCrnu Goru iznosio je dve milijarde i 852miliona ameriåkih dolara. Godinu danakasnije ta svota je pala na milijardu i 235miliona dolara, dok je 1992. srezana na400 miliona dolara. I u obrnutom smeru jepromet isto tako polako, ali neumitnoopadao. Izvoz roba iz SRJ u Slovenijudostigao je 1993. godine jedva 265.000dolara, 1994. pao je na 185.000 dolara, dok je 1995. godine zabeleæen blagi rast i suma

Poåetak i kraj Samostalni savetnik Privredne ko-

more Slovenije Roman Veras izjavio je,specijalno za "Vreme", da slovenaåkastrana iz Beograda nije otiãla povreðenaprijemom domañina, jer je "posle veomaneoåekivanog i hladnog poåetka, na kraju sastanka doãlo do otopýavaça i dvestrane su se sloæile da svaka pritiska svoju vladu i çenu administraciju da semeðusobni odnosi ãto pre urede". Nakraju ñe sve ispasti kao u bajci: "Poslesedam godina, preko sedam gora i åetiri

granice, biñe jednom da ñe i Beograd iLjubýana normalizovati odnose."

Voða gostiju iz Slovenije Joæko Åukpozdravio je domañine iz Privredne ko-more Jugoslavije toplim reåima: "Pripalami je velika åast i zadovoýstvo da mogusrdaåno da vas pozdravim u ime slove-naåke privrede... Sretan sam da je Privred-na komora Jugoslavije prihvatila naãuinicijativu za ovakav susret, koji moæesamo pomoñi i podstañi ugodne trendoverobne razmene meðu naãim dræavama."

U BUSIJI: Åuk je u nastavku sedniceopisao metode pritiska koje slovenaåkaprivreda vrãi na Drnovãekovu vladu kakobi se ubrzala normalizacija odnosa meðudræavama, pohvalio je brzo poveñaçe jugoslovenskog izvoza na slovenaåkotræiãte, naveo citat "vaãeg opãte-priznatogekonomiste dr Oskara Kovaåa" i "sa zado-

voýstvom" pozvao predstavnike srpskeprivrede da, joã "pre poåetka leta",doðu u povratnu posetu Ljubýani.

A onda je usledio nimalo gos-toýubiv odgovor jugoslovensko-srpske strane. Predsednik jugoslov-enske privredne komore Mihailo

Milojeviñ uzeo je slobodu da uodsustvu javnosti, poãto je sednicabila zatvorena za novinare, posle kur-toaznog pozdrava goste lepo pokara;

tako je, sportski nadahnut, Milojeviñprimetio kako "privreda Slovenije urazmeni roba i usluga danas vodi sa 2 pre-ma 1", ali da ñe se jugoslovenski partneripotruditi da rezultat "bude 1 prema 1", ilida "åak samo mi vodimo!". Tu ga politiåkonadahnuñe nije napustilo, pa je nastavio ustilu uåiteýa sa Osme sednice: "Moram davam kaæem da je naãe privredno zakono-davstvo suãtinski promeçeno od kada ste

otiãli od nas!" Kraj citata, iz koga bi semoglo zakýuåiti da je tek odlazak Sloven-aca iz bivãe SFRJ omoguñio Jugoslaviji

Proãlonedeýna, prva zvaniåna posetaprivredne delegacije Slovenije kole-gama iz Privredne komore Jugo-

slavije bila je, nema sumçe, prenaglaãenooptimistiåno organizovana, a sve zahvaýu- juñi preuraçenim signalima o otopýavaçuodnosa izmeðu Beograda i Ljubýane.

Sastav slovenaåkog tima bio je elitan:pored predsednika slovenaåke Privrednekomore (GZS) Joæka Åuka, bili su tu joã idirektori ili predsednici uprave Iskre,Kovinotehne, Petrola, Mure, Krke i drugihuspeãnih i poznatih slovenaåkih preduzeña.

M I L A N

H E N C L -

T R A N S I T I O N S

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



od jedva milion i 592.000 USA dolara, ãto je predstavýalo 0,04 do 0,02 odsto udelaproizvoda iz SRJ u ukupnom slovenaåkomuvozu.

Glavni jugoslovenski izvozni artikli,

ãto se Slovenije tiåe, bili su u to vreme åa-sopisi, dnevne novine i revije, rafiniranibakar, bakarne ploåe, limovi i – "selidbenipredmeti"! Minimalna, zvaniåno zabeleæe-na razmena sasvim sigurno je bila posledi-ca embarga protiv SRJ, koji su, istine radi,uspeãno krãili i slovenaåki preduzetnici. Topotvrðuje i jedna od WEB stranica na In-ternetu Privredne komore Slovenije: "Pos-le raspada Jugoslavije razmena sa SRJpraktiåno je prekinuta. Svi se joã señamomeðunarodnih ekonomskih mera, proble-ma i varijanti poslovaça preko Make-donije", zabeleæeno je na strani posveñenoj

"probijaçu leda" u odnosima sa privredomSRJ.Uprkos tome je izvoz slovenaåke robe

u pravcu træiãta Jugoslavije, tokom pos-ledçih par godina, bio bar deset puta veñi.Prema podacima GZS-a, iz Slovenije je zaJugoslaviju u posledçoj polovini decenijesvake godine otiãlo robe u vrednosti odsedam do 15 miliona dolara, tako da jeudeo kupaca iz SRJ skoåio na oko 0,23odsto od celokupnog slovenaåkog izvoza.Jugoslavija joã uvek iz Slovenije uglavnomuvozi lekove, posebne papire i kartone,karbon papir, hemikalije i sliåno. Zanimýi-vo je da je veñ 1996. razmena sa SRJ (uporeðeçu sa prethodnom godinom) poras-la za oko sto puta i dostigla 96 milionadolara. Ovog trenutka oko 1000 slove-naåkih firmi saraðuje sa jugoslovenskimpreduzeñima (600 izvoznika i 400 uvozni-ka), tako da je proãlogodiãça robnarazmena nastavila trend rasta i dostigla 138miliona dolara. Time je SRJ doãla na petn-aesto mesto na skali dræava u koje Sloveni- ja izvozi (na predçem delu liste su sa 65odsto zastupýene dræave EU). Nemasumçe da je ovakav rejting slovenaåkogtrejdmarka (uprkos ovde joã uvek prisutn-om "tihom bojkotu" tamoãçih proizvoda)posledica dobrog iskustva i åiçenice da sumnogi slovenaåki proizvodi pojam kvalite-ta za kupce u SRJ.

Zato nije neobiåno da GZS posveñujeveliku paæçu træiãtu SRJ, koje je, pomiãýeçu Privredne komore Slovenije,"vaæno kako za kupovinu, tako i za prodaju". Proãle godine je slovenaåki "Privrednivestnik" izdao poseban prilog posveñenposlovaçu sa SRJ, u kome su ponuðeneinformacije o svim vaænijim propisima iadresama institucija u Jugoslaviji. Uz to na

Internetu moæete pronañi i stranu pos-veñenu saradçi sa SRJ, kao i adresu kon-takt-osobe u Privrednoj komori Slovenije

koja je kompetentna za finese u pitaçimatrgovine sa Beogradom, kao i osnovne(sasvim korektne) podatke o druãtvenomureðeçu u Jugoslaviji.

PRIBLIÆAVANJA: A kakva su iskus-

tva slovenaåkih privrednika, s obzirom narazliåite uslove poslovaça u Jugoslaviji?"Poslovaçe sa SR Jugoslavijom, pored

mnoãtva najrazliåitijih propisa, karakteriãei suprotnost izmeðu srpskog i saveznog za-konodavstva, na jednoj strani, i crnogor-skog, na drugoj. Zakoni su u Crnoj Gorimnogo liberalniji nego ãto je to sluåaj u Sr-biji. Ipak, ne smemo da zaboravimo da jecrnogorsko træiãte malo, optereñeno loãerazvijenom infrastrukturom i radnomsnagom koja nije dorasla potrebamaefikasne privrede. Zato moæemo dazakýuåimo kako je za naãu poslovnu poli-

tiku, na duæi rok, zanimýivije srpsko træiãte(sa Vojvodinom i Kosovom), dok je zakratkoroåne poslove sa brzim obrtom kap-itala danas privlaånija Crna Gora", nag-laãavaju savetnici Privredne komore Slov-enije.

Sledi savet, koji na svojoj Internetstranici Privredna komora Slovenije nudionima koji bi æeleli da se upuste u avantu-ru poslovaça sa subjektima iz SRJ, a kojimnogo govori o tome kako na ovo po-druåje gledaju biznismeni iz bliæeg naminostranstva: "Upozoravamo vas da je uvreme meðunarodne izolacije u SR Jugo-slaviji nastala takva poslovna klima u kojoj je u spoýno-trgovinskom prometu po-nekad teãko izvesti åak i ono ãto namzakoni dozvoýavaju. Ali, istovremenovaæi i obrnuto – ono ãto je po slovuzakona neizvedivo, u praksi moæemomnogo puta i ostvariti." Ãto jedovoýan pokazateý napora slov-enaåke privrede da, uprkos pot-puno nenormalnim uslovimaposlovaça na jugoslovenskomtræiãtu (izmeðu dræava nemadiplomatskih odnosa, pa ni plat-

nog prometa, osiguraça ugovo-ra i poslova...), åak i u takvojsituaciji uspostavi saradçu, i tosa uspehom.

Zato je "stajling" jugoslovenske privre-de, kako se, uostalom, moæe zakýuåiti i naosnovu nedavnog prijema delegacije slove-naåke GZS, iz neke sasvim druge priåe.Nije tu ãtos u podgrevaçu stereotipa, te da"su Slovenci posloviåno hladni, prevrtýivitrgovci, koji su bez trunke dostojanstvaspremni da posluju sa dojuåeraãçim nepr-ijateýima", dok su na jugoslovenskoj strani"principijelni, åasni ýudi, stalno spremni

da podseñaju na principijelne stvari". Ne,biñe da je ipak razlika u tome da je slove-naåkim biznismenima stalo do svih, pa i do

poslova sa privredom SRJ, dok je çihove jugoslovenske kolege, sve dok su im fot-eýe bezbedno osigurane dræavnim novcem– za to baã briga.

Opisani proãlonedeýni doåek slove-

naåkih privrednika u Beogradu najboýi jedokaz za to. U civilizovanim zemýama supolitika i privreda odvojene, odnosiizmeðu dræava su jedno, a poslovni odnosineãto sasvim drugo. Napasti privrednikezvaniåno pozvane na razgovore o saradçipoznatim frazama o "furgonima i mrtvimsrpskim vojnicima" nije samo van svakemere dobrog ukusa, nego i mimo obiåajasvakog gostoprimstva. Koliko daleko bistigla jugoslovenska privreda kada bi çenepredstavnike u Ljubýani, na primer, ili uZagrebu, da ne pomiçemo Sarajevo,domañini saåekivali sa tiradama o agresiji

JNA, ratnoj odãteti, ratnim invalidima ilipak o krãeçu ýudskih prava na Kosovu?Sreñom, jugoslovenski privrednici ne

moraju da strahuju od sliåne dobrodoãliceu Ljubýani. Zna se i zaãto; zato ãto jePrivredna komora Slovenije esnafska orga-nizacija u kojoj sede predstavnici uglavn-om privatnih preduzeña, koje zanimajuposao i rezultati krajem godine. Naæalost,znamo ãta je i Jugoslovenska privredna ko-mora – organizacija dræavnih i partijski di-rigovanih preduzeña, u kojima oåito sedepolitiåari, a ne privrednici. s

SVETLANA VASOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



LJUDI I VREME

Izjava nedelje"U Crnoj Gori policija je

potpuno instrumentalizovanau politiåke svrhe!"

Momir Bulatoviñ,bivãi predsednik Crne Gore,señajuñi se sa nostalgijom svrhekoju je policija imala za çegovevladavine i svrhe koju ima u Srbiji

LAZAR STOJANOVIÑ,rediteý, na pitaçe zaãto je svoj novifilm naslovio "Pribliæno Srbi": "Zbogpoznatog trubaåa Roma, Ekrema Ma-mutoviña, koji je nedavno promeniomuslimansko ime u srpsko, te se sadazove Milan Mladenoviñ, a sve zbogtoga da bi bio 'barem pribliæno Srbin'.Mislim da sva patetika te asimilacije ipoåiva u tome ãto oni mogu uzeti srps-ka prezimena, a, ipak, ostaju drugeputi. I koliko god da su spremni da ært-vuju svoju rasnu razliåitost druga strananije u potpunosti spremna da to prih-vati. Ja sam svoj film posvetio SaãiPetroviñu, jer je on prvi otkrio Rome ipriåu o çima prikazao iznutra. Posletoga napravýeni su sliåni filmovi uEvropi, a pokazalo se da su Romi, kao

neevropska mitoloãka formacija, sasvojim ritualima, humorom, folkloromi praznovericama, neobiåno zahvalan'materijal' za film. Njihova egzotika inaboj strasti sigurno nisu svakodnevnapojava u Evropi, pa su zbog toga bilimaksimalno eksploatisani, ali ozbiýnihevropskih filmova o çima bilo jemalo".

MARKO MILOÃEVIÑnevoýni junak glasina da je nakon jedne seksualne, nebaã legalne pustolovine raçen i odnesen u neku åuvenuzapadnoevropsku a moæda i kinesku bolnicu:"Bio sam nekoliko dana van zemýe, svrañao u Poæare-vac, bio sam i na Kopaoniku, proãlog ponedeýka samsedeo u kafiñu 'Kafe sport', videlo me stotine ýudi, aliniko nigde ne izjavi, ili to novine neñe da objave, da samæiv, zdrav, hitar i nepovreðen. Evo, sada ovde, dok sedi-mo, da iskoristim priliku da i ja tebe neãto pitam, kad vinovinari sve znate, jer l' bar znaã ko me je ranio?" ("Sve-dok")

SVETLANA KITIÑ,rukometaãica: "Imam ålansku kçiæicuSPS-a, za koju i ne znam gde je. Trebalo bimi vremena da je pronaðem. Ona mi ni u

kom smislu ne pomaæe. To sam i sama sh-vatila kada sam u jednom trenutku zatraæi-la pomoñ ýudi iz partije oko novca koji mi je dugovao ORK Beograd. Traæila sam po-moñ, ne u smislu nadoknade novca, veñ odýudi iz partije koji poznaju ýude iz ORKBeograd. Da ih malo 'poæure' ne bi li mi na-kon osam meseci vratili pare koje mi dugu- ju, jer nisam htela da idem preko nekih su-dova. Od te pomoñi nije niãta bilo, sve seprotezalo od danas do sutra. Imam prijat-eýe koji jesu u vrhu SPS-a. Druæila sam sei druæim se s Goricom Gajeviñ, ali to nemanikakve veze sa mojim klubom". Na pitaçe je li taåno da ñe se çen privatni rukometniklub zvati "Svetlana Kitiñ": "Jeste, mada tozaista nije bila moja voýa. Åak mi je to liåi-lo, ne daj Boæe, na posthumno ime. Alimoji prijateýi su me ubeðivali i, eto, ube-dili. Moæda su bili u pravu". "Moram daodam priznaçe gospodinu MiloraduVuåeliñu, koga liåno ne poznajem i za koganisam ni znala da je bio rukometaã." ("Ar-gument") OLIVERA BAROVIÑ,

ãefica pravne sluæbe Lutrije Srbije, povodom nemilogdogaðaja sa Sretenom Jovanoviñem, koji je 1992. iz-vukao sreñku na kojoj je pisalo "koral", a koji (Jo-

vanoviñ) od Lutrije do danas nije dobio auto: "Vamamoæe pisati 'sunce, sunce, sunce', ali to ne znaåi da ñetedobiti sunce".

NOVAK KILIBARDA lider Narodne stranke, piãe u "Naãoj Borbi""Bulatoviñ se zakleo pred Miloãeviñem da je na çegovoj stra-ni 80 odsto policajaca, pa i taj svoj iskaz pretvorio bi u istinu

poslije uspjeãnog puåa. No, mislio Bulatoviñ ovako ili onako,kraj çegova puåa upravo je poåeo pisaçem scenarija za iz-voðeçe puåa. Evo zaãto.Miloãeviñ i Bulatoviñ imaju bogato iskustvo s mitingaãkimmasama. Bulatoviñ je s ulice doãao na vlast, a Miloãeviña suulice i trgovi deifikovali u nacionalnog voðu svih Srba. Masaih je stvorila. Oni u masu imaju neograniåeno povjereçe. Me-ðutim, u sitosti svoje vlasti oni nisu primjetili da se ta masamijeça, da nije ona petrificirana kategorija. Ne samo ãto nije-

su procijenili da se pojedinac iz mitingaãkemase 1989. promijenio, nego nijesu osjetilini svoju sopstvenu promijenu. Izmeðuasistenata u ãarenom dæemperu 1989. i ko-rpulentnog predsjednika Crne Gore 1998.velika je razlika.Ðukanoviñeva vlada solidno je procijenilai voðu i masu i meðunarodno raspoloæeçei daýinski upravýaå iz Beograda. Priseb-nost policije da ne otvori vatru na masukada policajci padaju obliveni krvýu, goto-vo je besprimjerna u istoriji.

DRAGAN TOMIÑ,ministar – koordinator u Vladi Srbije:"U Vladi se na svim uredbama i norma-tivnim aktima radi ozbiýno. Pri izradi Ure-dbe uåestvovale su i pravna i finansijskastruktura i nadam se da nisu napravýeneone greãke koje se pomiçu u javnosti".

M A T I J A

K O K O V I Ñ

G O R A N K A

M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



MIKI MANOJLOVIÑ,glumac, o odnosu polova a povodom filma "Ciganska magija" u kojem je, izgleda, di-gao ruku na æenu: "U samom filmu mi nije teãko pao taj momenat. Ne zato ãto sam janeki sirovi 'prebivaå' i 'tuåaroã' æena, veñ zato ãto smatram da je udarac deo odnosamuãkarca i æene. Naravno, i u sluåaju da je æena udarila mene. Inaåe kod Roma, Ciga-

na, taj ko ne tuåe æenu, taj nije dovoýno dobar muæ – ni za sebe, ni za æenu, a ni za ko-mãiluk ili sredinu u kojoj æivi. Udarac je tamo, umesto reåi, åesto viðen – udarac u sto-mak, u bradu, praktiåno nokaut, to je normalna stvar u mnogim porodicama, ãto samogovori o velikom temperamentu, burnom doæivýaju æivota samoga." ("Naãa Borba")

BOÆIDAR SPASIÑ,bivãi glavni inspektor za specijalna dejst-va SDB-a; ãef detektivske agencije SIAsmatra da zna kud se deo general SentaMilenkoviñ, Miloãeviñev telohraniteý:"Meðutim u poslovima obezbeðeçaliånosti, to pokazuje svetska praksa, pa ipolicijske analize nekoliko zemaýa, kojesu nam bile dostupne, uobiåajeno je da se

liåni telohraniteýi meçaju svakih dve dotri godine. Razlozi su po policijskimstruåçacima razliåiti. Neki navodeprenapregnutost posla, neki opet samepsihofiziåke karakteristike liånosti, dok jepo naãim analizama razlog za promenuåak i u mentalitetu naãih ýudi, koji se brzoidentifikuju sa liånostima koje åuvaju iprate. Åini se da je kod generala SenteMilenkoviña upravo ovaj faktor bio jakoizraæen. Poloæaj åuvara naãeg predsednika je po ubeðeçu mnogih ýudi privilegovanpoloæaj. Neki izvori bliski sluæbi dræavnebezbednosti, a i liåna saznaça, ukazuju da

je general Milenkoviñ poåeo neovlaãñenoda prima stranke, da sam reãava problemeýudi koji su se za pomoñ obrañali pred-sedniku Republike, da nareðuje osobýu ukabinetu i da pruæa privilegije pojedinci-ma koji su uvaæavali çegov samonamet-nuti status 'drugi do prvoga'.Ima pojedinih izvora koji tvrde da je uopãtoj eri kriminalizacije naãeg druãtva isam general uãao u neke poslovesumçive rabote, spomiçe se smeçeninaåelnik Sekretarijata MUP-a Srbije saAerodroma Beograd, da su preko çeganeki ýudi nedefinisane proãlosti i veomabogate sadaãçosti iznosili enormne svotenovca u inostranstvo." ("Argument")

MOMO KAPOR,kçiæevnik – povodom laæne niãke komovice zvane"Guslar": "Izgleda da zaista postaje opasno biti pi- janac" ("Argument")

MILAN KOMNENIÑpredstavnik SPO-a u jugoslovenskoj dele-

gaciji u Strazburu (gde je nedavno odræanaParlamentarna skupãtina): "Jasno je svima da ve-

like patetiåne i vatrene reåi koje se oslaçaju na mit,legendu, epiku ne prolaze, åak zvuåe jadno. Kada je

Æirinovski pomiçao Srbiju kao barijeru protiv islama, svetipravoslavni front, to je nailazilo na podsmehe. Ali kada se govori o

principu nepovredivosti granica, i u toj svetlosti i u tom duhu, o nemi-novnosti da se Kosovo zadræi unutar Srbije, i da se reãava kao unutraãçe pi-

taçe, onda je to imalo jedan politiåki racionalitet i kao takvo je prihvañeno."

KOSTA ÅAVOÃKI,senator (RS): "Ona je (Biýana Plavãiñ) bilau staçu, iako je znala da su savremeni lov-ci na ýudske glave neprestano za petamaKaradæiñu, da ga uoåi izbora optuæuje zauzimaçe miliona maraka iz banaka.Drugim reåima, blatila ga je, uprkosåiçenici da se on nalazio u situaciji opas-noj po æivot".

UNAPREÐENJA

DOBRIVOJERADOVANOVIÑ,dir. Instituta za kriminoloãka i so-cioloãka istraæivaça, govori o re- jtingu srpske mafije u svetu: "Onanema visok rejting. Na jednommeðunarodnom skupu u Napuýu,pre dve godine, na vrlo visokomnivou, analizirane su sve mafije usvetu, åak i nigerijska. Srpsku ma-fiju niko nije ni pomenuo. Bilo mi je krivo, jer mi naãom sposob-noãñu i pameñu ne zasluæujemotakav tretman. Jedan Srbin je bio

voða irske mafije u Njujorku, kojavaæi za jednu od najjaåih, objedin-io je irsku i italijansku mafiju".

RADMILA MILENTIJEVIÑ,ministarka informisaça: "Postoji jedna potpuna sloboda medija. I, ãto je vrlo vaæno dati na znaçe i Evrop-skoj Uniji i Sjediçenim Ameriåkim

Dræavama, nema danas medijskogprostora u Srbiji gde sluãaoci,gledaoci, drugim reåima naãi graðanikoji prate informacije, sluãaju vesti,nemaju po nekoliko izvora tih infor-macija. Jedan izvor moæe da budeRTS, drugi izvor ñe biti, recimo,televizija niãka ili televizija Kraguje-vac, ili televizija Åaåak ili Uæice,treñi izvor su opozicione novine.Tako da danas RTS ne kontroliãe in-formacije, ona ãaýe svoje, premasvom viðeçu, a druge radio stanice idruge televizije svoje, tako da naãiýudi danas nisu orijentisani samo na jednu vrstu informacija. I to je neãtoãto ja zovem i razumem kao slobodumedija." ("TV Novosti")

B .

P A N T E L I Ñ

P .

M I T I Å

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



Evropski prinåevi

Pripravnici za tronPovodom nedavnog punoletstva Petra III Kraðorðeviña "Vreme"donosi i priåu o evropskim prinåevima - ãpanskom i britanskom - koji

sa izvesnoãñu åekaju da sednu na presto

izgraðenom pravnom dræavom i kraýemkao kulturnom konstantom i simbolomtradicije". Argumenti malobrojnih ozbiýnhzastupnika obnove monarhije u Jugoslavijiu osnovi nisu razliåiti, pri åemu je, åistopsiholoãki, najjaåi vapaj za ispravýaçemistorijske nepravde, tako drag srpskom uhu.Meðutim, pokuãaj da se neke od najnovijihisprave terenskim radom u Hrvatskoj i Bos-ni neslavno je propao, a vlastima RepublikeSrpske Krajine i Republike Srpske, kolikogod se zakliçale na vernost "srpskim tradi-cijama", ni u najboýim danima nije palo napamet da pozovu prestolonaslednika Ale-ksandra iz Londona ili princa Tomislava

Karaðorðeviña koji im je bio i joã uvek jetu, pri ruci. Vojislav Ãeãeý niãta nije na-pravio sa sopstvenim prestolonasledniåkim

"otkriñem" princom Dolgorukovim, kaoãto je i verovatnoñu povratka Karaðorð-eviña Vuk Draãkoviñ anulirao, vaýda ne-hotice, reåima da ñe kraýa vratiti "sutradanpoãto postane predsednik Srbije".

Ovdaãçi monarhisti nisu se mnogo is-ticali poåetkom februara, kada je Petar, sinprestolonaslednika Aleksandra, navrãio 18godina. Ålanovi neåeg ãto se predstavýakao Demokratska omladina za kraýevinu –zaãto ne, na primer, Monarhistiåka omladi-na za demokratiju? – proslavili su se oba-veãtavajuñi javnost da je prestolonasledni-kov sin veñ sa åetiri godine nauåio da skija,da se dopada devojkama ("prosto ga obo-

æavaju") i da intenzivno uåi materçi jezik.Patrijarh Pavle odræao je liturgiju u Sab-ornoj crkvi. Laiåka proslava odræana je u

tkako je pre desetak godinabauk komunizma prestao dakruæi Evropom, po çoj su serazmileli preæiveli ostaciraznih kraýevskih kuña. NaOruãevinama ideoloãki garantovane ruæiåa-

ste buduñnosti nudi se povratak u lepãu pr-oãlost.

U stvari, nude se demokratija, suveren-itet, ispravýaçe nepravde, vrañaçe dosto- janstva, tradicije, kulture, ugleda, slavne is-torije i, uopãte, býeãtava biæuterija od kojefrustrirani narodi niæu ðerdane svojeneopravdano zapostavýene slave, znaåaja i(samo)poãtovaça. Povodom nedavnog

punoletstva Petra III Kraðorðeviña reåeno je da stiæe "krajçe vreme da se uozbiýimoi postanemo zemýa kulturnih ýudi, sa

DINASTIJA NA ÅEKANJU: AleksandarKaraðorðeviñ sa suprugom i sinovima

SVET

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



"Aeroklubu", a zavrãila se pozivnom æur-kom u diskoteci "Andergraund".

