POZORI[NE NOVINE BROJ 134 APR I L 2006 . GODINA X IV CENA 50 D INARA

U OVOM BROJU:

Zbog poze Joakima Vuji}a, koja jei danas karakteristi~na za svepozori{ne poslenike, tinejd`eri~itav kraj oko ovog kragujeva~kogspomenika zovu ”kod prosjaka”.

Savez dramskih umetnika Srbije poziva na

XI REDOVNU IZBORNU SKUP[TINUSAVEZA DRAMSKIHUMETNIKA SRBIJE

22. maja 2006. godine (ponedeljak), u 12 sati,Pozori{te na Terazijama

(Velika scena)

Tihomir Stani}:U SUSRETU SA VRHUNSKIMUMETNICIMA RASTU AMBICIJE

Ana \or|evi}:ZAHTEVNA SAM I UVEK

NEZADOVOLJNAREZULTATIMA

Mene opet nisu uhvatilida pri~am za Ludus!

Ksenija Krnajski:POZORI[TE JE POEZIJA

OBI^NOG @IVOTA

T E M A B R O J A : K A KO @ I V ET E AT R I I Z V A N B E O G R A D A

PERMANENTNA KRIZANI[KOG TEATRA

Zabrinjavaju}e je to {to se kriza i dalje razvija. Osim slabih, da ne ka`emo nekute`u re~, me|uljudskih odnosa i finansijske krize, ovde sada eskalira i kriza reper-toara. Imaju svega 7-8 naslova na repertoaru, a igraju samo 2-3 puta nedeljno.Ute{no je jedino to {to se na ta prore|ena igranja, barem vra}a publika. Miroslav\or|evi}, poverenik iz Ni{a, objasnio je da sredstva za produkciju koja Op{tina dajesti`u tek u drugoj polovini marta, tako da produkcije nema od polovine decembra dopolovine marta, {to bi zapravo trebalo da bude vrh pozori{ne sezone. Slu`bamarketinga, i uop{te, administracija je mnogobrojna i nepotrebna, dok je umetni~kiansambl sve manji. Najmla|i glumac ima 28 godina. Postoji sistematizacija radnihmesta kojom je predvi|eno 35 glumaca, ali se novi i mladi glumci ipak ne primaju.

Tako|e, nema nikakvog pravila ni pravilnika o honorarima, koji se odre|uju nezna se kako. Ansambl je nezadovoljan, ne zbog toga {to se anga`uju gostuju}i glum-ci, nego zbog toga {to postoje}i ansambl nije adekvatno uposlen. Mlada gostuju}aglumica (diplomirala na BK) naprimer, dobija po predstavi 22000 dinara, agluma~ka plata je 27000, ka`e M. \or|evi}. Zar u tom slu~aju ne bi bilo razumnijeprimiti mladu glumicu u anga`man? Tu istu, ili neku drugu. Oprema premijereispada vrlo skupa jer imaju vrlo malo repriza (“Je li bilo kne`eve ve~ere” igrana jesamo 7-8 puta) do ~ega dolazi jer je ansambl malobrojan i ne postoji mogu}nostzamene glumaca, ako se neko razboli, ili ode. Dvoje ~lanova Predsedni{tva odlaze narazgovore u Ni{, mada smo u me|uvremenu dobili od na{eg dopisnika,mnogo svetliju sliku ovog teatra. Koju tako|e mo`ete pro~itati u ovom broju.

Uprvoj polovini marta Predsedni-{tvo SDUS-a je pozvalo poverenikeiz svih pozori{ta da, o tro{ku

SDUS-a (ako su izvan Beograda), do|una razgovor, bolje upoznavanje i raz-menu iskustava. Sa namerom da seuspostavi `ivlja komunikacija me|u

2

Tema broja

LUDUS 134Lu

TALIJA U SRBIJI, SRBIJA U TRANZICIJI

U ZAJE^ARUKATASTROFALNA SITUACIJA

ka`e Predrag Grbi}, poverenik iz pozori{ta “Zoran Radmilovi}” Glumci su tamorangirani samo po {kolskoj spremi pa imaju plate kao i scenski radnici, u rasponuod 12000-16000 dinara. Plata glumice sa ‘Joakimovom’ nagradom jednaka je platimajstora bine. Gluma~ko radno mesto ~ak i ne postoji u sistematizaciji, mada imajuzaposlenih 16 glumaca. Novi upravnik je op{tinski slu`benik i nalazi se na platnomspisku Op{tine.

Novaca nema, ali se administracija ipak i dalje uve}ava. Stalni reditelj VladaLazi}, planira i `eli da dovede mlade, {kolovane glumce, ali nema sredstava ni zaove koji su ve} zaposleni. Produkcija je tako|e katastrofalna, ka`e Grbi}, jedino je“@enidba” bila uspe{na. Od marta 2005. nije bilo premijere, a za kompletnu produk-ciju dobili su ove godine 800 000 dinara. Svi oni `ele da rade, ali nemaju mogu}nosti.Niko u pozori{tu ne o~ekuje ni{ta dobro, a P. Grbi} je do{ao da zamoli za hitandolazak predstavnika SDUS-a u Zaje~ar, na razgovor sa predsednikom Op{tine.

Kada su pre 5 godina pretstavnici SDUS-a i tada{njeg Sindikata bili u Zaje~aru,predsednik op{tine je bio drugi, iz druge partije, ali je situacija bila sli~na.Tada{njom upravnicom, tako|e postavljenom od Op{tine, ansambl tako|e nije biozadovoljan. Postoji neki pravni problem sa ovim teatrom i Op{tinom. Izgleda daop{tinari smatraju svojom dobrom voljom izdr`avanje svog pozori{ta, a da to zapra-vo nigde nije precizno pravno regulisano. Javni servis je javio da predsednik op{tuneZaje~ar ima platicu od 70 000. kao {est glumaca. Koliko li fakulteta on ima?Op{tinari pak ne smatraju sebe npr. izdr`avanim licima, nego samo pozori{neposlenike, radnike muzeja itd. U tom smislu bio bi potreban i neki ja~i sagovornik odSDUS-a. Ministarstvo kulture Srbije, na primer. Predsedni{tvo je uputilo slu`benidopis Op{tini Zaje~ar sa zahtevom da se po{tuje odluka Vlade Srbije i da se, kao usvim ostalim pozori{tima, zaje~arski glumci pla}aju ne samo premasrednjoj {kolskoj spremi, nego i prema statusu.

PIROTSKOPOZORI[TE

ODSUSTANARA

SVE VI[EPOSTAJE

PODSTANARProblem Pirotskog teatra je nastao

pre mnogo godina kada je Pozori{teustupilo gradu svoju staru zgradu ipristalo da u|e u sustanarski odnos u(tada novoizgra|enom) Domu kulture.Od tada do danas njihova se pravaograni~avaju, a prostorije koje su do-bili na kori{tenje vol{ebno postaju svemanje, ili se dodeljuju drugima. Posto-jao je, pre 5 godina, problem probnesale koja je bila ustupljena nekojlokalnoj televiziji, a sada je goru}iproblem fundusa. Prostorije nisu ade-kvatne i proki{njavaju, {to remeti radteatra. Tako|e im nedostaje jo{ neko-liko glumaca, mladih, {kolovanih.Direktor teatra ka`e da mladi glumcine `ele da do|u u Pirot, jer je daleko,mada im on nudi obezbe|en sme{taj(iznajmi zajedni~ki stan za nekolikoglumaca istog pola) i platu, pristojnuza na{e prilike.

Svim na{im pozori{tima LUDUSrado nudi svoj prostor za besplatnoogla{avanje radnih mesta i tra`enjepotrebnih glumaca, reditelja, dra-maturga... Za anga`man, za sezonskiugovor, za rad po projektu... dakle zasve vrste i na~ine saradnje.

U ovom ~asu Srbija ima 6-7 viso-kih gluma~kih {kola iz kojih svakegodine iza|e bar pedesetak diplomi-ranih glumaca i sve je realnija pret-postavka da }e neki od njih htetida odu tamo gde su potrebni.

NI[KO DE^IJEPOZORI[TE - USPE[NO

Tatjana Cvetkovi} iz Pozori{ta lutaka donela je lepe vesti. Za ovo pozori{te, na~ijem je ~elu Mi}a Beri}, reditelj, i koje ima osamnaest glumaca, grad Ni{ kao da jeimao vi{e sluha. ^ak je materijalno pomogao {kolovanje mladih lutkara na NATFISAkademiji u Sofiji, gde sada postoji cela jedna srpska klasa, sastavljena od Ni{lija ijedne stipendistkinje Kragujeva~kog pozori{ta za decu. Klasu vodi B. Lungov, astudenti su na drugoj godini. Svi }e se vratiti u svoje sredine. Pozori{te je ove sezoneradilo punom parom 5, 6 premijera, a me|uljudski odnosi su sve bolji. Predstave sudupkom pune, imaju divnu publiku.

Po prvi put je uspostavljena saradnja sa Narodnim pozori{tem, te dvoje glumacaiz de~ijeg igraju u “velikim predstavama” Molijer i [vabica.

Sa predstavama Carev zato~nik u re`iji Zorana Lozan~i}a, i Sveti Sava u re`ijiMilorada Beri}a, ni{ko de~ije pozori{te osvojilo je mnogobrojne nagrade na festivali-ma. Ostvarili su, u okviru humanitarnog programa, i gostovanja na Kosovu. Onipredla`u da u novo Predsedni{tvo svakako u|e neko iz njihove ku}e, ko bimogao da predstavlja i ostala pozori{ta za decu.

