Sistemi za elektronsko učenje

Visoka poslovna škola strukovnih studija

Novi Sad

2

Cilj I dela

• Proučavanjem I dela studenti će se prvo upoznati sa pojmom učenja na daljinu i potrebom za uvoñenje sistema za distantno obrazovanje.

• Takoñe pruža im se prilika da prošire svoja znanja vezana za savremene trendove razvoja obrazovnog sistema.

• Upoznavanjem referentne terminologije u sistemima ze elektronsko učenje studenti će se osposobiti za njihovu procenu i odabir.

• Nastavak ima za cilj da studente upozna sa opservatorijama i bazama sistema za distantno podučavanje, sa najznačajnijim evropskim programima, inicijativama, agencijama i servisima, kao i sa najznačajnijim evropskim mrežama i asocijacijama u domenu učenja na daljinu.

I I UVODNA RAZMATRANJAUVODNA RAZMATRANJA

3

• Kompjuterska tehnologija postaje univerzalno prisutna u obrazovanju.• Kompjuterska tehnologija koja omogućava geografski udaljenim ljudima da

komuniciraju istovremeno (simultano, sinhrono) ili odloženo (asinhrono) ne zahteva neko posebno visoko tehničko obrazovanje i veliko računarsko iskustvo.

• Ono što je važno za nastavu i nastavnike je da se računarska komunikacija bitno razlikuje od komunikacije "licem u lice" u tri elementa:

1. fizičkom okruženju

2. ograničenom vremenu i prostoru

3. različito strukturisanoj komunikaciji

4

Formiranjem distantnog obrazovnog sistema u vidu pilot projekta obezbedio bi:

• kvalitet kroz poboljšanje nastave i učenja u distantnom sistemu

• razvoj autonomije• raznovrsnost nastavnih sadržaja

• učešće svih relevantnih faktora u obrazovnom sistemu

• dugoročni razvoj

• uvažavanje posebnosti i univerzalnosti

5

Primenom personalnih kompjutera ostvarili bi se višestruki pozitivni efekti u nastavi i učenju:

• decentralizacija/centralizacija

• individualizacija

• fleksibilnost i multimedijalnost

• diferencijacija i modifikacija nastavne grañe• učenje otkrićem i aktivna uloga učenika

• primena u praksi i jednostavnost

• doživotno učenje i učiti "kako učiti"

6

Dva su osnovna razloga zbog kojih je orjentacija ka doživotnom učenju važna za Evropsku zajednicu i zbog kojeg je doživotno obrazovanje najveći prioritet u ovom momentu:

1. jačanje konkurentnosti, unapreñenje zapošljivosti i adaptivnost radne snage

2. aktivna participacija u društvenom životu i život u uslovima kulture, etničke i lingvističke ravnopravnosti

7

Doživotno učenje i obrazovanje imaju ključnu ulogu u:

• stvaranju mobilne i tehnološki adaptivne radne sredine

• povećanju stope "otvaranja" novih poslova• razvoju i realizaciji koordinirane strategije zapošljavanja

• unapreñenju zapošljavanja kao sposobnost dobijanja i zadržavanja radnog mesta

• uklanjanju barijera koje sprečavaju ljude da ulaze na tržište rada i kreću se kroz njega

• stvaranju kulture participacije, mira, dijaloga i tolerancije

• redukciji nejednakosti, prevenciji marginalizacieje i postizanju socijalne pravde

8

Planiranje bi trebalo da sadrži sledeće elemente:

• sagledavanje gde se nalazi obrazovni sistem

• vizija gde želimo da stignemo• potrebe šta nam treba

• prioriteti šta nam je najvažnije

• cilj šta želimo da postignemo

• zadaci kako ćemo da radimo• evaluacija kako ćemo znati da smo uspeli

• šta činiti posle toga

9

Vizija za formiranje pilot obrazovnog sistema sadrži sledeće odrednice:

• procenu potrebe odgovarajuće škole

• prioritetne pravce razvoja• načine njihovog ostvarivanja

• nosioce aktivnosti

• vrednovanje uspešnosti

• usmeravanje razvoja škole• objedinjavanje svih ideja

• mobilizacija svih aktera

• obavezivanje svih aktera• generisanje predloga projekata

10

Rezultati ispitivanja učeničkih znanja u osnovnim i srednjim školama Republike Srbije, sprovedeni na baždarenim testovima, u poslednjih nekoliko školskih godina, pokazuju da učenici nisu savladali ni pedeset odsto programon predviñeno gradivo što je vrlo nepovoljan rezultat koji upozorava da se kvalitet nastavnog procesa mora unaprediti.