Sluæbeni podaci o Petru III Karaðorðe-viñu kaæu da je roðen 5. februara 1980. uÅikagu kao sin prestolonaslednika Ale-

ksandra i princeze Marije da Glorija odOrleansa i Bragance, inaåe kñeri pretende-nta na brazilski presto. Krstio ga je princAleksandar od Jugoslavije, sin kneza Pav-la. Æiveo je u Åikagu i Virdæiniji do 1984,kada se Aleksandar sa porodicom preseliou London. Ãkoluje se u nekom od london-skih privatnih internata. Govori engleski,ãpanski i francuski, uåi srpski. Voli roçe-çe, skijaçe na dasci i slikarstvo. Zanima-

ju ga umetnost, muzika i dizajn. Putovao jepo Evropi, SAD, Sredçem istoku, jugois-toånoj Aziji, centralnoj i juænoj Americi.

Na listi naslednika krune Petar III je prviposle prestolonaslednika Aleksandra. Zatim

slede çegova mlaða braña, blizanci Filip iAleksandar (roðeni 1982), princ Tomislav(onaj ãto potpisuje "kraýevsko" pivo i vino,r. 1928) i çegovi sinovi Nikola (1958), Ðor-ðe (1984) i Mihajlo (1985); sinovi princaAndreje Vladimir (1964) i Dimitrije (1965);sin kneza Pavla Aleksandar (1924) i çegovisinovi: blizanci Dimitrije i Mihajlo (1958),Sergej (1963) i Duãan (1977). s

ALEKSANDAR ÑIRIÑ

zumeva da u meðuvremenu sam Felipepostane kraý, ãto ñe se, naravno, desiti –ali se ne zna kad. Njegov otac Huan Kar-los napunio je 5. januara 60 godina i, sobzirom na svoju vitalnost, sportski duh,kondiciju i opãtu popularnost, ima sve iz-glede za joã dosta godina na tronu nakome je veñ 23 godine. Logiåna je pret-postavka da ñe jednog dana, kada se"umori", abdicirati u korist svog sina,prepuãtajuñi se "penzionerskom æivotu" izabavi sa unuåiñima. Ãpanci su zadovoýni

jer znaju da ñe Felipe, kada doðe çegovtrenutak, biti veoma kvalifikovan da za-meni oca uz koga stasava i "peåe zanat".Princ Felipe je, u neku ruku, vicekraý.Kum nepostojeñeg, ali u ovom sluåajuvrlo taånog termina jeste Fidel Kastro,koji je na jednom iberoameriåkom samitupre nekoliko godina u ãali pitao kraýaHuana Karlosa ãta radi çegov sin, naz-vavãi ga pri tom vicekraýem. Ako u po-gledu kontinuiteta dinastije nema dileme,ni praktiåne ni pravne (ustav predviða dapravo prvenstva ima muãki potomak, bezobzira na to da li je najstarije dete), okoposla koji kraýev sin treba da obavýanema nikakve pravne regulative, niti pos-

Ãpanija:

Najatraktivniji uEvropiÃpanska vlada svaki put kada

princ Felipe zvaniåno putuje uinostranstvo donosi posebandekret kojim ga ovlaãñuje da"predstavýa Ãpaniju"

ne sumça da ñe lepi, popularni i joã uvekmladi princ jednog dana takoðe stati na"ludi kamen", zasnovati porodicu i svogsina, ako ga bude imao, progurati na treñe,ili moæda åak drugo mesto na pomenutojlisti åekaça za presto. Ovo "drugo mesto"zasad je u sferi åiste teorije, jer se podra-

ReprezentativacRoðen je 30. januara 1968. u

Madridu. Ondaãça ãtampa, pod kontro-lom Franka, jedva da je zabeleæila çe-

govo roðeçe. Prvo pojavýivaçe u jav-nosti dogodilo mu se 22. novembra1975, kada je çegov otac Huan Karlos,dva dana posle Frankove smrti, polagaozakletvu. Dve godine kasnije dobio jetitulu princ od Asturije, ali je Asturijuprvi put posetio u septembru 1980, da bipredsedavao fondacijom koja nosi çe-govo ime i iz koje se svake godine do-deýuju naznaåajnije nagrade u Ãpaniji.Tokom 1984. proveo je godinu dana u jednoj sredçoj ãkoli u Kanadi. Za pres-tolonaslednika je proglaãen kada jenapunio 18 godina. Studije prava i

ekonomije na univerzitetu u Madridu,zapoåete 1988, zavrãio je 1994. godine.Prvo zvaniåno putovaçe, po zemýamaLatinske Amerike, imao je 1991. U julu1992. postaje kapetan avijacije, a 1993.i kopnene vojske. Proãao je obuku u ak-ademijama kopnene vojske i mornarice.

Na otvaraçu Olimpijskih igara uBarseloni 25.7.1992. nosio je ãpanskuzastavu kao reprezentativac u jedreçu.Od 1993. do 1995. bio je na post-diplomskim studijama na Dæordætaununiverzitetu u Vaãingtonu (meðunarod-ni odnosi).

luåajno ili namerno, sa velikomverovatnoñom da je ovo drugo u pi-taçu, ãpanska javnost je 30. januara,S

na 30. roðendan princa Felipea, saznala dañe u avgustu ove godine kraýevska porod-ica dobiti prinovu, odnosno da ñe kraýHuan Karlos i kraýica Sofija postati deda i

baba. Tu radost prirediñe im najstarija kñiprinceza Elena, koja se 18. marta 1995. uSeviýi udala za Haime Mariæalara. Budu-ñe dete, åiji pol joã nije saopãten, veñ je"stalo je u red" za ãpansku krunu, madabez mnogo izgleda da je ikada ponese, jer

je trenutno na treñem mestu "liste åeka-ça". Na prvom je, naravno, jedini muãkipotomak ãpanskog kraýevskog para princFelipe, na drugom je çegova starija sestraElena, na treñem çeno buduñe dete, koje

je na åetvrto mesto potisnulo princezu Kri-stinu, od proãlog oktobra udatu za ruko-metnog reprezentativca Ãpanije UçakiUrdangarina. Kontinuitet ãpanske krune

je, dakle, i teorijski obezbeðen, mada niko

v

KONTINUITETKRUNE: PrincFelipe i prince-za Kristina

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



toji "opis radnog mesta". U kçizi koju je1997. izdao profesor politiåkog prava An-tonio Tores de Moral pod naslovom "Princod Asturije" piãe: "Naã princ realizujezvaniåna putovaça, sreñe se sa ãefovima

dræava i vlada, ministrima, liånostima iz javnog i politiåkog æivota stranih zemaýa,predsedava nekim zvaniånim organima..."Pitaçe je, meðutim, u åije ime princ sve toradi? On se u Ustavu pomiçe samo triputa: kao prestolonaslednik, u trenutkupunoletstva kada polaæe zakletvu kraýu i usluåaju nesposobnosti kraýa da obavýaduænost. Zbog toga ãpanska vlada svakiput kada princ Felipe zvaniåno putuje uinostranstvo donosi poseban dekret kojimga ovlaãñuje da "predstavýa Ãpaniju". Utom svojstvu i sa takvim ovlaãñeçem bio

je, recimo, na sveåanosti preuzimaçaduænosti predsednika Nelsona Mandele uJuænoj Africi, Horge Sanpiaa u Portugalijiitd.

Princ Felipe ima kancelariju odmahpored radne sobe svog oca, u palati Sar-suela. Po savetu oca, koji stalno istiåe kakoon sam nije imao od koga da uåi – jer çe-gov otac don Huan Borbonski, iako sin

kraýa (Alfonsa XIII) i otac kraýa (HuanKarlosa), sam nikada nije bio kraý – Fe-lipe se svakodnevno druæi za ýudimasvoje generacije. Stari kraý misli na sve,mada ni çemu samom ni çegovom sinu

prestolonasledniku viãe ne treba nikakvozbliæavaçe sa narodom poãto je ta bitka,zahvaýujuñi sjajnoj strategiji tate-kraýa,odavno dobijena. Ãpanska javnost se, unajkrañem, uopãte ne brine povodom su-kcesije na tronu kada za to doðe vreme.Mnogo je viãe zainteresovana za buduñukraýicu, odnosno izabranicu srca "na-

jatraktivnijeg prestolonaslednika Evrope".On je, u tom pogledu, priliåno zakopåan.Osim mladalaåke i zaboravýene ýubavi saIsabel Sartorius, lepom mladom damom izvisokog druãtva, i priåe o vezi sa nekomAmerikankom za vreme postdiplomskihstudija na Dæordætaun univerzitetu uVaãingtonu, nema nikakvih tragova o çe-govom ýubavnom æivotu. Ãarena ãtampasvakodnevno reða niz kandidatkiça saevropskih dvorova, ali princ ñuti. Kolikose zna, nema nikakvu obavezu da çegovabuduña bude "plave krvi". s

VLADIMIR STANKOVIÑ

va baka kraýica Elizabeta II odluåila da ñeona – i çeni naslednici – nositi prezimeMountbatten-Windsor.

Pravi princ – buduñi suverenUjediçenog Kraýevstva – jeste Elizabetin

sin Åarls. Tek u sluåaju çegove smrti napresto dolazi princ Viýem Artur FilipLuis, stariji od dvojice sinova princa Åarl-sa i pokojne ledi Dijane Frensis Spenser.Viýem je roðen 21. juna 1982, a çegovmlaði brat Henri Åarls Albert Dejvid, treñiu liniji nasleðivaça, 15. septembra 1984.godine.

Viýem se ãkoluje na Itonu; tamo idrugde zovu ga joã i Vils, Vombat (ãto jenaziv za australijske torbare iz familijeVombatidae), Bili i Billy the Basher (na-

jbliæe, "ãibadæija"). Levoruk je, visok 185cm, teæak izmeðu 57 i 59 kg, pepeýastoplave kose i, kaæu, æuñkasto-smeðe-ze-lenih oåiju. Voli brza kola, svog psa, itali-

jansku pastu, hamburger, åokoladu, srnet-inu i voñnu salatu. Pije koka-kolu i crnovino. Nedeýom je redovno na åaju kodsvoje bake Elizabete II.

Omiýen hobi mu je lov, ukýuåujuñi ilov na zeåeve sa kerovima. Osim toga, neodbija skijaçe, tenis, fudbal, hokej, spla-vareçe, veslaçe na Temzi i plivaçe. Nje-gov bivãi kolega sa Itona kaæe da seViýem oprobao i u maåevaçu, ali beznekog naroåitog uspeha. Mimo sportova,

pokazuje izuzetan dar za slikaçe. Voli te-hno, Spice Girls, muziåku temu "Nemo-guñe misije", Pulp, Oasis i MTV. Potoçeuprkos tome ãto u kuñi nije imaokablovsku TV, jer je princeza Dijana sma-trala da su televizija, video igre i kompjut-er antisocijalni.

Sa 13 godina objavio je svoju odlukuda ne pristupi kraýevskoj mornarici, kakosu to åinili çegovi prethodnici, ukýuåu-

juñi i princa Åarlsa, koji je u kraýevskojmornarici i avijaciji sluæio ãest godina(1971-1977). Ãto se tiåe privatnog æivota,voleo bi sudar sa Sindi Kraford. U ne-dostatku iste viðen je – zajedno sa ocem imlaðim bratom – na krstareçu po gråkimostrvima, na jahti milionera Dæona Lesti-sa, u druãtvu sestara Tare (24) i Sare (25).Tara Palmer-Tomkinson je kolumnista"Sandi-tajmsovog" dodatka Style, u kojemiz nedeýe u nedeýu opisuje svoje susretesa raznim snobovima. Neãto kao dnevnikMire Markoviñ. I pored brojnih druãtvenihobaveza (ruåak sa ledi Ovom, veåera salordom Onim, razne raãomonijade u do-brotvorne svrhe i sliåno), cura oåiglednouspeva da gradi paralelnu karijeru u novi-

narstvu.Princ ne voli da se slika za novine. Nedopada mu se obezbeðeçe koje ga ok-

Ujedinjeno Kraljevstvo

Kraý iz "pampersa"Ãto se tiåe privatnog æivota, Viljem bi voleo sudar sa Sindi Kraford

ritanski prinåevi trenutno su na ski- jaçu u Ãvajcarskoj. Zovu seViýem i Henri, a do pre neku god-

inu çihovo genealoãko prezime bilo jeSchlesweig-Holstein-Sonderburg-Glucks-burg-Saxe-Coburg-Gotha. Onda je çiho-B

U PORODIÅNOM KRUGU:Prinåevi Viljem i Henri

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



Atentat na Ãevardnadzea

I drugi put – æiv Onaj ãto je ubijen identifikovan je kao Åeåen sa adresom u juænoj Rusiji

ruæuje åim izaðe na ulicu. Ako doåeka us-toliåeçe, çegovo kraýevsko ime moæe dabude Viýem V, ali ga postojeña pravila neograniåavaju ni da u istoriju uðe pod bilokojim od preostala tri imena: kao kraý Fil-

ip, kraý Luis ili – kraý Artur. Kako godbilo, on je – mnogo viãe no ãto je to obiåajbritanskih viãih klasa – odgajan u porodici(na uãtrb profesionalnih dadiýa i odgojit-eýa), pa je tako joã kao beba sa roditeýimaputovao u Australiju i Novi Zeland. Akopostane britanski kraý, biñe prvi takavkome su meçane "pampers" a ne klasiånepamuåne pelene. Jedan od analitiåara mo-

Deset zapovesti

Baka Elizabeta II odobrava Viýe-move posete disko-klubovima samoukoliko se pridræava çenih deset

zapovesti:1) Ne sme da puãi.2) Ne sme da pije.3) Ne sme da uzima droge.4) Ne sme da se javno ýubi sa de-

vojkama.5) Ukoliko je moguñe, ne sme da

dozvoli fotografisaçe za medije dokigra.

6) Sve vreme mora da bude sasvojim obezbeðeçem.

7) Mora da bude u druãtvu prove-renih ãkolskih drugova.

8) Mora da dolazi i odlazi u druãtvu

kraýevske pratçe, a ne ãkolskih drugova.9) Kuñi se mora vratiti u odreðeno

vreme.10) Mora da zatraæi odobreçe za

svaki odlazak u disko ili na æurku.

Deset zapovesti

guñnog buduñeg kraýa tvrdi da princViýem u dosijeu nema teæih prestupa odãtipkaça æenskih zadçica, no to nije ni-kakva garancija da ñe se ubuduñe ophrvatiproblemima sveta u kome tabloidi sa la-koñom manipuliãu britanskom monarhi-

jom. Za sada, samo jedan mali deo britan-

ske ãtampe sklon je da u Viýemu vidi pos-ledçu nadu za spas kraýevstva. s

A. Ñ.

Od nezavisnosti, Gruzija æivi u potresi-ma graðanskog rata, kriminala i privrednihkriza. Ãevardnadze je stvorio sebi mnogoneprijateýa tokom pokuãaja da slomi obla-sne velmoæe i regionalne secesioniste.

Policija je u utorak, javýa Beta, saopãti-

la da su preæiveli napadaåi u bekstvu. Onajãto je ubijen identifikovan je kao Åeåen saadresom u juænoj Rusiji. Policija i vojskasu zauzele ulice Tbilisija i pretraæuju vozi-

la i zgrade. Dva tenka su izvedena na po-priãte napada. Tokom gruzijskog rata 1993,sa odmetniåkim regionom Abhazije, Ãe-vardnadze se viãe puta obreo u æivotnojopasnosti od eksplozija artiýerijskih zrnatokom obilaska fronta.

Sukob sa Abhazijom joã nije reãen.Separatisti kontroliãu svoju provinciju naCrnom moru i ne odustaju od zahteva zanezavisnoãñu. Ruske trupe godinama uspe-vaju da odræe razmak izmeðu jedinicavlade i snaga pobuçenika, ali nikakvognapretka u politiåkom reãeçu nema. s

BETA

Predsednik Gruzije Eduard Ãevard-nadze za dlaku je izbegao smrt unapadu u kome su u ponedeýak

uveåe ubijene troi osobe. Nepovreðen uæestokom okrãaju, predsednik Ãevard-nadze je izjavio da neprijateýi "u zemýi i

inostranstvu æele da destabilizuju bivãusovjetsku republiku". Grupa od 10 do 15napadaåa vatrom iz automata i bombamadoåekala je u zasedi Ãevardnadzea kada seautomobilom vrañao kuñi. Zasut kiãommetaka i pogoðen sa najmaçe tribombe, predsednikov blindirani mer-cedes zapalio se zajedno sa automobili-ma u pratçi tokom desetominutnepucçave.

"Bila je to dobro izreæirana, vojnaoperacija," izjavio je Ãevardnadze nateleviziji. "U Gruziji i napoýu delujusnage koje æele da destabilizuju ze-

mýu."Napad je drugi pokuãaj ubistva Ãe-vardnadzea za protekle tri godine iodraz je napete politiåke klime u zemýiu kojoj tiça nekoliko sukoba. "Neiskýuåujem moguñnost meðunarodnogterorizma", rekao je sedamdesetogodi-ãçi predsednik i, bez navoðeça doka-za, dodao da je napad po svoj prilicidelo bivãeg ãefa bezbednosti Igora Gjo-rgadzea, koga je veñ optuæio za pokuãajubistva 1995. Gjorgadze je pobegao uRusiju gde æivi u blizini Moskve, upr-kos stalnim zahtevima Gruzije da bude

izruåen."Ovakvi napadi su moguñi zato ãto

organizator teroristiåkog åina iz avgusta1995. i daýe æivi u Moskvi, gde se provodizaãtiñen telohraniteýima u svojoj daåi", objavio je Ãevardnadze. U napadu su ubijenadvojica predsednikovih ýudi i jedan atenta-tor.

MNOGO NEPRIJATELJA: "Ja samu redu", poruåio je Ãevardnadze koji pred-sedava rodnom Gruzijom od 1992 godine.U svetu je on najboýe poznat kao sovjetskiministar inostranih poslova koji je pomo-

gao u uårãñivaçu politike perestrojke podbivãim sovjetskim liderom Mihailom Gor-baåovom.

SREÑKOVIÑ: E. Ãevardnadze

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.


7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v la

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



Rumunija

Bugarski sindromDok su pregovori joã u toku, ispitivaça javnog mçeçapokazuju da je 70 odsto Rumuna protiv prevremenih izbora

na, åime su joã viãe zaoãtreni ionakoizuzetno loãi uvijeti æivota i drugo.

RAZLAZ: Meðutim, veñ krajem pro-ãle godine poåele su se osjeñati razmimoil-aæeça u vladi izmeðu dvije najznaåajnijepartije: Nacionalne seýaåke stranke hriãña-nskih demokrata, s jedne, i Demokratske

stranke, s druge strane. Kriza vlade otvore-na je nakon ãto je Demokratska stranka ne-davno zatraæila ostavku premijera ViktoraÅorbea zaprijetivãi da ñe se u protivnompovuñi iz vladine koalicije, ãto bi znaåiloda ñe vlada izgubiti veñinsku podrãku u

parlamentu.

Demokratsku stranku vodi Petre Ro-man, inaåe prvi rumunski postkomunistiå-ki premijer koji se 1991. raziãao sa Ilijes-

Rumunija je ovih dana suoåena sadubokom krizom vlade, koja biåak mogla dovesti i do prijevre-

menih izbora, ali i blokirati reformski kurskoji je inauguriran dolaskom na vlast ko-alicije desnog centra nakon parlamentarnihizbora 1996, ãto bi zemýu gurnulo u

duboku krizu koju neki potencijalno upore-ðuju sa bugarskim zbivaçima od prijegodinu dana.

Vlada rumunskog premijera ViktoraÅorbea, iako sastavýena od vrlo ãarolikihpartijskih grupacija, zbog åega su je i na-

zivali "koalicijom koalicija", uæivala je do sada stabilnu podrãku oko 60odsto poslanika u rumunskom parla-

mentu i to joj je u protekloj godiniomoguñilo da nakon dugogodiãçevladavine Ilijeskuovih socijalistakrene u snaæan reformski kurs,pokuãavajuñi zemýu da pribliæi za-padnoevropskim integracijama i iz-vuåe je sa dna lestvice meðu tran-zicijskim zemýama, bez obzira na toãto je cijena nadoknaðivaça izgubý-enog vremena na socijalnom planubila izuzetno velika. No upravo vrloãiroki front politiåkih snaga koji jestao iza Åorbeove vlade omoguñavao je i uvoðeçe vrlo nepopularnih ali ne-

ophodnih poteza, poput likvidacije velikih ineefikasnih dræavnih mastodonata prañeneotpuãtaçem radnika i liberalizacijom cije-

kuom i formirao vlastitu partiju modernesocijaldemokratske provinijencije kojuanalitiåari danas dræe najmodernijom, a ubuduñnosti moæda i najperspektivnijom ru-munskom politiåkom partijom. Romanova

politiåka grupacija, koja je osvojila 13 ods-to glasova na proteklim izborima, bila jekýuåni oslonac hriãñanskim demokratimaza formiraçe ãiroke koalicije koja je omo-guñila stabilnu prevagu u parlamentu. I nesamo to. Petre Roman je, po mnogim pro-cjenama, pozivom svojim glasaåima da udrugom krugu predsjedniåkih izbora dajupodrãku sadaãçem predsjedniku EmiluKonstantineskuu bitno doprineo çegovojpobjedi nad Ilijeskkuom.

Romanovi demokrati optuæuju Åorbeuda nije u staçu uspjeãno organizirati iubrzati neophodne reforme, ali se slaæu da

je sadaãça koalicija ipak jedina politiåkaformula koja moæe garantirati politiåkustabilnost. Zato oni traæe Åorbeovu ostav-ku, te da se do kraja marta formira novavlada od istih dosadaãçih partnera. Hriãña-nski demokrati naãli su se sa ovim zahtje-vom pred gotovo nerijeãivim problemom.Åorbeova smjena sigurno za çih nije poli-tiåki poen, a odlazak demokrata iz vladinekoalicije zasigurno znaåi çen pad. Kaonovi moguñi koalicijski partneri pojavýujuse jedino maçe ultradesne i nacionalistiåkestranke, ili rigidne lijeve stranke, ali bi toza meðunarodni imidæ Rumunije u mo-mentu kada se pokuãava pribliæiti zapad-nim integracijama bilo poraæavajuñe. Åakni pokuãaj da se demokratima ponudi novomjesto potpredsjednika vlade, koje do sadanije postojalo, nije dalo nikakvih rezultata:demokratska partija je rezolutna i traæiÅiorbeovu ostavku.

Dok su pregovori joã u toku, ispitivaça javnog mçeça po-kazuju da je 70 odstoRumuna protiv pr-ijevremenih izbora, ito bi moæda moglo

zapeåatiti Åorbeovusudbinu. Prijevreme-ni izbori bi bez su-mçe izazvali ozbiý-an zastoj i odgodili uprivredne reforma-me, dok meðunar-odne institucije upra-vo vrãe snaæan priti-sak na Rumuniju dase ubrza tempo çih-ova provoðeça, akose æeli izbjeñi çihov

krah. U protivnom, kako analitiåari predvið-

aju, Rumunija bi se mogla suoåiti sa "bugar-skim sindromom". s

MONA DIRTU /STINA

KRIZA VLADANJA: Predsednik Konstantinesku i panorama Bukureãta R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



Neobiåni spor

Med, Vini Pu i – domovinaIstina, Dizni je Pua malo ulepãao, popravio mu dlaku, obukaocrvenu majicu i napravio od çega megazvezdu koja malopodseña na Edvarda koji åami u Njujorku

tvar stoji ovako. Kada ideã po med ba-lonom, najvaænije je da påele ne prim-ete da dolaziã. Tako, ako imaã zeleni

balon, one mogu pomisliti da si samo deodrveta i da te ne primete. Ako imaã plavi ba-lon, one mogu da pomisle da si samo deoneba, i da te isto tako ne primete. Pitaçe jeãta bi bilo sliånije?"

"Zar one neñe primetiti tebe ispod balona?""Moæda hoñe, moæda neñe. Nikad ne moæeãbiti siguran s påelama... Pokuãañu da izgle-dam kao mali crni oblak. To ñe ih prevariti."

Ovaj lukav plan za otimaçe meda odpåela moæda ñe neko ovih dana malo prera-diti i pokuãati da iz deåjeg odeýeça Nju-

jorãke biblioteke ukrade ili, boýe reñi, oslo-bodi pet pliãanih æivotiçica koje su tamozatoåene viãe od deset godina.

Vini Pu (Winnie Pooh) je doãao kodKristofera Robina na çegov prvi roðendan,1921. godine, iz åuvene londonske robnekuñe Harrod’s. Malo kasnije, na Boæiñ, po-

javilo se magare Iar, a od nepoznatog pro-laznika na ulici Kristofer je dobio na poklonPraslina ("koji je tako mali da s lakoñomstane u dæep, a oseñaj da je prisutan pruæaveliku utehu kad niste sigurni da li je dvaputa sedam dvanaest ili dvadeset i dva). Petgodina kasnije, Kristoferov otac pisac AlanAleksander Miln objavio je prvu kçigupriåa "Vini Pu" – o æivotiçama iz Stoletneãume (zapravo imaça u Saseksu, na komesu Milnovi æiveli), koja je ubrzo postala hit.Godine 1928. usledila je "Kuña na Puovomuglu", i tu se Miln zaustavio. Kako su kçigeobjavýene maltene istovremeno u Americi i

Engleskoj, Pu je postao popularan sa obestrane Atlantika.

PRVI IZLET: Vini Pu je 1947. godinepoãao u Ameriku. Tim povodom je A.A.

"SMiln napisao i krsni list za çega i çegovesaputnike. Medved je pre puta osiguran natada nezamislivih 50.000 dolara i desetakgodina je krstario po novom kontinentu, dabi pred povratak çegov ameriåki domañin (iizdavaå Dutton Pub-lishing, koji je celuturneju i organi-zovao) uspeo da ube-di Milna da se med-vedu straãno dopadau Americi i da on æelida tu i ostane. I med-ved je ostao, ali uprostorijama izdava-åa, sve do 1969. kada

je na kratko opet bo-ravio u svojoj do-movini – odveli su gana izloæbu (kao iz-loæbeni predmet, da-kako) Edvarda Ãe-

parda, originalnog il-ustratora Milnovihkçiga, u Muzeju Viktorija i Albert. Posleizloæbe opet se vratio u zemýu hamburgera,opet u Duttonove prostorije, da bi tek 1987.bio pokloçen Njujorãkoj biblioteci gde idan danas åami, u staklenom kovåegudeåjeg odeýeça ove ustanove i gde mu sekezi oko 750.000 ýudi godiãçe.