VRANJANCI OPSTAJU UPRKOSOP[TOJ FINANSIJSKOJ KRIZILjiljana Radivojevi} donela je na poklon Savezu 3 publikacije Pozori{ta Bora

Stankovi} (o kojima u ovom broju pi{e Zorica Simovi}). ^injenica da teatar ima iizdava~ku delatnost govori da je ne samo re{en da opstane, nego i da ostavi traga osvom postojanju. Ovo je su{tina situacije u Vranjanskom teatru. Nije lako, ali suodlu~ili da postoje najbolje {to mogu. Op{tina izdr`ava teatar kako mo`e i kolikomo`e, ali su odnosi me|u njima dobri. Vranjanska privreda je kao i privrede ostalihgradova, uglavnom uni{tena, pa je te{ko prona}i sponzore. Trenutno je najve}i spon-zor BAT (British American Tobaco). Ministarstvo kulture poma`e malo i sredstva se~ekaju dugo. Direktor pozori{ta je reditelj i pisac, pa sam re`ira kada nema sredsta-va za gostuju}eg reditelja. Trenutno imaju na repertoaru petnaestak naslova, zaodrasle i za decu. Bilo bi ih i vi{e, ali su neke skinute sa repertoara jer nemaju gdeda ~uvaju scenografiju. Predstave su pune (u toku su Borini dani), a teatar imasjajnu publiku. Pozori{te ima 4 termina nedeljno za svoje predstave, a u ostalimterminima su gostovanja. Igraju i subotom pre podne. Ansambl ima desetakglumaca. Po projektu se, po potrebi anga`uju gosti, a statiraju gimnazijalci. LjiljanaRadivojevi} istakla je kao osnovni problem {to ih retko pose}uju selektori festivala,zbog udaljenosti i problem nemogu}nosti uve}anja ansambla, kao i slabukomunikaciju sa Beogradom.

~lanstvom i da se stekne bolji uvid u si-tuacije u svim teatrima Srbije. I saosnovnim ciljem da se, nakon obavljenihrazgovora i definisanja problema, zajed-ni~ki pokrene njihovo re{avanje.

Poverenici iz takozvane unutra-{njosti su se u ve}em broju (mada ipak

ne svi) odazvali pozivu, ali je iz svihbeogradskih pozori{ta stigla samo po-verenica iz Pozori{ta Bo{ko Buha.

Poverenik je onaj ~lan SDUS-a kojije u svom pozori{tu (dobrovoljno!) zadu-`en za bolju komunikaciju sa Savezom,za razmenu iskustava, protok va`nih

informacija, animaciju i predlaganje no-vih ~lanova itd. Kao {to i sama re~ ka`e,poverenik je ~ovek od poverenja... Upoverenju, ne znamo za{to poverenici izBeograda nisu na{li vremena ni volje daod nekoliko ponu|enih termina za raz-govor izaberu barem jedan, ali nisu.

Mo`da se podrazumeva da svi znamo sveo svemu {to se doga|a u beogradskimteatrima, ali kao i sve {to se podrazume-va, to ne mora da bude ta~no. Ili nemaproblema?

Uglavnom, odr`ano je nekoliko sa-stanaka na kojima je po nekoliko ~lanovaPredsedni{tva razgovaralo sa po neko-liko poverenika iz raznih gradova. Takosmo do{li do ovih informacija.

ZZvveezzddaannaa pprraa{{iinnaa:: MMiilliiccaa ZZaarrii}},, NNeebboojj{{aa LLjjuubbii~~ii}} BBoojjaann VVeelljjoovvii}}

KRU[EVLJANI KAO BEOGRA\ANI (NEBOJ[E I ROMANI)Ljiljana \okovi}, glumica Kru{e-

va~og pozori{ta, koja je ~lan aktuelnogPredsedni{tva SDUS-a i poverenica,napisala je iscrpan i detaljan izve{taj omnogobrojnim uspesima svoje ku}e.Iako je ovo pozori{te ve} godinama jednood najuspe{nijih u Srbiji, smatraju da imje teku}a sezona ~ak uspe{nija od rani-jih. Na 256 raznih programa (doma}epredstave 94, na gostovanjima 46, go-stuju}e predstave kod njih 48, sve~aneakademije 26, de~iji festival 10 itd) imalisu preko 50 000 gledalaca. U~estvovalisu na 9 festivala gde su osvojili ukupno20 raznih nagrada.

Najuspe{nija je predstava Svinjskiotac u re`iji Egona Savina, koja je naDanima komedije, Joakim Festu, Steriji-nom pozorju, Vr{a~kim jesenima, Dani-ma Milivoja @ivanovi}a osvojile brojnenagrade. Ne samo Seka Sabli} koja jedobla i prvu Ljubinku Bobi}, nego i Du-bravka Kovjani} i Neboj{a Milovanovi}

za najbolje mlade glumce, a MarijaKalabi} za najbolju scenografiju.

Branislav Nedi}, dramaturg i noviupravnik pozori{ta re`irao je Orden Du-{ana Miklje, (na maloj sceni Jovan Put-nik) koja je gostovala diljem zemlje.

Prokleta avlija u re`iji Neboj{e Bra-di}a prva je sa ovih prostora gostovala uZagrebu, posle raspada biv{e Jugoslavi-je. Do`ivela je ovacije. Gostovali su i naFestivalu drame u Zenici, kao jedini gostiiz inostranstva, a u konkurenciji sa 11doma}ih predstava progla{eni su za naj-bolju predstavu. Neboj{a Bradi} dobio jenagradu za re`iju i adaptaciju, Neboj{aDugali} za najbolju mu{ku ulogu. Pro-kleta avlija, dakle nastavlja svoj dugogo-di{nji uspe{an `ivot.

Osim jo{ nekoliko vrednih predstavaza odrasle, Kru{eva~ko pozori{te ima ibri`ljivo negovan repertoar za decu. I mitrku za konja imamo M. Stanisavljevi}a

re`irao je mladi Kru{evljanin BojanMilosavljevi}, po~etkom ove sezone.

U sezoni 2005/06 proizveli su ukup-no 5 premijera. A imaju samo 11 stalnozaposlenih glumaca i 2 stalna glumcasaradnika. Naravno, anga`uju i goste.Imaju odli~nu komunikaciju sa Beo-gradom gde redovno gostuju na scenamaBDP i Zvezdara teatra (Zvezdana pra-{ina Du{ana Kova~evi}a, sa izvan-rednim Neboj{om Ljubi{i}em u glavnojulozi)

Zbog svega ovoga nije iznena|enje{to je osniva~ Pozori{ta Op{tina Kru-{evac, u okviru proslave Dana grada -Vidovdana - dodelila Kru{eva~kom po-zori{tu Vidovdansku nagradu kao najus-pe{nijoj ustanovi, firmi ili preduze}u u~itavoj Op{tini.

Kru{eva~ko pozori{te u maju obe-le`ava veliki jubilej - 60 godina postoja-nja. Za tu priliku Neboj{a Bradi}sprema Tvr|avu Me{e Selimovi}a.

LUDUS 1343

Tema broja

AKO NISI DEO RE[ENJA, ONDA SIVEROVATNO - DEO PROBLEMA

NI[KA POZORI[NA RASKR[]ADo kraja sezone na repertoaru Tartif, Izakulisa i [vabica, ali i dalje jedan brojglumaca na ”~ekanju.” (javlja novinar)

Kako se bli`i kraj ovogodi{nje se-zone, u Narodnom pozori{tu u Ni-{u je sve ve}i i intenzivniji rad na

novim projektima. Reditelj, Dejan Krsto-vi}, ve} nekoliko nedelja radi MolijerovogTartifa i kako nagove{tava, bi}e to posvenovo ~itanje ovog komada, primerenogledaocu XXI veka. Premijera je najavlje-na za 12. maj, a u ulozi Tartifa nastupi}esve popularniji Aleksandar Marinkovi},dok }e Aleksandar Mihailovi} tuma~itiOrgona.

Ferid Karajica, majstor scenskogpokreta (anga`ovan je i u Tartifu) i po-vremeno reditelj, okupi}e sredinom aprila

gluma~ku i saradni~ku ekipu u radu nakomadu Iza kulisa, Majkla Frejna, ~ijupremijeru treba o~ekivati krajem maja.

Benkina [vabicaVe} prvih majskih dana u probnu

salu sa glumcima ulazi Miroslav Benka,koji }e na ni{koj sceni postaviti [vabicuLaze Lazarevi}a. Benka je adaptirao iscenski uobli~io tekst. Premijera 16. juna.Ovaj reditelj je ve} radio sa ni{kim glum-cima u predstavi No`evi u koko{kama,koja je izazvala opre~na mi{ljenja. Doksu jedni smatrali da je re~ o dobro ura-

|enom komadu, drugi su, a me|u njima ipojedini akteri, smatrali da je igra navelikoj sceni (umesto na maloj kako jeprvobitno bilo zami{ljeno) progutala glu-mce i da je izostao o~ekivani efekat. No,kako bilo da bilo, Benka je ponovo u Ni{ui ve} je istaknuta podela. A u njoj su ineka nova (gostuju}a) gluma~ka imena.Mi{u Mari~i}a, studenta medicine, igra}emladi, izuzetno daroviti Milan Vasi}, ~lanNarodnog pozori{ta iz Leskovca. AnuGutjar ‘[vabicu’ tuma~i}e Dragana Ili}-Plav{i}, ro|ena Ni{lijka, a donedavno~lan SNP u Novom Sadu. Novo lice je iAleksandar Kanjevac, ~lan Pozori{ta lu-taka u Ni{u. Na scenu se vra}a ni{kavedeta Verica Jovanovi} (igra Mi{inumajku), a tu je i doajen srpskog glumi{ta,Radoman Konti}.

