Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment Novi Sad

SEMINARSKI RAD

Predmet: Tema: Ugovor o špediciji

Mentor: Student: Uroš Lončar

Novi Sad, 2013.

SADRŽAJ:

1. UVOD...........................................................................................................

..

2. ZNACAJ [SPEDICIJE...........................................................

3. POJAM I ZNAČAJ UGOVORA O ŠPEDICIJI (OTPREMANJU).................................................

4. PRAVNA PRIRODA UGOVORA O ŠPEDICIJI 5. UGOVOR O ŠPEDICIJI U NAŠEM PRAVU 6. ZAKLJUČENJE UGOVORA O ŠPEDICIJI 7.OBAVEZE ŠPEDITERA IZ UGOVORA O ŠPEDICIJI 8.PRAVA ŠPEDITERA IZ UGOVORA O ŠPEDICIJI

2

1.UVOD

Ugovor predstavlja saglasnost volje dva ili vise lica kojom ona žele da postignu odrđeno pravno dejstvo. Ugovori su uglavnom neformalni osim u slučaju kada zakon traži pismenu formu. Ugovorom se stvaraju prava i obaveze i ugovor obe strane vezuje kao zakon. Sinonimi za ugovor su: dogovor, sporazum, nagodba, ali se samo izraz ugovor koristi u zakonu. Ugovori u robnom prometu su građansko pravni ugovori i prikazuju izvesne karakteristike koje zahtevaju njihovo posebno izučavanje.

Obavljanje poslova robnog prometa važno je zbog prenosa robe od proizvođača do potrošača. Prenos robe se ne vrši direktno od proizvođača do potrošača, već se roba u međuvremenu prerađuje, preprodaje, prelazi iz jedne ruke u drugu dok ne dođe do potrošača. Zato je bitno zaključiti više ugovora kao što su: ugovor o kupovini i prodaji, ugovor o posredovanju, ugovor o trgovinskom zastupanju, ugovor o komisionu, ugovor o špediciji, ugovor o uskladištenju. To su sve tipični ugovori koji se pojavljuju u robnom prometu. Da bi došlo do zaključenja tih ugovora a zatim i do ispunjenja obaveza iz ugovora prvenstveno je potrebno poslati ponudu za zaključenje ugovora koja predstavlja predlog jedne strane drugoj za sklapanje ugovora, zatim je potrebno da druga strana prihvati ponudu, odnosno da da saglasnost za zaključenje ugovora, prihvatanjem ponude izražena je saglasnost i time je ugovor zaključen. Te dve strane ne moraju biti lično prisutne da bi ugovor mogao biti zaključen, to se može učiniti i preko telefona, putem telegrama, teleprintera. Strane koje se odluče da na neki od ovih način zaključe ugovore su obično one koje već duže vremena posluju zajedno i imaju poverenja jedni u druge. Ako pak ugovorne strane nemaju poverenja jedni u druge ili žele da ispunjenje ugovora bude obezbeđeno oni to mogu učiniti pomoću

3

sredstava obezbeđenja i izvršenja ugovora kao što su kapara, odustanica, ugovorna kazna, jemstvo, pravo zaloge i retencije, garancija, kaucija, penali.

Ugovor redovno prestaje ispunjenjem obaveza iz ugovora kako od strane dužnika, tako i od poverioca. Naravno, ugovor se može i raskinuti. To može biti volja jedne ili obe ugovorne strane. Stranke su trenutkom raskida ugovora oslobođene svih svojih obaveza, osim obaveze na nadoknadu štete.

2.ZNAČAJ ŠPEDICIJE

Špedicija je stručno organizovanje transporta robe od strane špeditera u svoje ime i za račun komintenta uz nagradu. U transportnom lancu, špediter je važna karika, privredni subjekt koji daje logističku podršku transportnim preduzećima. Špedicija više od drugih grana privrednih delatnosti u svom delokrugu rada mora poznavati poslove međunarodnog transporta, transportnog osiguranja, poslove carine, kontrole kvaliteta i kvantiteta robe i slično.1

Veliku pažnju posvaćuju brzini i ekonomičnosti rada, zatim maksimalnoj sigurnosti u prevozu i organizaciji i svim drugim činiocima koji prate ovu delatnost. Špedicija ima međunarodni karakter i posmatrajući je kao samostalnu privrednu delatnost vidimo njene osnovne funkcije kao što su: prostorna, vremenska, kreditna, kvalitativna i kvantitativna i propagandna. Svaka od njih je povezana što špediciju čini brzom, ekonomičnom i savremenom. Špedicija je veoma važan faktor sistema društvene reprodukcije i bez nje savremena privreda ne bi mogla da funkcioniše. Agencije i privredna društva specijalizovana za obavljanje špediterskih poslova pružaju usluge drugim privrednim društvima uz zaključenje ugovora o špediciji.

