28. avgust 2018. godine

Uskoro otvaranje Lidl-a u Jagodini

Radnici "Tehnogradnje" iz Kruševca završili su radove na objektu supermarketu trgovačke kompanije "Lidl"

u Jagodini.

Umesto zidara, keremičara, molera, električara... u zgradi su sada čistačice, koje čiste, peru i "glancaju"

unutrašnjost objekta, koji će vlasniku biti predat 1. septembra, kako je definisano ugovorom.

Završen je, asfaltiran, i obeležen, parking, postavljena rasveta...

U Gradskoj upravi u Jagodin, očekuju da supermarket "Lidl" u Jagodini počne da radi krajem septembra ili

početkom oktobra.

Trgovačka kompanija Lidl iz Namačke, posle pauze od više od godinu dana, nastavila je, u martu, izgradnju

supermarketa u Jagodini.

Grad Jagodina je kompletno infrastrukturno opremio lokaciju na prostoru od 40 ari, kod "Starog Juhora", uz

medjunarodnu železničku prugu Beograd - Niš na "koridoru 10", rečeno je Tanjugu u Gradskoj upravi.

U "Lidlu" u Jagodini je planirano zapošljavanje vise od 40 radnika.

"Lidl" supermarket gradi i u Paraćinu, oko 22 kilometara od Jagodine, veličine 2.550 kvadrata.

Nastavljen štrajk u Uljaniku i 3. maju

PULA, RIJEKA - Nakon jučerašnjeg prosvjeda u Zagrebu, te sastanka u Vladi s kojega su otišli u

nadi da će do kraja tjedna dobiti plaću za srpanj, štrajk u Uljaniku i 3. maju nastavljen je i danas.

Trajat će, kako su i jučer radnici kazali, do isplate plaće.

Drugi zahtjev radnika, smjena uprave, dijelom je riješen jer je Gianni Rossanda, predsjednik Uprave

Uljanika, dao svoj mandat na raspolaganje Nadzornom odboru društva.

"Iako sam u proteklim tjednima iz odgovornosti prema Uljaniku u kojem radim od studentskih dana, javno

najavio svoje povlačenje istog trenutka kad se izabere novi NO i nova Uprava, nisam želio blokirati

funkcioniranje ovog staloženog sustava od kojeg svi radnici s pravom očekuju rješenje aktualnog problema

ali i dugoročno rješenje pitanja brodogradnje.

Proteklih godina, mjeseci i tjedana, danonoćno sam radio i surađivao sa svim ministarstvima, sindikatima,

brodovlasnicima i poslovnim partnerima te posebno na pripremi programa restrukturiranja, hajka na mene

osobno postala je sredstvo da se otkloni pažnja sa bitnih problema brodogradnje u Puli i Rijeci", napisao je,

među ostalim Rossanda.

Autor/izvor: SEEbiz / N1 info

Vozači GSP-a odlaze u inostranstvo, nema ko da

prevozi Beograđane

Snimak vozača GSP-a kojem su putnici pokazivali kako da dođe do Zelenog venca pokrenuo je pitanje ko

vozi Beograđane i da li su putnici bezbedni.

TV Prva je pokušala da dobije odgovor iz GSP-a o tome zašto se zapošljavaju vozači kojima putnici

pokazuju kojim putem bi trebalo da voze, a odgovor koji je dobijen od sindikada vozača je da gradskom

javnom prevozniku nedostaje oko 200 vozača.

Tu priču potvrdio je i Milan Božović, stručnjak za bezbednost saobraćaja, koji je za Vesti TV Prva rekao da

je GSP prinuđen da ponekad zapošljava i vozače koji nisu upoznati s gradskim trasama linija, nadajući se da

će oni vremenom naučiti trase.

"Prinuđeni su jer bi u suprotnom morali da parkiraju vozila. Nema dovoljno vozača jer oni odlaze u zemlje

EU, u kojima su veoma traženi zbog svoje stručnosti i gde su im uslovi rada i plata znatno bolji", kaže on.

Procena je da u Srbiji nedostaje oko 5.000 vozača, odlaze u države Zapadne Evrope, gde im je plata i pet i

šest puta veća nego ovde. Vozači GSP-a su jako cenjeni jer rade u najtežim uslovima i dobri su radnici.

Prema njegovim rečima, procena prevoznika u putničkom saobraćaju je da 37 odsto prihoda od ukupnih

prihoda ostvarenih u tom saobraćaju odlazi u sivu ekonomiju.

"To je gubitak za njih oko 600 miliona evra, za državu gubitak oko 100 miliona evra. Ukoliko bi se to rešilo

plate vozača bi mogle da budu duplo veće a prevoznici bi svake godine mogli da kupuju 20 odsto novih

vozila i da zanavljaju celu flotu za pet godina, a ne sada samo jedan odsto godišnje zamene", kaže Božović.