Iako su u ‘pogon stavljeni’ mnogiglumci, pojedini su jo{ ‘na ~ekanju’, {tokod njih unosi dozu nervoze. Smatraju da

VR[A^KOMPOZORI[TU“STERIJA”

NEDOSTAJUGLUMCI

Glumica, Bojana Udicki, navela jeovo kao osnovni problem svog po-zori{ta, smatraju}i da u ovom ~asu“Steriji” nedostaje barem osam glu-maca, mu{karaca. Zato ona predla`ezajedni~ki sastanak (predstavnikapozori{ta i predstavnika SDUS-a) sagradskim vlastima Vr{ca, a sa ciljemda se gradske vlasti umilostive i doz-vole otvaranje odgovaraju}eg brojaradnih mesta za neophodne glumce.SDUS u ovakvom slu~aju naravnomo`e i `eli da pru`i podr{ku teatru, alizapravo nema nikakvih ingerencijanad gradskom samoupravom. Jedinomo`e pomo}i u obja{njavanju i uvera-vanju da svako ko `eli da ima kulturu,mora da ima odgovaraju}u kulturnuinstituciju u kojoj su potrebni kul-turni poslenici... Dvoje ~lanova Pred-sedni{tva odlazi ovih dana u Vr{ac narazgovor sa predstavnicima Pozori{tai predstavnicima vlasti.

Iz svega {to smo ~uli mo`e se za-klju~iti da je, osim tranzicione eko-nomske krize koja je prisutna skorosvuda, (mada mnogo vi{e izvan Beogra-da i Novog Sada nego u njima) ipakpresudan i ljudski faktor. Tamo gde suupravnici pravi pozori{ni ljudi i entuzi-jasti, gde su me|uljudski odnosi normal-ni, gde se igra i za odrasle i za decu, gdese neguje publika i gde se vodi ra~una opodmla|ivanju ansambla - pozori{taopstaju uprkos siroma{tvu. Me|uljudskiodnosi su uvek bolji kada se radi, negokada se ~eka, ne znaju}i {ta. Poznato je,iz iskustva zemalja koje su kroz to ve}pro{le, da je tranzicija dosta opasna zapozori{ta. Vlastima, kako dr`avnim takoi lokalnim, kako sada{njim tako i

LLaa`̀aa ii ppaarraallaa`̀aa:: SSaannjjaa MMaatteejjii}} ii MMiilloo{{ KKrrssttoovvii}}

budu}im, moramo uporno da obja{njava-mo da se nacionalni identitet bazira presvega na kulturnom identitetu, koji nepostoji bez `ivih kulturnih dobara, kao{to su pozori{ne predstave, filmovi, TVprodukcija, doma}a knji`evnost, slikar-stvo, muzika... itd. Kulturnu ba{tinutreba, naravno, po{tovati, ali ona nijedovoljna. Potrebna su `iva, nova dela,koja treba kontinuirano stvarati. Jer, nakoncu, i na{a deca treba ne{to da ba{tine.

Vlasti }e i dalje donositi odluke. Jedi-na odluka koju mi mo`emo doneti sami -jeste da opstanemo i da postojimo. I daljesmo osu|eni da kucamo na najrazli~itija(zatvorena ili pritvorena) vrata... ali akose budemo me|usobno podr`avali, ima-}emo vi{e {ansi.

Milovan Zdravkovi} je objasnio dapostoje zemlje u kojima je briga o teatri-

PROCVAT TETRA JOAKIM VUJI] U KRAGUJEVCUJe najlep{a vest koju nam je donela

glumica Danica Krljar iz Kragujevca.Joakim ima na repertoaru petnaestaknaslova, na velikoj i na maloj sceni.Zgrada je relativno nedavno adaptirana iprostor je u dobrom stanju. Ansambl jeobnovljen, zaposleno je mnogo mladihglumaca, a gostuju i neki koji jo{ nisu uanga`manu. Mnogo mladih Kragujev-~ana je poslednjih godina zavr{ilo nekigluma~ki fakultet, po~ev od FDU, prekoBK, Pri{tinske Akademije ili Akademijelepih umetnosti, a lepo je {to su mnogi odnjih re{ili da ostanu u svom rodnomgradu. Jo{ je lep{e {to ih je rodni gradprihvatio. Atmosfera u teatru je odli~na,kao {to to uvek biva kada se mnogo idobro radi. Na ~elu teatra je reditelj Dra-gan Jakovljevi}, koji je u punom redi-teljskom zamahu, pa u finansijskoj krizi,kada nema novca za gostuju}eg reditel-ja, on re`ira sam. Na maloj sceni re-`iraju i glumci ovog teatra. Normalno jeda grad Kragujevac, ~ija je privredauni{tena, ne mo`e u adekvatnom obimuda finansira teatar, ali postoji dobra voljai dobar odnos. Osim toga, uprava Joaki-ma uspostavila je dobru saradnju saKulturnim centrima Italije i Nema~kekoji poma`u proizvodnju predstava potekstovima iz svoje kulturne ba{tine. Ionih predstava koje re`iraju njihoviumetnici.

Danica Krljar smatra da treba maloporaditi na protoku informacija jer seneopravdano sti~e utisak da se sve lepo{to se doga|a, doga|a u Beogradu, {tonije ta~no. Smatra da bi Predsedni{tvotrebalo da napravi “{etnju” kroz pred-stave i teatre u Srbiji da bi se ova po-gre{na slika o kvalitetu i nekvalitetu -ispravila. Istina je, zapravo, da bi slikumogli da isprave novinari i kriti~ari, jerje oni i stvaraju. [to ne zna~i da Pred-sedni{tvo (ovo ili slede}e) ne treba da se“pro{eta” po Srbiji.

Primedba koju smo ~uli sa raznihstrana, a koja ima ve}u te`inu kad sti`eiz uspe{nog pozori{ta, odnosila se na~injenicu da u poplavi gluma~kih na-grada i drugih stru~nih priznanja, kojutrenutno imamo, ipak sve nagrade osta-ju u Beogradu, ili stignu najdalje do No-vog Sada.

Kao kontraprimedbu mo`emo iznetipodatak da je SDUS u dva navrata obja-vljivao poziv (oglas u Politici) da zanagrade “Ljubinka Bobi}” i “Milo{ @u-ti}” kandidujete kolege koje smatrateuspe{nim. Stiglo je, tek na drugi poziv13, odnosno 9 predloga, skoro ni jedan izunutra{njosti. Ta~nije, stigli su predloziiz unutra{njosti, ali tako|e za glumce izBeograda. Ponavljamo, dakle, da baremza nagrade SDUS-a svoje kolege mo`eteda predlo`ite sami. Ako vi istaknete kan-

didaturu, na}i }e se na~in da `iri pogledava{u predstavu i predlo`enog kolegu unjoj. Tako|e mo`ete kandidovati svogkolegu ili koleginicu za PredsednikaSDUS-a ili ~lana Predsedni{tva, o ~emu}e se glasati na narednoj skup{tini umaju.

Napominjemo da se informacije iztakozvane unutra{njosti zapravo vrlote{ko pribavljaju. Ludus redovno imainformacije iz EX YU prostora zato {to seone mogu skinuti, odabrati i sistematizo-vati sa interneta, zajedno sa fotografija-

ma. Srpskih pozori{ta na internetuuglavnom nema, a mnogo puta su namobe}ane sve`e informacije i tekstovi kojinikada nisu stigli u redakciju LUDUS-a.Zbog toga ponovo molimo kolege iz svihteatara da nam {alju kratke i jasne in-formacije o tome {ta se doga|a u nji-hovim teatrima. U tom smislu smo ve}nekoliko puta intervenisali i pismeno, e-mailom, po{tom, faksom... pa ni{ta.Dakle, javite se ako `elite da vasneko ~uje!

su neopravdano zaobi|eni i zapostav-ljeni. U ovom slu~aju govorimo o glumci-ma koji `ele da rade i ne odbijaju uloge,dok u ni{kom teatru ima i onih koji pri-maju redovno platu, a ne rade ~ak i vi{eod deset godina! Uostalom, na taj,nazovimo ga ‘ni{ki fenomen’, ukazali sui ~lanovi Anketne komisije Skup{tinegrada Ni{a koji su ‘~e{ljali’ rad ku}e naSin|eli}evom trgu u proteklih pet godi-na. To pitanje tra`i pravo i valjanore{enje za dobrobit svih u teatru.

Republi~ka pomo}Novu sezonu (120.) ni{ko Narodno

pozori{te otvori}e krajem septembra, ilipo~etkom oktobra delom Pola ZindelaDejstvo gama zraka na sablasne nevene.Ovu socijalnu dramu treba da postaviLilijana Ivanovi}. Njen prvi susret saglumcima zakazan je za l. jun. Zindelovodelo ni{ka publika je imala priliku davidi, sada ve} davne, 1973. godine ure`iji Rajka Radojkovi}a. Nezaboravne

uloge ostvarile su Zorica Stefanovi}(Beatrisa) i Mima Vukovi}-Kuri} (Rut).

Dok budu tekle probe Zindelovogkomada, Narodno pozori{te }e jo{ jednombiti renovirano i to zahvaljuju}i nov~anojpomo}i Vlade Republike Srbije, odnosnoMinistarstva finansija. Za obnavljanjesvetlosnog parka, tonske kabine, re{enjagrejanja u prelaznim periodima, ospo-sobljavanja Male scene za izvo|enje ka-mernih predstava i odre|enih elektri~nihi gra|evinskih radova, iz republi~kogbud`eta bi}e izdvojeno 43,5 miliona di-nara. Kada svi radovi budu zavr{eni,Narodno pozori{te bi}e u mogu}nosti daradi ve}e i zna~ajnije projekte i da ugoste prima zna~ajne doma}e i inostraneansamble. Uslovi rada bi}e na visokomtehni~kom nivou, jo{ samo da i predstavebudu takvog kvaliteta. Dakle, ni{kiteatar u 120. godinu rada }e u}i veomaambiciozno i sa velikom `eljom da vratigledaoce u svoje odaje naSin|eli}evom trgu.

Slobodan Krsti}

Zaklju~ak ma sistematizovana, planska i konstan-tna, na dr`avnom nivou. Turska, naprimer! Za onih 500 godina pod Turcima,mo`da smo mogli ne{to i da nau~imo?

