2 Inteligencija veštačka pamet prirodna

4 Šta nam podaci sugerišu o kupcima?

6 AI video analitika u poslovnom okruženju

7 Pametni Sensei 8 IoT, IT i OT pod

punom kontrolom

Veštačka

Specijalni dodatak časopisa PC Press #267

leto 2019inteligencija

In te li gen ci jave štačkapa metpri rodna

Na pra gu smo no vog do ba – era ve štačke in te li gen ci je do neće

pros pe ri tet, lično za do volj stvo i is pu nje nost, slo bo du da se ba vi mo

onim što za is ta že li mo i li ši ti nas ne pre gle dnih sva ko dnev nih, za­

mor nih i re pe ti tiv nih oba ve za. Ili bi ba rem ta ko tre ba lo da bu de. Ka ko

AI sto ji u re al nom sve tu? Fi lip Maj kić

Ži vi mo u do bu čije su po gon sko go ri vo – po­da ci. Po da ci su da nas

ono što je kra jem 19. i počet kom 20. ve ka bi la na fta. Naj bo ga ti je i naj moćni je kom pa ni je na sve tu ba ra ta ju po da ci ma, ko ris te in­for ma ci je, a ne u slu ge ili go to ve pro i zvo de. U ta kvom o kru že nju, pre dnost nad kon ku ren ci jom obe zbeđuju ana li ti ka i ve štačka in te li gen ci ja, čijom pri me nom go mi le po da ta ka do bi ja ju smi­sao. De se ti ne i sto ti ne hi lja da fas ci kli ko je ni ka ko ni je bi lo mo guće ade kva tno ana li zi ra ti u da na šnje vre me pos ta ju po dlo­ga za AI i ma šin sko učenje, što o tva ra mno ge pri li ke i pris tu pe ko ji do juče pros to ni su bi li mo­gući, ili su pos to ja li sa mo u te­ori ji, ali ljud ski ka pa ci te ti ni su do zvo lja va li ade kva tnu im ple­men ta ci ju. Ka pa ci te ti mo der nih

ma ši na, računa ra i su per kom­pju te ra su go to vo ne o gra ničeni.

AI u na šim ži vo timaKa ko će ve štačka in te li gen ci­ja uti ca ti na bi znis i kva li tet ljud skog ži vo ta u na re dnom pe­ri odu? Je dan deo to ga is ku ša va­mo sva ko dnev no na In ter ne tu, ka da nas Google, Amazon i slični bom bar du ju per so na li zo va nim po nu da ma ko je, hte li ili ne hte li to da pri zna mo, i te ka ko ume ju da „po go de ži cu“ i pod sta knu nas na ku po vi nu.

AI pri me ne idu ku di ka mo da lje od re kla ma. Mo gu dras­tično po ma ga ti u lečenju lju di, auto ma ti zo va nim pro ce si ma lečenja u vi du pre po zna va nja

po tre ba pa ci je na ta i očita va njem nji ho vih zdrav stve nih pa ra­me ta ra, pod sećanjem da tre ba da po pi ju le ko ve ili ve žba ju. Mo gućnos ti za per so na li za ci ju ku po vi ne ne tre ba ni spo mi­nja ti. Uop šte, po slov ne pri me­ne su be zbroj ne, sa ban ka ma i fi nan sij skim in sti tu ci ja ma ko je se pri la gođava ju po tre ba ma ko ri sni ka, auto ma ti zo va njem broj nih za da ta ka i ta ko da lje.

Tu su i fa bri ke, gde ro bo ti već uve li ko o dme nju ju ra dni ke, stva ra jući (ne)o prav dan strah od bu dućnos ti op te rećene bor­bom za go lu eg zis ten ci ju. Po ljo­priv re da na pre du je, pa će sva ki sen zor naj bo lje zna ti po tre be nje mu do de lje nog kva dra tnog

me tra zem lji šta, is tov re me no ko mu ni ci ra jući s hi lja da ma sličnih sen zo ra.

Već se uve li ko tes ti ra ju sa mo vo zeći auto mo bi li, ko ji će mo ra ti da re gis tru ju o gro man broj pa ra me ta ra, ali i da ih in ter­pre ti ra ju ona ko ka ko ih čovek in ter pre ti ra, po se bno s vi zu el­nog sta no vi šta, te da is tov re­me no ko mu ni ci ra ju s dru gim vo zi li ma i cen tral nim sis te mom za u prav lja nje sa o braćajem.

Ka ko ra di AI?AI kom bi nu je ve li ke ko ličine po da ta ka s brzim, ite ra tiv nim sis te mi ma pro ce si ra nja i pa me­tnim al go ri tmi ma, što so ftve ru omo gućava da auto mat ski uči

Najbogatije i najmoćnije kompanije na svetu barataju podacima, koriste informacije, a ne usluge ili gotove proizvode

2 PC Press 07-08/2019

AI

pu tem pre po zna va nja o dređenih ka rak te ris ti ka ili še ma po nav­lja nja u po da ci ma. Prem da AI u ključuje o gro man broj te ori ja, me to da i te hno lo gi ja, sle deće stav ke sma tra ju se naj bi tni jim:

• Ma šin sko učenje auto ma­ti zu je ana li tički mo del. Najčešće primenjuje me to de ne uron skih mre ža, sta tis ti ku, is tra ži vačke ope ra ci je ka ko bi pro na šao skri ve ne uvi de u po dat ke bez ek spli ci tnog pro gra mi ra nja –

„zna“ gde da tra ži i ka ko se sti že do za ključka.

