Vaclav Havel - Prosjacka operaVaclav Havel

Prosjaka opera

Na temu Dona Geja

Posveeno Andreju Krobu i njegovom Divadlu na tahu

Prevod: Aleksandar Ili

LICA: MEKHIT, ef lopovske organizacije VILJEM PIAM, ef druge lopovske organizacije ELIZABET PIAM, njegova ena POLI, njihova ki i Mekhitova ena BIL LOKIT, ef policije MERI LOKIT, njegova zena LUSI, njihova ki i Mekhitova ena HERI FIL, nezavisni deparo DIJANA, vlasnica damskog salona DENI BETI VIKI, njene slubenice HAROLD i DON, zatvorski uvari DIM DEK, ianovi Mekhitove organizacije Pijanac ovek za ankom Glas gospodina Tri pandura

PRVA SLIKA

(Na sceni je Piamov dom. To je prostrana soba, ureena na srednjostaleki, solidan nain. U pozadini su vrata za ostale delove stana, desno je glavni ulaz. U pozadini je neto kao kuhinjski ugao, koji se sastoji od velike pei, raznih lonaca, kofa i sl. U sredini prostorije se nalazi veliki sto i oko njega nekoliko stolica. Kada se podigne zavesa, na sceni su Piam i njegova zena. Piam je obuen u kunu haljinu, sedi za stolom i neto zapisuje u veliku knjigu za raune. Piamova se u kecelji vrti oko pei i kuva ruak. Posle due pauze uje se Piamova) PIAMOVA: uj, Vili... PIAM: (Ne podiui pogled) ta je? PIAMOVA: Ti stvarno misli da je to bila dobra ideja? PIAM: ta to? PIAMOVA: Pa to sa Poli i Mekhitom...

Page 1

Vaclav Havel - Prosjacka operaPIAM: Zato ne? PIAMOVA: ini mi se da Poli ide s njim... PIAM: Pa? To sam ba i hteo! (Vie u prostor iza scene) Poli! (Kroz zadnja vrata ulazi Poli) POLI: Da, tatice? PIAM: Je li to istina... da ti ide sa Mekhitom? POLI: Sluam tvoja nareenja, tatice: dozvolila sam mu da me nekoliko puta pozove na veeru i pustila sam ga da mi se udvara, ba kako si mi rekao... PIAM: Dakle, istina je? Odlino, Poli! Samo nastavi! POLI: Trudiu se, tatice... (Poli odlazi kroz zadnja vrata; neko kuca na vrata desno, Piam brzo s treskom sklapa knjigu i sakriva je u ladicu) PIAM: (Vie) Napred! (Kroz vrata s desne strane ulazi Fil) FIL: Gospodin Piam? PIAM: ta elite? FIL: Ja sam Fil. Heri Fil. PIAM: To mi nita ne govori... FIL: Znam. (Osvre se po prostoriji) Mogu li ovde slobodno da govorim? PIAM: A zato da ne? FIL: Ja sam nezavisni deparo... PIAM: I? FIL: ivimo u prevratno doba, bar to se nae brane tie... PIAM: Kako to mislite? FIL: Kooperacija, integracija... velike organizacije podelile su grad... sitni poduzetnici gube tlo pod nogama... PIAM: Pa evo vam cela Karnabi strit! FIL: Ah, gospodine Piam, pa tamo nas uvee ima vie nego etaa! Danas sekao slobodnjak ne moete odrati, makar imali zlatne ruke! PIAM: ta ete, takav je danas prosto trend...pa i u proizvodnji se sprovodi podela rada, manufaktura i ostalo... pa ne mogu zbog vas da zaustavim istoriju! FIL: Moja elja je skromnija, gospodine Piam... PIAM: Kako? FIL: Da li biste me primili kod vas? PIAMOVA: Pa mi vas uopte ne poznajemo! FIL: Gospodine Piam! Imajte saaljenja! Ako me ostavite na cedilu, morau da se zaposlim u tampariji! PICAM: Nemojte se ljutiti, ali moje udruenje je popunjeno... PIAMOVA: Zato se ne pridruite Mekhitu? FIL: A ne! Radije u tampariju! PIAM: ta imate protiv Mekhitove organizacije? FIL: Ne sviaju mi se njihovi metodi... PIAM: I to ne kaete zato da biste se nama dopali? FIL: Kunem se... ne! PIAM: Dobro. Ali morate poloiti prijemni ispit! FIL: Veoma rado, gospodine Piam! Veoma rado! Tako ste ljubazni! ta treba da uradim?

Page 2

Vaclav Havel - Prosjacka operaPIAM: Ako mi do sutra donesete asovnik vojvode Glostera, razmisliu o vaem sluaju. Ali nemojte misliti da me moete prevariti... taj mi je asovnik poznat... i ako vas pri tom sluajno uhvate, ja vas neu vaditi! (Fil skae prema Piamu i zahvalno mu ljubi ruku) FIL: Hvala vam, gospodine Piam, hiljadu puta vam hvala! (Fil radosno odlaziu trku kroz desna vrata. Piam ponovo vadi iz ladice svoju knjigu i poinje da unju nesto zapisuje. Kratka pauza) PICAMOVA: uj, Vili... PIAM: (Ne podiui pogled) ta je? PIAMOVA: Bojim se... PIAM: ega? PIAMOVA: Da nam stvar ne izmakne iz ruku... PIAM: ta? PIAMOVA: Pa to sa Poli i Mekhitom... PIAM: Ne razumem zbog ega bi to moglo da nam se izmakne iz ruku! PIAMOVA: Imam predoseanje da Poli s njim spava... PIAM: Pa ta? Pa to sam ba i hteo! (Zove u prostor iza scene) Poli! (Kroz zadnja vrata ulazi Poli) POLI: Da, tatice? PIAM: Je li istina da spava s kapetanom? POLI: Uinilo mi se da si tako hteo... PIAM: Dakle, istina je? Odlino, Poli! Samo nastavi! POLI: Trudiu se, tatice... (Poli odlazi kroz zadnja vrata; neko kuca na vrata s desne strane. Piam brzo s treskom sklapa svoju knjigu i sakriva je u ladicu) PIAM: (Vie) Napred! (Kroz vrata s desne strane ulazi Dijana) DIJANA: Dobar dan... PIAMOVA: Dobro je, curo, da se ponekad i pojavi! PIAM: Pa kako ste, gospoo Dijana? Kako ide posao? DIJANA: (Seda) Odlino, gospodine Piam! Zamislite, moj salon je otkrilo plemstvo. Angaovala sam pre izvesnog vremena nekoliko noviteta, uglavnom izmeu esnaest i dvadeset godina, to se nekako proulo i sada kod mene samo to ne razvaljuju vrata. Naravno... odmah sam podigla cene... PIAM: Na tome vam, dakle, iskreno estitam! DIJANA: Uostalom, da vam odmah priznam...dolazim kod vas u vezi s tom novom situacijom: promenjena socijalna struktura mojih muterija postavlja, kao to razumete, nove zahteve... oprema mog salona. PIAM: ta vam je konkretno potrebno? DIJANA: Srebrni pribor, ceo, nekoliko svenjaka i oko deset jardi brokata za nove zavese... PIAM: Imate sree, momentalno imam brokata koliko god elite... DIJANA: Hvala, gospodine Piam! Znala sam da me neete ostaviti na cedilu! (Pauza) PIAMOVA: Dakle, kae da u tvoju radnju sad dolazi samo plemstvo? DIJANA: ta da ti kaem, curo: dvojica vojvoda, nekoliko lordova, gomila vikonta... PIAM: Nisam znao da je moral viih slojeva tako opao... ba ste vi sreni!

Page 3

Vaclav Havel - Prosjacka operaDIJANA: Moral je uvek isti, samo se danas ono o emu se nekada samo ukalo... radi javno! Ljubavnice i ljubavne afere postale su neophodna dopunaivota gospode iz viih klasa, to spada uz njihove titule, ba kao i kocije i nakit... PIAM: I kako objanjavate tu promenu? DIJANA: Ah, vremena se menjaju, gospodine Piam, ivimo u drugoj polovini osamnaestog veka! To se ne moe zaustaviti! Nekada su gospoda sticala popularnost i potovanje kod prostog sveta herojskim delima na bojitu, a danas u damskim lonicama i salonima! A ja im se uopte i ne udim: to je svakako prijatniie... PICAM: Vi, dakle, mislite da oni to rade zbog svoje popularnosti? DIJANA: Naravno! Kada prost ovek sa ulice vidi da je neki vojvoda zapravo u stvarnosti ovek, kao i on... od mesa i krvi, sa strastima, gresima i brigama...nuno ga obuzima oseanje bliskosti, i takav mu se ova odmah dopadne! Neto kao podsvesna identifikacija, razumete? Uostalom, iznenauje me da upravo vi... tako dobar psiholog... to jo niste primetili i izveli iz toga zakljuak za sebe... PIAM: Ja? Molim vas... DIJANA: A zato da ne? U podemlju te stvari vae ba kao i drugde! Pa odreeni koraci u tom pravcu se od oveka na vaem poloaju direktno oekuju! PIAM: Mislite? DIJANA: Pogledajte, na primer, kapetana Mekhita! Zbog ega mislite da on pravi tako vrtoglavu karijeru a njegova organizacija tako brzo postaje znaajna? Zato to svojim ljubavnim skandalima ume da stekne opte potovanje! PIAM: Samo to ja nisam Mekhit, gospoo Dijana! Seks u mom ivotu nikada nije igrao presudnu ulogu; ja sam vie, da tako kaem, intelektualni tip, a tavie, jo i sa monogamnom strukturom. DIJANA: Da... i zato vas u Londonu zbog vae puritanske solidnosti prati ne jedan uspean vic! PIAMOVA: Dijana je u pravu, Vili. Do sada smo ovaj aspekt zanemarivali, ali ko zna... izgleda da smo stvarno pogreili! Zar ti se ne ini da bi svim tim pakosnim reima ve jednom mogao da stane na put? PIAM: Prekasno je, draga, prekasno! DIJANA: Za neke stvari nikad nije prekasno, gospodine Piam! Uostalom, vi steu najboljim godinama i kada ne biste stalno nosili taj va zguvani kuni haljetak, mogli biste da izgledate sasvim fe! PIAMOVA: Eto, vidi! PIAM: Budite razumne: ta ja bih izgledao smeno u ulozi zavodnika! DIJANA: Uspeni zavodnik nikad ne izgleda smeno! PIAM: A otkud znate da bih imao uspeha? DIJANA: Dozvolite, to bi bila moja briga. PIAMOVA: Vili, ne sme zaboraviti da je Dijana u tim stvarima pravi strunjak! DIJANA: Pa ja sam u tom poslu ve nekoliko lepih godina, zar ne? Ako hoete,

Page 4

Vaclav Havel - Prosjacka operaizabrau vam zgodnu curu, dau joj neplaeno odsustvo, veto u joj objasniti celu stvar... i videete, ostalo e sve ii kao podmazano! PIAM: A ujte, zar to ne bi moglo da se udesi da ona to samo tako izigrava, kao da ja... DIJANA: Ah, to ne bi nikako bilo dobro, gospodine Piam, to ne bi valjalo! Ljudi, a naroito ene, to nekako odmah osete, to bi se saznalo i dolo bi samodo nepotrebne bruke... PIAMOVA: Hajde, Vili, ta nee te zbog toga faliti... PIAM: Pa, ako ti tako misli... DIJANA: Onda... dogovoreno? Odlino! Koliko sutra u vam tu curu poslati da je vidite! E, lepo...moram ve da beim, posao zove. Ba mi je drago da sam vas oboje nala kod kue i da smo se ovako lepo ispriali! Neete zaboraviti na onaj brokat, gospodine Piam, zar ne? PIAMOVA: Ne brini, zlato, to u ja zavriti! DIJANA: Hvala ti, sunce! Pa... pa! Do vienja, gospodine Piam... i drim vam paleve! PIAM: Do vienja... (Dijana odlazi kroz vrata sa desne strane. Piam opet iz ladice vadi svoju knjigu i poinje da u nju neto upisuje. Kratka pauza) PIAMOVA: uj, Vili... PIAM: (Ne podizui pogled) ta je? PIAMOVA: Ti joj veruje? PIAM: Dijani? PIAMOVA: Ne, Poli... PIAM: Naravno. A zato? PIAMOVA: Ne zaboravi, Mekhit ume s devojkama! PIAM: Poli nee naleteti na njegove trikove! PIAMOVA: Samo ako ve nije naletela! (Zavesa pada. Kraj prve slike)

DRUGA SLIKA

(Na sceni je lopovska krma. Tu su samo tri stola sa stolicama; u pozadini je ank, burad sa vinom i ulaz u kuhinju; desno su tri stepenika i vrata prema ulici. Kada se podigne zavesa, za jednim stolom sede Mekhit, Dim i Dek; za drugim stolom spava Pijanac, koji e tu spavati sve vreme dok traje slika. Iz kuhinje povremeno lenjo izlazi ovek iza anka, pregleda situaciju, doliva gostima vino iponovo nestaje iza zavese. Mekhita i njegove drugove sreemo usred ivog razgovora nad aama vina) DIM: efe, znate li ta ja kod vas najvie volim? MEKHIT: ta, burazeru? DIM: To to pored svih napora i odgovornosti koje za vas predstavlja uspenorukovoenje naom organizacijom, vi jo povrh toga umete da ivite zaista punim ljudskim ivotom! MEKHIT: Pa to je povezano! Na rad je uspean zato to sam ga nadahnuo dinamikom modernog doba i hrabrou za dalekosene i nekonvencionalne akcije... a zar bi tako neto umeo ovek bez vitalnosti, fantazije i entuzijazma,