NU[I] ZA @IVOTNO DELOJELISAVETI SEKI SABLI]

Prvog aprila po~eli su 23. Nu{i}evi dani u Smederevu i traju ekstenzivno dokraja aprila. Nagrada Branislav Nu{i}, koja je namenjena glumcu (glumici)komi~aru za `ivotno delo bi}e dodeljena Jelisaveti Seki Sabli}, odlu~io je `iri.

Napomena:

Molimo sve preostaleteatre iz Srbije i Vojvo-dine, kojih nema naovim stranama da nampo{alju relevantne po-datke o svom radu (saponekom fotografijom)kako bismo mogli da ihobradimo i objavimo uidu}em broju.

Redakcija

4

Tema broja

LUDUS 134Lu

PREMIJERA, PROBE, NAGRADE…*U SNP-u su 28. marta proslavili dan

ovog pozori{ta i tim povodom dodeliligodi{nje nagrade. Me|u laureatima su:Sterijino pozorje te glumci - Draginja Vo-ganjac za Petrunjelu u Dr`i}evom DunduMaroju u re`iji Radoslava Milenkovi}a,Vladislav Ka}anski za uloge Hektora iVioliniste u drami Stendalov sindromTerensa Meknelija u re`iji Stefana Sab-li}a i Radoje ^upi} za ulogu Pometa uDundu Maroju i ulogu Lavrentija u, ta-ko|e pohvaljenim Romeu i Juliji Vilijama[ekspira, u re`iji Predraga [trpca.

Nagrade, priznanja, ~ak ni pohvalenisu dobili Jasna \uri~i} i Boris Isakovi}ali su zato dobili ]urane. Jagodina, ka`u,ne pamti da su dva glumca ispra}enatakvim ovacijama. Ne samo na sceni,zaustavljani su i na ulici, gde su ih poz-dravljali automobilskim sirenama i ma-hanjem! Njihova Greta, stranica 89 ve} jesvojevrsno pozori{no hodo~a{}e.

U SNP-u su zbog zahtevnih produk-cijskih momenata prekinute probe pred-

stave Ose}aj brade (radni naslov) u re`ijiDejana Mija~a. Nastavi}e ih, ka`u uUpravi, naredne sezone. Me|utim, ve} 15.aprila trebalo je da po~nu probe NahodaSimeona koga je, insipirisana istoimenimSterijinim delom, napisala Milena Mar-kovi}. Predstavu re`ira gost iz Slovenije,Tomi Jane`i}. Premijera }e biti tokomPozorja, a prvo reprizno izvo|enje bi}e u~ast nagra|enih. Na sceni je gotovo ceoansambl, plus \uza Stoiljkovi}.

Nahoda Simeona SNP, ina~e, na-javljuje kao prvi deo ovogodi{njeg “Pro-jekta tri”. Drugi bi trebalo da bude operaPokondirena tikva u re`iji glumice Gor-dane Kamenarovi}, premijera bi trebaloda bude do kraja sezone, a autor, koji }e jerealizovati po~etkom naredne sezone,bi}e Sonja Vuki}evi}.

Pod krovom ove ku}e, prvih danaaprila, a pod patronatom asocijacije“Per.art” bila je premijera predstavePotra`i me. Ona je rezultat vi{emese~nogkreativnog rada i istra`ivanja o prisut-

nosti osoba mentalno ometenih u razvojuu javnom `ivotu, te prou~avanja njihovogli~nog prostora.

U SNP-u i dalje tra`e novog direktoraDrame. Jedan od ozbiljnijih kandidata jereditelj Du{an Petrovi}. [to se gostovanjati~e, izdvajamo D`andrljivog mu`a ure`iji Radoja ^upi}a, u Teatru Akcent uBe~u.

**I SDUV je na{ao svoje par~eprobnog prostora - u SNP-u. Na Kamer-noj sceni po~ele su probe predstaveGospodar sijena. Tekst hrvatskog pisca,Dubravka Jela~i}a Buzimskog, re`ira Mi-odrag Petrovi}, a igraju Predrag Mom-~ilovi} i Ervin Had`imurtezovi}. Premi-jera je planirana za po~etak maja, ali nasceni Novosadskog pozori{ta/Ujvidekiszinhaz. Iz SDUV-a jo{ jedna vest: na“Trema festu” u Rumi, kabare u njihovojprodukciji, Ljubinko, osvojio je Srebrnumasku “Anima,” a mladi Strahinja Bojo-vi} dobio je nagradu za najboljeg glumca.

**U Novosadskom pozori{tu/Ujvide-ki szinhaz imali su premijeru ^i~kovca-najvljenog u pro{lom “Ludusu”.

U istom pozori{tu traju probe koma-da Mateja Vi{njeka Istorija komunizmaza umobolne, re`ira Rumunka AnkaBradu. Premijera }e biti 25. maja! Upodeli je ceo ansambl - njih 26 glumaca.

**[to se Pozori{ta mladih ti~e, tamonije bilo premijernih predstava.Po~etkom aprila, osim u Zrenjaninu saMalom sirenom, gostovali su sa “^arob-nicom” na 4. “Pozori{tu zvezdari{tu” uBeogradu.

**Glumac Pozori{ta mladih, RatkoRadivojevi}, i ove godine najavljuje, svojsamostalni projekat. Njegov Brod teatarove godine }e od 15. jula do 15. avgustarekom putovati kroz 20 gradova i manjihmesta, da bi se zaustavio na obalamaDunava, Tise, Kanala Dunav-Tisa-Du-nav i odigrao komediju Koste Trifkovi}aPo{to-poto poslanik u adaptaciji \or|aPisareva i re`iji Ratka Radivojevi}a.

**Desetak dana pre objavljivanjaovogodi{nje selekcije, Sterijino pozorje jepovodom trostrukog jubileja - 150 godinaod ro|enja Jovana Sterije Popovi}a, 100

godina od njegove smrti i 50 godina po-stojanja Pozorja - dodelilo specijalne Ste-rijine nagrade. Sterijinu nagradu za na-ro~ite zasluge u unapre|enju pozori{neumetnosti i kulture dobili su dramskipisac i pesnik Ljubomir Simovi}, dram-ska spisateljica i rediteljka Vida Ognje-novi}, reditelj Dimitrije \urkovi}, pozo-ri{ni hroni~ar i kriti~ar Feliks Pa{i} islovena~ki reditelj Mile Korun. Jubilarneplakete dodeljene su: teatrologu iz Fran-cuske, @or`u Baniju, prevodiocu i isto-ri~aru iz Bratislave, Janu Jankovi~u,doma}inu festivala Sterijino pozorje -SNP-u i Me|unarodnoj asocijaciji pozo-ri{nih kriti~ara AIST koja organizujeMe|unarodni simpozijum pozori{nihkriti~ara i tetrologa. Jubilarna priznanjaSterijinog pozorja dobili su: list “Dne-vnik”, JDP naj~e{}i u~esnik Pozorja ipozori{te sa najvi{e osvojenih nagrada,teatrolog, pozori{ni kriti~ar i profesor naInstitutu teatrologije Univerziteta u Be~uUlf Birnbaumer, te nema~ki fotografKarl Forster.

S.Mileti}

U znaku uspeha predstave “Paradoks”

DVAPUT NA POZORJU, POJEDNOM U ZAGREBU I PULI

NP Sombor imalo je u martu dvepremijere. Staklenu mena`eriju, TenesijaVilijamsa re`irao je Radoje ^upi}, a tompredstavom sve~ano je otvoren “Studio99” u ovom teatru. Godinu Sterijinog ju-bileja Somborci su obele`ili premijeromLa`e i parala`e u re`iji Gor~ina Sto-janovi}a.

U martu je NP Sombor u~estvovalona Danima komedije u Jagodini, igrali suMra~nu komediju Petera [efera u re`ijiOlivere \or|evi}. Biljana Keskenovi} na-gra|ena je za epizodu, za ulogu gospo|eFernival. U aprilu je Paradoks po tekstuNeboj{e Rom~evi}a u re`iji Egona Savinau~estvovao na “Danima Milivoja @iva-novi}a” u Po`arevcu i na Festivalu profe-sionalnih pozori{ta Vojvodine u Zrenja-ninu. U Po`arevcu su za glumce ve~eriprogla{eni: prema oceni publike - Sa{aTorlakovi}, a prema oceni `irija - BiljanaKeskenovi}. Njih dvoje dobili su nagrade

i u Zrenjaninu gde je nagra|en i EgonSavin.

Predstava Paradoks u maju }e go-stovati u Kazali{tu “Gavela” u Zagrebu iu Istarskom narodnom kazali{tu u Puli,a igra}e je i u ~ast nagra|enih, na ovogo-di{njem Festivalu “Joakim Vuji}” u Kra-gujevcu. Na predstoje}e Sterijino pozor-je, Sombor dolazi sa dve predstave - Pa-radoksom i La`om i parala`om.

Sezona u Somboru bi}e zaklju~enatradicionalnim pozori{nim maratonom,ovaj 14. bi}e i me|unarodni. U okviruMaratona (od 8. do 11. juna) bi}e izvede-na i poslednja premijera u ovoj sezoni. Otome {ta }e re`irati Olivera \or|evi} tek}e se dogovoriti. Na zatvaranju Mara-tona, bi}e dodeljene i nagrade za glumicui glumca sezone, kao i nagrada “NikolaPeca Petrovi}” za najboljeg pozori{nogmenad`era.

S.M.

SUBOTI^KO NARODNO POZORI[TE - VESTI

POZORI[TE S POGLEDOM U NEBONije uputno, niti je novinarski is-

pravno, ovako eksplicitno obja{njavatinaslov, ali nemojte zameriti, jer zahva-ljuju}i tome odmah }ete ste}i jasnu slikustanja zgrade Narodnog pozori{ta uSubotici. Dakle, iz nekada{nje velike salenajstarijeg pozori{nog zdanja u nas, krozotvor na tavanici vidi se nebo. Stanjezgrade me|utim, ne odslikava stanje uku}i. Oba ansambla suboti~kog teatra,Drama na srpskom i Drama na ma|ar-skom jeziku, `ive i rade u zgradi starojvi{e od 150 godina, igraju}i svoje pred-stave na tri scene: Kamernoj, Studiu“Lajo{ [olti{” i sceni Jadran, pretvorenojiz bioskopske u teatarsku dvoranu. Podistim krovom radi i Pozori{te “De`eKostolanji”.

