uvaženi ministri, poštovane kolege, dame i gospodopredstavnistvorsbg.rs/pdf_dokumenti/2019/... ·...

МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА

СТВАРНОСТ И МАНИПУЛАЦИЈЕСРЕБРЕНИЦА СРЕБРЕНИЦА СРЕБРЕНИЦА

Проф. др Зоран КАЛИНИЋ

1

СРЕБРЕНИЦА - СТВАРНОСТ

И МАНИПУЛАЦИЈЕ

П Р Е Д Г О В О Р

2

СРЕБРЕНИЦА – СТВАРНОСТ И МАНИПУЛАЦИЈЕ

ИЗДАВАЧИ:

Организација старешина Војске Републике Српске

Независни универзитет Бања Лука

Институт за истраживање страдања Срба у 20. веку Београд

УРЕДНИК:

Проф. др Милован Милутиновић

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР:

Проф. др Милован МИЛУТИНОВИЋ, председник ОСТА ВРС, Бања Лука

Проф. др Зоран КАЛИНИЋ, ректор Независни универзитет Бања Лука

Миливоје ИВАНИШЕВИЋ, директор Института за истраж. страдања Срба у 20. веку

Академик проф. др Владимир ЛУКИЋ, бивши председник Владе РС Бања Лука

Владислав ЈОВАНОВИЋ, бивши амбасадор СРЈ у УН-у, Београд

Адвокат Бранко ЛУКИЋ, Београд

Проф. др Александр МЕЗЈАЕВ, Москва, Русија

Адвокат Томислав ФИЛА, Београд

Душан МИЛОВАНОВИЋ, публициста, Београд

Драгић ГОЈКОВИЋ, члан Председништва ОСТА ВРС, Бања Лука

Стаменко НОВАКОВИЋ, бригадни-генерал, Бања Лука

Драган ВУЈИЧИЋ, публициста, Београд

Мирко ТРИВИЋ, потпредседник ОСТА ВРС, Бања Лука

Радован РАДОЈИЧИЋ, потпредседник ОСТА ВРС, Невесиње

Душан ПАВЛОВИЋ, Републички центар за истраживање рата..., Бања Лука

НАУЧНИ ОДБОР: Проф. др Слободан ЖУПЉАНИН, потпредседник ОСТА ВРС, Бања Лука

Академик др Јелена ГУСКОВА, Центар за балканске студије, Москва, Русија

Проф. др Радован РАДИНОВИЋ, генерал-потпуковник, Инст. за геополитику, Београд

Академик проф. др Витомир ПОПОВИЋ, Бања Лука

Проф. др Ханес ХОФБАУЕР, Беч, Аустрија

Режисер Џонотан РУПЕР, ББЦ, Лондон, В. Британија

Адмирал Бошко АНТИЋ, Београд

Адвокат Горан ПЕТРОНИЈЕВИЋ, Београд

Проф. др Џорџ САМУЕЛИ, Лондон, Велика Британија (САД)

Проф. др Лоренсо ФРЕНЧ, Универзитет Њу Хемпшир, САД

Мр Петар ШКРБИЋ, генерал-потпуковник, Београд

Проф. др Слободан РЕЉИЋ, публициста, Београд

Мр Милорад КОЈИЋ, Републички центар за истраживање рата..., Бања Лука

Проф. др Драга МАСТИЛОВИЋ, Универзитет Источно Сарајево

Проф. др Станко НИШИЋ, Институт за геополитичке студије, Београд

Тираж: 1.000

Радове објављене у публикацији није дозвољено прештампавати, без сагласности издавача. Оцене у текстовима су лични ставови аутора. Текстови су рецензирани и имају УДК бројеве.


3

СРЕБРЕНИЦА -

СТВАРНОСТ И МАНИПУЛАЦИЈЕ

ЗБОРНИК РАДОВА СА МЕЂУНАРОДНЕ

НАУЧНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

АПРИЛ 2019. ГОДИНЕ БАЊА ЛУКА

Бања Лука 2019.


4


5

С А Д Р Ж А Ј

Предговор ............................................................................................................................................ 9

1. Проф. др Станко НИШИЋ, Институт за геополитику, Београд ГЕОПОЛИТИЧКА ПОЗИЦИЈА ПОДРИЊА И ГРАЂАНСКИ РАТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ .............................................................................................. 19

2. Проф. др Драга МАСТИЛОВИЋ, Универзитет Источно Сарајево СТРАДАЊЕ СРБА У СРЕБРЕНИЦИ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ .............................. 29

3. Академик проф. др Србољуб ЖИВАНОВИЋ, предсједник Међународне комисије о Јасеновцу, Лондон

Академик проф. др Владимир ЛУКИЋ, члан Предсједништва Удружења Јасеновац - Градина, Бања Лука

СРПСКИ НАРОД СТРАДАО У ГЕНОЦИДУ НАЗИВАЈУ ГЕНОЦИДНИМ ....................... 47

4. Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ, специјалиста за безбједност и тероризам у БиХ ПРОЈЕКАТ ИСЛАМСКЕ ДРЖАВЕ У БИХ И ИСЛАМСКА ДЕКЛАРАЦИЈА АЛИЈЕ ИЗЕТБЕГОВИЋА ПОКРЕНУЛИ СУКОБЕ ................................................................ 55

5. Питер БРУК, публициста, Ел Пасо Хералд Пост, Тексас, САД РАЗБИЈАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И АНТИСРПСКА ПРОПАГАНДА …................................... 68

6. Миливоје ИВАНИШЕВИЋ, Институт за ист. српских страдања у XX веку, Београд СРПСКА ЗГАРИШТА СРЕБРЕНИЧКОГ КРАЈА 1992 до 1995. ГОДИНЕ …....................... 83

7. Академик, др Јелена ГУСКОВА, Центар за балканске студије, Москва, Русија РУСКА СПОЉНА ПОЛИТИКА ПРЕМА БАЛКАНУ И ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ ...................................................................... ................................ 121

8. Мр Петар ШКРБИЋ, генерал-потпуковник, Главни штаб ВРС УПОТРЕБЕ БЕЗБЈЕДНОСНЕ ЗОНЕ СРЕБРЕНИЦА ЗА ЈАЧАЊЕ 28. ДИВИЗИЈЕ АРМИЈЕ БИХ И ОРГАНИЗОВАЊЕ НАПАДА У ПОДРИЊУ ............................................. 135

9. Бошко АНТИЋ, Контра-адмирал, Институт за стратегијске студије, Београд ОПЕРАЦИЈА ВРС „КРИВАЈА“ СПРЕЧАВАЊЕ ЗЛОЧИНА МУСЛИМАНСКИХ СНАГА ................................................................................. 149

10. Проф. др Радован РАДИНОВИЋ, генерал-потпуковник, Институт за геополитику, Београд ОРУЖАНА ДЕЈСТВА ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У ОПЕРАЦИЈИ И ОДНОС ПРЕМА ЦИВИЛИМА.............................................................................................. 164

