uzimanjeuzoraka

5/28/2018 uzimanjeuzoraka

1/40

UZIMANJE UZORAKA ZA

LABORATORIJSKE ANALIZE

Vebe 2.


2/40

Za laboratorijska istraivanja uzimaju se dve vrste uzoraka:

1. Uzorci u naruenom stanju za odre

ivanje fizi

kih i hemijskihosobina

2.

Uzorci u nenaruenom stanju za odreivanje vodno-vazdunihosobina

Obino se uzimaju uzorci mase 1,5 kg, a kod skeletnihzemljita do 2 kg


3/40

Pri uzimanju uzoraka moraju se potovati sledea pravila:

1. Pre uzimanja uzoraka istraivana strana profila oisti sepedolokim noem ili aovom od gore na dole.2.

Uzorci u naruenom stanju uzimaju se od dole na gore, oddonjih ka gornjim horizontima.

Uzimanje uzoraka u naruenom stanju


4/40

3.

Voditi rauna da u uzorak ne upada zemljite iz susednihhorizonata.

4.

Koliina uzorka treba da bude dovoljna da se na uzorku izvresve analize.

5.

Uzorci u naruenom stanju stavljaju se u plastine vreice

6. Svaki uzorak obeleava se posebnom etiketom.Broj profila

Mesto otvaranja profila

Horizont

Dubina uzimanja uzoraka

Datum


5/40

Uzimanje uzoraka u naruenom stanju sastoji se od dve faze:

I.

Obeleavanje mesta odakle e se sakupljati uzorci. U sredinisvakog horizonta pedolokim noem se obelei mestouzimanja uzoraka (pravougaonik irine 10 cm duine 15-20cm)

II.

Uzimanje uzoraka lopatom ili pedolokim noem. Uzorci se

potom smetaju u najlonske vree sa pravilno popunjenimetiketama.

Uzeti uzorak izsvakog horizonta

vodei rauna da sepri tom nekontaminira uzorak.Izbegavati mesta gde

je testirano prisustvokarbonata, i nedodirivati uzorakrukama kako bi

merenja pH vrednostibila realna.


6/40

Uzorci u vreicama iliplastinim kutijama smetajuse u drvene ili metalne

sanduke i transportuju ulaboratoriju.


7/40

Uzimanje uzoraka u nenaruenom stanju

Uzimaju se sa istih mesta kao i uzorci u naruenom stanju, samose uzimanje sada vri od gornjih ka donjim horizontima.

Uzimaju se pomou cilindara razliite zapremine.

cilindar je zaotren sa jedne strane kako bi se lake utisnuo uzemljite. Sa obe strane imaju poklopce. Za utiskivanje se koristenabijai i stativ.


8/40

I.

Na povrinu se postavlja postolje u iji se otvor stavlja

cilindar sa koga se predhodno skinu poklopci.II.

Pomou nabijaa cilindar se utiskuje u zemljite.


9/40

III.

Nakon

utiskivanja

uklanja se metalni stativsa nabijaem i paljivose otkopavaju utisnuticilindri.

IV.

Viak zemlje koji ostanesa obe strane paljivotreba odstraniti

pedolokim noem. Akotom prilikom doe dooteenja uzorkapotrebno je uzeti novi


10/40

V.

Sa obe strane cilindra stavljaju se poklopci i cilindri se

smetaju u metalne ili drvene sanduke kako bi setransportovali u laboratoriju.


11/40

Uzimanje monolita

Monoliti su prizme zemljita u prirodnom, nenaruenom stanju,uzete od povrine zemljita do matinog supstrata.

Monoliti se uzimaju zbog dopunskih ispitivanja zemljita ulaboratoriji. Mogu se koristiti u nastavi ali se najee koriste

kao izlobeni eksponati u muzejskim zbirkama.


12/40

1.

Za uzimanje monolita neophodan je metalni ili drveni sanduk,rafciger i zavrtnji. Sanduk se sastoji od rama i dva poklopca.

Monoliti mogu biti razli

itihdimenzija i zavise od dubine

profila. Najee dimenzije

monolita su 100-200 cm

duine, 20-25 cm irine, 8 cm

debljine.


13/40

1.

Drveni ili metalni ram utiskuje se u oienustranu profila.

Pomou pedolokog noa obelei se konture ramasa unutranje strane.


14/40

3.

Nakon toga, ram se ukloni i po konturama se otkopavazemljina prizma. Kako bi se mogao namai ram drvenogsanduka neophodno je iskopati najmanje cm sa svake straneprizme.


15/40

4.

Ram drvenog sanduka se vrlo paljivo utiskuje po oboduobeleene zemljine prizme.

5.

Avom se paljivo podree zemljite sa suprotne stranemonolita, a takoe i sa donje strane.


16/40

6.

Monolit se polako odvoji od zemljita i iznosi na ravnu povrinu.

7.

Viak zemlje se pedolokim noem odstranjuje. Povrinamonolita mora se poravnati.


17/40

8.

U terenski dnevnik unose se sledei podaci: broj profila, datumi mesto uzimanja monolita.

9.

Kada monoliti stignu u laboratoriju skida se jedan drvenipoklopac i postavlja staklo kako bi se sauvao od spoljanihuticaja.


18/40

Ispitivanje zemljita u laboratoriji

Konani rezultati istraivanja zavise od pravilne pripremeuzoraka za analizu.

