Vaclav Havel

AudijencijaPosveeno uspomeni na Alfreda Radoka Prevod: Aleksandar Ili LICA: Sladek Vanjek Mesto radnje: Sladekova kancelarija Na sceni je Sladekova kancelarija. Levo su vrata, a iznad njih na zidu visi uramljena diploma; desno su ormani registratura, na njima zbirka boca od piva sa razliitim vinjetama; na zadnjem zidu je velika neveto radena slika koja prikazuje vejka i gostioniara Paliveca, a ispod slike je ukraeni natipis "Gde se pivo kuva, ljudi lepo ive". U centru scene je kancelarijski sto sa tri stolice, na stolu je gomila raznih spiskova, nekoliko praznih boca od piva i nekoliko aa. Pored stola na podu je sanduk piva. Pored zidova, a najvie u uglovima prostorije, gomile razliite starudije koju je teko odrediti, kao to su razni neispravni ventili, starinski radio, razbijena vealica za kapute, gomila starih novina, gumene izme i slino. Kad sepodigne zavesa, za stolom sedi Sladek u radnom mantilu, glava mu je sputena na sto i glasno hre. Posle kratke pauze uje se kucanje. Sladek se odmah budi.) SLADEK: Napred... (U prostoriju ulazi Vanjek u vatiranom radnom odelu i izmama.) VANJEK: Dobar dan... SLADEK: A, gospodine Vanjek! Uite! Sedite... (Vanjek bojaljivo seda.) SLADEK: Hoete li pivo? VANJEK: Ne, hvala... SLADEK: Zato da ne? Samo uzmite... (Sladek vadi bocu iz sanduka, otvara je, sipa u dve ae od kojih jednu gura pred Vanjeka, a drugu munjevito ispija.) VANJEK: Hvala... (Sladek sipa sebi jo jednu au. Pauza.) SLADEK: Dakle? Kako ide? VANJEK: Hvala, dobro... SLADEK: Mora da ide, je l da? VANJEK: Hm (Pauza.) SLADEK: ta danas radite? Kotrljate? VANJEK: Dodajem burad... SLADEK: Dodavati je bolje nego kotrljati, je l da? VANJEK: Da. (Pauza.) SLADEK: Ko danas kotrlja? VANJEK: erkezi... SLADEK: Zar je on danas doao? VANJEK: Da, maloas... SLADEK: Je l' pijan? VANJEK: Malo... (Pauza.) SLADEK: Pijte! Zato ne pijete? VANJEK: Hvala, nisam ba navikao na pivo... SLADEK: Stvarno? Ali mi emo vas ovde nauiti da pijete pivo! Ovde ete se navii! Mi ovde svi pijemo pivo... takva je tradicija... VANJEK: Znam... (Pauza.) SLADEK: Ne budite tuni! VANJEK: Nisam tuan... (Pauza.) SLADEK: A inae? VANJEK: ta... inae? SLADEK: Onako, uopte... VANJEK: Hvala, ide nekako... (Pauza.) SLADEK: I kako vam se ovde svia? VANJEK: Svia mi se...

SLADEK: Moglo bi da bude gore, je l da? VANJEK: Da... (Sladek otvara jo jednu bocu i sipa sebi.) SLADEK: ovek se na sve navikne, je l da? VANJEK: Da... (Pauza.) SLADEK: Popijte to! (Vanjek ispija au, Sladek mu opet sipa.) VANJEK: Ne vie, molim vas... SLADEK: Ama nita niste ni popili! (Pauza.) SLADEK: A kakvi su ljudi? Kako se snalazite? VANJEK: Hvala, dobro... SLADEK: Ako mogu da vam dam savet... nemojte se ovde ni sa kim bratimiti! Ja ovde nikome ne verujem! Znate, ljudi su velike svinje! Velike! To mi moete verovati! Radite svoj posao i ni sa kim se nemojte mnogo druiti... to stvarno nije vredno...naroito u vaem sluaju... VANJEK: Razumem... (Pauza.) SLADEK: I ta ste vi to, u stvari pisali, ako mogu da pitam? VANJEK: Pozorine komade... SLADEK: Pozorine komade? A jesu li ih onako igrali, u pozoritu? VANJEK: Da... SLADEK: Hm. Pa da, pa da. Dakle, pozorini komadi, kaete. ujte, trebalo bi da napiete neto o naoj pivari! Recimo, o onom Bureu. Znate ga? VANJEK: Da. SLADEK: Taj je numera, je l' da? VANJEK: Da. (Pauza.) SLADEK: I ne budite tuni! VANJEK: Nisam tuan... (Pauza.) SLADEK: Ali ipak, ovo niste pretpostavljali, je l da? VANJEK: ta nisam pretpostavljao? SLADEK: Pa to, da ete jednog dana kotrljati burad u pivari. VANJEK: Hm. SLADEK: Paradoks, je l' da? VANJEK: Hm. SLADEK: Kad vam ja kaem! (Pauza.) SLADEK: Kaete, danas dodajete? VANJEK: Da. SLADEK: Ali jue ste kotrljali... video sam vas... VANJEK: Jue erkezi nije bio tu... SLADEK: Pa da, tako je to... (Pauza.) SLADEK: Pisce ovde jo nismo imali, a bogme je bilo raznih udnih sudbina! Eto, ba taj Bure... znate ta je on prvo bio? Grobar! Tamo je i nauio da pije, eto, i zato je doao ovamo... taj ima priica za gomilu para! VANJEK: Znam... SLADEK: A o emu su govorili ti vai komadi? VANJEK: Uglavnom o inovnicima... SLADEK: O inovnicima? Stvarno? Hm... (Pauza.) SLADEK: Jeste li bili na uini? VANJEK: Jo ne... SLADEK: Moete ii kasnije, na kapiji recite da ste bili kod mene... VANJEK: Hvala... SLADEK: I ne zahvaljujte stalno! (Pauza.) A ipak vas cenim! VANJEK: Mene? Zbog ega? SLADEK: Pa to mora da je strano... niste navikli... celog ivota sedite kod kue... u toplom... ujutru spavate koliko hoete... a sad odjednom... ovo! Ne, stvarno, to ja cenim... (Pauza.) Pardon... (Sladek ustaje i odlazi. Vanjek brzo presipa ostatak svog piva u njegovu au. Ubrzo se Sladek vraa, zakopava lic i seda na svoje mesto.) SLADEK: I poznavali ste razne glumice kad ste pisali za to pozorite? VANJEK: Naravno... SLADEK: I Bohdalovu? VANJEK: Da... SLADEK: Lino?