Page 5

Vaclav Havel - Prosjacka operaprosto nekakav dvopek kakav je recimo Piam? DIM: I za sve one enske uvek naete vremena! MEKHIT: Moram ga nai, jer ja enske strano volim. ak bih rekao da sam neto kao enskaro. DIM: I mi smo enskaroi! Je l' da, Dek? DEK: Jasno... DIM: Iako, naravno, nemamo toliko uspeha kao vi... DEK: E, gde smo mi, a gde ste vi... MEKHIT: Ne poriem da sam kao enskaro zaista izuzetno uspean. Od deset devojaka koje poelim, obino njih devet ranije ili kasnije stigne u neki od mojih kreveta. Pri tome... mnoge od onih koje ne dobijem, gubim samo zato to nemam vremena da ih zavedem. DIM: Vai su uspesi, efe, na alost, neponovljivi! MEKHIT: Zato to misli, burazeru? DIM: Legenda o istaknutom lopovskom voi, poznatom avanturisti, zavodnikui svetskom oveku mora vam ipak ogromno olakavati pristup enama! Da i negovorim o vaim ostalim pretpostavkama, kao to je, na primer, va arm i vaa neosporna fizika lepota... MEKHIT: Da, legenda o meni i moj u celini sasvim pristojan izgled zaista mi znatno olakavaju situaciju. DIM: Pogledajte, recimo, mene... kako ja sa svoj'im izgledom mogu imati neku ansu? DEK: A ta ja? Na ovu njuku ne mogu da zbarim ni zalutalo kue! DIM: Ne duvaj se! Ja sam mnogo runiji... DEK: Glupost! MEKHIT: Mislim, momci, da suvino potcenjujete svoje mogunosti. Prvo, vi neizgledate tako ravo kao to priate, a drugo, te stvari nisu najvanije! Kao toree jedan moj poznanik invalid kad nisu hteli da ga prime u drutvo u kojem sam poeo karijeru... nije sve u lepoti! DIM: A ta je onda, po vama, efe, najvanije za enskaroa? MEKHIT: Najvanija je ona naroita meavina drskosti, marljivosti, humora i uprianosti, kojom se odlikuju gotovo svi oni za koje se kae da navodno umeju sa enskama. ovek prosto mora imati hrabrosti, fantazije i sposobnost izraavanja... DIM: Po vama, dakle, ni mi nismo apriorno bez ikakvih ansi kod enskih? MEKHIT: Naravno! Uostalom, ako vam se ini da ste runi, moete svoju strategiju i taktiku u ljubavi zasnovati na simulaciji kompleksa manje vrednosti: naime, enske ludaki vole da nekome pomau i da nekoga spasavaju... i ukoliko im to vie polazi za rukom, utoliko vie dotinog oveka vole, volei kroz njega svoju sopstvenu izuzetnost, za koju im je taj spaseni ivi dokaz... DIM: Vi, dakle, pretpostavljate da se i runoa moe pretvoriti u kapital? MEKHIT: Naravno! I to lep! DIM: To je dobro, Dek, je l da? DEK: Trebalo bi prvo probati... DIM: Kad sam ve kod te vae valeracije, kapetane, mogu li da vas pitam zajednu praktinu stvar?

Page 6

Vaclav Havel - Prosjacka operaMEKHIT: Samo pitaj, burazeru! DIM: emu dajete prednost: zavoenju pristojnih devojaka, ili vezama sa proverenim kurtizanama? MEKHIT: Kako kad, dragi prijatelju, kako kad... DIM: Moete li nam to blie osvetliti? MEKHIT: Evo, gledajte... zavoenje pristojnih devojaka ima svoje izrazite prednosti, poev od uzbuljivog oseanja neizvesnosti o konanom ishodu do okolnosti da je stvar, na kraju, i besplatna. Sa druge strane, medutim, nedostaci su u tome to takvo zavoenje uzima mnogo vremena, a da ishod nije unapred izvestan; zatim, da vas te devojke... jer nemaju erotskog iskustva... retko dobro zadovoljavaju i da uvek preti opasnost da e ih vae truanje u toj meri oarati da se u vas zaljube i obese vam se oko vrata. Sa kurvama je, naprotiv, re o brzom dogovoru, nema stida koji bi ih spreio da izau u susret svakoj vaoj elji, a posle same stvari vam ne optereuju ivot svojim oseanjima ili zahtevima... DIM: Iako su poznati i primeri da se i kurva... MEKHIT: Da, tano, tano, ali to su izuzeci, en gros to ne vai... DIM: A ta je nedostatak takve varijante? MEKHIT: Pre svega to to ovek, upuen u svom ljubavnom ivotu iskljuivo nakurve, brzo emocionalno osiromai... DIM: Dakle, izgleda da je najbolje kombinovati obe alternative... MEKHIT: Ba tako. Pri emu stvar povremeno treba jo zainiti i treom varijantom, naime, vezama sa udatim gospoama... DIM: (Obraa se Deku) Vidi, to sam ti uvek govorio. A ti uvek samo jedno isto: 'ajdmo u bordel, 'ajdmo u bordel! DEK: Negde ovek mora da zapone... DIM: Nije li vam nezgodno, efe, to ovim pitanjima ulazimo tako duboko u svet vae intime? MEKHIT: Naprotiv! Ja uvek rado, u krugu dobrih prijatelja, eretam o enama! DIM: Za nas je, naime, neobino vano da konfrontiramo svoje iskustvo sa vaim, je l da, Dek? DEK: Jasno... MEKHIT: Slobodno pitajte... DIM: Zanimala bi me jo jedna stvar: do sada smo preteno govorili o tome kako na najbolji nain osvojiti ensku. Ali nita manje nije vano i pitanje kako da ih se posle otarasimo... MEKHIT: Misli na one koje nee same da odu? DIM: Da. ta vi, recimo, s njima radite? MEKHIT: Postoje samo dve mogunosti: ili se prema takvoj osobi ponesete tako prostaki da joj ostaci ponosa onemogue da se za vas i dalje zanima, ili... druga mogunost... da se njome jednostavno oenite. DEK: enidba? Dobar tos! DIM: Zanimljivo, zanimljivo. Ali zar to ne znai ugroziti budue valerske perspektive? MEKHIT: Naprotiv, dragi burazeru, naprotiv! Svaki pravi enskaro je sreno oenjen, a neki... kao, na primer, ja... ak su sreno oenjeni sa nekoliko ena

Page 7

Vaclav Havel - Prosjacka operaodjednom! DIM: To ne shvatam... MEKHIT: Pa to je bar jasno: svaka ena, ako ve sluajno nije udata, hoe da se uda, i zato i vas, im se oko nje malo vie vrtite, poinje da posmatra kao svog potencijalnog mua. Kako moete bolje pacifikovati takve zahteve, a da se pri tom ne morate sluiti raznim sumnjivim izgovorima, nego tako to ete ukazati na okolnost da ste, na alost, ve oenjeni? Vaa ljubavnica... upravo zahvaljujui dubokom potovanju koje gaji prema supruanskom stanju... osea nekakav sentimentalni respekt prema srei svoje srenije koleginice i velikoduno se odrie namere da joj njenu sreu oduzme, naravno... ako je pri tom nagradite zaverenikim uverenjem da vaa ena ne moe da se uporedi s njom, i da zapravo zato od svoje ene trite ka njoj. Ukratko, ako ita moe daobezbedi enskarou relativno slobodan prostor za njegovu valersku aktivnost, onda je to samo srean brak. Vaa obzirnost prema supruanskoj srei vae ene je naime... u enskom svetu, punom iluzija... uglavnom shvaena kao izraz vae ukupne obzirnosti prema enskom polu. Dakle, zato posredno i prema onoj pripadnici tog pola koja je zbog sudbinskog sluaja to je niste ranije upoznali sa vae strane liena brane sree. DIM: Dek... DEK: Hm... DIM: ta kae, a? DEK: Sjajno smiljeno! DIM: Je l da. (Obraa se Mekhitu). Nisam ni slutio, kapetane, da ste oenjeni... MEKHIT: U jednom sluaju sam ak mladoenja! (Zavesa pada. Kraj druge slike)

TREA SLIKA

(Na sceni je opet Piamova kua. Sve je kao i u prvoj slici. Kada se podigne zavesa, na sceni su Piam i Piamova. Piamova prostire sto za tri osobe; Piam pomera u stranu svoju knjigu rauna, ispitivaki posmatra Piamovu i posle pauze kae) PIAM: uj, Liz PIAMOVA: (Prostire) Hm... PIAM: ta si htela da kae onom primedbom o Poli, da je ve moda naletela? PIAMOVA: Ne znam zato, Vili, ali nekako mutno slutim da su se njih dvoje tajno venali... (Piamova se vraa kapei; Piam radosno skae) PIAM: (Vie) ta? Ne! Pa to bi bilo sjajno! (Vie u prostor iza scene) Poli! Poli!(Kroz zadnja vrata ulazi Poli) POLI: Da, tatice? PICAM: Da li je tano da si se tajno venala sa Mekhitom? POLI: Pa sam si kazao da bi to smatrao za najbolje reenje uopte sa stanovita svog preduzea...

Page 8

Vaclav Havel - Prosjacka operaPIAM: Dakle, istina je? Bravo, Poli! Obradovala si me i iskreno ti estitam! Uspela si stvarno da izvede junaku stvar! A zbog ega mi to odmah nisi kazala? POLI: Ne ljuti se, tatice, ali sve je ilo tako brzo... PIAM: U pravu si, sve je zaista ilo mnogo bre nego to sam i sam pretpostavljao. Utoliko je vanije, draga Poli, da sada, kada si postala Mekhitova ena, bude jasno svesna jedne vane stvari... Mekhit nije samo inteligentan prijatelj, neosporni armer i uopte popularna figura, ve ima i svoje drugo, opasnije lice... (Piamova je u meuvremenu svima sipala supu; svi sedaju za sto; Piam gura ubrus iza okovratnika; svi poinju da jedu) POLI: Vas dvojica ste konkurenti, zar ne? PIAM: Mogli bismo biti, Poli, mogli bismo biti. Naravno, kad on ne bi sistematski krio sve osnovne norme koegzistencije londonskih organizacija, koje sam tako dugo i vredno uvodio! POLI: Meki prosto ima drukije metode! PIAM: Hvala mu lepo za takve metode! POLI: ta ti je konkretno uradio? PIAM: Draga Poli! Ni ceo dan ne bi bio dovoljan kada bih sve to hteo da ti ispriam! Stalno i uporno mi oduzima moje poduzetnike mogunosti i moja trita, ne smeta mu da se otvoreno bogati na moj raun, sistematski mi razgnevljuje ljude, a najbolje od njih tajno vrbuje za svoju stranu! Njegov cilj je da razori i na kraju likvidira moje preduzee. Zar je to malo? POLI: Ne verujem da je Meki takav! Da mu ne podmee gore namere od onih koje stvarno ima? PIAM: Hiljadu puta sam se u to uverio, uveravam se u to na svakom koraku! On je razvratnik i beskarakterni cinik! Uostalom, zato misli da se tobom oenio? Zato to se nada da e tako polako preuzeti kontrolu nad mojim preduzeem i postepeno ga osvojiti! To je hladna proraunatost! Samo... ovoga puta kosa e udariti u kamen! POLI: Meki me je uzeo iz ljubavi, tatice! PIAM: Valjda mu to nee poverovati, Poli! POLI: I uopte... ako o njemu tako misli, onda stvarno ne shvatam zbog ega si hteo da se s njim upoznam i zbliim! PIAM: Zato to je to jedini nain na koji mogu da spasem nae preduzee! POLI: Moj zadatak je da vas pomirim? PIAM: Upravo obrnuto, Poli, naprotiv! Raunam na to da e me... kao neko ko mu je sada najblii... neprekidno informisati o prilikama u njegovoj organizaciji, o njegovim akcijama i planovima... naravno, tako da on to ne zna... a tako e mi konano omoguiti da likvidiram njegovu organizaciju, otmem njen imetak, koji ionako treba po pravdi da pripada meni, i da u isto vreme skupi dovoljno dokaza o njegovoj aktivnosti, na ijoj u osnovi moi daga potkaem... da bi ga osudili na doivotnu deportaciju. (Poli, uzbuena, ustaje) POLI: Tata! Pa ja ne mogu da izdam svog mua! PIAM: Ti, dakle, hoe da izda svog oca? POLI: Neu ni to...

Page 9

Vaclav Havel - Prosjacka operaPIAM: ta, u stvari, hoe? POLI: Hou da ivim u srenom braku, da imam decu, da ih vaspitavam, da vodim domainstvo... (Piam treska tanjirom o pod, skae na noge i uzbueno eta po sobi) PIAM: U srenom braku! Sa najveim enskaroem u Londonu! Da vodi domainstvo! Glavnom neprijatelju svog oca! I jo da sa njim na kraju ima i decu! Ba je lepo sve ispalo! Da nisi moda poludela? PIAMOVA: (Otro govori Piamu) ekaj, Vili! (Okree se prema Poli, hvata je za ruku i ozbiljno je gleda u oi) Poli... POLI: Da, mamice? PIAMOVA: Priznaj... da se nisi sluajno zaljubila u tog oveka? (Poli sputa pogled; napeta pauza) PIAM: (Tiho) Poli... erkice... reci da to nije istina? (Poli za trenutak oajniki gleda u pod, zatim se odjednom rasplae, teko seda na stolicu i skriva lice dlanovima. Piam je za trenutak ukoeno posmatra, a zatim iznenada zaurla) PIAM: Mar od mog stola! Droljo! (Poli, plaui i sa sputenom glavom polako odlazi kroz zadnja vrata. Pauza; zatim se Piam dotetura do stola i sav slomljen seda. Opet pauza) PIAM: (Slomljeno) Pa ovo je najvee razoaranje u mom ivotu! Moja sopstvena ki! Takva sramota! Takva bruka! Svemu je doao kraj... PIAMOVA: Mirno, Vili, to e se reiti... PIAM: Kako? PIAMOVA: Radikalno! (Zavesa pada. Kraj tree slike)

ETVRTA SLIKA

(Na sceni je opet lopovska krma. Sve je kao i u drugoj slici. Kada se podigne zavesa, Mekhit, Dim i Dek i dalje sede za svojim stolom; za drugim stolom spava Pijanac; povremeno se u prostoriji pojavljuje anker. Mekhita i njegove drugove nalazimo usred zivog razgovora uz ae vina) DIM: ujte, efe... MEKHIT: Reci, burazeru... DIM: Pa mi bismo sada mogli... uz pomo vae ene... da osvojimo kontrolu nad celom Piamovom organizacijom! MEKHIT: Ne govori tako, Dime. Poli je nevino dete, koje sam uzeo iskljuivo zbog toga to me erotski uzbuuje i zato to mi je zbog mog naina ivota potrebna odreena pozadina, odnosno bar jedan sreeni dom u koji se povremeno mogu skloniti. Odbijam da uvuem Poli u svoje poslove! DIM: Izvinite, efe... (Uto sa ulice dotrava zadihana Poli. Mekhit, iznenaen, ustaje) MEKHIT: Otkud ti ovde? POLI: Meki! Dragi moj! (Pada mu u naruje) Da li me voli? MEKHIT: Naravno. ta se desilo? Hoe li da sedne? (Poli se sputa na stolicu;Mekhit takoe seda) MEKHIT: Ovo su moji prijatelji... Dim, Dek, a ovo je moja ena...