Poåetkom ãezdesetih ubaåen je uDiznijevu maãineriju i, oåas posla, postao jepravi Amerikanac. U prvom crtañu je åakimao i teksaãki akcenat. Tek na intervencijuiz Engleske, Puu je vrañen çegov najboýi

prijateý Praslin, a samo je Kristoferu Robinuponovo snimýen glas, ovoga puta sa en-gleskim akcentom. Kasnije je nastala åitavaserija novih priåa o Puu, "Nove avanture

Vini Pua", koja nemaveze sa izvornikom.

Istina, Dizni je Puamalo ulepãao, popraviomu dlaku, obukao crve-nu majicu i napravio odçega megazvezdu kojavrlo malo podseña naEdvarda (kako se upoåetku zvao) koji åami

u Njujorku.Nije jasno zaãto se

neko tek ove godine setio da traæislavnog medveda natrag; ukolikose ne radi o obiånom market-inãkom potezu da se Njujorku,Dizniju, Puu i mnogim drugim

malo popravi rejting, biñe to, posvemu sudeñi, dugotrajna imukotrpna borba – gradonaåelnikNjujorka, Rudolf Ðulijani pokuãa-va da objasni kako je medved sada

postao Amerikanac i kako on æeli da ostane jer mu je tu, navodno, kao i mnogim drugimimigrantima mnogo boýe. Navodno je åak isam Pu rekao gradonaåelniku liåno kakoæeli da ostane u Njujorku koji je tu priliku

joã malo iskoristio da izreklamira svoj grad.SUSRET SA PREMIJEROM: Iako se

priåalo da ñe liånoToni Bler u susretu sa

Bilom Klintonom,proãlog åetvrtka, pov-esti razgovor na temubuduñnosti Vini Pua,teãko je bilo oåekivatida ñe se britanski pre-mijer vratiti kuñi rukupunih pliãa, jer izreakcija predstavnikavlade moæe se za-kýuåiti da su ostalipriliåno hladni na va-paje svojih sunarod-nika da im se vrati

omiýeni medved.Åak je predstavnikbritanskog premijera

izjavio da se susreo sa Puom i da je çegovzakýuåak da on izgleda sreñno i zadovoýnou Americi, te naglasio da veruje kako ñe "oni[Amerikanci] voditi brigu o ovim æivotiça-ma tako dobro da ñe britanski narod zbogtoga biti sreñan".

Znaåi Puu i ostalima ne ostaje niãtadrugo nego da se nadaju da ñe neko uzetiplavi balon, uvaýati se u blato, pokuãati daih izbavi iz pedesetoletnog zatoåeniãtva ivrati u Stoletnu ãumu i da ñe imati mnogo

viãe sreñe nego ãto je Medved sa Vrlo MaloMozga imao pokuãavajuñi da se dokopameda.

Nije bilo vetra da ga pribliæi drvetu i tako je lebdeo u mestu. Mogao je da vidi med,mogao je da oseti miris meda, ali ipak nijemogao da ga dohvati.

"Kristofere Robine!""Ãta æeliã?""Åini mi se da je påelama neãto sumçivo!""A ãta to?""Ne znam, ali åini mi se da su neãto po-

sumçale""Moæda misle da si doãao po çihov med?"

"Moæda, nikad ne moæeã biti siguran sapåelama." s

WOOBIE DOO

EJ, DAJ I MALO MEDA: Puov potomak danas

DALEKO OD KUÑE: Originalni Vini Pu sa prijateljima(pored naslova: originalan crteæ iz knjige)

B A B Y R O O

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



Nuklearna dvosmislenost, koju je smisliobivãi premijer Ãimon Perez, dozvoýavala jeIzraelu da decenijima nagoveãtava arapskimdræavama kako poseduje atomsko oruæje, ada istovremeno izbegava potencijalno razor-

nu meðunarodnu inspekciju. Peres je uspeoda 1956. godine zakýuåi ugovor sa Fran-cuskom o izgradçi nuklearne centrale u

juænom gradu Dimoni gde su, po opãtemuvereçu, Izraelci do danas napravili 200 at-omskih bombi. Dvosmislenost znaåi dazvaniånici niti potvrðuju niti demantujunavode – koji naãiroko kolaju u inostranst-vu, dok ih vojni cenzori briãu kod kuñe – da

je Izrael nuklearna vojna sila. Kada god ihpritisnu, izraelski voði ponavýaju paæýivukonstrukciju da "Izrael neñe biti prva zemýakoja ñe posegnuti za nuklearnim oruæjem uregionu", posle koje åesto sledi druga, goto-

vo neåujno izgovorena reåenica da "Izraelneñe sebi dozvoliti da bude druga zemýakoja ñe se latiti atomske bombe". Izrael jeodbio da potpiãe sporazum o zabrani ãireçanuklearnog oruæja. Politika dvosmislenosti

je teãko podrivena 1986. godine, kada jeMoredeåi Vanunu, tehniåar u Dimoni,ispriåao dræavne atomske tajne londonskom"Sandej tajmsu". Vanunu odleæava kaznu od18 godina zatvora za ãpijunaæu.

HANOJ

Bum

Pacovi su napali vijetnamska sela i preteda ñe uniãtiti poýa i ambare otkako su seýa-ci izvezli svoje maåke u Kinu, saopãtilo jeministarstvo poýoprivrede u Hanoju.Odeýeçe za zaãtitu useva kaæe da su se glo-dari muçevito namnoæili tokom posledçihgodina. Ministarstvo ceni da je oko 300.000hektara pirinåanih poýa uniãteno u zemýisamo tokom proãle godine. To je znatnoviãe, kaæu zvaniånici, od 216.000 hektarakoji su stradali 1996, ukýuåujuñi 100.000hektara samo u delti Mekonga – pirinåanojæitnici zemýe. Problem je prvi put iskrsao1991. u provincijama koje se graniåe sa Ka-

mbodæom, gde su pacovi okrivýeni za un-iãteçe 10.000 hektara pod pirinåem. Glodarisu zatim osvojili druge provincije, piãe sa-

jgonski "Libertad". Vlada u Hanoju kaæe dasu tokom proteklih meseci pobijeni milionipacova, pod rukovodstvom lokalnih vlastikoje su povele kampaçu zaãtite useva. Seý-aci, kaæe vlada, love pacove koristeñi otrov izamke. Jedan od razloga za invaziju pacova

jeste tekuñi bum u izvozu maåaka u Kinu,gde se ove sluæe u restoranima, a crnemaåke koriste u tradicionalnoj medicini.Dnevnik "Omladina" piãe da se desetinehiýade maåaka prodaju preko granice. Vla-

da zasad nema zakonsku osnovu za zabranuizvoza maåaka.PRIPREMA AGENCIJA BETA

VAÃINGTON

Vrelina

Bombe za duboki prodor u bunkere,satelitski kontrolisane krstareñe rakete,"pametne" eksplozivne naprave koje znajukoji sprat zgrade treba da uniãte zaokupýujuPentagon u razvojnoj trci stvaraça nove gen-eracije savremenog oruæja pred moguñi noviokrãaj sa Irakom. Ali, neka oruæja odkýuånog znaåaja za uspeh ameriåkog bom-barderskog napada na iraåke hemijske i bi-oloãke arsenale joã su u fazi planiraça ili suu malim koliåinama dostavýena trupama na

sceni. Visoki vojni komandanti danas kaæuda se u "intenzivnim naporima Pentagona"nije otiãlo bitno daýe od tehnike prikazane uratu u Zalivu 1991. Iz laboratorija i proizvod-nih pogona izaãle su nove bombe koje prodi-ru u bunkere, satelitski navoðene rakete,krstareñe rakete obloæene titanijumom i os-etýivi upaýaåi. Ratno vazduhoplovstvo dobi-lo je bombardere B-1 i B-2 koji nisuuåestvovali u ratu 1991. Ratna mornaricakaæe da je "dramatiåno poveñala" broj "pam-etnih" bombi i kompjutersku i komuni-kacijsku moñ svojih brodova. Meðutim, nakýuånim prodorima tek se radi. "U ratu u

Zalivu videli smo ãta sve obeñava preciznonavoðena municija", izjavio je u utorak nov-inarima u Vaãingtonu jedan zvaniånik ratnogvazduhoplovstva. Upitan ãta je sa novim pre-ciznim oruæjima – "zajedniåkom municijomza direktni napad" (JDAM), raketamavazduh-zemýa AGM-130 i AGM-142 –zvaniånik kaæe da se "na tim programimaradi". Daleko od zavrãetka su i druga najavý-ena oruæja: "napredni jednostrani probijaå"(bomba od 900 kilograma za prodor u bun-kere), "zajedniåki programirani upaýaå"(koji pilot moæe da reprogramira za razliåiteciýeve) i "pametni upaýaå za teãke ciýeve"(koji moæe da se programira tako da izazoveeksploziju bombe kada ova probije zid bun-kera i zadati broj spratova). Sva takva oruæja

postoje u raznim varijantama, ali Pentagonu novom okrãaju sa Irakom mora da reãiproblem taånog doziraça jaåine eksplozijeuz potpunu preciznost pogotka. U un-iãtavaçu bioloãkog i hemijskog arsenalaneophodno je imati oruæje koje ñe proizves-ti eksploziju takve vreline da spali sve smr-tonosne hemikalije, ili bioloãke agensekako ovi ne bi izmakli uniãteçu i zatrovaliregion. U Pentagonu kaæu da se na ovimproblemima radi, ali da "joã nisu svireãeni".

TEL AVIV

DvosmislenostNegde u Tel Avivu, u skrovitoj sobi

oficiri za bezbednost i penzionisani genera-li danas pretresaju doktrine koje su izrael-sku vojsku vodile kroz pet ratova i decenijeregionalnih sukoba. Pitaçe da li jevrejskadræava treba da promeni svoju politiku onuklearnom oruæju nije na dnevnom redu."To je uvek bila dobra politika i dobra je isad. Nikakve izmene nisu potrebne", kaæeUzi Eliam, jedan od vodeñih ýudi u izrael-skom odbrambenom establiãmentu. "Trebanastaviti sa politikom neodreðenog iprikrivenog odvrañaça", izjavio je Eliam

dnevniku "Haarec". Ãireçe arsenala balis-tiåkih raketa po Bliskom istoku uz trku urazvoju nuklearnih bojevih glava, koju,kako Izraelci tvrde, vodi Iran, proizvelo jetihi preokret u regionalnoj ravnoteæi snaga,kaæu analitiåari. Ta nova opasnost oæivela jeideju od pre 20 godina da Izrael treba javnoda saopãti pojedinosti o svom atomskompotencijalu kako bi odvratio susede odpomisli na napad. Ali, postoji gotovo punasaglasnost izmeðu politiåara i analitiåara dabi Izrael samo izgubio ako bi danas priznaoda ima atomske bombe. "Ãto ste neodre-ðeniji u tome ãta imate, to vam je snagaodvrañaça jaåa. Dvosmislenost kao politi-ka neñe se promeniti", kaæe ålan parlamen-ta Gideon Ezra zaduæen za prañeçe vojske.

Meridijani

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.


Prelamate svoju novinu, knjigu na raåunaru?Da, naravno...

Pravite postscript - fajlove koje posle ãaljete na osvetljivaå filma ili paus...Tako nekako...

Åuvate li prelom starih brojeva, odãtampanih knjiga?Prvo smo pokuãavali da åuvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni

zauzimaju straãno mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali...

Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vaãe novine - savetujetefotokopiranje papirnatog izdanja

Eh, kad bi fotokopir bio ispravan...

Kako radi vaã dokumentacioni centar, valjda ga imate?Da... imamo jednog momka koji slaæe nove brojeve jedan na drugi i po

potrebi ih pretura list po list ne bi li naãao ono ãto nam treba. Deåko

ima straãno pamñenje, samo je åesto odsutan...

Prekinite sa ovakvom praksom! Reãenje se zove

Portable Document Format

Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog

grafiåkog materijala od zaborava. Sve ãto treba da uåinite je da nam

predate vaãe osvetljene PostScrip fajlove. Vratiñemo Vam knjigu ili

novinu u PDF-formatu koji se moæe komforno åitati, ãtampati i pre-

traæivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hard-

verski potpuno nezavisan kompaktan grafiåki format, veoma popula-

ran na Internetu, koji u sebi åuva sve informacije originalnog

grafiåkog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan

obiåan CD stañe viãe od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina

ili proseånih knjiga, a da pri tome joã uvek budete u stanju da

zadavanjem kljuånih reåi i koriãñenjem hipertekstualnih veza za tren

oka pronaðete traæenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja

imaju veliku vrednost za vas, vaãe kolege i potencijalne kupce. Zato,

pre nego ãto otkucate: del *.ps, poãaljite nam e-mail na adresu:

[email protected]@eunet.yu

N o v o!Saåuvajte svoje dokumente u elektronskoj formi

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



"P

Balaãeviñ u Sarajevu

Maãala Ðoke!ouzdana informacija" jednognovosadskog tabloida – poz-

natog po produhovýenim tek-stovima o åumama i kara-kondæulama – da ñe na Ðorða

Balaãeviña u Sarajevu straãni islamski fun-damentalisti izvrãiti atentat pokazala seizrazito (neke Sarajlije bi rekle: drrastiñ-no!) neosnovanom. Ãansoçer sa Salajkevratio se u ulicu Jovana Cvijiña æiv i zdrav,i verovatno sreñniji nego ikada. Njegovikoncerti u Skenderiji bili su emotivni – akoveñ ne muziåki – vrhunac jedne bogate ka-rijere.

Muziåarsko-novinarski konvoj krenuo je iz Beograda (Balaãeviñ i deo muziåara inovinara iz Novog Sada) sabajle u subotu7. februara; na granici SRJ i BiH (RS) kodZvornika doåekala su nas vozila UNHCR– koji je i bio organizator cele feãte – imeðunarodne policije u Bosni IPTF. Ubrzosmo preãli iz RS na teritoriju BH fed-eracije, i preko Kalesije uãli u Tuzlu. Pro-tokol je predviðao krañe zadræavaçe u(priliåno komfornoj) zgradi UNHCR-a.Oko Balaãeviña je tamo stvorena priliånaguæva, kao ãto to jednoj velikoj zvezdi idolikuje, ali je çegova tradicionalna ne-blaziranost i tada doãla do izraæaja: ok-

ruæen gomilom radoznalaca i lovaca na au-tograme, Balaãeviñ je u hodniku zgradeUNHCR, prolazeñi pored WC-a, napravio"varku telom" i uãao u toalet, rekavãi us-put: "Izvin'te, samo da proverim da mineko nije poslao poruku na faks"...

U MUZIÅARSKOM DÆIPU: U nas-tavku puta do Sarajeva, umorni i neispa-vani putnici mogli su da uæivaju u prekras-nom pejzaæu borovih ãuma na okolnimbrdima prekrivenim snegom. To, naravno,ako im neæna estetska oseñaça nisu kvarilinepristojni prizori tzv. kabriolet-kuña, dak-le nekadaãçih ýudskih domova koje je

neåija briýantna pamet pretvorila u zgariã-ta pogodna jedino za zmijarnike... Na ula-sku u Kanton Sarajevo, naãim brojnim pra-

v

KULTURA

Dvesta sedamdeset minuta Balaãeviñevog koncerta mnogima je "proizvelo" dvestasedamdeset knedli u grlu. Bilo je u svemu tome neãto mnogo viãe od stihova i

zavodýivih melodija, i niko nije ni pokuãao da se pravi da to ne primeñuje

F O T O G R A F I J E : P E C A

V U J A N I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



tiocima pridruæila se i sarajevska policija,tako da je neko neobaveãten mogao dapomisli da se to Bil Klinton vratio u Bosnu,vaýda da se skloni od dosadnog javnog is-traæiteýa koji mu dræi sveñu gde god stig-ne. Ovaj novinar je, sa dvema kole-

ginicama, proveo zadçih osamdesetakkilometara puta do Sarajeva u UNHCR-ovom dæipu, zahvaýujuñi ýubaznosti g.Ravija, funkcionera ove organizacijezaduæenog za "sprovoðeçe" Balaãeviñau Sarajevo. Tu smo se mogli uveriti koli-ko su "bezbednosne" mere opseæne itemeýite, i da se niãta ne prepuãta sluåa- ju. Neãto posle åetir i poslepodne, naã imuziåarski dæip, u pratçi policijskihvozila, stigli su na zadçi ulaz Skender-ije, gde smo prisustvovali ulasku Bala-ãeviña i benda u dvoranu. Mere oprezabile su tako dosledno sprovoðene da su inajbliæi Balaãeviñevi saradnici morali daotvaraju kutije sa instrumentima, da seproveri da nema nekakvog sumçivogprtýaga...

Sve karte za oba koncerta – drugi jeodræan sutradan – bile su rasprodate istogdana kada su i puãtene "u opticaj", tako da je navala onih koji su traæili bilo kakavnaåin da uðu u Skenderiju bila enormna. Sobzirom na to da je bilo dosta zbrke okonovinarskih akreditacija – koje su beograd-skim novinarima jedva nekako uruåenepred sam poåetak koncerta, a åini se da su

neki Zagrepåani ostali bez çih – ýudimakoji su obezbeðivali sluæbeni ulaz nije bilolako da se, pored brojne publike koja je

poãto-poto htela unutra, raspravýaju i sauspaniåenim novinarima.

PROVALA EMOCIJA: Ulazak udvoranu, koju je publika ispunila joã dvasata pre koncerta, nagovestio je da ñemoprisustvovati dogaðaju kakav se samo jed-nom moæe desiti i videti. Oko sedam hiýa-da preteæno mladih ýudi – ali i mnogo sre-doveånih ili onih "u tranziciji"... – doåeka-lo je Balaãeviñev izlazak na scenu ovacija-ma; onda je krenula I te sam noñi preplivao Dunav, sa kýuånim stihom: "Oprosti veli-ka reko, al' ja sam morao preko"... U Sken-deriji neopisiva provala emocija, neãto ãtose åuje kao gromoglasan aplauz, uzvici iskandiraçe, ali ãto zraåi mnogo dubýe i jaåe nego ãto to åitaocu moæe doåarati stan-dardni vokabular koncertnih izveãtaåa.Bila je to ona vrsta provale ýubavi i pozi-tivne energije za koju verovatno svakimuziåar æivi. Posle kratkog i veoma su-viãnog govora predstavnika UNHCR-a –koji je u dramaturgiji svakog koncerta, anaroåito u ovako delikatnoj prilici, biosavrãeno kontraproduktivan, osim u smislusaznaça da je birokratski um definitivnoglobalni fenomen – usledila je Slovenska iset preteæno starijih pesama povezanihpoopãirnom Balaãeviñevom konferansom.I sam Ðorðe je pre odlaska u Sarajevo na- javýivao da ñe vrlo malo priåati na sceniSkenderije jer je, nakon svega, mnogoboýe da govore pesme, ali se toga, sreñom,

nije dræao. Balansirajuñi tokom velikogdela koncerta na skliskom i joã zadugo kra- jçe osetýivom terenu ratne kalvarije Sara-

jeva i Sarajlija, Balaãeviñ je gotovo nep-ogreãivo uspevao da iskaæe svu svojuýubav i poãtovaçe za taj grad i çegoveýude, sve razumevaçe za patçe koje supreæiveli – oni koji su preæiveli! – u ime"ujediçeça nebeskog naroda", i da cela

priåa jednog muziåara pred sedam hiýadaýudi niti zazvuåi kao ulagivaçe Sarajlija-ma, niti ih na bilo koji naåin uvredi.

KNEDLE U GRLU: Diskutabilno jekoliko uopãte ima smisla igrati se muziå-kog kritiåara i pisati o ovom koncertu kaoo maçe-viãe obiånom muziåkom dogaða- ju. Vredi notirati tek to da je koncert trajao puna åetiri i po sata (!), da je Bal-aãeviñ kontinuirano, sve do bisa, bio nasceni preko åetiri sata (muziåari su seodmarali tokom izvoðeça nekih "ka-mernih" pesama), da je bend zvuåao veo-ma uigrano i moñno, a da neverovatna pe-vaåka kondicija i po ko zna koji putpotvrðene, nedvojbeno vrhunske ãoumen-ske sposobnosti Ðorða Balaãeviña pred-stavýaju najboýi komentar raãirenogmiãýeça da se radi "samo" o sjajnom sti-hotvorcu, koji je tek mediokritetski iz-voðaå. Ta i'te molim vas...

Dvesta sedamdeset minuta Balaãe-viñevog koncerta mnogima je "proizvelo"dvesta sedamdeset knedli u grlu; mnogi suna nekim mestima pustili suzu – a profeso-ra Zdravka Grebu nije bilo sramota da sut-radan to javno prizna – i to svakako nije

bilo samo zbog sentimentalnosti mnogihçegovih pesama. Bilo je u svemu tomeneãto mnogo viãe od stihova i zavodýivih

Ðorðe Balaãeviñ je, kako tokaæu oni kojima je maãtahirurãki odstraçena, "probioled", onaj led koji su napravilioni koji osim leda u srcu i kaãeu mozgu niãta i nemaju

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



melodija, i niko nije ni pokuãao da se pravida to ne primeñuje.

LICEMERNI ALIBI: Balaãeviñevnastup u Skenderiji bio je, åini se, svoje-vrsna potvrda o preæivýavaçu svima on-

ima koji su nekoliko godina strahovali zasvoj i æivot svojih bliæçih, ali i za æivotgrada kojem je bila nameçena smrt ilipodela (ãto je gotovo isto). Mnogih viãenema ovde, ali grad je preæiveo. Balaãe-viñ i Sarajevo su stari, predratni znanci iprijateýi, ali od lamentiraça za sjajnimpredratnim Sarajevom nema mnogo vajde. I ovakav kakav je sada, osir omaãenza mnoge znaåajne ýude, znatno prome-çene (ne samo etniåke) strukture stano-vniãtva, joã sav u ranama, ovaj grad zas-luæuje ýubav i paæçu. Njegovo otpisiva-çe ili zaboravýaçe, prekriveno licemer-

nom alibi-priåicom o tome kako je pre-dratno Sarajevo bilo gotovo raj na ze-mýi, pa kao, biva, "zaãto sada da kvari-mo", bilo bi tek akt vrhunske nepristoj-nosti. Ðole je to prvi, javno i nekalkulan-tski, shvatio, i to je ono ãto mu Sarajlijeneñe nikada zaboraviti, i ãto im znaåi istokoliko i to ãto se tokom divýaåke opsadegrada nije ni psovkom ni kamenom, akamoli granatom, bacio na çihov grad.A i zaãto bi? Neke roðene Sarajlije to suradile veoma dobro, tako da je çemupreostalo samo to da brani taj grad, isp-ýuvan od onih koji su u çemu prohoda-

li. Ili su u çemu postali "neko i neãto",godinama uspeãno krijuñi da je posreditek neåija greãka...

Sutradan, na konferenciji za ãtampu,Balaãeviñ je bio izloæen brojnim pitaçima

novinara iz BiH (oba entiteta), SRJ, Hr-vatske i iz "pravog inostranstva". Usputbudi reåeno, bilo je dirýivo gledati oåa- jniåke napore stranaca da shvate o åemu sekod tog Balaãeviña, doðavola, radi, i zaãtose ovi ludi Balkanci åas biju i koýu, åas za-grýeni pevaju tuæne songove nekog dæem-perisanog tipa iz Novog Sada?! Neki ov-daãçi entuzijasti pokuãavali su da im pre-vode stihove, ali zamislite kako to bezvez-no zvuåi: Slabo divanim madæarski – I Don't Speak Hungarian Very Well; Hej,haj, baã nas briga, vozamo se na taýiga – Hey, Hay, We Don't Care About Anything,

We're Driving In A Peasant's Vehicle...?! O,moj Boæe... Ipak je ovo, kao ãto je Bala-ãeviñ rekao na konferenciji za ãtampu, bilasamo "naãa stvar". Nije propustio da doda ito da je rat sve pomerio na najbizarniji mo-guñi naåin, pa tako çega sada kroz Bosnu,u kojoj je odavno upoznao svaku åuku,"sprovodi" jedan Indus... Ipak, bez svih tih"Indusa" ne bi bilo ni ovog koncerta – åega je i Novosaðanin savrãeno svestan – a na-ma niko nije kriv ãto nam ðavo ne da mirada æivimo kao sav normalan svet, pa savnormalan svet mora da dolazi ovamo danas dræi na oku, da opet poletno ne krene-

mo u kakav belaj. Za koji bismo kasnijeopet optuæivali taj isti svet, jer nas nije do-voýno pazio.

PREKO VELIKE REKE: Ðorðe Ba-laãeviñ je, kako to kaæu oni kojima je maã-

ta hirurãki odstraçena, "probio led", onajled koji su napravili oni koji osim leda usrcu i kaãe u mozgu niãta i nemaju. Sadañe, u oba pravca, poåeti da cirkuliãu i mno-gi drugi kojima je dosta nametnutog preki-da komunikacije (koji bi, usput, takoðe tre-balo tretirati kao ratni zloåin). Na kraju ñedoñi i oni koji su tokom rata manekenisaliu maskirnim uniformama. Nema veze. Oniñe ionako uñi kroz ulaz za poslugu, tek dase i kod "onih preko" malo istezgare, jer je"tezga" i smisao i realna mera çihovog æi-vota. Iako im na pravoj, pijaånoj tezgi nikoni orah iz ruke uzeo ne bi.

Ostañe zapamñeno samo to da je Bala-ãeviñ bio taj koji je prvi pregazio "velikureku". I ãta tu joã da se kaæe? Sve ostalo jesamo ýubav, izreåena na neposredni sara- jevski naåin. Kao ãto je jedan gledalac uz-viknuo kada se Balaãeviñ pojavio na sceni:"Maãala Ðoke!".

A onaj famozni atentat? Novosaðanin je i na to imao komentar, stojeñi pred se-dam hiýada ýudi: "Nije me strah, a i kad bipostojali razlozi da ova dva dana strahujemza svoj æivot, to bi samo znaåilo da bih dvadana bio pravi Sarajlija"... s

TEOFIL PANÅIÑ

Balaãeviñ i Sarajevo su stari, predratni znanci iprijateýi, ali od lamentiraça za sjajnimpredratnim Sarajevom nema mnogo vajde

Balaãeviñ i Sarajevo su stari, predratni znanci iprijateýi, ali od lamentiraça za sjajnimpredratnim Sarajevom nema mnogo vajde

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



E

EVROPSKI FILM: DOLAZAK NOVE GENERACIJE

Slike kraja

Do gole koæe VB 1996.

