utorak, 20. oktobar l 2020. danas

utorak, 20. oktobar l 2020. I DANAS

Slu~aj „Spisak“ - njegove posledice po ugledorganizacija koje je dràva ozna~ila kao sumnjivepo osnovu pranja novca i finansiranja terorizma inedostatak dijaloga sa dràvnim organima o ovompitanju, bila je tema skupa „Otvoreno o spisku“.

Dijalog o ovoj temi pokrenule su ~etiri radnegrupe Nacionalnog konventa o EU (NKEU) uzFridrih Ebert Fondaciju (FES) - u znak podr{kenevladinim organizacijama, medijima ipojedincima koji su bili se na{li na „Spisku“.

Slu~aj „Spisak“ po~inje ve{}u da su svekomercijalne banke u Srbiji dobile zahtev odUprave za spre~avanje pranja novca da dostavepodatke o ra~unima i bankarskim transakcijama37 udruènja gra|ana, fondacija i medija, kao i20 pojedinaca.

Istraìva~ki novinari saznali za spisak naosnovu zahteva koji je Uprava uputila bankama13. jula pozivaju}i se na ~lan 73 Zakona ospre~avanju pranja novca i finansiranjaterorizma.

Posle toga, 27. jula, v. d. direktora Uprave zaspre~avanje pranja novca i finansiranje terorizma@eljko Radovanovi} je rekao da je to redovnakontrola i nadzor, {to je drugi pravni osnov.

Dvadeset devetog jula predstavnici dràvesaop{tavaju da to nije „pravi ili nije potpun spisak“.

Izve{taj Evropske komisije o napretku Srbijeod 6. oktobra, u kome se pominje i „slu~ajspisak“, za nevladin sektor je potvrda da nijejasan pravni osnov zahteva koji je dràva uputila.

Dva meseca od objavljivanja ove vesti nemajasnog odgovora dràvnih organa o pravnomosnovu sumnji~enja organizacija sa spiska, nitikriterijuma na osnovu kojih se neke organizacijesvrstavaju u rizi~ne.

Katarina Golubovi} (Jukom):Nama su gra|ani dali takvu snagu,kredibilitet i integritet da dràva mora zasve da nas konsultuje.

Jelena Vasi} (KRIK): U Srbiji dràva posmatra istraìva~kenovinare kao neprijatelje koji ih napadajuumesto da nas gleda kao besplatneresurse i pokre}e istrage na osnovuna{ih informacija

@eljko Radovanovi}(Uprava za spre~avanje pranja novca):Organizacije na spisku nisu sumnjive.Koristili smo ~lan 73 zato {to mi kaodràva nemamo drugi mehanizam dado|emo do dve klju~ne informacije - kosu donatori i ko ima ovla{}enja nateku}em ra~unu

Bojana Selakovi}(Gra|anske inicijative): Mora se imati na umu kontekst - da se ubliòj i daljoj budu}nosti na razli~itena~ine dràva razra~unavala saorganizacijama civilnog dru{tva i za topostoje relevantne informacije Fo

to: B

ETAP

HOTO

/ Dr

agan

Goj

i}

UDRU@ENI GRA\ANI ZA BEZBEDNO DRU[TVO 3utorak, 20. oktobar l 2020. I DANAS

U mesto da posmatra nevladinsektor kao dragocenogsaradnika, dràva suo~ena

sa kritikama naj~e{}e sprovodikampanje bla}enja, napade i pritiskena ove nezavisne organizacije.

Razlog tome je {to i dràvaprepoznaje da su nevladin sektor,nezavisni mediji i lokalne aktivisti~kegrupe najva`niji dru{tveni akterikojima gra|ani mogu da iznesusvoje probleme, zatraè od njihsavete, pouzdane informacije ipomo} u re{avanju problema ikritike na rad institucija.

Ovo su neki od zaklju~aka prvediskusije koja je odràna u okvirukonferencije „Otvoreno o spisku“.

Na panelu „Podr{ka udruènimgra|anima - za{to nam je va`nopoverenje?“ u~esnici su se saglasilida je poverenje gra|ana ono {todaje snagu i kredibilitet nevladinimorganizacijama dok dràvasastavljanjem spiska i istragom otransakcijama poku{ava da naru{i tajkredibilitet.