11. Саво СОКАНОВИЋ, Генерал-потпуковник, Главни штаб ВРС ОДНОС УНПРОФОР-а ПРЕМА БЕЗБЕДНОСНОЈ ЗОНИ СРЕБРЕНИЦА .......................... 183

12. Проф. др Милован МИЛУТИНОВИЋ, пуковник, Организација старјешина ВРС, Бања Лука МИНИРАЊЕ ДОГОВОРА МУСЛИМАНСКЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ СА ГЕНЕРАЛОМ РАТКОМ МЛАДИЋЕМ И КОМАНДАНТОМ УНПРОФОРА У СРЕБРЕНИЦИ ............... 198

13. Мирко ТРИВИЋ, пуковник, командант 2. романијске бригаде ДК ВРС ИЗНУЂЕНА ОПЕРАЦИЈА ВРС „КРИВАЈА 95“ НА ЗАУЗИМАЊУ СРЕБРЕНИЦЕ......... 217

14. Дипл. инг. Ибран МУСТАФИЋ, публициста, Поточари, Сребреница САРАЈЕВСКИ СЦЕНАРИО ПЛАНИРАНОГ ХАОСА У СРЕБРЕНИЦИ.......................... 236

15. Академик проф. др Борис Кривокапић, Универзитет Унион Никола Тесла Београд ЗЛОЧИН У СРЕБРЕНИЦИ У СВЕТЛУ НОВИХ САЗНАЊА................................................ 255


6

16. Душан ПАВЛОВИЋ, Републички центар за истраживање рата ... Бања Лука

КОНТЕКСТ ДОГАЂАЈА У ЈУЛУ 1995. ГОДИНЕ У И ОКО СРЕБРЕНИЦЕ И

ГУБИЦИ 28. ДИВИЗИЈЕ АРМИЈЕ БИХ ТОКОМ ПРОБОЈА ИЗ ОКРУЖЕЊА................ 298

17. Проф. др Стево ПАШАЛИЋ, ректор, Универзитет Источно Сарајево ДЕМОГРАФСКЕ ПРОМЈЕНЕ ТОКОМ РАТА 1992-1995. ГОДИНЕ У БИХ СА АКЦЕНТОМ НА ПОДРИЊЕ .................................................................................................... 315

18. Проф. др Александр МЕЗЈАЕВ, професор међународног права, Универзитет Казан, Русија ХАШКИ ТРИБУНАЛ ПРЕСУДАМА ПОЈЕДИНЦИМА НАСТОЈИ УТВРДИТИ ОДГОВОРНОСТ СРПСКОГ НАРОДА ЗА ГЕНОЦИД .................................... 335

19. Адвокат Бранко ЛУКИЋ, Адвокатска канцеларија Лукић, Београд У СРЕБРЕНИЦИ СУ СЕ ДОГОДИЛИ ЗЛОЧИНИ, АЛИ НЕ И ГЕНОЦИД ....................... 349

20. Адвокат Горан ПЕТРОНИЈЕВИЋ, Адвокатска канцеларија Петронијевић, Београд МАТРИЦА ПРОГЛАШАВАЊА КРИВИМ СРПСКИХ ОПТУЖЕНИКА У ТРИБУНАЛУ БЕЗ ДОКАЗАНЕ КРИВИЦЕ ......................................................................... 361

21. Адвокат Зоран ЖИВАНОВИЋ и адвокат Тома ФИЛА, Београд ПРАВНИ ЗНАЧАЈ И ДОМЕТИ ПРЕСУДА ЗА СРЕБРЕНИЧКИ ГЕНОЦИД ..................... 371

22. Академик проф. др Витомир ПОПОВИЋ, Правни факултет Универзитета Бања Лука СРЕБРЕНИЦА ИСТИНА И ЗАБЛУДЕ .................................................................................... 380

23. Др Невенко ВРАЊЕШ, Факултет политичких наука Универзитета Бања Лука Мр Милорад КОЈИЋ, Републички центар за истраживање рата ... Бања Лука ПРЕСУДЕ СРБИМА ЗА ГЕНОЦИД У ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ И СУДУ БИХ - ПОЛИТИЧКЕ И ПРАВНЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ ....................................................................... 395

24. Доц. др Мирослав БАЉАК; доц. др Драган ЂОКИЋ, Истраживачки центар Зворник АСАНАЦИЈА БОЈИШТА – ХУМАНА И ХИГИЈЕНСКО САНИТАРНА ОБАВЕЗА ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ А НЕ ЧИН СКРИВАЊА ЗЛОЧИНА ............................... 407

25. Џорџ ПОМПФРЕЈ, Француски антиратни и антирасистички активиста ШЕСТ ОСНОВА МИТА О СРЕБРЕНИЦИ ............................................................................. 420

26. Чивиков ЖЕРМИНАЛ, бугарски публициста из Хага КРУНСКИ СВЈЕДОК – СУНОВРАТ ХАШКОГ ТРИБУНАЛА ........................................... 433

27. Проф. др Ванда ШИНДЛЕЈ Далас универзитет, САД СРЕБРЕНИЦА КАМЕН СПОТИЦАЊА У ПРЕСУЂИВАЊУ ЗА ГЕНОЦИД .................... 448

28. Екатерина Јурјева ПОЉГУЈЕВА, „Советская Россия”, Москва, Русија ОПТУЖБЕ СРБА ЗА ГЕНОЦИД СУПРОТНЕ СТВАРНИМ ДОГАЂАЈИМА У СРЕБРЕНИЦИ ………………………………….................…….............. 466

29. Џонатан РУПЕР, режисер ТВ вијести BBC, Лондон, Енглеска Џорџ БОГДАНИЧ, филммаркер, продуцент, Чикаго, САД СРЕБРЕНИЦА – ПИТАЊЕ ДОКАЗА ............................................................................... ....... 481

30. Др Љубиша СИМИЋ, патолог, Фонд истор. пројекат Сребреница, Холандија АНАЛИЗА ФОРЕНЗИЧКИХ ИЗВЕШТАЈА ТУЖИЛАШТВА ХАШКОГ ТРИБУНАЛА КОЈЕ ЈЕ КОРИСТИО СУД ...................................................................................................... 500

31. Проф. др Едвард ХЕРМАН, Пенсилванија, САД – текст о Сребреници

МАСАКР У СРЕБРЕНИЦИ: ДОКАЗИ, КОНТЕКСТ, ПОЛИТИКА ..................................... 519

32. Владислав ЈОВАНОВИЋ, бивши амбасадор СРЈ у Уједињеним нацијама ХАШКИ ТРИБУНАЛ ИНТЕРЕС СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА ..................... 539


7

33. Џеред ИСРАЕЛ, публициста и издавач Samantha Criscom, Бостон, САД ВАТИКАН ЈЕ ПОКРЕНУО И УСМЈЕРАВАО ОПТУЖБЕ СРБА ЗА ГЕНОЦИД У СРЕБРЕНИЦИ И БИО ПОКРОВИТЕЉ НЕОУСТАШКЕ ХРВАТСКЕ …………........... 548