VANJEK: Da... SLADEK: Mogli biste je nekad pozvati na pivo...zvali bismo i Burea... bilo bi lepo zezanje, ta kaete? VANJEK: Hm... (Pauza.) SLADEK: I ne budite tuni! VANJEK: Nisam tuan... (Sladek otvara novu bocu i sipa sebi u au.) SLADEK: Onaj mladi u punionici... znate koji? VANJEK: Mlinarik? SLADEK: uvajte ga se... (Pauza.) Da li poznajete Gota? VANJEK: Poznajem... (Pauza.) SLADEK: teta to ovde niste bili pre pet godina! To je bilo drutvo! Eh, danas, to vie nije ono! Kakvo je onda bilo zezanje! Sastajali smo se u pivari... ja, neki Kaja Maranek, taj vie nije ovde, Honza Peterka, cure iz punionice... koliko smo puta ostajali sve do zore...i vidite, ipak smo sve stizali da uradimo! Samo pitajte Honzu Peterku, videete ta e vam rei... VANJEK: Ve mi je o tome priao... (Pauza.) SLADEK: I koliko su vam donosili, ti komadi? VANJEK: Zavisi... SLADEK: Pa sigurno bar pet hiljada, je l da? VANJEK: Zavisi koliko dugo pozorite igra komad... nekad dobijete gomilu para, a nekad nita... SLADEK: Celih mesec dana... nita? VANJEK: Nekad i nekoliko meseci... SLADEK: Dakle, i to ima svoje mane... pa, kao i sve ostalo, je l' da? VANJEK: Da... SLADEK: Ali ipak... to je paradoks, je l da? VANJEK: Hm... SLADEK: Kad vam ja kaem! (Pauza.) SLADEK: Ali vi uopte ne pijete! VANJEK: Pijem... (Sladek otvara novu bocu i sipa Vanjeku i sebi. Pauza.) SLADEK: ujte, neto u vam rei, ali samo onako meu nama... da na ovom mestu sedi neko drugi, a ne ja, onda kod nas ne biste radili, to vam garantujem... VANJEK: Bilo je tekoa? SLADEK: Jo kako! VANJEK: Mnogo vam dugujem... SLADEK: Znate, ja neu da se neto onako pravim... ali kad vidim da mogu nekome da pomognem, to da mu ne pomognem? Prosto, takav je moj mentalitet... i danas! Po mom shvatanju, ljudi treba da se uzajamno pomau... jednom u ja pomoi vama, drugi put ete vi pomoi meni... zar nije tako? VANJEK: Da... (Pauza.) SLADEK: Jeste li bili na uini? VANJEK: Jo ne... SLADEK: Moete ii kasnije, na kapiji recite da ste bili kod mene... VANJEK: Hvala... SLADEK: I nemojte stalno zahvaljivati! (Pauza.) SLADEK: E, zlato moje, danas niko nee da sebi pali prste! VANJEK: Znam... (Pauza.) SLADEK: Vano je da svi, kako se to kae, vuemo isti kanap... VANJEK: Da... SLADEK: Znate, ja ne znam ta vi o tome mislite, ali ja uvek govorim da je dobro drutvance osnova svega... VANJEK: Slaem se sa vama... SLADEK: Zbog ega ne pijete? Vi, izgleda, vie volite vince, je l da? VANJEK: Hm... SLADEK: Ali ovde ete se navii na pivo! Mi ovde svi pijemo pivo... takva je tradicija... VANJEK: Znam... (Pauza.) SLADEK: Ali Gotu je sada uglavnom dobro, je r da? VANJEK: Izgleda da jeste... (Pauza.) SLADEK: Da li ste oenjeni? VANJEK: Da... SLADEK: A imate li decu? VANJEK: Ne... (Pauza.)