Razgovor je moderirala SonjaTo{kovi}, direktorka Beogradskogcentra za ljudska prava.

Govornici ovog panela bili suDragana Arsi} iz „Odbranimo {umeFru{ke gore“, Miroslav Mijatovi},PAKT Loznica, Katarina Golubovi},predsednica Jukom-a, i Jelena Vasi},novinarka i koordinatorka projekataKRIK-a.

O tome koliko je poverenjegra|ana va`no za lokalni aktivizam,govorila je Dragana Arsi} izinicijative „Odbranimo {ume Fru{kegore“, isti~u}i da zahvaljuju}i tomodnosu sa gra|anima koji se pa`ljivogradi ovakve organizacije dobijajuva`ne podatke o problemima naterenu.

- Nama su gra|ani bili dragoceniizvor informacija - prijavljivali sunam slu~ajeve nesavesne bespravnese~e {uma koja se ina~e jako te{kodokazuje. Samo ako imatekonkretnu informaciju, moète daodete da fotografi{ete i prijavitenadle`nim organima. Mi ~uvamo

odnos sa tim gra|anima, {titimonjihov identitet i zahvaljuju}injihovoj pomo}i, isprovocirali smoinstitucije da po~nu da radeprofesionalno, navela je Arsi} isti~u}ida je ovo uzajaman odnos koji serazvija. O tom poverenju koje jestekla ova inicijativa svedo~ipodatak da su od 300 ljudi koji izpodràvaju, za kratak period uspelida okupe 7.000 pristalica.

Na sli~an na~in gra|aniprepoznaju i nevladine organizacije,posebno one koje pruàju razli~ite

vidove pravne pomo}i, kao „prvuslamku spasa“, kako je primetilamoderatorka Sonja To{kovi},navode}i i Komitet pravnika zaljudska prava Jukom kao jednu odovakvih organizacija.

Katarina Golubovi} iz Jukomaistakla je da je najve}i uspeh oveorganizacije to {to im se tokom 23godine ljudi neprestano javljaju sa

pitanjima i pri~ama o razli~itimsistemskim problemima koje sudoìveli.

- To je snaga nevladinog sektora -moè da saslu{a potrebe gra|ana,da ih posavetuje i reaguje ukonkretnim slu~ajevima a kasnije dasve te probleme uobli~i kroz javnepolitike koje }e predloìtiinstitucijama. Sve nevladineorganizacije ve} dugi niz godina naovaj na~in u~estvuju u izgradnjiinstitucija na bazi potreba gra|ana.Mi ulazimo u procese kreiranja

politika od najniìh do najvi{ihinstanci i nalazimo se na spiskudràve za u~e{}e u radnim grupamajer mi jesno glas gra|ana i dràva tone moè da zanemari. Ipak,nalazimo se i na ovom drugomspisku i pitanje je kako }e dràvaizabrati da se pona{a prema nama,naglasila je Golubovi}.

Ona je pomenula neke od

institucija u ~ijoj izgradnji nenevladin sektor u~estvovao kao {tosu Poverenik za informacije odjavnog zna~aja, Poverenik zaravnopravnost, dodaju}i da zatoNVO „imaju obavezu da ~uvajuinstitucije“ i da }e reagovati na svakunjihovu zloupotrebu.

Upravo zbog tih reakcija i kritikana ra~un dràve, reagovanja uslu~aju pritisaka koje gra|ani nalokalu doìvljaju, Golubovi} isti~e dase nevladin sektor ~esto nalazi nameti vlasti.

O problemima sa kojima su sesuo~avali aktivisti u lokalnimzajednicama govorio je MiroslavMijatovi} iz organizacije PAKT izLoznice. On je govorio o iskustvimaborbe protiv korupcije, za za{tituìvotne sredine, ljudskim pravima ijavnim politikama u zapadnoj Srbiji.

- U~estvovali smo u razli~itimaktivnostima koje su va`ne za lokalnepolitike - od posmatranja izbora gdesmo doìveli razne vrste {ikaniranja ipritisaka, do analize javnih nabavki,ukazivali smo na nesvrsihodnotro{enje novca u lokalnim budètimai protekcije odre|enih firmi. Posebnosmo prepoznati po protestima protivizgradnje rudnika litijuma kodLoznice. Gra|ani vide taj na{zajedni~ki rad i vremenom su nam semasovno pridruìvali. Su{tinagra|anskog dru{tva jesu udruènigra|ani koji }e ohrabriti i ostale da seaktivnije uklju~e, naglasio jeMijatovi}.

