MIXERPi{e: Milo{ Jovanovi}

CRKVENI (U)GOVOR ISEKSUALNE SLOBODE

Stav pravoslavlja prema homoseksualnosti

SVETO SRCE DR@AVESrpska pravoslavna crkva je do~ekala period u kome napla}uje svojdugogodi{nji pot~injeni polo`aj u ateisti~ki dirigovanom dru{tvu.^este su televizijske emisije ~iji je sadr`aj posve}en temama iz sve-ta religije. Predstavnici Crkve su rado vi|eni gosti u emisijama gdese pretresaju najva`nija dru{tvena pitanja. Redovni su novinski iTV izve{taji sa osve{tavanja novoizgra|enih hramova, dok su pre-nosi religijskih sve~anosti povodom crkvenih praznika postali ne-izbe`ni. Dnevna {tampa doslovno prenosi bo`i}ne i uskr{nje po-slanice Patrijarha Pavla i revnosno podse}a ~itaoce na zna~ajnijedatume (crvena i crna slova) iz crkvenog kalendara.Uvo|enjem veronauke u osnovne i srednje {kole Crkva je u{la i u ob-razovni sistem, a uklju~ivanjem sve{tenih lica u vojne jedinice, kaoi prisustvovanjem predstavnika verskih zajednica vojnim sve~ano-stima i sve~anim podelama sve~anih poziva za sve~ano slu`enje voj-nog roka novim obi~nim regrutima - i u vojne institucije.Iako se „Crkva ne bavi politikom“ (ili, bar, „ne bi trebalo da se ba-vi“), njeno prisustvo u politi~kom ̀ ivotu je vidljivo kroz brojne ak-tivnosti kakve su: javni poziv Patrijarha za ponovno uspostavlja-nje monarhije, kao i poziv Srbima sa Kosova i Metohije da ne gla-saju na izborima za kosovsku skup{tinu. Obele`avanje strana~kihslava uz obavezno prisustvo sve{tenika i se~enje slavskog kola~a,zaklinjanja ~lanstva pojedinih stranaka na vernost partiji u Crkvi(radi predupre|ivanja „prebega“), konsultacije dr`avnih funkcio-nera sa crkvenim velikodostojnicima (gde funkcioneri dolaze ve-likodostojnicima na noge), kao i „u}utkivanje“ glasova iz suprot-stavljenog tabora od strane nekih ministara uz obrazlo`enje da se„posle Patrijarha ne govori“ - tako|e svedo~e o prisustvu Crkve upoliti~kom ̀ ivotu, s tim {to je ono ovde pre rezultat nastojanja po-liti~ara da se u javnosti prika`u kao bliski Crkvi, i tako, igraju}i nasigurno, prikupe politi~ke poene. Crkvena u~enja i stavovi posta-ju preovla|uju}i moralni diskurs, a Crkva se (samo)progla{ava je-dinim legitimnim ~uvarem (patrijarhalne) tradicije i morala.

GUZOBORCIJedan deo pomenute tradicije ~ine i utvr|ene rodneuloge `ena i mu{karaca, ~iji se jedan segment odnosina norme koje reguli{u seksualne odnose. Normiranesu vrste seksualnih ~inova, vreme kada se seks smeupra`njavati, kao i kategorije dozvoljenih partnera usmislu starosnog doba, dru{tvenog statusa, stepenasrodstva, i na kraju - pola. Tako se na seksualne od-nose partnera/partnerki istog pola gleda, najbla`ere~eno, neblagonaklono, to jest, sa moralnom osu-dom, koja kod odre|enih militantnih grupa mo`e pre-rasti i u fizi~ko razra~unavanje koje za cilj ima istre-bljenje onih koji ih praktikuju. Post na internet-forumu srpskihnacionalista (.com) predstavlja primer ovakvog radikalnog sta-va (u ovom slu~aju protiv mu{kih homoseksualaca):

Braco Srbi i sestre Srpkinje,

Guzoljubi [sic] su najvece zlo savremene ljudske civilizacija i zbog

toga bi ih bilo neophodno istrebiti kao kukolj iz zita. Veoma sam

tolerantan, druzeljubiv, bogobojazljiv i istinoljubiv covek, ali za-

tvarati oci pred najvecim problemom savremenog drustva je noje-

vizam [sic] kojemu pripadaju samo slabici, kukavice i bogohulni-

ci. Guzoljublje je greh kod svih monoteistickih (jednobozackih)

vera, devijacija i shizofrena bolest po tumacenju vr-

huskih medicinskih strucnjaka i zabranjeno, animal-

no i pogano (ne)delo koje se kaznjava po zakonu u or-

ganizovanim drzavama koje zele da ocuvaju svoju na-

ciju, veru i kulturu.

Zar to nije dovoljan razlog da smem, zelim i hocu da

uskliknem:

SMRDLJIVE GUZOLJUBE I NJIHOVE MECENE JE PO-

TREBNO UNISTITI SADA, ODMAH I ZAUVEK !!!

S postovanjem i uvazavanjem svih zdravih, normal-

nih i cestitih ljudi koji o ovakvim temama pisu sa ga-

doscu, gnusanjem i velikim prezirom.

Nemili doga|aji pri poku{aju odr`avanja prve gej-parade u Be-ogradu 30. juna 2001. godine, kao i reakcije javnosti na tada-{nje izlive nasilja, najbolje ilustruju vladaju}e stavove premahomoseksualcima u Srbiji. Koliko, i da li uop{te, takav negati-van stav mo`e biti osnovan, ili ~ak opravdan, zvani~nim odno-som Crkve prema gejevima i lezbejkama?Da bi se mogli istra`iti uticaji koje crkveni stavovi prema homo-seksualnosti imaju na {iru populaciju, potrebno je, najpre, isteeksplicirati i, po mogu}stvu, izneti argumente koji se navodekao njihova osnova. Naravno, treba imati u vidu da postojanje

I

KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 34, GOD. II, BEOGRAD, UTORAK, 11. DECEMBAR 2007.

MIXER

Milo{ Jovanovi}: Crkveni (u)govor i seksualne slobode

CEMENT

Sa{a ]iri}: Ni poezije ni smrti

ARMATURA

Zoran Jani}: Re~i bez stvari

VREME SMRTI I RAZONODE

Mom~ilo Mihajlovi}: Miris poljskog sme}aTomislav Markovi}: Istorija ko`ne bolesti

BULEVAR ZVEZDA

GUSKOVA, Jelena Jurjevna

BLOK BR. V

Karta srpskog spasa 2

BETON BR. 34 DANAS, Utorak, 11. decembar 2007.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a Ili}, Tomislav Markovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.co.yu, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 25. decembra

DO KRAJA GODINE!