3. POJAM I ZNAČAJ UGOVORA O ŠPEDICIJI (OTPREMANJU)

Ugovor o špediciji je takav ugovor privrednog prava koji obavezuje jednu ugovornu stranu da organizuje otpremu stvari u svoje ime, a po nalogu i za račun druge ugovorne strane uz nagradu. Ugovorna strana koja organizuje otpremu stvari u svoje ime, a za tuđi račun se

1 Prof. dr Marović B., Osiguranje i špedicija, Novi Sad, 2001., str.331.4

zove špediter ili, ređe, otpremnik, a druga ugovorna strana, koja je izdala nalog i za čiji račun se organizuje otprema stvari, komitent, nalogodavac ili klijent.

Špediteri su specijalizovane organizacije za obavljanje špedicije i zbog toga kada ispune dobijeni nalog imaju pravo na nagradu (proviziju).2 Reč špediter ne treba mešati sa rečju gradski vozač jer nepravilna upotreba termina može da dovede do nepovoljnih posledica u privrednoj praksi. Razlika je u tome što špediter organizuje prevoz robe, ali ne vrši prevoz iste. To obavljaju vozači, transporteri. Osnovni smisao špedicije je stručna zaštita interesa komitenta za sva pitanja u vezi sa transportom robe. Špediterska preduzeća iz tog razloga traže od transportnih preduzeća da se usavršavaju i razvijaju, traže najbolju, najjeftiniju i najsigurniju uslugu.

Špediterovi komitenti su u najčešćem slučaju industrijska i trgovinska preduzeća. Početkom ovog veka bilo je pokušaja da se špediterska preduzeća izbace kao posrednici između transportnih preduzeća i korisnika transporta. Poslove špedicije su tada bili počeli da obavljaju transportna, trgovinska i industrijska preduzeća za svoje potrebe. Svi ti pokušaji su propali jer posao špedicije ekonomski najbolje mogu da obave samostalne specijalizovane organizacije.

Špediterova nagrda (provizija) je minimalna u odnosu na korist koju špedicija pruža privredi u celini.3Špediteri pored posredničke uloge često samostalno obavljaju poslove potrebne radi izvršenja transporta. Pojavljuju se i kao transporteri u drumskom saobraćaju. U principu špediter obavlja sve poslove kako bi zaštitio interes komitenta. Osnovne karakteristike savremene špedicije su: 1) specijalizacija špediterskih preduzeća; 2) pretežno međunarodni karakter delatnosti; 3) veliki obim i raznovrsnost delatnosti.

4.PRAVNA PRIRODA UGOVORA O ŠPEDICIJI

Pravna priroda špediterskog posla je sporna u zakonodavstvu i pravnoj teoriji. Prvo pitanje koje je sporno je da li je špedicija samostalan posao privrednog, odnosno, trgovinskog prava ili se radi o podvrsti komisionog posla. Vezano za ovo pitanje u stranom pravu razlikujemo uglavnom tri sistema: anglosaksonski koji špediciju smatra posebnom vrstom agenture, francuski po kom je špedicija vrsta komisionog posla i nemački sistem, koji je ujedno i nnajsavremeniji i najispravniji, u kome je špedicija samostalni posao.

Sličnost između komisionog posla i posla špedicije je u tome što i špediter i komisionar obavljaju delatnost u svoje ime, za racun svog komitenta. A razlikuju se po tome što komisionar omogućuje kupoprodaju robe na određeni poseban način, a špediter organizujeotpremanje robe u svoje ime a za tuđi račun. Drugo složenije pitanje je građansko-pravna priroda ugovora o špdiciji. U našoj pravnoj teoriji zastupljena su sledeća shvatanja: 1) ugovor o špediciji je mandat, 2) ugovor o špediciji sadrži elemente mandata i ugovora o delu, 3) ugovor o špediciji je sui generis, 4) ugovor o špediciji je ugovor o delu.4 Najtačnije je shvatanje da je u našem pravu ugovor o špediciji po svojoj grđansko-pravnoj prirodi ugovor o delu.