Na pitanje da li je nedostatak kvalifikovanih vozača razlog da se ugrožava bezbednost putnika

zapošljavanjem onoih koji ne poznaju ni trase linija, ili tako što privatni prevoznici zapošljavaju penzionere,

o čemu su pisali neki mediji, Božović ponavlja da vozača nema dovoljno i da bi, ukoliko se ne zaposle novi,

GSP morao da redukuje broj linija i vozila, da se obustavi 20 do 30 odsto saobraćaja.

"Ukoliko smo spremni da obustavimo određeni deo saobraćaja, možemo ići na to da se traže samo dobri

vozači. Međutim, takva obustava saobraćaja uticaće na sve. Prinuđeni smo da radimo sa onim što imamo",

zaključio je Božović.

Društvenim mrežama kruži snimak na kojem se vidi kako putnici gradskog autobusa vozaču u Beogradu

pokazuju kuda i kako će da stigne do Zelenog venca.

Inženjeri sa Koridora 10: Naš projekat menjan bez

naše saglasnosti

Dvojica od 16 inženjera okrivljenih za obrušavanje potpornog zida kod Predejena tvrde da oni stoje

iza prvobitnog projekta, koji je kasnije menjan, što oni, kako tvrde, nisu potpisali

Dvojica od 16 inženjera okrivljenih za obrušavanje potpornog zida kod Predejena tvrde da oni stoje iza

prvobitnog projekta, koji je kasnije menjan, što oni, kako tvrde, nisu potpisali.

Inženjer Branko Jelisavac, iz Instituta za puteve koji je radio reviziju glavnog projekta na Kosini 2 na

Koridoru 10 čiji se potporni zid srušio 19. avgusta, kaže da se nije srušio glavni projekat Saobraćajnog

instituta CIP - koji su ti inženjeri odobrili - "već neki tuđi projekat, koji su radili neki drugi ljudi, a njih nema

na spisku za oduzimanje licence".

Jelisavac, čije se ime našlo na spisku 16 inženjera za koje je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i

infrastrukture od Inženjerske komore zatražilo oduzimanje licenci za rad, izjavio je za "Kurir" da razmišlja

koga da tuži što mu se kalja profesionalni ugled bez, kako kaže, utvrđivanja stvarnog uzroka rušenja

potpornog zida.

"Niko ne beži od odgovornosti, ali ne može ministarstvo da stavi za odstrel ljude kad grešaka može biti

raznoraznih. Možda je izvođač radova imao lošu marku betona, možda su nešto loše uradili", navodi

Jelisavac, koji tvrdi da je glavni projekat menjan 11 puta.

I Milan Popović, inženjer koji je jedan od projektanata glavnog projekta CIP za Kosinu 2 kod Predejana,

smatra da je stavljanje 16 inženjera na spisak za oduzimanje licenci - neprimerena reakcija Ministarstva

građevinarstva na izjavu direktora CIP Milutina Ignjatovića da rušenje potpornog zida nema veze sa

osnovnim projektom.

"Naši projekti su menjani bez naše saglasnosti. Ja nisam stavio svoj potpis na to što se srušilo, ja sam stavio

svoj potpis na nešto što nije izvođeno", kaže Popović, koji napominje da se za 39 godina njegovog rada

nijedan od više od 80 izvedenih objekata nije srušio.

Penali dele radnike na podobne i nepodobne

Predlog da se kazne za prevremeni odlazak u penziju, pre 65. godine života, ukidaju samo za one s

beneficiranim radnim stažom dovodi do diskriminacije među zaposlenima, što je nedopustivo, kažu sindikati

i traže da se greška što pre ispravi

Najava Zorana Đorđevića, ministra rada, da bi do kraja godine penali za prevremeno penzionisanje mogli da

budu ukinuti samo za zaposlene s beneficiranim radnim stažom, izazvalo je juče negodovanje kod

predstavnika sindikata, jer smatraju da je ovakva vrsta diskriminacije među radnicima nedopustiva.

Resorni ministar je juče za „Novosti” objasnio da će se radnicima s beneficijama smanjivati potrebne godine

života srazmerno godinama staža, te da ovo prvo neće važiti za radnike preduzeća u restrukturiranju, niti za

bilo koje druge, već samo za one koji su imali beneficije.

To znači, naveo je ministar, da ako se zaposlenom na godinu dana računa 18 meseci staža, za 12 godina rada

na takvom mestu on će imati 18 godina staža, tako će mu se za tih šest beneficiranih godina umanjiti broj

godina života neophodnih za penziju. Ovakvi uslovi, prema njegovim rečima, važiće za vatrogasce, policiju,

vojsku, rudare...