34. Виктор БЕЗРУЧЕНКО, публициста Санкт Петерсбург, пуковник Руске армије, Русија МУСЛИМАНСКЕ СНАГЕ 28. ДИВИЗИЈЕ АРМИЈЕ БИХ ЛЕГИТИМНИ ОБЈЕКАТ НАПАДА У ОПЕРАЦИЈИ ВРС „КРИВАЈА 95“ .................................................................... 577

35. Проф. др Ханес ХОФБАУЕР, историчар, публициста и издавач, Беч, Аустрија ПРАВОСУЂЕ КАО НАСТАВАК РАТОВАЊА ..................................................................... 594

36. Проф. др Милан БЛАГОЈЕВИЋ, Универзитет за пословни инжењеринг и менаџмент Бања Лука ПРАВОСУДНА НЕИСТИНА О СРЕБРЕНИЦИ ..................................................................... 603

37. Карлос МАРТИНС БРАНКО, генерал, шеф војних посматрача УН-а Португалије У СРЕБРЕНИЦИ СЕ НИЈЕ ДОГОДИО ГЕНОЦИД ............................................................... 618

38. Проф. др Лоренс Ауренце ФРЕНЧ, Увиверзитет ЊУ Хемпшир САД ПРЕПРЕКЕ И ИЗАЗОВИ РЕСТОРАТИВНОЈ ПРАВДИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ НАКОН ГРАЂАНСКОГ РАТА ................................................................................................. 629

39. Др Џорџ САМУЕЛИ , доктор политичких нака, Лондон, Енглеска

ПРОИЗВОДЊА МИТА: СРЕБРЕНИЦА И ЗАПАДНА ВОЈНА ИНТЕРВЕНЦИЈА ......... 647

40. Драган ВУЈИЧИЋ, публициста, Вечерње новости, Београд АНАТОМИЈА СРЕБРЕНИЧКОГ „ГЕНОЦИДА“ ................................................................... 672

41. Александр ДОРИН, истраживач и публициста, Швајцарска МАНИПУЛАЦИЈЕ ЗЛОЧИНИМА СРБА У СРЕБРЕНИЦИ ПРОИЗВОД ЈЕ ОРКЕСТРИРАНОГ ДЕЛОВАЊА МНОГИХ КРУГОВА ………………..............………… 686

42. Томас КАРАМАНС, пуковник, командант Холандског батаљона и холандски војници УНПРОФОР-а У СРЕБРЕНИЦИ СЕ НИЈЕ ЗБИО ГЕНОЦИД ......................................................................... 707

43. Љиљана БУЛАТОВИЋ, публициста, Београд ПРОГЛАСИЛИ ГЕНОЦИД НАД МУСЛИМАНИМА У СРЕБРЕНИЦИ А ЗАБОРАВИЛИ СУЗЕ СРПСКИХ МАЈКИ ........................................................................... 718

44. Танскрипти сведочења генерала Филипа МОРИОНА на суђењу Слободану Милошевићу СВЕДОЧЕЊЕ ГЕНЕРАЛА ФИЛИПА МОРИОНА ПРЕД ХАШКИМ ТРИБУНАЛОМ...... 729

45. Александар ПАВИЋ, публициста, политички аналитичар, Београд „ПОЈЕКАТ СРЕБРЕНИЦА“ У ФУНКЦИЈИ ЗАПАДНОГ ИНТЕРВЕНЦИОНАЛИЗМА ... 744

46. Професор Никола МИЈАТОВИЋ, командант ВРС, Источно Сарајево СУНОВРАТ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА МАНИПУЛАЦИЈАМА ЗЛОЧИНИМА И ГЕНОЦИДОМ ................................................................................ ............ 756

47. Проф. др Зоран КАЛИНИЋ, проф. др Слободан ЖУПЉАНИН,

Независни универзитет Бања Лука

ПОЛИТИКА БОШЊАКА О УНИТАРИЗАЦИЈИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ................. 773

48. Проф. др Мајкл ПРАВИЦА, Универзитет Невада, Лас Вегас, САД ИСТИНИТА ПРИЧА О СРЕБРЕНИЦИ НИКАДА НИЈЕ ИСПРИЧАНА НА ЗАПАДУ ... 789

49. Пуковник Видоје БЛАГОЈЕВИЋ

ОСУЂЕН САМ ЗА ЗЛОЧИН У СРЕБРЕНИЦИ БЕЗ ИКАКВИХ ДОКАЗА ....................... 796

ЗАКЉУЧНИ ДОКУМЕНТ МЕЂУНАРОДНЕ НАУЧНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ …...... 804


8


9

ПРЕДГОВОР

Стара и ефикасна режија великих сила Divide et impera „подијели па

владај“, примјењивана је и проигравана као својеврстан сценариј, приликом

изазивања политичких криза у многим земаљама свијета, а посебну илогу је

имала током рушење Југославије деведесетих година ХХ вијека.

Вјештачко изазивање националних нетрпељивости, умножавање проблема

у функционисању политичког и економског система тадашње социјалистичке

Југославије, инфлација, пад животног стандарда, почетак организовања

штрајкова и протеста те општа искључивост једних република у односу на

друге, искоришћени су за крвави распад земље Југославије која је Други

свјетски рат, завршила на страни сила побједница. Основни „алат“ у процесу

разбијања национал-шовинизам искоришћен је као политика „чистих руку“

редитеља распада заједничке државе и грађанског рата.

Искључивост као политички и економски проблем као и национализам

уопште, усмјеравани су врло прецизно на основне изграђене вриједности

југословенског друштва: првенствено тзв. братство јединство и темељне

вриједности југословенског политичког и економског система.

Слике југословенског распада морале су бити врло крваве, средњевјековне,

како би свако ко у будућности пожели самосталан развој земље на оригиналан

начин, изван кишобрана глобалиста, одмах мора одустати од својих намјера,

јер би у противном био суочен са репресијама.

Геостратешки гледано, циљеви нове, уједињене Њемачке и раније током

деведесетих година прошлог вијека, поклапали су се са интересима САД и

неких чланица Европске уније, које су се заједнички опредијелиле да се трајно

обрачунају са „комунизмом“. Тако се Њемачка није уопште суздржавала да

Југославији „стане за врат“ и на посебан начин изрази гњев због губитака у

прошлим ратовима и да, у 1992. године, у посљедњем обрачунуи кроз крвави

грађански рат, разрованој и подијељеној Југославији, зада завршни ударац.

Да би се то све боље разумјели, потребно се подсјетити чувене расправе у

Рајхстагу 1848. године када се процјењивало ко ће владати свијетом у

двадесетом вијеку, Германи или Славени, (Фриц Фишер „Посезање за

свјетском моћи политика ратних циљева царске Њемачке 1914-1918. године“

из Предговора Милорада Екмечића). Треба да се присјетимо политике „играње

по жици“ (гер. periklitieren), односно планске куповине обрадиве земље у

равницама Паноније и организованог насељавања 100.000 Германа, коју је

промовисао Лудвиг Виндхорст, што ће се касније ипак показати као

одлучујућа разарајућа политика за Славенски народ на Хелму ( Балкану).