Prva knjiga u ediciji Beton:

SRBIJA KAO SPRAVA

[TEMUJU LI KOD VAS? Nedavno je na na{ redakcijski mejl stigla reakcija s one strane, i to na jedan pomen prezimena pesnika Gruji~i}a u teorijskoj ana-lizi Bo{ka Toma{evi}a, u prethodnom broju Betona. Pesnik i direktor „Brankovog kola“, doju~era{nji funkcioner DKV i elimina-tor vi{ejezi~nih tabli, oglasio se povodom objavljivanja teksta pod naslovom „Pesnik jedne dimenzije“, zahtevaju}i da mu se nastranicama Betona ustupi isti onaj prostor koji je dobio na{ saradnik Toma{evi}. Da se razumemo, rubrika „Mixer“ je jedina spe-cijalizovana rubrika u zemlji, ako ne i u regionu, koja se bavi dekonstrukcijom knji`evnih i paraknji`evnih tekstova ugra|enihu temelj retrogradnog kulturnog modela. Tekstovi u ovoj rubrici ne bave se nov~anim proneverama, li~nostima pojedinaca, kri-vi~nim prekr{ajima ili sli~nim rabotama, ve} vrlo preciznom analizom knji`evnih dela i demonta`om njihovog ideolo{kog po-tencijala. Stoga kada Bo{ko Toma{evi} iznese stav da je poezija odre|ene skupine pesnika neprevodiva na svetske jezike, odno-sno na jezik savremenosti, onda to ne predstavlja nano{enje du{evne boli imenovanim pesnicima, ve} kriti~ki stav koji se mo`eopovrgnuti samo na jedan na~in: podno{enjem na uvid neke njihove prevedene zbirke pesama i to kod svetskih izdava~a koji dr-`e do knji`evnih standarda. A to se bar lako mo`e utvrditi (Videti: Beton br. 21). Ukoliko se tako ne{to dogodi, molimo vas danas obavestite. Rado }emo usvojiti va{ prigovor. Me|utim, dok se tako ne{to ne dogodi, va{e replike }emo objavljivati na na{emsajtu (www. elektrobeton.net), u rubrici „[temovanje“ koja je namenjena uspostavljanju {irokog dru{tvenog dijaloga o proble-mima kojima se Beton bavi. Zahvaljujemo vam jo{ jednom na interesovanju i podse}amo vas da za koji dan izlazi na{a knjiga satekstovima iz rubrike Mixer, koja mo`e poslu`iti kao odli~an vodi~ za dobro pisanje i kriti~ko mi{ljenje.

Redakcija Betona

pr

ed

st

av

lja

�Pa

ula

Muh

r Ta

ta�

IIBETON BR. 34 DANAS, Utorak, 11. decembar 2007.

CEMENTPi{e: Sa{a ]iri}

NI POEZIJE NI SMRTINeboj{a Vasovi}: Ni ljubavi ni hleba, Povelja, Kraljevo, 2006.

1. Sartr je u svom poznatom eseju iz Modernih vremena „[ta je knji`evnost“ pitanje „Za koga pisa-ti“ stavio u naslov posebnog poglavlja - toliko mu je bio va`an ~italac iz 1947. godine. Vasovi}evauvodna pesma „Pi{em“ organizovana je kao niz direktnih odgovora na ovo pitanje. Vasovi}evi od-govori nose u sebi vrstu socijalne kritike i bunta, oslikavaju}i internu fizionimiju emigrantskogiskustva. Oni su apsurdni jer predstavljaju anti-odgovore: govore da autor ne pi{e za one koje na-vodi kao svoje ~itaoce: za izdava~e, prijatelje, njihovu i svoju nero|enu decu. Vasovi}ev svet jesvet bazi~nih nu`di i isklju~ivih opredeljenja. Izdava~i su bezobzirni kapitalisti iz doba prvobitneakumulacije kapitala, ~itaoci permanentno ugro`eni gra|ani koji ne nalaze izlaz iz kaveza svogstraha od egzistencije. Gluvilo ovog sveta uokviruje samo}a kao izgnanstvo: prijatelji su egzilan-ti koji ne znaju da je autor pisac, njihova deca su egzilanti iz maternjeg jezika na kome autor (je-dino `eli da) pi{e. Paradoksalna poenta je crnohumorna: Najzad sam postao pisac,/ vi{e ne pi{em samo za sebe. Po-{to je re~ o nepostoje}im ili nemogu}im ~itaocima, ova poenta zapravo glasi: „Najzad sam postaopisac, vi{e ne pi{em ni za koga“. To je i Vasovi}ev odgovor na Sartrovo pitanje. [ta pokriva ovaj od-govor? Njegov autor postaje autor tako {to pi{e ni za koga. Princip ili duh njegovog autorstva, jed-nako kao i svet o ~ijem postojanju svedo~i njegova poezija, obele`ava ni{tavilo. Ovo pisanje name-njeno je nebi}u. Vasovi}ev autor se ra|a u smrti bi}a. On tu smrt konstatuje i sa te pozicije, koja je

po~etna ta~ka zbirke Ni ljubavi ni hleba, kre}e njegovo nepokretnopute{estvije po Parmenidovom bi}u, kugli savr{enog ni{ta.

2. Vasovi} prezire Kafku. Istovremno se posredno ruga svima kojiu ovom manjinskom (Delez/Gatari) autoru (pra{ki Jevrejin koji jepisao na nema~kom jeziku) vide genijalnog pisca. U svom Dnevni-ku I (Narodna knjiga, 2004.) Vasovi} pi{e: Evo ~ime je 1915, dok sunjegovi vr{njaci ginuli na frontu, bio zaokupljen [introvertni] Kafka.Sledi citat u kome Kafka uzbu|eno premi{lja da li i koliko obvezni-

ca ratnog zajma da kupi i grozni~avo izra~unava kamate. (158/159) U pesmi „Za razliku od Kafke“ (11), dve godine kasnije, dokazuje se genijalnost Kafke u odnosuna afri~kog slona. Prvi, tj. Kafka, nikad nije imao slobodnog vremena, pla{io se svog oca, nije imaodece, nije zavr{io nijedan svoj roman, ve~ito je tragao za svojim identitetom. Drugi, tj. afri~ki slon,bez tereta genijalnosti, nije bezdetni neuroti~ar i zavr{i sve {to po~ne. Vasovi}ev sarkazam nije transparentan ali je malicioznost prema Kafki dosledna. U navedenom ci-tatu iz Dnevnika I Vasovi} je mitomah. On ukazuje na sitnu du{u prononsirane veli~ine „magijskogrealizma“, bacaju}i senku osporavanja i na njegovo delo. U pesmi, ~udno, Vasovi} je implicitnozastupnik prirode - roditeljstva, du{evnog mira, dovr{enih i celovitih literarnih formi, slaganja saroditeljima, nepodeljenog i stabilnog identiteta, svega, dakle, {to nije ni on sam ni njegova poe-zija. Implementira novi, post-nadrealisti~ki ideal: biti afri~ki slon.