Page 10

Vaclav Havel - Prosjacka operaDIM: Drago mi je, gospoo Mekhit... DEK: Ljubim ruke... MEKHIT: Hajde, priaj, ta se desilo? Sva si uplaena... POLI: Strane stvari se deavaju, Mek! Mora odmah pobei... MEKHIT: Zbog ega? POLI: Moji ti spremaju klopku, hoe da te poalju na veala... MEKHIT: Otkud zna? POLI: Sluala sam iza vrata, kad su se dogovarali... MEKHIT: Ispravno si uradila to si prislukivala. A kakvu klopku spremaju? POLI: Ne znam, odmah sam potrala da te opomenem, tako da nisam ula sve do kraja... MEKHIT: Napravila si glupost, Poli, trebalo je da prvo sve saslua... POLI: Ali kada me je sve to toliko uzbuilo! MEKHIT: A zbog ega su se ba sada toliko uzbunili? POLI: Znaju sve! MEKHIT: ta je to sve? POLI: Da smo se ti i ja venali... MEKHIT: Pa to je i bio plan tvog tatice! POLI: Ali oni znaju i to da te ja volim i da te nikada neu izdati... MEKHIT: ta? Kako su to saznali? POLI: Ja sam im rekla! MEKHIT: E, jebi ga! Zbog ega si im to, do vraga, rekla? POLI: Tata je hteo da ga informiem o svim tvojim akcijama i planovima da bi mogao da uniti tvoju organizaciju, da ti oduzme blago i otera te pred porotu...

MEKHIT: Pa to nam je bilo jasno od samog poetka, da on samo to i hoe! E, ba si guska to si mu kazala istinu! POLI: Pa valjda nisam mogla da mu obeam da u te potkazivati! MEKHIT: A zato ne? Moe da obea ta god hoe, vano je samo da to posle ne radi! POLI: Ali on je tako runo govorio o tebi! Navodno... oenio si se samo iz rauna, navodno...hoe da ga uniti... MEKHIT: O, sveta prostoto! Trebalo je da se sa svim tim sloi, sve da mu obea, tako da misli da je sve onako kao to je isplanirao. A zatim bi mu prosto donosila lane vesti, one koje bih ja za njega pripremio, da bismo ga zbunili i postepeno uvukli u klopku kakvu je i meni spremao. Da je imao u tebepoverenje i verovao da sve radi onako kako to on eli... uopte ne bi bio problem da mu podmetnemo lane dokaze o tvojoj vernosti... tada bi ti svata rekao o svojim planovima, a to bi za mene opet imalo ogromnu vrednost! Sve si to pokvarila! Sve! POLI: Nemoj se ljutiti, Mek, ali da obmanjujem svog oca... MEKHIT: Tvrdi da me voli, a pri tome bi mirno posmatrala kako hoe da me unite? udna neka ljubav! POLI: Mek, Mek! Uradiu ta god eli! MEKHIT: Prekasno je, Poli... POLI: (Rasplae se) Neu da ivim...

Page 11

Vaclav Havel - Prosjacka operaMEKHIT: Prekini s kukanjem, zna da to ne podnosim! DEK: Trebalo bi da se spakujete, efe... POLI: (Tiho) Mogu li s tobom? MEKHIT: To ne ide... POLI: ta da radim? MEKHIT: Lepo se vrati kui, umilostivi taticu, reci mu da si sve prozrela i da si shvatila kakav sam, i obeaj da e se ubudue rukovoditi samo njegovim savetima i naredbama, jer si se uverila da je on bio u pravu i da ti eli dobro. Sta e dalje biti... videemo... POLI: Pokuau, Mek... (Poli zbunjeno ustaje i polako polazi prema vratima. Iznenada se zaustavlja i obraa se Mekhitu) POLI: Da li me voli? MEKHIT: Naravno... POLI: I ostae mi veran? MEKHIT: Pa zna da hou... POLI: Zauvek? MEKHIT: Zauvek... POLI: ekau te i misliu samo na tebe! MEKHIT: Sjajno. A sada... pa... pa... (Poli odlazi kroz vrata na ulicu) MEKHIT: Samo mi je jo ovo falilo! Momci, idemo! (Vie u prostor iza scene) ankeru! (Iz kuhinje izlazi anker, Mekhit mu baca metalni novac, anker ga hvata u letu i opet nestaje u kuhinji; Mekhit, Dim i Dek idu stepenitem prema vratima na ulicu, ali u vratima se sreu sa Deni koja ulazi. im Deni spazi Mekhita, zaustavlja se i smei mu se. Mekhit se iznenaeno zaustavlja i sinteresovanjem posmatra Deni; ona silazi, Mekhit ide polako za njom; Dim i Dfek stoje zbunjeni kod vrata i gledaju u Mekhita) MEKHIT: (Obraa se Deni) Izvinite, gospoice, da se mi odnekud ne poznajemo? DENI: Vi me se seate? MEKHIT: Da, sigurno. Ne mogu ovog asa tano da se setim, ali da li vi sluajno ne radite u salonu gospoe Dijane? DENI: Ne... MEKHIT: Pa odakle se onda poznajemo? DENI: Hoete li da ujete istinu? MEKHIT: Naravno! DENI: Pre pet godina ste mi uzeli nevinost... MEKHIT: Stvarno? I da li ste jo ljuti? DIM: (Nesmelo) efe... MEKHIT: (Dimu i Deku) Poite napred, momci. Nai emo se... ve znate gde! (Dim i Dek se zbunjeno pogledaju, sleu ramenima i odlaze) DENI: Ve sam prebolela vae izdajstvo... MEKHIT: Zar sam vas i izdao? DENI: Da. Obeali ste mi ljubav, ali kada ste postigli svoj cilj, napustili ste me... MEKHIT: Stvarno sam tako neto uradio? Ah, kako mi je ao! DENI: Bila je to moja greka... nisam smela da vam verujem!

Page 12

Vaclav Havel - Prosjacka operaMEKHIT: Ali ja i dalje ne razumem kako sam to mogao da uradim... da napustim tako lepu devojku! Da tada niste bili runiji? DENI: To biste pre vi mogli oceniti... MEKHIT: Vi ste me verovatno voleli, je l da? DENI: Mnogo... MEKHIT: Pa to je na kraju krajeva razumljivo...bio sam va prvi... DENI: I goslednji... MEKHIT: ta? Vi se alite! DENI: Znam da je to apsurdno, ali ostala sam vam i danas verna. Ne zbog ljubavi, ta je ve davno izvetrila... MEKHIT: A zbog ega onda? DENI: To bih morala dugo da objanjavam... MEKHIT: Trauma? DENI: Neto u tom smislu... MEKHIT: Tako da sam vam u stvari oduzeo pet godina ivota. Srea, da smo se sreli... DENI: Zbog ega? MEKHIT: Zato to mi to daje nade da mogu bar delimino da popravim to to sam vam uradio. Ko bi drugi trebalo da vas vrati ivotu ako ne onaj ijom ste krivicom iz ivota tako dugo bili izopteni? Kako se zovete? DENI: Deni... MEKHIT: (Hvata je za ruku i privlai je sebi) Deni! DENI: Mek! Molim te, ne! Ne! Ne! (Mekhit je grli i poinje da je ljubi; ona se za asak odupire, ali ubrzo se njena odbrana pretvara u strast: Strasno se grle i Ijube. Zatim Deni odjednom vie) DENI: U pomo! (U krmu spolja odmah upadaju narednik i tri pandura; iz kuhinje izlazi anker; Mekhit pokuava da se oslobodi zagrljaja, ali Deni ga grevito stee) NAREDNIK: ta se ovde dogaa? DENI: Hteo je da me siluje! NAREDNIK: (Mekhitu) U ime njegovog velianstva kralja ja vas hapsim, gospodine. ta god od ovog asa kaete, moe biti iskoriseno protiv vas! DENI: (Uzvikne) Ah! (Deni puta Mekhita i iscrpljena pada na stolicu; panduri na narednikov znak priskau Mekhitu i zavru mu ruke iza lea) MEKHIT: (Deni) Nije te sramota, droljo! (Narednik i panduri odvode Mekhita kroz vrata na ulicu; anker znaajno klima glavom i nestaje u kuhinji; Deni i dalje nepomina sedi i odsutno gleda ispred sebe. Posle kratke pauze, odjednom se budi Pijanac, tetura se, ustaje i vie) PIJANAC: ivela sloboda tampe! (Zavesa pada. Kraj etvrte slike)

PETA SLIKA

(Na sceni je zatvorska kancelarija. Pozadi su vrata u hodnik; levo vode vrata u zatvor, obezbedena velikim lokotom i bravom; napred levo je veliki sto sa naslonjaom; desno je manji stoi i stolica, a na stoiu mastionica i pero.

Page 13

Vaclav Havel - Prosjacka operaPored jedne ili jo dve stolice, tu je jo i polica s raznim zakonicima, spisima i kartotekama; na zadnjem zidu vise portreti kralja i kraljice i zatvorski red; u okuje velika korpa za vepuna okova i lanaca. Kada se podigne zavesa, upravo teku formalnosti u vezi sa prijemom Mekhita u zatvor. Mekhit stoji usred prostorije sa rukama vezanim kanapom; pored njega je Harold koji mu vadi pojedine predmete iz depova, pregleda ih, diktira Donu i zatim stavlja u veliku kutiju pored njegovih nogu. Don sedi za stoiem i pravi spisak oduzetih stvari prema Haroldovom diktatu. Mekhit celom postupku ne pridaje veu panju, jer je obuzet razgovorom s Lokitom, udobno zavaljenim u naslonjau iza velikog stola) HAROLD: Depni no... LOKIT: Koliko je meni poznato, Meki, vi ste odlian poznavalac zakona. Dakle, vama je nesumnjivo poznata kazna za javno silovanje maloletne devojke... MEKHIT: Konopac... LOKIT: Tano! HAROLD: Jedna damska naunica... MEKHIT: Samo to ja nikoga nisam silovao... LOKIT: Imate li za to svedoke? MEKHIT: Dokazuje se krivica, a ne nevinost! LOKIT: Vau krivicu u pred porotom potvrditi petorica svedoka... HAROLD: Kanap od konoplje dug oko osam stopa... MEKHIT: Prema sedmom paragrafu zakona broj petnaest zbirke zakona iz 1531. godine, svedoenje policajaca nije doputeno... LOKIT: Ali to nisu ni bili policajci! HAROLD: Testerica... MEKHIT: A ko su onda ti tipovi? LOKIT: Zatvorenici. MEKHIT: To je neka ala? LOKIT: Ja se ne alim, Meki. To su bili kanjenici prerueni u policajce. Napravili su mi uslugu, za nedeljni izlazak van... HAROLD: Turski no... MEKHIT: To moe lepo da vas pree... LOKIT: To nee uticati na vaenje njihovog svedoenja... MEKHIT: Ali to e otkriti da ste celu stvar inscenirali... HAROLD: Jedna damska maramica, vlana... LOKIT: Varate se, Meki... dokazau da imam malo policajaca i da mi kanjenici zato esto pomau. Naglasiu pri tom vaspitni efekat ovakve prakse za kanjenike... HAROLD: Kuka... MEKHIT: Hoete da kaete da sam pao u klopku? LOKIT: ini se... HAROLD: rafi... DON: Za drvo? HAROLD: Da MEKHIT: Pa to je perfidno, Lokite! Koliko vam je za to Piam platio? LOKIT: Dozvolite, molim vas! Kako se usuujete da me tako sumnjiite?

Page 14

Vaclav Havel - Prosjacka operaUostalom, ja nemam pojma...zar imate nekakav spor sa tom starom lisicom, koja e koliko sutra takode doi na red! HAROLD: No na oprugu, ukraen... MEKHIT: Zbog ega ste to onda uradili? LOKIT: Odavno drim vau organizaciju na meti... tamo je evidencija svih vaihakcija... odlino poznajem va stil. Na alost, jedino to nemam, to su dokazi...