10

Давне 1872. године, шест година прије окупације Босне и Херцеговине од

стране Аустро-Угарске, дипломатија Хабсбурга савјетовала је отоманску

власт, да ради јачања безбједности, уз ријеку Дрину насељава католичко и

становништво које је примило ислам, да би се разбио српски корпус, односно

православни народ, потпуно раздвојио на ријеци Дрини.

Савремени Виндхорст или Бизмарк био је свакако: Хелмут Кол, Ворен

Цимерман, Ђани де Микелис, Алојз Мок и други, а у завршници југословенске

кризе: Ангела Меркел, Емануел Макрон, а прије њих премјери Енглеске,

Маргарет Хилда Тачер, Џон Мејџор и Тони Блер. Ту је интерес Католичке

цркве и Ватикана, односно Јевреја, као и НАТО-а војска која нема државу нити

државну територију. Они не могу избјећи историјску одговорност за изазивање

рата против Југославије, што представља најтежи међународни злочин –

злочин против мира, из кога су проистекли други ратни злочини.

Усљед такве политике свјетских моћника, нестала је међународно призната

држава Југославија, са специфичним међународним легитимитетом, која је

била чланица свих важних међународних организација, оснивач Уједињених

нација и предводник Покрета несврстаности.

Дакле, посебна заслуга за југословенску катастрофу, за стотину хиљада

жртава, за више од милион обескућених људи, за масовна разарања и

материјалну штету која се мјери хиљадама милијарди долара, за насиље над

природом, свакако доминантно припада Њемачкој, Аустрији, Француској,

Италији, САД, Енглеској, Турској, Ирану који су ту земљу растурили.

Одговорности не могу бити поштеђени ни они национални лидери који су

заслијепљени успјехом као апаратчици или полтрони, у страху или зависности

од уцјена или могућих уцјена, пристајали на ултиматуме и притиске, дајући

сагласност за разарање не само Југославије, већ и начела правног система и

економског система међународне заједнице.

О инспираторима и актерима вођења рата против СФРЈ говори Пјер-Мари

Галоа, француски антифашиста и генерал ваздухопловства у пензији, наводећи

директну одговорност Њемачке и САД у разбијању Југославије, а потом и

супротно међународном праву, бомбардовању СР Југославије.

Он посебно истиче: „Треба рећи да је растурање Југославије била дуго

планирана операција у Њемачкој. Није се само радило о томе да треба сачекати

одлазак Тита 1980. године, него и припремити период послије, користећи се

његовим одласком, дислоцирати територије које је Њемачка сматрала да нису

националне већ територије састављене од различитих етничких група и

религија. Њемачка је била заинтересована за добијање шире подршке на

цијепању територија. Догодило се да сам индиректно био умијешан у ток тих

разговора, на тај начин што сам редовно присуствовао скуповима Жозефа

Штроуса, министра одбране Њемачке, а касније министра финансија, који су

се године 1976. и 1977. године редовно одржавали у Немачкој, на малој фарми


11

у околини Минхена. Ту су били представник Велике Британије Брајан Кроузи,

предста-вник Шпаније бивши министар Санчез Беја, представник Ватикана

адвокат Пол Виоле. Ја сам био представник Француске.“

Бон је тада сматрао да је српски отпор утицао да Њемачка изгуби свјетске

ратове и да треба жестоко казнити српски народ.

Друга Њемачка идеја била је да награди Хрвате и муслимане који су се

током Другог свјетског рата рата придружили Њемачкој и заузели позиције

сарадника и захвалити им се на подршци такве опције.

Трећи циљ је био да се омогући улазак Хрватске и Словеније у економску

зону Европске уније којом је тада предсједавала Њемачка. На тај начин,

отвориле би се велике могућности остваривања укупних њемачких интереса

на Далматинској обали и доминацији на Медитерану. Овим разлозима треба

додати и увјереност Њемачке у америчку интервенцију, с обзиром на важна

командна мјеста које су њемачки официри заузимали у НАТО-у“.

Наравно, многе стране у југословенској кризи нашле свој интерес да

подрже Њемачку и да се непосредно и тајно ангажују.

Амерички интерес био је усмјерен у сљедећем: „Показиве Европљанима да

нису способни да дјелују сами, јер, ако би Америка била изван тога, ту би

настао хаос, неред, рат, што би их поново присилило многе да се врате на лице

мјеста.“ Та и таква демонстрација снаге показала је нужност и неопходност

опстанка и функционисања НАТО-а.

С друге стране, требало је Русију потпуно понизити. У то вријеме, Русија

је у рукама Јељцина и координацијом памети са Харварда требало

имплементирати тржишну привреду у односу на дотадашњу планску привреду

и провести демократке промјене према њиховим конкретним упутама.

Замишљено је било да се читав пројекат трансформације на провјеру

словенске солидарности.

Како је временом Њемачка моћ нарасла и у економском и у политичком

смислу, политичари и економисти сматрали су да би било корисно окупирати

одређене зоне на Балкану. Којој зони дати првенство? Да ли Албанији у

цјелини, Драчу или раскршћу Коридора 8., преко којег ће се једног дана

транспортовати нафта и гас из Каспијског региона, до Јадрана? Због

различитих разлога, Американци и НАТО као екстериторијална војска,

интервенисали су и у потпуности преузели команде операције војних снага, а

након Кумановског споразума о примирју зараћених страна, на Косову и

Метохији, саградили војну базу НАТО - Биндстил.

Ратни бубњеви, у виду лажних информација, имали су за циљ у свјетском

јавном мњењу фиксирати жртву, како би њена одбрана текла уз општу

сагласност јавног мњења моћних држава свијета. Из тих разлога требало је

измислити српске злочине који ће дискредитовати Србе!


12

Један од првих измишљених злочина било је силовање 48.000 жена у

Тузли. Један амерички експерт за Балкан је у истраживању овог феномена,

утврдио да је силовано, наводно 4.000 жена, а касније је то било 40, а податак

о 40 на крају је требало подврћи посебној истрази. Услиједиле су оптужбе за

конц логоре, етничка чишћења и биолошке експерименте. Измишљања су

ишла даље, од експлозије бомбе, у улици Васе Мискина у Сарајеву, масакра на

пијаци Маркале, за које су окривљени Срби, а, заправо, су муслиманске вође

са тајном службом АИД режирале читав догађај и злочине приписали Србима.

Развијана је лажна слика о инвазији на Сарајево, о опсади од стране

просрпске Југословенске народне армије и касније његовог наводног гушења

од стране ВРС. Након тога је по истом сценарију режиран Рачак у Србији, што

је послужило као оправдање за почетак бомбардовања Србије.

