MIXERPi{e: Aleksandar Pavlovi}

MIT O KOSOVSKOM MITU

Da i sami mitovi mogu postati mitizovani, takore}i meta-mitovi,pokazuje primer kosovske legende. I pored temeljnih studija oistorijatu kosovskog mita kakve su Pri~a o boju kosovskom JelkeRe|ep ili istra`ivanja porekla kosovske epike Svetozara Mati}a,kod nas je i dalje uvre`eno mi{ljenje da je kosovska epika nasta-la u narodu ubrzo nakon samog boja i vekovima bila popularname|u obi~nim svetom.

KOSOVSKA EPIKA KAO PRETE^A JUGOSLOVENSKOG KOMUNIZMANeposredan povod za razmatranje ove tematike predstavlja ne-davni tekst Ivana ^olovi}a „Sarajevski atentat i kosovski mit“,objavljen na sajtu Pe{~anika (http://pescanik.net/2014/06/

sarajevski-atentat-i-kosovski-mit/), u kom autor dovodi u pi-tanje odoma}enu ideju u istoriografiji kako su Gavrilo Princip imladobosanci inspiraciju za svoje delovanje umnogome crpli izkosovskog mita. Kako pokazuje ^olovi}, ta se ideja najpre u na-{oj, a zatim i stranoj istoriografiji, ustalila nakon objavljivanjaknjige Vladimira Dedijera Sarajevo 1914, iz 1966. godine, u ko-joj autor insistira na tome da ~in tiranoubistva poti~e iz narod-ne tradicije koja je vekovima postojala u srpskom i jugosloven-skim narodima. Vide}emo, me|utim, da je teza o op{toj vekov-noj popularnosti kosovske epike me|u {irokim narodnim masa-ma u Bosni i Hercegovini umnogome neutemeljena i da njoj uprilog govori jako malo podataka.Indikativno je, prime}uje dalje ^olovi}, da je Dedijer ovome uprilog naveo samo uspomene slavnog britanskog arheologa Ar-tura Evansa, koji je, putuju}i kroz Bosnu iHercegovinu 1875. godine, ostavio svedo-~anstvo o tome „da se tu – kao i u nekimdrugim delovima Balkana – uz gusle peva oKosovskoj bici, da tu ‘odjekuje velika nacio-nalna tu`balica’, pra}ena ‘tu`nim zvucimagusala’, to jest da se ‘pesme o sudbonosnimkosovskim danima pevaju svakodnevno’“. Izovoga Dedijer izvla~i svoj dalekose`an za-klju~ak da „jugoslovenski komunizam nijedo{ao spolja, nego da je utemeljen u auten-ti~noj i autohtonoj `udnji za slobodom”.Razlog za ovako istaknuto mesto koje u De-dijerovom razmatranju ima Evansovo svedo-~anstvo le`i jednostavno u tome {to on nijeimao ni{ta drugo doli ove putopisne bele{kebritanskog arheologa kako bi potkrepio svo-ju tezu. Drugim re~ima, u vekovima koji pret-hode Evansovom putovanju, mi nemamosli~na svedo~anstva doma}ih autora, stranihputopisaca, zapise pesama i sli~ne izvore ko-ji bi nedvosmisleno potvrdili da se o Obili}u iKosovu pevalo na{iroko i naduga~no me|uobi~nim narodom u Bosni i Hercegovini.Raspola`emo, istina, raznim svedo~anstvi-ma koja nam omogu}avaju da u izvesnoj me-ri rekonstrui{emo razvoj kosovske legende,ali to nije isto {to i potvrditi njenu popular-nost u epskoj formi me|u {irokim narodnimmasama. Tako nam, na primer, putopisci po-put Benedikta Kuripe{i}a iz XVI ili Evlije ^e-

lebije iz XVII veka prenose lokalne pripovesti o Kosovskom bojukoje su ~uli tokom svojih putovanja. Ali iako ovi izve{taji u pro-zi, sa Kosova i iz urbanih sredina, svakako sadr`e i elementeusmene tradicije, malo nam govore o tome {ta su bosanski se-ljaci pevali u to doba.Anonimnog junaka koji ubija sultana pominju u svojim narativ-nim opisima Kosovskog boja iz XV veka pu{kar Jerg, prenose}ipo svemu sude}i pri~u koju je ~uo na dvoru Stefana Vuk~i}a Ko-sa~e, i Konstantin Mihajlovi} iz Ostrovice sa Kosova, stanovnikNovog Brda, tada jednog od najve}ih gradova srednjovekovneSrbije. Ali, u prvom slu~aju je, dakle, re~ o proznom svedo~an-stvu dvorskog porekla, a u drugom mo`da i turskog (jer je Mi-hajlovi} bio jani~ar), i njihov zna~aj za rekonstruisanje juna~kihpesama obi~nog naroda u BiH jednako je skroman kao i navede-ne putopisne bele{ke. Isto se mo`e re}i i za relativno op{irne inarativno lepo uobli~ene pripovesti o Kosovskom boju i Milo{uObili}u koje prenose i dubrova~ki istori~ari XVI i XVII veka Lu-dovik Crijevi} Tuberon i Mavro Orbin u svom Kraljevstvu Slovena,jer je i u ovim slu~ajevima re~ o proznim izve{tajima koji dolazeod u~enih ljudi iz urbane sredine.Direktnije svedo~anstvo o svetonazoru obi~nog sveta predstavlja-ju usmene pesme o Kosovskom boju. Me|utim, njihov broj u zbir-kama starijim od Karad`i}evih izdanja izuzetno je skroman. Bu-gar{tica ili pesama dugog stiha sa ovom tematikom imamo svegapet, zabele`enih krajem XVII i u prvoj polovini XVIII veka u Dubrov-niku i Perastu. Ove bugar{tice uglavnom je objavio u zbirci pred-vukovskih pesama Valtazar Bogi{i}, a upadljivo je da njegov zbor-nik sadr`i ~ak sedam pesama o bici koju je protiv Turaka na Kosovupredvodio Janko Hunjadi 1448. godine, {to pokazuje da Kosovskiboj iz 1389. godine u predvukovskim pesmama nema sudbinskizna~aj i centralno mesto. Najstarije desetera~ke pesme o Kosov-skom boju nalazimo u zborniku Avrama Mileti}a iz 1799. godine, aiz nekada{nje Ugarske imamo sa~uvane jo{ neke rukopisne pesma-rice u kojima se, neposredno pre prvih Vukovih {tampanih zbirki,na|e i poneka pesma o Lazaru i njegovim junacima.Na osnovu navedenog mo`emo formulisati prvi zaklju~ak: svedo Vuka Karad`i}a niko se nije trudio da zaista bele`i pesme ko-je je pevao obi~an svet po bosanskim i hercegova~kim selima.