SLADEK: Ipak vas cenim... VANJEK: Molim vas... SLADEK: Fakat! Pa to mora da je strano! Vi na ovo uopte niste navikli! (Pauza.) SLADEK: Pardon... (Sladek ustaje i odlazi. Vanjek brzo presipa ostatak svog piva u njegovu au. Ubrzo se Sladek vraa, zakopava lic i seda na svoje mesto.) SLADEK: A koliko, u stvari, ima godina? VANJEK: Ko? SLADEK: Bohdalka... VANJEK: Oko etrdeset i tri... SLADEK: Stvarno? Ne izgleda tako... (Pauza.) SLADEK: Ne, ali fakat... sve e biti dobro... samo ako uzajamno izaemo jedan drugome u susret... samo ako vuemo, kako se kae, jedan konopac... pa, prosto onako kako ja to kaem... osnova svega je dobro drugarstvo! (Sladek otvara novu bocu i sipa sebi u au.) SLADEK: teta to ovde niste bili pre pet godina! Videli biste ta je dobro drutvo! Toga danas vie nema! Danas ovde vie ne verujem nikome! (Pauza.) SLADEK: A ko je u stvari taj Kohout? [Stvarna linost, i kod nas poznati eki dramski pisac Pavel Kohout (1928). Pominje se i u jednoinkama Izloba i Protest, a sam je u jednoinki Atest svog kolegu V. Havela takoe pretvorio u knjievni lik.] VANJEK: Koji Kohout? SLADEK: Kau da vas je posetio neki Kohout... VANJEK: To je jedan kolega... SLADEK: I on je pisac? VANJEK: Da. Zato? SLADEK: Tek tako... (Pauza.) SLADEK: Nemojte misliti, Vanjek, da i ja nemam svoje brige... VANJEK: Da? SLADEK: ta mislite, zbog ega visim u ovoj rupi? Ali vas to sigurno ne zanima... VANJEK: Zanima me, gospodine pivare... [Igra rei: Sladek je i prezime, ali i naziv zanimanja... pivar] SLADEK: Znate ta je trebalo ja da budem? VANJEK: ta? SLADEK: Pivar u Pardubicama! VANJEK: Stvarno? SLADEK: A eto, vidite, ovde sam! To je paradoks, je l' da? VANJEK: A zbog ega niste tamo? SLADEK: Pustimo to... (Pauza.) Jeste li oenjeni? VANJEK: Da... SLADEK: I imate decu? VANJEK: Ne... (Pauza.) SLADEK: Gledajte, to se mene ne tie, ali bilo bi ipak bolje da tom Holubu kaete da vas ne poseuje. [Igra rei: Kohout znai petao, a Holub... golub.] VANJEK: Mislite verovatno na kolegu Kohouta... SLADEK: A ta sam rekao? VANJEK: Holub... SLADEK: Gledajte, mene se to ne tie, ja tog oveka uopte ne poznajem... ne znam uopte ko je on... ja vam to kaem samo u vaem interesu... VANJEK: Ne ljutite se, gospodine pivare, ali ja... SLADEK: Pa vi to, ovee, lickate kao da je neki konjak! VANJEK: Rekao sam vam da nisam navikao... SLADEK: Eh, sada! VANJEK: Stvarno... SLADEK: Ili ja moda nisam dovoljno dobar da vam budem drugar? VANJEK: To ne... SLADEK: Pa da, ja nisam nekakav Got! Ja sam samo obian blesavko iz pivare... VANJEK: Vi ste profesionalac u svojoj struci...kao Got u svojoj. A zbog ega niste otili u Pardubice? SLADEK: Pustimo to... (Sladek otvara novu bocu i sipa sebi u au. Pauza.) Sve e biti u redu, Vanjek! Nemojte se bojati, ja vas ne dam! Tih i marljiv ovek, eto ta ste vi, dolazite svakog dana na posao, ne bunite se glupavo za svata kao ostali radnici, s platom ste zadovoljni... i to jo sada kad nemamo dovoljno radne snage, je l da?

VANJEK: Ja sam vam veoma zahvalan... SLADEK: A povrh svega... pristojan ste ovek, znam, ja to umem da namiriem. Kad je neko uvrnut, ja to osetim jos iz daljine. Onog Mlinarika iz punionice... znate ga? VANJEK: Da... SLADEK: Njega sam otkrio im se ovde pojavio. uvajte ga se... (Pauza.) VANJEK: Zbog ega niste otili u Pardubice? SLADEK: Pustimo to... (Pauza.) SLADEK: Na mene se, Vanjek, kratko reeno, moete osloniti! Ja vas neu ostaviti na cedilu... VANJEK: Hvala... SLADEK: Samo, moram da znam da li i ja mogu vama verovati... da me neete ometati... ukratko, da mogu i ja da se oslonim na vas... VANJEK: Uradiu sve to je u mojoj moi da budete zadovoljni mojim radom... SLADEK: Pa ja vam to nisam ni morao da kaem! Zapravo, ja vam to nisam ni smeo da kaem! Svako drugi na mom mestu... VANJEK: Izvinite, ali ta niste smeli da mi kaete? SLADEK: Pa, za tog Holuba... VANJEK: Kohouta... SLADEK: Gledajte, ja ne znam kakav je to ovek, niti me to zanima... nije mi do njega stalo... ba me briga za njega... ali re je o vama, je l da? Na kraju krajeva, ovde vam i nije tako loe... kotrljate praznu burad... niko vas ne dira... a taj vas Kohout, do vraga, nee zaposliti ako vas ja ovde ne zadrim, je l' da? Ili hoe? VANJEK: Teko... SLADEK: Eto vidite! Budite pametni, ovee! (Pauza.) VANJEK: Gospodine pivare... SLADEK: ta je? VANJEK: Ne ljutite se, ali ja... SLADEK: ta vi? VANJEK: Pa ja valjda mogu... SLADEK: ta moete? VANJEK: Ne ljutite se, ali ja valjda mogu da se sastajem s kim elim... SLADEK: Zar sam ja kazao neto drugo? Sastajte se s kim god hoete! To je