Амерички стратег Јозеф Бодански у студији „Офанзива на Балкан“

констатује: „Преко циничних манипулација западних медија и издашног

финансирања информативних служби и разних агенција за пропаганду у

свјетским оквирима, у чему су доминирале измишљотине агенције „Рудер

Фин“ из Америке, чији је власник унук једног од највећих робовласника из

раног периода настанка Америке, а муслимани и њихови хрватски савезници,

који су били у изванредној могућности да сатанизују Србе и искриве слику о

борбама у Босни и Херцеговини…“

За пољедице распада Југославије, кажњавани су сви осим правих криваца,

који се данас појављују у улози хуманиста, душебрижника, тужилаца и

свједока оптужбе пред разним судовима, што за посљедицу има прикривање

читаве позадине и карактера југословенске кризе и грађанског рата, а посебно

одговорности за распад Југославије и касније геноцида у Сребреници.

Срби из Босне и Херцеговине кажњени су пред тзв. Међународним судом

у Хагу са преко 1.600 година затвора. Недопустив је заборав свега онога што

су својевремено на разбијању Југославије и произвођењу оружаних сукоба

народа чинили њемачки канцелар Кол, министри иностраних послова и

шефови њемачке обавјештајне службе Геншер и Кинкел и читава плејада

других који су били задужени за реализацију таквог пројекта.

Освета и жеђ за осветом наплаћује се колонизацијом новонасталих држава,

награђивањем савезника и суђењем онима који су се усудили да бране своју

земљу и примјењују тада важеће уставне и правне норме. Како су колониза-

торима и сувише тјескобни нови оквири националних држава на Балкану за

велике профитерске пројекте, не треба искључити планско пресвлачење

чининаца мржње и сукоба у одоре неког новог југословенства који ће преузети

идеју балканских интеграција која је рађана у главама најумнијих људи.

Грађански рат у Босни и Херцеговини, 1992. године, вођен је међусобним

сукобом све три етничке групе. У једној ситуацији двије групе против једне, а


13

у другом случају забиљежен је и крвав сукоб унутар једне етничке односно

религијске бошњачке групе. Злочина је било на свим странама, а само су Срби

оптужени за геноцид у Сребреници.

Имајући у виду ранија страдања Срба у Првом и Другом свјетском рату,

када је српски народ масовно прогањан и уништаван, тако да је у Првом рату

живот изгубило 1/3, становништва, а у Другом готово два милиона људи. У

овом сукобу, који је почео изласком Словеније и Хрватске из Југославије, те

одбијањем Муслимана и Хрвата у Босни и Херцеговини, да се одазову на позив

за мобилизацију у одбрани Југославије, као своје отаџбине. Срби су се поново,

као некад, спасавали од поновног геноцида или масовног уништења.

Међутим, да би избјегли судбину дванаест бањалучких беба, судбину

српског свата на Башчаршији 1992. године или ликвидације и страдања

најмање 7.500 Срба у Сарајеву, Срби су се одлучили на ратни пробој Коридора

живота кроз Посавину и на опкољавање Сарајева, са циљем властите одбране.

Користећи жртве сукоба у источном дијелу Босне и Херцеговине, као

крајњи циљ борбе против српског народа, смишљен је и уз пропагандне

агенције Запада врло вјешто лансиран појам геноцид и наравно, усмјерен је као

кукавичије јаје против Срба у Босни и Херцеговини.

Организација „Мајке Сребренице“ са пропагандом која, с времена на

вријеме, досеже ниво хистерије, нема примјера међу женама, ни Хрвата ни

Срба послије рата, без стида и бола какав је својствен мајкама страдалих.

Српске мајке се у јавности појављују на гробљима или мјестима гдје су им

дјеца страдала, а нарочито око Сарајева или у Сарајеву због непроналажења

тијела синова или мужева и током црквених молитви.

Дејтонски споразум и изворне принципе, неке организације, поткопавају и

муслимански (бошњачки) политичари и интелектуалци, који нису одустали од

својих ратних циљева. Стално инсистирање на геноциду над Бошњацима

Сребренице и тврдње да је Република Српска настала на систематском и

планском етничком чишћењу од свих који нису Срби, имају за циљ унитари-

зацију Босне и Херцеговине, односно даљу сатанизацију Срба на Хелму.

Притисци трају и двадесет пет година након рата. Тако, на примјер, раније

најављена Британска резолуција о Републици Српској као геноцидној, није

прошла, захваљујући вету, који је уложила Русија. Ова Резолуција је у Српској,

називана и Резолуцијом неповјерења. Да је креаторима резолуције стало до

стварног пијетета према свим жртвама рата, посебно невиним, они не би

заборавили 3.600 српских, претежно цивилних жртава, које су муслиманске

снаге, предвођене Насером Орићем, ликвидирале у злочиначким походима у

Подрињу прије тзв. Злочина који се догодио у Сребреници.

Неки теоретичари сматрају да су на основу оптужби за геноцид у

Сребреници, хашки тужиоци и судије, оживјели механизам за апсолутну власт

међународног фактора у Босни и Херцеговини и подјелу страна на „добре“ и


14

„лоше“ момке, националисте, чиме се, у ствари, прикрива одговорност

режисера за распад Југославије, освету Србима за учешће на страни побједника

у Првом и Другом свјетском рату и циљева глобалиста који желе након распада

Југославије, прерасподјелу природних ресурса Србије, БиХ и Македоније.

Тужиоци Хашког суда, као и судије, наслоњени на буџете САД Њемачке,

Енглеске и Француске, афирмисали су, по наруџби, политику двоструких

стандарда, нашминкану вјештицу „бригу за људска права“, а на тријумф права

и правде за жртве рата су заборавили. Тако су се ратни зидови и бодљикава

жица из рата, преселили у мозгове и свијест свих у Босни и Херцеговини. У

Хагу је пресуђено да Босна и Херцеговина, мора да робује прошлости.

Извршни директори окупационих снага, осокољени страном подршком

(бомбардовања Срба, финансијска помоћ без ограничења, снабдијевање

оружјем и пресуђивање по наруџби…), претварају се, након рата, у домаће

окупаторе, настојећи да слободарску мисао, националне слободе и националне

државе, подвргну својим, ускостраначким или религиозним циљевима, али у

служби страних неколонијалних снага, глобалиста, по оној познатој: „врати

коко што си позобала“!

Не мирећи се са еткатирањем Срба као геноцидног народа и неоправданих

оптужби за геноцид у Сребреници, више институција и организација

Републике Српске, у првом реду Независни универзитет Бања Лука, као

високошколска невладина установа, Институт за истраживање страдања Срба

у 20. веку из Београда и невладино удружење Организација старјешина Војске

Републике Српске покренули су иницијативу да се научно и објективно приђе

утврђивању истине и стварних догађања у Сребреници јула 1995. године,

организовањем међународне научне конференције.

Утврђивање истине о Сребреници је историјски неопходан процес који

тражи озбиљан историјско-научни приступ који ће довести до сагледавања

стварних размјера догађаја у Подрињу током протеклог грађанског рата у

Босни и Херцеговини. Без сагледавања укупног тока, немогуће је сагледати

њихову цјелину и смјестити у објективне историјске оквире.

Уколико изостане научно-стручни приступ, наставиће се ширење

конструисане приче према Републици Српској и даље манипулисање стварним

током и размјерама догађаја. Таквим ставовима колективизују се кривица

српског народа којег неправедно оптужују, супротно међународном праву.