O tome koliko je poverenjegra|ana va`no i za rad nezavisnihmedija, govorila je Jelena Vasi},novinarka KRIK-a. Ona je naglasila dasu gra|ani kao publika i njihovapodr{ka ono {to omogu}ava da ovajmedij otkriva podatke o korupciji ikriminalu.

-

Korupcija i kriminal su teme koje su ivi{e nego prisutne u svakodnevnomìvotu gra|ana. Dokaz za to je iinteresovanje koje gra|ani pokazujuza sve istraìva~ke pri~e kojeobjavimo. Vidimo da oni reaguju nasvaki napad na nas, oni su ti kojidonacijama podràvaju na{ rad -izdvajaju deo svojih finansija da biomogu}ili da za njih objavljujemoistinu i informacije koje su do tadadràvni organi i funkcioneri skrivali,navela je Vasi}.

Ona je naglasila da to poverenje iinteres javnosti da zna sve stvaraobavezu nezavisnim medijima daobjavljuju svoj posao i kada ih vlast itabloidi pod kontrolom vlastinazivaju „narkomanima“,„lopovima“ i „stranim pla}enicima“.

- A takvih slu~ajeva je bilo mnogo,to su sve kampanje bla}enjanezavisnih medija i nevladinihorganizacija. Mi imamo bogataiskustva pritisaka u radu i nismo biliiznena|eni kada su nam rekli da smose na{li na ovom spisku. U Srbijidràva posmatra istra iva~ke novinarekao neprijatelje koji ih napadajuumesto da nas gleda kao besplatneresurse i da na osnovu na{ihinformacija nadle`ni organi sproveduistrage, naglasila je Vasi}.

A ko „spisak“ nije predmetistrage, ve} analize rizika -kako uverava dràva, za{to

organizacije civilnog dru{tva ~ije seposlovanje „analiziralo“ nisukonsultovane, za{to im nisuzatraèni podaci, i koje su sve toorganizacije bile na „spisku“ ~iji jesamo deo dospeo do javnosti?

Sva ova pitanja mogla su se ~utina panelu „Gra|ansko dru{tvo uborbi protiv pranja novca ifinansiranja terorizma“.

Predstavnici nevladinihorganizacija nisu se dali uveriti danije bilo namere dràve da ihdiskredituje ve} isklju~ivo da napraviprocenu rizika, na {ta je obavezujume|unarodne organizacije. Jedanod neubedljivih odgovora nadle`nihjeste i da je afera „spisak“ nije nanela{tetu samo NVO ve} i Upravi zaspre~avanje pranja novca.

Razgovor je moderirala SonjaStojanovi} Gaji}, koordinatorkaRadne grupe za Poglavlje 24Nacionalnog konventa o EU.

Na panelu su govorili Vanja[kori}, programska direktorkaEvropskog centra za neprofitnopravo, Bojana Selakovi}, programskadirektorka Gra|anskih inicijativa,Nejtan Ko{el, direktor i koosniva~fondacije Katalist, i Predrag Petrovi},programski direktor Beogradskogcentra za bezbednosnu politiku.

Izuzetno zna~ajno je bilo i u~e{}e@eljka Radovanovi}a, vr{iocadu`nosti direktora Uprave zaspre~avanje pranja novca jer je tobila retka prilika da mediji iorganizacije direktno postavepitanja na koja od Uprave ranije nisuuspeli da dobiju odgovore.

Glavna polemika vodila se oko

toga da li je spisak nevladinihorganizacija i na~in na koji je dràvasprovela istragu o njihovimfinansijama u skladu sapreporukama Me|udràvnog tela zakontrolu i spre~avanje pranja novca(FATF). Ina~e na „sivoj listi“ ovog telana{la se i Srbija 2019. godine zbog

strate{kih propusta dràve u oblastiborbe protiv pranja novca ifinansiranja terorizma.

Ovoga puta dràva je ozna~ilanevladine organizacije kao one ~ijeposlovanje treba ispitivati.

Ipak, @eljko Radovanovi} ispredUprave je „apsolutno inedvosmisleno negirao da za oneneprofitne organizacije i pojedince

koji su se pojavili kao predmetistrage postoje ikakve sumnje ufinansiranje terorizma“.