• Ne uron ska mre ža je sas­tav lje na od po ve za nih je di ni ca, po put ne uro na, ko ji pro ce si ra ju in for ma ci je do bi je ne iz ek ster­nih i zvo ra, ra zme nju jući in for­ma ci je s dru gim je di ni ca ma. Pro ces za hte va vi šes tru ke o bra­de is tih in for ma ci ja od ra znih je di ni ca ka ko bi se pro na šla ve za i us ta no vio smi sao u inače ne­de fi ni sa nim po da ci ma.

• Deep learning ko ris ti o grom ne ne uron ske mre že i kom bi nu je ih s mno gim slo je vi­ma pro ce snih je di ni ca, ko ris teći na pre dak u sna zi pro ce si ra nja ko ji je os tva ren u pro te klim go di na ma. Na taj način do­la zi se do na pre dnih te hni ka uočava nja ve oma kom plek snih o bra za ca u o grom nim ko ličina­ma po da ta ka.

• Cognitive computing je pod gru pa AI­ja gde se te ži „pri­ro dnoj“ in te rak ci ji i zmeđu ma­ši na, na lik ljud skoj in te rak ci ji. Nje go vo ko rišćenje ima za cilj da „nauči“ ma ši nu da si mu li ra­njem ljud skog pro ce si ra nja in­ter pre ti ra po dat ke ona ko ka ko to čini čovek. Re ci mo, da nauči da vi di sli ke ili da pre po zna­je go vor, te da na kon to ga, po po tre bi, od go vo ri na iden tičan način (ko je re kao Hal 9000 iz „Odi se je 2001“?)

• Computer vision pred stav­lja ne što slično, s ali se ov de AI fo ku si ra na pro ce si ra nje i ana li zu po da ta ka ka ko bi ih in­ter pre ti rao u vi zu el nom smi slu, o dno sno da omo gući da ma ši na ra zu me sli ku i vi deo na način na ko ji ih čovek ra zu me i da ih in ter pre ti ra što slični je čove ku.

• Natural language processing (NLP) je fo ku si ran na in ter pre ta­ci ju u do me nu govornog je zi ka; cilj je os tva ri ti spo so bnost kom­pju te ra da ana li zi ra ju, ra zu me ju i ge ne ri šu ljud ski je zik i go vor. Na re dna fa za NLP­a bi la bi pri­

ro dna ko mu ni ka ci ja računara s lju di ma, go vo rom.

Etička stranaPos to je dve ško le mi šlje nja ka da je reč o bu dućnos ti ve štačke in te li gen ci je. Najčešće kla si fi ka­ci je su uto pij ski i apo ka lip tični po gled. Pre ma zas tu pni ci ma uto pi je, AI će o tvo ri ti put pre ma no vom do bu pro sve tlje nja, gde će čovečan stvo bi ti o slo bođeno sva­ko dnev nih, za mor nih oba ve za i naj zad moći da se po sve ti neče­mu u zvi še ni jem i kre ativ ni jem.

Sva ko ko je gle dao „Ter mi­na to ra“ (mi sli mo na prva dva fil ma sa Lin dom Ha mil ton i Ar­nol dom Švar ce ne ge rom), ima ja­snu pred sta vu o apo ka lip tičnom

po gle du. U bla žoj va ri jan ti, in te li gen tni sis te mi po ti snuće običnog čove ka i slu ži ti us kom kru gu naj moćni jih i naj bo ga­ti jih, gur nuv ši sve os ta le u be­znađe, dok će u pro ble ma tični joj va ri jan ti ma ši ne shva ti ti da su lju di ne sav rše ni, iza zvaće ra to ve ili ih učini ti mno gos tru ko go­rim od ono ga što da nas mo že­mo da za mi sli mo. U toj va ri jan ti, lju di neće moći da kon tro li šu ma ši ne. Ka ko pri me ni ti eti ku na AI da bi smo sprečili ta kav sce­na rio? U ra do vi ma po svećenim bu dućnos ti AI sis te ma, SAS, je­dno od naj većih ime na na ovom po lju, pre dla že tri ko ra ka za AI eti ku i os tva ri va nje re la ci ja i zmeđu lju di i AI­ja.

Prvi ko rak: pru ži ti naj­bo lje po dat ke AI al go ri tmi su tre ni ra ni pu tem ve li kih sku po­va po da ta ka. Od kva li te ta tih po da ta ka, za vi siće i kva li tet al go ri tma. Pre ve de no na ljud ski je zik, od kva li te ta gra di va, ali i pre da vača, za vi siće kva li tet naučenog. Cilj je pru ži ti što

kom ple tni je i sve obu hva tni je po dat ke. U toj va ri jan ti, čak i da ne ko nečas tan dođe u pri li ku da na pra vi ne ku vrstu zlo upo tre­be, ma la je ve ro va tnoća da će ta zloupotreba „pri mi ti“.