I pored toga, predstave suboti~kogpozori{ta osvajaju nagrade na festivali-ma. Na upravo zavr{enom 56. susretuprofesionalnih pozori{ta Vojvodine uselekciji su bile dve predstave, a ona kojuje izvela Drama na ma|arskom jeziku,Sulamit, progla{ena je najboljim ostva-renjem u celini. ^ini nam se da je tonekako palo u senku kada je, 11. aprila2006., u zgradi Narodnog pozori{ta uSubotici izbio po`ar. Dospeli smo u udar-ne vesti na mnogim gradskim i regional-nim televizijama. Najave tipa: “Vest opo`aru, pro{irila se kao po`ar”, bile suplasirane svuda i po nekoliko puta. Kadasmo, dva dana pre toga, postali pobednicifestivala u istim smo tim medijima bili napretposlednjem mestu ili nismo bili nipomenuti. Po`ar nije poprimio velikerazmere, povre|enih nije bilo, a oba

Pozori{ne novosti iz Sombora

ansambla nastavila su sa odigravanjempredstava koje su na repertoaru.

[to je najva`nije, publiku ni ovogaputa nismo izneverili. Mo`da smo izne-vereni samo mi, koji vredno radimo uTalijinom hramu, nadaju}i se skoroj re-konstrukciji, koja je nekoliko putapompezno najavljivana. Brojni idejniprojekti rekonstrukcije Narodnog pozo-ri{ta u Subotici do sada su predstavljaninovinarima. Uvek smo uredno obave-{tavani koliko je koji idejni projekat ko-{tao, sabirali smo i dobili pozama{nusvotu. Sada kada su svi ti idejni projektina broju, oni koji treba da odobre sred-stva ka`u da je projekat rekonstrukcijemegalomanski. Ho}emo li, dakle iznova,od idejnih projekata?

Dopustite mi da ovaj tekst zavr{imdigresijom. U Bihnerovom komadu Le-ons i Lena koji je Drama na srpskomjeziku suboti~kog Narodnog pozori{taizvela na festivalu u Zrenjaninu, napo~etku se pitamo gde }emo igrati kadanam sru{e zgradu, a na kraju, scenom seprolama re~ “RU[I”.

U i{~ekivanju trenutka kada }e onikoji su za to nadle`ni, glasno i jasno re}i“GRADI”, nastavljamo vredno da radimokako ne bismo izneverili sebe.

Tatjana Ki{ ^egar

Narodno pozori{te u Subotici obe-le`ava jubilej, ‘60 pozori{nih sezona’otvaranjem izlo`be plakata u saradnji saPozori{nim muzejom Vojvodine. Tim po-vodom predstavljene su knjige ”Ana Ata-nackovi}”, Grozdane [ar~evi} i ”55 su-sreta festivala pozori{ta Vojvodine”,Dejana Pen~i}a Poljanskog. Drama nama|arskom jeziku predstavila je knjiguRozalije Bre{}anski Boro{ ”Decenija”(Decennium), a promovisano je i izdanje”\avolji drugovi” (Az ördög cimborái)Zoltana Baraciusa.

Suboti~ane su ove sezone obradovaletri nove komedije! Na Kamernoj sceniNarodnog pozori{ta Drama na srpskomjeziku, premijerno su izvedene Seks, la`ii divlje guske, Vudija Alena, u re`iji Bo-jane Lazi}, Apartman A i Apartman B,po tekstovima Nila Sajmona, rediteljkeOlivere \or|evi}. A dobili su i premijeruMro`ekove drame Grbavac, u re`iji mla-dog Marka Ka}anskog

Drama na ma|arskom jeziku, pre-mijerno je odigrala predstavu o De`euKostolanjiju Pra{ina nad tragovima (Fu-to pór), a gostovala je i u Budimpe{ti gde

je, tri ve~eri za redom, izvodila predstavuNikolaja Koljade Murlin Murlo. DramaTibora Zalana i Arpada Bako{a, Sulamit(Szulamit) u re`iji \er|a Hernjaka pro-gla{ena je najboljom na upravo zavr-{enom Festivalu profesionalnih pozori{taVojvodine u Zrenjaninu.

U okviru manifestacije ”Dani Istre uVojvodini”, gostovalo je ”Kazali{te Dr.Inat” iz Pule, koje se predstavilo koreo-dramom Krugovi u re`iji Branka Su{ca.

Na Dan ma|arskog glumi{ta u Voj-vodini, dodeljena je nagrada ”Patakijevprsten” glumici Nataliji Vicei.

Tatjana Ki{ ^egar

SSuullaammiitt --nnaajjbboolljjaa pprreeddssttaavvaa 5566..vvoojjvvoo||aannsskkiihh ssuussrreettaa

LUDUS 1345

Majstori smeha

Fenomen jedne izuzetne predstave: Greta, stranica 89 Luca Hibnera u SNP-u

LJUBAVNA IZJAVA POZORI[TUPredstava Greta, stranica 89 na{eg

savremenika, nema~kog pisca Luca Hib-nera ve} izvesno vreme apsolutni jepozori{ni hit u Novom Sadu. Ovacije jedo`ivela i na beogradskom izvo|enju uAteljeu 212, a nedavno i u Jagodini, natamo{njim Danima komedije, gde su zasvoje vi{estruke gluma~ke bravure “]u-ranima” nagra|eni izuzetni Boris Isa-kovi} i Jasna \uri~i}.

Luc Hibner napisao je ovaj komadspecijalno za svoju `enu i sebe - oboje sunaime glumci - ali ga njih dvoje - tako seprosto desilo, ka`e pisac - nikada nisuodigrali, a reditelj Boris Lije{evi} odmahse “zalepio” za ovu jedinstveno duhovitu ipametnu pozori{nu pri~u.

Greta, stranica 89, produkcijsko ~edoSNP-a i SDUV-a, naizgled je jednostavnapri~a o nastajanju jedne predstave, o

odnosu glumca i reditelja, svim mogu}imi jo{ vi{e nemogu}im problemima i situ-acijama koji moraju da se dese da bi na-dahnule reditelja i glumce da se “desi tone{to”. Greta jeste komedija, i to vrhun-ska, ali je vi{e od toga istinski pozori{nikrik u koji su stale sve tuge, razo~arenja,muke, uzdasi, suze i ko zna {ta sve jo{komplikovanog, stresnog pozori{nogbivstvovanja.

Boris Lije{evi}, reditelj Grete, napitanje: “^ime se glumci i reditelji, semdobrom predstavom, mogu boriti protivnaopakog sistema vrednosti, u pozori{tu ivan njega?” odgovorio je: “Mo`da oru-`jem? To jo{ nismo probali.Mo`da i upali!”

Boris Isakovi}, svi glumci u jednomNAJVE]A POHVALA - NOVI TEKST

[ta si pomislio kad si prvi putpro~itao Gretu?

Iskreno, nisam video sve ono {to je upredstavi potom nastalo. Jaca je zapravobila odu{evljena komadom, vi{e nego ja.Predstavu nismo po~eli s prevelikim am-bicijama, ja sam tek posle razgovora sa]irilovim po~eo druga~ije da gledam tajtekst. Se}aju}i se raznih situacija iz mogprivatnog pozori{nog pam}enja, shvatiosam da sam upamtio mnogo vi{e rados-nih trenutaka i gomilu anegdota koje sam~uo i koje rado prepri~avam. U Gretu smotako upleli i neke lepe, setne privatnepri~e poput one o [aci (pokojnom glumcuStevanu [ajali}u).

Jesi li imao na umu jo{ neke kon-kretne pozori{ne ljude kada si stvaraolikove iz Grete?

U po~etku sam na probama imao uglavi skice nekih reditelja sa kojima sam

radio, odnosno na~in njihovog rada, alionda smo videli da to nije dobro i oslobo-dili smo se toga, jer bi se u protivnomizneverilo to ose}anje autenti~nog i ~istoghumora.

Mlad reditelj, plus iskusni glumci,jednako…?

Vredno}a na sve strane! Boris nas jevratio na polazi{te, na {kolski pristup:za{to, kako, u kojem trenutku, i zbog~ega… Ja sam malo lenj i rad sa njimbio je izme|u ostalog i podsetnik kakoizgleda neko ko je jako vredan i radan.

Pisac je bio na premijeri? [ta ti jerekao posle predstave?

Bio je odu{evljen, toliko lepo smo sedru`ili da sam ja progovorio engleski, anisam ni znao da ga tako dobro govorim.Obe}ao nam je svoj novi tekst i to nam jenajve}a pohvala.