2 Kapor V., Carić S., Ugovori robnog prometa, Novi Sad, 2007., str.209.3 Kapor V., Carić S., Ugovori robnog prometa, Novi Sad, 2007., str.209.4 Kapor V., Carić S., Ugovori robnog prometa, Novi Sad, 2007., str.211.

5

5.UGOVOR O ŠPEDICIJI U NAŠEM PRAVU

Ugovor o špediciji (otpremanju) je prvenstveno regulisan u našem pravu u Zakonu o obligacionim odnosima iz 1978. godine. Pored Zakona o obligacionim odnosima, posao špedicije u našem pravu delimično je regulisan i u Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju iz 1992. godine. U članu 827. Zakona o obligacionim odnosima iz 1978. Godine pojam ugovora o špediciji je određen na sledeći način: „Ugovorom o otpremanju obavezuje se otpremnik da radi prevoza određene stvari zaključi u svoje ime i za račun nalogodavca ugovor o prevozu i druge ugovore potrebne za izvršenje prevoza, kao i da obavi ostale uobičajene poslove i radnje, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati određenu naknadu. Ako je ugovorom predviđeno, otpremnik može zaključivati ugovor prevozu i preduzimati druge pravne radnje u ime i za račun nalogodavca.“5

6. ZAKLJUČENJE UGOVORA O ŠPEDICIJI

Do zaključenja ugovora o špediciji dolazi kada se špediter i komitent saglase o bitnim elementima posla špedicije. Posao špedicije u našem pravu mogu da obavljaju samo organizacije koje ispunjavaju zakonske uslove za obavljanje posla špedicije i koje su ovu svoju delatnost registrovale kod nadležnog suda.

Komitent je organizacija ili fizičko lice.6 Ugovor o špediciji u našem pravu je neformalan, dvostrano-teretan i sve češće formularni ugovor, jer se zaključuje pukim pristajanjem na već od strane špeditera postavljenje uslove. Medjutim, opšti uslovi poslovanja špeditera mnogih zemalja predvidjaju da komitentova ponuda mora biti dostavljena u pismenoj formi. Ponuda komitenta za zaključenje ugovora u praksi se zove dispozicija. Da bi se obezbedilo da komitentova dispozicija sadrži sve neophodne podatke za zaključenje ugovora o špediciji, ona se redovno daje na posebno odštampanoom formularu sa odredbama Opštih uslova poslovanja špeditera na poleđini.7 Špediter prilikom reklamiranja svojih usluga istupa javno pa ukoliko ne želi da prihvati dispoziciju komitenta mora je izričito odbiti da se ne bi smatrala prihvaćenom.

Saglasno načelu savesnosti i poštenja, špediter na sebe ne bi smeo da prihvati izvršenje dispozicije ako zna da je ne može ispuniti. U našem pozitivnom pravu dozvoljena je punovažnost usmenih dogovora o sporednim elementimao kojim u ugovoru ništa nije rečeno. Od ovoga se može odstupiti samo ako se usmenim putem smanjuju ili olakšavaju obaveze bilo koje strane.

5 Kapor V., Carić S., Ugovori robnog prometa, Novi Sad, 2007., str.212.

6 Kapor V., Carić S., Ugovori robnog prometa, Novi Sad, 2007., str.213.7 Prof. dr Marović B., Osiguranje i špedicija, Novi Sad, 2001., str.402.

6

7.OBAVEZE ŠPEDITERA IZ UGOVORA O ŠPEDICIJI

1. Špediterova obaveza da postupa kao savestan uredan privrednik

Ovo je osnovna obaveza koja se neposredno primenjuje kada ništa konkretno nije predviđeno. Špediter ima obavezu da se ponaša i postupa kao stručnjak i kada obavlja sporedne delatnosti špedicije (čuvanje robe, kontrolisanje i prevoz robe...). Pažnja urednog špeditera treba da teži konkretnoj situaciji, najefikasnijoj zaštiti interea komitenta. To proizilazi iz špedicije kao samostalne uslužne privredne delatnosti, tj. njene suštine. Špediter je dužan da se pridržava uputstva komitenata, a ako je to nemoguće dužan je da o tome obavesti komitenta i da zahteva nova uputstva. Ako nema dovoljno vremena za dobijanje istih mora da postupi u skladu sa interesima komitenta. Ako špediter odstupi od uputstava komitenta odgovoran je za štetu koja nastane usled više sile izuzev ako bi do iste štete došlo i da je postupio prema uputstvima. Komitent ima obavezu da dokaže da je pretrpeo štetu određenom radnjom špeditera, ukoliko špediter želi da se oslobodi odgovornosti mora da dokaže je pri izvršenju radnje postupao kao uredni privrednik