HAROLD: Tri pisma erotske sadrine... LOKIT: Tako da sam se morao posluiti drugaijim sredstvima, shvatate? MEKHIT: Nezakonitim! HAROLD: Nazubljeni toki, mali... LOKIT: Moja savest je ista. Osloboditi London takvog tipa kao to ste vi... to je velika usluga uinjena drutvu bez obzira kako. Zapravo se nee desiti nita nepravilno... samo e porota kaznu koju zasluujete obrazloiti drukijom krivicom... HAROLD: Jedna damska podvezica, zacepljena... MEKHIT: ujte, Lokit... LOKIT: Hm? MEKHIT: Zar vi stvarno hoete da me oterate na veala? LOKIT: Naravno... HAROLD: Sistem kalauza... MEKHIT: Moda bismo se nekako mogli nagoditi... LOKIT: ta predlaete? MEKHIT: Dve hiljade... HAROLD: Bravarska spona sa dodatkom... LOKIT: Da niste malo bezobrazni? MEKHIT: Dobro, tri hiljade... HAROLD: ekrk... LOKIT: Trebalo bi da me bar toliko poznajete da znate da me vae prljave parene zanimaju! MEKHIT: Lepo, ali onda mi nije jasno zato sa mnom uopte jo razgovarate! HAROLD: Sasuena hrizantema... LOKIT: Moj je obiaj da i najveim barabama dajem, do poslednjeg asa, ansuda se poprave! (Mekhitovi depovi su ve prazni; Harold vri poslednju brzu kontrolu) DON: Sve? HAROLD: Izgleda... MEKHIT: Ako hoete, mogu vam obeati da u napustiti posao... LOKIT: A, tako lako se neete izvaditi! Pa to bi svako umeo... da nakupi lovu, azatim ostavi posao i uiva. Samo, to ja ne zovem... popraviti se... DON: (Mekhitu) Potpiite ovde, molim? (Mekhit prilazi Donu, letimino pregleda spisak, zatim uzima pero i spisak... s teskoama, jer su mu ruke vezane... potpisuje. Don uzima potpisani spisak, zadovoljno duva u njega, zatim ga stavlja medu spise i vadi iz njih drugi papir) HAROLD: (Mekhitu) Pokaite jezik! (Mekhit isplazi na Harolda jezik; Harold ga pregleda i zatim javlja Donu)

Page 15

Vaclav Havel - Prosjacka operaHAROLD: Srednje vlaan, crvenkast... MEKHIT: I ta za vas zapravo znai... popravite se? LOKIT: Svoje zloine moete okajati jedino aktivnom borbom protiv zloina! MEKHIT: Izvinite, molim vas, pa zar ja imam za tako neto kvalifikacije? LOKIT: Tome ete se zauditi, Meki, ali malo je onih koji za to imaju vae kvalifikacije! MEKHIT: E, ovo ne shvatam... (Harold se u meuvremenu popeo na sanduk sa stvarima i poeo paljivo da pregleda Mekhitovu kosu) LOKIT: Objasniu vam: ja sam, dodue, svakodnevno u intimnom dodiru sa podemljem, ali uprkos tome uvek ostajem nekako van njega. Moja borba za poredak i pravo bilo bi mnogo laka ako bih u isto vreme imao nekakav oslonacunutra, ako me razumete. Ukratko... potreban mi je ovek koji je stekao apsolutno poverenje i potovanje celog podemlja. Razumete li ta imam na umu? HAROLD: (Silazi sa sanduka) Nema gamadi... DON: (Zapisuje) A sada visinu, molim te... (Harold staje iza Mekhita, svojim leima uz njegova, uspravlja se i uporeduje svoju visinu s Mekhitovom) MEKHIT: Ne ljutite se, Lokite, ali nepotkupljivost je oigledno jedna od naih malobrojnih zajednikih osobina. Radije bih na veala nego da prihvatim va predlog! LOKIT: Zar vam se ne ini da postoji odreena razlika izmeu mita koje uzima ovek zakona iz ruku zloinca, i prilike za popravljanje koju ovek zloina uzima iz ruku oveka zakona? Ne shvatam kako to moete uporeivati! HAROLD: Sedam i po stopa... DON: (Zapisuje) A teina? (Harold hvata Mekhita otpozadi oko pojasa i s naporom ga podie) MEKHIT: (Patetino, iako u vazduhu) Izdaja je uvek izdaja! HAROLD: (Puta Mekhita) Sto pedeset funti... DON: Hvala, Harolde... HAROLD: Gotovo? DON: Gotovo... (Don skuplja i sreuje svoje papire; Harold odvezuje Mekhitu ruke i dovlai pred njega korpu sa lancima) HAROLD: Izvolite, birajte... (Mekhit klekne pored korpe i poinje znalaki da razgleda i bira razne okove) LOKIT: Oigledno, Mekhit, elite da se igrate junaka. U redu... neu vas u tomespreavati. Ali neu vam se ni diviti... pravo junatvo bi po mom miljenju bilo kada biste odluili da se obraunate sa svojom prolou i stavite se u slubu dobre stvari! To to vi elite da uradite samo je prazan gest koji e ostati neshvaen, kojim nikome neete pomoi i koji e samo naneti bol vaim bliskim. Bie to tipino uzaludna smrt. MEKHIT: ast mi je draa od ivota! (Pokazuje Haroldu okove koje je izabrao) Ove ovde... HAROLD: To je prva klasa... MEKHIT: Pa ta? HAROLD: Kotaju pet penija dnevno... MEKHIT: Lep lopovluk! (Harold stavlja Mekhitu izabrane okove na ruke)

Page 16

Vaclav Havel - Prosjacka operaDON: To je na jedini izvor sporedne zarade! LOKIT: Pa nita, Mekhit, radite kako znate! Kako ko seje tako e i njeti! Ako biste se sluajno u toku ovih nekoliko dana to vam preostaju predomislili, stojim vam na raspolaganju. HAROLD: Samica, efe? LOKIT: Naravno! (Harold otkljuava leva vrata i kroz njih odvodi Mekhita u zatvor. Don vraa korpu sa okovima na njeno mesto, uzima sanduk sa stvarima i odlazi kroz zadnja vrata. Ubrzo posle toga, neko kuca na ta vrata) LOKIT: Napred! (Kroz zadnja vrata ulazi Piam i s osmehom prilazi Lokitu; rukuju se) PIAM: Dakle, Bile, ujem da si ga ve epao! LOKIT: elija broj est, ako hoe da ga poseti... PIAM: (Smeje se) Ne zanima me... (Piam se smeta na jednu stolicu kao da je kod kue. Kroz vrata sa leve strane se vraa Harold, zakljuava za sobom vrata i odlazi kroz zadnja vrata) PIAM: Hvala ti, Bile, mnogo... i od mene i od Liz. Mnogo si uradio za nas... LOKIT: Neto ti moram rei, Vili... to je poslednji put. Molim te da ubudue reava svoje porodine probleme bez moje pomoi! PIAM: Neto se desilo? LOKIT: Nita se nije desilo. Ali ja ne volim da radim takve stvari. Vraki to ne volim! PIAM: Budi srean da ga ima pod kljuem! Pa zar na njegovoj savesti ne leenajvee pljake koje su se u poslednje vreme desile u Londonu? LOKIT: Pa ba zato sam hteo da saekam da stvar sazri, da ga onda uhvatim s celom bandom i napravim monstrproces koji bi uterao strah u kosti celom podzemlju. A ovako? Njegovi ljudi e se raspriti u podemlju, ojaae mnoge manje organizacije, radie na svoju ruku, sami... a mi, mi emo biti gde smo i bili. A od njega emo jo napraviti romantinu rtvu enske prevrtljivosti! PICAM: Bile, pa ja sam radio ta sam mogao...ak sam mu podmetnuo i roenu ki samo da dobijemo maksimum dokaza! To nam nije polo za rukom, ali ipak... LOKIT: Ne ljuti se, Vili, ali zar si oekivao da se neto drugo desi... pa zna valjda kako Meki ume sa enama! Da si se samo posavetovao sa mnom! Ionako mi i sada nije sasvim jasno zato si se u takvu akciju upustio sam, na svoj rizik... PIAM: Bile, da nee time da kae... LOKIT: Hou da kaem samo to da si u drugim sluajevima postupao opreznije... PIAM: I najverniji slubenik zakona moe ponekad da pogrei! LOKIT: Pustimo to, Vili, sada je ionako svejdno. Ne zna moda ko je ukrao onaj sat vojvodi od Glostera? PIAM: Gospode, pa njemu je to polo za rukom! LOKIT: Ti zna ko je to uradio? PIAM: Dao sam to jednom momku kao zadatak za prijemni ispit... LOKIT: E, ba ti hvala lepo! Zna li koliko je vojvodabesan? Iuopte: kako to daprima'noveljude?

Page 17

Vaclav Havel - Prosjacka operaPIAM: Ali kad je taj toliko navaljivao... LOKIT: Vili! Kada si pravio ovu organizaciju, valjda smo se jasno dogovorili da nikada nee prevazii dimenzije koje odgovaraju njenom zadatku... naime, da tebi donosi i odrava poverenje podemlja. Uprkos tome, ti si je ve nekoliko puta znatno proirio! Kakav to ima smisao? Pa ako se to nastavi, organizacija e ubrzo prestati da bude pokrie za na posao i objektivno postati opasna stvar, koja e na kraju drutvu doneti vie tete nego koristi! PIAM: Nepravedan si, Bile, ve godinu dana nikoga nisam primio! LOKIT: Ko je taj momak? PIAM: Zar to ne moe priiti nekom drugom? Ako ga sad pokupi, otkrie me... LOKIT: Ah, boe, kakve muke ja imam s tobom! (Pauza) PIAM: uj, Bile... LOKIT: Hm... PIAM: Misli da bi tvoju Meri obradovala ogrlica od perli? LOKIT: Vili! ta to sada treba da znai? Koliko znam, treba da mi predaje svu istu dobit za gradsku blagajnu! PIAM: Pa, uinilo mi se da bismo mogli napraviti mali izuzetak... to je stvarno lepa stvarica... LOKIT: Dau ti ja... lepa stvarica! Kako ti tako neto moe pasti na pamet! Dali uopte zna sa ime se igras? Hoe da se od boraca protiv zloina na kraju isami gretvorimo u zloince? PICAM: Bile! Moj poslednji deparo zaradi za jedan dan vie nego to ti ovde dobije za ceo mesec! Zar misli da je to pravedno? LOKIT: Ne znam ta si ti mislio, Vili, ali ja sam dobro znao... kad sam krenuo uovaj zanat... da me oekuje jedino nezahvalnost! PIAM: Opet mi podmee nekake zadnje namere? Nepravedan si prema meni,Bile! Zar stvarno ne vidi... ako se sve na svetu moe raditi iz iste tenje za dobitkom, da to nikako ne vai za moj posao? LOKIT: Nisam hteo da te uvredim... je l ta stvarica kod tebe? (Piam odmah vadi iz depa ogrlicu i daje je Lokitu; ovaj je znalaki razgleda) LOKIT: Divna stvar! PIAM: Je l da? LOKIT (Gura ogrlicu u dep) E, pa hvala... (Zavesa pada. Kraj pete slike)

ESTA SLIKA

(Na sceni je zatvorska elija. Pozadi je prozor sa reetkom, kod desnog zida je vojniki krevet, nasuprot njemu mali stoi, stolica i masivna vrata sa pijunkom. Kada se podigne zavesa, Mekhit lei sa okovanim rukama na krevetu. U istom asu uje se zveket kljua u vratima i Mekhit brzo ustaje; u eliju ulazi Harold) HAROLD: Imate posetu, kapetane... MEKHIT: Ja? (U eliju ulazi Lusi; Harold odlazi i lupa vratima) MEKHIT: (Uzvikuje) Lusi! (Lusi prilazi Mekhitu i udara mu amar)

Page 18

Vaclav Havel - Prosjacka operaMEKHIT: ta se desilo? LUSI: Gde si bio? MEKHIT: Gde to? LUSI: Ti jo pita? Nisam te videla od svadbe...a tome ima vie od godinu dana! Sta ti uopte zamilja? Pa brak nije golubarnik! MEKHIT: Sve u ti objasniti, Lusi... LUSI: To me ba zanima! MEKHIT: Nisam te traio zbog tebe... LUSI: Zbog mene? Kako... zbog mene? MEKHIT: Nisam hteo da te dovedem u opasnost... zar ne zna ta bi se desilo da je tvoj tatica saznao da smo se venali? LUSI: Zato iskreno ne kae da sam ti dosadila! MEKHIT: Besmislica! Upravo je obrnuto... LUSI: Da ti je stvarno stalo do mene, uvek bi naao naina da me susretne! Zato si me uopte venao? Eto, reci... zato? MEKHIT: Imao sam svoj plan: hteo sam da u tiini zaradim vee blago da bismo posle mogli da se odselimo na selo i tamo zajedno sreno ivimo... LUSI: Brbljive! MEKHIT: Stvarno, Lusi! I zamalo da mi to sve poe za rukom! LUSI: Ja nita nisam primetila... MEKHIT: To blago ve skoro imam. Da mi tvoj otac nije namestio ovu podmuklu klopku, koja treba da me poalje na veala, mogli smo da za nekoliko dana otputujemo! LUSI: Tebi prete veala? MEKHIT: Po reima tvog oca, to je sigurna stvar! Bog zna zbog ega je protiv mene! Prvo sam mislio da je na neki nain saznao za na pripremljeni odlazak... LUSI: Kako je to mogao da dozna kad za to ne znam ni ja? MEKHIT: Lusi, to je strano, ali naa srea je pokvarena ba uoi trenutka u kojem je trebalo da eksplodira! LUSI: Ne verujem ti... MEKHIT: Moras mi verovati, Lusi! Sve je to samo sklop nesrenih nesporazuma! Da samo zna koliko sam mislio na tebe! Svakodnevno sam zamiljao manji seoski zamak od crvenih cigli, obrastao brljanom i opkoljen zelenim livadama i bukovim umama, i nas dvoje, kako u njemu zajedno upravljamo, kako jurcamo po livadama sa hrtovima, kako jaemo konje, lovimo retku divlja, kupamo se u oblinjoj reici, skupljamo gljive, kuvamo staroengleska jela, pravimo veerinke za okolno seosko plemstvo, gajimo suncokrete... i kako zatim uvee sedimo pored velikog renesansnog kamina, gledamo u vatru, priamo o svom detinjstvu, itamo zajedno stare knjige iz biblioteke zamka, pijemo medovinu, i zatim, lako opijeni, odlazimo u lonicu zamka. Tamo kroz prozor struji mirisni vazduh leta, sa livada dopiru glasovi hiljadu cikada, a sa neba pada bleda svetlost miliona zvezda. Mi se, omamljeni,svlaimo i zajedno leemo u veliku gotsku postelju s baldahinom i zatim se tamo strano dugo i neno ljubimo, a posle se milujemo i mazimo, naa vrela i preplanula tela se prepliu u strasnim ljubavnim grevima, najzad, viestruko

Page 19

Vaclav Havel - Prosjacka operasreni i slatko umorni padamo u san, da bi nas sutra ujutru probudilo blistavo letnje sunce, pesma ptica i komornik koji nam donosi unku s jajima i kakao LUSI: (Vie) Dosta, Meki! (Lusi, uplakana, seda na stolicu; jeca) Sve je izgubljeno! Sve! (Mekhit prilazi Lusi i hvata svojim sputanim rukama njenu ruku) MEKHIT: Nita nije izgubljeno, Lusi... LUSI: (Iznenaeno podie glavu i gleda ga) Kako to? MEKHIT: Sve to mi jo moemo doiveti... i jo mnoge druge lepe stvari... sve zavisi od tebe! LUSI: Ah, Meki, ta bih za to mogla da uradim? MEKHIT: Da mi nabavi testericu za gvoe... (Zavesa pada. Kraj este slike)

SEDMA SLIKA

(Na sceni je opet Piamov dom. Sve je kao inae. Kada se podigne zavesa, na sceni su Piam i Piamova. Piam je u domaem kaputu, sedi za stolom i neto upisuje u veliku raunsku knjigu; Piamova se u kecelji vrti oko pei i kuva ruak. Posle pauze, Piam prekida rad, zamisli se i zatim kae) PIAM: uj, Liz... PIAMOVA: (Ne okree se) ta je? PIAM: Misli da je to bila dobra ideja? PIAMOVA: ta? PIAM: Da to s Mekhitom reimo tako radikalno... PIAMOVA: Nije bilo druge mogunosti, Vili... PIAM: A ta je s Poli? Da li ve zna? PIAMOVA: Ne. Zato? PIAM: Da sebi neto ne uradi... PIAMOVA: Molim te... (U tom asu neko lupa na vratima. Piam brzo sklapa svoju knjigu s treskom i sakriva je u ladicu) PIAM: (Vie) Napred! (Kroz vrata s desne strane ulazi Fil) PIAM: A, kolega Fil! Ve vas oekujemo! estitam vam, prijatelju! (Fil vadi iz depa zlatan sat i baca ga na sto; Piam ga odmah hvata i znalaki pregleda)

PIAMOVA: Postali ste junak dana, gospodine Fil! PIAM: To je taj sat, naravno! (Gura sat u dep) To ste perfektno izveli! Gloster i Lokit lude od besa! PICAMOVA: Iskreno reeno, nismo ba verovali da ete uspeti... PIAM: Ali, to je sjajan rad! Vi ete postati jedan od stubova moje organizacije! (Pauza; Fil smrknuto gleda u zemlju; Piam i Piamova su zbunjeni) PIAM: ta je s vama, Fil? Vi se ne radujete? (Pauza; zatim Fil naglo podize pogled ka Piamu) FIL: Gospodine Piam... PIAM: Da? FIL: Mogu li neto da vas pitam?