„Rekao sam da se radi o analizi“,podvukao je Radovanovi}.

On je objasnio da je to deo nizaaktivnosti koje su pokrenute nakonusvajanja strate{kog okvira procene

rizika i obaveza Srbije premame|unarodnim telima.

- Na~in na koji se to analizira jepodjednako neprijatan i zaneprofitan sektor i za vlast. Alipostojala je urgencija kojom seapeluje na vlast da u {to hitnijemroku sa~ini dokument koji }e procentinevladin sektor sa aspekta veli~ine,osnovnih obele`ja, karakteristika i

elemenata rizika. Odgovorno tvrdimda }e NVO u~estvovati u postupkuizrade tog dokumenta u potpunostine samo konsultativno, uveravao jeRadovanovi}.

Na pitanje moderatorke - da li jeceo slu~aj „spisak“ bio deo te analize,Radovanovi} tvrdi da jeste - zato {tonisu samo navedene organizacijeispitivane. „Vi govorite o spisku, ja }ugovoriti o uzorku“, naglasio je on.

U nastavku panela BojanaSelakovi} ponovila je nedoumice ikritike nevladinih organizacija.

- Uprava ima svoje zadatke kadaje u pitanju implementacijepreporuka FATF-a, ali mi traìmo dase razjasni da li je traènje podatakao finansijama bila legitimnaaktivnost. Sumnju budi pitanje - {taje bio pravni osnov te aktivnosti imora se imati na umu kontekst - dase u bliòj i daljoj budu}nosti narazli~ite na~ine dràva razra~unavalasa organizacijama civilnog dru{tva i

za to postoje relevantne informacije,istakla je Selakovi}.

Selakovi} je podvukla i da je velikibroj prozvanih organizacijaposve}en upravo transparentnosti ida }e uvek otvoreno govoriti orizicima od zloupotrebe. Ona jezaklju~ila i da ovakvim odnosnomdràve prema civilnom sektorunestaje me|usobno poverenje.

- Koliko god va`na agenda zadràvu na globalnom nivou, svakamera moè da ostavi posledice u

oblasti slobode udruìvanja iljudskih prava i to moè da sereflektuje i stvara probleme udrugim delovima sistema. Nijeponu|eno dovoljno dokaza iinformacija o tome da je ovaaktivnost bila potrebna, svrsishodnai legitimna. Bi}e jako izazovno zadalju saradnju ako ovde stvari nerazjasnimo dobro, naglasila je ona.

Me|u ozna~enim organizacijamana{le su se u pojedine fondacije, kao{to je Katalist, ~iji je direktor napanelu govorio o {tetnimposledicama ovakve istrage po rad iugled organizacije koju on predvodi.

- Uprava dobro sara|uje sabrojnim NVO i ne razumem za{to stekoristili ~lan 73 kada ste moglidirektno da traìte te informacije od~lanova, vrlo dobro znate da bive}ina organizacija svojevoljnopristalo da sara|uje. Ne razumemza{to ste i{li direktno u komercijalnebanke i jo{ dozvolili da sve to procuriu javnost. Vrlo ste aljkavno odradiline{to {to je moglo da se re{ipartnerskim pristupom, kritikovao jeKo{el. On nagla{ava da je u Katalistu{teta velika, jer je rezultat to da je4.000 individualnih donatora, nesvojim ili izborom Fondacije, postalodeo istrage, a ne procene rizika, kakodràva poku{ava da prikaè.

Panel „Podr{ka udruènim gra|anima – za{to nam je va`no poverenje?“ o uticaju spiska na kredibilitet i snagu

„VLAST SPROVODI KAMPANJEBLA]ENJA NVO I MEDIJA“

„Gra|ansko dru{tvo u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma“ – debata o pravnim osnovama za istragu

Spisak – analiza rizika ili razra~unavanje dràvesa civilnim dru{tvom?

2

[KORI]: MJEREMORAJU BITISTROGO CILJANE Vanja [kori}, programska direktorkaEvropskog centra za neprofitno pravo,govorila je o tome za{to je neprofitnisektor ranjiva grupa i koje su definici-je i pravila za procenu rizika Me|udr-àvnog tela za kontrolu i spre~avanjepranja novca (FATF).