Само објективном научном методологијом, могу се сагледати све

околности, ток и посљедица догађаја у Сребреници што је услов заједничког

живота и помирења народа у Босни и Херцеговини. Један од циљева

међународне конференције је и спречавање даљих манипулација стварним

догађајима и бројем страдалих, односно, одређивање околности страдања и да

се објективно утврде све чињенице и затражи кривична одговорност стварних

починилаца злочина у Сребреници и Подрињу уопште.


15

Ова генерација мора одговорити на питање шта се уистину десило у и око

Сребренице и иницирати скидање анатеме да су Срби геноцидан народ јер се

ни један народ у свијету не може квалификовати геноцидним, а ни то да је

Република Српска геноцидна творевина. На конференцију смо позвали

еминентне личности и међународне ауторе из САД, Велике Британије,

Њемачке, Аустрије, Холандије, Португалије, Канаде, Чешке, Бугарске, Јапана

и Русије, стручњаке из окружења и представнике српске и бошњачке стране да

изнесу став према Сребреници и протеклим ратним догађајима у БиХ.

Посебно се инсистирало на учешћу Холандског института за ратну

документацију који је пет година истраживао догађаје око Сребренице и

објавио извјештај на 7.000 страна, али су још прије шест мјесеци одбили

учешће наводно због раније преузетих обавеза. Уосталом, они имају своју

истину и нису спремни да се упусте и научну расправу вјероватно држећи се

ставова Холандске влада да старјешине и војници из Холандског батаљона

УНПРОФОР-а, као и државне администрације, не могу давати изјаве и

учествовати на скуповима о Сребреници. Упутили смо позив и проф. др

Смаилу Чекићу и проф. др Мирсаду Токачи, који су деценијама носиоци

пропаганде геноцида којег су починили Срби. Господа се није удостојила ни

да одговоре на позив, вјероватно, сматрајући да је питање геноцида у

Сребреници цементирано и да ту нема потреба за расправу. И позив четворици

професора, истраживача из Хрватске, остали су без резултата, што најбоље

показује колико је њима стало до објективне истине.

Познато је да је Народна скупштина Републике Српске на сједници 14.

августа 2018. године, прогласила Извјештај Владе Републике Српске о

Сребреници из 2004. године неприхватљивим јер је настао након снажних

притисака и уцјена од стране високог представника у Босни и Херцеговини

Педија Ешдауна, који је био препун нетачности, инсинауација и манипулација.

Сходно заузетим ставовима и закључцима Народне скупштине, Влада

Републике Српске је на сједници 18. аугуста 2018. године, поништила

инкриминирајући Извјештај из 2004. године и најавила формирање нове

Комисије међународних експерата, која би објективно истражила све оно што

се догађало око Сребренице, што је недавно учињено њиховим избором.

Еминентни свјетски интелектуалац, професор Ноам Чомски, је у више

текстова и уводника објективно писао о Сребреници истичући да се тај догађај

не може карактерисати геноцидом јер, да би он то био, мора постојати намјера

а њу није утврдио ни један суд. За учеснике конференције била би посебна част

да смо од Чомског добили реферат али се он правдао годинама и тешком

покретљивошћу желећи да конференција успије и дође до реалних и

објективних показатеља шта се уистину десило у Сребреници.

Ових дана се јавља и канадски генерал Луис Мекензи, бивши командант

УНПРОФОР-а, у београдским „Бечерњим новостима“, који каже: „У


16

Сребреници се 1995. године, догодио ратни злочин, али не и геноцид.

Претходно, ратни злочин над Србима у селима око Сребренице, починиле су

групе, које је предводио Насер Орић. Његове јединице су излазиле из енклава

које су штитиле снаге УН и чиниле звјерства над Србима. То је такође ратни

злочин. О геноциду над Бошњацима не може бити ни говора, јер су снаге

босанских Срба, уредно евакуисале све цивиле, жене, дјецу и старце из рејона

борбених дејстава.“

Оно што је посебно занимљиво, припадници обавјештајних служби СРЈ,

Војске Републике Српске и других тајних служби, које су по задацима својих

влада, боравиле на територији Босне и Херцеговине и, према многим изворима,

посебно припремале и реализовале операције „Сребреница“, Братунац,

Зворник, Жепу итд., а данас упорно ћуте. То говори да нема ни једног начног

рада о тој теми на овој међународној научној конференцији. Зашто?

Познато је да су многе тајне службе и припадници оружаних, снага тзв.

међународне заједнице, прикривене у добровољачке јединице, боравиле у току

рата у Босни и Херцеговини и учествовале у борбама те чиниле огромне

злочине. Овдје их није потребно набрајати, али, остаје загонетка, зашто данас

о улози страних обавјештајних слуби и јединицама тзв. „пси рата“, против

српског народа, не говоре обавјештајне и контраобавјештајне структуре

Србије и Републике Српске.

Народна Скупштина Републике Српске, је, као што је истакнуто, на

сједници 14. августа 2018. године, Извјештај Владе Републике Српске о

Сребреници из 2004. године, прогласила ништавним. Треба очекивати да ће на

овај начин, такође, српски национални корпус у скорој будућности, одбацити

и пресуде Хашког суда о командној одговорности и одговорности појединаца

за ратне злочине и геноцид из редова српског народа.

Одбацивање пресуда Хашког трибунала за наводни злочин геноцида,

обавезаће српско правосуђе за суђења за ратне злочине појединаца.

Не треба заборавити мотиве мобилизације војника и грађана 1991. године,

као ни сепаратизам појединих република, које су тако снажно пригрлиле

национализам као алат за изазивање мржње и рушење Југославије, насупрот

интернационализму и солидарности на којима се базирало васпитање и

образовање становништва и војника Југословенске армије. Југословенска

народна армија је стратегију рата заснивала на одбрани од напада извана. Тек

неку годину пред распад Југославије, афирмисала се теорија одбране

Југославије на територији нападача.

Националистичке елите Словеније, Хрватске, Македоније, а и Муслимани

из Босне и Херцеговине, гласно су се изјаснили да „ово није њихов рат“ и свако

је отишао свом народу. Истина је, да чим су се припадници ова два народа из

Босне и Херцеговине, нашли на „својим“ територијама, мобилисани су, или у


17

војску Алије Изетбеговића или у војску Туђмана. Само они муслимани, који

су прешли у Србију, нису мобилисани за ратне операције. Примјера има много.

Како год да је настала, Југославија је имала мјесто за све јужнословенске

народе са полуострва Хелм. Шта год рекли националисти у редовима и српског

народа о томе да Југославију није требало стварати, говори да је неопходно

успоставити суд за утврђивање одговорности за рушење јужнословенске

државе. Издајника је било на претек. Ту идеју није могуће остварити, али

историчари ће тражити, заједно са социолозима и филозофима, правницима и

новим генерацијама, одговорност и поуке из издаје, поткупљивости,

лицемјерја, нечињења и одговорности за смрт скоро 100.000 људи и пресељење

или расељење скоро два милиона људи.