Page 20

Vaclav Havel - Prosjacka operaPIAM: Sigurno!... FIL: Ne znate li moda ko je strpao kapetana Mekhita u zatvor? PIAM: (Nesigurno) To ne znam... FIL: Ali ja znam! PIAM: I ko bi to mogao biti? FIL: Vi! PIAM: Ja? Molim vas, dozvolite! Kakva je to besmislica? Gde ste to uli? FIL: Rekao je to sam kapetan... PIAM: Kako bi to mogao da kae kad je u zatvoru? FIL: Noas je uspeo da pobegne... PIAMOVA: ta? PIAM: U to ne verujem! FIL: Navodno mu je pomogla Lokitova ki... PIAM: (Eksplodira) Znao sam da e ispasti sranje! PIAMOVA: Smiri se, Vili... PIAM: Ti da uti, to je tvoja krivica! PIAMOVA: E, sad e jo sve baciti na mene! To je sramna izmiljotina, gospodine Fil, koju je Mekhit izmislio zato da nas uniti! FIL: Samo to Mekhit ima svedoke... pred samo hapenje vaa ki je dola daga upozori! PIAM: (Vie) Ubiu tu glupau! FIL: (Sveano) Gospodine Piam, ja vas prezirem! (Piam za trenutak posmatra besno Fila, zatim napravi grimasu i rezignirano kae) PIAM: Dobro, Fil, kazau vam istinu... Mekhita sam u zatvor stvarno poslao ja. Naime, da ja to nisam uradio, on bi tamo poslao mene, tako da je to u stvari bila samoodbrana. Da li vam je to dovoljno? (Fil sputa pogled i za trenutak zamiljeno gleda u pod. Zatim se naglo obraa Piamu) FIL: Eto, gospodine Piam, moda e vam to izgledati glupo, ali vi ste za mene uvek predstavljali otelovljenje svih klasinih principa londonskog podzemlja... simbol dostojanstva i ponosa naeg stalea...tip karakternog voelopova iz stare kole... sa smislom za ferplej... stalekom solidarnou... ovek koji e radije rtvovati samoga sebe nego da izda svog kolegu i preda ga policiji. Da li moete da zamislite kakvo razoaranje ste mi priredili? Moj poslednji veliki ideal je sruen... sve je bila samo iluzija, samoobmana, zabluda! Moj svet se rui... PIAM: To nije moja krivica, Fil... FIL: A ija bi bila? PIAM: Vaa! FIL: Kako to? PIAM: ivite u kuli od slonove kosti! FIL: Hoete da kaete da ja nemam kontakt sa ivotom, ja koji veinu dana provodim na ulici? PIAM: Nasitno, izgleda, kradete dobro, ali o uslovima velikih poslova nemate... nemojte se ljutiti... pojma. Inae biste morali znati da bez ovakve ili onakve saradnje sa policijom danas ef nijedne organizacije prosto ne moe daproe. Veoma biste se udili, gospodine Fil, ko je sve iz naih krugova

Page 21

Vaclav Havel - Prosjacka operasvakodnevni gost gospodina Lokita! FIL: To ja jednostavno ne mogu da razumem! PIAM: Zar mislite da bi moja organizacija tako sjajno prosperirala da joj ne pravim zatitu svojom saradnjom sa policijom? Ne budite naivni! A da i ne govorim o tome koliko sam vanih informacija na taj nain dobio, kolikom broju ljudi sam pomogao, koliko sam prividno izgubljenih sluajeva spasao. Pa reci mu, Liz! PIAMOVA: Pa naravno! FIL: Ali ime ste sve morali da plaate te svoje uspehe... o tome nita ne govorite! PIAM: Naravno, nema nita za dabe, tako glupa policija ipak nije. U toj igri jevano samo da dobitak, koliko je mogue, uvek prevazilazi gubitak... FIL: Ne ljutite se, ali meni se takva trgovina s neprijateljem gadi! PIAM: Trgovina? Moda. Samo neko, moj dragi gospodine, mora da radi taj nezahvalni posao. Ko zna kako bi podemlje zavrilo da ovakvi kao to sam ja svakodnevno ne stavljaju svoju ast na kocku odravanjem veza za koje verovatno nikada nee dobiti priznanje! Mislite da biste vi mogli ovako mirno da etkate kroz grad, kradete asovnike vojvodama, hvalite se svojim istim rukicama i irite svoje pojednostavljene moralne propovedi? Znate, biti lepo negde u zavetrini i negovati tamo svoje lepe principe... pa to je strano lako! Ali kakav to ima smisao? Samo jedan: da zadovolji samoljublje onih koji tako rade! Pravi junaci podemlja su danas sasvim drukiji Ijudi... oni koji, dodue, ne trube stalno o svojoj vernosti istom lopovskom moralu, ali koji svojim sitnim, nevidljivim i riskantnim radom u opasnom pojasu na granici podzemlja ipolicije realno doprinose naim objektivnim interesima. Ne oklevajui da uprljaju ruke onim... kako vi kaete... trgovanjem, santimetar po santimetar ire krug naih mogunosti, uvruju nau bezbednost, donose nam informacije od ivotnog znaaja i polako, neupadljivo, bez elje za slavom, pomeraju razvoj napred! Era romantinih, srednjovekovnih lopova, dragi gospodine, odavno je prola; svet se promenio; odavno ve vae drukija merila i onaj ko to ne razume... taj nita ne razume! Vi ste jo mladi, Fil, imate svoje ideale, ja to razumem, i vi ste mi... uprkos svemu to ste o meni kazali... sasvim simpatini. Ali upravo zato vam savetujem... oslobodite se iluzija, dok je jo vreme! Spustite se sa svojih visina na zemlju, posmatrajte svet oko sebe, trudite se da ga shvatite i oslobodite se okova svojih apstraktnih principa! To je u vaem sopstvenom interesu! FIL: Moda vam izgledam kao udak, gospodine Piam, ali da kradem pod zatitom policije, to neu...vie volim da ivim od potenog rada! PIAM: Dakle, odlazite u tampariju? FIL: Da. PIAM: Lepo, ta ko poseje, to e i njeti! Ali jednu stvar vam moram rei... bie vam ao i jo ete se setiti mog saveta! Budite pozdravljeni! FIL: Zbogom! (Fil odlazi kroz vrata s desne strane) PIAM: Shvata li sve ovo? Sam avo mi je poslao ovog momka! Sad ima da eta po Londonu i da svima pria kako sam mu priznao da saraujem sa policijom!

Page 22

Vaclav Havel - Prosjacka operaPIAMOVA: Budi miran, Vili. To e se reiti... PIAM: Kako? PIAMOVA: Radikalno... (Zavesa pada. Kraj sedme slike.) PAUZA

OSMA SLIKA

(Na sceni je Dijanin salon. To je prostrana sala uredena tako da ostavi utisak luksuza. Napred desno su glavna vrata; druga dvoja vrata su pozadi; levo su etvrta vrata, a desno su jo i stepenice koje vode negde gore. Uprvom planu stoji veliki pisai sto, za njim naslonjaa i kutija s kljuevima, ispred nje mali taburet... sve to malo podsea na recepciju hotela. U pozadini je stoi, a oko njega nekoliko naslonjaa. Kada se podigne zavesa, za pisaim stolom sedi Dijana i razgovara sa Dimom koji sedi u sveanom odelu i sa cvetom u reverunasuprot njoj na taburetu. U naslonjaama pozadi sede Beti i Viki... prva plete arapu, a druga ita) DIJANA: Moj salon nije veliki... u Londonu sigurno postoje vea preduzea... alija namerno neu da ga proirujem... zastupam, naime, shvatanje da se usluge ove vrste ne mogu pruati na pokretnoj tract. Odbacujem te velike anonimne kolose, koji celu stvar mehanizuju i otuuju, sniavajui je na ravan nekakvog konzumnog odnosa. Eto, recite sami... zar se od neeg tako duboko individualnog, kao to je ljubav, moe napraviti predmet masovne potronje? DIM: Apsolutno se sa vama slaem, madam! I meni se gadi sve ono ime moderno doba otuuje oveka! DIJANA: Eto, vidite! I upravo zato se trudim da svom salonu ouvam njegov tako rei porodian karakter, da odrim neveliki, ali stalni krug muterija, i trudim se da odnosi izmeu mojih devojaka i muterija ne budu samo poslovni nego pre svega ljudski. DIM: Kako je sve to neobino podsticajno, madam! Uveren sam da su vam muterije iskreno zahvalne zbog takve koncepcije! DIJANA: Da, jesu. ini mi se da bi sadabilo umesno da pristupimo izboru vae dananje partnerk^. Slaete li se? DIM: Naravno... DIJANA: U tom sluaju najpre da pogledamo ne dolazi li moda u obzir neka oddama koje su upravo slobodne... da eventualno ne biste morali ekati. Eto (pokazuje na Beti), ovo je naa Beti. (Obraa se Beti) Beti, doi da se pokae gospodinu! (Beti odlae pletivo, dolazi u prvi plan, i tu poinje da se vrti i u raznim pozama se pokazuje Dimu) DIJANA: Beti privlai nae muterije pre svega neim elementarno ivotinjskim, ime ih oslobaa eventualnog snebivanja i sa time povezanih komplikacija u vezi sa mobilizacijom njihove muke snage, ako me dobro razumete... DIM: Mislim da vas razumem... DIJANA: Ali to ivotinjsko u njoj nikako ne znai bezoseajnost prema partneru... upravo obratno, Beti ima veoma tanano razumevanje za

Page 23

Vaclav Havel - Prosjacka operanajrazliitije elje i navike muterije i ume da im spontano izlazi u susret... naravno, ukoliko ove elje ne prevazilaze okvir predstava druge polovine osamnaestog veka o granicama bioloki normalnog. (Obraa se Beti) Pokai gospodinu noge! (Beti podie suknju i pokazuje noge) DIJANA: Lepe, je l da? DIM: Da, veoma... DIJANA: Hoete li moda da pogledate i zube? DIM: Ne, hvala, ne treba... DIJANA: (Beti) Dovoljno je, Beti... (Beti se vraa na svoje mesto i nastavlja da plete) DIJANA: (Pokazuje na Viki) A ovo je naa Viki. (Obraa se Viki) Viki, doi ovamo... (Viki odlae knjigu i brzo dolazi u prvi plan, gde poinje da se vrti i narazne naine pozira ispred Dima) Viki je u odreenom smislu prava suprotnostBetici... osetljivo, melanhohno, pomalo romantino bie s velikom unutranjom napetou i bogato struktuiranim emocionalnim ivotom. Muterije kod nje uzbuuje izvesna osobena dramatinost i snano naglaen element tajanstvenosti. Viki je izuzetno intelektualno potkovana. (Obraa se Viki) Reci nam, Viki, ta ba sad ita? VIKI: Dekarta... DIJANA: I ta o tome misli? VIKI: Malo je plitak... DIJANA: Eto, vidite! Ali Viki ima i niz fizikih prednosti, recimo, odlikuje se veoma vrstim grudima. (Obraa se Viki) Pokai gospodinu! (Viki pokazuje Dimu grudi) DIJANA: (Dimu) ta kaete? DIM: Divne su... DIJANA: Je l da? To svi kau! (Prema Viki) Hvala, Viki, moe ii... (Viki se vraa na svoje mesto i nastavlja da ita) Dakle? ta mislite, da li bi vam neka od prisutnih dama mogla odgovarati? DIM: Obe su veoma poeljne... DIJANA: Ako hoete obe odjednom, i to je mogue... DIM: Dakle? DIJANA: Dakle? (Pauza, Dim je u dilemi) DIJANA: Dakle, ta ste odluili? (Pauza, Dim se dvoumi, i na kraju tiho kae) DIM: Madam... znate, ja se nekako s vama najbolje razumem... DIJANA: ta to sebi dozvoljavate, gospodine? Znate li s kim razgovarate? DIM: Izvinite... samo sam hteo da kaem da se sa vama razumem kada je re o privlanosti gospoice Beti... izvinite... DIJANA: A tako! Beti, evo ti muterije! (Beti odlae pletivo i prilazi pisaem stolu; Dijana lista svoju knjigu, zatim se obraa Beti) DIJANA: U desetku, vai? BETI: Opet? (Dijana gleda u depni sat, zapisuje vreme u knjigu, vadi iz ormaria klju sa drvenom krukom i iz ladice nekakve formulare i obe stvari predaje Beti) DIJANA: (Dimu) Napred, lepotane! (Beti gurne Dima prema stepenicama; Dim polazi zbunjeno uz stepenice; Beti ide za njim. im oni nestanu, razleu