Dru gi ko rak: obe zbe di ti ade kva tan nad zor Ve oma je va žno obe zbe di ti ja sno vla sni­štvo i ja snu od go vor nost nad AI pro jek ti ma. Tre ba o dre di ti ko je o dlu ke se mo gu auto ma ti zo va ti i pre pus ti ti AI­ju, a ko je za hte va ju ljud sku in ter ven ci ju i o dlu ku. Mo ra se ja sno o dre di ti od go­vor nost za sve de lo ve pro ce sa i uračuna ti ve ro va tnoća AI gre­ša ka, baš kao i o kvi ri ra zvo ja AI sis te ma. Ov de se uzi ma ju u ob zir i al go ri tmi za mo ni to ring i re vi­

zi ju pro ce sa ka ko bi AI mo gao da sa mos tal no is prav lja gre ške.

Treći ko rak: pa žlji vo pro ce nji va ti uti caj no vih te hno lo gi ja Te hno lo gi ja mo ra omo gućava ti lju di ma da vrše do da tna po de ša va nja i i zme ne al go ri ta ma. Ni je dnog tre nut ka se iz ljud skih ru ku ne sme is­pus ti ti kon tro la. AI te hno lo gi je mo ra ju po drža va ti ro bu sne sis­te me u prav lji vos ti, u ključujući pris tup po da ci ma i mo gućnost „vođenja“ AI­ja že lje nim pu te vi­ma kroz mo di fi ka ci je i pro me­nu al go ri ta ma. Ne mo guće je o dre di ti una pred sve sce na ri je. Re ci mo, AI ko ji po dje dna ko va­ga kva li tet i efi ka snost u ne koj ope ra ci ji doći će do dras tično dru gačijih za ključaka od AI­ja ko me je efi ka snost da le ko va­žni ja od kva li te ta. Stručnja ci pro ce nju ju da je pra vi put za pra­vo di zaj ni ra nje AI sis te ma s ne­ko li ko kon flik tnih i ne za vi snih ci lje va ka ko bi se obe zbe di lo da uvek bu de ne op ho dna o dređena do za ljud ske in ter ven ci je.

Ta la si ge ne ri sa nog bo gat stvaMichio Kaku, je dan od naj po zna ti jih te­orij skih fi zičara da­na šnji ce, tvrdi da se svet tran sfor mi sao u vi še nav ra­ta kroz, kako kaže, „ta la se ge ne ri sa nog bo gat stva“. Ra zvrstao je bo gat stva u četi ri ta la sa – prvi ta las, ko ji ko res pon di ra sa ot krićem par nih ma ši na, dru gi ta las ko ji ide uz ot kriće elek trične ener gi je, te treći ta las, ko ji se do go dio ne dav no i ko ji od go va ra upo tre bi vi so kih te hno lo gi ja, kom pju te ra i ra­zvo ju te le ko mu ni ka ci ja.

„Si li ci jum ska do li na na kra ju će se pre tvo ri ti u Po jas rđe (Rust belt, osi ro ma še ne cen tral ne o blas ti SAD gde su se ne ka da pro i zvo di li auto mo bi li) i to je ne i zbe­žno. Če tvrti ta las o dvi jaće se na mo le ku lar nom ni vou. Pre dvo diće ga AI, bi ote hno­lo gi ja i na no te hno lo gi ja. Oda be ri te bi lo ko ju in dus­tri ju, iden ti fi kuj te po sre­dni ke, pro nađite gde do la zi do gu bi ta ka i vi ško va u toj in dus tri ji, is ko ris ti te ana­li ti ku i AI da di gi ta li zu je te ceo pro ces. Sve to ura di te, i vi mo že te pos ta ti sle deći mi­li jar der“, sma tra on. Zvuči je dnos tav no, zar ne? Mo žda čak i pre vi še je dnos tav no...

Uto pij ski po gled ka že da će AI o tvo ri ti put pre ma no vom do bu pro sve tlje nja, gde će čovečan stvo bi ti o slo bođeno sva ko dnev­nih, za mor nih oba ve za i naj zad moći da se po sve ti nečemu u zvi še ni jem i kre ativ ni jem

U apo ka lip tičnoj va ri jan ti, lju di neće moći da kon tro li šu ma šine

3

Pro te klih go di na ra da sa po­da ci ma, Things Sol ver je nas to jao da o bje di ni mo de le ma šin skog učenja ko ji re zul ti ra ju po u zda­nom pre dik ci jom po na ša nja po tro šača u bu dućnos ti. To kom evo lu ci je i ra zvo ja, nas ta la je ide ja o kre ira nju je din stve ne plat for me ko ja uz po moć po me­nu tih mo de la pru ža vi še di men­zi onal nu po dršku po slo va nju.

Coeus – upo tre bi te zna njeJe din stve na plat for ma – Coeus (Ki os) je da nas u slu žni so ftver ko ji, iz po slov nih po da ta ka, i zvlači pri men lji ve in for ma ci je

i zna nje. Re zul tat su pra vov­re me ne i efi ka sne su ges ti je za do no še nje dobrih po slov nih o dlu ka. Coeus je o smi šljen kao po drška pro daj nim ti mo vi ma da is tra žu ju i pro na la ze tren­do ve u svo jim po da ci ma kroz ne ko li ko mo du la.