vae neotuivo pravo! Pa to niko ne sme da vam zamera! Ne moemo dozvoliti da nam to oduzmu! Pa vi ste mukarac, a ne neka krpa! To je principijelna stvar! VANJEK: Eto, vidite... SLADEK: A i on e to sigurno shvatiti, taj Kohout, da vi moete da se sastajete s kim god hoete! Ili nee? (Sladek otvara sledeu bocu i sipa sebi u au. Pauza.) VANJEK: Gospodine pivare? SLADEK: ta je? VANJEK: Ja bih ve morao da poem... SLADEK: Kuda ete? VANJEK: Traie me u podrumu... SLADEK: Pa nee se oni usrati! Pa erkezi je valjda tamo! Sedite ovde i pijte! (Pauza.) Ne zanima vas zbog ega nisam otiao u Pardubice? VANJEK: Zanima me... SLADEK: Stvarno? VANJEK: Stvarno! Zbog ega niste otili? SLADEK: Znate ta su mi namestili? Optuili su me da sam jednom gostioniaru prodao pet stotina hektolitara vika dvanaestice iz pivare! [Dvanaestica... pivo jaine dvanaest procenata alkohola.] Eto, to je to! Naravno, sve je bilo sasvim drukije, ali onaj skot... onaj Mlinarik iz punionice... znate ga? VANJEK: Da... SLADEK: Eto, tek da znate kakvih ovde ima ljudi! Ma kakvi, ja ovde nikome ne verujem! Znate, ljudi su velike svinje! Velike! To mi moete verovati! Radite svoj posao i ni sa kim se ovde mnogo nemojte druiti... to fakat nije vredno toga... naroito u vaem sluaju... VANJEK: Razumem... (Pauza.) SLADEK: Jeste li bili na uini? VANJEK: Jo ne... SLADEK: Moete ii kasnije. Na kapiji recite da ste bili kod mene... VANJEK: Hvala...

SLADEK: I nemojte stalno zahvaljivati! (Pauza.) SLADEK: Pardon... (Sladek ustaje i odlazi, Vanjek br'zo presipa ostatak svog piva u njegovu asu. Ubrzo se Sladek vraa, zakopava lic i seda na svoje mesto.) I kad ete je dovui ovamo? VANJEK: ta? SLADEK: Pa onu Bohdalovu... VANJEK: Pitau je kad mogu... SLADEK: ta mislite o suboti? VANJEK: O ovoj suboti? SLADEK: A zato da ne? VANJEK: Ne znam da li e imati vremena... SLADEK: Pa za vas e valjda nai vremena... VANJEK: Glumci imaju gomilu raznih obaveza...sve je to isplanirano dugo unapred... oni to ne mogu tek tako da menjaju... SLADEK: Naravno... ako mislite da mi ovde za nju nismo dovoljno dobri, onda je svakako ne morate zvati... VANJEK: To ne mislim... SLADEK: Ja vas neu primoravati... mislio sam samo da bismo se mogli lepo zezati... VANJEK: Hm... (Pauza.) SLADEK: I ne budite tako tuni! VANJEK: Nisam tuan... (Pauza.) SLADEK: ujte, Ferdinande... zovete se Ferdinand, je P da? VANJEK: Da... SLADEK: ujte, Ferdinande, hteo sam da sa vama porazgovaram... VANJEK: Znam, gospodine pivare... (Pauza.) SLADEK: Zbog ega ne pijete? VANJEK: Pa rekao sam vam da nisam pivopija... SLADEK: Ovde su svi povopije... VANJEK: Znam... (Pauza.) SLADEK: ujte, Ferdinande... mogu tako da vas zovem, je l da? VANJEK: Naravno... SLADEK: ta kaete... da budete ovde magaciner? To ne bi bilo loe, je l da? Na kraju krajeva, vi ste inteligent, i poteni ste, pa ta? Neete valjda stalno da sa Ciganima kotrljate burad! Bili biste u toplom...u podne biste zatvorili... kao da spremate prostorije...i mogli biste tamo na miru da izmiljate viceve za te vae komade... ako hoete, mogli biste tamo malo i da dremnete... ta kaete? VANJEK: Mislite da je to mogue? SLADEK: Zato ne bi bilo mogue? VANJEK: Naravno, ja nisam u situaciji da mogu da biram, ali ako bi takva mogunost zaista postojala, to bi zaista bilo odlino... smisao za red, mislim, imam, umem da piem na maini... malo znam i strane jezike, znate, u tom podrumu je ipak prilino hladno... naroito ako ovek nije navikao... SLADEK: Eto, vidite. Da li se razumete u evidenciju? VANJEK: Sigurno bih to razumeo... imam etiri semestra ekonomije... SLADEK: Stvarno? I razumete se u evidenciju? VANJEK: Sigurno bih to razumeo... SLADEK: Bili biste u toplom... u podne biste zatvorili podrum... pa neete valjda stalno da kotrljate burad sa Ciganima! VANJEK: Ako postoji takva mogunost... (Pauza.) SLADEK: Ne, ne, Vanjeku, kad je neko uvrnut, ja to vidim odmah iz daljine! Vi ste poten ovek, ja sam takoe poten, i ne vidim zbog ega ne bismo sve mogli da radimo zajedno! ta kaete? VANJEK: Da... sigurno... SLADEK: Znai... vi ste za? VANJEK: Naravno... SLADEK: Ako neete, onda to i recite! Moda neete da se udruite sa mnom... moda vam se ne sviam... moda imate drugaije planove... VANJEK: Ne sumnjam u vas... naprotiv... uradili ste mnogo za mene... veoma sam vam obavezan... naroito kada bi uspelo to sa magacinom... i hou, prirodno, da uradim sve da biste i vi mogli biti zadovoljni s mojim radom... (Sladek otvara novu bocu i sipa Vanjeku i sebi.) SLADEK: Dakle, moemo da nazdravimo? VANJEK: Da... (Obojica piju.)