Pre Karad`i}a zabele`ena je svega {a~ica kosovskih pesama,uglavnom u sredinama sa jakom pismenom tradicijom kakve sujadranska obala i ju`na Ugarska. Nemamo, prema tome, ni pe-sme ni druge podatke koji bi nam omogu}ili da ka`emo {ta su tobosanski seljaci pevali i u koga su se kleli u vekovima nakon Ko-sovske bitke.

[TA SU I KOLIKO O KOSOVU PEVALI BOSANSKI SELJACIDa vidimo sada {ta su u devetnaestom i ranom dvadesetom ve-ku, odnosno neposredno pre i za vreme pojave Principa i mlado-bosanaca na istorijskoj pozornici, zabele`ili oni koju su se, na-pokon, zainteresovali za poetski svet BiH seljaka i sto~ara.Od desetak kompletnih pesama kosovskog ciklusa u zbirkama Vu-ka Karad`i}a, dve su zabele`ene od peva~a iz BiH – „Car Lazar icarica Milica“ od Te{ana Podrugovi}a, Hercegovca iz sela Kaza-naca kod Gacka, i „Smrt majke Jugovi}a“ od Filipa Vi{nji}a rodomiz okoline Bijeljine. Problem je, me|utim, u tome {to su obe pe-

sme zabele`ene ne u samoj BiH nego u Sre-mu 1813. godine, nakon propasti Prvog srp-skog ustanka, i {to su oba peva~a ve} godi-nama pre toga `ivela u ustani~koj Srbiji.[tavi{e, autori poput Svetozara Mati}a uka-zali su na neke sremske dijalektolo{ke crteu ovim pesmama i zastupali gledi{te da ihovi peva~i nisu doneli iz zavi~aja, ve} da suih nau~ili u Sremu. U narednim decenijamaKarad`i} je planirao put u BiH radi sakuplja-nja pesama ali ga nikada nije li~no predu-zeo, a me|u stotinama pesama koje su munarednih decenija stizale uglavnom sa her-cegova~kog podru~ja, nema autohtonih Ko-sovskih pesama koje bi odgovarale onimakoje je zabele`io u Sremu. Sve u svemu, Vu-kove zbirke nam: a) pru`aju samo posredanuvid u usmenu tradiciju BiH; i b) ne potkre-pljuju tvrdnju o velikoj popularnosti Kosov-skih pesama i Milo{a Obili}a u BiH.Mnogo pouzdaniji izvor podataka o herce-gova~koj epici ovog doba predstavlja zbir-ka pesama Sime Milutinovi}a Sarajlije Pje-vanija Crnogorska i Hercegova~ka. Milutino-vi} je oko 1827. i 1828. godine putovao odsela do sela, obilazio stanovnike crnogor-skih i hercegova~kih planina, i sa svog pu-te{estvija ostavio zbirku od nekih 170usmenih juna~kih pesama. Kao {to je odav-no prime}eno, u ovim pesmama takore}inema nijedne koja bi, stricto sensu, pripa-

KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 150, GOD. IX, BEOGRAD, UTORAK, 19. AVGUST 2014.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 16. septembra

I

MIXER

Aleksandar Pavlovi}: Mit o kosovskom mitu

CEMENT

Sa{a ]iri}: Tra`i se praher za ljubavni tepih

ARMATURA

Adriana Sabo: Eh, ta (vra`ija) sloboda izbora

VREME SMRTI I RAZONODE

Andreja Dugand`i}: Smokvin list

BETON BR. 150 DANAS, Utorak, 19. avgust 2014.

Gam

e of

Thr

ones

, pos

ter

O ~emu pevaju bosanski Srbi

IIBETON BR. 150 DANAS, Utorak, 19. avgust 2014.

dala Kosovskom ciklusu, a reference na Kosovski boj su retke isamo uzgredne. Tra`ena su razli~ita obja{njenja za ovu pojavu– od toga da Milutinovi} nije na{ao kosovske pesme onakvogkvaliteta kakve je zabele`io Vuk pa ih zato nije bele`io (ali Mi-lutinovi} je zapisivao i objavljivao prakti~no sve {to bi na{ao, neprave}i selekciju, pa za{to bi bio izbirljiv samo u ovom slu~aju?),da nije bio ve{t kao Vuk da na|e prave peva~e (ali je Milutinovi}i{ao redom od sela do sela pa je otuda njegova zbirka, iakoumetni~ki slabija, nau~no gledano reprezentativnija kao pre-gled onoga {to je pevao obi~an narod na tom podru~ju), do to-ga da se ~itava njegova zbirka odbaci po{to je on tokom prire-|ivanja unosio izmene u zapise (ali su istra`ivanja rukopisa nje-gove Pjevanije pokazala da on nije vr{io redaktorske i uredni~keintervencije ni{ta vi{e, ni manje, od Karad`i}a).Razmatranje BiH juna~ke epike XIX veka bilo bi nepotpuno akose ne osvrnemo i na glasovitu trotomnu zbirku Bogoljuba Petra-novi}a Srpske narodne pjesme iz Bosne i Hercegovine, nastalukrajem {ezdesetih godina devetnaestog veka. Nakon sistemat-skog istra`ivanja Petranovi}eve zbirke, Novak Kilibarda zaklju-~uje da su u ovoj zbirci najvrednije lirske pesme, kojih je u to do-ba u BiH bilo na pretek, a da su epske pesme, naro~ito one o sta-rijim junacima i Kosovu, sumnjivog porekla (v. http://www.

