uvod u političku teoriju - upt.fpn.bg.ac.rsupt.fpn.bg.ac.rs/datastore/ix_cas.pdf · uvod u...

Download Uvod u političku teoriju - upt.fpn.bg.ac.rsupt.fpn.bg.ac.rs/datastore/ix_cas.pdf · Uvod u političku teoriju 9. čas vežbi Moć, vlast, sila i nasilje. ... Forme internog političkog

If you can't read please download the document

Upload: duongdien

Post on 06-Feb-2018

253 views

Category:

Documents


9 download

TRANSCRIPT

  • Uvod u politiku

    teoriju

    9. as vebi

    Mo, vlast, sila i nasilje

  • Pojmovno preplitanje i razlikovanje

    moi, vlasti, sile i nasilja

    Politika mo: mogunost da se formalnim i neformalnim uticajem u sferi politike utie na kljune tokove razvoja drutva.

    Sila je sredstvo ostvarenja i odranja moi, a nasilje je nain iskazivanja i sprovoenja moi.

    Sila je uvek jedna od osnova moi

    Politika vlast je institucionalizovana mo koja poiva na pozicijama sa pravnom sposobnou odluivanja

    Opta karateristika vlasti: ona je trajna oranizovana prinuda koja po potrebi prerasta u narilje jedne drutvene grupe sa ciljem obezbeenja njene dominacije u drutvu.

    Vladavina je sklop odnosa drutvenih snaga koji omoguuje odluujui uticaj na usmeravanje kretanja u drutvenoj zajednici ili u nekoj oblasti drutvenog ivota.

  • Odreenje socijalnog i

    politikog nasilja

    Nasilje je rad sile.

    Politiko nasilje je direktna ili indirektna, latentna primena sile u sferi politike i politikog, tj. direktna ili indirektna, latentna primena sile nad sveu, telom, ivotom, voljom ili materijalnim dobrima stvarnog, potencijalnog ili pretpostavljenog politikog protivnika.

    Politiko nasilje je, za razliku od socijalnog, uvek preteno racionalna delatnost.

  • Uzroci i osnove nasilja u

    politici

    Osnovna vienja uzroka politikog nasilja: Teorije uslovljenosti

    Teorije priroenosti

    Socijalni osnovi nasilja: Materijalno-ekonomski

    Idejno-ideoloki

    Alijenaciono-interpersonalni

    Politiko-organizacioni

    Prirodna osnova nasilja (po Hegelu): udnja kao neprevladana elja za posedovanjem objekta

    Uzroci politikog nasilja su pre svega u drutvenim odnosima.

  • Vrste i pojavni oblici politikog

    nasilja

    Vrste nasilja:

    o prema sadraju: fiziko i psihiko

    o prema nainu vrenja: direktno i indirektno

    o prema razlonosti: racionalno i iracionalno

    o prema nosiocima: individualno i kolektivno

    o prema vremenu trajanja: trenutno i dugotrajno

    o prema rasprostranjenosti: masovno i punktualno

    o Institucionalno, institucionalizovano, strukturalno

  • Vrste i pojavni oblici politikog

    nasilja

    Osnovni oblici politikog nasilja: 1. pretnja silom

    2. prinuda

    3. pritisak

    4. psihofiziko zlostavljanje

    5. politiko ubistvo

    6. atentat

    7. diverzija

  • Osnovni oblici politikog

    nasilja

    Prinuda kao radnja podrazumeva nasilje kao direktnu ili indirektnu upotrebu sile, npr. putem raznovrsnih pritisaka i pretnje sliom sa ciljem ostvarenja interesa, intencije i volje subjekta koji prinuuje, obino suprotnih intencijama i interesima, a uvek suprotnih volji onoga ko se prinuuje.

    Pritisak se javlja kao oblik nasilja onda kada se rauna sa interesom onoga na koga se pritisak vri da ouva svoje identitetne resurse moi u smislu ouvanja onoga to ima ili onoga to jeste, po cenu odgovarajuih ustupaka koji vode ostvarenju interesa onoga ko pritisak vri, a da se jo uvek bitno ne naruava ukupni integritet (moi) onoga na koga se pritisak vri.

    Pretnja silom je oblik indirektnog nasilja, dakle vri se bez direktne upotrebe sile sa ciljem izazivanja straha od povreda fizikog integriteta ili identiteta (kada je re o pojedincu ili grupi) odnosno teritorijalnog integriteta kada je re o dravi kao objektu nasilja.

    Psihofiziko zlostavljanje se zasniva dva svojstva ljudske vrste: 1. ovek nerado podnosi fiziki bol i duevnu patnju

    2. Ne moe ih dugo podneti

    Ono predstavlja vid svesnog interpersonalnog nasilja koje obuhvata niz bolnih i poniavajuih i racionalnih postupaka sistematskog psiho-fizikog zlostavljanja kojima se politiki protivnik eli kazniti, intenzivno poniziti ili prinuditi na davanje odreenih informacija.

  • Osnovni oblici politikog

    nasilja

    Politiko ubistvo je ideoloki odnosno politiki motivisana potpuna i trajna eliminacija stvarnog, potencijalnog ili pretpostavljenog politikog protivnika, kao vid sankcija zbog njegovog politikog ubeenja ili delatnosti, ali i kao preventivno delo.