Mo dul ko ri sničkog pro fi­la in te gri še sve po dat ke ko je kom pa ni ja ima o svom kup cu iz ra znih i zvo ra po da ta ka, a u skla du sa in dus tri jom za ko ju je Coeus na me njen. Va žno je na po me nu ti da po red si ro vih po da ta ka o kup cu, ovaj mo­dul nu di i in for ma ci je do bi je ne

mo de li ma ma šin skog učenja. To mo že da po dra zu me va trend po tro šnje o dre dje nog kup ca, vre dnost kup ca za kom pa ni ju, ko li ko je ve ro va tno da će ku pac ku pi ti sle deći pro i zvod i ko ji, te u kom se gmen tu ku pa ca se on na la zi u o dno su na za be le že no po tro šačko po na ša nje.

Naj veća vre dnost bi zni su iz per spek ti ve ko ri sni ka Coeus­a je per so na li zo van pris tup i pre dlo žen tre tman ka sva kom kup cu. Ovaj mo dul je ide lan alat za pre po zna va nje kupčevih pre­fe ren ci ja u ku po vi ni pri sa mom kon tak tu sa njim, bi lo da je on

Al go ri tmi mo gu bi ti su ro vo ne efi ka sni ako im da mo pre vi še

ot pa da ili pre ma lo is ce dje nog ma te ri ja la. Is tov re me no, mo gu bi ti sna žan pre dik tiv ni alat ako po go di mo pra vu me ru i iza be­re mo ade kva tan mo del ma šin­skog učenja. Oda bir ade kva tnog mo de la ma šin skog učenja po­dra zu me va ra zu me va nje in dus­tri je u ko joj se pro je kat na la zi i po svećenost pro ble mu ko ji tra ži re še nje iz po da ta ka. Pra va me ra se stiče du go go di šnjim ra dom nad po da ci ma, što je prva re fe­ren ca kom pa ni je Things Sol ver.

Šta nam

Obrada podataka nas često može asocirati na cedjenje voća. Proces obrade podataka počinje

prikupljanjem, često iz različitih izvora. U početku, podataka imamo puno, a želimo da zadržimo samo

ono iz čega možemo da izvučemo korisno, vitamine i sočnost. Pronalazimo da je važno izabrati adekvatan

filter za ceđenje, ali najvažnije – kada da stanemo Anđela Ćulibrk, Data Scientist

su ge ri šu o kup ci ma?po da ci

4 PC Press 07-08/2019

AI

do šao do šal te ra da se in for­mi še, po zvao ko ri snički ser vis ili obav lja ku po vi nu na ka si. Mo dul ko ri sničkog pro fi la je na­je fi ka sni ji alat za ra zu me va nje sva kog po je di načnog kup ca.

Gru pne pro mo ci jeDok se mo dul ko ri sničkog ser vi­sa fo ku si ra pre svega na kup ca po je di načno, dru gi mo dul u o kvi ru Coeus­a se fo ku si ra na pro mo ci ju pro i zvo da i u slu ga gru pi ku pa ca. Ni je i zne na dju­juće da se ovaj mo dul na zi va Kre ator kam pa nje.

Vre dnost Kre ato ra kam pa­nje je da, uz po moć vi še kri te ri­jum ske se lek ci je, kre ira ide alan skup ku pa ca ko ji no se naj veću ve ro va tnoću da će ku pi ti pro i­zvod ko ji je pre dmet pro mo ci je, ali i da is fil tri ra sa mo one kup­ce čija je pro ce nje na vre dnost za kom pa ni ju u skla du sa bud že­tom kam pa nje.

Cilj ovog mo du la je tar ge ti­ra nje sa mo ade kva tnih ku pa­

ca. Ovaj pris tup kao re zul tat da je efi ka sne kam pa nje uz po većanje pro cen ta ku pa ca ko ji re agu ju na pro mo ci ju. Na kon ere a gre siv nog mar ke tin ga, da nas tre ba da budemo ve oma

oba zri vi da ne ade kva tnim pris­tu pom ne ote ra mo kup ce već ose tlji ve na ko ličinu pro mo tiv­nog ma te ri ja la ko je sva ko dnev­no do bi ja ju. Ovaj mo dul Coeus­a nam u to me po ma že.

Kva li te tna vi zu el na asis ten ci jaNa kra ju, za sve ra do zna le ko­ri sni ke plat for me, Coeus nu di ra zne za nim lji ve uvi de kroz vi zu ali za ci ju – bi lo da že li te da sa zna te iz ko jih de lo va na ma pi vam do la ze ra zličiti ti po vi ku pa ca ili da vi di te ka ko kup ci me nja ju po na ša nje kroz vre me. Coeus je vre me nom aku mu li rao i im ple men ti rao zna ti želj na pi­ta nja ko ri sni ka i o tvo ren je i za va še su ges ti je kroz de mo ver zi ju za ko ju se mo že te pri ja vi ti na saj tu Things Sol ver­a thin gsol ver.com/con tacts/.

Do sa da je tes ti ran u ban kar­stvu, ma lo pro da ji i te le ko mu ni­ka ci ja ma, a u pla nu su i dru ge in dus tri je ko je ima ju sličan pris tup svo jim po tro šačima.

Po red Coeus­a, Things Sol ver ra zvi ja i pri me nju je AI re še nja i na dru gim pro jek ti ma ko­ji su po dje dna ko zas tu plje ni. Po se bno se is tiču ona iz o blas ti te le ko mu ni ka ci ja po ko ji ma su već pre po zna tlji vi na trži štu.