rastko.rs/rastko-bl/umetnost/knjizevnost/bpetranovic/nki-

libarda-bpetranovic_l.html). Ta~nije, po{to Petranovi} izgle-da nije mogao da u narodu na|e pesme do kojih mu je najvi{estalo – a to su one o Kosovu, Obili}u, Nemanji}ima i sl., on je an-ga`ovao pismenog i talentovanog guslara Iliju Divjakovi}a damu ih ispeva. Urednik je, tako, produktivnom Divjakovi}u ~estosâm prenosio istorijske detalje i motive koje je `eleo da vidi uobliku epskih pesama, i zatim ih zapisivao na osnovu guslarevihimprovizacija na zadatu temu. Ali, naravno, to {to je Divjakovi}komponovao na zahtev urednika ne predstavlja odraz bosansko-hercegova~ke usmene tradicije toga doba.Sa Kilibardinim analizama komplementarni su i zaklju~ci slove-na~kog folkloriste Matije Murka, koji je neposredno posle Prvogsvetskog rata sistematski istra`ivao epsku tradiciju u Bosni iHercegovini. U jednom predavanju odr`anom na Sorboni 1928.godine (v. http://journal.oraltradition.org/files/articles/5i/

7_murko.pdf), na primer, Murko saop{tava kako ga je iznenadi-

la ~injenica da bosanski i hercegova~ki pravoslavci ne znaju ve-li~anstvene pesme o drevnoj srpskoj istoriji. U Hercegovini, gdeje epska tradicija najsna`nija, dodaje Murko, narod peva uglav-nom o savremenim bojevima protiv Turaka, o Balkanskim ratovi-ma i Prvom svetskom ratu, i veliki deo njihovog repertoara ~inepesme knji{kog porekla koje su u narodnom duhu pisali u~eniljudi. U Sarajevu, nastavlja Murko, srpski intelektualci pitali sunarodnog peva~a iz tog kraja da li zna pesme o knezu Lazaru,Milo{u Obili}u i Vuku Brankovi}u. „Ne, ja sam nepismen“, odgo-vorio je guslar.

POVRATAK U CARSTVO ZEMALJSKODa zaklju~imo: podaci o popularnosti Kosovskih pesama i juna-ka me|u obi~nim stanovni{tvom BiH od kraja XIV do po~etka XIXveka su oskudni i nepouzdani, i ne dopu{taju nam da zaklju~i-mo kako su pesme o Kosovu i Milo{u Obili}u bile brojne i popu-larne me|u {irokim narodnim masama. Kada je re~ o narodnimpesmama i zbirkama iz XIX veka sakupljenjih na BiH podru~ju iliod tamo{njih peva~a, ni one nam ne daju previ{e osnova za tvrd-nju da je Kosovska epika tamo bila ra{irena i op{tepoznata; na-protiv, broj i teritorijalna distribucija zabele`enih pesama uka-zuju na to da je kosovska epska tradicija odr`avana ne me|uprostim narodom, nego upravo suprotno – u urbanim centrimasa jakom pismenom tradicijom. Murkova istra`ivanja nam, uz to,sugeri{u da je pun vek nakon objavljivanja prvih zbirki, {irenjapismenosti i popularizacije juna~kih pesama, obi~an BiH guslariz naroda i dalje znao uglavnom pesme o novijim doga|ajima, ada su o Kosovu pevali profesionalni i pismeni peva~i.Ovo, dakako, ne zna~i da nikakva kosovska tradicija me|u naro-dom nije postojala. Takvu tvrdnju, mutatis mutandis, izneo jesvojevremeno Svetozar Mati}; po{to je veliku ve}inu pesama Ko-sovskog ciklusa Karad`i} zabele`io u Sremu, Mati} pozitivisti~kizaklju~uje da su sve pesme o ovom doga|aju nastale i pevane is-klju~ivo u Sremu, i da drugih pesama osim ovih sremskih nije nibilo. Me|utim, bele`enje usmenih pesama zavisilo je od mnogihfaktora, ~esto i od slu~ajnosti, i objavljene zbirke uvek predsta-vljaju samo jedan deo neke tradicije i nikada je ne mogu potpu-no obuhvatiti. Izvesno je, dakle, da su svakom od ovih istra`i-va~a promakli neki biseri usmene tradicije. Ali, ne}e biti prosta

slu~ajnost {to ba{ nijedan od njih nije u BiH na{ao razvijenu iobimnu Kosovsku epiku kojom se onda{nji narod navodno veko-vima napajao.Po svemu sude}i, prost bosanski i hercegova~ki svet se, u veko-vima nakon Kosovske bitke, pre svega starao o tome od ~ega }eda prehrani sebe i bli`nje, i nije brinuo su ~im }e iza} pred Milo-{a i druge srpske poglavice, nego su ~im }e iza} pred spahiju, po-pa, pandura i druge uteriva~e poreza na sve i sva{ta. Stari su lju-di, svakako, veoma dr`ali i do porekla i pro{losti, ali vreme pro-lazi, davni se doga|aji zaboravljaju a pamte se noviji i sve`iji.Najvi{e su znali o ocu i dedi, pamtili imena predaka jo{ 4-5, a iz-uzetno i do 10 pasova ili kolena, ali vi{e od toga od prostog sve-ta i njihove usmene tradicije ne treba o~ekivati.Me|u tim obi~nim narodom na{lo se, u jednom trenutku, neko-liko velikih usmenih pesnika kakvi su Te{an Podrugovi}, StaracMilija i Filip Vi{nji}, kao i jedan odli~an sakuplja~ i prire|iva~,Vuk Karad`i}, koji je imao znanja, upornosti i sre}e da zabele`injihove pesme i promovi{e ih u inostranstvu upravo u trenutkukada je Zapadnu kulturu zahvatio romanti~arski zanos premanarodnoj i „prirodnoj“ poeziji. Umesno pore|enje sa kosovskimpesmama u na{em vremenu moglo bi se napraviti sa Kustom iBregom, ~ije su obrade narodnih pesama u proteklih par deceni-ja najpre stekle planetarnu popularnost, da bi zatim postale ineizostavni deo srpskih slavlja. Ali, budimo realni, ko je pre nji-hovih hitova znao za \ur|evdan ili Mese~inu? Da, ove su pesme,u nekom obliku, postojale i pre njih, ali su postale op{tepozna-te i popularne tek nakon medijske pompe koju su one izazvale uBregovi}evim aran`manima. Tako nekako ja vidim i sudbinu Ko-sovske epike. Narodna kultura vekovima je bila prepu{tena sa-ma sebi, pre}utkivana i omalova`avana od u~enih ljudi, da bi jeu devetnaestom veku nacional-romanti~ari digli na pijedestalvrhunske umetnosti. Upravo kroz rad ovih nacionalno osve{}e-nih intelektualaca, potpomognutih {tampom, {kolstvom, zva-ni~nim manifestacijama i svetkovinama, Kosovska epika sa svo-jom dilemom izme|u carstva zemaljskog i carstva nebeskog, vje-re i nevjere, sve se vi{e prima u narodu. Ali, pozivanje na Koso-vo koje tvrdi da ba{tini vekovne narodne te`nje, bilo ono mla-dobosansko, Dedijerovo, Dodikovo ili Erdoganovo, jednostavnonema nau~nu osnovu