    Atentat je specifian nasilan nain izvrenja ili pokuaja izvrenja politikog ubistva. Razlike izmeu politikog ubistva i atentata:

    postoje neuspeli atentati

    atentat podrazumeva ugroavanje ivota neke relativno vane politike linosti

    atentat podrazumeva ugroavanje jedne osobe ili relativno malog broja linosti

    atentat podrazumeva postojanje zavere

    atentat se najee izvodi vatrenim orujem i eksplozivnim materijalima, ree hladnim orujem

    trajk glau je specifian vid autodestruktivnog, politiki motivisanog protestnog ponaanja, koji predstavlja svesno i sistematsko politiko nasilje nad sobom, koje u zavisnosti od postavljenih ciljeva, zahteva, stepena razumnosti onih kojima je upueno i mogunosti da se zahtevima trajkaa izae u susret, moe rezultirati u rasponu od psihofizike iscrpljenosti do smrti. On se ispoljava kao zakonom nepredvien medijski atraktivan vid prtiska na vlast sa ciljem pridobijanja dela javnosti za ostvarivanje zahteva za koje se procenjuje da se mogu ili tek unekoliko mogu ostvariti legalnim putem.

    Politiko samoubistvo je vid politikog protesta i simboliki akt kome u osnovi lei tenja da se samounitenjem ukae na drastian nain na neke odnose u datom drutvi. Kao prelazni primeri izmeu politikog ubistva i politikog samoubistva mogu se posmatrati sluajevi u kojima se kao izvrilac ubistva javlja sama rtva usled nareenja i nemogunosti izbora, ili, obrnuto, usled mogunosti izbora.

  • Vrste i pojavni oblici politikog

    nasilja

    Sloeni oblici politikog nasilja

    1. pobune

    2. neredi

    3. nemiri

    4. terorizam

    5. subverzija

    6. represija

    7. teror

    8. ustanak

    9. rat

  • Sloeni oblici politikog nasilja

    Osnovne vrste kolektivnog (masovnog) nasilnog protesta:

    Neredi

    Forme internog politikog protesta koje se ispoljavaju kroz asocijalno i destruktivno politiki motivisano ponaanje grupe aktera koje karakterie direktna kolektivna upotreba sile sa preteno politikim instrumentalnim i simbolikim sadrajem, irokom violentno-pojavnom skalom i ogranienom mogunou uticanja na izmenu vladajue politike strukture, i obino, bez bitnog uticaja na promenu drutveno-ekonomskog ureenja, pre svega zbog nedovoljnog stepena organizovanosti aktera i vremena njihovog trajanja

    Nemiri

    Odlika nemira je dosezanje odreenog nivoa svesti njegovih uesnika o nekoj drutvenoj pojavi, odnosno problemu, odnosno tuem i sopstvenom poloaju drutvene grupe kojoj pripadaju, a koji je preteno nastao kroz politiko-ideoloko delovanje. Nemiri se kao oblik sloene politike aktivnosti razlikuju od nereda i po viem stepenu organizovanosti, veem broju permanentnih uesnika, veem teritorijalnom i sadrajno-akcionom obimu, vremenu trajanja, trajnosti interesa i motiva koji ih pokreu, intenzivnijoj intencionalnosti, planiranju, jasnije definisanim ciljevima akcije i teem razreavanju.

    Ustanak

    Pobuna (koja moe biti i vid linog i masovnog protesta)

  • Sloeni oblici politikog nasilja

    Terorizam je sloeni oblik organizovanog, individualnog i ree institucionalizovanog politikog nasilja, obeleen zastraujuim brahijalno-fizikim i psiholokim metodama politike borbe kojima se obino u vreme politikih i ekonomskih kriza, a retko i u uslovima ostvarene ekonomske i politike stabilnosti jednog drutva, sistematski pokuavaju ostvariti "veliki ciljevi" na nain potpuno neprimeren datim uslovima, pre svega drutvenoj situaciji i istorijskim mogunostima onih koji ga kao politiku strategiju upranjavaju.

    Dravni terorizam obuhvata po formi i sadrini klasine teroristike akte, javno izvedene od pripadnika vojnih, politikih ili plaenikih snaga neke zemlje izvan njenih granica a po odluci njenih vlasti.

    Represija je nain regulisanja socijalnih konflikata i obezbeenja potovanja vaeih pravnih a ponekad i drugih normi putem dravne prinude.

    Represalija je konkretna forma obine nelegalne nediskriminativne represije masovnih razmera od strane vlasti ili zavojevaa na zauzetoj teritoriji nad mesnim stanovnitvom u cilju odmazde ili zastraivanja.

    Retalijacija je uzvraanje istom merom na neku povredu meunarodnog prava

    Teror je vrenje nasuminog nasilja u cilju odranja vlasti ili njenog uvrenja.

    Gerila je forma borbeno-organizovanog politikog delovanja malih, naoruanih, vrlo mobilnih ilegalnih grupa koje pretendujui na zastupanje interesa naroda i nalazei uporite u njemu vre kolektivnu upotrebu oruane sile kao direktnog nasilja protiv vladajuih, zavojevaa ili okupatora.

  • Buntovnik sa razlogom:

    Dimitrije Ceni

    Metode politike borbe:

    Nenasilne i legalne: uestvovanje na izborima

    Nasilne i nelegalne: organizacija ustanka u Bosni