2.Obaveze špeditera pre prijema stvari

Kada su uputstva i nalozi komitenta nedovoljni i nejasni špediter ima obavezu da o tome obavesti komitenta kao i da od njega traži potrebna objašnjenja naročito kada ti nedostaci mogu dovesti do štete i povećanja troškova komitenta. Radi boljeg organizovanja otpreme robe špediter ima obavezu da komitentu pruži uputstva i savete. To je često slučaj kod dužih poslovnih odnosa, tzv. „kućnih špeditera“. U tom slučaju špediter utiče i na proces proizvodnje robe koju kasnije treba transportovati. Sve dok se ne izvrši ugovor o špediciji špediter je dužan da se pridržava komitentovih naloga. Postoje imperativni, indikativni i fakultativni nalozi. Špediter ne odgovra za štetu koja je nastala usled komitentovog pridržavanja špediterovih uslova. Komitentove obaveze se uglavnom sastoje u pripremanju stvari i dokumenata i predaji istih špediteru. Špediter ima obavezu da obezbedi dokumenta za otpremu robe i carinjenje jedino kada je to ugovoreno.

3.Špediterova obaveza prijema stvari

7

Špediter mora imati državinu stvari da bi mogao da ih preda transporteru. Ako špediter ne prima stvari od komitenta nego od trećeg lica mora da bude obazriv i da obezbedi sva prava komitenta prema trećem licu. Ako dođe do oštećenja stvari ili bilo čega bitnog za komitenta špediter mora o tome da obavesti komitenta kao i da preduzme sve mere obezbeđenja komitentovih prava prema trećim licima. Špediter takođe ima obavezu da transporteru preda stvari u stanju u kom ih je i primio.

Prilikom prijema stvari špediter kontroliše samo spoljno stanje stvari . Njegova obaveza nije ni pakovanje ni ambalažiranje stvari osim ako nije izričito dogovoreno. Ipak špediter je duzžan da obavesti komitenta ukoliko ambalaža nije odgovarajuća. Komitent je u tom slučaju dužan da otkloni nedostatke, ali ako okolnosti slučaja ne trpe odlaganje špediterova obaveza je da popravi stanje ambalaže. Kada se radi o vaganju robe, ukoliko ne postoji izričit komitentov nalog špediter treba da sprovede vaganje samo u slučaju kada se očito radi o manjku stvari. Špediter ima obavezu da utvrdi kvalitet robe i da vadi uzorke samo ako je to ugovoreno. Komitent može da zahteva od špeditera da mu posle prijema stvari izda tzv. špeditersku potvrdu. Kada se radi o međunarodnom saobraćaju špediter ima obavezu da na osnovu prećutnog komitentovog naloga sprovede carinjenje robe na osnovu podataka i dokumenata koje je dobio od komitenta i koje nema obavezu da kontroliše. Špediter ima obavezu da obezbedi komitentova prava prema trećim licima ali nema obavezu da ostvaruje prava. Takođe na osnovu komitentovog naloga špediter pri prijemu stvari od trećeg lica može da ima obavezu da isplati razne vrste pouzeća.

4.Špediterova obaveza čuvanja stvari

Posle prijema stvari, a pre predaje istih transporteru radi transporta, špediter ima obavezu da čuva stvari. Po pravilu čuvanje stvari ne traje dugo. Na osnovu ugovora špediter ima ovlašćenja da uskladišti stvari kada smatra da to odgovara zaštiti komitentovih interesa izuzev ako komitent izričito zabrani uskladištenje stvari. Ako skladišti robu njegova obaveza je da odabere odgovarajući skladišni prostor i pravilan način čuvanja te robe, ali ne mora sam da je čuva. Može to da poveri skladišnom preduzeću koje će odabrati stručnom pažnjom. Posle uskladištenja robe špediter ima obavezu da odmah o tome obavesti komitenta. Takođe, ako komitent zahteva potvrdu da je roba uskladištena, špediter je dužan da mu je izda. Obaveza špeditera da osigura robu postoji samo ako je to komitent izričito naložio. Ako dođe do gubitka ili oštećanja robe koja je na čuvanju, špediter ima obavezu da o tome obavesti komitenta kao i da obezbedi njegova prava prema trećim licima.