Pi{e: Sa{a ]iri}

TRA@I SE PRAHER ZA LJUBAVNI TEPIHSonja Veselinovi}: Krosfejd (Kulturni centar Novog Sada, 2013)

KRATKA POVEST „RADIKALNIH EKSPERIMENATA“ U PROZISrpska knji`evnost na sre}u nikad nije bila imuna na radikalne poeti~ke iskorake, iako je njihovvrednosni domet i priznati zna~aj ostajao u okvirima malovekog incidenta, bilo kao pre}utanainovacija }u{nuta na marginu, bilo kao sezonski hit obasut laudama `irija i neprijatnom zbunje-no{}u malobrojne publike. ^itaoci mahom ne vole „knji`evne radikale“ – bi}e da je to najvi{e nasvojoj autorskoj ko`i osetio Sreten Ugri~i}, mo`da najdosledniji me|u najinovativnijima, doneklei Vladimir Arsenijevi} sa svojim koautorskim i tekstualno-vizualnim projektima (knjige: I{mail iMinut). Eksperiment ili inovacija, nau~ili smo to od doba avangarde, nisu i ne mogu biti presudankriterijum za vrednost knji`evnog teksta, ali jesu osve`enje, i jo{ vi{e: lakmus ~itala~kog senzibi-liteta i test za knji`evnu kritiku, novum koji podrazumeva hermeneuti~ki rizik i pionirski napor.Ponekad taj iskorak bude najuspeliji izraz autorskog pisma (Esej o junaku Marije Ivani}), priznatod antologi~ara tanko}utnog nerva (u antologiji @enski kontinent Ljiljane \ur|i}), ponekad us-putna biografska bele{ka (katalo{ki projekat Odisej Sa{e Ili}a i Dragana Bo{kovi}a), ponekad do-`ivi nadahnutu recepciju i drugi `ivot u ponovljenom izdanju (Sr|an V. Te{in: Antologija najboljihnaslova), a ponekad bude prime}en tek od retkih kriti~ara (Zlatko Pakovi}: Zajedni~ki pepeo). NIN-ov ̀ iri je u dva navrata odigrao ulogu promotera eksperimentalnog pisma (Daniel Kova~: Lo-gika reke, pruge i otpada, Ana Vu~kovi}: Epoha lipsa ju~e), uvrstiv{i ove knjige u u`i izbor, ali ne-kako i baciv{i urok na autore. U ovaj ko{ svrstao bih i Espirando Sr|ana Srdi}a, autora koji kod po-jedinih kriti~ara zauzima mesto (popularne ekskluzivnosti) koje je kod drugih, tokom 90-ih, zau-zimao Zoran ]iri}, pre nego {to je preeksploatisana pripoveda~ka bu{otina presu{ila, ili Sr|an Va-ljarevi}, ~iji novi roman izdava~ i publika `udno a poodavno i{~ekuju. Tu spada i bernhardovskimix-palimpsest Izla`enje Barbi Markovi}, retke prozne autorke koja obe}ava, mada se protegaotaj period obe}anja bez ispunjenja. Svakako, ovo je nepotpuna i ad hoc lista i bilo bi zanimljivorazmotriti vrstu i prirodu „eksperimentalnosti“ pobrojanih knjiga, ali neka se time pozabave (mla-|i) istra`iva~i, kad se jednom dogegaju iz knji`evne istorije do savremenosti. I, na kraju i sasvimu skladu sa kvalitetom i kobi prethodno pomenutih knjiga, sti`e „lirski roman“ Krosfejd Sonje Ve-selinovi}, poduprt Peki}evom stipendijom i nagradom „Isidora Sekuli}“, i to onom oficijelnom.

I KAKO SE SAD TU UKLAPA PATKICA I DLAKE NA GRUDIMA?I pre nego sam video koja se nagrada Krosfejdu zalomila, javila mi se asocijacija na Isidoru Seku-li} i njene Saputnike. Kao {to nas je onomad, dragi Jovane S., Isidora „gnjavila“ svojim migrena-ma i anksioznostima, te onim buretom iz detinjstva, tako nam sada Sonja Veselinovi} testira gra-nice strpljenja&izdr`ljivosti, svojim tekstom koji se pisanju opire, romanom bez pri~e, narator-

kom bez identiteta, ili sa vi{e njih... To bi zna~ilo da je kakademski `iri trojka (Jerkov, Vladu{i},Bo{kovi}), naporedo sa kolegijalnom ̀ enerozno{}u, ubola prstom u dijahronijski pekmez. Da, zna-~ilo bi, ali samo izdaleka (taman ko pisac izdaleka). Sonja Veselinovi} je zapravo mnogo pretenci-oznije pristupila kreiranju svoje tekstualne tmu{e i tme od „obi~nog“ introspektivnog i intimisti~-kog lamenta Isidore Sekuli}. Najpre je autorka sa youtuba rentala Sen @ermena i njegovu Soul Sal-sa Soul metla kao muzi~ku podlogu knjige. Potom je iznajmila portugalskog instruktora salse ko-ji je tekst podelio u 4 celine nazvane po „plesnim figurama i pokretima“ u salsi. Naporedo s tim, nanahtkasni je pore|ala literaturu za „{etanje kroz snove“, {to bi reko Bajaga: Bretonov roman Na-|a, Andersenovu umetni~ku bajku o Sne`noj kraljici i `enski ~asopis otvoren na stranici sa reklam-nom fotografijom „privla~nog mu{karca tridesetih godina u kadi sa penom i patkicom“, malo-ma-lo pa promine tekstom i mladi Crnjanski, lep ko leptir na Sumatri. [tavi{e, i nipo{to manje od to-ga, likovi Na|e i Sne`ne kraljice funkcioni{u u tekstu izme|u `u|enih dvojnika i grani~nih psiho-lo{kih markera za fantazamski zev `elje. I sve se to, kao zahva}eno onim tornadom iznad Arkanzasa, u alogi~nim asocijacijama i seman-ti~koj disperziji, vrtoglavo obr}e, usisav{i i neopreznog ~itaoca koji vi{e ni{ta ne zna: igra li sal-sa-stiskavac sa Sne`nom kraljicom, ili mu ~lan `irija soulira na uvce, ili ga Na|a sapuna u kadi sa

CEMENT ???