3. „Jednom pesniku“*

zvani~nog stava Crkve ne zna~i odsustvo razli~itih tuma~enja ipraksi prema homoseksualcima od strane klera.

PROKREACIJA I JERESI RASIPNI[TVAPrvo i osnovno: Crkva bezrezervno osu|uje sve vrste seksualnih~inova koji za svoju svrhu nemaju produ`etak ljudske vrste - {toje, prema crkvenom u~enju, izri~ita i nepromenljiva uloga sek-sualnih odnosa, propisana od strane Boga i potvr|ena isku-stvom, koja se ~oveku daje u vidu prirodnog zakona. Tako se bi-lo koja zamisliva upotreba ljudskih polnih organa za svrhe raz-li~ite od onih predodre|enih za oplodnju/prokreaciju, smatrasuprotnom prirodi stvari (koju je odredio Bog) i, opet prema cr-kvenom u~enju, proizvodi slede}e negativne posledice:

a) Takva upotreba naru{ava Bo`ju zapovest vezanu za razmno-`avanje i ~ovekov emocionalni ̀ ivot koji proisti~e iz instinktiv-ne privla~nosti prema suprotnom polu (ne uzima se u obzir daprivla~nost prema osobama istog pola, tako|e, mo`e biti in-stinktivna), ne samo radi ra|anja, ve} i zarad razvijanja li~no-sti mu{karca i ̀ ene do nivoa potpunosti kroz zdru`ivanje u sve-toj bra~noj zajednici. Zbog svega ovoga homoseksualnost jeuvreda Bogu i, po{to je poku{aj izmene zakona koji reguli{uBo`ju tvorevinu, predstavlja bogohuljenje. S druge strane,seksualni odnosi u (heteroseksualnom) braku ne samo da ni-su {tetni, ve} se o njima katkad govori kao o „liturgiji u kreve-tu“. Upe~atljiva je i anegdota o Sv. Jovanu Kron{tatskom kogaje, na intervenciju njegove supruge iz razloga neispunjavanjasvojih bra~nih obaveza, ukorio nadle`ni vladika, po{to na ta-kvu samostalnu odluku o seksualnom uzdr`anju nije imao pra-vo. Supru`nik se sme uzdr`avati od seksa tek uz saglasnost su-pru`nice, jer bi u slu~aju preljube sam snosio odgovornost {toova tra`i zadovoljenje na drugoj strani (vidi: 1. Kor. 7:5).b) Homoseksualnost remeti normalan razvoj dru{tvenih (~i-taj: tradicionalnih ili patrijarhalnih) obrazaca pona{anja i kaotakva je {tetna za sve (~itaj: ne svi|a se nekima). Ovi ugro`e-ni obrasci uklju~uju li~ne vrednosti koje se odnose na polnost,koje ljudi ina~e smatraju vitalnim za svoju egzistenciju.c) Homoseksualna osoba degradira sopstveni pol i odri~e sesamopo{tovanja koje je izazvano ose}anjem `ivljenja u skla-du sa Bo`jom kreacijom (interesantno je da religiozni homo-seksualci svoju seksualnu orijentaciju do`ivljavaju kao bogomdanu, te smatraju da je njihova seksualna praksa sasvim uskladu sa Tvor~evom namerom).

Shodno gore navedenom, Crkva mu`elo{tvo i `enolo{tvo (mu-{ku i `ensku homoseksualnost) svrstava me|u druge vrste blu-da, kakvi su rukoblud (masturbacija), preljuba, incest i skotolo-{tvo (zoofilija). Kao vid perverzije, ona se u isto vreme smatra ismrtnim grehom, ~ijim se glavnim uzrokom navodi ne~istota ro-ditelja i njihov raspusni `ivot - ovim se implicitno izra`ava ide-ja da je heteroseksualnost prirodna, a homoseksualnost, kaorezultat kvarenja te prirode, pad u greh.

DOGMA MATRIMONIJE ZA ODBRANU I OPSTANAK DRU[TVAPravoslavna crkva, dakle, veruje da dru{tvo homoseksualnosttreba da tretira kao nemoralnu i opasnu perverziju - kao bolest,a religijske institucije kao greh. U oba slu~aja, zahteva se korek-

cija, odnosno, le~enje, i to poverljivo psihijatrijsko le~enje kakobi se homoseksualcima moglo pomo}i da povrate (hetero)seksu-alni identitet koji bi im omogu}io samopo{tovanje i koji im pripa-da na osnovu Bo`je volje. Pri tome, smatra se da psihijatrijskoizle~enje bez religijskog usmerenja i pomirenja sa Bogom, ne}edati dugoro~ne rezultate. Crkveni stav je slede}i: kada su homo-seksualni hri{}ani voljni da se bore, i kad im se, uz strpljenje, sa-ose}anje i autenti~nu ljubav, uka`e pomo} od strane porodice iprijatelja (po{to nijedno ljudsko bi}e nije oslobo|eno ove borbeu ovom ili onom vidu i niko, osim Boga, nije bezgre{an) Gospodgarantuje pobedu na na~ine koji su samo njemu poznati. Nemaneoprostivog, ve} samo neokajanog greha.Crkva je spremna da primi u svoj zagrljaj sve gre{nike, pa i homo-seksualce, koji su „priznali svoj greh“ i koji su spremni na iskuplje-nje koje je mogu}e jedino u okviru Crkve, i to uzdr`avanjem od gre-ha, neporo~nim i ~ednim ̀ ivljenjem - {to u slu~aju homoseksuala-ca zna~i uzdr`avanjem od seksualnih odnosa sa osobama istog po-la. „Uzdr`anjem se umrtvljuje u nama ovaj pali ̀ ivot koji ra|a grehi smrt, da bi se u umrtvljenom telu rodio novi, besmrtni `ivot, ko-ji je ve~ni `ivot pred licem Bo`jim“. Onima koji nastavljaju sa gre-{nom praksom ne}e biti omogu}en pristup bilo kojoj svetoj tajni,kao ni hri{}anski ukop, zbog toga {to njihov na~in `ivota izazivaskandal me|u iskrenim vernicima. Crkva se zala`e i za to da onimakoji propagiraju „homoseksualni na~in ̀ ivota“ ne treba dopu{tatida rade u~iteljski, vaspita~ki ili bilo koji drugi posao koji je vezan zadecu i omladinu, niti da zauzimaju komandne polo`aje u vojsci iliu kazneno-popravnim ustanovama.Po pitanju brakova homoseksualaca, stav Crkve je izri~it i jasan: Pra-voslavna crkva ne mo`e i ne}e blagosiljati istopolne bra~ne zajedni-ce. Pravoslavna u~enja o braku i seksualnosti, ~vrsto zasnovana na