Za pripremu zemljinh uzoraka potreban je sledei pribor:

1. Porcelanski avan sa tukom2.Gumeni tuak

3.

Sito sa otvorima prenika 1 ili 2 mm

4. Pedoloki no5.Vei komad tvreg papira

6.

Papirne kese, kartonske kutije i staklene posude


19/40

Postupak kojim se zemljite priprema za analizu obuhvatasledee operacije:

1.

Suenje uzoraka

2.

Izdvajanje srednje probe

3.

Sitnjenje uzoraka

4. Prosejavanje uzoraka5.uvanje uzoraka

Uzorci se nakon terenskogistraivanja dopremaju ulaboratoriju. Uzorcima sedodeljuju brojevi po redosledu

po kom stiu u laboratoriju.Iako su ve

obeleeni na terenu

u laboratoriji im se dajuposebne oznake.


20/40


21/40

Suenje zemljinih uzoraka

Uzorci doneti sa terena sestavljaju na vei komad tvregpapira ili karton i rukomporavnaju do debljine od 1 do2 cm.


22/40

Za suenje zemljinih uzoraka koriste se i rerne imikrotalasne penice posebno dizajnirane.


23/40

Uzimanje srednje probe

Pod srednjom probom podrazumeva se deo uzorka mase oko 500gkoji predstavlja srednju vrednost uzetog zemljinog uzorka na

terenu.


24/40

Kada se uzima srednja proba mora se voditi rauna o sastavu

uzorka

Tom prilikom se iz zemljita moraju odstraniti delovi korenja,specifine pedoloke tvorevine kako ne bi kasnije uticali narezultate laboratorijskih merenja


25/40

Sitnjenje zemljinih uzoraka

Izdvojenu srednju probu sitnimo u avanu sa tukom ili uspecijalnim mlinovima.


26/40


27/40

Prosejavanje uzoraka

Prosejavanje se kao i sitnjenje vri u manjim porcijama. Uzorakse prosejava kroz sito otvora prenika 1 do 2 mm


28/40

Izraunavanje frakcije skeleta

Ukoliko zemljini uzorak sadri skelet, odlomke stena, ljunakiji je prenik vei od 2 mm uzorak se prosejava a ostatak nasitu se izdvaja i sui.

Nakon suenja meri se masa estica veih od 2mm.


29/40

Kako se za laboratorijske analize upotrebljava samo sitnazemlja neophodno je utvrditi procenat uea frakcije

skeleta.

Uee frakcije skeleta izraunava se po formuli:

2

1

100mxm

=

-

Masa skeleta u g

1m

2m

- Masa uzorka u g


30/40

uvanje uzoraka

Uzorci pripremljeni na ovaj nain do poetka analiza uvaju se ustaklenim bocama ili papirnim vreama do poetka analiza. Svakiuzorak mora biti oznaen i zaveden u laboratorijski dnevnik.


31/40

Odreivanje higroskopske vlage u

zemljitu


32/40

Higroskopska vlaga je ona koliina vlage u obliku vodene parekoja je absorbovana na povrini zemljinih estica koje senalaze u vazduno suvom stanju.

Za odreivanje higroskopske vlage neophodan je sledei pribor:

1.

Elektrina suilica

2.Gvozdena tipaljka

3.

Aluminijumske ili staklene

posude sa poklopcima

4. Analiti

ka vaga5.

Kaiica

6.

Eksikator


33/40

Suenjem uzoraka do konstantne teine odstranjuje sehigroskopska valaga. Konstantna teina postie se suenjem

na 105C u trajanju od 5 sati.

Postupak odreivanja higroskopske vlage sastoji se odnekoliko koraka:

I.

Pre poetka analize podesiti vagicu da meri sa preciznou od

0,0001 g.


34/40

II.

Aluminijumsku posudu sa poklopcem koja e se koristiti uanalizi oistiti, osuiti i izmeriti na vagici.


35/40

III.

Odmeri se na vagi od 5 do 10g uzorka i stavlja se u

predhodno pripremljene i izmerene aluminijumske posude iponovo mere.


36/40

IV.

Posude sa uzorcima stavljaju se u elektrinu suilicu gde se

neprekidno 5 sati sue na temperaturi od 105C.


37/40

V.

Nakon isteka 5 sati posude sa osuenim uzorcima vade se izsuilice gvozdenom tipaljkom i stavljaju u eksikator da seohlade.
http://www.2spi.com/catalog/supp/images/TechniDomeDesiccator.jpg


38/40

VI.

Nakon hlaenja uzorci u aluminijumskim posudama se ponovomere na vagi i vri se izraunavanje procenta higroskopske

vlage.


39/40

Razlika u masi uzorka pre i posle suenja predstavljagubitak higroskopske vlage. Izraunavanje udela

higroskopske vlage vri se na osnovu sledee formule:

higW

100pw pshigps p

M MW

M M

=

pw

p

ps

-

Higroskopska vlaga

- Masa prazne posude sa poklopcem

- Masa posude sa uzorkom pre suenja

- Masa posude sa uzorkom posle suenja


40/40

Zadatak 1.

35,6118pw

g=

25,9365p g=

35,9365ps g=

?higW =

Zadatak 2.

23,40p g=

184,44ps g=

166,49pw

g=

?higW =

uzimanjeuzoraka

Documents