III BETON BR. 150 DANAS, Utorak, 19. avgust 2014.

ARMATURAPi{e: Adriana Sabo

EH, TA (VRA@IJA) SLOBODA IZBORA

Ni{ta, izgleda, ne uznemiri kojekakve duhove po zemlji i regio-nu od slika „goli{avih“ devojaka, ~ija je „moralna posrnulost“idealna za preispitivanje u vreme kad utihnu pri~e o politi~ari-ma, aferama, kriminalu i drugim sumornim temama. No, po{to,kako ka`e na{ narod „svako ~udo – tri dana“ i ova se brzo zabo-rave, i kre}e se u potragu za novim senzacijama – i to nije po-sebna novost. Ipak, ~injenica da se naga (ne samo) `enska telanalaze svuda oko nas i da su kao takva pogodna za „proizvod-nju“ senzacija i skandala, kao i to {to su ona „trn u oku“ mora-listima, tradicionalistima, ali i feministkinjama, dobar su povo-di za razmi{ljanje o tome zbog ~ega ne mo`emo da, pojednosta-vljeno re~eno, iza|emo na kraj sa golotinjom. Na primer, dve ta-kve, relativno skore senzacije koje su se ticale malopre pomenu-tih „goli{avih“ ̀ enskih tela – preciznije, pokazivanje istih na Fa-cebook-u – dobra su ilustracija problema na koje nailaze diskur-si koji o takvim temama raspravljaju. Mislim na „vesti“ o savet-nici u Ministarstvu unutra{njih poslova, ili, kako je Blic u svojojneizmernoj dosetljivosti nazivao, „goli{avoj savetnici“, a zatimi na pri~u o skadaloznim grupama koje su osvanule {irom „regi-ona“, naime o „Najve}im droljama osnovnih i srednjih {kola“.Vra}aju}i se vestima o ovim de{avanjima sada, nakon nekolikomeseci, vidim da se komentari – da ne ka`em, reakcije javnosti– formuli{u uglavnom na sli~an na~in: neki, zabrinuti za moral-no zdravlje na{ega dru{tva, osu|uju goli{avost (tu ulogu naj~e-{}e preuzima upravo medij koji plasira „vest“), neki je brane te-zom da `ene imaju pravo na izbor (da budu „goli{ave“ i da taj

svoj izbor dele sa celim svetom), a neki nagla{avaju da su ove`ene `rtve patrijarhata. Tako izgleda da se glavni problem svihkoji su se na{li pozvani da ove vesti komentari{u, nalazio u toj„nesre}noj“ slobodi izbora i govora koju nam garantuje liberal-no dru{tveno ustrojstvo, odnosno u onome {to se ~ini praktiko-vanjem te iste slobode. Ili, po{to je ovde u pitanju pravo `eneda sa svojim telom ~ini {ta ho}e – a {to je jedan od temeljnihzahteva feminizma – radi se i o takozvanoj seksualnoj revoluci-ji koja se mo`da jeste, a mo`da u stvari i nije desila, i koja je mo-`da ipak, kao i druge revolucije „pojela svoju decu“.

JA ]U DA RADIM [TA JA HO]UDa podsetimo, pri~a o savetnici u Ministarstvu, „potresla“ je jav-nost krajem pro{le godine, a ona o fotografijama maloletnica uFacebook grupi je plasirana u aprilu ove godine, taman kada seona prethodna zaboravila. Savetnicu je napao Blic, koriste}injene „goli{ave fotografije“ objavljene na dru{tvenoj mre`i, ka-ko bi u pitanje doveo njenu stru~nost i kredibilitet, a u drugomslu~aju su se bri`ni novinari dali u borbu za ~istotu maloletnihu~enica ~ije su fotografije objavljene u sklopu „skandaloznihgrupa“. Obe pri~e mogle su biti povod za ozbiljnu raspravu o sta-tusu `enskog tela u dru{tvu, ali su obe, nakon {to su se oglasilii „napada~i“ i „branioci“, pale u zaborav. Glavni kamen spotica-nja za sve u~esnike/ce u navedenim debatama (da ne ka`em me-dijskim hajkama), bila je ~injenica da su se „goli{ave“ slike de-vojaka na internetu na{le „njihovom voljom“. Ma {ta to zna~ilo.Pri~a o u~enicima pokazala se ne{to slo`enijom, jer su u pitanjubile maloletne devojke, te se sa tvrdnji o njihovom izboru vrlobrzo pre{lo na tra`enje krivca. Odgovornost je preba~ena samladih devojaka na „pedofila“ i/ili „manijaka“ (kako napisa Te-legraf) koji je slike sakupljao i objavljivao, na njihove roditelje,profesore i celokupno dru{tvo koje je, uostalom, ionako glavnikrivac za sve na{e probleme. Na taj na~in je njihova „slobodnavolja“ u diskursu medija iskori{}ena kako bi se sprovela viktimi-zacija. Sa druge strane, u slu~aju Vanje Had`ovi}, biv{e savetni-ce u Ministarstvu, ~injenica da je svojom voljom postavila „pro-vokativne fotogafije“ na dru{tvenu mre`u, vi|ena je kao dokaznjene nesposobnosti da obavlja poslove na ovoj funkciji. Ili, dapojednostavim, do{lo se do zaklju~ka da je sama kriva {to je„razvla~ena po novinama“ – niko je nije terao da se se slika po-lu-gola i te fotografije postavi na Facebook. I, kada poku{amo da sagledamo ~injenicu da neko `eli da svoje„goli{avo“ telo, fotografisano u „provokativnoj pozi“ podeli sasvetom, dobijamo niz opre~nosti koje je veoma te{ko raspetlja-ti. Sa jedne strane, `ivimo u demokratskom dru{tvu (ili pre, te-`imo da u njemu jednog dana po~nemo da `ivimo), te je svako-me od nas ustavom zagarantovana sloboda, ta misti~na katego-rija koju mo`emo definisati jedino preko ograni~enja. Sa drugestrane, kako nas je u~io feminizam, sve {to ~inimo je politi~ko –~ak i ono {to se obi~no smatra privatnim – i sve {to ~inimo imaodre|ene (politi~ke) posledice. Dakle, slobodni smo da ~inimo