ÎÎ thin gsol ver.com

5

Za hva lju jući pri me­nje nim stan dar di ma u in dus tri ji IP video

nadzo ra, kao i o tvo re nim plat­for ma ma i in te ro pe ra bil nim sis te mi ma, da nas za is ta la ko i po volj no mo že te una pre di ti pos to jeći vi deo nad zor i ko ris ti ti pre dnos ti ko je do no se veštačka inteligencija i vi deo ana li ti ka.

Dos tu pna vi deo me na džment so ftver ska re še nja da na šnji ce omo gućava ju do da va nje AI fun­kci onal nos ti na pos to jeće ka me­re. Za vla sni ke ma lih i sre dnjih pre du zeća to znači da se ne mo ra za nav lja ti kom ple tan sis tem, već je dnos tav nom i tro škov no efi ka snom so ftver skom na do­gra dnjom vi deo nad zor mo že da se ko ris ti i u po slov ne svrhe.

Po de lićemo s va ma ne ke od načina ko rišćenja AI u po­slov nom o kru že nju, sa ci ljem

efi ka sni jeg kon tro lin ga, sma­nje nja ope ra tiv nih tro ško va i po većanja pro da je.

AI so lu ci ja za po pu nje nost trgo vačkih ra fo vaOva AI ana li tička so lu ci ja ana­li zi ra po pu nje nost trgo vačkih ra fo va u ma lo pro daj nom ili ve­le pro daj nom o bjek tu i oba ve šta­va lo kal nog me na dže ra o bjek ta kad tre ba da se do da ro ba.

Na taj način i zbe ga va se si tu aci ja da sa ti ma, po ne kad i da ni ma, tra že ne ro be ne ma na ra fo vi ma, što da lje po zi tiv no utiče na ne ome tan tok pro da je i re ali za ci ju pla ni ra nog obi ma pro me ta/pro fi ta.

AI mo ni to ring kre ta nja za po sle nihU ne kim slučaje vi ma, kre ta­nje i pre te ra no za drža va nje

za po sle nih van pe ri me tra ko ji ko res pon di ra s nji ho vim ra dnim za da ci ma, pred stav lja ličnu ne od go vor nost pre ma da­tom ra dnom mes tu, a još češće ome ta nje dru gih za po sle nih u obav lja nju nji ho vih ra dnih za da ta ka. Po moću ade kva tne AI so lu ci je, me na džment mo že sa mo je dnim kli kom, za sve ga par mi nu ta, u tvrdi ti kre ta nje o dređenog za po sle nog u o kvi ru kom pa nij skog pros to ra, čime se efi ka sno mo gu sprečiti ne že­lje ne ra dnje i tro ško vi iza zva ni ova kvim po na ša njem.

AI so lu ci ja za ot pre ma nje po šilj ki i pa ke taMno ga po slov na o kru že nja su­sreću se s pro ble mom re kla ma­ci ja u ve zi s pret ho dno ot prem­lje nom vrstom i/ili ko ličinom ro be. Sa da pos to ji je dnos tav na

so lu ci ja i za ovaj pro blem. Brza i AI al go ri tmi ma pot po mo gnu­ta pa me tna pre tra ga, učiniće is tra gu o dređenog in ci den tnog do gađaja ve oma la kom i efi ka­snom. Pre tra ga vi deo­ar hi ve mo že se vrši ti po bro ju ot prem­ni ce ili po o dređenim fa za ma to kom sa mog pro ce sa pri pre me ro be za is po ru ku.

Po moću na pre dnih mo­gućnos ti pre tra ge, do ka zni ma te ri jal do bi ja se za sve ga par mi nu ta, što znači da se os ta li po slov ni pro ce si u kom pa ni ji mo gu o dvi ja ti bez ome ta nja i bez vi šečasov nih pre ki da. Vre­me je no vac, a AI so lu ci je di zaj­ni ra ne su da šte de ovaj re surs.

AI nad zor pro i zvo dnog pro ce saSve češće se o sla nja mo na te hno­lo ška re še nja pri li kom kon tro le pro i zvo dnog pro ce sa. Po se bno u si tu aci ja ma ka da se, na pri mer, ra di o se rij skoj pro i zvo dnji na pro i zvo dnoj tra ci. AI pot po mo­gnu ta re še nja za vi deo nad zor u mo gućnos ti su da sa izu ze tnom pre ci znošću kom pa ri ra ju pro i­zvod u ra zličitim pro i zvo dnim fa za ma, kao i da ša lju no ti fi ka ci­je i alar me u slučaje vi ma od stu­pa nja od stan dar dom pro pi sa nih pro i zvo dnih nor ma ti va.

Po drška u pla ni ra nju i re ali za ci ji pro je ka taUpstream ICT Alliance sto ji vam na ras po la ga nju, za je dno sa svo jom mre žom auto ri zo va nih sis tem in­te gra to ra, za pra vil no pla ni ra nje, pro jek to va nje i re ali za ci ju pro­je ka ta u do me nu AI i na pre dnih vi deo ana li tičkih so lu ci ja.

To kom trećeg kvar ta la 2019. go di ne, da kle do 30. sep tem bra, na ras po la ga nju su vam do da tne po go dnos ti u smi slu bes pla tnih kon sul ta ci ja i bes pla tne pi lot­de­mon stra ci je ne kog od go re na ve­de nih AI ili ana li tičkih re še nja.