Svetom pismu, kanonskom pravu i dve hiljade godina crkvene tradi-cije, ka`u da se brak sastoji iz supru`ni~ke zajednice mu{karca i `e-ne i da je autenti~an brak od Boga blagosloven kao sveta tajna. Nisveti spisi, ni crkvena tradicija ne blagosiljaju niti na bilo koji na~inure|uju takvu vrstu zajednice izme|u osoba istog pola.Iako svaki brak nije blagosloven decom, svaki postoji da bi mu-{karac i `ena postojali u novoj stvarnosti „jednog tela“ - odnosuzasnovanom isklju~ivo na razli~itosti polova, to jest, njihovojkomplementarnosti. Marko, glava 10, stihovi 6-8: „A u po~etkustvaranja Bog ih je stvorio kao mu`a i `enu. Zbog toga }e ostavi-ti ~ovjek oca svojega i mater i prilijepi}e se ̀ eni svojoj, i bi}e dvo-je jedno tijelo. Tako nisu vi{e dvoje nego jedno tijelo“. Zajednicamu{karca i ̀ ene u braku podra`ava zajednicu Hrista i njegove Cr-kve, i kao takav brak je nu`no monogaman i heteroseksualan.Na zahteve za legalizaciju istopolnih brakova Crkva gleda sa neo-dobravanjem i izra`ava brigu za posledice koje bi ozakonjenje ho-moseksualnih partnerstava moglo da donese. Prema nekim bogo-slovskim piscima na red }e do}i vapaji za javno priznavanje pravana incest i sodomiju, a na kraju pravo na satanisti~ke orgijasti~kepirove sa prino{enjem `rtava demonima. Postavljanje homosek-sualnosti u isti kontekst sa satanizmom, gde se homoseksualnostpredstavlja kao neka vrsta uvoda u potonji, naprosto predstavljaarbitrarno dovo|enje u vezu ove dve pojave, {to jako li~i na ~estopovezivanje homoseksualnosti i pedofilije. Ako je homoseksualnapraksa u nekim aspektima i suprotstavljena crkvenim u~enjima inazorima, to ne zna~i da ima veze sa obo`avanjem |avola ili bilokojim oblikom ̀ rtvovanja ili orgijanja. Isklju~ivost bipolarne logi-ke (ispravno/pogre{no), koja se na nivou dru{tvenog iskazuje krozslogan/maksimu „ako nisi na{, onda si protiv nas“, pokazuje se kaopogubna, upravo pri razmatranju osetljivih pitanja, kakva je ho-moseksualnost. Pogubnost se ogleda u evociranju ionako ve} pre-vi{e prisutnih negativnih emocija i afekata, {to nikako ne vodi re-{enju problema, ve} njegovoj mistifikaciji i zloupotrebi.

OSVETA JE MOJA...S obzirom na intenzitet izrazito negativnog stava Crkve premahomoseksualnosti, ne bi se moglo o~ekivati (bar ne u skorije vre-me) da se on promeni. Tradicionalna, i u mnogome tradicionali-sti~ka, Pravoslavna crkva te{ko da }e pratiti primer Anglikanskecrkve u kojoj je mogu}e rukopolo`enje homoseksualaca za sve-{tenike, ~ak episkope. Treba pomenuti kao indikativno to da suistupi pojedinih pravoslavnih crkava iz Svetskog saveza crkava,izme|u ostalog, bili motivisani ovom praksom Anglikanaca.Briga za „moralno posrnule“ ostaje na pojedincima - pravoslav-nim sve{tenicima, koji ne}e poku{avati da preobrate religioznehomoseksualce, ve} }e im se nalaziti kao duhovnici i prijatelji ina njih gledati „bez ognja“ i osude, kao ranohri{}anski podvi-`nik Ava Jovan Persijski, koji ka`e: „Ako ih je sam Bog stvorio,ko sam ja da im prigovaram“ �

Ratni hu{ka~i su `ivi dokaz da nije srpski }utati.

Tomislav Markovi}

ETONJERKA POLUMESECAB

Ka`e{, hteo bi da bude{primljen u Akademiju.E, pa onda pi{i ono {to oni vole!

„A {ta je to {to oni vole, {ta da pi{em?“

E, pa oni ne vole da ti pi{e{,oni vole ono {to je ve} napisano.

* neispisana posveta Goranu Petrovi}u i Mihajlu Panti}u. Samo, da li je ba{ tako da svi koji nisu (jo{) primljeni u Akademiju ne pi{u onako kako to akademici vole?

III BETON BR. 34 DANAS, Utorak, 11. decembar 2007.