5.Špediterova obaveza izbora trećih lica

Špediter ima obavezu da stupi u ugovorne odnose sa trećim licima koja treba da izvrše određene usluge u vezi transportovanja robe. Prilikom zaključenja tih ugovora obaveza špeditera je da vodi računa o interesima komitenta. Špediter pri izboru trećih lica meže da bude u situaciji da ona zahtevaju velika isključenja i ograničenja svoje odgovornosti, međutim špediter ne sme pristati na takve uslove. Ukoliko je treće lice izabrano od strane komitenta

8

špediter je dužan da obavesti komitenta ukoliko smatra da treće lice nije kompetentno za takvu vrstu posla. Ako komitent zanemari to upozorenje špediter je dužan da postupi po njegovom nalogu. Špediter nema obavezu da komitenta obavesti o izboru trećeg lica.

6.Špediterova obaveza izbora prevoznog puta i vrste transporta

Kada komitent u nalogu ne odredi vrstu transporta i prevozni put špediterova obaveza je da ovaj izbor izvrši pažnjom urednog privrednika. Špediter mora da zna šta najviše odgovara komitentovim interesima: što brži, što sigurniji ili što jeftiniji transport. Ako je ikako moguće špediter treba da izbegne pretovare stvari. On takođe, unapred kalkuliše sve buduće moguće troškove. Ako komitent u nalogu navede samo pojedine elemente prevoznog puta i vrste transporta špediter je dužan da ih poštuje i da prema tim elementima odluči o ostalim koji su izostavljeni naravno prateći interese komitenta.. Špediter takođe mora da poznaje robu i njenu vrednost pri izboru transporta i prevoznog puta.

7.Špediterova obaveza zaključenja potrebnih ugovora

Špediter kada izvrši obavezu izbora trećih lica, dužan je da sa njima zaključi ugovore u svoje ime, za račun komitenta. Špediter mora trećem licu da preda robu u onom stanju koje omogućava blagovremeno izvršenje posla, kao i propratna dokumenta i papire. Ispravnost dokumenata i potvrda koje tada dobija od trećih lica dužan je da kontroliše sa formalne strane, a sadržinu ako postoji komitentov nalog za tako nešto.

8.Špediterova obaveza da osigura stvari

Špediter nema obavezu da osigura stvari. On ima obavezu da osigura pošiljku jedino ako je to izričito ugovoreno. Ima obavezu da osigura stvari ako je reč o zakonskom obaveznom osiguranju. Komitentov nalog da špediter osigura stvari treba da bude u pismenoj formi i mora da bude precizan. Ako komitent izda špediteru nalog da sprovede transportno osiguranje, špediter nije dužan niti ima ovlašćenje da sprovede i skladišno osiguranje. Kada u nalogu nije navedena vrsta i obim osiguranje špediter će sprovesti uobičajeno osiguranje. Komitent je dužan da špeditera obavesti o osobinama stvari. Takođe je dužan da obavesti špeditera ako su u pošiljci dragocenosti, HOV, ili druge skupocene stvarimora pri predaji već navesti njihovu vrednost. Osiguranje špedicije za komitenta je osiguranje od rizika koji mu stvara špediterova odgovornost. Premiju ovog osiguranja plaća komitent, a manjim delom špediter.8 Ovo osiguranje predstavlja jednu vrstu isključenja i ograničenja ugovorne odgovornosti špeditera.

9.Špediterova obaveza polaganja računa

8 Kapor V., Carić S., Ugovori robnog prometa, Novi Sad, 2007., str.219.9

Kada špediter ispuni komitentov nalog ima obavezu da mu položi račun jer posluje za račun komitenta. Komitent ima pravo da od špeditera traži dopunska objašnjenja računa. Polaganje računa predstavlja i obaveštenja komitenta da je posao završen. Špediter mora položiti račun komitentu i ako posao nije završen, a komitent to zahteva. Za taj račun se ne zahteva nikakva forma, ali se obično podnosi u pismenom obliku.