Neki kaæu da je to i najboýi evropskifilm proteklih nekoliko sezona, inaåe ov-enåan Felixom za najboýi film Starog kon-

tinenta. Britanija, koja se neñka da kaæe de-finitivno da mladoæeçi Evropi, muku mu-åi sa imigrantima i nezaposlenoãñu. U Ãe-fildu, masovnoj grobnici industrijske rev-olucije, biti bez posla znaåi uskoro biti ipotpuno go i odbaåen. Kao i çegov norve-ãki kolega, Piter Kataneo je majstor opser-vacije ãto je posledica çegovog televiz-ijskog iskustva. I on pretpostavýa emocijustilu, pa bez vizuelnih bravura skaåe usamo srce priåe, u duãe junaka koji izlazizmeðu depresije i kriminala nalaze u zonisumraka – muãkog striptiza. Predebeli,mrãavi, crni, stari i trapavi, oni ñe svojim

najbliæima otkriti neuhvatýivu lepotu kadase pred çima skinu do gole koæe, a ka-tartiåko finale filma, koje izaziva zarazan

smeh i mami suze, pripada vrhovi-ma onoga ãto je evropski film

stvorio u posledçoj deceniji.Radniåka klasa Britanije

ogoýena je do golog du-peta na pragu treñeg mi-lenijuma, a odgovor ne-maju ni Toni Bler ni KarlMarks, nekada i sam sta-novnik Ostrva.

Diler Danska 1996.

Nikolas Vinding Refn(1971) jedan je od onihkoji sa ponosom kaæe danikada nije zavrãio film-sku ãkolu. Odrastao je uNjujorku i Kopenhagenu,kuda su ga vodili puteviçegovih roditeýa, i nijeizbivao iz bioskopa, stvara-

juñi svoju ogromnu privatnukolekciju filmova na svim forma-

tima i tehnikama, od super 8 mm i 35mm filmskih, do laser-disk i video kopija. Joã uvek od honorara nabavýa nove ko-pije svojih omiýenih autora. Serða Leonea,Semjuela Fulera ili Federika Felinija.

Diler je æestoka i klaustrofobiåna priåa onarko-podzemýu Kopenhagena, u kojemSrbi emigranti imaju (igrom sluåaja?) zna-menito mesto. Njegov junak æivi u klaustro-fobiånom paklu dilovaça, novca, prevareodakle nema izlaza. Prateñi kamerom neu-rotiåni ritam sopstvenog junaka, on gleda-oce veãto uvlaåi u prostore identifikacije, ot-krivajuñi po starom Hiåkokovom receptu

samo onoliko koliko zna i sam protagonista.Vispreno angaæujuñi jednog autentiånognaturãåika Slavka Laboviña, ãefa obez-

milenijumaMladi rediteýi, osloboðeni tereta, trezveni pred izazovom

novih tehnologija, priåaju svoje priåe bez æeýe da uvek daju i

odgovore, jer oni leæe u rukama generacija koje se joã uvek boresa avetima dva velika rata ovog veka

nom danu bez kraja. Ako traæite kafkijan-izam i çega ñete nañi, pa nije åudo ãto jesvet poãte åesto sluæio kao metaforaotuðenosti, a mnogi stvaraoci bili su isami poãtanski sluæbenici. Jeduñi hladneãpagete iz konzerve, glavni junak traga zatoplotom ýubavi, makar se ona krila u tu-ðem poãtanskom sanduåiñu. Lice glavnogprotagoniste Roberta Skjerstada u istovreme evocira señaçe na neuhvatýivi, za-

leðeni osmeh Bastera Kitona i krik sa is-toimene slike norveãkog genija EdvardaMunka.

vropa, hladna majka, åeka daprigrli svoju decu u zaje-dnicu, a dok çene po-

tomke muåe razni prob-lemi. Filmska traka ukamerama mladih au-tora registruje nedo-umice vezane za bu-duñnost, prizore nasi-ýa, bezizlaznosti, ali iýubav koju je sve teæe

nañi. Mladi rediteýi, os-loboðeni tereta istorije ibalasta prvih sto godinafilmske umetnosti, trez-veni pred izazovom no-vih tehnologija, priåajusvoje priåe bez æeýe dauvek daju i odgovore, jer oni leæe u rukamageneracija koje se joãuvek bore sa avetimadva velika rata ovogveka.

Krvava isporuka Norveãka 1996.

Sa reputacijom malog kulta, iz Nor-veãke je stigla ironiåna saga o poãtaru kojiponekada voli da zaviri u tuðe pismo. Apisma su kao i æivot, gde je teãko ostatinepristrasni voajer. Rediteý Pol Sluten(1969) nema filmsku ãkolu, pa je poslestudija kçiæev-nosti i istorije umetnostina film stigao preko fotografije. Radoz-nalost i voajerska perspektiva, glavne ka-rakteristike fotografskog zanata, lako sedeãifruju u çegovom filmu, koji dosta to-

ga duguje minimalizmu nordijskog koleteAkija Kaurismakija. Nemoguña ýubavnapriåa otkriva vulkan strasti junaka u polar-

DO GOLE KOÆE:"Katartiåko finale filma, kojeizaziva zarazan smeh i mamisuze, pripada vrhovima onoga

ãto je evropski film stvorio uposledçoj deceniji"

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



beðeça disko-klubova danske prestonice idelikatnog pozoriãnog glumca ZlatkaBuriña, veterana Kugla glumiãta, Srbina iHrvata ako baã hoñete, kao suprotstavýenestrane, on svom filmu daje i jedan ãiri fon,

beæeñi iz skandinavskog polarnog krugaalijenacije, u mnogo izazovniju i univer-zalniju problematiku. Punog nosa i usijaneglave, u prelepom otvorenom kraju, çegov junak na kraju ne stiæe nikuda, odnosnopristiæe u veliko niãta.

Izgubýena dragocenost Ãpanija 1997.

Pomalo neoåekivano, autor briýantnih isonornih Krila leptira i Mrtve majke Huan-ma Baho Uýoa (1967) otkriva u sebi onoveåito dete, a u politikom i terorizmom op-tereñenoj Baskiji gargantuovsku pozornicu

na kojoj svako nasiýe ima samo smeãnu

stranu. Ismevajuñi tehno pomodnost Taran-tina i Rodrigeza, on svoje junake, kao u lati-noameriåkim serijalima od 200 epizoda (åi-taj Kasandra), vodi iz jedne u drugu nemo-guñu situaciju, dajuñi britke komentare o is-

toriji (svi smo mi Baskijci pomalo i Ãpanci iPortugalci), religiji (pop koji svira kao Hen-driks u bordelu), politici (kada se predsed-niåki kandidat slika sa devojåicom moæda jes çom i zavrãio u krevetu)... Krv koja ãikýakao iz fontane, liåi na keåap, a junaci se, kaou teatru, uvek na kraju poklone publici.Uýoa je deo duha osloboðenog iz kråaganakon smrti Franka. Za utehu onima kojiæive u diktatorskim reæimima preostajeåiçenica da posle çihovog definitivnog od-laska, sledi veliko oslobaðaçe energije. Iprava æurka. Samo je treba doåekati. Iz na- jboýih filmova mnogo se uåi o æivotu. s

DINKO TUCAKOVIÑ

lonim igri "iz kontre" i persiflaæi. Rezultat je fino rediteýsko tkaçe, odliåna predstavai vrhunska glumaåka igra bez koje ne bibilo odræivo rediteýevo relativizovaçemelodramskog æanrovskog modela, a u

kojem su svoj zadatak odigrali i kostimiJasne Petroviñ-Badçareviñ. Veãto nag-laãenim detaýima oni su ukazivali na suã-tinsku laæ u kojoj su junaci ove predstaveogrezli.

Megi Jasne Ðuriåiñ-Jankov izbegavaopãta mesta o lepotici plitke pameti, maå-kastoj æenici kojom upravýaju instinkti irefleksi a ne razum. Ova izvanredna glu-mica igra lepu, pametnu i samosvesnu æe-nu åiji svaki gest zraåi energijom i reãe-noãñu da se ne pomiri sa onim ãto joj seuporno nameñe kao usud. Naspram çe susvi ostali. Po nemireçu sa stvarnoãñu na-

jbliæi joj je Deka, çen tast åiji lik maestral-no tumaåi Petar Kraý. Insistirajuñi naogromnom iskustvu åoveka koji sa socijal-ne margine stiæe do vrha druãtvene hijerar-hije, Kraý je ogromnu moñ bogatog posed-nika plasirao kroz naglaãenu staloæenost;umeo je da na sceni svoje vreme troãisporo, ne æureñi, savrãeno oseñajuñi ritampredstave i reæije, ali i igre svojih partnera.Pribran i kada ga razdire uæasan bol,Kraýev Deka je u sebi pronalazio rudimen-tarnu snagu åoveka koji, premda star i nasamrti, joã moæe da se priseti vremenakada je uistinu bio sreñan i osloboðen po-trebe da laæe.

Njegovog sina Brika, Meginog muæa,igrao je Boris Isako-viñ. Bio je to muæe-van, snaæan sportista,odnedavno ogrezao ualkoholu, oåajnik kojise tom poroku predajesa straãñu mladog åo-veka uplaãen da ñe se-bi priznati uæasne isti-ne. Precizan u ispu-çavaçu zadataka koje je dobio od redite-ýa, Iskoviñ je bio uve-rýiviji dok je çegovBrik tonuo no kada jena kraju pristao na pri-vid sreñe. Ksenija Ma-rtinov-Pavloviñ dariv-

ala je Dekinoj supruzi bezazlenost i povr-ãnost prazçikave æene, ali i jasno prepoz-natýivu crtu goråine koja nam je pomoglada Staramajku identifikujemo kao osobuistreniranu da deluje kao povrãna i priglu-pa. Uloge Gupera i çegove æene Me, sas-vim blago ih senåeñi karikaturom no izbe-

gavajuñi preterivaça, odigrali su GordanaJoãiñ-Gajin i Predrag Momåiloviñ. s

ALEKSANDAR MILOSAVÝEVIÑ

Sotrebi sloæenih asocijacija i metafora, JurajFabri, scenograf predstave Maåka na usijanom limenom krovu u Srpskom narodn-om pozoriãtu u Novom Sadu, poigrañe seambijentom raskoãne kuñe bogatog ameri-åkog posednika, rezidencije u kojoj se de-ãava radça ovog komada Tenesija Vilija-

msa. Naime, svi sukobi i sudari aktera dra-me desiñe se iza zida sobe mlaðeg sina po-menutog milionera, no umesto da prikrijunesreñu mladog braånog para, da imobezbede utoåiãte u kojem ñe od drugih, alii sami od sebe, sakriti istinu o vlastitimpromaãenim æivotima, ti zidovi naåiçeniod stakla samo ñe izloæiti Brika i Megiznatiæeýnim pogledima. Praktiåno ñe pot-vrditi ideju Tenesija Vilijamsa, ostraãñenogdemistifikatora ameriåkog naåina æivota,da niko od junaka predstave, ma koliko setrudio, ne moæe da sakrije pravu istinu osebi, te da svi oni tavore u prozirnim terar-

ijumima, neprestano izloæeni pogledimaostalih.Majera uzdiæe piãåevo rugaçe najs-

POZORIÃTE: "M AÅKA NA USIJANOM LIMENOM KROVU "

Zidovi od stakla

asvim u duhu prosedea karakteris-tiånog za rad Ljuboslava Majere, uskladu s reæijom zasnovanom na up-

vetijim malograðanskim idealima iznadkritike odreðenog modela æivýeça, çegane zanima ruãeçe mita o idealnoj ameriå-koj porodici, veñ on svojom predstavomotkriva univerzalnu dimenziju drame i nasebi svojstven naåin – naglaãenom poetiza-cijom – afirmiãe ideju o truleæi æivota zas-

novanog na laæima. Ovog puta rediteýodustaje od stilizacije ulaæuñi energiju urad s novosadskim glumcima, inaåe sk-

Drama ñe praktiåno potvrditi ideju Tenesija Vilijamsa, ostraãñenog

demistifikatora ameriåkog naåina æivota, da niko od junakapredstave, ma koliko se trudio, ne moæe da sakrije pravu istinu o sebi

IZLOÆENI POGLEDIMADRUGIH: Junaci koma-da Tenesija Vilijamsa

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



I

Film: Manekeni kao glumci

Tezge za zvezde

kenka åija je slava izaãla iz domena pukogpoziraça, i koja je, na neki naåin, "spon-tano", tj. "prirodno" stigla do filma.

Za debi u mjuziklu Kena Rasela Boy Friend (1971) Tvigi je ohrabrena Zlat-

nim globusom – da bi nastavila karijeruu osamdesetim, izmeðu ostalog i u filmu Madam Suzacka rediteýa Dæona Ãle-zingera. Bilo je jasno da je Tvigi viãe odmanekenke, ali, ispostavilo se, maçe odglumice. Ovaj meðuprostor pokazañe sekao karakteristiåan sluåaj mnogih savre-menih karijera.

Iz perioda ranih sedamdesetih –manekenka Loren Haton ima neãto bogati-

ju filmografiju. Najznaåajnija uloga joj jeona u Ameriåkom æigolu, koja je moædaohrabrila angaæovaçe supermodela u fil-

movima. No Haton se i pre i posle pojav-ýivala u åitavom nizu znaåajnih naslovakao ãto su Kockar Karela Rajãa ili Dobrodoãli u L. A. Alana Rudolfa.

GLUMICE-MANEKENKE: Dagluma, po svemu sudeñi, nije naivan posaopokazao je sluåaj nekih manekenki koje su"zamoýene da odu" s veñ zapoåetih pro-

jekata zbog nedostatka talenta. Doduãe,nema puno ovako drastiånih primera, ali jeindikativno da je Dæordæijana Robertson(jedna od manekenki koje se pojavýuju ufilmu Pret-A-Porter) otpuãtena sa sni-maça komedije Ejs Ventura: zov prirode.

S druge strane, neãto upornije lepojkekao ãto su Eli Mek Firson, koju od miýa, amoæda i iz zlobe, zovu The Body, pokaza-la je da je viãe od pukog mesa iz çenognadimka, zaigravãi (doduãe, mahom maleuloge) u filmovima Dæejd , Dæejn Ejr, Bookworm te Betmen IV. No Mek Firson,kako joj nadimak nagoveãtava, uglavnomsluæi za pokazivaçe: kao junakova naoåi-ta supruga u Betmenu IV (i drugde) ona

"Ne kaæe se: 'lepo ti stoji taj kostim',nego: 'lepo ti stoji taj Ãanelov kostim'."

(replika iz filma "Visoke potpetice")."Jel' to Armanijevo odelo?" – "Da...

Ðorðo..." (replika iz filma "Izlazeñe sunce")

pozira joã dok je bila dete. Sliåno je i sasavremenim zvezdama kao ãto su BrukÃilds ili Rob Lou koji su bili manekeni prenego ãto su progovorili, ãto je na nekinaåin uslovilo i çihovu potoçu glumaåkukarijeru.

I holivudska legenda Lorin Bekol,mnogo pre nego ãto ñe se filmske zvezdeintezivno traæiti meðu manekenima (1942-1943), radila je kao fotomodel za magazin

Harper's Bazaar. Deceniju kasnije, izves-na Norma Dæin – koju je planeta zapamti-la pod imenom Merilin Monro – proåulase silom jedne kalendarske fotografije.

Tvigi je moæda bila prva predstavnicaesnafa åiji su androgin izgled i linija (u na-

jboýim danima 81-55-81) s razlogomzabriçavali mame i tate (istina, Verhuãka,manekenska zvezda ãezdesetih, predstavý-ala je akutniji primer neuhraçenosti). Pov-rh toga, Tvigi je prva savremena mane-

ako je ova pojava postala oåigledna teku tekuñoj deceniji, moæda ima neåeg"prirodnog" u tome da manekeni redo-

vno dospevaju na film. Svi karakteristiåni

kvaliteti, kao ãto su fotogenija, pojava, ha-rizma – i, povrh svega toga, lepota (?) –oprobavaju se jednako uverýivo na filmu ina modnoj pisti. Uostalom, francuski red-iteý Rober Breson je (kao i svi slikari) zasvoje glumce upotrebýavao reå "modeli".

PIONIRKE & PIONIRI: Polet Go-dar, glumica iz tridesetih/åetrdesetih u fil-movima Sesila B. de Mila, Renoara( Dnevnik jedne sobarice) i Åaplina (Velikidiktator, Moderna vremena) poåela je da

modnih pistiÅiçenica je i to da je ideal lepote sve bliæi onom manekenskom

i da se, shodno tome, sve viãe manekena neizbeæno regrutujepravo iz medijske jave u industriju snova

Poæeljni filmski dekor?: Pamela Anderson,

Klaudija Ãifer, Sindi Kraford, Mila Jovoviñ,Naomi Kembel, Polina Poriãkova i Ãeron Stoun

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



mahom ostaje bez teksta. I ãta ñe joj?Uostalom, veñina muãkaraca nalazi se tak-oðe u blaæenom staçu mutavosti kad jevidi obnaæenu (Sirene).

Za razliku od çe, Kameron Dijaz, koja

je poåela karijeru manekenke veñ u ãesn-aestoj, doãla je u svojim ranim dvadesetimdo priliåno ozbiýnih, da ne kaæem naslo-vnih uloga u filmovima Maska, Ljubav u Minesoti i Svadba mog najboýeg druga, Maçe obiåan æivot (prikazivanim kodnas). Iako çena glumaåka karijera trajesamo tri godine, hiperproduktivna Dijazo-va stigla je da snimi i filmove Posledçaveåera, Ona je ta, Glava iznad vode, Kýu-åevi Tulze, i joã dva naslova koja ñe se po-

javiti ove godine.Najuspeãnija bivãa manekenka aktivna

u Holivudu bez sumçe je Ãeron Stoun.Dok se Stounova, u pauzi izmeðu jedne idruge vokacije, uzgredno bavila i manek-enstvom, çena koleginica Rene Rusoradila je ovaj posao petnaest godina. Anð-elika Hjuston se nakratko naãla u ovomposlu. Vilijam Boldvin je bio pozer i prenego ãto je postao glumac. Endi MekDauel je reklamirala kozmetiku. Miãel Fa-

jfer, Suzan Sarandon, Greta Skaki, LindaBler, Elen Burstin, Emanuel Bar, LivTajler – pa åak Ãon Koneri i Æan Reno –takoðe su u jednom momentu radili kao(foto)modeli. I tako redom, sve dosuper(foto)modela.

FILMSKI SUPERMODELI: Mnogii mnoge, dakle, dolaze pred kamere kaoveñ poznata imena iz sveta manekenstva.Primeri su, zapravo, sve brojniji, jer jedanas svet visoke mode dovoýno medijskiprobitaåan da se o çemu samom snimajufilmovi. Spomenuti Pret-A-Porter rediteýaRoberta Altmana u kojem se pojavýujebuýuk (poznatih) manekena dobar je

primer, iako nije bio naroåitoumilna slika miýea visoke mode.

Moæda maçe precizan, ali"stvarniji" pogled iza maneken-ske piste pruæili su dokumentarni

filmovi Catwalk (1995, red. Ro-bert Likok) i Unzipped (ista godi-na, red. Daglas Kiv). Ova trinaslova omoguñili su maneken-skim superzvezdama kao ãto suKejt Mos, Helena Kristensen,Klaudija Ãifer, Sindi Kraford,Kristi Tarlington, Sandra Bern-hard, Naomi Kembel ili LindaEvanðelista da – igrajuñi samesebe – obrazuju filmografije preistinskog glumaåkog izazova.

Lucky them. Jer veñina gore-

spomenutih supermodela dobila je i znaåajnije filmske ponude upotoçih nekoliko godina. U es-encijalne primere spada SindiKraford s glavnom ulogom u fil-mu Fer igra (1995) – avanturakoju Krafordova (sreñom?) nijeponovila. Najveñi broj filmskihpojavýivaça u ciýnoj grupi imala je San-dra Bernhard koja je igrala u poznatimnaslovima kakvi su Kraý komedije iliSoko iz Hadsona, pa åak i napisala dramu(!) Without You I'm Nothing. Odmah izaçe je Naomi Kembel, ne samo s literar-nim ambicijama veñ i s ulogicama u fil-movima Noñ kada se nismo sreli, Devoj-ka ãest itd., sve do ozbiýnije (?) role u fil-mu Invasion Of Privacy (1996).

IDEAL LEPOTE: "Najsavrãenija"od svih je, naravno, Klaudija Ãifer. Ali nezbog toga ãto reklamira crnogorsko pri-morje, odbija da se ponaãa kao razmaæe-na zvezda i ne meça muãkarce dovoýnoåesto. Ona je najsavrãenija jer je naj-

praznija. Potpuno je ne-verovatno da je æena stakvim – na pogled ide-alnim – proporcijama(88-60-88) istovremeno i

toliko neerotiåna. Akoveñ postoji dati ideal, ovo je izgleda najbliæe kolikose moæe stiñi do Barbilutke (neko je izraåunaoda bi visina ovog biña"uæivo" bila pogodna zaNBA, a mere 96-46-86).

Unatoå aluziji naslovafilma (konkurentne?) Pa-mele Anderson – BarbWire – dotiåna nije ni pri-neti datom (Barbi) idealu.

No dok je nesavrãena alierotiåna Andersonova ig-rala u åitavom nizu ma-çe ili viãe uspeãnih fil-mova, kao ãto su Raw Justice ili serija Baywa-tch, Klaudija Ãifer tek bo-

jaæýivo izlazi iz ograni-åeça kameo pojavýivaça ( Pret-A-Por-ter) ili filmova u kojima igra samu sebe( Happy Birthday Elizabeth) s ulogom ufilmu Blackout (1997) renomiranog redi-teýa Ejbela Ferare.

Daleko od toga da se lista tu i zavrãa-va. Manekenke i fotomodeli nisu samopoæeýni dekor filmova o Dæejmsu Bon-du, poput Grejs Dæons ( A View To Kill) iliMod Adams (Oktopusi). Mnogi drugi ak-tuelni i zapamñeni naslovi erotskog, art iliSF sadræaja ne kriju svoj ciýni izbor.Kare Otis ( Divýa orhideja, Exit In Red ,oba s Mikijem Rurkijem), Polina Poriãko-va ( Njen alibi, Arizona Dream), NataãaHenstridæ (Vrste, Maksimalni rizik ), MilaJovoviñ (Åaplin, Peti element ), moædanajtalentovanija u åitavoj druæini Eman-uel Siçe (Gorki mesec, Nirvana) – i

mnoge druge sliåne çima – neprestanopristiæu na film iz sveta manekenstva... Ina filmu ostaju.

Oåito, danas ima viãe glumaåkih tezgiza zvezde modnih pisti od pukog pojav-ýivaça u video klipovima Dæordæa Ma-

jkla ili gostovaça pomodnim TV emisijama. Ne samo da je visoka moda sveprisutnija na filmu – uz obavezno prestiæ-ne informacije na ãpicama koji kreatoroblaåi glum(i)ce. Åiçenica je i to da jeideal lepote sve bliæi onom maneken-skom i da se, shodno tome, sve viãe ma-

nekena neizbeæno regrutuje pravo izmedijske jave u industriju snova. s

GORAN GOCIÑ

"Oåito, danasima viãeglumaåkih

tezgi za zvezdemodnih pistiod pukog pojavýivaçau videoklipovimaDæordæaMajkla ili

gostovaçapomodnimTV emisijama"

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



Mom prijateýu Karimu Zaimov-iñu, kritiåaru i esejisti. Ubijen je u

Sarajevu avgusta 1995. Imao jedvadeset åetiri godine

Zbuçenost oko oseñaça uko-reçenosti, oko pripadaça nekogodreðenoj grupi ili mestu ima nekeveze s mojim oklevaçem da og-raniåim åitav dijapazon (ili zbrku)svoga ja na bilo koje iskýuåivo"ålanstvo u klubu". Svako, u punomrasponu od filatelista do nacionalis-ta, ima prirodnu potrebu da pripadaneåemu i nekome. Pitaçe je kakopomiriti sva naãa "ålanstva" u ra-zliåitim klubovima. Kako artikuli-sati odnos izmeðu çih, kako pre-poznati svoje najdubýe liåno pri-padaçe i kako, moj boæe, stvoritihijerarhiju meðu svima çima? Kadaneki pisac kaæe "Ja sam Englez", dali to znaåi da ima viãe zajedniåkog

Esej

GospoðaEvropaMoæete voleti (ili ne voleti) muziku Roling

Stonsa i æiveti u Londonu, Sarajevu, Sidneju

ili Beogradu, u gradu ili selu. Jedinineophodan uslov je da mesto u kome æivitene bude ugroæeno represijom ili ratom

voýno volim Evropu, ali viãe volimýude kao takve. Vaýda sam pretpostav-io da Borhes i Paja Patak imaju nekeveze s ýudima.

Ãta åini Evropu drugaåijom od dug-

ih kontinenata ili dugih kulturnih pros-tora? Najåeãñi odgovor je da onaposeduje Istoriju sa velikim slovom "I".To daje Evropi çenu vlastitu proãlost,dubinu, hijerarhiju vrednosti i projekci-

ju buduñnosti. Tako posmatrana,evropska ideja izgleda kao sama sræideje moderniteta. U poreðeçu saAmerikom, Kanadom ili Australijom,sve ãto se moæe videti, dodirnuti iliposedovati u Evropi je maçe, intimnijei raznolikije. Ovo vaæi jednako za pe-

jsaæe, puteve, automobile, nebodere,dnevne sobe, televizore ili friæidere.Sve ãto se moæe upotrebýavati troãiti ilitrañiti veñe je u Novom svetu. To imaizvesnog uticaja na naãu ideju kon-zumiraça. Istorija i svakodnevni æivot,

sa svojim prvim komãijom koji je takoðe Englez nego sa sebisrodnim piscem iz Nemaåke ili Brazila. Duboko sumçam u to."Uspeãni crnac udaýeniji je od neuspeãnog crnca nego od belcakoji je uspeo. Ko ima rak, a Nemac je i imuñan, bliæi je siromaãn-om Kinezu s rakom, nego zemýaku koji rak nema ali ima mnogonovca", pisao je Borislav Pekiñ u Pismima iz tuðine. Jednostavnoda jednostavnije ne moæe biti? Ne, nije nimalo jednostavno. Ipak,ima izvesne istine u tome.