Za ovakvo stanje nastave u današnjoj školi ima više uzroka, navešćemo tri najvažnija:[1]

• preopširni i nediferencirani programi

• nedovoljna didaktičo-metodička pripremljenost nastavnika

• loša materijalno-tehnička osnova nastave

[1] ðorñe Nadrljanski, Kibernetske osnove modeliranja i projektovanja sistema usmerenog obrazovanja, Misao.

1. OSNOVNI POJMOVI U DISTANTNOM OBRAZOVANJU

11

Sistemi interaktivnog učenja na daljinu mogu se realizovati primenom medija:

• auditivni (ineraktivne tehnologije pomoću telefonskih linija, audio konferencije i kratkotalasnih radio signala, kasetofoni, i radio aparati koji spadaju u pasivne audio ureñaje jer povratna informacija izostaje ili se prima u odloženom vremenu)

• vizuelni (pokretne i nepokretne slike u kombinaciji sa interaktivnom auditivnom komunikacijom, jednosmerna ili dvosmerna, video sa dosmernom audio komunikacijom)

• štampanih materijala i elektronska pošta kojom se može obezbediti povratna informacija u realnom a najčešće u odloženom vremenu)

• kompjuterske interaktivne komunikacije (elektronski komunikacioni kanali za interaktivnu komunikaciju sa različitih lokacija širom sveta koji se koriste za praćenje predavanja, prakse učenika, za naučne skupove i promocije)

12

Rezultati koji se mogu postići korišćenjem takvog sistema zavisi od faktora:

• stepena opremljenosti hipermedijalne interaktivne virtuelne Internet učionice

• obučenosti nastavnika da koriste savremenu nastavnu tehnologiju

Stvaraju se nastavne situacije za višestruku interaktivnu komunikaciju izmeñu:

• nastavnika i učenika• učenika i nastavnika

• učenika i učenika

13

• Učenje[1]: "Proces pomoću kojega se ljudska ponašanja menjaju unutar odreñenih prepoznatljivih situacija".

[1] Gagne

• Hiperučenje: je novi pojam koji je uveden za multimediju kao kombinaciju hipermedija u učenju. Atraktivnost novih medija kod mladih je zaista fascinantna pa

se hiperučenje može smatrati revolucijom.

• "Iskustva[1] predstavljaju opažanje i doživljaje, nastala obradom pomoću simboličkih formi u kompleksnom procesu usvajanja, a koja se na osnovu tih obrada zgušnjavaju u novi način tumačenja i deljenja individue i potom talože u stavove".

[1] Jank, Mayer.

1.2. REFERENTNA TERMINOLOGIJA

14

Učenje na daljinu: ima svoje sinonime:

• "distance education"

• "on–line courses"• "on–line teaching"

• "web–based courses"

• "web learning"

• "web based instruction delivery"• "network learning model“

• Distantno obrazovanje[1]: je obrazovanje koje ili ne nameće fizičku prisutnost predavača postavljenog da obrazuje na mestu na kojem se obrazovanje prima ili u kojem je predavač prisutan samo sa vremena na vreme ili za odabrane zadatke.

[1] Loi, 1971.

15

Definicija distantnog obrazovanja[1]:

• razdvajanje predavača i studenata

• uticaj obrazovne organizacije naročito na planiranje i pripremanje materijala za učenje

• korišćene tehničkih medija

• stvaranje komunikacije u dva pravca• mogućnost povremenih seminara

• učestvovanje u najindustrijalizovanom obliku obrazovanja

[1] Keegan, 1980.