Ако је било неминовно да се „разиђемо“, зар није било могуће да се

договоримо? Дакле, одговорност за рат лежи на члановима Предсједништва

СФРЈ односно у Уставу тадашње државе, који се нису договорили, а сами су,

или уз помоћ ментора, договарали да се не договоре.

Како год да се извршни директори реализације сценарија крвавог расплета

Југославије, здушно одрађивали за свој крвнички и посао хијена, српски народ

у Републици Српској, мора смоћи интелектуалне снаге и на научној основи

освијетлити сценариј сребреничког геноцида и одбацити наводну одговорност

за геноцид као и пресуде Хашког суда у том смислу.

Неопходно је пажљиво припремити и вршити сталну и темељиту медијску

и дипломатску кампању међу народима Европе и свијета и објашњавати

стварне узроке рата, који се тичу искључиво распада Југославије за шта су

Срби једини кажњени са преко 1.600 година робије.

Таква кампања мора бити истовремено усмјерена на изградњу модерне

државе Срба на Хелму, снажне самоодрживе економије и модерног образовног

система, који ће, на традиционално природној интелектуалности, бистрини и

проницљивости, обезбједити млад и образован кадар, спреман и одлучан да

гради нову српску државу у интересу народа, а који ће са уважавањем и

поштовањем живјети са сусједима.

Проф. др Зоран Калинић

Ректор Независног универзитета Бања Лука


18

.

Проф. др Станко НИШИЋ

19

УДК 911.3:32(497.6)

ГЕОПОЛИТИЧКА ПОЗИЦИЈА ПОДРИЊА И

ГРАЂАНСКИ РАТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Проф. др Станко Нишић1

Институт за геополитику Београд

Апстракт: Понашање међународних фактора пре, у току и на завршетку разбијања СФРЈ, неспорно говори о њиховој директној умешаности у заплет и расплет југо-кризе у целини, као и у преношењу сукоба у БиХ, што је неминовно резултирало избијањем национално и верски обојеног грађанског рата. Западни моћници (у првом реду Немачка, САД и Велике Британија), одлучујуће су помогли насилно отцепљење Словеније и Хрватске, а потом и БиХ од Југославије, унапред знајући да такво решење, нарочито Хрватске и БиХ, не може проћи без крвопролића.

Рат у БиХ послужио је као оправдање и средство и за нову улогу НАТО у Европи и свету. Терористички ексцеси у Сарајеву и Сребреници морали су се догодити јер се НАТО-у журило да се консолидује и испроба своје функционисање, како би се припремио за теже задатке који га очекују на походу Запада на Исток. Случај „Сребреница“ послужио је да се и другим регионима света предузимају интервенције под изговором спречавања хуманитарних катастрофа.

Подриње је вековима међа између Истока и Запада и око те међе су се непрестано отимали разни владари и државе. Подела Европе на римску и византијску остала је до данашњег времена. Права Европа је индентификована као „римска Европа“ са границама које повуче Ватикан. Управо на тој подели растурена је и Југославија, при чему су западној Европи прикључене католичке републике Словенија и Хрватска, а рат је намерно пренет и у БиХ са циљем да се и тај простор и народ временом „обради“ и преведе на Запад и укључи у НАТО.

Обавештајне службе Запада (САД) сигурно располажу правим подацима о збивањима у Сребреници, али је њихова политичка одлука да се докаже кривица Срба. Оптужба Срба за геноциду у Сребреници служи за утемељење тезе о Србима као геноцидном народу. Иначе, правним средствима се не може потврдити њихова теза о геноциду у Сребреници. Према томе овде је у питању сукоб науке (права) и политике, а познато је да иза политике стоји сила. Зато је незахвална борба науке са политиком. Ипак, вреди да се, бар ради историје, приложе докази о стварним догађајима у и око Сребренице.

Кључне речи: Босна и Херцеговина, Подриње, геополитичка позиција Подриња, геноцид, радикализација Подриња, догађаји у Сребреници

УВОД

Британски „Санди телеграф“ је априла 1993. године истакао тезу да узроци

кризе у Југославији и БиХ не леже у агресивности Срба (којима је то својство

свет тенденциозно приписао), већ је борба српског народа изнуђена због страха

од понављања геноцида над тим народом. У тој констатацији могу наћи

одговор и они који сматрају да су Срби по природи агресивни, да су брзи на

обарачу и да су и овог пута намеравали да силом створе „Велику Србију“.

1 Проф. др Станко Нишић, научни истраживач и професор геополитике и стратегије.

ГЕОПОЛИТИЧКА ПОЗИЦ. ПОДРИЊА И ГРАЂАНСКОМ РАТУ У БИХ

20

У уводу „Књиге о Балкану“ Балканолошког института истакнуто је поред

осталог: „...када балкански народи не буду допуштали да се спољни,

ванбалкански чиниоци и утицаји мешају себично и деструктивно у унутрашње

ствари балканске што значи кад се потпуно еманципују од свих штетних и

понижавајућих духовних, политичких и привредних утицаја са стране, онда ће

Балкан постати сила, велика сила на великој судбоносној раскрсници на путу

између Европе, Азије и Африке“.2 Тада је такође констатовано да је неслога на

Балкану више доприносила његовом вековном потчињавању страним силама

него сама снага завојевача, када је написано: „Код хришћана није било слоге,

поштења, реда, оданости к држави, к дужности, к домовини, к вери, него је

било ненасите личне частољубивости и најбезобзирније суревљивости“.3

Балкан постаје командни мост у крсташком походу Запада на Исток и

беочуг сукоба цивилизација. Линија сукоба биће најжешћа управо дуж раседа

између тих цивилизација. Балкан је сециште тих култура, а Подриње (Дрина)

кичма тих подела. Отуда није ни мало случајно што се управо на том простору

водио одлучујући окршај, а случај „Сребренице“ плански користио да се

заустави грађански рат у БиХ, али тако да се српској страни, као „реметила-

чком фактору“ на Балкану, покуша наметнути колективна кривица за масовни

злочин над Бошњацима. То западним планерима нове поделе утицајних сфера

на Балкану, даје за право да уцењује српску страну у даљем прекомпоновању

простора на Балкану у корист НАТО земаља у односу на Русију

БиХ је одувек служила за поткусуривање светских и регионалних сила. То

се није променило од времена Отоманске империје до данас. Само су мењани

непосредни актери узурпирања простора БиХ. У последњој подели карата,

планирано је стварање унитарне БиХ, у којој би доминирали поданички

Бошњаци, преко којих би БиХ врло лако постала плен НАТО-а. Посебно је

индикативно и потврђује тезу да и Ватикан никад не одустаје од продужења

своје руке на цео Балкан, то да, упоредо, а понегде и испред световних

интереса НАТО-а, иду духовни интереси католичке цркве. Папа је већ посетио

Албанију и БиХ, а наговештава прихватање под капу Ватикана македонске, па

и црногорске православне цркве. Дакле, планира се унијаћење македонских и

црногорских православаца. Према томе НАТО и папа руку под руку освајају

европски простор, јер су и један и други у основи експоненти незајажљиве

експанзије капитала западних држава..