8.PRAVA ŠPEDITERA IZ UGOVORA O ŠPEDICIJI

1.Pravo špeditera na nagradu (proviziju)

Špediter ima pravo na proviziju čak i kada to nije ugovoreno. Po jednom shvatanju špediter stiče pravo na proviziju prilikom predaje stvari primaocu, a po drugom prilikom predaje stvari transportera. Međutim najispravnije je shvatanje je ono da špediter stiče pravo na proviziju kada ispuni i poslednju obavezu iz ugovora. Ukoliko nije uspeo da ispuni sve obaveze iz ugovora bez svoje krivice on ima pravo na srazmeran deo provizije. Ali ako je moguće izvršenje ugovora u potpunosti komitent ne mora da prihvati delimično izvršen ugovor. Provizija treba da bude isplaćena u novčanim sredstvima u kojima je ugovorena, a ako nije ugovoreno onda u valuti zemlje gde komitent ima svoje sedište. Visina provizije se uglavnom određuje tarifom ili pomoću mesnog običaja špeditera. Za posebna zalaganja i izvršavanje dodatnih naloga komitenta špediter ima pravo na posebnu nagradu.

2.Pravo špeditera na naknadu troškova

Špediter može da trži od komitenta predujmove za očekivane buduće troškove i komitent je po zakonu dužan da ih isplati. Ukoliko se špediter odrekao ovog prava na bilo koji način on kreditira komitenta. Špediter može da zahteva od komitenta naplatu ovih troškova čim oni nastanu, ali u praksi oni se nadoknađuju u trenutku isteka ugovora o špediciji i tada se zajedno naplaćuje i provizija i troškovi. Špediter nema pravo na naknadu režijskih troškova jer se pretpostavlja da su oni sastavni deo provizije. Komitent ima pravo da prigovori o visini troškova, a špediter tada mora da dokže neophodnost i nužnost tih troškova. Špediterov zahtev za naknadu troškova dospeo je kada su ti troškovi nastali. Posle tog trenutka on ima pravo i na zakonsku kamatu za isplaćene troškove. U troškove ne ulaze samo izdaci u vezi organizovanja otpreme stvari nego i troškovi transporta i eventualni triškovi u mestu opredeljenja.

3.Špediterova prava na sredstva obezbeđenja ugovornih zahteva

10

Špediter ima zakonsko pravo, na robi i pravo retencije, radi obezbeđenja svih ugovornih zahteva. Ova špediterova prava se ne mogu ugovorom isključiti.9 Špediter ima založno pravo na robi samo za tzv. koneksne zahteve iz konkretnog ugovora. Zakonsko založno pravo špeditera je uslovljeno državinom stvari. Kasniji špediter ima pravo prethodnog podmirenja, a i dužnost da brine o organizaciji založnog prava prethodnog špeditera. Naknadni špediter može da isplati prethodnom njegova potraživanja prema komitentu i tada to potraživanje prelazi na njega.

10.ODGOVORNOSTI ŠPEDITERA

Špediter odgovara za svoje postupke pažnjom urednog privrednika, i to je osnovno pravilo. Špediter odgovara samo za izbor prevozioca i drugih lica sa kojima je u izvršavanju komitentovog naloga zaključio potrebne ugovore. U pogledu špediterove odgovornosti iz ugovora treba naglasiti da se u nacionalnim opštim uslovima poslovanja špeditera često isključuje i ograničava špediterova odgovornost na razne načine. Sudovi odlučuju u kolikoj meri je to dopušteno.

11.POSEBNE VRSTE UGOVORA O ŠPEDICIJI

1.Samostalno istupanje špeditera

Ono postoji kada špediter, osim organizovanja otpreme robe, samostalno izvršava pojedine poslove koje su trebale treća lica da obave. Špediterovo samostalno istupanje ne sme se kositi sa interesima komitenta, on ne sme samostalno da istupa kada je komitent to na bilo koji način zabranio. Kada obavlja neku drugu delatnost (skladištenje, prevoz) špediter pored svojih obaveza i prava ima i obaveze i prava trećih lica čiji posao obavlja. Samostalno istupanje špeditera ima poseban značaj kada je reč o specijalizovanim uslugama koje nisu zastupljene u tom regionu.

2.Međušpediter i podšpediter

Kada špediter ne može sam da izvrši obaveze iz ugovora on može delimično da poveri organizaciju otpreme robe drugom špediteru, ako suprotno ne proizilazi iz ugovora o špediciji. Drgi špediter u ovakvom slučaju se naziva međušpediter. Glavni špediter treba da ogovaransamo za stručan izbor i date instrukcije, ali ne i za rad međušpeditera. Podšpediter je pomoćnik glavnog špeditera koji nije angažovan radi zaštite komitentovih interesa nego i radi toga da pomogne glavnom špediteru. Za podšpeditera glavni špediter odgovara u poptpunosti, što znači da odgovara i za njegovu delatnost. I to je glavna razlika između međušpeditera i podšpeditera. U praksi su sve manje razlike u odgovornosti za izbor i odgovornosti za rad izabranog trećeg lica. Na to terba veoma paziti jer osiguranje špedicije kao posebna vrsta osiguranja dobija sve veći značaj.