SLADEK: Na eks! (Vanjek s naporom ispija au. Sladek mu munjevito opet doliva. Pauza.) SLADEK: I ne budite tuni! VANJEK: Nisam tuan... (Pauza.) SLADEK: uj, Ferdinande... VANJEK: Da? SLADEK: Mi smo drugari, je l' da? VANJEK: Da... SLADEK: Ne kae to t'ek tako? VANJEK: Ne... SLADEK: Dakle, veruje mi? VANJEK: Prirodno, da vam verujem... SLADEK: ekaj, kai iskreno: da li mi veruje? VANJEK: Verujem vam... SLADEK: E, lepo... neto u ti rei... ali samo meu nama, jasno? VANJEK: Jasno... SLADEK: Mogu li da se oslonim na tebe? VANJEK: Moete... SLADEK: Evo, vidi. (Utia glas.) Dolaze ovamo da pitaju za tebe... VANJEK: Ko? SLADEK: Pa oni... VANJEK: Stvarno? SLADEK: Fakat... VANJEK: I ini vam se... kada je re o mom poslu ovde u pivari... da je to nekako ugroeno? (Pauza.) Trae od vas da me otpustite? (Pauza.) Prebacuju vam zato to ste me primili? (Pauza.) SLADEK: Evo, gledaj, neto u ti rei... ali to je isto meu nama, jasno? VANJEK: Jasno... SLADEK: Mogu da se oslonim na tebe? VANJEK: Moete... SLADEK: Evo, da na mom mestu sedi neko drugi, a ne ja, ti ovde ne bi radio, to ti garantujem! Je li to dovoljno? VANJEK: Da, sigurno... veoma sam vam zahvalan... SLADEK: Ne kaem to da mi zahvaljuje... VANJEK: Znam da ne... SLADEK: To ti kaem samo zato da zna kakva je situacija... VANJEK: Hvala vam... (Pauza.) SLADEK: Pardon... (Sladek s mukom ustaje i pomalo teturavo odlazi. Vanjek brzo presipa ostatak svog piva u njegovu au. Sladek se ubrzo vraa, zakopava lic i seda na svoje mesto.) SLADEK: Da li si je ti?... VANJEK: ta? SLADEK: Pa Bohdalku... VANJEK: Ja? Ne... SLADEK: Stvarno ne? VANJEK: Ne... SLADEK: E, za mene si onda govnar! (Pauza.) VANJEK: Gospodine pivare... SLADEK: ta je? VANJEK: Morao bih da poem... SLADEK: Kuda? VANJEK: Traie me u podrumu... SLADEK: Pa nee se oni usrati! Pa tamo je valjda erkezi! Sedi ovde i pij! (Pauza.) SLADEK: uj, Ferdinande... ti si Ferdinand, je l' da? VANJEK: Da... SLADEK: uj, Ferdinande... mogu tako da te zovem, je l' da? VANJEK: Slobodno... SLADEK: ekaj, bolje je da te pitam, da se moda ne uvredi, je l' da? VANJEK: to da se uvredim? SLADEK: Kod tebe ovek nikad ne zna na emu je... uti... bog zna ta misli... govori samo "da, gospodine pivare", "hvala, gospodine privare"...