16

Distantno obrazovanje[1] je generalni pojam koji uvrštava mnoštvo predavačko-učionih strategija prema kojima se odnosimo za:

• Dopisno obrazovanje u Velikoj Britaniji

• Kućno studiranje" i Nezavisno studiranje u SAD

• Spoljne studije u Australiji

• Distantno predavanje ili Predavanje na distanci u Evropskoj Uniji.

[1] Keegan, 1986.

17

Distantni učenik[1]: pojedinac koji se odlučio na kurs distancionog učenja kao najbolju mogućnost za učenje:

• sloboda brzine studiranja

• pomoć obezbeñena u planiranju studiranja i dostupnost napretku

• naklonost individualnom radu

• mogućnost zarañivanja dok se studira

[1] Delling, 1986, Flinck, 1979.

18

• Distantno učenje je učenje dok se učenici nalaze na razdaljini od profesora, učenici su odvojeni od svojih profesora u vremenu i prostoru, ali ih oni ipak usmeravaju i vode kroz nastavu. Učenje na daljinu može se definisati kao sistem predavanja i učenja gde udaljeni centri predavanja mogu dozvoliti pristup glavnim časovima, seminarima, sastancima.

• Otvoreno učenje[1] je orijentisano učenikom, radije nego instituciono orijentisano, navodi na korišćenje širokog spektra strategija za predavanje i učenje, skljanje barijere sa učenja (fizički, finansijski, obrazovno i individualno.

[1] Lewis, 1988.

19

• On-Line učenje: postoji vreme za nastavu u "on–line" režimu, neki autori obrazovanje na daljinu uz korišćenje Interneta dele na sinhrono (on–line) i asinhrono (off–line). Kod prvog oblika podrazumena se komunikacija u realnom vremenu gde svi učesnici mogu da uspostave liniju bez vremenskog kašnjena. "Off–line" ili asihrono učenje je učenje sa vremenskim kašnjenjem tj. kada se komunikacija ne odvija u realnom vremenu odnosno trenutno.

• Virtuelni univerzitet u fizičkom pogledu može da čini u naj jednostavnijem slučaju slobodna lokacija tj. prostor sa super računarom i mrežnim pristupom tom računaru preko Interneta. Fizički virtuelni univerzitet može zauzimati odreñen geografski prostor i lokaciju. U logičko–fizičkom smislu računar sadrži programirane interaktivne multimedijalne udžbenike kojima profesori i učenici pristupaju sa različitih geografskih mesta a uz pomoć Interneta korišćenjem servisa Interneta. U logičkom smislu nastava se organizuje u zakazanim rasporedom utvrñenim terminima ili u on–line varijanti non–stop.

20

• Skrolovan link: je tehnika kretanja po objektima statičkog sajta.

• Hipertekst: sistemi se interpretiraju kao sistemi za brzu dostavu teksta. To su povezani tekstovi koji omogućuje korisniku da povezuje odreñene teme koje se nalaze u bazi znanja.

• Hiperlink: poseban oblik hiperteksta kod kojeg se klikom na reč dobija nova stranica koja može biti na istom "čvoru" ili na bilo kojoj adresi na Internetu.

• Hiperkard: su posebna tehnička rešenja u informatičkoj tehnologiji hiperteksta, a odnose se na specijalno konstruisane elektronske kartice za grafiku, animaciju, zvuk.

• Hiperver sistem: informatički pojam Hiperware system se odnosi na informatičko–komunikacionu tehnologiju u kojoj se ostvaruje sinhronizovana veza teksta, slike i zvuka. U okviru tehnologije javljaju se: hipertekst, hiperlink, hiperkard, hipermedija.

21

• Animacija: predstavlja pokretanje slike i može biti dvodimenzionalna ili trodimenzionalna, formati fajlova su move, avi.

• Multimedija: predstavlja ansambl tehnika stvaranja, skladištenja, slanja i koordiniranog iskorišćavanja informacija, značenjem brojčanih podataka, tekstova, grafikona, zvukova, glasova i video slika. Multimedija kombinuje tri velike novine: telekomunikacije, računske tehnike i audio – vizuelne alate.