3.Fiksna (paušalna) špedicija

9 Kapor V., Carić S., Ugovori robnog prometa, Novi Sad, 2007., str.221.11

Ugovorom o ovoj vrsti špedicije špediter i komitent ugovaraju špeditorovu nagradu i troškove vezane za organizovanje i realizovanje transportne stvari u fiksnom iznosu. Špediter preuzima rizik da visina troškova neće preći određeni iznos. Ova vrsta špedicije pruža komitentu određenu sigurnost, a špediteru mogućnost za veću zaradu. Špediter odgovara ne samo za izbor nego i za rad trećih lica. Ova špedicija se zove i forfetna špedicija.

4.Zbirna (skupna) špedicija

Ova vrsta špedicije se sastoji u otpremi komitentovih stvari sa stvarima drugih komitenata i na taj način se ostvaruju uštede u transportnim troškovima. Špediter u mestu opredeljenja organizuje prijem i raspodelu stvari raznim primaocima. Zbirna špedicija se najčešće javlja kod železničkog transporta. Ako ne postoji suprotan nalog komitenta špediter je dužan da organizuje zbirnu otpremu stvari. Ova vrsta špedicije pruža pogodnosti komitentima jer im smanjuje transportne troškove, transportnim organizacijama jer omogućuje pun kapacitet transportnih sredstava i zbirnim špediterima jer im za posebno zalaganje pripada pravo na posebnu proviziju. Zbirni špediter je odgovoran za gubitak i oštećenje stvari koje su nastale u vreme prevoza, a do kojih ne bi dišlo da nije organizovana zbirna špedicija.

12

13.PRIMER UGOVORA O ŠPEDICIJI

UGOVORSklopljen između komitenta ___________________________________ (u daljem tekstu: Nalogodavac) i špeditera ______________________________ o međusonoj saradnji u poslovima uvoza i izvoza robe.

Član 1.

Nalogodavac poverava špediteru na otpremu i dopremu svu robu u uvozu i izvozu s iskorišćenjem svih oblika transportnih sredstava.

Član 2.

Ako neki komitent (krajnji korisnik) nalogodavac izričito traži da pojedine poslove obavlja neka druga špediterska organizacija, obe ugovorne strane poštovaće takve zahteve.

Član 3.

Špediter prima na izvršenje izvozno – uvozne poslove u vezi sa dopremom robe do korisnika, koji obuhvataju sledeće radnje:- potrebnu kalkulaciju o visini transportnih troškova,- davanje transportnih instrukcija liferantu robe,- iznajmljivanje brodskog prostora kao i drugih prevoznih sredstava,- obaveštavanje o kretanju pošiljke,- popunjavanje prevoznih dokumenata,- na izričit zahtev nalogodavca prijavljivanje transportnog osiguranja,- prihvat i iskup pošiljka, istovar, pretovar i dalju otpremu, te dalje preuzimanje pošiljke, organizovanje lučkih radnji i otprema,- carinsko posredovanje,- obaveštenje o carinjenju,- plaćanje prevoznih troškova, premija osiguranja, carinska dadžbina i taksa (ako po pojedinom nalogu nije drugačije ugovoreno), troškova inostranog špeditera i pretovarnih organizacija,- kontrola zaračunatih transportnih troškova,- uskladištenje robe,- reklamacije prema trećim licima,- sve ostale poslove iz delokruga međunarodnog špeditera.

Član 4.

13

Nalogodavac će za svaki posao dati poseban nalog u obliku dispozicije koja treba da bude dostavljena špediteru blagovremeno pismenim putem. Špediter će u tu svrhu nalogodavcu besplatno dostaviti odgovarajuće obrasce u potrebnom broju primeraka. U slučaju izdavanja usmene ili telefonske dispozicije, nalogodavac se obavezuje da će takvu dispoziciu odmah potvrditi pismenim putem.

Član 5.