Kon tak ti raj te nas i slo bo dno opi ši te svoj za htev, je dnos tav­nim po pu nja va njem i sla njem kon takt for mu la ra i una pre di te po slo va nje već da nas, pri me nom AI so lu ci ja i vi deo ana li ti ke.ÎÎ vi de onad zor.net

AI vi deo ana li ti ka u po slov nom o kru že njuAdresiranje poslovnih aktivnosti u firmi nikad nije bilo lakše, a ni povoljnije. Savremene tehnološke AI platforme omogućavaju menadžmentu da unapredi postojeće sisteme video nadzora i da ih koriste ne samo za bezbednost već i za važnije stvari, poput monitoringa poslovnih procesa i prodajnih operacija

Nebojša Mitić, Managing director

6 PC Press 07-08/2019

AI

Veštačka inteligencija sve više se uvlači u

sve delove našeg života, a Sensei

je tu da bismo videli kako izgleda

kada počne da nam pomaže u

grafičkom poslu Zoran Imširagić,

Adobe sertifikovani instruktor

Adobe­ova lo gi ka je da AI tre ba da pre u zme do sa dne i za ma ra­juće stva ri ka ko bi na ma os ta lo vi še vre me na za kre ativ nost.

Da nas u sko ro sva koj Adobe a pli ka ci ji pos to ji ne ka op ci ja ko­ja je po drža na ovom te hno lo gi­jom, iako je čes to ni smo sve sni. U nas tav ku ćete sa zna ti ka da i ka ko nam je Sensei od ve li ke po­moći na ve oma dis kre tan način.

Pa me tni re tušIako ima još mes ta na ko ji ma se u Photoshop­u ko ris ti AI, op ci ja ko ja se po ja vi la u ak tu el noj ver­zi ji (CC2019) po no vo je na prav­lje ni Content‑Aware Fill. Op ci ja pod ovim ime nom pos to ji bar de set go di na, ali ova no va ver zi­

Već smo se na vi kli na Siri, Kortanu, Bixbi i sve moćni Google

da nam po ma žu i pre dviđaju na še po na ša nje, u skla du s ko­jim nam u pravo vreme nu de o dređene u slu ge. I što ih vi še ko ris ti mo, to su one bo lje u pre­dviđanju. Ve štačka in te li gen ci ja i ma šin sko učenje već su sa da­šnjost i, sva ka ko, bu dućnost.

Adobe je, ta kođe, kre nuo tim pu tem i već ne ko li ko go di na ra zvi ja svo ju ve štačku in te li gen­ci ju pod ime nom Adobe Sensei. Ono što je do bro jes te to da ovaj AI ne „da vi“ ko ri sni ka svo jim pos to ja njem, već je dnos tav no ra di u po za di ni i po ma že da se ne ke ope ra ci je lak še oba ve.

ja je pot pu no dru gačija i mno go, mno go bo lja. Ono što ra di jes te to da vrlo in te li gen tno „krpi“ obe le že no po dručje, pre uzi­ma jući ele men te iz oko li ne, ali umes to da ko pi ra gru pe pik se la, sa da pre dviđa ka ko bi sli ka tu tre ba lo da i zgle da i pri la gođava uzor ke okol nih pik se la o kru že­nju. Pos to je ni voi pri la gođava nja za ve ličinu i ugao, pa što je ni vo vi ši, to je adap ta ci ja bo lja, ali i za htev ni ja po računar.

Pa me tno ka dri ra nje u Il lus tra tor‑u i In De sign‑uIllustrator je u CC2018 do bio Crop op ci ju, a sa CC2019 ona je po bolj ša na mo gućnošću da se ise ca nje vrši pre ma sa drža ju fo­to gra fi je. Ni šta po se bno, re klo bi se, ali Adobe Sensei je sis tem ko ji pre dla že šta bi tre ba lo da bu de u ka dru. I to ra di ve oma do bro.

Is ti sis tem, i iz mog ćo ška, mno go upo tre blji vi ji, jes te Content‑Aware Fit InDesignu­u. U su šti ni, ra di sličan po sao, tj. ka dri ra sli ku u o kvi ru pre ma sa drža ju. Sa mo što mu se u InDesign­u to mo že za da ti kao op ci ja o kvi ra kroz Fitting, što omo gućava ši ro ku i auto ma ti zo­va nu pri me nu.

Pa me tna pre tra ga sli kaKo god je tra žio o dređenu fo to­gra fi ju u ne koj ko lek ci ji, zna da je način na ko ji se pre tra ga ra di ključan za brzo pro na la že nje že­lje ne sce ne. Iako odav no pos to je ključne reči i dru gi me ta da ta po da ci po ko ji ma se mo že pre­tra ži va ti, to čes to ni je do volj no, na ročito ako ima te ba zu s vi še od sto mi li ona fo to gra fi ja, crte ža, vi­deo­ma te ri ja la, 3D o bje ka ta i sl., kao što je to Adobe Stock. Sensei po ma že da pro nađem fo to gra­fi je sa o dređenom du bin skom o štri nom, o dređenim to nom ili čak iza be rem do mi nan tnu bo ju fo to gra fi je ko ja mi se u kla pa u di zajn na ko jem ra dim.