• Hipermedija: sistem multimedijalnih objekata u multimediji i njihova veza (link, vruće mesto, hipertekst, hiperlink) čine hipermedijalni sistem u vizuelnom okruženju. Zasnovana je na idejama hiperteksta. Organizovana je na isti način, samo što se na istaknuti pojam mogu vezati sem teksta: animacije, zvučni zapisi, digitalizovane video sekvence, slike i dr.

22

• EITO, Evropska Opservatorija za Informacionu Tehnologiju[1]. EITO – Evropska Opservatorija za Informacionu Tehnologiju – je autoritativni izvor tržišnih informacija i prognoza o prodajama i korišćenju kompjutera i telekomunikacija u Evropi. Godišnji izveštaji su dostupni u Evropskoj komunikacionoj mreži.

• ERIC data-baza[2], najveći svetski izvor edukacionih informacija, sadrži više od 950.000 pregleda dokumenata i novinarskih članaka o edukacionom istraživanju i vežbama. U potrazi za ERIC data-bazom, korisnici mogu da pristupe ERIC pregledima koji su takoñe nañeni u štampanom medijumu, izvoru u edukaciji i važećem indeksu članaka u edukaciji. Data-baza se mesečno obnavlja.

[1] www.eto.org.uk

• [2] ericir.syr.edu

1.3.1. OPSERVATORIJE I DATA BAZE

23

• IST[1]. Informacioni Društveni Tehnološki Program (IST) je glavna tema istraživanja i tehnološkog napretka unutar Petog RTD programa uokvirivanja Evropske Unije (1998 – 2002). ISTweb je odreñen da bude primarni izvor informacija i okruženje podrške za sve zainteresovane za program.

• LEONARDO program[2]. Akcioni program za implementaciju politike stručnog treninga Evropske Zajednice.

[1] www.cordis.lu

• [2] www.europa.eu.int

• ODL Program[1]. Cilj ove akcije je da se uz korišćenje inovacija u predavanju, naprave doprinosi kvalitetu edukacije i da se poveća pristup svim nivoima obrazovanja posebno za one koji, zbog svoje geografske ili slične situacije, nemaju druge ponuñene opcije.

[1] www.europa.eu.int

1.3.2. EVROPSKI PROGRAMI

24

• Sokrat program. Program akcije Evropske zajednice u polju obrazovanja. Cilj mu je da razvije evropske dimenzije obrazovanja i da im poboljša kvalitet, kroz partnerstvo nacionalnih granica.

• Programi telematičke prijave (obrazovni i tehnički sektor)[1]. Telematiks za obrazovanje i treninški sektor podržava razvoj pristupa dugotrajnom učenju za edukatore, učenike, trenere i službenike kroz upotrebu nove tehnologije.

• TEMPUS[2] program je trans – evropska šema kooperacije višeg obrazovanja. Tempus formira deo ukupnog programa Evropske Unije za ekonomsko i društveno konstruisanje zemalja centralne i istočne Evrope (phare program) i za ekonomsku reformu oporavak Novih nezavisnih država i Monologije (tasic program).

• [1] www.echo.lu• [2] www.europa.eu.int

25

• CEDEFOR[1]. Evropski centar za razvoj stručnog treninga (CEDEFOR) učestvuje u promovisanju i razvoju stručnih treninga za mlade ljude, i kontinuiranih treninga za odrasle, primarno kroz široku evropsku koordinaciju analiza i istraživačkih aktivnosti Danas, Centar predsatvlja osnovnu bazu znanja ovog predmeta, i objavio je stotine izveštaja i sponzorisanih istraživanja u svim zemljama članicama Zajednice.

• CORIDS[2], servis za istraživanje i informacije o razvitku (DG XIII). Sadrži najnovije vesti R&D programima, otvorene pozive, i data – base, radi olakšavanja potrage za informacijama.

[1] www.cedefor.gr• [2] www.cordis.lu

1.3.3. EVROPSKE INSTITUCIJE, AGENCIJE I SERVISI

26

• Evropski televizijski posao[1]. Evropske i Internacionalne bitne tačke za Informacije, vesti i diskusije o poslu, tele – trgovini i telekooperaciji.