ARMATURAPi{e: Zoran Jani}

RE^I BEZ STVARIO semanti~koj hiperinflaciji

Svedoci smo da je u poslednje dve decenije, tokom onog perioda kada je Srbija uporno generisala ra-tove i pothranjivala anahroni koncept nacionalne dr`ave, stvorena takva politi~ka atmosfera u ko-joj se tendenciozno negiraju ne samo istorijske ~injenice, nego i obi~ne ~injenice iz svakodnevnog`ivota; semanti~ka inflacija {to se pro{irila iz sfere politi~kog govora zahvatila je i obi~an govor, ipretvorila ga u medijum potvr|ivanja neke vrste dru{tveno po`eljne paranoje. Pori~e se sve, pa iono najo~iglednije. Medijska la`, jo{ bolje medijski orkestrirani lave`, u kojem i danas odzvanjaju do-bro uve`bani tonovi ratnog hu{kanja, slu`i dezorijentaciji obi~nih gra|ana i naru~enom falsifikova-nju sada{njosti i pro{losti. Falsifikuje se sve, od biografija, diploma, {engenskih viza do ve} utvr-|enih istorijskih istina. ̂ ak su i najobi~nije re~i izgubile svoj pravi sadr`aj ili se koriste suprotno odsvog denotativnog zna~enja; tako je i najnoviji napad na porodicu novinara Dejana Anastasijevi}ai njega samog, postavljanjem bombi pod prozor njegove spava}e sobe, u slu`benim saop{tenjimavlasti nazvan „poku{ajem zastra{ivanja“, da bi onda{nji ministar kulture oti{ao ~ak i korak dalje,posavetovav{i napadnutog novinara da se preseli sa porodicom u neki bezbedniji deo grada ili daizabere neku drugu, manje opasnu profesiju. Ta vavilonska zbrka pojmova, ta semanti~ka hiperinflacija koja vlada jezikom i na{im ̀ ivotima ve} po-odavno ima za cilj da prikrije jo{ ne{to: da `ivimo u prekamufliranoj zlo~ina~koj dr`avi koja se nije

odrekla svoje pro{losti, ni svojih zlo~ina-ca, isto kao {to nije spremna da se odreknesvog osvetni~kog istorijskog zaveta, kao niusluga dobro uhodanih tajnih slu`bi ~iji suglavni neprijatelji njeni sopstveni nepo-slu{ni gra|ani; da dosijei jo{ nisu otvore-ni, da dr`avni slu`benici, novinari i propa-gandisti nisu lustrirani, da vojska nije re-formisana ni stavljena pod civilnu kontro-lu, da policijske i vojne akademije nisu o~i-{}ene od ratnih egzekutora, da je sudstvopla}eni ili ucenjeni {ti}enik izvr{ne vlasti. Sve te anomalije nose jasan pe~at siste-mati~nosti, pojavljuju se zakonomerno izahtevaju resurse kakvima mo`e da ras-pola`e jedino dr`ava. @ivimo, dakle, u dr-`avi gde je zlo u pravom smislu re~i insti-tucionalizovano. Podsetimo se jo{ jed-nom: na semanti~kom crnom tr`i{tu re~isu gubile vrednost u direktnoj srazmeri sapadom standarda jezika. I padom vred-nosti ljudskog `ivota. I standarda smrti.Srbija je vodila ~etiri rata u svojoj nedav-noj pro{losti (i sva ~etiri izgubila). Zada-tak semanti~ke inflacije je da od pogledaljudi sakrije jednu o~evidnu ~injenicu –da je velika ve}ina ljudi u svakoj dru{tve-

noj zajednici uvek protiv rata, i da je rat eksces i izuzetak, nikako i pravilo, te da dru{tvo koje jevodilo tolike ratove zaredom te{ko da bi se moglo nazvati zdravim ili normalnim. „Levica i desnica“, „republika i monarhija“, „dr`avotvorno i pravoslavno“, „fa{izam i sloboda“ – se-manti~ka hiperinflacija te`i da unifikuje razlike i pomiri nepomirljivo, da feti{izira pojmove u neka-kvom okamenjenom obliku, iako je njihov sadr`aj nepovratno izmenjen; ono {to se naziva levicomodavno je postalo ekstremnom desnicom, centar zapravo i ne postoji, a popularne pseudoistorijskerasprave o ~etnicima i partizanima, svecima i suverenima, zlo~inima iz Drugog svetskog rata i jo{ du-blje kroz istoriju naovamo, ionako slu`e samo za zamajavanje prostog puka, dok njihova povi{enaemotivna dinamika daje osnovu stvaranju labilnog javnog mnjenja, nekakvog neodre|enog agregat-nog stanja, podlo`nog manipulaciji i paranoji. Istumbav{i u glavama ljudi sve poznate orijentire, se-manti~ka hiperinflacija kru`i javnim diskursom kao neka pusto{e}a sila, stvaraju}i sveop{tu zbrku sciljem da se potre razlika izme|u krivice i odgovornosti, izme|u uzroka i posledice, izme|u osvaja~ai napadnutog, izme|u d`elata i `rtve. [ta mo`emo ~initi u ovakvim okolnostima? Ne mnogo, na`alost. Moramo se pomiriti s ~injenicom dasmo u manjini, kao i uvek kad neka nacija zastrani na svom istorijskom putu i kad odbrana osnovnih ci-vilizacijskih tekovina postane goru}e pitanje one svesne manjine; projekat „Velike Srbije“ propao jeupravo stoga {to je bio anahron i anticivilizacijski, i zbog toga je Srbija zaslu`eno stavljena u Hagu nastub srama kao jedina evropska dr`ava kojoj je posle Drugog svetskog rata pred najvi{im forumomsvetske porodice naroda su|eno zbog genocida. Moramo se pomiriti s tim da je na{e polje delovanjaznatno su`eno. Pojedinci i institucije koji bi morali biti na na{oj strani kao generatori promena, tzv. in-teligencija ili klasa obrazovanih, univerzitetski i srednjo{kolski profesori, umetnici, pisci, javni radni-ci, svi oni {to diktiraju intelektualnu klimu nacije, uglavnom sau~esni~ki }ute. „Strahovitoj upornosti zlo~ina na ovom svetu jedino {to mo`emo protivstaviti jeste ni{ta manja upor-nost na{ih svedo~anstava“, rezignirano u jednom svom pismu veli Kami. U Jevan|elju po Mateju, pak,ka`e se: „Neka va{ govor bude da, da, ne, ne; sve {to je vi{e od ovoga oda zla je“. Ako ve} ̀ ivimo u dru-{tvu koje decenijama organski (~itaj: planski) gaji zlo u svojim nedrima i uskra}uje slobodu gra|animakao pojedincima, dr`e}i ih, pod presijom ili otvorenom represijom, kao podani~ku amorfnu masu jed-nako u stanju nekakve kontrolisane poluslobode (a vlastodr{ci dobro znaju da je takvo stanje najide-alnije za prizivanje tiranije), onda bi profanu mudrost literature valjalo dopuniti i gore navedenom bi-blijskom maksimom, {to nas u~i jedino ispravnom eti~kom stavu da u odsudnim vremenima valja bira-ti izme|u dobra i zla, po principu ili-ili. U sprezi toga dvoga mo`da se krije i imperativ na{eg delova-nja: istinoljubivost i moralnost, istinom pro`eta moralnost. Pravda i sloboda u svakom dru{tvu najte-{nje su povezane; borba za slobodu pojedinca je uvek i borba za pravednije dru{tvo. Ali ne i obrnuto: bo-rba za bolje dru{tvo u ime klase, naroda ili religije redovno vodi ka istrebljenju i totalitarizmu�

4. „Srbi“ Milione svojih najbli`ih,/ nestalih u ratu/ i rasejanju,/ brzo su zaboravili.