VANJEK: Tako su me vaspitali... SLADEK: A ja sam samo jedan nevaspitani seljak iz pivare! To si mislio, je l da? Nemoj da kae da to nisi mislio... VANJEK: Nisam to mislio... SLADEK: Ne, reci iskreno, da znam na emu sam... VANJEK: Nita o vama ravo ne mislim, zaista ne... naprotiv... SLADEK: Onda... mi smo drugari, je l da? VANJEK: Da... SLADEK: I veruje mi? VANJEK: Verujem vam... SLADEK: Onda gledaj... poznajem jednog od onih koji dolaze kod mene zbog tebe... zna, jo iz kole... to je moj dobar poznanik... neki Tonda Maku, uglavnom solidan momak, bar meni ide naruku... VANJEK: To je dobro za vas... SLADEK: Ne da bi on imao nekakav veliki uticaj, to ba i nema... ali ve mi je dva puta u neem pomogao... a ja ne znam kad e mi opet biti potreban i pored toga, on je, kao to kaem, fakat solidan momak... tako da ja prosto... ukratko... nisam mogao da ga odbijem, razume? VANJEK: Razumem... (Pauza.) SLADEK: I... ta sad zvera? VANJEK: Ne zveram... SLADEK: Reci, izvoli, samo reci ta misli! Hajde, reci! VANJEK: Nita ne mislim... SLADEK: Ma nemoj! Ja znam dobro ta misli! Samo, oigledno, ne zna da kada im to ne bih obeao ja, oni bi nali nekog drugog, a to bi bilo gore, jer taj garantovano ne bi bio tako fer kao ja! Jer ja sam, eto, uspravan, za razliku od drugih, takav je moj mentalitet i danas! I to ti je jedino vaenje, ako ba hoe da zna! Jer ljudi su velike svinje! Velike! Ili moda misli da bi se ovde naao neki drugi vo da ti sve to ovako ispria kao ja? Ima predstave o svetu kao mali Mikica! Pa ta ti uopte misli... gde zapravo ivi? VANJEK: Ja vau iskrenost naravno cenim... SLADEK: Da li ti uopte zna ta ja time rizikujem kad sam prema tebi ovako fer? ta da ti radim ako to nekom kae? Pa ja ti sebe predajem skroz u ruke! VANJEK: Nikome neu rei... SLADEK: A onda e to negde napisati! Strpae to u neki komad... oni e ti ga oduzeti... i ja sam uniten! VANJEK: Moete se osloniti... ostaviu to za sebe. SLADEK: Stvarno? VANJEK: Stvarno... (Sladek otvara novu bocu i sipa sebi u au. Pauza.) Gospodine pivare... SLADEK: Hm... VANJEK: Kad bi vam to uspelo... mislim ono sa magacunom... ta bi bilo sa starim ustrom? SLADEK: ta bi s njim bilo? (Pauza.) SLADEK: Ali ipak... to je paradoks, je l da? VANJEK: Hm... SLADEK: Kad ti ja kaem... (Pauza.) VANJEK: Gospodine pivare... SLADEK: Hm... VANJEK: Jo o tom magacinu... mislite da e to dozvoliti? Pa znaju oni da je tamo toplo... SLADEK: ipak znaju... (Pauza.) SLADEK: Ti si oenjen? VANJEK: Da... SLADEK: Ima decu? VANJEK: Ne... SLADEK: Ja imam, troje. Tek da zna... (Pauza.) VANJEK: Mogli biste to eventualno obrazloiti time to u tamo biti vie izolovan od ljudi... SLADEK: uj, Ferdinande... VANJEK: Njima je, ipak, stalo da ne budem u dodiru sa ljudima, zar ne? SLADEK: uj, Ferdinande... VANJEK: To bi valjda moglo da deluje, zar ne? SLADEK: uj, Ferdinande...

VANJEK: Da? SLADEK: Igra marija? VANJEK: Ne... SLADEK: Ja igram... imali smo odlino drutvo... svakog etvrtka, zna... i ta misli? I to sam morao da prekinem zbog nekog Lojze Hlavatog... VANJEK: Hm. SLADEK: Tek da zna da nikom nije lako... (Pauza.) uj. Ferdinande... VANJEK: Da? SLADEK: Da li zna moju staru? VANJEK: Ne. (Pauza.) SLADEK: uj, Ferdinande... VANJEK: Da? SLADEK: Sve je otilo u majinu... VANJEK: Znam... SLADEK: ipak zna! Tebi je lepo! Pie te tvoje komade... kotrlja burad... i bas te briga za sve! ta tebi u stvari fali? Pa oni se, ovee, tebe boje! VANJEK: E, nije... SLADEK: Ma jeste! Ali ta je sa mnom? Za mene se niko ne zanima! O meni nikome ne alju nikakve izvetaje! Na mene mogu da viu kol'ko hoe! Mene imaju u aci! Mogu da me zgaze kao crva... kad god hoe! Kao crva! Sta ti... tebi je lepo (Pauza.) SLADEK: uj, Ferdinande... VANJEK: Da? SLADEK: Ali tu Bohdalku e dovesti, je l da? Nee zaboraviti? Je l da nee zaboraviti? VANJEK: Oslonite se na mene... jo danas u je zvati... i o svemu se dogovoriti... SLADEK: I misli da e doi? VANJEK: Uradiu sve to mogu... SLADEK: Pa vi ste ipak drugari, je l' da? VANJEK: To jesmo... SLADEK: ekaj... rekao si da ste drugari... VANJEK: To jesmo... SLADEK: ekaj... jeste li drugari ili niste? VANJEK: Ama jesmo... SLADEK: I ta tu onda moe da zapne? (Pauza.) SLADEK: Do vraga, pa valjda sme da se drui s kim hoe! VANJEK: To sigurno... SLADEK: To je, do vraga, njeno neotuivo pravo! VANJEK: To sigurno... SLADEK: Pa to je, do vraga, principijelna stvar! (Pauza.) SLADEK: I uopte... pa niko u stvari ne mora da zna ko ju je ovamo dovukao! To e prosto biti druba s radnim ljudima! Pa u tome nema nieg loeg! VANJEK: I ja tako mislim... SLADEK: Dakle, dovee je? VANJEK: Uradiu u toj stvari sve to je u mojoj moi... jo danas u je zvati... mi smo drugari... pa tu prosto nieg nema... (Pauza.) SLADEK: uj, Ferdinande... VANJEK: Da? SLADEK: Kad bi znao samo koliko me to sve nervira! VANJEK: Razumem... SLADEK: ipak razume! Ti samo kae... on je blesav, neka lupa... VANJEK: To ne kaem... SLADEK: Zato ne pije? VANJEK: Pijem... SLADEK: Jesi li bio na uini? VANJEK: Jo ne... SLADEK: Zezni uinu... VANJEK: Ionako nisam gladan... SLADEK: Moda sam blesav, ali sam fer... VANJEK: To jeste...