- Od 2016. godine, uz velike napo-re globalne koalicije, FATF uvodi za ne-profitne organizacije pravilo da se nji-hova ranjivost procenjuje isklju~ivo natemelju rizika. To zna~i - nema ozna-~avanja svih skupina, organizacija ilisektora kao ranjivih bez vrlo jasnih,konkretnih i metodolo{ki ispravnoure|enih pravila, naglasila je ona.

[kori} je istakla da je bitno kom-pletno razumevanje prirode i aktivno-sti sektora, kako bi dràve i me|una-rodna tela pri ocenjivanju neke nepro-fitne organizacije razumele da li su toudruènja, ustanove ili razli~ite orga-nizacije, da li rade sa gotovim novcem,odakle su njihovi donatori, da li imajuveliki broj volontera, i tek posle togamoè se sprovoditi nekakva konkret-na istraga.

- Mjere koje provode dràve mogubiti pravne, edukacijske ali moraju bitstrogo ciljane samo na one skupineorganizacija koje su ozna~ene kao ri-zi~ne u proceni rizika, moraju biti pro-porcionalne riziku, te moraju u potpu-nosti biti u skladu sa me|unarodnimpravom i obavezama dràva, naglasi-la je [kori}. Ona je istakla i da se traìkontinuirani dijalog izme|u vlasti ineprofitnog sektora.

RADOVANOVI]:KORISTILI SMO^LAN 73 JER NEMAMO DRUGIHMEHANIZAMAPrilikom davanja obja{njenja o analizikoju su nadle`ni organi sprovodili,@eljko Radovanovi} istakao je daosnova za sastavljanje spiska nije bilabilo kakva „sumnja“ u rad NVO te da jetaj pravni osnov – ~lan 73 iskori{}en unedostatku drugih, adekvatnijih prav-nih osnova za pribavljanje podataka. - Uprava nije nastupila sa aspektakonkretne sumnje da je izvr{eno bilokoje krivi~no delo. Kada govorimo otome za{to ~lan 73, mi kao dràva za-ista nemamo drugi mehanizam dado|emo do ove dve klju~ne informa-cije a to je – ko su donatori, te podat-ke nema poreska uprava, nema trezor,mogu da se provere jedino putembankovnih izvoda, a druga informaci-ja su famozna ovla{}enja na teku}emra~unu gde smo proverali da li je ovla-{}eni zakonski zastupnik ili nije, na-glasio je Radovanovi}.

#OtvorenoOSpisku

Sonja Stojanovi} Gaji}:Poverenica Ujedinjenih nacija za ljudska prava i terorizam, {to je jedan od me|unarodnih instrumenata koji moè da seoglasi po ovom pitanju, ve} je izrazila interesovanje da ovaj konkretni slu~aj ispita - dràva }ebiti pod nadzorom zbog spiska koji je dospeo u javnost.

NACIONALNI KONVENT O EU NEZAOBILAZNI PARTNER, A DO@IVLJAVA NAPADEKatarina Golubovi} govorila je o zna~ajnojpoziciji koju Nacionalni konvent o Evropskojuniji ima zahvaljuju}i poverenju gra|ana, alii naglasila da tu poziciju vlast dovodi u pita-nje kada god se kritikuje rad institucija.

„Nama su gra|ani dali takvu snagu, kre-dibilitet i integritet da dràva mora za sve danas konsultuje. NKEU ima poziciju nezaobila-znog partnera u procesu evrointegracija i dr-àva mora da nas pita o svemu. Koliko }e nassaslu{ati i uvaìti na{e preporuke zavisi kolikoje ne{to politi~ki osetljivo pitanje. Postoje si-tuacije gde nam osporavaju i stru~nost i kre-dibilitet a simptomati~no je da napadi kre}u~im po~nemo da kritikujemo neku od va`nihtema“, naglasila je Golubovi}.