Ali, kad je 1971./ umro Luj Armstrong,/ zvani Sa~mo,/ svi su plakali.

Bo`ji narod.

Da postoji nacionalni Beton, Neboj{a Vasovi} bi bio njegov glavni urednik.Odlika novog srpskog nacionaliste i dalje je da ga sve rane svoga roda bole, ali to ne pokazuje otvo-reno. On sada nastupa sa pozicije sarkasti~nog defanzivca. On ne promovi{e ono u {ta veruje, ongrubo ismeva i dekapituje ono {to ne mo`e da podnese. Na `alost ~italaca, i stari i novi naciona-lista hroni~no pati od nedostatka rafiniranog smisla za humor. Krutost njegove visokoparne re-torike i teret nacionalne brige dopu{ta njegovom licu tek sardoni~ni kez ili grohot pobednika. Izdefanzive sipe strelice umo~ene u otrov zlobe, naro~ito na ra~un univerzalnih vrednosti. Sve {tonapu{ta atar domicilnog (tog {ireg utvr|enja lokalnog i feudalnog), budi neutrnuli oprez zato~ni-ka filozofije palanke. Nalik Nabokovljevim ruskim emigrantima ili srpskoj poratnoj emigraciji (ko-ja je sa ameri~kim paso{em u d`epu i u svojoj ameri~koj domovini prozivala pobunjene srpske stu-dente da nepatriotski primaju ameri~ku pomo}), Vasovi} ̀ ivi tamo gde najvi{e mrzi. Njegov mazo-hizam je patriotski ~in: on pati umesto drugih, potencijalnih emigranata, razobli~avaju}i svu be-du Zapada davno izlo`enog svojoj neumitnoj propasti.Ali {ta ovde Vasovi}u smeta, za{to Srblje proziva? Zato {to mrtve svoje zaboravi{e ili zato {to supla~ipi~ke? Ili i jedno i drugo?Vasovi}ev problem le`i u tome {to sposobnost sau~estvovanja u patnji drugih, kao i po{tovanje smrtipopularnog velikana iz druge kulture, zaista predstavlja deo hri{}anskog puta u „carstvo nebesko“.Za{to navodni kolektivni ridaj Srba nad Sa~mom Vasovi} stavlja nasuprot zaboravu svojih nestalihu ratu i rasejanju? Zato {to za nacionalistu i u emocionalnom smislu postoji hijerarhija prioriteta:tu`iti se mora najpre za rod svoj, a potom, ako suza preostane, na red dolaze drugi. Povrh svega,`al zbog odlaska Luja Armstronga nudi kao komi~nu sentimentalnost i sramotan erzac za impera-tiv tribalne solidarnosti.

5. Ako izuzmemo malicioznost (U pesmi„Nisu svi pisci budale“, navodno se hvalisposobnost za proneveru velikog novcakod pisca koji se uvek posmatrao kao tu-njava i introvertna osoba bez smisla zaprakti~ne stvari. A u stvari, jedna ~ar{ij-ska afera o Radoslavu Petkovi}u izdi`e seu rang filozofskog primera i iznova se po-tura kao tra~ i obada) i cinizam ravan zlo-bi (u pesmi „Nirvana“ jedan budisti~kipustinjak do stanja uzvi{enog be{~uvstvane sti`e zahvaljuju}i svom isposni~kom ̀ i-votu i snazi svoje meditacije, ve} u nirvanuulazi samo zato {to su }elije bu|i na korikrompira pristale da mu ustupe svoje me-sto u njoj), ako zanemarimo bizarnost kri-tike globalizma (U pesmi „Kenijski nacio-nalizam“ ismeva se engleski autor kojitvrdi da je svet u opasnosti od kenijskognacionalizma. Time {to je kenijski nacio-nalizam stavljen umesto, recimo, ameri~-kog neo-imperijalizma ili globalnog tero-rizma, kritikuje se licemerje i slepilo in-telektualne elite koja od jedne bodlje nevidi kaktus. Problem je samo u malobroj-nosti takvih kenijskih hipokrita. Prejaka kritika za marginalni fenomen zauzima mesto kritici do-minantnih problema koje autor nije u stanju da vidi), ostaje nam narativna poezija ispu{tene po-ente, ispraznost op{tih mesta iskazana na komplikovan na~in (ljubav je zgodan na~in/ da se izgu-bi ono/ {to nikad nismo ni/ imali a i bez ljubavi bismo to/ izgubili) ili primeri neuspe{ne „misti~kepoezije“ (pesme „Gnoza“ ili „Uvek ima dovoljno“ iz koje su stihovi: ^ovek je najja~i kada se/ otva-ra i kada dopu{ta/ da ga obmanu) i anahrone alogi~nosti (nebeski drum za slepe mi{eve. Slepi mi-{evi lete nisko, kao i ova sentimentalna parafraza poezije larmoajantnog {timunga).

6. Dobre pesme Neboj{e Vasovi}a su: „Parkdejl“, o gradi}u koji odumire; 4. stav „Brazilskih razgled-nica“: Putevi, misli su/ putevi kamena {to puca,/ na dodir starog sunca; „Baba Jela iz San Franciska“,petrijinski skaz o jednoj tragi~noj sudbini; „Gornja Prespa“ o predmetima u napu{tenoj ku}i grn~ar-skog sela koji godinama/ ~ekaju svog vlasnika,/ sa mrtvom muvom na dnu/ od dugog ~ekanja.Dobre pesme se ra|aju u okrilju odumiranja, pucanja, kobi, napu{tenosti i mrtve muve na dnu. Daje (p)ostao pesnik odumiranja i nebi}a, sada bismo ga slavili uprkos antisemitskom projektu La-`nog ... Ki{a. Ali, anga`ovanost globalne ksenofobije i ispraznost stihova pojeli su Vasovi}ev po-etski smrtopis, kao bu| nirvanu �

Povodom najave izlaska knjige Srbija kao sprava poznate li~nosti blagoizvolele su izjaviti:

„Pa gde ba{ sad kad nam otimaju 15% du{e koju nemamo!?“

Vojcek Ko{tuntun, vlasnik ve}inskog paketa akcija kompanije „Nacionalni interes a.d.“

„Ovo je jo{ jedan poku{aj destabilizacije na{eg pravnog poretka koji se zasniva na zakonu ja~eg.“

Gandra Jo~i}, od ranije poznat organima gonjenja, autor studije „Istorija obijanja - od kioska do bubrega“

„Ne zanimaju me knjige koje nisam napisao, ~ak ni kada se ja pojavljujem kao jedan od junaka.“

Kilorad Spavi}, tre}e ime za Srbiju, po zanimanju Hazar

„Ne ~itam knjige u kojima se najskuplje srpske re~i kr~me budza{to.“Mantija Ne}kovi}, kreativni direktor srpskog nacionalizma

„Zavirio sam malo u tu nazovi knjigu pomo}u svojih parapsiholo{kih sposobnosti, i mogu samo sa `aljenjem da konstatujem: Sve je tako pusto, samo mene nema.“

Momo Napor, nacionalisti~ki trendseter, ljubitelj Gu~e, kajmaka i rad`e

NASTAVAK U SLEDE]EM BROJU...