SLADEK: Hteo sam s tobom da razgovaram... VANJEK: Znam... SLADEK: Ljudi su velike svinje! Velike! Zato ne pije? VANJEK: Pijem... SLADEK: Jesi li bio na uini? VANJEK: Nisam jo... SLADEK: Eh, ti... tebi je lako... VANJEK: Mnogo vam dugujem... SLADEK: Sve je otilo u majinu... (Sladek otvara novu bocu i sipa sebi u au. Pauza.) SLADEK: uj... VANJEK: Da? SLADEK: Ne smeta to ti govorim ti? VANJEK: Ne SLADEK: Ako ti smeta, samo reci... VANJEK: Ne smeta mi... SLADEK: Bar toliko, da ti to ne smeta... VANJEK: Naprotiv... drago mi je da smo se zbliili... SLADEK: Drago mi je da smo se zbliili", Cenim vau iskrenost", zbog ega ti u stvari govori kao da... tako VANJEK: Knjievno? SLADEK: Da... VANJEK: Ako vas to iritira, onda... SLADEK: Nita mene ne iritira... drago mi je da smo se zbliili... prd! VANJEK: Molim? SLADEK: Prd! (Pauza.) VANJEK: Gospodine pivare? SLADEK: ta je? VANJEK: Morao bih da poem... SLADEK: A kuda? VANJEK: Traie me u podrumu... SLADEK: Pa nee se oni usrati! Pa tamo je valjda erkezi! Sedi tu i pij! VANJEK: Stvarno... ljutie se na mene... SLADEK: A, ve sam ti dosadio, je l da? Pa da - sa Gotom i Bohdalovom, to su bile drugaije veerinke! VANJEK: Dobro mi je ovde sa vama, samo ne elim da zbog toga posle bude prepirke... to ne bi imalo smisla... naroito sada kad je u perspektivi taj posao u magacinu... SLADEK: Stvarno ti je ovde dobro? VANJEK: Stvarno... SLADEK: Ne kae to tek tako? VANJEK: Ne... (Sladek otvara novu bocu i sipa sebi u au. Pauza.) SLADEK: Ferdinande... VANJEK: Da? SLADEK: Zna ta je u toj stvari najgore? VANJEK: ta? SLADEK: To to ja za boga miloga pojma nemam ta treba svake sedmice da im kaem... pa ja o tebi nita i ne znam... ja s tobom skoro i ne dolazim u dodir, a onih nekoliko gluposti to ujem... da si pijanio u laboratoriji... da su te nekoliko puta videli u gradu sa Marukom iz punionice... da su ti momci iz radionice napravili kod kue neto za grejanje... ta s tim? Pa reci... ta ja stalno da im priam? ta? VANJEK: Nemojte se ljutiti, ali u toj stvari teko da mogu da vam pomognem... SLADEK: Ali moe! Samo kad bi hteo... VANJEK: Ja? Kako? SLADEK: Pa ti si valjda inteligent, je l' da? Pa ti ima politiki uvid, je l' da? Pie, je Y da? Pa ko drugi treba da zna ta oni zapravo hoe da znaju, ako ne ti? VANJEK: Izvinite, ali to ipak... SLADEK: Gledaj, u tom magacinu bi imao koliko hoe vremena... i ta bi ti falilo kada bi mi to jednom sedmino bacio na hartiju? Toliko me ceni, vaijda? Ja u nad tobom drati ruku koja te titi! Zivee ko bubreg u loju! I pivo e moi da unosi... koliko hoe! Pa to je za tebe igraka! Ti si, do vraga, pisac! Onaj Tonda Maku je stvarno fin momak i stvarno mu je to potrebno... pa ne moemo valjda da ga ostavimo na cedilu! Pa zar nismo, do vraga, rekli da emo obojica vui isti konopac? Da emo se

pomagati? Ukratko...da emo biti drugari? Zar nismo nazdravili u to ime? Hajde, reci, jesmo li nazdravili ili nismo? VANJEK: Dobro, jesmo, ali... SLADEK: Ferdinande, sada sve zavisi od tebe! Ako ti krene, sve e biti dobro! Ti e pomoi meni, ja u pomoi njemu, on e meni i ja opet tebi... tako da niko pri tome nee biti na gubitku. Pa neemo valjda da pravimo sebi pakao od ivota! (Pauza.) SLADEK: I... ta zvera? VANJEK: Ne zveram... (Pauza.) SLADEK: Pa ti bi direktno uticao na to to e o tebi znati... pa to nije za bacanje... VANJEK: Znam... (Pauza.) SLADEK: I u tom magacinu ti ne bi bilo loe, je P da? Toplo, mnogo vremena... VANJEK: To bi bilo odlino... (Pauza.) SLADEK: Dakle... u emu je problem? (Pauza.) VANJEK: Gospodine pivare... SLADEK: ta je? VANJEK: Ja sam vam zaista zahvalan za sve to ste za mene uradili... potujem to, jer sam znam koliko je danas va stav redak... vi ste mi tako rei istrgli trn iz pete jer ja zaista ne znam ta bih radio bez vae pomoi... to mesto u magacinu bi za mene znailo vee olakanje nego to moda pretpostavljate... samo to ja... nemojte se ljutiti... ja ipak ne mogu da cinkarim samoga sebe... SLADEK: Kakvo cinkarenje? Ko ovde govori o cinkarenju? VANJEK: Nije re o meni... meni to ne moe naneti tetu... ali, ipak, re je o principu! Ja zbog principa ne mogu da uestvujem u... SLADEK: U