Dok sam bio sredçoãkolac, pun nade, nadobudnosti i neobra-

zloæene vere, bio sam prvoklasan slavenofil. Ponosio sam se du-binom slovenske duãe i veliåinom literature Slovena. Da, poseb-no ruske literature. Kasnije je to poåelo da mi izgleda nekakopreusko. U stvari, nisam bio oduãevýen baã sa svime u sloven-skoj duãi, pa åak ni sa svime u ruskoj kçiæevnosti. Ponekad me jeåak odbijala preterana oseñajnost i agresivna sentimentalnost.Tragao sam za neåim jednako dubokim, ali moæda neãto raciona-lnijim? Zaveden nemaåkim romanima i filozofijom, postepenosam postajao germanofil. Boæe, koliko sam voleo Manovu Smrt uVeneciji i koliko joã uvek volim Åarobni breg. Kako je veliki,mada i opsenarski, bio Hegel; koliko je privlaånosti i ubedýivos-ti posedovao Marks, Niåea da i ne pomiçem. Jedino, ne takokratko vreme moja "-filija" mi je izgledala potpuno opravdanom.Ipak, osetio sam laganu nelagodnost kada sam proåitao u reåeni-cama i enciklopedijama da se sufiks "-filija" takoðe koristi u pa-tologiji da oznaåi nenormalnu sklonost ili tendenciju ka neåemu:nekrofiliju ili hemofiliju, na primer. Sve zbuçeniji i uznemirenijitom enciklopedijskom åiçenicom, odluåio sam da pokuãam dane budem ni slavenofil ni germanofil niti "-fil" ma koje drugevrste. I tako nekako postadoh mladi Evropejac, ali ni u komsluåaju evropofil.

Dok sam bio urednik jednog åasopisa za kulturu u Beogradu,tokom javnog uåeãña za okruglim stolom bio sam optuæen odsluãateýke iz publike da nisam dovoýno patriota. Ãta je bio razlogza takvu, åak i u to vreme ne sasvim dobrodoãlu optuæbu? Rekaosam da su mi bliæi Horhe Luis Borhes i Paja Patak od nekih pisa-ca iz moje domovine koji su monomanijakalno opsednuti istor-

ijskom sudbinom i nacionalnim identietom. Karakteristiåno je dasam pomenuo kçiæevnost i strip, jednog pisca i jednog junakastripa, a da pri tom nijedan nije evropskog porekla. Ne da ja nedo-

velike i male stvari izgleda da åine Evropu razliåitom od drugihmesta.

Ne bi bilo mudro da se zaboravi da je Evropa stvorila antiåkugråku filozofiju, renesansu, roman kao umetniåku formu i veñinupravaca u vizuelnim umetnostima. Takoðe, ne bi bilo mudro da sezaboravi da je Evropa dala konkvistadore, inkviziciju i faãizam.Baã tuæno za malu ãarmantnu Evropu. Sreñom, ãta god da je dobroili zlo proizvela, to viãe ne pripada samo çoj. Ostatak sveta je uzeou tome uåeãñe i deo odgovornosti. Sva sreña po Evropu da je tako.

Nakon svih tih svetlih trenutaka i sramote, Evropa nema ni-kakav poseban ideal koji bi bilo potrebno ponovo uspostaviti ilibraniti od drugih, ma ko bili ti "drugi". Nema viãe neku posebnufilozofiju ili umetniåki pravac koji bi pripadao iskýuåivo çoj.Svet je danas zaista globalno selo. Ne samo film, rokenrol i strip,nego i kçiæevnost i vizuelne umetnosti delo su komunikacijskihzajednica koje se prostiru po celom svetu. Zato moæete voleti (iline voleti) muziku Roling Stonsa i æiveti u Londonu, Sarajevu,Sidneju ili Beogradu, u gradu ili selu. Jedini neophodan uslov jeda mesto u kome æivite ne bude ugroæeno represijom ili ratom,ostalo je vesela igra izmeðu kulture i svakodnevnog æivota. Beztoga, ne samo da gubite pravo na svoj identitet, bez toga moæetebiti jednostavno i nepovratno mrtvi.

Uprkos mom mlakom evropejstvu, dopustite mi da predloæim jednu moguñu metaforu za malu ãarmantnu Evropu, jedno mestokoje je isto tako relativno malo – Amsterdam. Taj grad mi, kaovrlo posebna meãavina kosmopolitizma i provincijalnosti, izgle-da privlaåno podnoãýivo da se u çemu pokuãa æiveti, pa åak i zakakvu-takvu metaforu Evrope. Metafore nisu nikada åisti ekviv-alenti, one su viãe igra poreðeça. U svakom sluåaju, Amsterdamzauzima priliåno visoko mesto u pitaçu meðusobne tolerancijerazliåitih ýudi koji æive zajedno. Ako Amsterdam ima mnogo dauåi od ostatka Evrope, siguran sam da Evropa ima åemu da senauåi od Amsterdama. I, postoji joã jedna sliånost izmeðu malegospoðe Evrope i malog ãarenog Amsterdama. Razlog zaãtoneevropýani åeznu da posete za çih mitsku Evropu ima neãtozajedniåko sa razlogom zaãto neevropýani i Evropýani åeznu da

posete Amsterdam. I Evropa i Amsterdam imaju status mita samodok se nalazite van çih. s

ZORAN ÐUKANOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



Muzika: CD Muharema Serbezovskog

Sine mojMuharemova gizdavost znatno je suptilnija od postitovske varijanteromskog "ruænog kraýa" Ãabana Bajramoviña, a da ne govorimo ouliånom kredibilitetu Miloãeviñevog Dæeja Ramadanovskog

kojem se nalazi 17 pesama. Ovaj skopskipevaå, kompozitor i tekstopisac nakon ras-pada SFRJ svoju karijeru koncentrisao jena Makedoniju i Tursku, ãto je stvorilo po-trebnu distancu za razumevaçe çegovog

opusa, koji obuhvata period od prvog sin-gla (od nekoliko desetina) iz 1962. godine,pa sve do naãih dana.

ATMOSFERA MELODRAME: Re-trospektivni uvid u dane odrastaça u

samoupravnom socijalizmu "doneñe" namlik Muharema Serbezovskog kao neænog ioseñajnog "Titovog Roma". Muharemovagizdavost znatno je suptilnija od posti-tovske varijante romskog "ruænog kraýa"

Ãabana Bajramoviña, a da ne govorimo oinsistiraçu na tranzicijskoj domiãýenosti iuliånom kredibilitetu Miloãeviñevog Dæe-

ja Ramadanovskog. Svako politiåko doba je tako dobilo svog Roma – populistiåkuikonu.

U svojim pesmama Zaãto su ti kose po-belele druæe, Doði mi u godini jedan dan,Veåeras sam drugovi, najtuæniji ja...) Serb-ezovski je sa gardom Elvisa Prislijaizloæio narcistiåku dramu zbog napuãtaçasveta mladosti. Pri tom je, posebno upesmi Zaãto su ti kose pobelele druæe, do-segao atmosferu prisutnu u indijskim film-skih melodramama. Suze koje neizostavnoprate projekcije tih filmova traæe recip-ijente åistog srca, koji su prepuni ne-patvorene nevinosti i naivnosti.

RAMAJANA I DUR-MIÃ: Serbezovski se u svojojiskrenosti sluæio idiosinkra-tiånim autobiografskim iskus-tvom. Svoje liåne drame, åestoprisutne u formi slobodnogstiha obogatio je mahalskimýubavnim scenarijima, ne bi lite pesme imale dozu inova-

tivnosti i druãtvene relevant-nosti. Ono ãto je, dakle, çego-va liåna ispovest postajesadræaj sa kojim lako mogu dase identifikuju ýudi sa perifer-ije sa kojima se ýubav poigra-va. U tom smislu posebno suzanimýive pesme Ramajana iSine moj . Ramajana je zaistaMuharemova kñerka koju jeçegova bivãa æena skrivala odçega, dok je junak pesmeSine moj Durmiã, çegov sinåije je odrastaçe pratio.

Samosvest o svojoj slici u javnosti Serbezovski je poten-cirao uz pomoñ pesme spaja-

juñi nesvrstane narode, a naplanu afirmacije romskog nar-oda svoj doprinos dao je iz-davaçem reånika romskog

jezika i izdavaçem nekolikoromana (pisanih na srpskom)o prizorima iz æivota tog naro-da. Svoju misiju MuharemSerbezovski je oåiglednoozbiýno shvatio kada je

smogao dovoýno snage da je iispuni. s

SAÃA RADOJEVIÑ

"Ono ãto je, dakle, çegova liåna ispovest postaje sadræaj sa kojim lako mogu da se identifikujuýudi sa periferije sa kojima se ýubav poigrava"

retpostavka da ñe muslimanskisvet biti dræan u pokornosti svedok ima muziku kakvu ima izloæe-P

na je brojnim osporavaçima. Opijenost iegzaltacija melodijama koje "ne podnose"

zidove soba veñ se slobodno rasprostirukroz etar, proizvode emocionalno jedinst-vo koje obuhvata ãirok krug bratstva siro-maãnih. Ali, protivnici sistematskogãireça islamskog fundamentalizma uz po-moñ muzike prisutni su i nanaãem tlu. U otporu premamuziåkoj zelenoj trans-verzali oni zaboravýaju dasu koreni bliskoistoånemuzike potekli iz vizan-tijskog okruæeça, koje je uvelikoj meri obeleæilo i

srpsku duhovnu muziku.DOBRI DUHOVI: Es-tetski puristi su kao glavnooruæje protiv novokompo-novane narodne muzike up-otrebýavali çenu podloæ-nost uticajima orijentalnihzvukova. To je, meðutim,kýuåni kvalitet te muzike,

jer se çom ostvaruje multi-kulturalno objediçavaçeritmova koji se kreñu odKariba do Indije. Dobri du-hovi tog proæimaça su

Romi, koji sa lakoñommeçaju podnebýa i kulture,zadræavajuñi pri tom svojespecifiånosti, ali i prihvata-

juñi uticaje sredine u kojojsu se naãli.

Poduæi uvod bio jenuæan zbog stvaraça kon-teksta u kojem funkcioniãeMuharem Serbezovski(1950), åovek koji je u Beo-gradu æiveo u Ulici Kedro-va. Nedavno se pojavio prvi

CD sa çegovim pesmamapod nazivom Najveñi hitovi(Golden Music, 1997) na U MISIJI NESVRSTANIH: Indira Gandi i Muharem Serbezovski

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



Nuspojave

Beograd,posle svegaU meðuvremenu, sve åekajuñi da uðemo

u vreli kotao koji se nikada ne gasi, uBeogradu se i daýe ispisuje najboýa

kçiæevnost, snimaju najotkaåenijifilmovi i praãi najæeãñi rokenrol u ovom

kvartu planete. Ko hoñe sve to daizignoriãe, u ime priåe o agresoru i ærtvi,

taj åini to na vlastitu ãtetu

skromne kapacitete, stalno im pregorevajuosiguraåi. Treba ih razumeti.

A priåa o Beogradu i bivãim federalnimpartnerima, gledano iz "kulturçaåkog"ugla, joã åeka da bude ispriåana. I ona je,kako to vazda na Balkanu biva, simbiotiåkislepýena s politikom. Dobro, odmah smose sloæili da je Beograd kriv za sve. Jesu liSrbi bili grozni i nepodnoãýivi tokom ovograta, kojeg ne bi ni bilo bez çihove bizarneideje da je okolina Zadra tek nepravednootuðeni deo Ãumadije? O, da. Jesu li biliagresori? Jaãta. Kako se to dokazuje? Pomeni, prosto: vojska kojom je komando-vano iz Beograda bombardovala je Osijek,Dubrovnik ili Sarajevo, a nije vojska kojom je komandovano iz Zagreba bombardovalaVaýevo, Zreçanin ili Niã. Toliko o tome –pametnome dosta. Sve drugo je samo politi-

kantska veãtina "interpretacije". To ãto jeuåiçeno u ime Srba od 1991. do 1995.moæda ñe biti dovoýno da jednom svi, iduæni i neduæni, izgorimo u paklu. Ali, u meðuvremenu, sve åeka- juñi da uðemo u vreli kotao koji se nikada ne gasi, u Beogradu sei daýe ispisuje najboýa kçiæevnost, snimaju najotkaåeniji filmovii praãi najæeãñi rokenrol u ovom kvartu planete. Ko hoñe sve to daizignoriãe, u ime priåe o agresoru i ærtvi (proãvercovane iz drugogæanra), taj åini to na vlastitu ãtetu. Basaru, Dragojeviña ili Canetatime sigurno neñe mnogo nasekirati.

Ovde je, dakle, reå o tipiånoj zameni teza. Politiåka i moralnaodgovornost onog æargonskog Beograda brka se s nezaobilaznomrelevantnoãñu onoga ãto se ovde stvara. A to se ne moæe åiniti bezprikrivenih mazohistiåkih poriva. Verovatno se, doduãe, moæe sas-

vim lepo æiveti i biti "kulturan" i bez prañeça onoga ãto se deãavau srpskoj kulturi: ima na svetu onoliko i veñih, i znaåajnijih i vred-nijih literatura, filmskih produkcija, rokenrol scena, pozoriãnih

sredina etc. od ove beogradske i"srpske". Ali – ne meðu Juænim Slo-venima. Æalim sluåaj. Je li to hege-monizam? Ne. Samo logiåan proiz-vod åiçenice da je taj greãni Beo-

grad zaista veliki grad, jedini odBeåa i Peãte do Atine. To moæda åaki nije çegova zasluga, ali eto, tako jeispalo. Izviçavamo se, mnogo se iz-viçavamo. Da smo znali na ãta ñe toda izaðe, stali bismo joã kod prvogmiliona. Ali eto, otelo nam se. Sada je kasno.

Beograd, dakle, kao simboliåki istvarni centar ratne maãine koja jesejala smrt gde god je stigla treba dabude prezren i zaboravýen, a oni uçemu koji se s dobrim razlozimastide srpske uloge u ovom ratu treba

to da aminuju? Kojeãta. I Berlin jeonomad nedvojbeno bio agresor, paãta? Jedino ime za svakog Srbinakoji je, tada ili bilo kada, prestao daåita Getea ili sluãa Baha samo zatoãto je Nemaåka dræava okupirala Sr-biju jeste – budala. Treba, dakle,radikalno odvojiti priåu o odgovor-

nosti srpske politike za rat od rasistiåkeopsesije poniãtavaçem cele jedne kulture uime laæne "moralne zadovoýãtine" ærtava.Gorka je istina da ovaj narod tek åeka peri-od izviçavaça, pokajaça i, uopãte, sh-vataça vlastitih golemih nepoåinstava. Ali,kome se izviçavati? Smernom slavon-skom seýaku kojeg je banda åetnikolikihprimata prognala iz vlastitog doma, i sluåa- jno mu, iz leçosti ili usled preteranog pi- janstva, poãtedela æivot? Njemu uvek isvakako, do kraja sveta. I razumeti ga akone ume da oprosti. Ali, pravdati se tupavomi samozadovoýnom agramerskom mal-ograðaninu s Nove Vesi, koji se guãi u sm-radu svog banalnog kuglof-rasizma i dos-ledno dræi da je Srbin, u najboýem sluåaju,prelazni oblik æivota izmeðu Ciganina iåoveka? Ta, i'te molim vas!

Beograd je, nije zgoreg ponoviti, velikigrad. Zato je u çemu komotno naãloutoåiãte i najvrednije i najodvratnije sa

juænoslovenskih prostora. Zato je tako protivureåan. Zato ga,uostalom, srpski nacionalisti mrze mnogo viãe od hrvatskih ilislovenaåkih – jer ne mogu da ga imaju, jer nije çihov. PitajteKalajiña ili Kapora – oåajavaju ýudi naåisto. Toliko su, za rata,prokliçali "izdajniåki i kosmopolitski" Beograd da bi se i FraçoTuðman, dugogodiãçi "tihi sused" iz ulice Generala Ædanova,saæalio nad çim.

Ovde viãe niåega nema – ni para, ni morala, ni nade. Ostala jesamo umetnost, posledçe utoåiãte oåajnika. Najboýa umetnost uovom delu sveta. Ne konzumirati je iz "ideoloãkih razloga" ilitugaýivog narcizma ærtve (kao ãto Milovan Danojliñ ne pije koka-

kolu iz ubeðeça) znaåi biti mrtvac na dopustu. To je, doduãe, le-galno. Ali je zapaçujuñe glupavo. s

TEOFIL PANÅIÑ

Doãlo, dakle, vreme da se plañajuraåuni. U redu. Ãta smo ovdeimali? O, da, jedan mali (?)

prýavi (nesumçivo) rat za teritorije idrugo postjugoslovensko nasleðe. Dotiå-

ni je, inaåe, okonåan priliåno nepovoýnoza one koji su ga pokrenuli. A pokrenulaga je politiåko-policijsko-vojna skala-merija koja se u æargonu eks-jugosloven-skih republika jednostavno naziva Beo-grad . Pojam Beograd se, od sada pa doveånosti, ima vezivati za "generale i br-kate majore" (Ð. Balaãeviñ) – i taåka. E,neñe moñi.

Jedan kolega, vrativãi se sa sluæbenogputovaça u jednu bivãu jugoslovenskuprestonicu, kaæe da "çih tamo" ne zani-ma niãta ãto se deãava u Beogradu.Okrenuli se ýudi Evropi, a merkaju i

Brodvej. 'Ajde?! Moja iskustva su neãtodrugaåija: ko god neãto zna i znaåi, i tekako je zainteresovan za ono ãto se deãa-va u srodnoj kulturi istog jezika. A du-hovnim provincijalcima je i pre rata bilopreviãe da se bakñu joã i s Beogradom,kad ni sa svojom mikrosredinom nemogu da se izbore. Preoptereñuje im to

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



hajloviñ, Petar Kraý, Bojan Æiroviñ i Ljuba Tadiñ. Petru Boæo-viñu je ovo prva predstava posle åetiri godine "pokuãavaça dapobegnem od pozoriãta! Iãao sam daleko, po planinama, druæiosam se sa ovåarima", priåa on señajuñi se da ga je jednog danakoleginica pitala kako je bez pozoriãta. "Kao bez voýene æene,pa sam shvatio da je boýe da se vratim".

Ljuba Tadiñ, iako nema obiåaj da proriåe, smatra da je ovoretko relevantna predsttava. "Moja uloga je najdaýa od mojihliånih stavova, ali ako je åovek glumac, mora da bude uverýiv.Pozoriãte, uostalom, nije samo ispovedna stvar."

S. Ñ.

Harvudna sceni

"Ateýea"Predstava "Naåijoj strani" uAteýeu 212 (pre-mijera je najavýe-na za 14. februar)biñe treña dramaRonalda Harvuda("Garderober"JDP, "Majstor"Narodno pozori-ãte) koja se izvodina beogradskim

scenama. Premareåima MiomiraPetroviña, temekojima se Harvudbavi mogle bi sedefinisati slede-ñim pitaçima:

"Gde je grani-ca izmeðu kolab-oracionizma i umetniåke doslednosti? Ãta je potrebno da biumetnik veran geniju velike umetnosti postao kolaboracionista

jednog nepravednog sistema? Gde je ta tanana nit prelaska odsopstvene ambicije ka napravdi?" Ukratko, tekst "Na åijoj stra-ni" u dosluhu je sa naãim vremenom.

Rediteý Lenka Udoviåki kaæe da je ovu Harvudovu dramuvidela u Londonu i da ju je odmah izabrala za svoj povratak nabeogradsku scenu nakon ãestogodiãçeg odsustva. "To je glu-maåki komad. Ono ãto glumci vide i oseñaju otvoriñe mnoga pi-taça", kaæe Lenka Udoviåki.

U predstavi igraju Petar Boæoviñ, Anita Manåiñ, Milica Mi-

Monografija o Duãanu TrniniñuBeogradsko Narodno pozoriãte publikovalo je monografiju posveñenu liånosti

i delu Duãana Trniniña, jednog od najznaåajnijih domañih baletskih umetnika i ko-reografa, igraåa koji je svoju bogatu karijeru vezao za domañu scenu, ponajpre

Balet Narodnog pozoriãta u Beogradu. Autor ove reprezentativne kçige – kojomse nacionalni teatar oduæuje velikanu – Jelena Ãantiñ, primabalerina, koreograf iteoretiåar baleta, argumentovano i s ýubavýu analizira i sistematizuje Trniniñevrad, klasifikuje ga po fazama, zakýuåivãi da je reå o umetniku savrãene tehnike,retkog senzibiliteta, izrazite intuicije, autentiånog igraåkog temperamenta, no i oizuzetnoj, dobronamernoj liånosti, posveñeniku umetnosti plesa koji je u sebi sub-limirao energiju i oseñajnost modernog baleta.

Posebnu vrednost kçige åini hronologija datuma iz æivota umetnika, popis çe-govih uloga u baletima, operama, gostovaça s ansamblom i solistiåkih nastupa,koncerata, koreografija, kao i bibliografija kritika i napisa o Trniniñu. U ovoj atrak-tivno likovno opremýenoj monografiji publikovan je i prevod svih poglavýa naengleski, pa i teksta Kratak pregled razvoja Baleta Narodnog pozoriãta u Beo-gradu. Tako, Duãan Trniniñ, premda posredno, opet nastavýa misiju reprezen-

tovaça naãe zemýe i çene baletske umetnosti u inostranstvu. A. MILOSAVÝEVIÑ

Lepota"Sluãkiça"

Bitef teatar potpisuje prevod i reæijunajnovije predstave "Sluãkiça" Æana Æe-

nea, koju ñe realizovati glumci DraganPetroviñ, Vojin Ñetkoviñ, Feða Stojan-oviñ i, kako se åuje, upravnik pozoriãt,Nenad Prokiñ.

"Sluãkiçe" su prvi Æeneov dramskitekst. To je drama o klasnim razlikama,samoýubýu i osveti.

Nenad Prokiñ kaæe da su "Sluãkiçe"åist ritual i da ih treba igrati loãe i laæno(kako je to uostalom savetovao i Æene) dabi se doãlo do istine, jer "u tom bespreko-rno napisanom tekstu do lepote se stiæenajneuobiåajenim naåinima i najopas-nijim stazama, ali utoliko je i pronaðenalepota boæanstvenija."

S. Ñ.

V U K I C A

M I K A Å A

SCENA

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



Zdravýe

Epidemija panikeOptuæenu vezu erkondiãn-koksaki

profesor Pavloviñ i dr Jankoviñ negiraju

pozivajuñi se na svetsku literaturu kojanije to, bar dosad, zabeleæila

ÆIVOT

Torlak bukvalno je zatrpan pacijentima i se-roloãkim nalazima na pomenuti virus. Dale-ko iza sebe ostavio je sidu, tuberkulozu,maligna i psihiåka oboýeça. Priåa se o epi-demiji, koksakijem zaraæenom vodovodu,porastu obolelih u velikim kolektivima sazatvorenim ventilacionim sistemima, a veñsu se pojavili i pravi lekari koji specijalnimmetodama izbacuju viruse iz organizma.Naravno, posebno koksaki.

Potvrðujuñi najezdu uplaãenih pacijena-ta na Torlak, sagovornik "Vremena" dr SaãaJankoviñ, specijalista-mikrobiolog, tvrdi daovog virusa nema ni viãe ni maçe nego

predthodnih godina:"Po mom struånommiãýeçu i dubokom uvereçu, u Beogradupostoji epidemija bezrazloæne panike i stra-ha, ali nije mi poznato da postoji epidemijakoksaki virusnih infekcija. To ne pokazujuni naãa godiãça ispitivaça cirkulacije en-terovirusa za proãlu godinu, u kojoj je ipoåela panika. Naravno, ne moæemo znatirazloge panike, ali ona je odista prisutna.Normalno je da su ýudi zabrinuti za svojezdravýe. Jedan od uzroånika nepotrebneuzbune su sigurno i dezinformacije i ne-obaveãtenost. Ne znam otkud tolika moñovog "popularnog" virusa ako se zna da u

98 odsto sluåajeva koksaki ne izaziva bolesti da pronaðena antitela ne znaåe i obo-ýeçe..."

Po struånoj literaturi, koksaki je prvi putizolovan u Americi 1948. godine u is-toimenom gradu (Coxsackie) u dræavi Nju- jork. Pripada grupi tzv. enterovirusa, na- jrasprostraçenijih u svetu, koji mogu bitiuzroånici raznih tipova bolesti kao ãto supromene na disajnim organima, angine,upale moædanih struktura, meningitis i osipipo koæi, a u sprezi sa mnogim drugim stva-rima ko zna åega joã. Niãta neobiåno za vi-ruse, koji medicinskoj nauci zadaju dosta

muka. Koksaki je podeýen u dve grupe ipostoje 24 koksaki A virusa i 6 B. Vaæi zabolest prýavih ruku, prenosi se fekooralno.A ako baã kijate i duvate nekom ko jebolestan u usta, i to moæe biti sistemprenoãeça, ali lekari kaæu u odista zane-marýivom broju sluåajeva. Poãto se iz orga-nizma izluåuju stolicom, mogu se preneti ieventualnim kanalizacionim meãaçemfekalija i pijañe vode. Koksaki su virusi se-zonskog karaktera i najåeãñe se javýaju ukasno leto i ranu jesen.

SRÅANI EFEKAT: U beogradskomsluåaju dominantan uzroånik opãtenarod-

nog stresa je koksaki B, za koji se vezujusråana oboýeça, pre svega zapaýeçe

irus koksaki se proteklihnedeýa naãao na prvom mestutop liste strahova Beograðanaza sopstveno zdravýe, a Institutza imunologiju i virusologiju – V

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



sråanog miãiña (miokarditis) uz simptometemperature, stomaånih tegoba, malaksalos-ti, zamaraça, bola u grudima, aritmije...

Dr Mile Pavloviñ, profesor Medicin-skog fakulteta i naåelnik odeýeça Infek-

tivne klinike, kaæe da koksaki pripada in-fektivnim virusima, ali da je najblaæereåeno smeãno govoriti o potrebi strogeizolacije bolesnika, jer su ti virusi svuda okonas i moramo se ãtititi logikom koja vaæi zasve ostalo: praçem ruku, "da ne ideã kodbolesnika da se, na primer, ýubiã s çim...".Poznat je efekat koji koksaki virusi imaju nasrce. Ali to je najopasnije za najmlaðe kojinemaju steåen prirodni imunitet, dok je kododraslih koksaki miokarditis redak, na- jåeãñe se javýa u blagoj formi, a leåi semirovaçem. Loãije prolaze oni koju preko-merno konzumiraju alkohol ili uzimaju kar-

diodepresivne lekove. Tu treba dodati i psi-hiåki stres ili patoloãki strah od bolesti kaofaktore za loã ishod svake, pa i infektivnebolesti. Naravno da ima i onih koji bolestprolaze sa teæim oãteñeçima srca. Ali go-voriti u ovom trenutku o epidemiji je be-smislica. Pa vaýda bismo mi to na ovojklinici znali. Koksaki jeste infektivnabolest, ali to su i HIV, i prehlada, za koju jedanas takoðe dokazano da je åeãñe bolestprýavih ruku nego bolest, kako mi tokaæemo, kapýiånog puta.