• Evropska trening fondacija[2]. Relevantne informacije sa pogledom na CEEC zemlje. Fondacija je osnovana sa ciljem da se promoviše kooperacija i koordinacija u područiju reforme stručnog treninga u centralnoj i istočnoj Evropi i u Novim Nezavisnim Državama i Mongoliji (nazvane su partnerskim zemljama). U dodatku, Fondacija obezbedjuje tehničku asistenciju za implementaciju Tempus programa za saradnju izmedju Evropske Unije i zemalja centralne i istočne Evrope, Novih Nezavisnih Država i Mongolije u područiju višeg obrazovanja.

[1] www.eto.org.uk

• [2] www.etf.it

27

• Coimbra grupa[1]. Mreža evropskih univerziteta. Coimbra grupa je mreža od 33 evropska univerziteta, sa poznatim ciljem pojačavanja i poboljšanja akademske kooperacije kao grupa, univerziteti koji su članovi, imaju za cilj da ''skroje'' specijalne akademske i kulturne veze, kao i da postave privilegovane programe, konkretizacije, korisne informacije i olakšice razmene.

• EADTU[2]. Evropska asocijacija univerziteta distanciranog učenja. Misija asocijacije je da promoviše i podrži kreaciju evropske mreže za obrazovanje višeg nivoa.

[1] www.coimbra-group.be

• [2] www.eadtu.nl

1.3.4. EVROPSKE MREŽE I ASOCIJACIJE

28

• EDEN[1]. Evropska mreža distancirane edukacije. Mreža za zajednicu otvorenog i distanciranog učenja u Evropi

• EuroPACE 2000[2] (Univerzitetska mreža). EuroPACE 2000 je trans-evropska mreža univerziteta i njihovih partnera u edukaciji i treningu, npr. privatna preduzeća, regionalne i profesionalne organizacije i javni autoriteti. Kroz upotrebu različitih modela, EuroPACE 2000 demonstrira i razvija potencijal telematika za Evropski univerzitet budućnosti i na ovaj način se materijalno obezbeñuje kroz realizaciju konceptadugotrajnog učenja.

• Evropska Federacija ODL[3]. Evropska federacija za otvoreno i distancirano učenje je osnovna sa objektivom da se postavi pan – evropska mrža nacionalnih mreža za ODL, koja će obezbediti servise sa dodatnom vrednošću uz povlastice profesionalnih aktera koji su uključeni (npr. kompanije, obezbeñivači treninga, eksperti itd.).

[1] www.eden.bme.hu• [2] www.europace.be

• [3] www.ardemi.fr

29

• ICDE[1] (Internacionalno Savetništvo za Distancirano učenje). Internacionalno savetništvo za otvoreno i distancirano učenje (ICDE) je globalna organizacija članstva edukacionih institucija, nacionalnih i regionalnihasocijacija, korporacija, edukacionih autoriteta i agencija u području otvorenog učenja, distancirane edukacije, i fleksibilnog, dugotrajnog učenja.

• OECD[2]. Sektor edukacije i razvoja ljudskih izvora; on sadrži mnogo ponavljanja nacionalne, edukacione politike i izvora za dugotrajno učenje.

[1] www.icde.org

• [2] www.OECD.org

1.3.5. INTERNACIONALNE ORGANIZACIJE I UNIVERZITETI

30

• UNESCO[1] Edukacioni informativni servis. Obrazovanje Ujedinjenih Nacija, Naučne i Kulturne organizacije (informacije o programima i aktivnostima)

• Plymouth univerzitet[2]. Sadrži kompletni sektor distancirane edukacije i povezanih tehnologija. On takoñe sadrži set korisnih veza sa distanciranim edukacionim izvorima, povezanim člancima, institucijama i asocijacijama direkcione edukacije, povezanim projektima i konferencijama.

• Univerzitet Wisconsin-Extension[3], Clearinghouse sadrži puno informacija o distanciranoj edukaciji.

[1] www.education.unesco.org• [2] www.fae.plym.ac.uk

• [3] www.uwex.edu

31