emu? Hajde, samo reci! U emu to ne moe da uestvuje? VANJEK: U praksi sa kojom se ne slaem... (Kratka, napeta pauza.) SLADEK: Hm. Dakle, ne moe. Ti, dakle, ne moe. Pa to je odlino! Sad si se otkrio! Sad si pokazao ko si! (Sladek ustaje i poinje nervozno da prelazi po prostoriji.) SLADEK: A ta ja? Mene e u tome ostaviti, je l da? Ba tebe briga za mene! Ja mogu da budem svinja! Ja mogu da se valjam u tom blatu, jer ja nisam vaan, ja sam samo jedan obian blesavko iz pivare... ali gospodin, gospodin, taj ne moe da uestvuje! Ja mogu da se uprljam... samo da gospodin ostane ist! Gospodinu je stalo do principa! Ali na ono ostalo... na to vie ne misli! Samo da on izgleda lepo! Princip mu je drai od oveka! Eto, takvi ste svi vi! VANJEK: Ko... mi? SLADEK: Pa vi! Inteligenti! Gospoda! Sve same lepe rei, samo to vi to sebi moete da dozvolite, jer se vama nita ne moe dogoditi, za vas se uvek zanimaju, vi to sebi uvek umete da uredite, vi ste gore i kad ste dole, dok obian ovek ima ovde da se mui i dobije za to prde i ni na koga se ne moe pozvati i svako moe da se na njega isere i svako moe da ga pomete i svako na njega moe da vikne bu! i ivot mu je nikakav i na kraju e za njega gospoda jo rei da nema principe! Toplo gnezdo u magacinu, to bi od mene uzeo... ali da uzme i parence one svinjarije u kojoj ja moram svakodnevno da se valjam... to ve nee! Svi ste vi mnogo pametni, sve ste odlino izraunali, lepo umete da se za sebe pobrinete! Principi! Principi! Kako i da ih ne branite, te vae principe...oni se, naime, visoko cene, vi ih odlino prodajete, vi ete na njima lepo da zaradite, vi od tih principa, naime, ivite... ali ta ja? Ja zbog njih mogu samo da dobijem batine! Vi uvek imate ansu... ali kakvu ansu imam ja? Za mene niko nee brinuti, mene se niko ne boji, o meni niko nee pisati, meni niko nee pomoi, za mene se niko ne zanima, ja sam dobar samo za to da se od mene pravi ubrivo iz kojeg e ti vai principi da rastu, da nabavljam ugrejane prostorije za vae junatvo i na kraju za to dobijem samo podsmeh! Ti e se jednog dana vratiti meu te svoje glumice i jo e se praviti vaan da si kotrljao burad... bie junak... ali ta ja? Kuda ja mogu da se vratim? Ko e mene da primeti? Ko e ocenjivati moje postupke? ta ja imam od ivota? ta mene oekuje? ta? (Sladek, slomljen, seda na svoje mesto, stavlja glavu Vanjeku na grudi i poinje glasno da jeca. Posle izvesnog vremena uuti, smiruje se, pogleda u Vanjeka i tiho kae.) SLADEK: Ferdinande... VANJEK: Hm... SLADEK: Da li si ti drugar? VANJEK: Jesam... SLADEK: Molim te, idi po nju... odmah je dovedi ovamo... molim te... (Pauza.) Reci joj... Jirinka... tamo je sa mnom jedan drugar... jedan blesavko iz pivare... ali fer ovek... (Pauza.) Izboriu se za to mesto u magacinu...nikakve izvetaje o tebi neu od tebe traiti... samo mi to, molim te, udesi... (Pauza.) Uinie mi to, je l da? Je l da da e to za mene uraditi? Samo jedno vee i posle e mi biti dobro...

posle e sve biti drugaije... znau da nisam uzalud iveo... da ovaj moj posrani ivot nije bio ba skroz posran... dovee je? (Pauza; zatim Sladek hvata Vanjeka za odelo i poinje oajniki da mu vie u lice.) Ako je ne dovede... ja... ja ne znam... ja u se moda... moda... (Sladek se tiho rasplae i ponovo sputa glavu Vanjeku na grudi. Pauza; ubrzo se Sladekovo jecanje polako pretvara u glasno hrkanje. Vanjek za trenutak eka, zatim oprezno sputa Sladekovu glavu na sto, tiho ustaje i polazi ka vratima. Tamo se zaustavlja, okree se, za trenutak okleva, a onda se obraa zaspalom Sladeku.) VANJEK: Ne budite tuni... (Vanjek odlazi. Ubrzo posle toga uje se kucanje. Sladek se odmah budi, posle kratkog sna je opet potpuno trezan i ponaa se ba kao i na poetku komada; u isto vreme, oigledno je zaboravio sve to se ranije dogaalo.) SLADEK: Napred... (U prostoriju ulazi Vanjek, zakopava lic.) A, gospodin Vanjek! Uite! Sedite! (Vanjek seda.) Hoete jedno pivo? (Vanjek klima potvrdno glavom; Sladek vadi iz sanduka bocu, otvara je, sipa u obe ae, od kojih jednu gura ispred Vanjeka. Vanjek munjevito ispija au piva.) SLADEK: Pa kako je? Kako ide? VANJEK: Sve je otilo u majinu... (Zavesa pada.) KRAJ