Page 24

Vaclav Havel - Prosjacka operase vrata sa desne strane i u sobu stupa Mekhit. Dijana uzbuena ustaje) DIJANA: Ti si poludeo! Hoe da svi nagrabusimo? Zna li ta e se desiti ako te ovde nau? Odgovaram za ove devojke direktno nj'ihovim majkama! Odmahodlazi odavde! MEKHIT: Dri li ovde neku Deni? DIJANA: Zbog ega pita? MEKHIT: Hteo bih da sa njom malo porazgovaram. DIJANA: Iskljueno! MEKHIT: Seti se da za ove devojke odgovara direktno njihovim majkama... to se Deni ovde pre pojavi, utoliko u ja bre odavde otii! (Dijana neraspoloeno vrti glavom i polazi ka vratima s leve strane) DIJANA: Ti si grozan ovek, Meki! Grozan! (Dijana naslanja uho na vrata s levestrane, trenutak oslukuje i zatim tiho zakuca) DENI: (Iza scene) ta je? DIJANA: Molim te, doi za asak... DENI: (Iza scene) Ba sada? DIJANA: Da... (Dijana klima glavom prema Viki, gleda ljutito u Mekhita i odlazi kroz zadnja vrata desno; Viki uzima svoju knjigu i odlazi za njom. Kroz leva vrata ulazi Deni, raupana je, ima na sebi samo kunu haljinu koju upravo vezuje. Kada spazi Mekhita, lako se zbuni) MEKHIT: Iznenaenje, je l' da? DENI: Oekivala sam vas. Moram sve da vam objasnim! MEKHIT: Ne znam ta bi se tu jo moglo objanjavati! Vi sluite policiji i sposobni ste da uradite sve samo da izvrite zadatak koji su vam dali... pa to ja znam i bez vas! DENI: Nita vi ne znate! MEKHIT: Kako to? GLAS: (Iza scene) Makice... DENI: (Kroz vrata levo) Momenat... MEKHIT: Vi, dakle, tvrdite da ne radite za policiju? DENI: Hou da vam kaem istinu! MEKHIT: To ste mi ve u onoj krmi jednom rekli! DENI: To je bilo neto drugo... MEKHIT: Kako to? DENI: Da se nisam trudila da u vama probudim utisak da govorim istinu, cela ta komedija sa izdatom ljubavi ne bi imala nikakvog smisla! MEKHIT: I ne bi me uhvatili, je l da? DENI: Eto, vidite! MEKHIT: Dobro. I kakva je, onda, vaa dananja istina? DENI: Nisam Lokitov ovek. Sve je drugaije nego to mislite... MEKHIT: Kako... drugaije? DENI: Pa prosto... naterali su me... MEKHIT: Kako su vas mogli naterati? DENI: Obeali su mi... ako vas izdam, moj otac e biti pomilovan. On je, naime, osuen na smrt... MEKHIT: Va otac je osuen na smrt?

Page 25

Vaclav Havel - Prosjacka operaDENI: Da. Bila je to strana dilema, uopte nisam znala ta treba da radim, i ak sam dugo bila ubeena da moram odbiti, jer ne mogu jednog oveka da spasavam od smrti tako to u poslati u smrt drugoga. Ali na kraju sam ipak sebi rekla da ete se vi iz svega toga ipak pre izvui nego tatica... naime, trebalo bi da ga poznajete, on je tako slabaan... i pristala sam na njihovu ponudu... MEKHIT: I taticu su pustili? DENI: Ne, ali ga nisu ni obesili... (Pauza; Mekhit je malo u nedoumici) MEKHIT: Eto! A ta ako je sve to izmiljotina kao u onoj krmi? DENI: Pa sve se to moe proveriti... MEKHIT: Da je va gospodin otac mogao da visi i da je pomilovan, to moe biti istina. Ali kako da ustanovimo da su njegov sluaj zaista upotrebili za to da vaspritisnu? Pa to mi ipak niko nee priznati... DENI: Eto, vidite kako je sve to avolski smiljeno! Ah, boe, kako je to sve zapetljano! Posavetujte mi: ta da radim? MEKHIT: Imate samo jednu ansu... to da u vam ja prosto verovati... DENI: Shvatam da je to za vas teko... zapravo ne bih smela ni da se ljutim na vas ako mi ne verujete... MEKHIT: A da li bi vas to bar bolelo? DENI: Bila bih zbog toga oajna! MEKHIT: Stvarno? DENI: Stvarno! MEKHIT: Zbog grie savesti? DENI: I zbog toga! MEKHIT: A zbog ega jo? DENI: (Tie) To ne mogu da vam kaem... MEKHIT: Zbog ega? DENI: Drugi put... MEKHIT: Zaboravljate da za mene drugi put moda vie ne postoji... DENI: Zaboga, ne smete tako da govorite! MEKHIT: Ja sam realista... DENI: Kad bih mogla neto da uradim da vas ne uhvate! MEKHIT: Dovoljno je da nita ne uradite da me uhvate! DENI: Zbog ega me na to stalno podseate! Mislite da ne znam dobro ta sam uinila? (Pauza) MEKHIT: ujte, Deni... DENI: Da? MEKHIT: U stvari, to je neobino... DENI: ta? MEKHIT: Znate zbog ega sam doao ovamo? DENI: Da mi kaete da sam betija... MEKHIT: Da. I, eto, vidite... na kraju u jo otii sa oseanjem da niste mogli da uradite nita drugo...trebalo bi da vam se u stvari izvinim... DENI: Ah, Meki! (Deni obema rukama radosno hvata Mekhitovu ruku i u navali oseanja zahvalnosti ljubi ga u ruku. Mekhit je za asak zbunjen, a zatimbrzo grli Deni i poinje da je ljubi; Deni se slabo brani)

Page 26

Vaclav Havel - Prosjacka operaDENI: Ne! Molim vas, ne! (Deni podlee; due vreme se strasno Ijube; zatimse Deni neno izvija iz Mekhitovog zagrljaja, uzima Mekhita za ruku i s plahim osmehom ga vodi ka zadnjim levim vratima. Pred njima se zaustavlja, osvre se i zatim tiho pita) DENI: Hoe li? MEKHIT: Ne boji se? DENI: (S osmehom vrti glavom) A ti? MEKHIT: Postoje trenuci u kojima nisam sposoban da mislim na budunost! GLAS: (Iza scene) Hajde, makice, hoemo li? DENI: (Vie prema levim vratima) Odmah dolazim! (Deni se opet zaverenikiosvre, zatim tiho otvara zadnja leva vrata i brzo gura Mekhita unutra; pre nego to zatvori vrata, jo mu daje znak kroz prazan prostor da treba da bude tih i da uti) MEKHIT: (Iza scene, apatom) Hoe li brzo doi? (Deni se kroz tanak prazan prostor nasmeje Mekhitu, klimne potvrdno glavom i zatim oprezno zatvara vrata. I jo jednom se osvre, i zatim kroz vrata sa desne strane istrava iz prostorije. Odmah zatim se iza scene uje buka i vika, na scenu istrava uplaeni Dim u gaama i tri niz stepenice. Za njim se pojavljuje Ijutita Beti u donjem veu, u rukama drzi njegove pantalone) BETI: Mar napolje, gnusno, razvratno prase! (Zavesa pada. Kraj osme slike)

DEVETA SLIKA

(Na sceni je opet Piamov dom. Sve je kao i obino. Kada se podigne zovesa, na sceni su Piam i Piamova. Piamova se vrti oko pei, Piam sedi kod stola, pred njim je raunska knjiga; strogo vie u prostor iza scene.) PIAM: Poli! (Kroz zadnja vrata ulazi Poli.) POLI: Da, tatice? PIAM: (Strogo) ujem da si ila da opomene Mekhita. Da li je to tano? POLI: Na alost. PIAM: Zato na alost? Zar ga vie ne voli? POLI: Obmanuo me je. Rekao je da me voli, ali u stvarnosti je trebalo samo damu posluim kao orue protiv tebe. Bio si u svemu u pravu, a ja sam guska, jer sam mu verovala! PIAM: Poli! Zlato moje! Ti si, dakle, shvatila! Pa to je sjajno! Kako se to, molim te, desilo? POLI: Kad sam ila da ga opomenem, rekla sam mu da sam vam priznala da ga volim a on me je, zbog toga, zamisli, izgrdio! Navodno, to sam morala da sakrijem i da se i dalje pravim kako se sa njim sastajem samo zato da bih ti o njemu donosila informacije kako si ti eleo. Trebalo je da tako odravam tvoje poverenje i da ga zatim zloupotrebljavam u njegovu korist protiv tebe! PIAM: Vidi, vidi, kako je to momi lepo isplanirao! POLI: Ali kada mi je to rekao, shvatila sam da sam naletela. PIAM: I sada to ali? POLI: Da

Page 27

Vaclav Havel - Prosjacka operaPIAM: uje li ovo, Liz? Povratak izgubljene keri! Doi na moje grudi, Poli! (Poli prilazi ocu, koji je grli i poljubi.) POLI: Oprata mi? PIAM: Pa naravno, devojice, da ti opratam! (Poli se odvaja od Piama; zbunjenost, kraa pauza.) POLI: Tatice PIAM: Da? POLI: Ja bih htela da se osvetim Mekhitu PIAM: Potpuno te razumem! A kako bi to htela da izvede? POLI: Mislila sam ako ti nema nita protiv da bih sa njime mogla da odravamnavodno normalan kontakt, ali da u stvarnosti zna, onako kako si to ti eleo PIAM: I bila bi spremna da to uini? POLI: A time bih mogla i da okajem svoju krivicu PIAM: Poli, sada u tebi opet prepoznajem sopstvenu ki! Ti si sjajna! Znao sam da me na kraju nee razoarati! Gledaj: Mekhit je, dodue, sino bio uhapen POLI: (Iznenaeno) Kako? PIAM: Samo to je noas opet pobegao... POLI: (Uzbueno) Stvarno? Kako je to izveo? PIAM: To je navodno organizovala Lokitova ki. POLI: Lusi? PIAM: Tako da e sada... ako ve nije pobegao s tom Lusi... svakako potraitineko skrovite. ta ako bi mu ga ti pruila... naravno, samo prividno? Zna koliko bi time ojaala njegovo poverenje? A zatim...vise ne bi bio problem da od njega neto sazna o njegovim drugovima i ono glavno... gde je skriveno blago njegove bande! Pa to uopte ne bi bila rava osveta... ta kae? POLI: Tatice... PIAM: Da? POLI: Ti misli da je Mekhit mogao da pobegne zajedno sa Lusi? PIAM: Ne bih se tome uopte udio! (Poli gleda trenutak zaprepaeno ispred sebe, zatim se brzo okree i istrava kroz zadnja vrata; Piam za njom, iznenaden, gleda) PIAMOVA: uj, Vili... PIAM: ta je? PIAMOVA: Ti joj veruje? PIAM: Naravno. Zato pita? PIAMOVA: Nemoj zaboraviti kako Mekhit s devojkama ume! PIAM: Eh, Poli vie nee naleteti na njegove trikove! PIAMOVA: Ako na njih ve nije naletela! (Uto neko kuca na desnim vratima. Piam brzo zaklapa s bukom svoju knjigu i skriva je u ladicu) PIAM: (Vie) Napred! (Kroz vrata sa desne strane ulazi Ingrid) INGRID: Gospodin Piam? PIAM: ta elite? INGRID: Ja sam Ingrid... PIAM: To mi nita ne govori...

Page 28

Vaclav Havel - Prosjacka operaINGRID: alje me gospoa Dijana... PIAMOVA: Ah, to ste vi! Odlino, ve vas oekujemo! Uite, sedite! Volela bih da se kod nas oseate kao kod kue. Odmah u vam pripremiti kafu! (Zavesa pada. Kraj devete slike)

DESETA SLIKA

(Na sceni je opet Dijanin salon. Sve je kao u osmoj slici. Kada se podigne zavesa, razljuena Beti baca sa stepenita... gde stoji u donjem veu... na Dima... koji u gaama tri niz stepenice - njegove pantalone. Dim ih smetenohvata i bei kroz vrata sa desne strane. U isto vreme, kroz zadnja desna vrata brzo ulaze...privuene prethodnom bukom... Dijana i Viki sa knjigom u ruci) DIJANA: ta se desilo, Beti? BETI: Poljubio me je u elo, a zatim se ak usudio da me pomiluje po kosi! DIJANA: Pa ta? BETI: Dozvolite, madam! Ja ovde poteno prodajem svoje telo i nijedan blesavko nema pravo da misli da mu pripada i moja dua! Zar sam ja neka droca? DIJANA: Prema ugovoru, duna si da izlazi u susret svim eljama naih muterija! BETI: Pa to nije nikakva ozbiljna seksualna izopaenost, ovo je obina svinjarija! VIKI: Beti je u pravu, madam: ne moemo valjda da ovde svata dozvoljavamo... pa uskoro bi poeli da nam izjavljuju ljubav... BETI: A mi bismo na kraju morale da jo i njima izjavljujemo ljubav!... (Beti seokree i ljutito odlazi stepenicama gore. U istom asu kroz desna vrata ulazi zadihana Deni) DIJANA: (Deni) Valjda ga jo nisi i ispratila? (Deni zbunjeno klima glavom) DIJANA: Pa, glavno je da je otiao! ta je u stvari hteo? DENI: Ali nita... doneo mi je neku poruku od tate... sedeli su zajedno u eliji... GLAS: (Iza scene) Pa ta je s tobom, makice? Hou li te doekati? DENI: (Vie ka vratima s leve strane) Dolazim, Ekselencijo! (U tom trenutku se razleu vrata sa desne strane i u salu uleu narednik i tri pandura) NAREDNIK: (Deni) Gde je? DENI: (Pokazuje ka zadnjim vratima levo) Tamo! (Narednik ipanduri tre krozsalu i upadaju u sobu iza zadnjih vrata sa leve strane) DIJANA: Zaboga, ta ovo treba da znai! NAREDNIK: (Iza scene) U ime njegovog velianstva kralja, hapsim vas, gospodine. ta god od ovog trenutka kaete, moe biti upotrebljeno protiv vas!