Na Sensei se već sa da o sla nja mno go Adobe pro i zvo da i, čes to, ne vi dljiv bu de nam od ve li ke po moći u po slu. Uko li ko se po ju tru dan po zna je, Sensei će u go di na ma pred na ma sve vi še bi ti u ključen u sve što ra di mo, ta ko da s nes trplje njem očeku­jem no vu ver zi ju i no ve su sre te sa „Učite ljem“ (Sensei je, da na kraju kažemo i to, ja pan sko ime za učite lja).

ÎÎ extre me.rs

Ado be Sen sei u Con tent­Aware Fill

op ci ji Pho tos hop­aSen seiPa me tni

Na pre dna pre tra ga unu tar Ado be Stocka

7

pod pu nom kon tro lom

IoT, IT i OTSama činjenica da se najavljuju

milijarde povezanih uređaja u novoj eri koju donosi IoT, postavlja pred

svaki IT sistem jedinstven i specifičan izazov – kako zadržati kontrolu nad

tolikim brojem uređaja? No, da se ne ostvari scenario iz filma „Terminator“, brinu se kompanije fokusirane upravo

na ovu problematiku, koje razvijaju rešenja za kontrolu svih povezanih

uređaja, senzora, kontrolera. Jedna od njih je Clico, koja u ponudi ima

ForeScout 8.1 platformu Filip Majkić

In te gra ci ja IT i OT sis te­ma je dna je od naj bi tni jih stav ki da na šnjeg računar­

stva, posmatrano na glo bal nom ni vou. Pra vil no obav lje na i načinje na, ova kva kon ver gen ci­ja pred stav lja svo jev rsni „sve ti gral“ mo der ne IT in fras truk tu­re, bu dući da o bje di nju je naj va­žni je pro ce se ko ji se obav lja ju u da na šnjim kor po ra tiv nim računar skim sis te mi ma.

Da o bja sni mo – IT je in for­ma ci ona te hno lo gi ja i na šim čita oci ma je ve ro va tno ne ma po tre be do da tno tu mačiti. OT pred stav lja ope ra ci one te hno­lo gi je na ko ji ma se ba zi ra ju elek tro priv re da, vo do vod, bol­ni ce, fa bri ke… Ka da se go vo ri o kon ver gen ci ji IT i OT sis te ma, mi sli se na in te gra ci ju in for ma­ci onih sis te ma sa ope ra ci onim sis te mi ma, na taj način da su obe zbeđene mo gućnos ti mo ni­to rin ga, nad zo ra nad do gađaji­ma i de ša va nji ma, pro ce si ma i uređaji ma ko ji su pri ključeni na mre žu i ko ji se ko ris te u po slov­nim i in dus trij skim pro ce si ma, s ja snim na glas kom na kor po ra­tiv nim re še nji ma.

Do da mo li na to IoT (Internet of Things) eru, u ko joj se očeku­je da hi lja de i hi lja de sen zo ra ko mu ni ci ra ju međuso bno bez po tre be za ljud skom in te rak­

ci jom, te da će se na ta kvom kon cep tu za sni va ti po slo va nje bu dućnos ti, ja sno je da je no vo do ba za htev ni je ne go ika da po pi ta nju mo gućnos ti nad zo ra i kon tro le. In te re san tno je da is tra ži va nja po ka zu ju da me­na dže ri u kom pa ni ja ma ot kri ju da ima ju i pre ko 30% uređaja na mre ži čijeg pri sus tva uop šte ni su ni bi li sve sni.

Ot kri va nje i kla si fi ka ci ja kao o sno vaUni fi ci ra na plat for ma, kao što je ForeScout 8.1, do no si mno štvo mo gućnos ti i op ci ja kom pa ni­ja ma i držav nim us ta no va ma. Ko rišćenjem ova kve plat for me, oni stiču pot pu nu ope ra tiv nu pred sta vu nad o kru že njem te spo so bnost re ago va nja na ra zne pro ble me, iza zo ve i no vo nas ta le okol nos ti sa ci ljem sma nji va nja op te rećenja, ri zi ka i dru gih saj­be ro pa snos ti. ForeScout pos ti že sto pos to tne re zul ta te ot kri va nja i kla si fi ka ci je u re al nom vre me­nu, uz obe zbeđiva nje kon ti nu­ira nog mo ni to rin ga.

ForeScout obav lja de tek ci­ju svih uređaja ko ji se po ja ve na mre ži ko ris teći ve li ki broj pro to ko la za ot kri va nje bez po­tre be in sta la ci je age na ta na tim uređaji ma. To čini pu tem četi ri je dnos tav ne gru pe kri te ri ju­

8 PC Press 07-08/2019

AI

ma: Ko (ko ri snik, ime, e‑mail, na ziv, gru pa), Šta (OS, Mac ili IP a dre sa, browser, por to vi, pro to­ko li), Postavka (a pli ka ci ja, ser vis, pro ces, re gis tar, ver zi ja, en krip­ci ja, an ti vi rus...) i Gde (svič, kon tro ler, port, SSID...). O bje di­nja va njem ove četi ri stav ke, u sva kom tre nut ku se zna šta ko ji ele ment mre že ra di i čime se ba­vi. U sva kom tre nut ku ForeScout

mo že da is ko ris ti svo ju Counte‑rACT ka ko bi re ago vao na bi lo ka kav in put ma s ko je stra ne i s kog god i zvo ra on do šao.