Ljubomir Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, bio je „u čudu” kada je pročitao

najnoviju izjavu ministra, tim pre što je isti ministar 1. maja ove godine za praznik rada izjavio „da očekuje

da će kazneni poeni za one koji odu u penziju pre 65. godine, biti ukinuti već ove godine”.

Autor: Jasna Petrović-Stojanović

„Zanat je zlata vredan“ polako gubi na značaju?

Ili ipak ne?

Piše: Srđan Mrđa, ekonomista

Da li sa razvojem industrije i modernih tehnologija izreka „zanat je zlata vredan“ polako gubi na značaju?

Odavno kupujemo ono što je u izlogu, za prepravke obuće, odeće nemamo ni vremena ni živaca, nameštaj

kupujemo u salonima, a nekad nam je prosto lakše da kupimo nešto novo nego da popravljamo. Ipak i pored

svega zanati nikada neće biti prevaziđeni.

Krojači i obućari uvek će imati posla pa samim tim i zaradu. Sama korekcija odeće i obuće nije nešto od

čega se može zaraditi više od prosečne plate za mesec dana. Ipak, za krojenje odela po meri za proslave ili

neke druge prilike, potrebno je izdvojiti oko 300-400 evra, dok za pravljenje cipela po meri oko 200 evra. 3-

4 odela ili para cipela i eto lepe zarade na mesečnom nivou.

Pored navedenih stolarski poslovi su jedni od najisplatljivijih zanata. Pravljenje jednog „američkog plakara“

prosečne veličine koštaće vas oko 500, od čega je materijal oko 300 evra, dok je zarada stolara oko 200 evra.

I to samo za jedan. Za ugradne kuhinje stolari mogu imati čistu zaradu i do 1000 evra. O molerima, zidarima

i da ne govorimo. Pristojna zarada ih je i održala živim i do dan danas.

Sa druge strane, poslednjih godina kao da se „bude“ i neki stari zanati. Šeširdžije, opančari, tkanje,

ćilimarstvo,… Ukoliko se odlučite da kupite šešir po svojoj meri i dizajnu, to će vas koštati od 50 do 100

evra. Neke šeširdžije su napravili dobar posao pa se povezali sa modnim kućama te izrađuju ručno pravljene

šešire raznih oblika. Nećete ih naći na svakom koraku jer ih nema mnogo pa samim tim imaju i pristojnu

zaradu. Etno motivi ponovo su interesantni pa tako narodna nošnja nije baš jeftina, a može koštati i do 100

evra, opanci do 50 evra. Nošnja nije nešto što se nosi svakodnevno ali za posebne prilike kao što su slava,

posebno na selu, dobro dođe. Etno sela su ekspanziji pa samim tim je i veća tražnja za nošnjom i etno

motivima. Ručno izrađeni ćilim nije ispod 200 do 300 evra. Ukoliko imate neke posebne želje to će vas u

svakom slučaju više koštati. Grnčarstvo iako pomalo zaboravljen zanat može biti isplativ. Ručno rađeni

ćupovi, vazne, saksije ili sudovi danas su ponovo na ceni.

Čuvena Balkanska ulica u centru Beograda uvek je bila stecište mnogih zanatlija. Od bombondžija, frizera,

preko šeširdžija, sajdžija pa do opančara i kožara. Danas, kao da se malo izgubio taj duh zanatlija ali neki

zanati odolevaju vremenu. Ostalo je svega nekoliko lokala. Gradska administracija najavila je da će

Balkansku ulicu zvanično proglasiti ulicom starih zanata i na taj način sačuvati zanatski duh ove ulice.

Zanimljivo je da je ove godine Ministarstvo trgovine i turizma raspisalo konkurs za subvencionisanje starih

zanata kojim se pomaže zanatlijama u iznosima od 300 hiljada do 600 hiljada dinara bespovratne pomoći za

opremanje zanatskih radnji i nabavku novih alata. Subvencije su namenjene zanatlijama koji se bave

tkanjem, ćilimarstvom, ikonopisom, izradom starih muzičkih instrumenata, kožuharstvom i tako dalje.

Ukoliko razmišljate o pokretanju neke vrste biznisa kroz zanatsku delatnost treba da znate da od nekih

zanata možete imati i te kako lepu zaradu, posebno ukoliko se radi o retkim zanatima koji su praktično

izumrli, a ponovo su postali interesannti ljudima. Ipak ne očekujte astronomsku zaradu. Ako imate želje i

vremena možete početi sa učenjem nekog od zanata. Još samo da nađete dobrog zanatliju i da budete dobar

šegrt.