Golubovi}: NVO imaju obavezu da ~uvaju institucije i reagova}e na svaku njihovu zloupotrebu

Vasi}: Korupcija i kriminal su teme koje su i vi{e nego prisutne usvakodnevnom ìvotu gra|ana

Aktivizam na lokalu ipoverenje gra|ana susnaga civilnog sektora: Sa panela u Dor}ol placu

Foto

: scr

eens

hot y

outu

be

Foto

: scr

eens

hot y

outu

be

Foto

: scr

eens

hot y

outu

be

Foto

: FoN

et /

Boà

na P

avlic

a

Foto

: FoN

et /

Boà

na P

avlic

a

„U loga organizacijacivilnog dru{tva je daprate rad dràvnih

organa, da im pomaù u otkrivanjunedostataka i predlaù na~ine da seti nedostaci otklone u korist gra|anaSrbije. Ve}ina organizacija, novinara ipojedinaca sa famoznog ‘spiska’ bavise upravo bavi ovim pitanjima ilipomaè drugim organizacijama dase organizuju i deluju, upravo u ciljuza{tite interesa gra|ana. Zamislite zatrenutak Srbiju bez ovihorganizacija!“, istakao je Sr|anMajstorovi}, koordinator Radnegrupe za politi~ke kriterijume NKEU,prilikom svoje zavr{ne re~i na skupu„Otvoreno o spisku“.

Majstorovi} je naglasio da jerazgovor izme|u civilnog dru{tva i idràve na ovu temu bio prekopotreban, kako bi se ~ula iskustvaorganizacija civilnog dru{tva,nezavisnih i istraìva~kih medija ikako bi javnost razumela da oni radeu interesu svih gra|ana Srbije, iakopredstavnici vlasti ponekadpoku{avaju da prikaù da nije tako.

- uli smo iskustva razli~itih OCD,novinara i pojedinaca koji svojimaktivnostima uti~u da se novacgra|ana Srbije tro{i transparentno iodgovorno, odnosno da javnasredstva koja se prikupljaju od svih

gra|ana ove zemlje ne zavr{e naprivatnim ra~unima. One se bore dase sa~uvaju prirodne vrednosti Srbijeumesto da se dràvni organinedoma}inski odnose premavlasni{tvu svih gra|ana Srbije, da sepo{tuje Ustavom garantovano pravona slobodu mi{ljenja i slobodnogizraàvanja stavova, umesto da seneistomi{ljenici ozna~avajuprotivnicima dràve; kao i za{titomprava i sloboda gra|ana kada sena|u u nevolji, a slu`beni organi neprona|u na~in da se pozabave ovimpitanjima, ukazao je Majstorovi}.

Srbija je kandidat za ~lanstvo uEU, podsetio je on, sa lo{imrezultatima u ovom procesu, rekaoje Majstorovi} referiraju}i nanedavno objavljen izve{taj Evropskekomisije koji beleì „nedovoljannapredak Srbije“. On je naglasio dacivilno dru{tvo moè da pomogneinstitucijama da bolje rade inapreduju u evrointegracijama.

„Naàlost, Srbija danas beleìozbiljne propuste kada se radi ofunkcionisanju demokratije,demokratskih institucija, slobodimedija i izraàvanja. Ona je danashibridni reìm koji posedujeodre|ene, ali ne i sve elementeliberalne demokratije. Jer istinskademokratija ne moè biti ‘iliberalna’,

bez slobode. Politi~ki sistemi ukojima se po{tuje isklju~ivo voljave}ine bez slobode da se iskaèdruga~ije mi{ljenje se nazivajudruga~ije i ne elim da verujem da jeikome u Srbiji cilj ili interes da se ide utom pravcu“, istakao je Majstorovi}.

On je zaklju~io da je potrebnopromeniti selektivanpristup organizacijamacivilnog dru{tva a da jeprvi korak ka tome dadràvna vlast prekinesa podelama gra|ana.

„Dràva bez slobodnedemokratije ne brine o svim svojimgra|anima. Ona ih deli na na{e injihove. Paradoksalno je da u ovomtrenutku, kada nam je potrebno dazajedni~kim snagama poku{amo daodgovorimo na brojne izazove sakojima se Srbija suo~ava, postojitendencija da se gra|ani i dalje dele.Apsurdno je da se napadaju oni kojipromovi{u po{tovanje zakona,za{titu ìvotne sredine, pravo nasve` vazduh, za{titu reka ilipromociju ideje nezavisnih sudova

koji bi imali kona~nu re~ u za{titiprava gra|ana Srbije“, naglasio je on.