Auto kla si fi ka ci ja uređaja po drža na je na vi še od 5000 mo de la i ti po va na pra va, u ključujući tu i pre ko 350 ure­đaja u zdrav stve nom sek to ru, te po dršku za vi še od 100 IT i OT (Deep Packet Inspection) pro to ko la

Mak si mal na be zbe dnostForeScout 8.1 je u sta nju da vi di i pre po zna sve na pra ve ko je su po ve za ne – bi le to kor po ra tiv ne, stra ne, IoT i dru ge na pra ve ko je ko mu ni ci ra ju u mre ži. Kon tro­li še pris tup mre ži na o sno vu po me nu tog sis te ma ko ri sni ka, uređaja i po li sa da bi po tom bio u sta nju da pro nađe i u klo ni ra nji vos ti i be zbe dno sne pro ble­me na tačka ma od in te re sa. U sta nju je da de tek tu je „nes tal ne“ uređaje i sam ini ci ra ske ni ra nja ra nji vos ti u re al nom vre me nu. Ta kođe, plat for ma je u sta nju da po nu di auto ma ti zo va ni sis­

tem pri ključiva nja za „gos tu­juće“ na pra ve, u ključujući tu i mo bil ne uređaje. Sve to znači da je ForeScout 8.1 u sta nju da hi tno od go vo ri na iza zo ve, bez po tre be za ljud skom in ter ven­ci jom. Auto ma ti zo va nje ra dnih pro ce sa se po dra zu me va, uz ba zne mo du le i ve oma flek si bil­ne mo gućnos ti im ple men ta ci je. Po drža ne su dis tri bu ira na, hi­

bri dna, cen tra li zo va na, fi zička i vir tu el na in fras truk tu ra, ta ko da su prak tično po kri ve ni svi ti po vi trži šno dos tu pnih in fras­truk tur nih re še nja. Po se bno je in te re san tna in te gra ci ja s he te­ro ge nim mre ža ma, kao i za drža­va nje mo gućnos ti in te gra ci je s re še nji ma dru gih pro i zvođača, uz auten ti fi ka ci one op ci je ko je u ključuju Radius, Microsoft Ac‑tive Directory, OpenLDAP ser ver, Novell eDirectory, Oracle Direc‑tory, IBM Lotus Notes... Sve to čini ForeScout 8.1 je dnos tav nim za upo tre bu, brzim i la kim za po de ša va nje i pu šta nje u rad, ali i pot pu no kom pa ti bil nim, ta ko da je ide alan za mul ti ven dor ska, he te ro ge na mre žna o kru že nja. Po što je to najčešći re alan sce­na rio, do bi ja do da tnu vre dnost i značaj jer se la ko in te gri še u naj­ši ri spek tar po slov nih sis te ma.

Spre man za sve vrste iza zo vaSe gmen ti ra njem mre že po­većava se ni vo be zbe dnos ti,

bu dući da ni su svi uređaji po ve­za ni na mre žu uvek be zbe dni, ne do bi ja ju uvek be zbe dno sna ažu­ri ra nja i za hte va ju ve li ki do seg unu tar mre že da bi ra di li is prav­no. CounterACT je u sta nju da se­gmen ti ra be zbe dno sne pri li ke po VLAN­u, di na mičkom do de lom ACL­ova ba zi ra no na por to vi ma i pre ko vir tu el nih firewall­ova. Mo guće je načini ti „vi so ko dos­

tu pne pa ro ve“, čime se pos ti že vi sok ni vo re dun dan tnos ti, uz sin hro ni za ci ju ko ja čini da je je dan nod spre man da auto mat­ski pre u zme po sao ka da ak tiv ni nod ne fun kci oni še. CounterACT Recovery Manager omo gućava pov raćaj uređaja na kon disaster recovery do gađaja, kon ti nu ira­no se si hnro ni zu je sa Enterprise Manager­om i omo gućava vi sok ste pen kon tro le i nad zo ra.

ActiveResponse je još je dna pa ten ti ra na te hno lo gi ja ko ja ne

za hte va po zna va nje pret ho dnih na pa da, de tek tu je na pa de auto­mat ski, u ključujući i vi so ko­so fis ti ci ra ne ha ker ske na pa de, ko ris ti in te li gen tnu he uris ti ku i ne za vi sna je od ope ra tiv nog sis te ma. In te gra ci ja s Rapid7 me na džmen tom ra nji vos ti i si­gur no snom pro ce nom mo bil nih uređaja s Mobile Iron re še njem, kao i od go vo rom na in ci den te sa ServiceNow su do kaz o fun kci­onal nos ti kom ple tnog re še nja.

Naj zad, ka ko bi sve ovo fun kci oni sa lo na pra vi način, vo di lo se računa o ska la bil nos ti. ForeScout 8.1 plat for ma ne bi bi la od pre ve li ke ko ris ti ka da ne bi po drža va la naj ši ri mo gući spek­tar o kru že nja, u ključujući tu slo že na kor po ra tiv na o kru že nja, kam pu se, vla di ne us ta no ve, data cen tre, cloud in fras truk tu ru, OT mre že itd. Mo du lar na plat for­ma tre nu tno po drža va ska li ra­nje do čak dva mi li ona uređaja, što je čini je dnom od naj moćni­jih u svo joj sfe ri.

ÎÎ in fo@cli co.rs

ForeScout 8.1 modularna platforma trenutno podržava skaliranje do čak dva miliona povezanih IoT, IT i OT uređaja, što je čini jednom od najmoćnijih u svojoj sferi

9