S. Mileti}

UVEK SE BORIM ZA SMISAOKako si na{la ovaj Hibnerov tekst?Do teksta smo do{li preko reditelja

Roberta Raponje. Greta je u Hrvatskojpremijerno igrana u Virovitici, a imala jevelikog uspeha {irom Hrvatske. Robert jeBorisu i meni stalno govorio kako imafenomenalan komad za nas dvoje, a tosmo i sami shvatili kad smo ga pro~itali irazmislili o njemu. Po~eli smo da radimopro{log leta i odmah smo hteli tog “malogBraninog” (citat iz predstave). Borisa smopratili jo{ od akademskih dana, jako namse svi|alo to {ta i kako radi. Premijera jebila 7. oktobra, a do tada se trebalo setitisvega {to je stalo u predstavu, ali i onoga{to je u~itano, a ne vidi se u njoj, zna~i,trebalo je na}i pravu meru stvari - svegaonoga {to smo se setili, svega ~ega smo sezajedni~ki dosetili… Petnaest godina,koliko sam u ovom poslu, nije ni malo, ani previ{e, ali mi nije bilo lako da svepore|am i izvu~em sve {to sam popako-vala po raznim kutijama u glavi. Ispri-~ali smo jedni drugima zaista mnogolepih i potresnih pri~a i situacija, a daprofili{emo neke od njih pomogao nam jei Jovan ]irilov koji je i preveo tekst jersmo ga dobili u hrvatskom prevodu.]irilov ga je i najta~nije opisao rekav{i daje on u slavu pozori{ta. ^itaju}i i igraju}iGretu, glumac se nekako jasnije osvestida su problemi u ovom na{em poslu uveki svuda isti. Bilo mi je jako simpati~nokada sam shvatila kako nas Boris, nas,sada ve} “jako pokvarene srednjake”,vra}a na prapo~etke - na {kolski pristup,nije dao da varamo, da otaljavamo, dasmo umorni… Jako smo u`ivali u tomradu.

Koliko je tvog privatnog pozori{nogkrika stalo u junakinje Grete?

Dosta. Prime}ujem da i kolege kojegledaju ovu predstavu ba{ tekst pro-`ivljavaju jako duboko, neki ~ak potre-sno. To je na{a sudbina, glumci subrzopotro{na roba i ako pravovremeno nevidi{ gde si - izgubi{ se zauvek, te{ko dase posle mo`e{ negde “uka~iti”. Dolazenovi, ja~i, spremniji, naivniji…. Pozori-{te je jako surova stvarnost. @enama je,~ini mi se, jo{ gore jer je pozori{te nekakojo{ uvek mu{ka stvar - uvek si u funkcijii literatura je takva, nenaklonjena `e-nama… Zato se moja glumica u Gretitako gr~evito bori i ne da da joj {trihujutekst, `ivotom je u stanju da ga brani…

Jesi li se pla{ila da bi ovaj komadmogao da interesuje samo esnaf, a ne iobi~nu publiku koja i nije du`na da znakako nastaje iluzija koju gleda na sceni?

Razmi{ljali smo i o tome, naravno,ali mislim da ljude jako zanima {ta sede{ava iza scene, fascinira ih to, tajmrak, ti velovi tajne iza kojih se ra|ajujunaci koje vole, ili koji im idu na `ivce.Mo`da tu ima ne{to od tog voajerskogsindroma veka u kojem `ivimo, a koji nasu svim oblicima napada s TV ekrana,mogu}e, ali mislim da se tu ipak pre radio identifikaciji. Situacije iz Grete publikado`ivljava i u svom `ivotu, dodu{e ne nasceni, ali u svom poslu, u ku}i, na ulici,kom{iluku i zato im je to beskrajnozabavno.

Kako si vodila ra~una da ti se glumane otme i ne “oklizne” u estradne vode?

Ja sam se stra{no bojala toga, je`imse estradizacije pozori{ta, te stra{ne jefti-no}e na daskama, uostalom i u `ivotu.Razgovarali smo jako puno o tome, kon-sultovali se, oslu{kivali mi{ljenja onihkoji su nas gledali u toku proba i ondasmo shvatili da se sve to mo`e re{iti na

samim probama, da sami sa sobommoramo na}i meru stvari.

Kako to da ti i Boris niste ranijenabasali na neku Gretu?

Greta je pozori{te za kojim ~eznem,znam to ve} izvesno vreme, ali pozori{tene mo`e{ praviti sa bilo kim, bilo gde. Toje moje li~no ose}anje. Nije bilo lako na}ikomad, mora ne{to da te isprovocira, dati probudi ljubav ili mr`nju, mora da tedirne neka iskra. Desilo se sada, znamda }e opet, ali kada - nemam pojma…Pre Grete dosta sam razmi{ljala, prover-avala sebe - je li mogu}e da je ovo {to seigra u na{im pozori{tima jedino pozo-ri{te?! Da li publika tra`i ba{ samo to:do|e, pogleda predstavu kao neki inter-meco izme|u ku}e i restorana? Pogledapar lepih slika kao da pojede supu i goto-vo. Posle Grete sam sigurna, kao {to sambila sigurna i posle Murlin Murlo daljudi u pozori{te ipak dolaze po ne{to, posenzaciju, po pro~i{}enje. Na`alost, takvepredstave ne de{avaju se ~esto.

Iz tih dilema, a sigurno i razo-~arenja, koja katkad svladaju i najja~e,ti si odigrala sve te glumice koje su uneku ruku zaista `rtve svog posla. Aima{ li razumevanja za glumce-`rtvekoji sede za {ankom i ceo `ivot “pletu”po onima koji rade?

Glumac jeste `rtva, sla`em se, bilozato {to ne igra dovoljno, bilo zato {toigra koje{ta - a mora - ne sme da odbijejer ga svi potom zabilaze. Ja ipak mislimda ne treba biti upla{en, da treba po{tenovratiti ulogu, ako ima{ valjan razlog zato. Naravno, ne zato {to ti se ne radi, {tosi umoran, ve} zato {to ima{ sasvim

konkretnu zamerku, primedbu, prin-cip…. Mnogo letargije u pozori{tu nasta-je upravo iz tog nezadovoljstva. Danas se,umesto puno truda, ula`e {to je manjemogu}e truda u ono {to se radi. Gleda seda se {to manje umori, {to je apsolutniapsurd. To je stra{no pogre{no ose}anjestvari. [ta god radila, s kim god radila,bori}u se za smisao. Pita}u se, za{to samtu, {ta to zna~i za mene i za publiku?Uvek je nu`no isterati stvari na ~istac, neizlaziti na scenu s nerazumevanjem. Nesme biti stvari koje se podrazumevaju.Biti pokoran glumac, {ta to uop{te zna~i?Vi{e nemam pojma. Ja sam to dugo,mislim ~ak predugo svesno bila. Vodilasam se mi{lju da je tako najbolje - verado kraja, podatnost do kraja. I onda samojednog dana - kvrc! U redu je, i po`eljnoje da reditelj zna vi{e od tebe, ali ondashvati{ da, da bi nastala prava stvar,izme|u vas mora da bude jasna komu-nikacija i to ne jednosmerna - da onzadaje, a ti da izvr{ava{ zadato, ve} davelike predstave nastaju samo onda kadzajedno tragate.

Ko se i {ta sme{i Greti? Sme{i joj se lep `ivot. Pozivi plju{te

sa svih strana, iako za nju nemamo nitijednu reklamu na TV-u, ili bilo gdedrugde. Njena jedina reklama je dobarglas koji se o njoj {iri. Polako, i}i }emosvuda, va`no je da imamo dobru pred-stavu.

S.Mileti}

JJaassnnaa \\uurrii~~ii}} ((zzaabbrriinnuuttaa jjeerr jjee ~~iittaallaa LLuudduuss))

JJaassnnaa \\uurrii~~ii}} ii BBoorriiss IIssaakkoovvii}} uu pprreeddssttaavvii GGrreettaa ssttrraanniiccaa 8899..

ODRASLI TO RADE SMI[LJENO

Osmogodi{nji Zoran redovno ide u de~ijapozori{ta, ali je prvi put odveden u Atelje 212,pa se ~udi lepoti sale i ka`e:- Nisam ni znao da u Beogradu ima ovakvopozori{te. Za{to me niste nikada ovamo doveli?- Zato {to je ovo pozori{te za odrasle, a ne zadecu - odgovara majka.- A, tako zna~i, sebi ste napravili novo pozori{tesa pravim foteljama, a nama ste ostavili starodronjavo sa rupama u sedi{tima!

”Mi koji se bavimo pozori{tem, privi-legovani smo da kreiramo stvarnost, i utoj kreaciji po malo ispravljamo `ivot…Trudim se da u svakoj predstavi postojibar jedan bestelesni trenutak koji }epubliku ostaviti bez daha i zbog togtrenutka pravim predstavu”.

Zrenjaninsko narodno pozori{te ”To-{a Jovanovi}” uvrstilo je u dramski re-pertoar predstavu ”^etiri male `ene” poistoimenom romanu Ljiljane Kaspar Jo-ki}, koju je na scenu postavila KsenijaKrnajski. Roman je objavljen 1996. go-dine u izdanju ”Stubova kulture” i pobu-dio je zna~ajnu pa`nju pasionirane~itala~ke publike, u{av{i i u naju`i izborza NIN-ovu nagradu. Tema Ljiljane Ka-spar Joki} je na{a bliska pro{lost, godineraspada biv{e Jugoslavije, a akteri su~lanovi jedne nacionalno me{oviteporodice kakve su ~este u Vojvodini.

Na sceni, to je crna komedija sa vrlojakim uticajem malodrame, ka`e poslepremijere-praizvedbe Ksenija Krnajski,koju ubrajaju me|u najtalentovanijereditelje dolaze}e generacije. “Upravosam pa`nju obratila na te melodramskemotive, zato {to, iza svake duhovite, ilikomi~ne misli ili situacije, uvek stoji nekiemotivni problem, ili pak ose}anje sre}e -stoji emocija. Na sceni se odvija pri~a oljudima koji `ive na margini sveta,malim i obi~nim, ~ije su sudbine naiz-gled ‘bezna~ajne’ u kontekstu kosmosa iistorije. Neki su `ivi, neki mrtvi, nekimladi, neki ve} jako stari, neki krivi predBogom, neki pred sobom, ali svi `ive saolovnim ravni~arskim nebom na temenu,u ku}i koja je zaka~ena na kraj sveta,poput lavlje pe}ine u koju mnogi ulaze,ali niko ne izlazi, `iv… i svako od njih jesam, u sopstvenoj klaustrofobiji, previ{e

upla{en, ili sebi~an da bi `iveo sa drugi-ma”…

S obzirom da prvi put radite u Zre-njaninu, kakvi su utisci?