Kad se kaæe da se u jednom kolektivupojavila epidemija enterovirusne bolesti, ili

koksaki bolesti, ili je naleteo tip na koji smopotpuno neimuni, dakle poseban, ãto jemalo verovatno, ili je u pitaçu zabuna di- jagnostike. Sam porast antitela na koksakivirus ne znaåi miokarditis ni sluåajno. To semora dokazati na primer, biopsijom srca iizolacijom virusa. Dakle, virusno oboýeçesrca mora se dokazati, i za to u medicinipostoje metode."

PRIÅA SE PONAVLJA: Narodskapriåa o koksakiju, ali ne samo laiåka veñ idoktorska, javýa se na ovim prostorima uposledçoj deceniji svakih par godina. Prvaozbiýnija dogodila se na Vojnomedicinskoj

akademiji pre dvanaestak godina, u vremekada je VMA bila daleko od oåiju javnosti,pa je sticajem okolnosti priåa bila svedena uåarãiji, a i na akademiji, "u vojne tajne".Nekoliko lekara i sestara se istovremeno, ublaæoj ili jaåoj formi, naãlo pod udaromsråanog koksakija. Intenzivno se posumça-lo na zatvoreni ventilacioni sistem i u tovreme moderno arhitektonsko reãeçe: na-praviti zgradu na baçiåkom proplanku ukojoj se ne otvaraju prozori, u kojoj lekari ipacijenti i dan – danas "diãu" zahvaýujuñierkondiãnima. Svedoci tvrde da je u tovreme åak u laboratorijama VMA bilo

zabraçeno da se zaposlenima rade seroana-lize na koksaki. Na sreñu, veñih posledica

nije bilo, osim ãto su pojedinci odleæali ubolnicama tretman za miokarditis.

Aktuelnija priåa o koksakiju proteklihmeseci potiåe iz velikog kolektiva "Energo-projekt". I tamo se provodi vreme u prostor-ijama opremýenim sistemom za klimatiza-ciju. Ne zna se koliko stvarno ima "podleg-lih" miokarditu, ali neãto se ipak dogaða.Neki od çih su i na leåeçu u bolnici zbogsråanih smetçi, pojedinci obilaze lekare,mnogi su veñ stigli do pomenutog Torlaka,neki i do bolovaça. Neki od çih su namrekli da laiåki sumçaju na erkondiãn, na

stare i uglavnom praãçave istisone,pomaçkaçe vazduha. U zgradi imaju

problema i sa pacovima, a kao anegdotakruæi priåa da se jednom prilikom u lekar-skoj ordinaciji sruãio plafon i da je doktorudirektno na sto pala maåka sa krova. Nikone zna da li su i kada posledçi put meçanifilteri na zatvorenom sistemu aklimatiza-cije. Zdravstvenu akciju zaãtite na radupriprema i Energoprojektov sindikat.

"Pouzdano znam da u mnogim velikimzgradama u Beogradu filteri na sistemimaza klimatizaciju nisu meçani nikada. Kodnas åak i ne postoje sluæbe koje to odræava- ju. Onaj ko ugradi sistem trebalo bi da

preuzme obavezu da to i servisira i u garant-nom roku i posle toga. Odræavaçe pret-

v

DA LI SU KLIMA-UREÐAJI OPASNI: Palata "Beograðanka"

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



postavýa i zamenu filtera. Ali poãto je toraðeno pre puno godina, najåeãñe tihpreduzeña viãe nema, ili fali repromaterijal,ili sredstva za redovno servisiraçe. Ovde je, izgleda, samo bitno da to zimi greje a leti

hladi, kaæe naã sagovornik ing. Duãan Vasi-ýeviñ, direktor firme "Ecologis", upozora-vajuñi na moguñe ãtetnosti pomenutog sis-tema aklimatizacije:"Joã davno su Amerika-nci, koji su to prvi i uveli, upozorili na opa-snosti po zdravýe. Uostalom, tako se doãlodo leginarske bolesti. Istraæivaçem je kon-statovano da je uzroånik bakterija koja serazmnoæavala na filterima za klimatizaciju.

SKUPLJAÅI PRAÃINE: Åitav sistemza klimatizaciju reciklira vazduh iz pros-torije u potpunosti ili delimiåno, preciznije:uzima, hladi i vraña nazad u prostor. Pos-toje, naravno, i veliki sistemi koji meãaju

taj vazduh sa spoýaãçim. Retko kad se idena to da se unosi samosveæ vazduh. Ali, svaki odtih ureðaja ima filter kojisluæi da preåisti praãinu,dim... Meðutim, posleduæe upotrebe poput keseza usisivaåe, na çemu seskupýaju sve prýavãtine ineåistoña iz prostorija.Klima u ureðajima jezbog vlaænosti i tempera-ture izuzetno pogodna zarazvoj mikroorganizama

koji se brzo razmnoæava- ju. U razvijenim zemýa-ma postoje strogi propisi,koji se tamo moraju i poãtovati, pa se filterimeçaju ili peru jedanput ili dvaputgodiãçe.

Ing. Vasiýeviñ podseña da se na ovimprostorima i daýe koriste ureðaji sa freon-om koji je detektovan kao jedan od glavnihuzroånika razaraça ozonskog omotaåa ida "ovde, naæalost, dolazi sve i svaãta odzastarelih i prevaziðenih tehnologija, patako i ureðaji za klimatizaciju koji nisuuvek po standardima zapada, kao ni sveostalo. Da bi se izbegli problemi zarazapreko centralnih sistema, neke stvari semoraju znati, ali mnogi to ne æele pa seãtoãta radi iz nehata, siromaãtva, indolen-cije".

Ako se zanemari pomodarstvo u poje-dinim prostorima klima ureðaji suneophodni zbog stabilne temperature,vlaænosti, sterilnosti – raåunski centri, lab-oratorije, hirurãke sale. To, naravno, podra-zumeva, po oceni struåçaka, viãe nego do-bro odræavaçe ovih ureðaja. To, meðutim,ne podrazumeva fobiåne zgrade bez prozo-

ra u kojima se ýudi oseñaju neprijatno irazboýevaju, pa makar i od bolesti koja nepotiåe od koksakija...

"Prostorije bez prozora su potpuno be-smislene, a pravýene su sa obrazloæeçemda se ne kvare barometri unutraãçe klime,ãto se moæe postiñi i na druge naåine. Tu se javýa i drugi problem prekomerne koliåine

jonizovanog vazduha koji moæe biti i tekako ãtetan. U veñim koliåinama ozon jeveoma agresivan i razara tkivo. Tako se, naprimer, koristi kao superdezificijent za ubi- jaçe mikroorganizama, ili zapreåiãñavaçe vode. Ali, kada ga je puno uvazduhu, ýudi se loãe oseñaju", upozoravaVasiýeviñ, predlaæuñi opreznost u ko-riãñeçu erkondiãna, uz kompromisnareãeça, potroãçe energije, efikasnosti izdravýa, ãto ne iskýuåuje i moguñnost luft-iraça prostorija: "Treba znati da takve op-eracije erkondiãni ne rade automatski, kaoãto se ne mogu sami ni prati, åistiti i odræa-

vati. Sve to zahteva i odreðeni stepen kul-ture ponaãaça,higijene i obra-zovaça".

Optuæenu vezu er-kondiãn-koksaki pro-fesor Pavloviñ i dr Ja-nkoviñ negiraju pozi-vajuñi se na svetskuliteraturu koja nije to,bar dosad, zabeleæila."Da bismo postavilimodel morali bismoda utvrdimo ãta sesve nalazi u vazduhukoji izduvava odreðe-ni erkondiãn. Da li je

to koksaki ili je u pitaçu masa drugih in-fektivnih ili alergijskih uzroånika raznihbolesti. To je, uostalom, nedostatak svihventilacionih sistema i u svetu i kod nas.Smatram da u naãim klimatskim uslovimazatvoreni ventilacioni sistemi nisuneophodni, da su energetski i zdravstvenoãtetni, klaustrofobiåni", kaæe profesor Pav-loviñ.

Najneverovatnija priåa o haraçu kok-sakija je navodno ubacivaçe virusa u beo-gradski vodovod. Jeste da se on moæe pre-neti i zaraæenom vodom, ali to zvuåi poma-lo besmisleno. Zaãto bi neko preduzeo to-liku akciju sa neåim poput koksakija odkoga se, po medicinskim statistikama, nasto zaraæenih razboli tek troje do petoro. Tose, ako neko veñ ima morbidne namere tevrste, radi na neki efikasniji naåin.

TEÃKO DO LEKARA: Delimiånapanika nije mimoiãla ni zdravstveneustanove, koje se ovih dana javýajustruåçacima na Torlaku sa zahtevom da imse precizira kako da se odbrane od eventu-

alnog naleta koksakija.U celoj priåi o panici ne moæe se mi-moiñi ni åiçenica da se do lekara teãko

dolazi, osim do onih u domovima zdravýa,koji su na direktnom udaru pacijenata.

Poãto nema ni para ni materijala zaneko ozbiýnije leåeçe, a na kardiologe seåeka od mesec do tri, izgleda da su doktori

iz pojedinih domova zdravýa naãli reãeçekada je u pitaçu koksaki: napiãu uput ipoãaýu pacijente pravo na Torlak, da seuvere ili razuvere u egzistiraçe koksakija.

Tamo se ovih dana formiraju redovi,dolaze i åitave porodice, a na rezultate sezbog obima posla åeka sve duæe. Zaposle-ni strahuju da bi se zbog velike guæve mo-glo desiti da ne pomognu nekome kome jeto odista potrebno.

"Ovde se ispituje serioloãka dijagnosti-ka tako ãto se na serumu ispitanika traæeantitela, pored ostalih i koksaki virusa. Ve-liki broj ýudi poåne da dobija tegobe åim

vidi serioloãki pozitivan nalaz. Cela priåase zapravo vrti oko tumaåeça nalaza. Akonisu naðena antitela, onda nisu bolesni, aako su naðena, i to u veñem titru, onda jesu. Pozitivan seroloãki nalaz antitela userumu ne znaåi bolest ni trenutno prisust-vo virusa u organizmu. Najåeãñe znaåi ilinekadaãçu zaraæenost, ili neku staru in-fekciju koja je moæda bila i kliniåkimanifestna.Ta vrsta "prirodne" zaraæenostise stiåe veñ u obdaniãtu. I ako je, kako mito kaæemo, titraj antitela stalan, to znaåi dasmo na neki naåin zaãtiñeni od odreðenogvirusa. Uostalom, svi mi koji radimo ovdesa koksakijem, imamo antitela a nismobolesni. Ima i pacijenata koji su kliniåkiimali verifikovan miokardit i koje sadaneko posle pet do ãest godina ãaýe daprokontroliãe antitela. Åemu to? Otkrivateneãto ãto i oåekujete da naðete. Pokuãava-mo da im objasnimo da nismo naãli virusveñ antitela, ali to uglavnom ne vredi. Ima-mo i rekordera: jedan pacijent je ovih danadoãao na åetrnaestu proveru. Strah moæepoticati i od nalaza za sidu. Ali to nije isto.Ako kod nekoga naðete antitela na HIV, toznaåi da je taj pacijent seropozitivan i da ñe

se kad-tad razboleti. Ovde to nije sluåaj",kaæe dr Jankoviñ. Kao ãto to u paniciobiåno biva, ni ovu nisu mimoiãli iscelit-eýi. Ovoga puta reå je o Ruskiçama kojena razne naåine leåe ýude. Jedna od çihgarantuje da laserom izbacuje viruse iztela. Za nemaåke marke, naravno. Sada ñemorati za dinare i preko æiro raåuna.

U celoj priåi ne treba zaboraviti dakolaçe dezinformacija ima i stresnu os-obinu koja moæe prouzrokovati i ozbiýnusråanu bolest, na primer infarkt. Ako pov-remeno osetite neprijatno titraçe, to nemora biti koksaki veñ 60 cigareta dnevno,

ogromne koliåine kofeina ili alkohola, mo-bilni telefon i joã neãto za pasom. s

BRANKA KAÝEVIÑ

Najneverovatnija priåao haraçu koksakija jeubacivaçe virusa ubeogradski vodovod. Jeste da se moæe pre-neti i zaraæenom vo-dom, ali to zvuåipomalo besmisleno.

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



v

Svet krimiña

Zloåin i kaznaza novu RusijuAgatu Kristi zameçuje detektivdetektivdetektivdetektivdetektiv, najpopularniji ruskiliterarni æanr koji nikako nije bleda kopija zapadnih

krimiña. Ove priåe su meãavina tabloidskogsenzacionalizma i ruske oseñajnosti; granica izmeðu

dobra i zla u tom svetu nije jasno povuåena

juñi piscima sjajan materijal.Na talasu glasnosti stigla je i bujica de-

tektivskih romana. Ispostavilo da je ovajæanr vrlo pogodan za fundamentalno pi-taçe ruskih reformista: ko je krivac?

Kada se raspao Sovjetski Savez, detek-tivski romani su skoro sasvim osvojili

ýubiteýe romana u Rusiji. Novi izdavaåipoåeli su da niåu ãirom zemýe, a piscikrimiña radili su danonoñno da bi zado-voýili åitalaåku glad. Gotovo svi autori subili anonimci; neki su, meðutim, postalislavni. Bivãa daktilografkiça Ina Astaho-

va je danas jedan od najbogatijih pisaca uSankt Peterburgu. Marina Aleksejeva,koja piãe pod imenom Aleksandra Marini-na, napisala je od 1994. godine 18 romanaåiji je tiraæ dostigao 9.000.000 primeraka.

Posle godina cenzure, nije teãko razu-meti privlaånost scena kao ãto je ona u kojoj je åovek okovan u lancima, negde uUzbekistanu, u ñeliji za muåeçe i pacovimu grizu genitalije (Igor Buniñ, Anarhija)ili homoseksualna veza izmeðu, kasnije seispostavýa, oca i sina u romanu “Krvavepare” Viktora Timakova. Dovoýno go-vore i sami naslovi kao ãto su Ti moraã bitiubijen, Fatalna greãka, Ruske devojke-ro-biçe ili Auto smrti...

Detektivski romani doæivýavaju uspehne samo zato ãto su zabavni: viãe odsedam decenija Sovjetski Savez je funk-cionisao, ili je tvrdio da funkcioniãe naprincipima koji su bili viãe od ideologije:to su bili temeýni zakoni univerzuma.Kada se sruãio SSSR, druãtveni “zakoni”su okrenuti naglavaåke.

ÃTA DA SE RADI?: Uz pitaçe “ko jekriv”, u ruskim krimiñima nude se odgo-vori kako da se pobegne od zla u savre-menoj Rusiji. Detektivski romani su takopreuzeli kýuåno pitaçe ruske literature –ãta da se radi?

Naravno, odgovori i reãeça koja nudekrimiñi u najboýem sluåaju su straãno

pojednostavýeni: tako je slom SSSR-a sja- jno izvedena operacija CIA. U romanu“Gore iz podzemýa” Vladimira GonikaRusi su podeýeni u dve rase: jedna æivi napovrãini zemýe, dok druga, bledi pýaåkaã-ki izdanci staýinista, odlaze 1953. da æivepod zemýom gde pletu mreæu tunela ispodMoskve. Joã je pojednostavýeniji siæe ro-mana “Izuzetno opasna æivotiça” LeonidaMonåinskog, u kome se problemi dan-aãçe Rusije prikazuju kao rezultat zaverekoju kuje “sadaãçi predsednik” i kojinaciju truje votkom!

Veñina autora sugeriãe, meðutim, daproblemi danaãçe Rusije korene imaju ufilozofiji kapitalizma. Andrej Kivinov uromanu “Prohujalo sa vihorom” opisujeæivot lepe mlade devojke koja se policijiobraña za pomoñ da bi postala prostitutkau hotelu za strance; za uzvrat, nudi dabude policijski douãnik. U romanu “Os-uðen da zaboravi proãlost” Ine Astakovenezaposleni nuklearni nauånici bivaju pro-dati Iranu.

Åak i u vreme sovjeta, detektivski ro-mani su smatrali da zloåin nije izvrãeçeodreðenih dela, kao ãto je to sluåaj na za-

padu. Bitan je razlog zaãto su uåiçena i ãta je bio motiv poåinilaca. I pre raspadaSSSR-a u krimiñima je postojala razlika

omunisti su se silno trudilida iz Rusije proteraju de-tektivske romane. Pet-paraåke priåe, i domañe iuvozne, bile su vrlo popu-K

larne u prvoj treñini ovog veka. Ali, kada je Staýin i u umetnosti kao visoki ideoloã-

ki ciý postavio idejnost, ovakva dela suproglaãena stranim i nepotrebnim. Ipak,detektiv se pojavýivao åak i u to vreme,kriminal se tvrdoglavo opirao pravilimamarksistiåke teorije. Umesto da nestane,kriminal je postajao sve æeãñi, obezbeðu-

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



izmeðu zakona i pravde; sada su ova dvapojma gotovo u suprotnosti.

Za åitaoca sa Zapada moralna porukakrimiña åesto izgleda nejasna: “loãi mom-ci” su, kao ãto se moæe i naslutiti – biznis-

meni, politiåari, pokvareni policajci. Suãti-na çihove pokvarenosti izgleda sasvimnejasna kad su “dobri momci” oni kojiplañaju falsifikovanim parama ili bacajubombe na selo u Åeåeniji i ubijaju æene idecu?! U nekim krimiñima profesionalnikriminalac je pozitivna liånost. Zaãto dane? Ispitivaçe javnog mçeça, åiji su re-zultati nedavno objavýeni u “Mosk-ovskom vremenu”, pokazuje da 80 odstoanketiranih ima viãe pov-ereça u kriminalce nego urusku policiju!?

Moæda je roman “Mede-ni mesec” Igora Viniåenkanajboýa ilustracija ovog no-vog “morala krimiña”.Radça se odigrava u mal-om provincijskom mestu:verska sekta je zapravosamo maska za komercijal-no preduzeñe koje otimadecu, sluåajne prolaznikekroz mesto i druge nep-oæeýne da bi se “ostvarioekonomski potencijal”prodajom çihovih vitalnih

organa. Zgaðen, glavni junak kaæe: ”Åudno je bilo,odjednom sam se oseñaokao vreña napuçena drago-cenostima. Moj talenat,moja maãta, moje veze,moje æivotno iskustvo, mojabesmrtna duãa nisu imalenikakve komercijalne vred-nosti. Ali, moja creva, moja

jetra, moji bubrezi i sve toostalo ðubre imalo je fiksnutræiãnu vrednost u konvert-ibilnoj valuti!... Pravi sata-nizam danas je sasvim prih-vatýiv, pa je postao åak iprivlaåan. Zar moto Svakoneka brine samo o sebi ne vodi pravo u pa-kao?”

U gotovo svim krimiñima provlaåi seto uvereçe da za suãtinske probleme dan-as u Rusiji nije kriv kapitalizam, veñzapravo filozofija individualizma na kojojkapitalizam poåiva.

RAZLIÅITA ETIKA: Iako veñinakrimiña u nepovoýnom svetlu slika zlik-ovce koji su poåinili zloåin iz koristoýub-

ýa, slaæu se sa porukom Aleksandre Mari-nine koja poruåuje: “Novac nije nikadaglavni razlog ubistva”. Daleko je vaænije

da se utvrdi zaãto je ubici potreban novac.Danaãçi ruski krimiñi pokazuju iznenaðu-

juñu dozu tolerancije prema ubicama kojesu izvrãile zloåin samo zato ãto su hteli damalo boýe proæive. Za pisce ovih kçiga

oni su viãe ærtve koje su podlegleiskuãeçima potroãaåkih reklama ipohlepe, nego pravi zlikovci.

Krimiñi, meðutim, ne opraãtaju æeýuda se uspostavi kontrola nad drugima.Tako, na primer, negativac u romanu“Ukradeni san” Aleksandre Marininekaæe: ”On nije ambiciozan: nije jurio zaslavom ili novcem, nije æeleo ni moñ. Cel-og æivota interesovalo ga je samo jedno –

da manipuliãe ýudima”. I u romanu“Poreska policija” Nikolaj Ivanov ovakoslika svog negativnog junaka: ”Svi koji suprimali platu za çega nisu bili niãta viãeod komada nameãtaja. Izuzetak je biosamo åovek koji je isplañivao zarade”.

Pozitivni likovi u savremenim ruskimkrimiñima, kao i u onima u sovjetskovreme, sluæe nekom viãem ciýu, pa su

junaci detektivskih romana najåeãñe vojna

lica, policajci i javni tuæioci. Tako junakNikite Filatova sluæi narodu iako svako jutro ustaje u 4.15, iako dane i noñi provo-

di u zadimýenim sobama, sasluãava, is-traæuje... a sve za bednu platu, za æivot naivici bede, nadajuñi se iz godine u godinuda ñe dobiti penziju koja ñe biti joã bedni-

ja od pune plate... jeftina votka, sluåajna

poznanstva, ýudska beda i beskrajna pok-varenost bliæçih...”Neki od krimiña joã podgrevaju nadu

da ñe se principi zajedniãtva vratiti zaopãte dobro: junak Nikolaja Ivanova u“Poreskoj policiji” razmiãýa kada bi çegai çegove bivãe kolege ponovo pozvali usluæbu “mnogi bi batalili svoj BMW, ve-like pare, biznis... i ponovo bi stavili epo-lete. Naravno, promenili su se, veñ su dot-

akli zlatno tele. Ali, ipak,odazvali bi se...”

U gotovo svim kri-miñima provejava rezig-nacija koju je moæda na-

jboýe saæeo verenik ma- jora Kamenskaje koji nakraju krimiña “Ukradenisan” kaæe da ñe “policija ikriminalci uvek egzistira-ti... Oni tebe neñe slomiti,ali ni ti çih neñeã uniãti-ti.”

Po ovom svetonazoru,zloåin i pustoã koju onostavýa su maltene æivot-ne neminovnosti, neizbe-

æne kao bolest ili beda.Takav stav åini svakipokuãaj borbe protiv zlaunapred osuðenim napropast, jer se, u najbo-ýem sluåaju, svodi naborbu dobra i zla. Proãlogleta ãest romana Aleksan-dre Marinine, åija je

junakiça major Kamen-skaja, bile meðu 10 najåi-tanijih kçiga u Moskvi,ãto svakako potvrðuje damnogi Rusi imaju isti po-gled na svet. Ali, trebaistañi i da prikazivaçekriminalaca kao nepobe-

divog zla sluæi interesima ruske izdavaåkeindustrije koja postaje sve veñi, sve unos-niji i sve krupniji biznis. Baã kao i na Za-padu. Maçe popularni pisci i maçi iz-davaåi, osobito u unutraãçosti, nestaju satræiãta. Nekoliko velikih izdavaåa, koncen-trisanih uglavnom u Moskvi, angaæuju seoko nekoliko glavnih pisaca krimiña,meðu kojima je najpopularnija Marinina.Ona i joã nekoliko kolega idu u velikim ti-

raæima, sa velikom reklamom, krozrazgranatu mreæu.Moæda je za æaýeçe ãto su ovi autori

U nekim krimiñima profesionalni kriminalac

je pozitivna liånost. Zaãto da ne? Ispitivaçe javnog mçeça, åiji su rezultati nedavno ob- javýeni u “Moskovskom vremenu”, pokazujeda 80 odsto anketiranih ima viãe povereça

u kriminalce nego u ruskupoliciju!?

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



pod velikim teretom uspeha, pa ruski de-tektivski romani gube na kvalitetu. Ne-davno je na skupu pisaca detektivskih ro-mana, koji je odræan u St. Peterburgu,otvoreno reåeno da je æanr na silaznoj lin-

iji: zaplet je ili je neko åuo-video-uåinioãto nije trebalo, pa sad spasava æivu glavu,ili je neåija ñerka-æena-devojka kidnapo-vana i mora biti spasena. Åak i major Ka-menskaja, popularna junakiça Aleksan-dre Marinine, pokazuje znake umora:veåno se premiãýa da li da se uda za svogverenika koga odavno muåi, uvek priåasamo o svojim tenis-patikama i dæemperi-ma, æali se na loãe zdravýe i kuka kako nevoli da kuva.

KOLEKTIVNO DELO: Åuje se åakda Marinina viãe ne piãe svoje krimiñe veñda je to kolektivno delo viãe ruku, ãto jebila åesta praksa u sovjetsko vreme.

U meðuvremenu, zloåini s kojima sebore glavni junaci krimiña sve viãe seopisuju senzacionalistiåki, a sve maçeanalitiåki, sve viãe se pribliæavaju kliãeti-ranim likovima mafijaãa, podvodaåa i“mozgova kriminala” koji se mogu nañibilo gde.

Ruski krimiñi, zvani detektiv, uspeãnosu se odupirali naporima komunista da iovaj æanr pretvore u puki medij politiåke

edukacije. Kapitalisti su osvojili Rusiju ioåigledno æele da i osobeni ruski detektivtransformiãu u puku kravu-muzaru lakezabave. U interesu je da detektiv, i poredtrenutno velikog komercijalnog uspeha,nastavi da postavýa neka nezgodna pitaçai ruskim vlastima, ali i samim Rusima, da

bi se saåuvalo ono ãto je do sada bilo na- jboýe u ovom kçiæevnom æanru. s

ENTONI OLKOT

Autor je profesor na Univerzitetu Colgate, uHamiltonu, dræava Njujork. Piãe kçigu o

sovjetskom i ruskom kriminalnom romanu.(“TRANSITIONS”, FEBRUAR 1998.)