Posebno je problemati~no,ocenio je Majstorovi}, {to se pritiscina organizacije civilnog dru{tva,nezavisne medije i novinarepoja~avaju, i to na na~in koji ukazujena jednu organizovanu kampanju.„Ove pritiske i pretnje je nemogu}esakriti, i svakako ne}e doprinetiostvarivanju brèg pristupanja EU,odnosno ostvarivanju strate{kogcilja za koji se barem retori~ki zalaèvlast u Srbiji. Napadi imaju isklju~ivofunkciju zastra{ivanja iobeshrabrivanja {ireg kruga gra|anai organizacija koji bi eventualnohtele da se angaùju i ukaù nane{to {to su op{te poznatiproblemi“, istakao je Majstorovi}.

On je za kraj podvukao i da velikiproblem predstavlja neka`njivostonih „koji se suè laìma i pretnjamai napadima“, i u tom smislu dràvniorgani moraju preuzeti svojezakonske obaveze i za{tititi svegra|ane i njihova prava.

4

Sr|an Majstorovi}, koordinator Radne grupe za politi~ke kriterijume NKEU, u zavr{nom obra}anju

SRBIJA JE HIBRIDNI RE@IM, BEZ SLOBODNE DEMOKRATIJE

UDRU@ENI GRA\ANI ZA BEZBEDNO DRU[TVO

#OtvorenoOSpisku

utorak, 20. oktobar 2020. I DANAS

Urednica i novinarka:Aleksandra Popovi}

Korektura: Ana Ron~evi}

Prelom: Zoran Spahi}

Vladimir Me|ak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji

MOTIV JE PRITISAK NA NVO I MEDIJEMeni je ovo pritisak na medije i NVO. Obja{njenja koja smo dobili su protivre~na, jer se ne moè u isto vreme raditi o 1) redovnoj/uobi~ajenoj kontroli i 2) strate{koj proceni sektora na

pranje novca i finansiranju terorizma (oba opravdanja smo ~uli).Koje god opravdanje da je u pitanju, pravni osnov, ~lan 73

Zakona o spre~avanju pranja novca je neadekvatan jer onzahteva postojanje „osnovane sumnje“ na nedozvoljeneradnje. To ne spada ni u redovnu kontrolu ni u strate{kuprocenu, a bez „osnovane sumnje“ ovakva provera jeprotivzakonita. Dakle, ostaje pritisak na kriti~ki nastrojene

NVO, medije i pojedince kao motiv ovakve

Foto

: BET

APHO

TO /

Milo

{ Mi{k

ov

Foto: FoNet / Boàna Pavlica

Rodoljub [abi}, advokat i nekada{nji poverenik za informacije od javnog zna~aja

ZA OVAKVU AKCIJU NIJE BILO OSNOVAZakon je potpuno jasan - za ovakav postupak nema nikakvog opravdanja ni osnova.Za ovakvu akciju zakon eksplicitno podrazumeva postojanje osnova sumnje, a zna se i {ta je „osnov sumnje“, to nisu nikakva naslu}ivanja ve} skup ~injenicakoji ukazuje na odre|enu delatnost. Uprava za spre~avanje pranjanovca moè da radi samo u okviru svojih ovla{}enja i zakona. A analize koje oni pominju mogli su da rade na osnovuinformacija koje su dobijali od zakonskih obveznika, ne naovakav na~in. Za ovakvu akciju nije bilo osnova. Zamislite {ta tozna~i - da sutra bilo ko moè da traì izve{taj od komercijanebanke za bilo kog gra|anina ove zemlje. U dràvi u kojoj su obanacionalna udruènja novinara ozna~ena kao sumnjiva za pranjepara i finansiranje terorizma sve ovo izgleda tragikomi~no.

Majstorovi}: ûli smo iskustva razli~itih OCD, novinara i pojedinaca kojisvojim aktivnostima uti~u da se novacgra|ana Srbije tro{i transparentno iodgovorno, odnosno da javna sredstva kojase prikupljaju od svih gra|ana ove zemlje ne zavr{e na privatnim ra~unima

Dràva bez slobodnedemokratije ne brine osvim svojim gra|anima:Sa panela u Dor}ol placu

Ovaj dodatak je nastao usaradnji lista Danas i organizacije Gra|anske inicijative. Skup je organizovan podpokroviteljstvomNacionalnog konventa o Evropskoj uniji uz podr{kuFridrih Ebert fondacije (FES).

Foto

: FoN

et-M

edija

cent

ar

utorak, 20. oktobar l 2020. danas

Documents