Sre}na sam da radim sa tri generaci-je glumaca, od vrlo poznate prvakinjeGordane Vinoki}, danas u zrelim godina-ma, do najmla|e Nata{e Lukovi}. Toobezbe|uje univerzalnost pri~e, jer sesvet posmatra iz uglova razli~itih ge-neracija, a svi sa konkretnim iskustvompro`ivljenih 90-tih godina. To je lepa iprijatna saradnja u kojoj se gradi dobraatmosfera na probama.

Na scenu ste postavili predstavukoja rekonstrui{e ”najgore godine na{eg`ivota” - {ta je pozori{te, igra ili stav?

Pozori{te je definitvno stav, zato {tose sve, uvek i obavezno, de{ava u nekomkontekstu, u ose}anju trenutka. Dok samradila ovu predstavu, imala sam na umu

6LUDUS 134Lu

i evropski kontekst: strah od izra`avanjaemocija. To je obele`ilo dramaturgiju 90-tih, {to doma}u, {to stranu. Na kraju 20.veka na ceni su bili ljudi koji ne pokazu-ju emocije. Jedna od takvih ‘ledenihkraljica’ je i glavni lik ove predstave.

Za kakvog gledaoca pravite svojepredstave?

Nemam ”ciljnu grupu,” pravimuzbudljivu, taktilnu predstavu koja }e dadotakne publiku. Trudim se da u svakojpredstavi postoji bar jedan bestelesnitrenutak koji }e publiku ostaviti bezdaha, i zbog tog trenutka pravim pred-stavu. Ona mora da bude emotivna, da jeljudi prepoznaju kao svoju pri~u….Pozori{te je poezija obi~nog `ivota, onotreba da na|e na~in da ispri~a dnevnestvari na, ili pametniji, duhovitiji, ilidirljiviji na~in nego {to je to u svakod-nevici. Zato je pozori{te i stav, i provo-kacija, i altruizam, i gnev - ali sve te re~itra`e i drugu stranu, da se sretnu onajkoji {alje i onaj koji prima poruku. Mikoji se bavimo pozori{tem, privilegovanismo da kreiramo stvarnost, i u toj kreaci-ji po malo ispravljamo `ivot; svakome odnas svaka predstava je jedan rezarvni`ivot, i to je posebnouzbudljivo…

Ljiljana Bailovi}

SA KSENIJOM KRNAJSKI, U ZRENJANINSKOM NARODNOM POZORI[TUPOZORI[TE JE POEZIJA OBI^NOG @IVOTA

Rade}i pod motoom ”Menjamo daskeza beton”, buntovni studentiFakulteta dramskih umetnosti i

njihovi gosti iz ~itavog sveta, opijenirevolucionarnim dinamizmom, od 23. do26. marta, dekonstruisali su da{~anupozornicu i borili se za novo pozori{te,jedinstveno, betonsko pozori{te. DrugiFestival internacionalnog studentskogteatra zaista je uspeo da probudi usnulifakultet opto~en betonom novobeograd-skih blokova i udahne mu novu, sve`uenergiju. Hladno}u betona zamenili sutoplinom inovativnih predstava u kojimastruji savremeni urbani `ivot. Modernibetonski teatar odneo je pobedu nadtradicionalnim pozori{nim ‘daskama {to`ivot zna~e’ jer ”daske su zapaljive, a

mladog `irija, najbolja glumica Festivalabila je Jana Koval~ikova, uvek odli~neAkademije izvo|a~kih umetnosti izPraga. Specijalna nagrada `irija i pu-blike pripala je ansamblu predstaveTriumph of Truth italijanske Akademijedramskih umetnosti ”Niko Pepe” izUdina.

Prema oceni organizatora, omiljenistudentski festival ”FIST” uspe{no jezavr{en, sude}i po izuzetnim predstava-ma koje su izazvale veliko interesovanje.”FIST” je odisao skoro nezaustavljivomenergijom koju su za sobom ostavljaliiskreni po{tovaoci pozori{ta, a to sustudenti. Dru`enja, pozori{ne radionice,`urke, koncerti, samo su dodatno upot-punili stvarala~ku atmosferu kakva seretko vi|a.

Sumiraju}i rezultate ostaje utisak da}e mla|e generacije ustostru~iti snagusvog genija i nastaviti ovaj studentskifestival, pretvaraju}i ga u tradiciju, vred-nu pa`nje i novodolaze}ih pozori{nihstvaralaca. I zaista doneti novu snagu,menjaju}i pozori{nu iluziju da samodaske predstavljaju teatar!

Iva Brdar, autor drame”Avionspotting”:”@ivot me tera da pi{emtragedije”

Otkuda tako te{ka i mra~na dramakod mladog pisca?

Ova drama govori upravo o tom na-{em postratnom sindromu u kojem nikone mo`e da pobegne nigde i upravoodatle proizlazi ta tragedija.

Ta nemogu}nost odlaska mnogo uti~ena mlade mozgove. Svi su osu|eni naovu dr`avu i ne vide da je njihov horizontograni~en i otuda se ra|a srpski nacio-nalizam, ali ne onaj dobri, pozitivni, ve}destruktivni.

@ivot me tera da pi{em tragedije,me|utim neke drame se ne zavr{avajutragi~no, ~ak imaju i sre}an kraj.

[ta je, gledano iz ugla dramaturga,nedostajalo predstavi, {ta nije preneto nascenu?

Falio je izra`eniji emotivni odnosizme|u dva glavna lika. Trebalo je da sepoka`e njihova ja~a emotivna veza da bise pra}enjem te veze video krah porodice.Nije dovoljno dobro do~arana ni depre-sivnost porodice kako bi gledaoci boljerazumeli tu sumornu atmosferu kojavlada u domu, a rezultira suicidom.

Kako su kolege reagovale posleizvo|enja tvog komada na ”Fistu”?

To je prvi komad koji je igran saklase. Nema sujete. Mi smo izuzetnoslo`na klasa. Kolege su me bodrile. To jeretko i lepo.

Osam vas je na klasi, u prednostmu{kog ili `enskog roda?

U prednost `ena. Veoma je ~udno ineobja{njivo da je na FDU za`ivela `en-ska dramaturgija. Da li je to zbog uspehaBiljane Srbljanovi}, Milene Markovi} iline~eg drugo, ne znam?

Ima li razlike izme|u `enske imu{ke dramaturgije?

Ima. Jezik takozvane mu{ke dra-maturgije je grublji, `enska je malopoeti~nija. Definitivno, vidi se koliko serazlikuje mu{ko i `ensko pismo.

Koliko je mladim umetnicima uovom gradu pru`ena prilika da rade ono{to vole?

Dramaturzi, na primer, imaju pri-liku da rade u marketin{kim agencija-ma, {to sam isprobala. To jeste zanimlji-vo i to je na~in da se zarade pare. A da li}e{ se u svom `ivotu baviti profesijom zakoju si se {kolovao pretpostavljam dazavisi od slu~ajnosti i od toga kolikopoznaje{ ljude i da li ima{ dobre kontak-te, naravno i od kvaliteta. Pozori{ta sepla{e rizika, upliva mladala~ke energije.Iako pozori{ta navodno vape za mladi-ma, ipak je za njih to veliki rizik. Uposlednje vreme na repertoarima velikihpozori{ta vi|am i dela mladih umetnikakoji su tek diplomirali, tako da je toodli~na stvar i dobar znak.

Da li izumire profesija dramaturga?Mora da postoji institucija dramatur-

ga jer ona osigurava kvalitet predstave.Dramaturzi su ti koji obavljaju istra-`iva~ki rad, koji rade zajedno sa redite-ljem i ~esto se vidi da njihov rad nedosta-je u mnogim komadima. Ne verujem daje dramaturgija zanimanje koje izumire,ono do`ivljava svoj ”rivajvl”. Pozori{ta bitrebalo da se otvore prema dramaturzi-ma, kao i prema novim dramskim tek-stovima. Glavni gradovi po~inju da li~e, ane{to istinsko, autenti~no, beogradsko,trebalo bi da za`ivi u umetnosti.

[ta bi to bilo identitet ovog grada? Iime tvoje predstave podse}a na nazivtako|e kultnog urbanog filma ”Train-spoting”.

Osim naziva nema nikakvih sli~no-sti. Na{e drame bi trebalo da govore oautenti~nom beogradskom problemu, opotrebi da se negde ode i da se na nekomdrugom mestu na|e sre}a jer ovde kao danam sre}a non-stop izmi~e.

Da li se sla`e{ sa konstatacijom da jedoma}i dramski tekst u krizi?

Drama mo`da jeste u krizi jer jo{uvek se traga za ne~im autenti~nim, zaidentitetom. Kao {to sama zemlja tra`iidentitet, tako i srpska drama tra`iprepoznatljivi identitet.

Kakvi su tvoji planovi za budu}nosti da li sebe vidi{ u ovoj zemlji?

@elim da promenim sredinu jer meova na{a sputava. Ponekad stvarnoimam utisak da `ivim u iluziji, a kadauklju~im televizor, onda vidim {ta sestvarno de{ava oko mene. Tada sam uprocepu izme|u iluzije i stvarnosti.

Da li dramaturzi treba i da re`iraju? Ne treba. Re`ija je potpuno neka

druga profesija, suprotna dramaturgiji.Dramaturg dok pi{e `ivi u nekom svomsvetu, a dok re`ira{ mora{ da `ivi{ i utu|im svetovima.

Jovana Popovi},organizator ”Fista”:Bu|enje bo`anstvene energije

Na drugom ro|endanu ”Fista”, kakopromi{lja{ ovaj festival i {ta o~ekuje{ odnjega?

”Fist” je nastao iz prevelike `elje danapravimo manifestaciju koja }e se,odr`avati iz godine u godinu i na kojoj }ese susretati akademije iz ~itavog sveta.Do te ideje moja klasa je do{la jo{ naprvom ~asu prve godine pozori{neprodukcije. Hteli smo da radimo ne{tovan nastavnih aktivnosti {to bi imaloveze sa poslom kojim }emo se ubudu}nosti baviti. @elja nam je da ”Fist”napreduje i da nastavi svoj `ivot.