{ta `elimo, ali to delanje ima odre|ene posledice, po nas i podruge. Tako je o~ito da imamo i nekakvu predstavu o tome daipak postoje dobri i lo{i izbori, tj. dobri i lo{i na~ini za praktiko-vanje slobode. U slu~aju devojaka od kojih sam po~ela pri~u,one svojim praktikovanjem slobode govore da ̀ ene jesu „seksu-alni objekti“ i da se nekima to ~ak i dopada jer „same“ takve sli-ke ~ine dostupnim javnosti. Tome treba dodati i to da ovo nije1950. godina i da nago ̀ ensko telo nije vi{e sramotno. Ali, sadaje postalo veoma po`eljno i ekploatisano u najrazli~itije svrhe.Sa tre}e strane, postoji i ono {to zovemo patrijarhatom, a {to jehabitat svih nas, okru`enje koga nismo uvek svesni/svesne, {tozna~i i da je najve}i deo na{ih izbora u~injen u odnosu na patri-jarhalne dru{tvene konvencije i norme (kako nas je u~ila D`uditBatler), te samim tim, on (izbor) ne mora nu`no biti odraz na{eslobode odlu~ivanja. Ovo, naravno, sa sobom povla~i i pitanje,jesu li onda „goli{ave devojke“ `rtve patrijarhata? I ko smo mi(ili u ovom slu~aju, ko sam ja), da im oduzmemo mo} (slobodu?)delovanja i izbora time {to }emo ih obele`iti kao `rtve? Tako|e,a opet u skladu sa patrijarhalnim ustrojstvom u kome postoji-mo, treba priznati i ~injenicu da obna`ivanje, odnosno svoje-voljno svo|enje na seksualni objekt, mo`e imati i izvesne bene-fite i `enama (izme|u ostalog) obezbediti, na primer, finansij-sku sigurnost. Ono, dakle, mo`e biti sredstvo kojim se posti`eodre|eni cilj. U tom slu~aju postaje problemati~no govoriti o ̀ e-ni kao o seksualnom objektu budu}i da taj termin podrazumevapasivnost, a u slu~aju svesnog „igranja“ takve uloge, te{ko damo`e biti re~i o bilo kakvoj pasivnosti ili nemogu}nosti delova-nja. Drugim re~ima, mo`e se postaviti i pitanje o tome {ta se ~i-ni ovakvom, mo`da samo prividnom objektivizacijom `enskogtela i mo`e li se ona na taj na~in opravdati?

I, [TA SAD?Stvari su o~ito veoma slo`ene. A ono {to ih, za mene, ~ini po-sebno zapetljanim jeste upravo (neo)liberalni, kapitalisti~ki si-stem u kome postoje, a koji je u Srbiji na poseban na~in za~injenraznim drugim, ne uvek jasno definisanim oblicima dru{tveneorganizacije. Kako je pisala Nensi Frejzer, feminizam (a ja bih tudodala i druge ideje o borbi za prava i jednakost) je postao slu-`avka kapitalizma.1 Autorka je, naime, izrazila zabrinutost iz-me|u ostalog i zbog toga {to, kako ka`e, „na{a kritika seksizmasada snabdeva opravdanjima nove oblike nejednakosti i eksplo-atacije“. Treba podsetiti da je feminizam kao pokret – koji ovdeuzimam kao centralan zbog teme o kojoj pi{em – formulisan ot-prilike u vreme kada i kapitalizam. Dakle, u trenutku kada je za-po~eta organizacija dru{tva po principima slobode, bratstva({to }emo u ovom trenutku zanemariti) i jednakosti, i kada sepostepeno formiralo tr`i{te, privatno vlasni{tvo itd. Tako se mo-

patkicom, ili ga iznutra obliva `eluda~na kiselina zbog „ne-mogu}nosti usredsre|ivanja, trajnog izbora, valjane teme“.Da ~ovek od muke, ili vrte{ke puke, padne na teme, ili {ljosnena desni guz. Jer, „istina je da nema pri~e. A pri~a ka`e da ne-ma istine.“ i „Zamka je ovo pisanje. Ko }e da nadgleda dok seja ~aurim u jeziku.“ A opet, mimo istine ili mimo pri~e, mimo~ahure i mimo ponornog jezika (a ni~eg nema, joj), „svako koje zaplesao tesno stisnut uz nepoznatog, valcer ili tango, znada se mo} re~i precenjuje.“ I pisanje je precenjeno i aura mo-derne posle postmoderne. Posebno ako uz sladunjavi salsasoul Svetog nam @ermena probija sputana `elja za grudnimmaljama, penom i patkicom, (o, za falusoidnom preljubom lito drska `elja viri), osu|ena na pisak `alostive tipke po kojojsvira ovla`eni srednjak, {to ~ak ni da sklizne dole („Ali dovo-ljan je samo trenutak oklevanja da oseti{ ~ulni nadra`aj sred-njaka koji klizne po tipci, i sve }e biti gotovo.“) Mu{karci gdeste, usmereni {to zverove usmeravate („U prisustvu mu{kar-ca sve je usmereno, ~ak i `ivotinje.“), usmereni Orfeji iz [u-varovih srednjih {kola usmerenog obrazovanja, vi, o~iglednigadovi {to snuju vas prazni gradovi („Grad je bio prazan, alisu mu{karci bili o~igledni.“), vi, }utolo{ki sagovornici i ose-menitelji smisla („Divno je }utati s mu{karcem, jo{ lep{e nerazumeti ga ni re~i.“), zameo vas onaj {to vam rebra sastavi.I, da, u ovoj prozi `ivotinjice „njiskaju“, „odole ni~u ne`neku}e kao rogovi jaganjaca“, tkanje je „nabijeno na vreteno“,a naratorka je „samlja“ od svog alter ega (mo`da samlja kao`enski semolj?).