DENI: (Uzvikuje) Ah! (Deni iscrpljena seda na stepenite; zatim kroz zadnja vrata s leve strane ulazi narednik, a za njim panduri koji vode Mekhita. Na stepenitu se u isto vreme pojavljuje Beti, ve opet normalno obuena) DIJANA: Zaboga, Mekhit! Gospodine narednie, nisam imala pojma da je on ovde... asna re!

Page 29

Vaclav Havel - Prosjacka operaMEKHIT: (Obraa se Deni) Nije te sramota, droljo! (Narednik, panduri i Mekhitodlaze kroz vrata sa desne strane. Deni sedi na stepenitu i odsutno zuri ispred sebe. Zbunjenost i kratka pauza) DIJANA: (Deni) Kako ti je, molim te, palo na pamet da ga ovde sakriva? Zna li ta nam se sve moe desiti? VIKI: I jo ju je zato izgrdio! GLAS: (Iza scene) Makice! Makice! BETI: Stvar je jasna, madam! Zacopala se! DIJANA: Utoliko gore. (Deni) Odmah odlazi na radno mesto, kasnije emo razgovarati! BETI: Zar neko ne moe da je zameni? Zar ne vidite kako je, jadnica, izgubljena! DIJANA: Hajde, Viki, krei! (Beti pomae Deni da stane na noge i vodi je uz stepenite gore; ubrzo se vraa, seda na svoje mesto i ponovo poinje da pletearapu. Viki u meuvremenu polako polazi prema vratima s leve strane) GLAS: (Iza scene, uzbueno vie) Makice! Makice! Molim te! Doi odmah ovamo! Doi, ili... (Dijana seda na svoje mesto iza pisaeg stola, pri tom iznervirano vie prema vratima levo) DIJANA: Evo, ve dolazi! GLAS: (Iza scene, iscrpljeno izdahne) Vie ne mora... (Viki se mehaniki vraa na svoje mesto, uzima svoju knjigu i udubljuje se u itanje. U istom asu neko kuca na vratima s desne strane) DIJANA: (Vie) Napred! (Kroz vrata sa desne strane ulazi Dek u sveanom odelu, sa cvetom u reveru) DEK: Dobar dan... DIJANA: (Sa profesionalnim osmehom) Dobar dan, gospodine! ta elite? DEK: Hteo bih... DIJANA: Vi ste ovde prvi put, zar ne? DEK: Da... DIJANA: Molim vas, sedite! (Dek seda na taburet) DIJANA: Moj salon nije veliki... u Londonu svakako postoje vea preduzea... ali ja namerno neu da proirujem posao: zastupam, naime, shvatanje da se usluge ove vrste ne mogu pruati na tekuoj traci. Ne volim te velike anonimnekolose koji celu stvar mehanizuju i otuuju, svodei je na nekakvu konzumnu stvar. Eto, recite sami... zar se moe... (Zavesa pada. Kraj desete slike)

JEDANAESTA SLIKA

(Na sceni je opet zatvorska elija. Sve je kao u estoj slici. Kada se podigne zavesa, Mekhit uvezanih ruku lei na krevetu. U tom asu zvekee klju u bravii Mekhit brzo ustaje; u eliju ulazi Don) DON: Imate posetu, kapetane... MEKHIT: Ja? (U eliju ulaze Poli i Lusi; Don odlazi, zalupivi vratima) MEKHIT: (Uzvikuje) Poli! Lusi! (Poli prilazi Mekhitu i udara mu amar) ta se desilo? (Lusi prilazi Mekhitu i udara mu amar po drugom obrazu) ta vas je,

Page 30

Vaclav Havel - Prosjacka operazaboga, uhvatilo? LUSI: Usuuje se da pita? POLI: Svi su nam govorili da si hohtapler, cinik i valer. Ali mi nismo verovale ljudskim reima... LUSI: Verovale smo u tvoje asne namere... POLI: I odluile smo da prihvatimo i na najbolji nain vrimo ulogu tvojih ivotnih drugarica, koje te prate i u dobru i u zlu... LUSI: I ako treba, i protiv sopstvenih oeva! POLI: Dale smo ti sve to smo imale: vernost, ljubav... LUSI: Svoja tela... POLI: Svoje potenje! LUSI: I kako si nam uzvratio? Sramno si nas obmanuo! POLI: Sve tvoje rei o ljubavi bile su drska la... LUSI: Jer tebi, u stvari, nije bilo stalo ni do ega drugog, osim da preko Poli ostvari kontrolu nad organizacijom gospodina Piama... POLI: A posredstvom Lusi da utie na gospodina Lokita... LUSI: okirane smo... POLI: I uvreene do dna due! POLI i LUSI: Trebalo bi da se stidi! (Dua pauza; Mekhit zamiljeno eta po eliji, zatim se ozbiljno obraa Poli i Lusi) MEKHIT: Devojke! Potujem va gnev i shvatam va bol, jer znam da pojavni aspekt mog ponaanja zaista moe voditi ka tumaenju do kojeg je vaa uzbuena misao i stigla. Ali upravo zato to vas razumem, i utoliko pre to samnajbolje znam koliko imam mana, moram odluno da se branim od svega, gde mi oigledno nanosite nepravdu samo zato to vam vae uzbuenje onemoguava da vidite ispod povrine mojih postupaka njihovu pravu ljudsku sadrinu. Pre svega, nije istina da vas ne volim. Volim vas iskreno i sa mojih usana u toj stvari nije sila nijedna re u kojoj se nije ogledalo moje stvarno oseanje; naprotiv, esto sam oseao i vie nego to su mi stid i ponos doputali da priznam. U emu je onda zapravo moja krivica? Zar je moja greka to to sam se oenio vama? Ali ta sam drugo mogao da radim, kad sam vas obe voleo? Naravno: uobiajeniji nain, jer je prihvatljiviji za drutvo iudobniji za mukarca, danas je unekoliko drugaiji postupak, naime taj da ovek uzima za enu samo jednu od voljenih ena, a onu drugu... izgovarajui se obzirima prema svojoj legitimnoj eni... stavlja u deklasirani poloaj takozvane ljubavnice, to jest nekakve bolje kurtizane, ije su dunosti, dodue,gotovo istovetne s dunostima supruge, ali ija su prava u poreenju sa suprugom izrazito ograniena: prinuena da respektuje pravo supruge da se ne slae sa njenom egzistencijom, ljubavnica sama nema ni najmanje pravo dase ne slae sa postojanjem supruge. Ali ni poloaj supruge pri tome nije nita pogodniji: dok ljubavnica za suprugu zna i esto se... kako se moe pretpostaviti... nairoko zabavlja sa svojim ljubavnikom, njenim muem, priama o njoj, supruga, nasuprot tome, ostaje zagnjurena u blatu neznanja, to je prirodno otuuje od njenog mua: budui da pred ljubavnicom... za razliku od supruge... mu ne mora nita da sakriva, bolje se s njom razume i na kraju je zbog toga vie i voli. Da li shvatate kako je ovo reenje bezobzirno

Page 31

Vaclav Havel - Prosjacka operakada je re o obe ene? I zar je trebalo da i ja poem takvim putem? Ne, devojke, ako sam eleo da na najbolji nain ispunim svoju dunost prema vama, nisam u toj stvari mogao da idem za ostalim mukarcima, morao sam da poem sopstvenim putem, moda jo novim, neispitanim, ali svakako moralnijim, naime, putem koji vama ravnopravno daje istu meru legitimiteta i dostojanstva. Takva je, dakle, istina: na osnovu te istine vas molim da mi sudite! Devojke! Sutra u s najveom verovatnoom biti pogubljen i tako e se sve ionako reiti... iako neto drugaije nego to sam zamiljao. Nije, dakle, vie re o budunosti, nego samo o prolosti... (Poli i Lusi poinju da jecaju) I kada me vie ne bude na ovom svetu, za mnom e ostati samo vaa uspomena. I jedino to moe da obasja moje poslednje trenutke s malo sree ida mi osigura spokojnu smrt, jeste nada da ta uspomena nee biti runa. Zato vas svesrdno molim da pokuate da se uivite u moje ponaanje, da razumete njegovu logiku i moral i da uvaite da sam... u okviru svojih mogunosti... postupio asno! A ako i u ovom trenutku, kada je zapravo re samo o spokojstvu moje due, niste spremne da prihvatite moje ponaanje, tada bar pokuajte da mi oprostite! Traim to od vas u ime onih lepih trenutaka koje smo zajedno proiveli, i u ime onih luckastih planova koje nismo stigli da zajedno ostvarimo! (Poli i Lusi poinju glasno da jecaju, obe se bacaju na Mekhita, strasno ga grle,divlje ga Ijube i histerino plau. Zavesa pada. Kraj jedanaeste slike)

DVANAESTA SLIKA

(Na sceni je opet zatvorska kancelarija. Sve je kao i u petoj slici. Kada se podigne zavesa, Lokit udobno zavaljen sedi za svojim stolom i ispitivaki posmatra Fila koji stoji... s rukama u okovima... nasuprot njemu. U pozadini sedi Don.) LOKIT: ujte, Fil, jedna stvar mi ipak stalno nije jasna... kao lopov tako rei izubeenja, trebalo bi da okretan nain na koji gospodin Piam radi za podemljeu okviru svoje slube za policiju visoko ocenujete... FIL: Nikada nisam zastupao shvatanje da cilj posveuje sredstva. Naprotiv: pretpostavljam da problematina sredstva ine problematinim i sam dobar cilj!

LOKIT: Vidim da imate svoje principe. Ali zbog ega ste onda do poslednjeg trenutka pokuavali da zatitite Piama, ako osuujete njegove postupke? FIL: Pa bas zbog toga to imam svoje principe! Jedan od njih, naime, jeste i taj da nikada neu prijaviti svog kolegu, ak i kada o njemu imam ravo miljenje... LOKIT: to oigledno vai i za sluaj u kojem je taj kolega vas prijavio... FIL: Da. LOKIT: Vi ste neobiean ovek, Fil! teta to ste lopov, a ne policajac: neko tako poten bio bi mi ovde potreban kao so! FIL: Bojim se da bih kao policajac vodio sa vama iste sporove koje sam vodio sa Piamom kao lopov! LOKIT: Zbog ega to mislite?

Page 32

Vaclav Havel - Prosjacka operaFIL: Nikada se ne bih pomirio sa metodama koje ste danas primenili! LOKIT: Ako je to aluzija na onog dounika kojeg sam poslao u vau eliju, onda vas upozoravam da je to trik star koliko i sama tamnica. Kako bih inae doznao... jer vi ste takav dentlmen... da me moj verni Piam tako sramno obmanjuje? FIL: Ne ljutite se, ali to je bila svinjarija... LOKIT: ujte, Fil, to nije nita, pustimo to. Neete da radite u policiji, oigledno odbijate da budete dounik, ta ja sa vama da radim? Izgleda da mi ne preostaje nita drugo nego da priznam Glosteru da sam vas uhvatio... biete mi korisni bar toliko da e vojvoda prestati da me denuncira kod kralja kao nesposobnjakovia. Ali, to na alost znai... znate ta? FIL: Konopac? LOKIT: Gloster je tako uporan... FIL: Meni ionako nije do ivota! Nisam za ovaj svet... LOKIT: A ja mislim da bi ovom svetu, naprotiv, bilo potrebno vie takvih ljudi kao to ste vi. Pa, ta da se radi, teta. (Donu) Moe ga odvesti... (Don otkljuava leva vrata i vodi kroz njih Fila u tamnicu. Ubrzo neko kuca na zadnjim vratima) LOKIT: (Vie) Napred! (Kroz zadnja vrata ulazi Piam i sa osmehom ide prema Lokitu; rukuju se) PIAM: Ne sekiraj se, Bile, to se dogaa i u najboljim zatvorima... LOKIT: A ta to? PIAM: Ne mora to preda mnom skrivati, znam dobro da ti je naa ptiica noas odletela iz gnezda... (Piam se komotno, kao kod kue, smeta na jednu stolicu. Kroz leva vrata se vraa Don, zakljuava vrata za sobom i odlazi kroz zadnja vrata). LOKIT: Ako govori o Mekhitu, Vili, on je u eliji broj est... PIAM: Zar nije pobegao? LOKIT: Pobegao je. Ali mi smo ga opet uhvatili! PIAM: Eh, do vraga... LOKIT: Nije ti drago? PIAM: Ama jeste... LOKIT: Ne kae to naroito ubedljivo! ta se dogodilo? PIAM: Ne... samo sam mislio da bismo to bekstvo mogli iskoristiti za poneto pametnije reenje celog sluaja... LOKIT: Iznenauje me, Vili! Koliko se seam, koliko jue si Mekhitovo hitno hapenje i presudu smatrao za najpametnije to moemo da uradimo... PIAM: Jue je bila drugaija situacija... LOKIT: Kako? Po emu? PIAM: Pa, radilo se najpre o tome da to bre onemoguimo Polinu eventualnu nepromiljenost... LOKIT: A danas se vie ne radi o tome? PIAM: Poli je shvatila... LOKIT: Ma nemoj! PIAM: Stvarno! Prozrela je Mekhita, shvatila je svoju zabludu i sada sama hoe da radi u intencijama mog prvobitnog plana...

Page 33

Vaclav Havel - Prosjacka operaLOKIT: Vidi sad! PIAM: Svakako shvata... kada sam to saznao, odmah mi je palo na um da bi Poli prividno mogla da prui Mekhitu skrovite, uvrsti tako njegovo poverenje iizvue iz njega informacije o njegovim sauesnicima i o skrivenom blagu bande. Kada bi to uspelo, mogao bi zatim da ga uhvati s celom bandom i napravi monstruozni proces koji bi uterao jezu u kosti celom podemlju. Ovako, njegovi ljudi e se raspriti u podemlju, ojaati razne manie organizacije, poee da rade na svoju ruku... a mi emo biti tamo gde smo i bili. A od njega emo jo na kraju napraviti i romantinu rtvu enske prevrtljivosti! LOKIT: Ne ljuti se, Vili, ali bolji je vrabac u aci nego golub na grani! PIAM: Iznenauje me, Bile! Koliko se seam, jo sino si drugaije govorio...