ГЕОПОЛИТИЧКИ ИНТЕРЕСИ ЗАПАДА НА БАЛКАНУ

На Балкану се убрзано ради на прекомпоновању утисајних сфера. Јалтски

споразум о подели на Балкану, кад је простор Југославије у питању, подељен

је тако да СССР и САД имају доминацију 50:50, при чему је управо Дрина и

2 Група аутора, Књига о Балкану I, Издање Балканолошког инстит., Београд, 1936, стр. 9. 3 Група аутора, Књига о Балкану II, Издање Балканолошког инстит., Београд, 1937, стр. 150.


21

тада била гранична линија тих половина! Међутим, према сазнањима о

превентивној подели утицајних сфера на Балкану која потиче из 80-тих година

прошлог века, када је и планирано рашчлањавање Југославије, могло се

запазити да САД претендују на доминацију: у појасу дуж јадранске обале

укључујући Далмацију и зону БиХ јужно од Сарајева, као и Црну Гору,

Космет, јужни део централне Србије, Македонију и Албанију. Немачкој је

остављен утицај у Хрватској (изузев већ назначеног појаса), и у северном делу

БиХ. Централни део Србије је и тада остао недефинисан. Оно што посебно

забрињава јесте изјава бишег Државног секретара САД Бејкера 1991. године

да ће Србија бити сведена на београдски пашалук у случају да се не повинује

захтевима Запада за њихов утицај у целој Југославији.

Амерички геополитички интерес на Балкану је да, у оквиру економске и

политичке глобализације света, овај простор вреднује у склопу својих

глобалних интереса и у складу са његовим геоположајем у односу на друге

регионе. САД користе Балкан и као „носач авиона“ чиме смањују трошкове на

поморски транспорт и скраћују време транспорта људи и роба у регионе

Блиског и Средњег истока. Средоземље, Балкан и Блиски исток су „пупак

света“ и ништа се у свету освајања не дешава без коришћења тог геочвора.

САД су стога непрекидно присутне у том региону и у томе посебно користе

услуге Израела, Турске и Саудијске Арабије. Своје интересе на Балкану и на

даљем путу на Исток САД обезбеђују углавном употребом НАТО.

Немачки интерес за пут према Блиском истоку, који датира још од времена

Карла Великог, не јењава ни до данас. Немачка је уз помоћ Ватикана и

Аустрије наметнула целом Западу формулу за растакање СФРЈ, како би се, без

рата, остварила раније истакнуте ратне циљеве да доминирају у Подунављу и

да преко Словеније и Хрватске избије на Јадран. Своје интересе на Балкану

Немачка је посветила разбијању Југославије. Зато је она, заједно са Ватиканом,

предњачила у њеном распарчавању није изненађење. Министар иностраних

послова Немачке открива да га је јуна 1991. године телефоном назвао министар

иностраних послова Ватикана Содано у име св. оца поручио: „Признајте брзо

Хрватску. Ми ћемо задужити Пољску и Аустрију да вас следе, а Света столица

ће интервенисати на четвртом месту. Ми то не можемо учинити први“.

Познато је да је Ватикан потом одобрио повољан кредит Хрватској чиме је

набављала оружје у Мађарској.

Аспирације повратка на просторе Отоманске империје има и Турска. Она

користи интересе САД на Блиском истоку да би поступно, уз њихову подршку,

остваривала своје интересе на Балкану. Отуда и Турска подршка Муслиманима

у Босни у време грађанског рата, као и отворене симпатије према Албанцима

на Космету и Албанији, јер они служе као мост ислама према Европи. Турска

настоји да се приближи и актуелној власти у Србији данас нудећи

најповољније кредите за изградњу инфраструктуре нарочито према и у

„Санџаку“. Наиме, политичке вође бошњачког народа у БиХ па и у Рашкој

ГЕОПОЛИТИЧКА ПОЗИЦ. ПОДРИЊА И ГРАЂАНСКОМ РАТУ У БИХ

22

области у Србији уз помоћ Турске настоје објединити бошњачке територије

на Балкану. Са тим циљем одавно је пројектована и тзв. „зелена трансферзала“

од Истанбула до Велике Кладуше. Гораждански пупак у Подрињу је остављен

Федерацији БиХ управо да послужи као мост између „Санџака“ и Сарајева. У

последње време убрзано се ради да се том трансферзалом изгради и аутопут уз

помоћ Турске.

ПРОЈЕКЦИЈА ИСЛАМСКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

За разлику од хришћанске и других религија ислам претендује не само на

уређивање духовног него и световног живота верника, при чему код

муслиманског света не може бити атеиста. У складу са тим човек нема своју

индивидуалност него да је свим својим бићем и идејама у служби исламу, што

ће рећи челнику, владаоцу такве једне обликоване масе људи. То је већ позната

владавина калифата у арапским земљама. Та идеологија је опасан опијум за

муслимански народ која оправдава „свети рат“ уз пропагирања оправдање

жртвовања људских живота народа за свете циљеве ислам. То је показано и у

грађанском рату у Бих на примерима Маркала и Сребренице.

Суштина поруке „Исламске декларације“ Алије Изетбеговића је њен позив

муслиманском свету на акцију за ширење и доминацију исламске културе и

исламског покрета у целом свету; у освешћивању муслимана и позиву на

„стварање јединствене исламске заједнице“. Као снагу за реализовање

програма исламизације Алија тврди да „Не постоји сила која би могла

спријечити нову муслимаснку генерацију да не учини крај том ненормалном

стању“. А, за ненормално стање Алија сматра стање живљења муслиманских


23

народа у посебним државама. Он чак има амбиције да, ако нико други, а оно

босански муслимани (са њим на челу), са уздигнутим полумесечевим барјаком

преузму улогу предводника у стварању велике муслиманске заједнице. Он је

као и многи пре њега, изабрао Ислам као филозофију живота и веру. Помоћу

кодекса исламске вере настоји да инспирише, дисциплинује и активира

успавану енергију широких маса за реализовање идеје исламизације, што ће

рећи стварање такве кохезије и активитета муслиманског света којима неће

бити препреке у покоравању „паганских“ народа.

Један од најважнијих закључака из дефиниције исламског поретка је

„неспојивост ислама и неисламских система”, чиме Изетбеговић искључује

коегзистенцију исламског и неисламских друштвених система и поредака. У

стварању исламског поретка Изетбеговић поставља дилему којим путем је

краће до циља. Да ли да се прво чини препород у душама муслимана тј. верско-

морални препород, или прво ићи на освајање власти, а затим на „систематско

вјерско, морално и културно одгајање народа, као предувјет за изградњу

исламског друштва“. Очито да Алија није имао стрпљења да иде поступно у

исламизациј

uvaženi ministri, poštovane kolege, dame i gospodopredstavnistvorsbg.rs/pdf_dokumenti/2019/... ·...

Documents