SMOTH TRANSITION: OD ZAUMA DO NE-UMA (ILI NE UME)U di d`ej (nije danilov) vokabularu, krosfejd se defini{e: Indigital audio production, a crossfade is editing that makes asmooth transition between two audio files. A u (tamo nekom)re~niku urbanog slenga kao: the act of being both drunk ashell and high as ‘ish at the same time. Mo`e se to povezati,nije zorno i~. U laganom prelazu s jednog na drugi neobave-zuju}i, proizvoljni i nepovezani iskaz, poglavlje i formu urne-besa, sedeo sam na obali reke P., bivaju}i zgranut kao le{niki haj kao pronicljiv akademski zmaj. „Ali u meni je samo ne-mir“ (i u meni po{tovani {tioci i {titeljke) „i bri`ljivo smi{ljenplan koji ne umem da kontroli{em, dok tle podrhtava odoleni~u ne`ne ku}e kao rogovi jaganjaca.“ Kad jaganjci utihnu,ostaje nam na uzbibalom tlu zalivati ro{~i}e ne`ne, mo`dajednom izrastu u satirske. Onda }e, ah, biti istine, pri~e i knji-`evnosti neke

1 Nancy Fraser, „How feminism became capitalism’s handmaiden - and how toreclaim it“, The Guardian, 14.10.2013. http://www.theguardian.com/commentisfree/2013/oct/14/feminism-capitalist-handmaiden-neoliberal.

The

Cram

ps -

Biki

ni G

irls w

ith

Mac

hine

Gun

s

IVBETON BR. 150 DANAS, Utorak, 19. avgust 2014.

Pi{e: Andreja Dugand`i}

SMOKVIN LIST Pozdrav, imama 28 godina i iz Sarajeva sam. Iza{ao samupravo iz jako duge veze, pa bih sad sve probao :) Otvoren samza sve, obo`avam lizati picu, volim i kad ga ona ima u ustima,volio bih probati i da mi stavi{ prst u guzu ili ne{to sli~no ;) Dati svr{im po lijepim siikama i poli`em to,.... :P 190 visok, 110kg, kratka sme|a kosa,obrijan, otvoren zasve.. javi se :)

Da li si zauzeta trenutno na sajtu??? o~ekujembilo kakav odgovor Pogledao sam tvoj profilizgleda{ mi zanimljivo volio bih stupiti ukontakt sa tobom. U po~etku `elim normalnukomunikaciju.

slatka ti je slika :) Jesi li i ti nesta{nave~eras. ovdje mladi tata ;)

Ovako stvari stoje : Ja sam student izSarajeva i imam 25 godina. Da li bi prihvatilamoj prijedlog koji je sljede}i : Da do|e{ kodmene u Sarajevo 2-3 dana da se upoznamo,mazimo, igramo, sexamo, sve je potpunodiskretno i ~isto iz zabave. Nisam nikakavmanijak niti bilo {to, jednostavno meprivla~e starije, zrelije, iskusnije `ene anikada nisam imao priliku biti sa jednom, {tobi zaista volio, a ti si u najboljim godinama.Sve je naravno potpuno diskretno i ~isto izzabave, ostaje sve me|u nama. Volio bih dase malo bolje upoznamo a onda da mo`da do|e{, laganonaspemo vino,pustimo muziku i pri~amo, ljubimo se, mazimo,pa gdje nas to odvede :)

Normalan mu{karac- sportista tra`i normalnu, diskretnu `enuza prijateljstvo i seks;-)

ja sam damir iz sarajeva imam 17 g 193 cm 92 kg nisam nikadimao sex pa ako ho}e{ da probamo ostat }e izme|u nas palimse na starije.

fin, obrazovan,uljudan, pristojan, ugodan,ljubazan,dotjeran,lijepo odjeven, dare`ljiv...jednom rije~ju ELEGANTAN..ako zeli{takvog javi se..;)

A evo ovako, u Sarajevu sam vrlo ~esto i tra`im `ensku osobu

za ugodno dru`enje, to ne zna~i da `elim odmah u krevet negonetko s kime bi se moglo prvo popiti neko pi}e, malo pro{etatii upoznati pa ako si kliknemo mo`da bude i ne{to vi{e. Imamlijepe plave o~i, skladno sam gra|en i prije svega normalan istvaran zna~i znam {to `elim i tu sam radi toga. Ako se misli{da bi sve ovo moglo odgovarati onome {to trazi{, javi se.

Ho}e{ da me gleda{ dok drkam?

Vidim da si starosjedioc na ovome forumu, tako {ta god ti jasad rekao neko je ve} prije mene to uradio:))J a sam izPodgorice i sjutra sam u Sarajevu:)) Pogledaj sliku ako `eli{ danastavim ti se javi:)

JA BI TVOJU GUZUUUUUUU SAD :) JESI MO@DA RASPOLO@ENAZA MALO TIPKANJA ILI ^AK MO@DA CAM MALO?

@eli{ li sexi avanturu sa bra~nim parom?

Zanima li te avantura sa mla|im de~kom? Iz Sarajeva sam,imam prostor, poz.

Mogu li upoznati tebe? Ja sam stranac u Sarajevu. MojBosanski nije dobro. Tra`im `enski osobu tu!

Pozdrav, ho}e{ se udati za mene?

]aos, sta ima? Sta se radi? Zanima me stvarno, kakve kitevoli{? Dra`e su ti one velike ili preferira{ one „normalne“? P.S.kako ti se moj ~ini? :)

]ao }ao, kako si, da te pitam ali bez ljutnje da li je po tebi mojmali{a malen , mislim jeli mo`e pro}i. pusa

{korpija si vidim, `estoka zna~i :) ? ako si za razgovor tu sam.jesi za konkretno ili samo tipkanje u prazno?

Medena, javi se, please...

Da li si raspolo`ena za cam dok mazim ga?

LJUBIM TI MALU

Prije svega veliki pozdrav, ja sam iz Sarajeva, o`enjen sam iimam 33 godine.

Hmmm jesi li se ikad gledala sa nekim frajerom u nekom kafi}ui razmi{ljala kako bi mu volila popu{iti kurac u wc-u?

U Sarajevu sa mu hotelu ovaj vikend, da li si za zabavu u diskrecijiuz moju fin . naknadu? Diskrecija, higijena i zdravlje 100 %.

Nije mi obrezan, smeta li to?