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



Intervju: Mirko Bojiñ

Da li je Ljotiñ bio faãista"Kolaboracija nije naãa æeýa, ona je naãe breme, naã krst", kaæe MirkoBojiñ, bivãi ýotiñevac i istoriåar pokreta "Zbor"

U ovom i u sledeñem broju "Vreme" objavýuje in-tervju sa Mirkom Bojiñem, pripadnikom ýotiñev-skog pokreta tokom Drugog svetskog rata. Bojiñ jeproãle godine objavio kçigu "Jugoslovenski nar-odni pokret 'Zbor' 1933 – 1945" u kojoj, kako kaæe,pokuãava da delovaçe pokreta "Zbora" DimitrijaLjotiña pre i za vreme Drugog svetskog rata prikaæenepristrasno, argumentovano i analitiåki, sa ãto viãeåiçenica, sve u æeýi da ovu temu oslobodi ideo-loãkih oblandi. Bojiñ, koji je posle rata zavrãio prava i politiåke nauke na uni-verzitetu u Strazburu, priåa o svom ulasku u pokret u Splitskoj gimnaziji i oHrvatima uålaçenim u "Zbor", o saradçi sa Ðujiñevim åetnicima, o odnosi-ma Nediña i Ljotiña, "Zboru" – "Jugoslovenskoj akciji", antisemitizmu i faãi-zmu, o svom napuãtaçu pokreta, o posleratnom delovaçu "Zbora" i o tomekako "Srbi nikada nisu imali dovoýno åula za jugoslovenstvo".

moæda tri ili åetiri simpatizera komunista ipartizana, a preko dvadeset organizovanihnacionalista. Kad kaæem nacionalisti, najpr-ije mislim na jugoslavenske nacionaliste.Na åelu “Jugoslavenske nacionalne omla-

dine” u Splitu su za vrijeme okupacije bilizboraãi. Ali organizacija je bila apsolutno“frontovska” i nezboraãka, i mi smo poslijetoga masovno otiãli u åetnike vojvodeÐujiña. Meðu Ðujiñevim åetnicima bilo je ionih koji su otvoreno pokazivali netrpeýi-vost prema nama zboraãima. I koncem1943. upravo ta netrpeýivost uåinila je danapustimo te jedinice i poåetkom 1944.stignemo u Beograd, svi kompletno i Srbi iHrvati, odnosno i pravoslavci i katolicizajedno, tj. svi oni koji su se oseñali Jugo-slavenima. Tada smo priãli dobro-voýaåkom korpusu sve do prelaska u Slo-veniju. Srbiju sam napustio 9. oktobra1944. godine, to mi je ostalo u sjeñaçu jer je taj dan bila desetogodiãçica atentata nakraýa Aleksandra u Marseju. Doãli smo doSrijema, gdje smo se ukrcali u çemaåkevagone i otiãli u Sloveniju. Kao ãto u kçizimoæete vidjeti, ciý je bio da se u Slovenijikoncentriãu nacionalne snage koje bi oåis-tile Sloveniju od partizana i da na nekinaåin prisile zapadne saveznike da, koliko je to bilo moguñe, izmjene svoj plan po pi-taçu Balkana. Postojao je i drugi plandjelovaça ujediçenih nacionalnih snaga, a

to je da se ide na Crnu Goru, i daýe premaGråkoj. I moæda je taj plan imao veñe ãanseda uspije; u momentu tih dogaðaja Englezisu napali gråke partizane i prisilili ih da ka-pituliraju. Nakon toga, otiãao sam u Italiju,gdje sam boravio u jednom logoru u Eboli- ju, pa su nas prebacili u Njemaåku odaklesam emigrirao u Englesku. Tamo sam nekovrijeme radio kao rudar, oko godinu i podana, nakon åega sam radio u nekakvomsanatorijumu u sjevernom Velsu, a potom iu jednoj bolnici u Londonu, gdje sam dobiostipendiju za univerzitet u Strazburu od“Slobodne Evrope”. Tu sam zavrãio 1954.

politiåke nauke i 1955. prava. Od tada dodanas æivim u Parizu, gdje sam stvoriomalo graðevinsko preduzeñe.

FELJTON

stava zboraãa prema faãizmu, i o çihovomuåeãñu i aktivnostima pred i za vreme II sv.rata. Mirko Bojiñ po obrazovaçu nije is-toriåar, ali çegov pristup materiji o kojojpiãe u potpunosti je istorijski, i s pravom semoæe konstatovati da ovo delo zauzimaznaåajno mesto u jugoslovenskoj politiåkojistoriografiji. Tim povodom vodili smorazgovor sa autorom ove kçige. Razgovor je bio vrlo interesantan, poput samogsadræaja çegove kçige, i u odreðenimmomentima intrigantan, ãto je moæda do-voýan povod za upoznavaçe sa ovom

kçigom."VREME": Na poåetku kçige ”Ju-goslovenski narodni pokret 'Zbor', 1935-1945.” uoåava se nedostatak vaãih bio-grafskih podataka?

BOJIÑ: To je moj propust i to nijeuraðeno sa namjerom. Roðen sam u Splitu1922. godine, gdje sam zavrãio realnu gim-naziju; u “Zbor” sam uãao u petom ili ães-tom razredu gimnazije, ni ja se viãe, pravoda vam kaæem, ne sjeñam; za vrijeme ratasam do 1943. bio åelnik nacionalne omla-dine u realnoj gimnaziji, gdje smo mi na-cionalisti bili daleko najjaåa snaga. Na

primjer, tada, u dva osma razreda gimna-zije, to sam åak i u kçizi napisao, nije bilonijednog ustaãe od 86 ðaka. Zatim je bilo

eæça da se “Jugoslovenskinarodni pokret – Zbor” i samDimitrije Ljotiñ, kao najzna-åajnija liånost ovog pokreta,prikaæu iskýuåivo jezikomT

argumenata i åiçenica bila je primarna au-toru kçige “Jugoslovenski narodni pokret'Zbor', 1935-1945” (Narodna kçiga – Alfa,1996) Mirku Bojiñu. Na taj naåin autor jenastojao da sa ove istorijske teme skine sveoblike ideoloãkih plaãtova kojima je onabila zavijena dugi niz godina, i o kojoj sunam nametani samo iskýuåivi sudovi. A

situacije u kojima autor iznosi svoj stav oodreðenom pitaçu, o åemu i sam kaæe da je to uåinio jedino u situacijama u kojima je to bilo neizbeæno, sa molbom da se ti su-dovi usvoje kao liåno çegovi, opravdavapodnaslov kçige “Jedan kritiåki prilaz”.Koliko je Mirko Bojiñ i uspeo u svom“kritiåkom prilazu” pisali su i Kosta Ni-koliñ (ålanak objavýen u Jugoslovenskomistorijskom åasopisu 1, god. XXX, str.244-246, Beograd 1997), Slobodan Kýak-iñ (Politika, 16. septembar 1997) i dr Pre-drag Stanojeviñ, prilikom promocije kçigeu Beogradu oktobra 1996, zajedniåki

izraæavajuñi potvrdu o tome da je autor us-peo u svojoj zamisli da nauånoj javnosti, i javnosti uopãte, predstavi novo objaãçeçe

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



Od trenutka kada ste napustili Jugo-slaviju, kakav je bio vaã kontakt sapokretom?

Ja sam o tome i pisao, ali samo kratko.Plaãio sam se propagandizma u bilo kom

pravcu, bilo u napadu bilo u odbrani, zbogtoga sam u nekoliko navrata u svom opisubio donekle ãtur i uzdræýiv. Kada samdoãao u Englesku, bio sam u zemaýskomstareãinstvu “Zbora” do septembra 1951,kada sam otiãao u Strazbur. Tada je i RokoKaleb, koga sam takoðe spomenuo u svojoj kçizi u nekoliko navrata, pokrenuo list"Hrvatska zora" u Minhenu, koji se izjas-nio vrlo brzo nedvosmisleno i konstantnoda umjesto integralnog jugoslavenstva tre-ba iñi na savez juænoslavenskih dræava, dabi Hrvati mogli ispoýiti svoju dræavnost,tako isto i Slovenci, uz istovremenu borbu

za demokratiju; “Zbor” je prema demokra-tiji bio podozriv, jer je u çoj vidio sve neg-ativne strane koje zaista postoje, ali jeodbijao da vidi i pozitivne stvari, koje tak-oðe postoje. Ja sam se poåeo distancirati odtoga veñ tada 1952/53, a “Zbor” sam napu-stio 1958. godine, skupa sa ovom skupin-om oko Roka Kaleba. Kod nas je bilo sa-zrelo uvjereçe da je integralno jugosla-venstvo prevaziðeno, pokopano, uniãteno,da treba iñi na savez juænoslavenskih dræa-va, i da je demokratija neophodna baza zamiran politiåki æivot. Nakon toga smopokuãali formirati nekakvu grupaciju kojase nije pokazala uspeãnom, zbog toga ãtomeðu Hrvatima nije bilo dovoýno onih koje bismo privukli ovakvim idejama.

Kakve ste funkcije obavýali u sa-mom pokretu?

Kada smo bili u logoru u Italiji bio samålan stareãinstva omladine “Zbora”. To jebio kruæok, jedan uæi krug, bez bitnih ul-oga. Od 1948. dosta sam bio aktivan u En-gleskoj, gde sam i doãao iste godine, pa svenisam napustio Englesku.

Znaåi, imali ste kontakt sa srpskomemigracijom?

Apsolutno.Kakav je çihov uticaj bio na situaciju u Jugoslaviji, i da li je uopãte bilo mo-guñe imati bilo kakav uticaj?

Znate, ja sam iznio ideju na jednomsastanku u Parizu 1960. da se umjestosistematskog napadaça komunistiåkogreæima u Jugoslaviji pristupi analiziraçusvega ãto se deãava u Jugoslaviji, i da seeventualno sugeriãu druge solucije. Ja samu Berlinu, na jednom evropskom kongresu1956. godine, posle maðarske revolucije,odræao jedno predavaçe i izaãao sa tezomda je oåito da se vojnom akcijom ne moæe

osloboditi Istoåna Evropa, i da je, prematome, potrebno koncipirati jednu evolu-cionistiåku politiku koja bi se sistematski

ukýuåivala u zbivaça, dogaðaje, polemikeitd., i time postepeno doprinosila nekakvojpromeni.

Koliko ste bili u dodiru sa dogaðaji-ma o kojima piãete?

Bio sam tada mlad, i moje uåestvovaçeu tim dogaðajima bilo je ipak malo. Moæese reñi da sam bio svedok tih dogaðaja, alimalo izvana. Nisam bio ålan nekog uæegvoðstva "Zbora", dok je u samom Splitubilo drugaåije. To je jedna indikacija, odre-dili smo rang listu åelnika, jer smo seplaãili da ñe nas Italijani pohvatati i ubacitiu nekakve logore, da tako recimo prvibude uhapãen, broj dva se veñ znao unapr-ijed itd., a ja sam na toj rang listi bio brojpet, dok sam u realnoj gimnaziji bio åakbroj jedan.

Da li ste u trenutku kada ste

"raskinuli" sa "Zborom" prekinuli ikontakte sa ýudima koji su bili u tompokretu?

Ne, apsolutno ne. Uvijek sam, naprotiv,takve kontakte i gajio sa svoje strane.Znate, tu ima i nekih momenata koje neznam da li da pomenem, ali ñu vam ipakkazati jedan: – cijeli tekst kçige proåitao jeNikola Ljotiñ, sin Dimitrija Ljotiña, prijenego ãto je kçiga objavýena. U nekimsluåajevima nisam se slagao sa çegovimstavovima, ali ni on sa mojim. Iznio je nizprimjedbi, od kojih sam bar dvije usvojio:skrenuo mi je paæçu na znaåaj dobro-voýaåkog korpusa za situaciju u Srbiji od1941. do 1943. Dobrovoýci su bili udarnaantikomunistiåka snaga i oni su najefikas-nije dopriçeli da komunisti budu van Sr-bije praktiåno dvije i po godine. To su biliýudi koji su imali vjeru, i on mi je na toskrenuo paæçu. Ja sam to kasnije na dvamjesta iznio, uvjeren da je to bila ispravnaocjena. Drugo, ukazao mi je da je Ljotiñpredviðao da sporazuma izmeðu Moskve izapadnih saveznika neñe biti, nego da ñedoñi do sporazuma izmeðu Moskve i Berli-na, dok je cijela ãtampa iz dana u dan pisa-

la o tome kako sporazum izmeðu Rusa isaveznika samo ãto nije potpisan. NikolaLjotiñ mi je skrenuo paæçu da su brojnizboraãi odvrañali Dimitrija Ljotiña da takopiãe. Ja sam Nikoli Ljotiñu, i pored nesla-gaça, uvijek bio vrlo zahvalan za saradçu.Pored Nikole Ljotiña, tekst kçige, prijenego ãto je objavýena, imali su priliku daproåitaju i mnogi drugi ýudi: ravnogorci,demokrate, ýeviåari, åije su kritike takoðebile jako korisne.

Da li ste imali kontakte sa VladomLjotiñem ?

On trenutno æivi u Engleskoj, a ja sa

çime sada nemam kontakt. U poåetku jedosta oãtro reagovao protiv zamisli kçige,i na tome je i ostalo. Mada je on dao savjet

ýudima iz "Nove Iskre" ovdje u Beogradu,da mi otvore svoju dokumentaciju. I ja samcrpio vrlo mnogo podataka odatle. I ovakçiga ne bi bila tako dobro dokumentova-na da nije bilo ovog gesta ýudi iz "Nove

Iskre", mada se ni oni nisu slagali sa mojimstavovima, ali su mi zaista pomogli i ja samzahvalan i çima i Vladi Ljotiñu zbog toga.

Objasnite , konkretno, da li je Ljotiñbio deo "Zbora" ili je Ljotiñ bio"Zbor"?

Sigurno da je Ljotiñ dobrim dijelomstvorio "Zbor". Ali je isto tako i åiçenica,da je ideja stvaraça takvog pokreta veñbila u vazduhu, i da on nije nastao na jedn-om sastanku. Tu su bile razne grupacijekoje su doãle u kontakt. Reñi ñu vam, pritom, jedan podatak koji je izuzetno intere-santan, koji je i mene oduãevio kao po-

datak. Program "Zbora" pojavio se 6. janu-ara 1935. godine, i u roku od slijedeñih 10dana dvanaest publikacija ãirom Jugo-slavije objavilo je taj program. To znaåi da je ideja stvaraça takvog pokreta bila uvazduhu. Pokret je bio jedan odgovor nakriznu jugoslavensku situaciju. Jugoslavija je bila u konstantnoj krizi, a naroåito nakonatentata u skupãtini 1928. i u Marseýu1934. Mada, ako budete paæýivo åitali kçi-gu, uoåiñete moju kritiåku analizu zbo-raãkog jugoslavenstva. Zbog toga u pod-naslovu kçige stoji "Jedan kritiåki prilaz".Prema tome je, ako hoñete, Ljotiñ markirao"Zbor" konstantno. Baã je bio tako nekako'voða', ne znam da li je to pravi termin, ali tobaã pomiçem kada govorim o kultuliånosti Dimitrija Ljotiña, i vrlo sam paæýi-vo o tome pisao. Interesantno je da je Ljo-tiñ samo jednom za sebe rekao da je 'voða',bar koliko ja znam. On je, nesumçivo,onda bio ovaploñeçe "Zbora", i to nikonije osporavao.

Oåigledno je u jednom momentu prak-tiåno i doãlo do odvajaça "Jugoslovenskeakcije" od "Zbora", i to upravo zbog onogao åemu ste sada govorili. Njima je defini-

tivno smetao taj oreol koji je Ljotiñ nosio?!Moram napomenuti da je iz pokreta is-tupilo samo nekoliko ýudi iz vrha "Jugo-slovenske Akcije", a razlog zbog kojeg suse oni odvojili od "Zbora" jeste taj koji stepomenuli. To su bili ambiciozni i sposobniýudi, kojima je u "Zboru" bilo tijesno. Onisu po napuãtaçu "Zbora" stekli poloæaje okojima su saçali, a koje nisu mogli imatidok su bili u "Zboru", niti su mogli pred-vidjeti kada ih mogu imati. Mislim da je toosnovni razlog çihovog razlaza sa"Zborom", a moæda je i sam Ljotiñ zauzi-mao isuviãe veliki prostor, tako da ga je

ostalo nedovoýno za ýude oko çega.NEBOJÃA JANKOVIÑ

(nastaviñe se)

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



Povodom feýtona "Politika u 'Politici'"

Kad se udruæePerica i Maliãa"Sve ãto sam potpisao, ukýuåujuñi i novogodiãçe åestitke,piãem sam" (Nebojãa Dragosavac)

"pojave jeftine politiåke demagogije,oslaçaçe na mase mimo Socijalistiåkogsaveza, liderskog ponaãaça i nihilistiåkogodnosa prema svemu ãto smo do sadapostigli – bile prisutne i u Srbiji, a podze-

mýe ni sada ne miruje. U Srbiji je, me-ðutim, ovim politikantima nedostajao ilinedostaje lider na nivou Srbije i oni gatraæe priæeýkujuñi sukobe u Republici izkojih bi mogla da izroni takva liånost".Dodao sam i to da Stanojeviñ ovu tvrdçuilustruje reåima lidera opozicionogponaãaça u Poæarevcu koji se ne usteæuda, za kafanskim stolom, åak i pripadnici-ma sluæbe bezbednosti, priåaju kako ovopoæarevaåko rukovodstvo podræava nekou CK SK Srbije, a kada taj padne kao oni uHrvatskoj – paãñe i oni.

Buduñi da se u Draæinim beleãkamakoje navodi i Maroviñ pomiçe ta sednicaCK SK Srbije ("Toj sednici nisam prisus-tvovao... Bilo je na çoj svega i svaåega...Istupaçe Milana Stanojeviña iz Poæarev-ca..."), jasno je da se moæe govoriti opomenutom tekstu kao inkriminisanom,iako je prezime u Draæinim beleãkamapogreãno navedeno. Poãto nije reå o autor-skom komentaru, veñ o prikazu miãýeçaizreåenih na javnoj sednici, moglo bi sediskutovati da li je reå o napadu novinarana Draæu, ali je van svake sumçe da bihse profesionalno ogreãio da iz ogromnog

stenograma nisam izabrao ono najznaåa- jnije i najinteresantnije.Karakteristiåno je, meðutim, da Stojan-

oviñ nije pomiçao taj tekst kada je protivmene podizao partijsku optuænicu u jesen1972. Nije, jer je imao jaåe argumente.Naime, u politiåkoj hronici "Sedam danakasnije", 6. februara 1972, neãto viãe od

jednog stupca posvetio sam glediãtima oArmiji, citirajuñi Tita (dva puta), tadaãçegsekretara za narodnu odbranu Nikolu Lju-biåiña i generala Ðuru Lonåareviña. Semgolih citata, mog "stvaralaåkog" doprinosatakoreñi i nema, izuzev vezne konstatacije(pozajmýene iz reåi jednog od citiranih)da, u principu, "... za takva dejstva postojedva naåina: ispoýavaçem Armije kao sileizvan i iznad druãtva, ili kao specifiånogorganizma unutar samoupravnog sistema".Bilo je to dovoýno da tadaãçi ãef Partije uJNA general Dæemil Ãarac na prvoj sedni-ci Izvrãnog biroa Predsedniãtva CK SKJ(generalni sekretar je Stane Dolanc) zapi-ta: "Ko to tamo ima neãto protiv Armije".Formirana je partijska komisija u Grad-skom komitetu sa Ðokom Vezmarom naåelu. I Maliãa Maroviñ slikovito opisuje

da partijske komisije nisu neæna stvar åakni onda kada ne primene stroæi deo mo-guñeg repertoara... Tek, ta "epizoda" nije

Reagovanja

R

v

govu osobinu da svakome direktno u lice ibez uvijaça kaæe sve ãto misli neki moglida doæivýavaju kao pritisak na sopstvenusujetu.

Tragajuñi po kompletu NIN-a o kom bitekstu mogla da bude reå, zadræao sam sena politiåkoj hronici "Srbija izbliza", ob-

javýenoj 2. jula 1972. Dajuñi, citiraçem iparafraziraçem govornika, presek dvesednice tadaãçeg CK SK Srbije odræane uposledçih desetak dana, napisao sam dase primeñuje "æestoka podzemna ofanzi-va" protiv SK Srbije, a naroåito protiv çe-

gove politike u meðunacionalnim odnosi-ma. Pri tome sam citirao sekretara poæare-vaåke Meðuopãtinske konferencije SKMilana Stanojeviña koji je rekao da su

edakcijske kolege iz "Politike Ek-spres" i NIN-a Maliãa Maroviñ iPerica Stojanoviñ, pomiçuñi me u

kontekstu dogaðaja u NIN-u u vreme tzv.obraåuna sa liberalizmom (1972-1974),kao da pokuãavaju da slude paæýivog åi-taoca.

Stojanoviñ me tretira kao jednog odliberala sa liste za odstrel sastavýene unekim ãtabovima ili podãtabovima sa koji-ma je on, po liånom priznaçu a i po Ma-roviñevoj tvrdçi, bio u vezi, priseñajuñi sekako sam pod pritiskom napisao, odnosno

potpisao tekst protiv Draæe Markoviña.Maroviñ me, opet, uz pomoñ Mirka Ðe-kiña, a ni jedan ni drugi nisu bili u NIN-u"kad je grmelo", bespogovorno svrstava upuåiste koji su liberalima skidali glave. Danisam joã pri zdravoj pameti, i sam bih sezbunio nad samim sobom ãto je, inaåe,Stojanoviñevo tradicionalno svojstvo. No,poãto je on o sebi dosta rekao (kako je igde iãao po svoje miãýeçe, kako sehrabro izvlaåio kad su mu istomiãýenicikaæçavani), nema potrebe da se tu bilo ãtadodaje. Taånosti radi treba, meðutim,razjasniti navodni tekst protiv DraæeMarkoviña koji je "greãni", "mlaðani","nasamareni" Dragosavac pod pritiskompotpisao a, po Stojanoviñevoj tvrdçi,napisao ga je tadaãçi urednik politiåke ru-brike NIN-a Æivota Ðorðeviñ.

Ako takav tekst postoji, on je u sva-kom sluåaju moj jer sam u æivotu bezbrojtekstova napisao za druge, a sve ãto pot-pisujem, ukýuåujuñi i novogodiãçe åestit-ke, porodiåne i poslovne, piãem sam. Ni okakvom pritisku ne moæe biti reåi jer samsa Æivotom Ðorðeviñem drug iz omladin-skih dana, pa naã ýudski odnos uopãte nije

mogao da se zasniva na pritisku, ni sa çe-gove a ni sa moje strane. Ne verujem da jeon pritiske vrãio na bilo koga mada su çe-

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



mogla da izmakne ãtapskim analitiåarimakoji su baã Perici poverili da je upotrebi.Tom prilikom, on mi je joã, kao garnirung,zamerio ãto u hronici od 29. oktobra te fa-mozne 1972. nisam, od hiýade i hiýade

telegrama, pomenuo jedan iz SremskeMitrovice u kome se zahtevala æestokaodgovornost Nikeziña i Latinke. (U tombroju, praktiåno bez glavnog urednika –Barbijeri je veñ bio podneo ostavku,Milivojeviñ joã nije stigao, nevoýno sampisao konfuzni uvodnik i joã politiåkuhroniku na pet strana.) Poãto se objavýujeda su izabrani novi predsednik i sekretarCK SK Srbije i usvojene ostavke çihovihprethodnika, taj telegram je informativnoveñ bio prevaziðen, ali, eto, ne i kao na-knadni "dokazni materijal". Pericu nisamtada uñutkao govoreñi da sam o Armijinapisao to ãto sam napisao, ali da nisamodavao vojne i dræavne tajne. On zna ãta toznaåi; elaboracija bi oduzela suviãe pros-tora.

Osporavajuñi Stojanoviña u ovim de-taýima, prihvatam mnoge çegove taåne iiskrene konstatacije. Apsolutno je taånonaveo odnos snaga u tadaãçoj partijskojorganizaciji NIN-a. Poãto na taj naåin de-mantujem Maroviña i Ðekiña, naveãñupreciznu faktografiju. Sredinom oktobra1972. ålanovi SK u NIN-u su: F. Barbijeri,Æ. Bogdanoviñ, N. Dragosavac, Æ. Ðorð-

eviñ, M. Legetiñ, D. Markoviñ, M. Mil-iñeviñ, M. Miãoviñ, V. Miletiñ, Ã. Ra-doçiñ, D. Ranåiñ, M. Rusiñ, M. Sinðeliñ,P. Stojanoviñ, S. Tasiñ, D. Ãinikoviñ i H.Ãtajner. Za "Periåin stav" su, pored çegasamog, bili D. Markoviñ, M. Miliñeviñ, M.Rusiñ i Ã. Radoçiñ. Stav Miloãa Miãoviñakoji citira Maroviñ: "Ja nisam bio ni uz

jednu stranu" – dosta je diskutabilan. Neu-tralnost se u toj situaciji teãko moglaodræati. Razum i logika Miãoviña su, moæ-da, vukli na jednu stranu, ali su mu, pomiãýeçu veñine, duãa i srce bili na stranistarih ninovaca, protiv kojih nije mogao.Uostalom, analize tekstova u Milivoje-viñevom NIN-u pokazuju da se Miãoviñnajbræe i najboýe prilagodio novom kursu:uz Milivojeviña, on je gotovo jedini pisacvrlo retkih uvodnika u tom razdobýu, apreuzeo je i dobar deo noseñih politiåkihtekstova van sektora u kojima se do tadakretao.

Ovakav odnos snaga primoravao jemaçinsku grupu da u pomoñ pozivaju i damanipuliãu sa veñ iskýuåenim VasomPopoviñem.

"Predobri i preblagi Sremac", kako ga

opisuje Maroviñ, neviåan politiåkom dija-logu, a u obavezi prema drugovima – sta-rim ninovcima, pokuãavao je da dokaæe

tezu kako su Barbijeri i Ðorðeviñ lopovi,ãto je delovalo ne samo neuverýivo nego ikrajçe neumesno i muåno. Taj odnos sna-ga omoguñio je ne samo smeçivaçePerice Stojanoviña kao partijskog sekret-

ara (veñina je bila iritirana åiçenicom dapridike dræi do tada izuzetno neaktivnisekretar), nego i çegovo kaæçavaçenekoliko meseci kasnije zbog teãke dezin-formacije o nepravilno isplañenim plata-ma u Beogradu, o åemu je objavýenoobaveãteçe na drugoj strani NIN-a, 21.

januara 1973. Podrazumevalo se da svakastrana iskoristi svaku moguñnost da pro-tivniåkoj nanese gubitke kao u svakomratu. Inaåe, u broju od 5. novembra 1972.Miloã Miãoviñ piãe o sastanku partijskihsekretara iz beogradskih novinskih kuña uGradskom komitetu SK, gde se pomiçe te

je rekao i NIN-ov sekretar, a ko je upuñeni informaciju "Komunisti NIN-a o Pismu"(22. oktobar, druga strana) moæe da shvatikao i nastojaçe veñine da se odgovornoståelnika lista amortizuje preispitivaçemodgovornosti i onih koji nisu "na liniji Pis-ma" i u pogledu nacionalizma, unitaris-tiåkog i separatistiåkog, tehnomenadæerst-va, banaka, reeksportera, spoýne trgovine.Ovo je, u stvari, bila opomena "neutralni-ma" da ñe, ako se ne prikýuåe veñini, i onibiti prozvani.