LOKIT: Sino je bila drugaija situacija... PIAM: Kako? U emu? LOKIT: To vie nije vano. Jednostavno, morao sam tako da uradim... PIAM: Zbog Lusi? LOKIT: Morao sam da onemoguim njenu eventualnu nepromiljenost. Ustanovio sam da je vie od godinu dana Mekhitova ena... PIAM: Tako da je na Mekhit povrh svega jo i bigamista! E, da to zna Poli, uradila bi za nas sve! to mi to nisi rekao! Pa da... kad god se u na posao umeaju oinska oseanja, uvek je tu maler! LOKIT: I to mi ti kae? To nije lepo! I uopte... ko zna zbog ega ti Mekhitova sloboda odjednom toliko lei na srcu! PIAM: Nee, nadam se, da tvrdi kako hou da pomognem Mekhitu... LOKIT: Znam da te Mekhit ne zanima... PIAM: A ta me zanima? LOKIT: Pustimo to, Vili... PIAM: Bile, ja dobro znam ta si hteo da kae! LOKIT: Hajde, reci, ta? PIAM: Da mi je stalo do blaga njegove bande? Je l tako? LOKIT: Nita slino nisam kazao... PIAM: Ali to misli! LOKIT: Umiri se, Vili. Da ti ne verujem, onda s tobom uopte ne bih ovako razgovarao... naroito posle onoga to si danas pre podne rekao onom svom prokletom Filu! PIAM: A, u tom grmu, dakle, lei zec? Sad sve razumem! Kako moe da bude tako neinteligentan, Bile, to stvarno nisam slutio! LOKIT: Kako... neinteligentan? PIAM: Do avola, neto sam tom oveku valjda morao da uvalim! ta sam drugo po tebi mogao da mu kaem? Da priznam da radim za policiju i tako otkrijem celu nau igru? LOKIT: Ne... PIAM: Pa ta je trebalo da mu kaem? LOKIT: Trebalo je prosto da sve negira! PIAM: Bile! Pa taj ovek je imao dokaze da sam ti predao Mekhita! Zar ne

Page 34

Vaclav Havel - Prosjacka operashvata... porei sve znailo bi definitivno potvrditi njegove sumnje? Pa i kada bi od mene otiao pravo u orku, jo uvek bi imao tuce mogunosti da opomene podemlje! I zar sam to mogao da rizikujem? LOKIT: Zato me onda bar nisi obavestio o tom razgovoru? PIAM: Nisam smatrao da je to vano i uopte mi nije palo na pamet da nee shvatiti svrhu bajke koju sam ispriao Filu! LOKIT: Ili si se prosto oslonio na to da e Fil utati? PIAM: Bile! Tvoje poverenje je ono jedino na emu se zasniva celokupan moj poloaj! Ako izgubim tvoje poverenje, svemu je kraj, jer u specifinim uslovimamog rada i najmanja sumnja automatski znai neopozivu presudu! LOKIT: Preteruje, Vili... PIAM: Ne preterujem! A pri tom je dovoljno tako malo... bar da se malo uiviu moju situaciju... i sve sumnje bi se rasprile kao mehur od sapunice! (Piam uzbueno hoda po prostoriji, a zatim se naglo okree prema Lokitu) Bile! Da li si uopte svestan ta to znai... ratovati godinama protiv podemlja, ali biti u isto vreme prinuen da u njemu godinama ivi i neguje poverenje tog sveta?Godinama hvatati ubice i lopove, a u isto vreme godinama bez greke igrati ulogu njihovog zatitnika? Godinama proganjati zloin, ali u isto vreme ga prividno godinama razvijati? Da li ti uopte shvata ta je to... tako dugo nositi dva lica? iveti dva ivota? Misliti na dva naina? Od jutra do veeri straariti nad sobom, pretvarati se, neto skrivati i neto simulirati? Neprestano se prilagoavati svetu koji osuuje i odricati se sveta kojem u stvarnosti pripada? O, koliko je tebi sve lake: ti si ono to jesi, svako zna da si to to jesi i svako prema tome s tobom i postupa; ne mora ni pred kime nita da skriva ili simulira, ne mora se niemu prilagoavati! Kako je jednostavan tvoj svet! Kako pravolinijsko moe da bude tvoje miljenje, kako jednostavna gledita moe da zastupa... ovde je dobro, pravo, moral... tamo je zlo, bespravlje, zloin! Samo to... na alost... gledita koja vae u tvom svetu ne vae u mom, i ti ih u moj svet ne moe mehaniki prenositi, a da ne srui same osnove na kojima on stoji! Znam da se tebi iz perspektive tvog iskustva ponekad verovatno ini da ponekad idem predaleko, da sebi doputam neshvatljive ustupke, da govorim stvari koje ne bih smeo da govorim, i suvie se prilagoavam svetu protiv kojeg se borim. Samo, to je strano lako... sedetiovde u zavetrini ove tople kancelarije, negovati tu svoje iste rukice i izricati uproene sudove! Ali izai van, usred ivota, svakodnevno tamo stavljati svoju ast na kocku odravanjem veza za koje ovek verovatno nikad nee doekati priznanje; taj sitan, nevidljiv i rizian rad u opasnom pojasu na graniciizmeu podemlja i policije; polako, neupadljivo, bez elje za slavom boriti se za stvar prava i poretka... to je neto drugo! Uostalom... ko zna da li bi bez togprljavog posla, punog pretvaranja i nedostojnih kompromisa, ova kancelarija i ovaj zatvor bili ono to jesu: uspena tvrava borbe protiv zloina! LOKIT: Verovatno si u pravu, Vili. Ako sam te povredio, molim te da mi oprosti... PIAM: Nije re o mojim oseanjima, Bile... LOKIT: Znam... (Pauza) LOKIT: uj, Vili...

Page 35

Vaclav Havel - Prosjacka operaPIAM: Da? LOKIT: I ti misli da sada... kad je Mekhit opet ovde... nema naina da od njega dobijemo te informacije? PIAM: Nain postoji, Bile. Opasan je, ali ja mislim da je vredan probe... LOKIT: O emu je re? PIAM: uj me dobro! (U tom asu se razleu zadnja vrata i ulazi narednik sa pandurima; vode Pijanca. Svi brzo prolaze kroz prostoriju ka vratima sa leve strane; medutim, Pijanac se na pragu iznenada okree Lokitu i vie.) PIJANAC: ivela sloboda tampe! (Narednik udara Pijancu uku. Zavesa pada. Kraj dvanaeste slike)

TRINAESTA SLIKA

(Na sceni je opet zatvorska elija. Sve je kao obino. Kada se podigne zavesa, Mekhit lezi vezanih ruku na krevetu. U tom asu u bravi se zauje zveket kljuai Mekhit brzo ustaje; u eliju ulazi Don) DON: Imate posetu, kapetane... MEKHIT: Ja? (U eliju ulazi Deni; Don odlazi i treska vratima; Mekhit gleda zapanjeno u Deni) DENI: Iznenaenje, je P da? MEKHIT: Oekivao sam vas. Samo, ja sada ne mogu da gubim vreme na stvari koje nisu neposredno vezane za moju pripremu za smrt. Zato bi bilo najbolje da izaete... DENI: Neu vas dugo zadravati. Moram sve da vam objasnim! MEKHIT: Ne znam ta tu jo ima da se objanjava! Da radite za policiju i da stespremni da uradite sve da izvrite zadatak koji su vam dali... pa to znam i bez vas! DENI: Nita vi ne znate! MEKHIT: Kako to? (U tom asu u bravi zvekee klju; ulazi Don i obraa se Deni) DON: Gospoice, moram vas zamoliti da zavrite posetu... DENI: Imam dozvolu da ostanem pola asa. (Vadi iz nedara papiri ipokazuje ga Donu) Evo moje propusnice... DON: Gospodin Mekhit ima vanu posetu... DENI: I ovo je vano! (Don neto apue Mekhitu; Mekhitu se iznenada izduuje lice.) DON: Molim vas da napustite eliju! DENI: (Gurne papiri u nedra) Dobro, saekau napolju dok se ta poseta ne zavri... (Don izvodi Deni iz elije; vrata ostaju za asak poluotvorena, a zatim kroz njih ulazi Piam. Don za njim spolja s treskom zatvara vrata) PIAM: Dobar dan, kapetane... MEKHIT: Klanjam se... (Piam polako prilazi stoiu i seda; Mekhit ga smrknutoposmatra; zbunjenost, pauza) MEKHIT: Dakle? Zadovoljni ste? PIAM: U tome je i stvar... nisam uopte zadovoljan... MEKHIT: Kako to?

Page 36

Vaclav Havel - Prosjacka operaPIAM: Preterao sam. Dopustio sam sebi da me povuku oseanja uvreenog oca... MEKHIT: Ili gneva to vam nije polo za rukom da upotrebite Poli protiv mene?

PIAM: I to... MEKHIT: Barem u moi da umrem sa lepim oseanjem da e vas gristi savest... PIAM: Ne elim da umrete... MEKHIT: Eh, sad! Zar vaa gria savesti ide tako daleko da biste za moj spas neto i uinili? PIAM: Ide... MEKHIT: Naravno, to nee biti besplatno... MEKHIT: Naravno... PIAM: Naravno... MEKHIT: Eto! Inae ne bih mogao da vam verujem! Da preemo na stvar: stalo vam je, oigledno, do blaga moje organizacije... PIAM: I vie od toga... MEKHIT: Vie nemam... PIAM: Ali imate! MEKHIT: ta? PIAM: Sposobne ljude, dalekosene planove, bogato iskustvo, odline ideje... MEKHIT: Da neete malo mnogo? PIAM: ivot vam valjda vredi toliko! Uostalom, moj predlog je solidan... MEKHIT: Sluam vas... PIAM: Nudim vam fuziju... MEKHIT: Fuziju? PIAM: Tanije reeno, delimitaciju... vaa organizacija bi se kompletno ulanila u moju. Bili biste moj zamenik, sa svim odgovarajuim pravima i dunostima, a ako umrem pre nego vi, preuzeli biste celo preduzee. MEKHIT: To je sve? PIAM: Drugi uslov... iveete sa Poli u sreenom braku. Naime, ona vas voli, u ta sam se definitivno uverio kada mi je danas obeala da e mi pomoi da vas unitim: ona nema obiaj da me lae i ako je to u ovom sluaju uradila, to je moglo biti diktirano jedino izuzetnom ljubavlju prema vama... MEKHIT: Oigledno, vi ste shvatili... zgodnije je da iv radim za vas, nego da mrtav radim protiv vas. Je li tako? PIAM: Da. Poao sam pri tom od pretpostavke da ete ipak radije ostati iv kao zamenik efa i sreeni suprug, nego mrtav kao ef i zloglasni valer... MEKHIT: Naravno, poslati oveka u zatvor mnogo je lake nego izvaditi ga iz zatvora. Kako ete ubediti Lokita da me pusti? PIAM: Pa valjda vam je poznato da na njega mogu da utiem! MEKHIT: Ako nije suprotno... naime, da on utie na vas! PIAM: Izvinite, ali ta hoete time da kaete? MEKHIT: ujte, kolega! Prestanimo da se igramo orave bake! Vi izgleda mislite da sam ja vea budala nego to jesam! PIAM: Ne razumem vas...

Page 37

Vaclav Havel - Prosjacka operaMEKHIT: Zar vi zaista mislite da. u ja sve to progutati? PIAM: Vi hoete da kaete da je sve to samo nekakav trik? ta bih ja time, molim vas, dobio? Pa ovaj predlog je za mene izvanredno pogodan. MEKHIT: Da, to bi bilo pogodno za vas kada biste svoju karijeru zasnivali na ravoju vae firme, a ne na saradnji sa policijom! Ali budui da nije tako, shvatam va predlog kao vet, ali sa Lokitom naravno do detalja dogovoren i isplaniran manevar, iji je cilj da stignete do mojih ljudi i mog blaga i da mi onda priredite monstrproces! Ali, ako ve moram da visim, onda bogami radije kao junak koji nije izdao svoje drugove i odlazi kao rtva enske prevrtljivosti, nego kao izdajnik svojih drugova, osuen sa njima za poinjene krade. PIAM: Nisam ni slutio, gospodine kolega, da u morati... i to ba na ovom mestu... da vam sve iskreno i na gomilu kaem! Vidim, meutim, da je vae nerazumevanje vee nego to sam pretpostavljao... MEKHIT: Ja sve to razumem suvie dobro, gospodine kolega! (Piam se osvre oko sebe, a zatim seda blie Mekhitu i progovara tiim glasom) PIAM: Nita vi ne razumete, blesavko! Naravno, da je sve ovo nastalo u Lokitovoj kancelariji! Ali, kako bih to drugaije i mogao da uradim? Mislite da e Lokit da pusti nekog iz zatvora tek tako... zato to ja to elim? E, takav uticaj na njega bogami ni ja nemam! Zato sam i izmislio ovaj plan, naime, da vam predloim fuziju, izvedem vas kao na slobodu, vi dovodite Lokita na odgovarajui trag, a on vas zatim hvata sa vaim drugovima. Ali zbog ega mislite da sam sve to uradio? Pa zbog onog istog razloga zbog kojeg te stvari uvek radim, naime, da tako rei sipam u Lokitovu au Piamovo vino! Zato mislite da saraujem sa policijom? Zbog ljubavi prema kralju? Pa ja prosto radim ono to... ovako ili onako... rade svi: ostvarujem sopstvene ciljeve i pri tom pokrivam sopstvena lea! MEKHIT: Znai, vi hoete da preete Lokita? PIAM: A ta bih drugo? MEKHIT: Ali kako ete ostvariti to da on posle prvog dela ne ostvari i drugi deo vaeg plana i odmah posle te fuzije me definitivno ne uhvati, zajedno sa drugovima? PIAM: Gospodine kolega! Pa ja vrtim ovu stvar s njim ve go