Svaka dispozicija nalogodavca treba da obuhvati sve elemente i upute koji su potrebni za ispravno izvršenje dopreme robe od proizvođača do korisnika. Ako špediter uoči nedostatke ili nejasnoće u dispoziciji, dužan je da zatraži objašnjenje i to pre izvršenja dispozicije. Špediter je dužan da nalogodavcu dostavi dostavi kopiju dispozicije kao i kopije naloga za transportno osiguranje. Nalogodavac je dužan da najkraćim putem upozori špeditera na eventualne greške kako bi on o svom trošku blagovremeno ukloniti eventualne štete koje bi mogle nastati usled pogrešne instradacije, odnosno transportnog osiguranja.

Član 6.

Radi postizanja maksimalnih ušteda na transportnim troškovima i preduzimanja potrebnih prethodnih radnji u cilju najpovoljnijeg transporta, nalogodavac će pre zaključivanja većih kupoprodajnih ugovora konsultovati špeditera u pogledu unošenja transportnih klauzula i drugih uslova koji utiču na sigurnost prevoza robe.

Član 7.

Špediter će na zahtev nalogodavca uvek podneti zatražene informativne ili obavezne kalkulacije i forfetne stavove za transportne troškove u kopnenom, pomorskom, rečnom, drumskom i drugom preometu, te na vreme obaveštavati o svim eventualnim promenama, koje bi mogle uticati na povećanje ili sniženje transportnih troškova. Kada je to moguće špediter će tražiti eventualno sniženje prevoznih stavova. Od svih postignutih sniženja prevoznih stavova špediter će odobriti nalogodavcu do 70%.

Član 8.

Za sve obavljenje poslove špediter zaračunava svoje troškove i nagradu prema svojoj tarifi ili po posebno ugovorenim stavovima.

Član 9.

Špediter će nalogodavcu dati besplatan servis kontrole zaračunatih vozarinskih isprava, u koju svrhu će se nalogodavac pobrinuti da te isprave (tovarni list, konosman, frankturni račun, itd.) blagovremeno dostavi špediteru uz odgovarajuće cesije. Za realiziranje reklamacije špediter će zaračunati 10% od vraćenog iznosa, a najmanje ____________ dinara na ime troškova.

Član 10.

Špediter će nalogodavcu podnositi svoje fakture podrazumevajući pod tim i troškove vozarine i osiguranja najkasnije u roku od 7 dana po izvršenom poslu.

Član 11.

14

Nalogodavac će fakture špeditera podmirivati odmah po prijemu istih, a najkasnije u roku od 8 dana od dana prijema. U slučaju prekoračenja roka plaćanja nalogodavac će snositi kamte u visini kamatne stope koju špediter plaća banci.

Član 12.

Nalogodavac se obavezuje da će pre prispeća, odnosno otpreme pošiljke špediteru doznačiti potreban iznos i dostaviti ček za plaćanje vozarine i carine u visini koju će za svaku pošiljku špediter zatražiti.

Član 13.

Špediter posluje na temelju važećih uslova rada međunarodnih špeditera, uzansi luka, deviznih kurseva, ako nije izričito drugačije ugovoreno.

Članc14.

Sporove po ovom ugovoru rešavaće nadležni sud.

Član 15.

Ovaj ugovor stupa na snagu danom potpisa i primenjivaće se i na sve neizvršene poslove u slučaju otkaza. Otkazni rok je 60 dana.

U________________________ U_______________________ Za špeditera Za nalogodavca10

10 Prof. dr Marović B., Osiguranje i špedicija, Novi Sad, 2001., str.408.-409.15

14. ZAKLJUČAK

Ugovor o špediciji je bitan za firme kojima su skoro svakodnevno potrebne špediterske usluge. To su firme koje se uglavnom bave uvozom i izvozom robe. Anagažovanjem specijalizovanih organizacija za obavljanje poslova špedicije, firme štede dosta novca a i vremena koje bi izgubili na poslove koje će za njih obaviti špediter sa pažnjom dobrog privrednika. Za to vreme firma nalogodavca može da se fokusira na prodaju ili proizvodnju. U današnje vreme kada je tehnologija dostigla vrhunac, kako nam se čini, dovoljan je čak i jedan telefonski poziv da bi se zatvorio ceo lanac prilikom uvoza-izvoza robe i to od mesta utovara, preko transporta, carine-granice, skladištenja robe preko carinskog skladišta do distribucije te robe do krajnjeg kupca.

16

15. LITERATURA

1. Kapor, V., Carić, S., Ugovori robnog prometa, Privredna akademija, Novi Sad, 2007.2. Marović, B., Osiguranje i špedicija, Novi Sad, 2001.

17