BLOK BR. V

IVBETON BR. 34 DANAS, Utorak, 11. decembar 2007.

ww

w.k

osm

oplo

vci.n

et

BULEVAR ZVEZDAPi{e: Redakcija Betona

GUSKOVA, JELENA JURJEVNAGUSKOVA, Jelena Jurjevna (Moskva, 23.09.1949), istori~arka, mirotvorka, putinovka ipanslavistkinja. Oduvek je bila zaokupljena istorijom slovenskog juga: na Moskovskomdr`avnom univerzitetu je magistrirala 1980. sa temom iz istorije devetnaestovekovneSrbije da bi deset godina kasnije odbranila doktorsku tezu o samoupravnom sistemu uSFRJ. Zvani~no je direktorka Centra za izu~avanje balkanske krize, pri Institutu za sla-vistiku RAN. Nezvani~no je operativka na terenu, ekspertkinja za jugoslovensku krizu irusko-srpsko pitanje. Zagovornica je proto-Putinove i potom implementatorka Putino-ve politike na Balkanu. Tokom 1994. je radila u {tabu mirovnih snaga OUN u biv{oj Jugo-slaviji sa sedi{tem u Zagrebu. U svom kratkom autobiografskom zapisu pod naslovom„Jahorina“ (vidi: Ruski mirotvorci na Balkanu, 2007) govori o svom povratku u Misiju (fe-bruar 1995) i susretima sa Radovanom Karad`i}em i generalom Mladi}em. Guskova opi-suje Karad`i}a kao ~oveka koji je sa njom delio razo~aranje ruskom politikom na Balka-nu i delovanjem ministra inostranih poslova Andreja Kozirjeva. S druge strane, Mladi}aopisuje kao otresitog ~oveka jednostavne selja~ke filozofije. Tako|e, navodi da „raspola-`e fenomenalnom pame}u, da zna ruske pesnike i pisce“. Na rastanku sa Guskovom, Mla-di} izra`ava ~u|enje zbog ~ega Rusija ne mo`e da iza|e na kraj sa svojim Turcima-^e~e-nima, napominju}i da bi „on taj problem re{io za dve nedelje“. Guskova je 1993. godineobjavila opse`nu studiju pod naslovom Jugoslovenska kriza, koju je desetak godina ka-snije Slobodan Milo{evi} koristio tokom svoje odbrane u Hagu. U februaru 2003. i samaje nastupala kao svedok odbrane na su|enju generalu Stanislavu Gali}u, komandantuSarajevsko-romanijskog korpusa, optu`enom za blokadu grada, granatiranje i snajper-sku paljbu. Jelena Guskova je rado vi|en gost u srpskim istori~arskim i militarnim kru-govima. ^esto boravi u Beogradu i nastupa na tribinama, od Ruskog doma, preko Prav-nog fakulteta (u organizaciji Nomokanona) do SANU, ~iji je ~lan postala u junu 2007.godine. Njen prijem u Akademiju, slu~ajno ili ne, organizovan je kao specijalni programu okviru okruglog stola sa temom O etni~kom poreklu Albanaca. Prilikom prijema, kaoSpecial Guest Star pojavila se i njena prijateljica Ljiljana Bulatovi}, koja je samoinicijativ-no uzela re~ i pozvala akademike da se po ugledu na Guskovu javno stave u odbranu srp-skih junaka. Jelena Guskova je tom prilikom u Beogradu odr`ala predavanje o ciljevimaruske politike na Balkanu, izla`u}i svoju tezu o trofaznom nacionalnom vaskrsenju Rusi-je tokom devedesetih godina. Po Guskovoj, Rusija je nakon ru{enja SSSR-a pro{la krozperiod neodre|enosti, zatim kroz fazu potpune pasivnosti (1992-1995), da bi sa dola-skom Jevgenija Primakova u{la u fazu postavljanja nacionalnog interesa kao prioriteta(1995-1999). Sve je to vodilo Rusiju ka pojavi dveju zvezda u vidu Vladimira Putina i Ser-geja Lavrova, u ~ijoj se politici Guskova kona~no prepoznala. Danas je Guskova ekspert-kinja za kosovsko pitanje. Kritikuje svako limitiranje roka za postizanje dogovora izme-|u srpske i albanske strane. Po njoj bi pregovori trebalo da traju sto godina. Re~ita jeweb prezentacija ̀ ivota i rada ove mirotvorke (www.guskova.ru) ba{ koliko i naslovi nje-nih knjiga (Jugoslavija u vatri, 1992, Slovenija. Put ka samostalnosti (2001), Albanskifaktor u razvitku krize na teritoriji biv{e Jugoslavije, 2005). Jelena Jurjevna Guskova ne-guje imid` „obi~nog ~oveka“ iz naroda �

Za svaku srpsku ku}u KAPITALNI [PIL Matica insistira

VREME SMRTI I RAZONODEPi{e: Mom~ilo Mihajlovi}

MIRIS POLJSKOG SME]ABa{ sam slatko spavao, ba{ sam lepo sanjao, kad meje ne{to ~a~nulo i bu{nulo, kad me je ne{to uznemiri-lo. I tako sam se iznenada na{ao na ni~ijoj zemlji iz-me|u sna i jave. O~i su mi, me|utim, bile ~vrsto sklo-pljene i nije mi padalo na pamet da ih otvorim. Jer,nisam hteo da gledam, mislim ili ose}am. @eleo samsamo da potonem nazad u meko}u i toplinu sna. Lju-tito sam se prome{koljio pokriv{i lice rukom. Uzalud.Ono ne{to me je opet ~upnulo i {tipnulo, ono ne{tomi nije dalo mira. Ma ko je to, {ta je to do|avola, tek{to sam se upitao, a odgovor sam ve} znao. Bio je tomiris. Jak, odvratan miris kome nisam uspevao daodredim ni izvor ni poreklo. Obuzeli su me zebnja inespokojstvo. Gde sam to ja i odakle dolazi taj nesno-sni smrad koji me mu~i i ne da mi da spavam? Da li sam u bolnici pa to do mene dopire te{ki, zasi}enivonj bolni~ke menze? Joj, samo da nije bolnica. ̂ ekaj,ni{ta me ne boli, a i bolni~ke spla~ine stra{nije zauda-raju. Nije to bolnica. Pre }e biti da sam u zagu{ljivomkupeu prastarog voza. No} je, a voz, iz putnicima nepo-znatih razloga, stoji u nekoj pustari, dok tu pored, naslepom koloseku, iz vagona-cisterne mirno curi sum-por-dioksid. Da, to bi moglo biti. Moglo bi, ali nije. Evo{ta je. Ja sam jednostavno u svom domu, u ku}i nele-galno sagra|enoj usred naselja divlje podignutog naobroncima divlje deponije, {to se sada, eto, isparavaposle letnjeg pljuska. Da. A opet, {ta ako ja i nemamsvoj dom, ve} kao prognano, izbeglo i raseljeno lice ta-vorim u uru{enom, memljivom vojnom magacinu koji{iri zadah grobljanske kapele? A da nisam, ko zna, pod-stanar u prljavom, ispovra}anom suterenu ~ije zidoveobilno zapi{avaju pijanci naduveni od piva? Misterija, prava misterija. U klimavoj svesti mi tut-nji kakofonija slika i prizora koji munjevito nale}u inestaju. Toliko toga ...Neko po toplom junskom danu u uli~ni slivnik pro-sipa ostatke kiselog kupusa; u osnovnoj {koli je ve-liki odmor, pa imu}na deca duvaju travu, a siroma-{na lepak; opet se izlila septi~ka jama; tinja i topi seprepuni kontejner; upropa{}ene hodanjem u lo{imcipelama i jo{ gorim ~arapama, moje sopstvene no-ge bazde na ubu|ali sir; neko sa katarom `eluca itrulim zubima pravo u mene izdi{e svoj ku`ni dah;sa obala reke zastra{uju}e zaudara riba pomorenaizlivanjem fenola iz propale fabrike; u toku je pre-takanje ukradene nafte; miris barutnih gasova me-{a se sa mirisom prosutih creva...

Smrad se na trenutak povukao, a onda je grunuo jo{ ve-}om ̀ estinom. E, ovo je ve} gadno. Izgleda da je iz rekeizronila hladnja~a puna le{eva neprijatelja koje smo po-bili u na{em poslednjem oslobodila~kom ratu. Ili je, ve}danima mrtva, po~ela da se raspada ona starica {to je`ivela sama samcata jer joj je mu` umro od ~uda, a decasu emigrirala u Australiju. Mada, nije isklju~eno da to{to me kinji i ne dolazi spolja, ve} iznutra, iz glave mojebolesne. Ja sam stari ratnik pa to iz ponora mojih poti-snutih se}anja kulja neizbrisivi miris zapaljenih ku}a iizgorele stoke. Ali ne, nemogu}e. Ja ni mrava ne bih...Osim ako on ne bi nasrnuo prvi. E onda... Odjednom sepojavila druga slika, tako jasna, tako istinita. Uspavalome brujanje insekata dok sam le{kario na cvetnom pro-planku, a moj pas je, nju{kaju}i po |ubretu koje su osta-vili ljubitelji prirode, iskopao nogu davno nestalog kon-troverznog biznismena. ^ibe, ~ibe s tom nogom `ivoti-njo bezdu{na, viknuo sam i slika se raspr{ila. I tada mi se u~inilo da sam kona~no shvatio {ta me jesna{lo. Ja sam se zapravo onesvestio u krcatom, zadi-mljenom i masnom autobusu gde sve`i znoj potocimalije preko ustajalog ju~era{njeg znoja. Ipak ne. Ve}a jeverovatno}a da me to gu{i naizgled nespojiva me{avi-na aroma D`eka Denijelsa, kubanskih cigara i tamja-na. Sav sve~an, sa Hristom u mislima, protojerej pono-vo osve{tava kockarnicu i d`ip. Ponovo, jer prvi put ni-je uspelo. Da, to je to. Ili je to ili je onaj nepoznati na-baviv{i jo{, jo{ i jo{ kreozana kona~no uspeo da otrujeono umiljato {tene {to su mu deca nadenula ime Bleki,hranila ga i ~ak mu ku}icu napravila...Ne, ja u tom ~udnom stanju nalik bunilu nisam mogaoda razre{im enigmu. Najednom mi to, umornom, neka-ko i nije bilo va`no. Jer, taj opipljivi smrad koji se uvla-~io u mene nije me vi{e ni brinuo ni pla{io. A i za{to bi?Taj vonj mi je bio i poznat i blizak. Gde god da sam bioznao sam da se ne nalazim u Bretanji ili ne daj bo`e uOslu. Gde god da sam bio, u Boru, Pan~evu ili negdedrugde, bilo mi je jasno da sam tu svoj na svome, dasam tu kod ku}e. Va`no je samo da nisam u bolnici. Anisam jer bolni~ke pomije zaudaraju `e{}e. Ponovoopu{ten, po~eo sam da propadam i rastapam se. [ta mije, budali, uop{te i bilo, pitao sam se, dok su mi se ga-sile misli i ose}anja. Smrad ne samo da je prestao da mismrdi nego je i... Kako da ka`em... Nekakva mlaka pri-jatnost razlila se ~itavim mojim telom. Od smrada jo{niko nije..., promrmljao sam. Zatim sam lenjo zevnuo iutonuo u jo{ dublji san �

Svako odere tu|u ko`uSvako otkrije da je ~ovekOd krvi i mesa sa~injen

Svako tu|u ko`u napuniZlatnim zubima, televizorima, Ve{-ma{inama i escajgom

Svako tu|u ko`uStavi u izlogCrnoberzijanske radnje

Ko ne proda ko`u na vremeKo ne opere pareNek’ bere ko`u na {iljak

Pi{e: Tomislav Markovi}

ISTORIJA KO@NE BOLESTIVIS Maroderi, sa debi-albuma Ne pitaj me za prvi milion