Izvor: BIZLife

Foto: BIZLife

Mihajlović: Kina investirala pet milijardi evra u

infrastrukturu Srbije, ima prostora za još veća

ulaganja

Povodom pet godina od pokretanja inicijative "Jedan pojas, jedan put", ministarka Zorana Mihajlović

izjavila je da je vrednost kineskih investicija u infrastrukturi blizu pet milijardi evra i da postoji veliki

prostor i za nove investicije.

- Jedan pojas, jedan put više nije samo inicijativa, već najveći globalni projekat koji povezuje civilizacije i

daje nam mogućnost da razmenjujemo ideje, znanja i kulturu. Najvažniji rezultat ovog projekta, a trenutno

nema većeg globalnog projekta od ovog, jeste povezivanje i verujem da će se ti rezultati sve više videti -

naglasila je Zorana Mihajlović u intervjuu za kinesku nacionalnu televiziju, prenosi RTS.

Intervju je snimljen istog dana kad povodom pet godina pokretanja inicijative "Jedan pojas, jedan put"

kineskoj javnosti treba da se obrati i predsednik NR Kine, Si Đinping, saopšteno je iz Kabineta

potpredsednice Vlade.

Prva brza pruga

Ona je podsetila da je Srbija među prvima, pre svih drugih država u regionu, potpisala Sporazum o

strateškoj saradnji i memorandum sa NR Kinom o razvoju inicijative "Jedan pojas, jedan put", čiji je danas

deo i projekat modernizacije pruge između Beograda i Budimpešte.

- Kad govorimo o projektu Beograd-Budimpešta, pored same investicije, ovde je od velikog značaja

razmena znanja, jer je to prva brza pruga kojom ćemo ići 200 kilometara na sat - rekla je Mihajlovićeva, i

podsetila da je trenutno potrebno više od osam sati da biste došli iz Beograda do Budimpešte.

Kako je dodala, Srbija puno toga radi u saradnji sa Kinom, ne samo u infrastrukturi, uključujući ulaganja u

Železaru Smederevo, razvoj industrijskih zona, Luke Smederevo, a postoje mogućnosti i za nove projekte

razvoja Luke Beograd, kao i u oblasti poljoprivrede, kao i svuda gde su prisutne nove tehnologije.

Čelično prijateljstvo dve zemlje

- NR Kina i Srbija imaju pre svega dug prijateljski odnos i sve bolje ekonomske odnose, a Srbija sebe vidi

kao odanog strateškog partnera i most između Kine i Evrope. Nije slučajno prvi veliki projekat koji su

kineske kompanije radile u Srbiji bila izgradnja mosta preko Dunava - rekla je Mihajlovićeva, prenosi RTS.

- Zahvalni smo i na našim političkim odnosima i stavu Kine o Kosovu i i Metohiji, kao što Srbija podržava

politiku jedne Kine. I kad se setimo vremena pre 20, 30 i više godina, kad smo bili bombardovani i prolazili

kroz teške periode, Kina je uvek bila naš prijatelj. To čelično prijateljstvo koje postoji između Srbije, koja je

mala, ali je na važnom mestu, i Kine, nije samo prijateljstvo dva predsednika, već se oseća i kod građana -

naglasila je Mihajlovićeva.

Potpredsednica Vlade je naglasila da je, otkako su ukinute vize za građane Kine i uveden direktan let između

Beograda i Pekinga, u Srbiji sve više kineskih turista i da Srbija ima mnogo toga što može da pokaže

građanima Kine.

Vanredno zasedanje Sabora SPC, potreban stav o

Kosovu

Beograd -- Vanredno jesenje zasedanje Svetog arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve počeće

6. novembra u Patrijaršiji u Beogradu. Jedna od tema Kosovo.

Kako "Večernje novosti" pišu, odluka o održavanju Sabora doneta je tokom prolećnog zasedanja.

Neimenovan izvor rekao je za taj list da su glavni razlog održavanja Sabora problemi u crkvenom školstvu,

ali da će svaki arhijerej moći da predloži proširenje dnevnog reda.

"U vrhu SPC navode i da situacija u pokrajini zavređuje raspravu na najvišem nivou Crkve i navode da je

među vladikama snažna struja onih koji žele da otvore i ovo pitanje, kako bi SPC još jednom zauzela stav o

njemu. Crkva će morati što pre da zauzme konačan i jasan stav o ovom pitanju", rekao je sagovornik

"Novosti".

List podseća da je više visokih crkvenih velikodostojnika od patrijarha Irineja tražilo prošle godine posebnu

saborsku sednicu posvećenu KiM.

IZVOR: B92, OK Radio