Sve u svemu, dolaskom Milivojeviña

za VD glodura, dve nedeýe se nisamuopãte pojavýivao u listu, ne zbog toga ãtonisam hteo. Verovatno je to vremeposluæilo da se glodur konsultuje tamo gdetreba. U sledeñe dve i po godine, uglavn-om sam skloçen sa politiåke hronike,mada sam je ponekad pisao. Smeçivali suse "topli" i "hladni" periodi, kontrolisanopojavýivaçe i nepojavýivaçe ukýuåujuñii nepotpisivaçe pojedinih tekstova a uzobavezno potpisivaçe uvek kada sam,vaýda zbog provere, baã ja slat da vodimrazgovore sa najtvrðim antiliberalima ilida interpretiram skupove gde se odvija"energiåna diferencijacija". Novinarskireåeno, morao sam da se zadovoýim "su-varcima", a profesionalni preporod doæi-veo sam tek u periodu kada se veñ znaloda ñe Dragan Markoviñdoñi na åelo NIN-a, to

jest u proleñe 1975. Neã-to kasnije, pomiçañe miunapreðeçe ali je bilo ikasno i uzaludno. Æeleosam da odem iz NIN-a iveñ su moji razgovori saåelnicima Taçuga bili

poodmakli. Iskoristiosam prvu priliku da NINnapustim, i bez profe-

sionalne i bez politiåke hipoteke, pa ni tumoj kolega Stojanoviñ nije u pravu kadagovori da me je neko premestio.

I, tako, odgovarajuñi Stojanoviñu, do-brim delom sam demantovao i Maroviña.

Ostaje mi da ga joã malo proåitam izmeðuredova i suoåim sa nelogiånostima u koje je upao izbegavajuñi da do kraja kaæe dos-ta toga ãto ne moæe a da ne zna.

Dozvoýavajuñi moguñnost da me çe-gova kçiga demantuje kada stigne domene, za sada ne mogu da se otrgnem ut-isku da Maroviñ beogradsko novinarstvoæeli da poistoveti sa listom "Politika", priåemu su primýeni na konkursu 1952. god-ine eliksir i demokratiånosti i vrhunskidomet profesije. Time ponet, Maliãa je sk-lon da traæi i naðe olakãavajuñe okolnostiza one koji bi na nekim drugim mestimaostali kruti birokrati, a ovde ih je "Politika"prevaspitala, demokratizovala, promenilaim karakter. S druge strane, opet, nesmatra potrebnim da pomene da je unekim sluåajevima obraåun bio suroviji ikrajçe nedostojanstven, jer su u pitaçubili "doðoãi" iz drugih sredina, pa i izdrugih beogradskih redakcija. Iskrenoreåeno, "Politikinoj" kuñi ne sluæi na åastmnogo toga ãto je 1972. i 1973. reåeno oBarbijeriju i Julijusu, a ãto nema veze ni saTitom, ni sa Dolancom, ni sa Pismom, nisa liberalima. Maliãa to zna i svesno

preñutkuje "Politikin" patriota, pa to uprincipu dovodi u pitaçe çegovu ukupnuobjektivnost. Utoliko pre ãto se on pozivana mrtve, a od æivih bira sagovornike kojimu odgovaraju. U NIN-ovom (pa i mom)sluåaju, nije ni pokuãao da razgovara saÆivotom Ðorðeviñem, Draganom Ran-åiñem, Stevanom Tasiñem, Harijem Ãta-

jnerom – svi su mi to podjednako pot-vrdili, da ne pomiçem joã neke s kojimanisam stigao da se åujem. Uprkos tome ãtonije prikupio faktografiju koja mu je bilapri ruci i ãto meðu navedneom i on brkavreme i prostor (a to prigovara Stojan-oviñu), pretenduje da arbitrira kao ãto jenekada åinio kao oãtri partijski sekretar.Ali, pred onima koji dobro pamte, nesves-no priznaje da je i kao partijski sekretar

UBACIELMAG

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



bio neprincipijelan. Sam, naime, tvrdi da je 1969. kao sekretar partijske organizacijenovinara "Politikinih" izdaça znao da jeDragan Markoviñ "osmislio, organizovao iureðivao" ono za ãta je na kraju sav teret

pao na tadaãçeg neduænog urednika NIN-a Ðorða Radenkoviña. Radenkoviñ jekaæçen i smeçen, iako je Maliãa, navod-no, oãtricu kritike usmeravao na Mark-oviña, pa ipak dozvolio da debýi kraj iz-vuåe onaj ko nije bio kriv. Zaduæivãi takoMarkoviña, s kojim je, po svemu sudeñi,imao joã poneãto zajedniåko, Maliãi, kojise predstavýa kao liberal, nije bilo teãkoda se 1974. prikloni i pokloni æestokomantiliberalu, a ovaj ñe ga, izmeðu ostalog,nagraditi putovaçem od 30 hiýada kilo-metara. (videti NIN od 25. septembra1975).

Pa ako se on u veñ znatno povoýnijojsituaciji priklonio i poklonio, nema pravoda zamera ako se, posle dugotrajne i u suã-tini neravnopravne borbe, neko i pomiriosa sudbinom poraæenog. A mi smo se1972. i 1973. borili svesni da ne moæemoda odbranimo ni Frana ni Æivotu, ali smoæeleli da saåuvamo bar malo ýudskog dos-tojanstva. Borili smo se, kako ko, sa maçeili viãe hrabrosti, energiånosti, umeãnosti,ali ipak u tom trenutku niko nije smeo daprihvati da mu se nalepi etiketa da je pro-tiv Tita i SKJ. To, uostalom, od nas nisu

traæili na Barbijeri, ni Ðorðeviñ, veñ susvojim ponaãaçem nastojali da nas poãt-ede veñih muka. Biti tada kaæçem kao lib-eral znaåilo je da se nigde ne moæe doñi doposla bez saglasnosti politiåkih moñnika.Nama je u NIN-u Æivota Ðorðeviñ bionamerno ostavýen kao zastraãujuñi prim-er. Tri godine nije mogao niãta da uradi uNIN-u, ali ni da dobije drugi posao. Pri-mio je, doduãe, platu koja, za razliku odnaãih, nije pratila inflaciju pa se spustila nakurirsku... A Maliãa je stigao u NIN kada

je oluja prohujala da bi sada o "proleñu

Dragana Markoviña" dræao propovedi,nama koji smo poloæili oruæje tek kada seodnos snaga bitno izmenio: u partijskojorganizaciji nije bilo Barbijerija i Ðorð-eviña, a novodoãavãi Milivojeviñ i poseb-

no Velizar Saviñ su i brojåano i "idejno"ojaåali suprotnu stranu, da se i ne govori o"teãkoj artiýeriji" sa strane.

Pitaçe je da li tekstovi o vikendicamau Grockoj, objavýeni u "Ekspresu" marta1972, zasluæuju paæçu koju im Maroviñpridaje, ali je åitava konstrukcija rukopisanapravýena tako da se sam po sebi namet-ne zakýuåak ko je prva ærtva meðu beo-gradskim novinarima. Zaboravýa se Bran-ko Stoãiñ, vaýda zato ãto je bio u"Veåerçim novostima", koji je ekspresnopartijski kaæçen i prekvalifikovan u ad-ministrativca zbog jedne apsolutno nepoli-tiåke opaske, a to ne u novinama, na raåunStaneta Dolanca.

Smatrajuñi Maroviña eksponatom"Politikinog" kolonijalizma, dozvoýavamda je to moja jednostranost zasnovana naåiçenici da sam novinarski stasavao u"Ekspresu" koji nije smeo da ima maleoglase i nije smeo da ima nedeýni radio-TV dodatak sve dok "Politika" nije krenu-la s tim dodatkom u boji, koji je, unu-traãçim preraspodelama u kuñi dræi na iv-ici gubitaka i kad je, po tiraæu i troãkovi-ma, postao rentabilan. A radio sam i u

NIN-u gde su, za sloæenije novinarskeposlove, plate bile znatno maçe nego u"Politici", pa mi se ta

jednostranost moæeoprostiti.

I, na kraju, nekoli-ko reåenica i o sintag-mama "mlaðani Dra-gosavac" i "isluæenipuåisti".

Stojanoviñ mesmatra mlaðanim iakosam u to vreme sa 32

godine bio dosta iskusan mada, verovatno,i dosta naivan u odnosu na politikanstvonekih mojih kolega. No, åiçenica je – tadasam u NIN-u bio ubedýivo najmlaði stal-no zaposleni novinar. Poãto se prethodno

dugo odmeravalo koga dovesti u NIN, a uigri su bili i neki novinari "Politike", izgle-da da i danas nekima smeta ãto sam u turedakciju, kao mlaði, stigao pre çih.

U svojoj samouverenosti Maroviñ nijesvestan da koriãñeçem formulacije "is-luæeni" puåisti pada u kontradikciju sa ele-mentarnom faktografijom. Ko je sve zapolitiåke zasluge u NIN-u nagraðen, vidise jednim delom i po kolegijumu NIN-a,koji je javnosti saopãten tek 5. aprila 1975,poãto je prethodno ovo zaglavýe viãemeseci bilo, vaýda zbog kadrovske rekon-strukcije, izbaåeno iz lista. A ako su svikoji su odlazili u druge redakcije puåisti,taj broj je povelik. Mnogo pre VelizaraSaviña, NIN su, ne raåunajuñi Franeta Bar-bijerija i Æivotu Ðorðeviña, napustili: Vla-da Miletiñ, Nebojãa Dragosavac, Drago-slav Ranåiñ, Sergije Lukaå, ÆikaBogdanoviñ, Miodrag Sinðeliñ, StaneStaniå, Dejan Ãinikoviñ, Stevan Tasiñ. Da

je samo treñina bila na "puåistiåkoj strani","utakmica" bi veñ u samom startu bila od-luåena. A poãto je ona trajala godinu i po,i po toj osnovi neãto nije u redu ni sa fo-tografijom, a ni sa naåinom zakýuåivaça

autora "politike" u "Politici". sNEBOJÃA DRAGOSAVAC

Pobeda u novim dresovimaU nastavku takmiåeça u okviru ãeste Press lige, prvenstva novi-

nara Beograda u malom fudbalu, ekipa Vreme Rucanor savladala jeTreñi kanal RTS sa 5:3 (2:2). Predstavnici naãeg lista prvi put su nas-tupili u novoj opremi, sa oznakom sponzora – Rucanor.

Golove za naã tim postigli su Joca Ãijaåki (3), Boris Dimitrov(sluåajno) i Dejan Sretenoviñ.

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



Lekcija o toleranciji"Mera tolerancije", "Vreme" br. 381

U "Vremenu" od 7. februara 1998. god-

ine, g. Dejan Anastasijeviñ okomio se naUniju albanskih studenata, na åiçenicu daim je dodeýena ovogodiãça nagrada "NaãeBorbe" za toleranciju, i na samu nagradu.Na sve odjednom, i to bez vaýanih argume-nata. Time se, ne ostraãñeno veñ "principijel-no", pridruæio reæimskom horu koji pokuãa-va da zaustavi svaki nagoveãtaj dijalogaizmeðu Albanaca i Srba. Izgleda da samasliånost sa navedenim horom utiåe nakvalitet pisaça i suvislost argumentacije, tepriznajem da mi je do kraja teksta ostalo nejasno ãta je od gore navedenog u stvari izaz-

valo jad g. D.A.Naravno da albanski studenti nisu na-gradu dobili samo zato ãto nisu prihvatilituåu sa policijom. Dobili su je pre svegazato ãto su skoro celu deceniju trpeli i uåili unemoguñim uslovima. Dobili su je zato ãtonisu na silu provalili u fakultete koji i çimapripadaju i zato ãto se za svoja prava boremirnim sredstvima. To nije trpeýivost pre-ma pendreku kao sili (kako zluradi g. D.A.),veñ prema pendreku kao politiåkoj porucireæima iz Beograda. Pendrek na Kosovu

jeste instrument miãýeça vlasti kao ãto je tobio tokom protesta u Beogradu.

Zamera g. D.A. albanskim studentima dane ispoýavaju interes za prava nealbanskihstudenata na Kosovu! Time vaýda treba da

uzvrate na viãegodiãçu brigu i podrãku kojusu nealbanski studenti pokazali za prava al-banskih studenata? Dragi g. D.A., na Koso-vu ýudi razliåitih nacionalnosti viãe nerazgovaraju, a kamoli ãtite prava i interesedruge strane. Zato mislim da je izuzetnovaæno da su studenti prihvatili nagradu izBeograda, da su se ýubazno zahvalili i da suposebno istakli zadovoýstvo ãto je predlogza nagradu potekao od studenta (studenata)iz Beograda. Mali korak za åoveåanstvo, ve-liki za sve nas koji strepimo od novog rata.

I joã neãto g. D.A. Izbegli ste da svoju

kritiku objavite pre godinu dana, u vremekada su istu nagradu, po vama neopravdano,dobili beogradski studenti. To vas jeobavezivalo da se, kad veñ mudrosti nema,u ime lepog vaspitaça i ovaj put uzdræite.Mogli ste saåekati i kråkati svoj jed do sle-deñe godine kada ñe æiri sigurno, i na sreñu,ponovo izneveriti vaãe kriterijume.

"Problem je, dakle, u onima koji su na-gradu dodelili", kaæe g. D.A., jer veñ treñiput ,dake uvek, dodeýuju nagrade onimakojima tolerancija nije "glavni ciý u æivotu"

(sic!). Kao na istomiãýenika za svoj nesuvis-li kriterijum g. D.A. se poziva na g. Tiãmukoji treba da potvrdi da mu je pisaçevaænije od tolerancije!!! Kao da jednoiskýuåuje drugo. Kao da je biti tolerantan

posao, zanimaçe, uporedivao sa, recimo,biti pisac. Svaãta! Ali, ima joã: "Osim toga,dobitnici su prethodno stekli simpatije zapa-da i putovali u Vaãington kao gosti ameriåkevlade i tu svakako ima nekog sistema"!Kakvog crnog sistema, g. D.A.? Objasnitetaj sistem jer ste samo vi i reæimski medijipovezali ta putovaça i nagradu. Zar zaistaverujete da se u Vaãingtonu dogovara ko ñeu Srbiji biti proglaãen zagovornikom toler-ancije? Zavera se ãiri! Na kraju, g. D.A. uzi-ma u zaãtitu i samu toleranciju (!!!) kojoj je"uåiçena medveða usluga jer je vlastodrãci

nigde naroåito ne cene"!?! Do sada nisamimao zadovoýstvo da ovakvu besmislicuproåitam na stranicama "Vremena". Vrede-lo je åekati. A sve zato ãto ova mala, lokalnanagrada nije dodeýena po ukusu g. D.A."neopevanim herojima u ovom ratu kojenema ko da predloæi". A vi, g. D.A.? Ko iliãta vas spreåava da te heroje "opevate ipredloæite"? Tako biste uåinili ono ãto pred-laæete drugima: preduzmite neãto direktno ibez uvijaça, pa bi moæda i bilo neke vajde.

Miýenko Dereta, Beograd

POÃTA

vrnjaÅKA BANJA

NAÃA BORBA

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.


6514. FEBRUAR 1998. s VREME

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(Time, Vreme), hamburãki "Cajt" (die Zeit, Vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400 svetskihlistova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, politiåkoj iprivrednoj eliti. Ciý nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standard i da vampruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznate sa uzro-cima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Svesni smo da je u danaãçe vreme ãtampa skupa i zato ñemo odovog broja nuditi åitaocima da se pridruæe klubu naãih pretplatni-

ka. U ovom broju obrañamo se privatnicima, vlasnicima preduzeñai radçi, i nudimo im da uz punu cenu polugodiãçe ili godiãçepretplate dobiju sledeñe:

- Besplatan oglas na åetvrtini crno-bele strane (polugodiãçapretplata), ili polovini strane (godiãça pretplata);

- Popust od 15 odsto za svaki naredni oglas;

- Neograniåen broj potpuno besplatnog oglaãavaça potrebaza novim radnim mestima

Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pret-plate koji se nalaze na dnu ove strane i da popunite ovajkupon i poãaýete nam ga poãtom ili faksom na adresu"Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257

Kada nam ovaj kupon stigne, naãa marketing sluæba kontaktirañesa vama i dogovoriti se oko saradçe. Dobro doãli u klub!

PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI...

Pretplatite se

da biste zaradili

Ime i prezime (molimo da popunite ãtampanim slovima)

Naziv vaãeg preduzeña

Adresa telefon

Grad dræava

Pretplañujem se nao pola godine (26 brojeva)o godinu dana (52 broja)

Privatnici, ålanovi marketing kluba "Vremena" ¡

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATABeograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 300 din 280 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 600 din 560 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun:40804-603-2-2031530 ili 40804-603-8-4031530. Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah257, 11000 Beograd. Uplata u zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu.Pretplatu u inostranstvu izvrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo udrugim valutama preraåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja.Ukoliko je uplañen veñi ili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evrop-

ske zemýe avionom jednaka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 5.4.1997. U sluåaju poskupýeça lista u tokupretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danomod 10 do 16h: Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.

Obaveza prema naroduO Haãkom sudu, Dejtonu i moralu

Na albanskoj granici, jedan mladi po-

ruånik JNA (Konstadinoviñ Tihomir) odlu-åio je da, izlaæuñi se æivotnoj opasnosti,sam pristupi naoruæanom ubici i ubedi gana predaju. Ovaj samoinicijativni postupakpravdao je time da mu je bilo æao vojnikaçegovog voda da i daýe, izgladçeli i ne-ispavani, ostanu u zasedi kako bi spreåiliubicu da, pre 40 godina, pobegne u Albaniju.

A sada svakodnevno sluãamo da Rado-van Karadæiñ i joã nekoliko osumçiåenihSrba neñe i da ne treba da se pojave naHaãkom sudu, iako zbog toga stradaju svi

graðani Jugoslavije i Srbi u Bosni, jer se neispuçava jedan od bitnih uslova za ukida-çe sankcija.

Eto ãta je poruånik uradio da bi spreåiogladovaçe voda vojnika samo nekolikodana, a Karadæiñ zanemaruje viãegodiãçegladovaçe nekoliko miliona ýudi.

Inaåe, u istoriji srpskog naroda imamomnogo primera kada nevin åovek ærtvujesebe za drugog ili za opãti interes, a po-nekad izgubi i æivot ãtiteñi çemu nep-oznatu osobu.

Pretpostavimo da su Karadæiñ i ostali

osumçiåeni potpuno nevini. Meðutim, mismo pod ultimativnim zahtevom skoro ce-log sveta – sankcije ili prozvani u Hag,radi utvrðivaça çihove odgovornosti.Drugog izbora nemamo, bez obzira na tokakvom se argumentacijom sluæili. Uosta-lom, potpisnici Dejtona su se obavezali nato, a mi ceo svet ne moæemo prisiliti daodustane od svoje odluke. Znaåi, daýestradaçe nevinog naroda ili prozvani – uHag.

Pored toga, ukoliko ne prihvatimo da

se za zloåine (nije sporno da su åiçeni i sasrpske strane) okrive ovi ili bilo koji pojed-inci, pripisañe se srpskom narodu. Zato sepitamo ko je vaæniji, oni ili narod, bezobzira na çihove dosadaãçe zasluge inevinost.

Milan Keña, Beograd

IspravkaU tekstu "Bil&Medlin, Sadam & Mon-

ika", objavýenom u proãlom broju, omaã-kom je, umesto Toni Ben (lider levog krilabritanskih laburista), objavýeno ime TonijaBlera. Izviçavamo se åitaocima.

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.



Ja ne znam ãta bih radio

Da nemam radio...

(Lj. Rãumoviñ)Poåelo je od drvenog "Kosmaja" iz

kojega su mali ýudi na raznim jezicimagovorili o Indokini, caru Bao Daju, nekomHo Ãi Minu, Atlantskom paktu, rezolucijiInformbiroa, smrti nekog Staýina (od koje je – åak je i predãkolsko dete moglo to darazume – mnogima laknulo), o atomskim ihidrogenskim bombama, ali i o stvarima zadecu zanimýivijim i lepãim, od kojih detene hvata opãti i nejasni strah od odraslih(sasvim opravdan, ispostaviñe se kasnije).Radio-aparat bio je fascinantan: drvenakutija sa okruglim osvetýenim brojåani-kom po kome kruæi plavo-bela igla, nalikna iglu kompasa, koja traæi stanice; pola su

sredçi, a pola kratki talasi. Bio je to sjajanradio; ima ih koji rade i dan-danas. Klinacod pet-ãest godina, jedinac i samim timdoæivotno usamýen (ãto nije tako loãe; vidi"Vreme uæivaça" "Samoña", "Vreme" br.380), u radiju je nalazio izvor apsolutnofantastiånih zadovoýstava: muzika, vesti,razne priåe o raznim stvarima, oåaravajuñiegzotiåni jezici, åudna mesta koja se zovuHilversum, London, Keln, Vaãington,Moskva, Tirana; razni ýudi koji se zovuMao Ce Tung, Dæon Foster Dals, Adenau-er , Olenhauer, Ajzenhauer i Makartur, Lu-mumba i Åombe, Naser i Nagib, Haile Se-lasije (car Afrike i Azije...), Kvame Nkru-mah, Abd El Krim (dobro je zvuåao), BenBela (joã boýe). U zimskim noñima sluãalisu se London i Moskva, Glas Amerike iGrga Zlatoper, Radio Vatikan i Radio Slo-boda na ruskom, Radio Tirana tu i tamo(dosadno), ali sve sa podjednakim strahomi adrenalinom. Bilo je "zabraçeno", nenekim posebnim propisom, ali onakonekako – uopãte; deca imaju tu sposobnostda sama intuitivno shvate ãta je poæeýno, aãta nije i to je prvi korak tuænog procesasocijalizacije. Jedino je radio, meðutim,

mogao da pruæi nekakavu opãtu naznaku upogledu globalne politike i vrednosnihopredeýeça. Mali ýudi iz drvene kutijegovorili su sa razliåitim nivoima uverýi-vosti suprotne stvari; sluãalac je mogao dadonosi svoj sud. Taj "Kosmaj 49" imao je jednu ogromnu prednost: hvatao je mnogostanica. Mogli smo da dobijemo i onajnemaåki "Volksempfanger" (narodni pr-ijemnik) sa samo jednom frekvencijom...

U ta doba, sredinom i krajem pedesetih,poåeli smo da pravimo "detektore": primi-tivne prijemnike sa kristalom ili germani- jumskom diodom, od dva-tri dela (antena,

kalem, promenýivi kondenzator, dioda,sluãalice i sliåna sitneæ sa furde), bez bater-ija. Noñi su proãle u traæeçu stanica i raz-

uæivanjaVREME

Radiovlaåeçu æica s krova na krov; dæeparci supotroãeni na otpornike, kondenzatore,nemaåke i ameriåke radio-ureðaje izDrugog svetskog rata na vojnom otpadu is-pod Kalemegdana i otpadima ispodKaraburme; sve to da bi se uhvatilo i åuloãto viãe.

Kako je dete raslo, a vremena semeçala, tako je i radio dobijao drugaåijuulogu, mada podjednako znaåajnu. UmestoAjzenhauera, paæçu je privukao VilisKanover, pokojni legendarni voditeý dæezemisija VOA; iz nekog razloga Radio Luk-semburg postao je vaæniji od Grge Zlatop-

era (vaýda zato ãto je pokojni Grga biodonekle monoton...). U zimskim noñimaåuli su se: Litl Riåard, Dæeri Li Luis, Pl-

etersi i sliåan svet; Tirke je kasnije tvrdioda je jedini pravi rokenrol onaj koji se åujeiz kråkavog tranzistora ili starog "Kosma- ja" na æuru, dok neko dræi æicu od antene.Tih godina su se i domañe radio-stanicemalo prenule i poåele stidýivo da emituju"ãlagere", sve viãe dæeza, pa i emisije tipa"Æeýeli ste – sluãajte" (Radio Zagreb upodne); rokenrol se probijao polako, alisigurno. Onda se pojavio Nikola Neãkoviñ,poznat kao "Prijateý zvezda" i sve je otiãlok vragu.

Radio – sada veñ tranzistorski, dakleportabl i na baterije, konkretno jedan mod-el "Sharp" koji je mogao da padne u morei svira daýe kad se ispere slatkom vodom i

osuãi – ostao je najboýi drug usamýenogdeåaka. Kasnije ñe to opisati pokojni FrediMerkjuri ("Queen"): "Sedim sam i gledam

tvoje svetlo, jedini moj prijateýu u tine- jdæerskim noñima" ("Radio ga ga"). Radio,naime, ima nekoliko velikih prednosti: imaneko ko bira i puãta muziku; tu i tamo imapametnih i duhovitih ýudi koji neãto zan-

imýivo priåaju; posle se pojavila i mo-guñnost da se åovek javi radiju telefonom ida se sit ispriåa; mogu da se biraju stanice– u neograniåenim koliåinama, pogotovo uposledçe vreme, kada su kvalitetni prijem-nici ãirokog opsega postali masovni i jevti-ni; poãto dræava misli da je televizija vaæni- ja, radio je ostavýen na miru da vesti emi-tuje odmah i mnogo slobodnije. Kad god jeneka frka, sluãa se radio; svi se señamo 10.marta 1991 – dana velikog straha – kada jesamo Radio Panåevo emitovao kontakt-programe i vesti o onome ãto ni za kogadrugoga nije smelo da postoji, a Radio B92

i RTV Studio B su bili zatvoreni protivza-konitim policijskim upadima.Pisac ovih redova imao je privilegiju da

bude sa obe strane radija: pred prijemni-kom (celog æivota) i ispred mikrofona (od1990). Teãko je reñi koje je uæivaçe veñe, jer je reå o dve razliåite discipline. Bitipred mikrofonom, u æivom kontakt-pro-gramu bez filtriraça poziva, u nezgodnavremena, uæivaçe je adrenalinsko; sluãatiradio u danaãçe vreme, u svom toplomdomu, sa modernih digitalnih prijemnikakoji vam daju ceo svet za åetiri baterije od1,5 V, uæivaçe je mirno i bezgraniåno.Nema te televizije koja moæe da mukonkuriãe; televizija je vulgarna, pomodnai preceçena; radio je pouzdan, pristupaåani nekako otmen; çegova elegancija on-toloãke je prirode, jer sa kvalitetnim pr-

ijemnikom i neãto rezervnih baterija udæepu imate ceo svet. Vaýañe vam. s

MILOÃ VASIÑ

7/29/2019 Vreme, 1998. február 14.


vreme, 1998. február 14

Documents