A ~im si iz Sa, ne}e{ da se javi{, pa {ta je ovo?

Dobra ve~er, ja sam Denis. Iskreno tra`im `ensku osobu kojabi voljela da me u`ivo posmatra da pred njom masturbiram i dami ona govori kako `eli, radim za tebe {ta god zeli{, kako ikoliko puta da svr{im, ho}e{ po sebi, u ~a{u, u kondom, itd :)ma{ta mo`e sva{ta. mo`emo se upoznati na kafi,porazgovarati, sve u velikoj diskreciji:) ako ima{ neki drugiprijedlog ili si za ne{to vi{e slobodno reci.

Dobar dan. ~ini{ mi se iskrena,tj. da postojis, da se ne krijemu{karac,drkad`ija, kao u ve}ini slu~ajeva.

Pozdrav od jednog o`enjenoghercegovca....ako kao takav nesmetamvoliobi dase javis......hvala

Platio bih jedno extra dobro pu{enje.

Po{tovana, mislim da su `ene superiornijabi}a od mu{karaca i rado bih bio Va{ radni robkoji bi na Va{e naredbe poslu{no radio sveono {to }e Va{ `ivot u~initi udobnijim iljep{im. Mo`ete me upotrebljavati kako `elitei kada `elite, maksimalno sam diskretan iposlu{an. Nemam nikakve zahtjeve, ne tra`imni{ta zauzvrat, moje zadovoljstvo jeizvrsa`vanje Va{ih naredbi. Lijep pozdrav, Va{rob.

Javi se, volio bi te upoznati, nije problempo~astit, reci koliko `eli{.

Po{tovana Gospodarice, rado bih bio Va{ rob.Mo`ete me koristiti kako `elite i kada `elite.Ja }u Vam uvijek biti maksimalno ponizan,poslu{an i odan bez obzira kako se Vi prema

meni pona{ali. Lijep pozdrav. Va{ rob.

Ugodan dan `elim. Jesi za povremeno dru`enje sa mu{karcem,o`enjenim , odgovornim , kulturnim, jako diskretnim igalantnim. Po zanimanju sam ing. elektrotehnike , zaposlen uvlastitoj firmi, u braku zavladala izvjesna monotonija te sanjom i rutina i zato sam tu gdje jesam , u potrazi za nje`no{}u.Postoji i mogu}nost moje financijske potpore.

Rado bi se dru`io sa tobom maci imal {ansi da ti poklonimlizanje pi~kice vrele :)

Jesi li za da se upozna{ sa bratom mojim?

Zdravo ja sam adin ,nisam o`enjen ve} sam samo jedan stranackoji `eli iskreno prijateljstvo a i vi{e od toga ako budeobostranog zanimanja jedno za drugo. Ne obe}avam vile igradove ve} jedino mogu obe}ati da imam osje}aje i srce zarazumjevanje . @elim iskreno dru`enje i {ta ve} `eli{ ti jer tiodre|uje{, ako `eli{ mo`emo razmjeniti mi{ljenje na chatu akosi za to ili kako zeli{, hvala {to si pro~itala poruku.

Pa volio bi da zajedno jebemo damu, da je ti jebe{ u picu a ja uguzuuuuuuuuuuu a tre}em da pu{iiiiiiiiiiiiiiii, da ga primi u sverupe a da ~etvrtom drkaaaaaaaaaaaaaaaaaa.

Ovdje si sto uvjek popusti{ svojoj znati`elji jeli? E da li zna{koliki je kod mene pendrek :), jesi li znati`eljna da ti ka`em :p

`emo pitati, da li je feminizam, zapravo, od samih po~etaka predstavljao onu vrstu kritike koju li-beralni sistem dopu{ta – a koja se, na sre}u, ~esto kretala i tamo gde joj nije bilo dopu{teno – ~i-me je domet njegovog delovanja u startu bio ograni~en? Sa ove ta~ke u kontinuumu prostor/vre-me, ~ini mi se da je upravo to razlog zbog kog feminizam, uprkos svim nastojanjima, ne uspeva dana|e re{enje za problem o kome svedo~e i „goli{ave fotografije“ devojaka, i da raspetlja mre`ukoju sam poku{ala da predo~im. Ono {to se makar pred mojim o~ima kristali{e, jeste ~injenica dasistem u kome `ivimo po~iva na razli~itim opre~nostima, i da diskursi koji su se ticali ova dva slu-~aja proma{uju svoju metu pre svega zato {to ciljaju u posledicu, a ne u uzrok. U tom smislu se kaoposebno „nezgodna“ pokazuje pozicija feminizma koji, izgleda, ne uspeva da opravda svesnu i na-mernu objektivizaciju sopstvenog tela u svrhu postizanja nekog cilja, jer, kako se pokazalo, foku-siranje na samo jedan aspekt na{ih identiteta – na na{u `enskost – rezultira i svojevrsnom nemo-gu}no{}u razumevanja specifi~nosti drugosti `ene u dru{tvu. Kona~no, „fenomen samoobna`i-vanja“ mo`e dovesti u pitanje i sposobnost samih, nama poznatih feministi~kih diskursa da za-stupaju ̀ enska prava i slobode, jer ono svakako predstavlja jedan vid njihovog praktikovanja – ia-

ko mo`da ne onaj koji su na{e prethodnice imaleu vidu kada su zahtevale pravo glasa, pravo najednako obrazovanje i jednake plate. Tako, nijemogu}e razumeti „problematiku“ nagog `enskogtela bez uvida u njegov polo`aj u kapitalisti~komsistemu proizvodnje. Ono nije samo seksualni „ob-jekt“, ve} je, kao i sve drugo uostalom, roba. Utom smislu bi snagu koju tro{imo na insistiranjena ~injenici da ono ne bi trebalo da bude roba, mo-`da trebalo usmeriti i na kritiku i promenu siste-ma koji trenutno kontroli{e razmenu dobara

Deviantart.com / Bikini Girls with Guns 2 by MordredofOrkney

ETONJERKA MESECA

Vratimo smrtnu kaznu.Dr`ava koja u ime gnevnognaroda ne ubija - nema muda.

Dr Megatrend-ministar & Dr Vlah Alija Vukadinovi}

B

VREME SMRTI I RAZONODE

Foto

mon

ta`a

: Mrt

vi a

lbat

rosi

Letujte u Srbiji