[ta ste osmisli kao prate}i program?”Fist” ima veliku {ansu da preraste

u tradiciju i postane ozbiljna pozori{nasmotra.

Kakva energija struji u danimafestivala?

Na fakultetu vlada prava malaumetni~ka radionica. @eleli smo danapravimo mali pozori{ni grad od ovogmesta koje ina~e tokom godine ne `ivi ida probudimo tu bo`anstvenu energijukoja postoji na fakultetu.

[ta je novina ovogodi{njeg ”Fista”?Hit ovogodi{njeg festivala je predsta-

va ”Avionspoting” Ive Brdar, u re`ijiMarije Krsti}, tako|e studenata FDU-a, uprodukciji ”Fista”. Ovaj tekst je izabrankonkursom. Veliku pomo} nam je pru`ilaSkup{tina grada Beograda i mnogiprijatelji Festivala.

Kome se obra}a ”Fist”?”Fist” je namenjen svim ljudima

otvorenog srca, kao i onima koji su zain-teresovani da nau~e ne{to novo, da vide{ta se to de{ava u svetu, da se mo`dazapitaju da li je to {to oni rade ono pravo.

Da li su se svi gosti odazvali pozivu?Akademija iz Pri{tine je u posled-

njem trenutku otkazala u~e{}e. Nastojalismo da studenti iz Pri{tine do|u, alio~igledno da mnoge druge stvari imajuve}e zna~enje od umetnosti.

Da li se predstave nagra|uju na”Fistu”?

Hteli smo da imamo samo jednunagradu i to Gran pri festivala. Me|utim,po{to smo od studenata Fakulteta pri-menjenih umetnosti dobili sjajna idejnare{enja za nagrade, uveli smo jo{ ~etiri -za najboljeg glumca, glumicu, kao ispecijalnu i nagradu publike. Pored sta-tue Gran pri koja }e ostati ista, izgled svihdrugih nagrade }e se menjati iz godine ugodinu. To }e biti podsticaj i studentimaFakulteta primenjenih umetnosti danaprave ne{to novo.

Isidora Masnikovi}

MENJAMO DASKE ZA BETON

((FFoottoo:: JJ.. DD.. NNjjeeggoovvii}}))

II’’vvee ggoott aa lleetttteerr,, MMeexxiiccoo

beton nije. Daske su lomljive, beton trpinajja~e udarce. Daske {kripe, beton jemiran”.

Svetske akademije iz [panije, Ho-landije, Kolumbije, Rumunije, Italije,^e{ke, Bugarske, Meksika do{le su daosete beogradski beton i pretvore ga uteatar. I zaista, betonska zgrada FDU-apretvorila se u pravi mali pozori{ni gradkoji no}u ne spava, i koji {alje dobrevibracije, ne samo uspavanim novobeo-gradskim blokovima, ve} i svetskimpozori{nim centrima.

Grand pri Festivala, uz gromoglasanaplauz i sna`ne ovacije, dodeljen je pred-stavi I’ve got a letter Fakulteta dramske ipozori{ne umetnosti iz Meksika. Da suMeksikanci definitivno osvojili `iri ibeogradsku publiku svedo~i i nagrada zanajbolju mu{ku ulogu koja je uru~enaHoseu Albertu Patinu, studentu glume sameksi~ke Akademije. Prema mi{ljenju

TTrriiuummpphh ooff TTrruutthh,, NNiikkoo PPeeppee,, UUddiinnee

LUDUS 134

Selekcija predstavaza Joakim Fest ‘06.

„APOKRIFI“Bilo bi stvarno lepo, kada bi ovaj

strogi selektor mogao da svoju selekcijuza JOAKIM FEST 2006. podvede pod nekizgodan slogan, neku jaku i dramati~nusentencu, pod neku srpsku mudruizreku, ili Sterijin izraz, nepobitno ta~an,u svakom vremenu. Ali, u godini u kojojse obele`avaju ~ak dva datuma Sterijina:njegovog ro|enja i njegove smrti / 1806. -1856./, na{e prilike su se, nekako zgu-snule, ili, bolje re~eno, usijale do puca-nja. Sterijina godi{njica tra`i ozbiljnost uproceni gubitka: koliko smo se IZGUBILIod vremena kad je pisao, LA@U I PA-RALA@U, na primer /ona je bila prva/,ili RODOLJUPCE, koji su bili poslednji?Svima je valjda jasno da se vremenamenjaju, ali nimalo na bolje! Ne samo dai danas ima pokondirenosti i preletanjaiz rodoljublja u srebroljublje i obnuto/“veru za ve~eru“, ka`e se kod nas/!Danas, u vremenu medija, kada svakaJelica zna gde je Be~ i koliko evra ko{taput do tamo, nju, Jelicu, to nimalo nijeopasuljilo. Jelice, Janje, Smrdi}i,@utilovi}i...Nisu li to likovi iz dnevne{tampe i udarnih vesti?

^emu ova pri~a?Putuju}i Srbijom, kao zlosre}ni Joa-

kim, u ~ijem domu se nalazimo, va{ stro-gi selektor je odgledao, „ s mi{lju i per-sonom“, dakle, pa`ljivo i bez `urbeosamnaest /18/ prijavljenih ostvarenja,iz desetak ku}a. Karta srpskih teatara semenja, neki postaju profesionalni, a nekigube svoje sedi{te, pa igraju „ambulant-no“, posvuda. Svi znaju o kome je re~.Osnovni uslov, da selektor bude vaspitan,od re~i i u udobnim cipelama za dug putje, dakle, zadovoljen. O ostalom, onome{to se ti~e predstava samih, rekla bihvam, dragi prijatelji i kolege, slede}e:

srpsko pozori{te je, mili moji,APOKRIFNO!

Dozvolite da vas, veoma kratko,podsetim {ta je dobri Vujaklija kazao otome:

„APOKRIFI su, od gr~ke re~i „skri-vam“, spisi ~ije je pravo poreklo tajan-stveno, koji nisu pravi...Nesiguran,sumnjiv, nepravi, la`an, podmetnut...“

I ja, ovde, leta gospodnjeg 2006, nadan sedmog aprila, predla`em da seovogodi{nji „JOAKIM FEST“ odigra podpodnaslovom APOKRIFI.

Evo za{to.Pogubnom dr`avnom kulturnom

politikom, kao i oblomov{tinom priznatihpozori{nih kriti~ara, srpska pozori{ta suosu|ena da rade u tami besparice iotu|enosti od svih svojih prava da buduna izvoru informacija, bitnih za pozo-ri{ni ~in. Pogleda uprtog u glavni grad,kao u veliki akvarijum sa plemenitimvrstama koje se presijavaju, ali su kani-bali, pozori{na Srbija bira tekstove kojisu ve} igrani, reditelje koji su „na glasu“,glumce koji kao k.g. do|u da odradesvoju „ruku“ i da idu dalje. Situacijapomalo kao iz LA@E I PARALA@E. Nikose ne pita ono osnovno: {ta mi to ovde,kod nas TREBA da igramo? Ima li ovo{to postavljamo na scenu bilo kakve vezes nama? Ko }e to da gleda?!

Ovim se moja „Pedago{ka poema“zavr{ava. Makarenko postaje Termina-tor.

Drago mi je, draga moja i Joakimovapozori{na Srbijo, da sam, u ovom man-

datu, videla ono {to me je veoma obra-dovalo: u Srbiji se igra doma}i pisac!Neverovatan je podatak, da sam u selek-ciji videla samo DVE predstave po tekstustranog autora! Sve ostale su, nezavisnood njihovog kvaliteta, bile iz pera na{egstvaraoca, onog koji pi{e na maternjemjeziku i deli iste muke sa nama! Ovogaputa, dramatur{ka adaptacija u prevo-|enju nije bila potrebna. Pozdravljam,klanjam se, ~estitam, presre}na! U godi-ni Sterije se nije ponovila katastrofa izNu{i}eve godine, 2004. Srpska pozori{ta,te{ko, sumorno, sa nevelikim napretkom,ali hrabro i sr~ano tuma~e na{ dramskiprosede, ne podle`u}i onoj ubita~noj modikoja se upinje da doka`e va`nost itragiku irskog, na primer, nacionalnogbi}a! ^estitam i pohvaljujem, nekaostane zabele`eno.

Za{to onda APOKRIFI?O TEMPORA, O MORES!Ovo su vremena koja nikakvu istinu

ne podr`avaju, nikakav moral ne cene,ni{ta pravo ne vole, i to ih vre|a! Pa tako,~ovek, stvaralac, reditelj i ne mo`e daprotuma~i doma}eg autora onako real-isti~ki, redom, otkrivaju}i motive iprate}i dramsku radnju, vo|en njegovimveli~anstvom, konfliktom.O katarzi nigovora!... On mora da iskosi pogled, daironi{e, da parodira, da persiflira, daiznalazi „ljutu travu za ljutu ranu“.Groteska, parodija na{eg `ivota, jer mi`ivimo parodiju, ne stvaran `ivot, onamora da se odrazi i na sceni, koja daje

odgovore uvek, ali pomalo kao pitijskaproro~ica: ako, kada, umesto,mo`e dabidne...

I, kona~no, ako sam vas ubedila gde/i kako/ `ivite, evo selekcije !

1. Predstava koja najbolje odslikavamoj podnaslov je OPERACIJA DOS,Pozori{ta „Zoran Radmilovi}“ iz Za-je~ara. Forsira se pseudoratna situacija, isve je u toj, naravno izmi{ljenoj dr`avila`no. I sve je tamo gde ga nema: ljudskaprava, krevetska intima, vojna pravila,patriotizam. Reditelj Vladimir Lazi} jestvarno ime. APOKRIF je, u ovom slu-~aju autor. Pod njegovim imenom, MihailAfanasijevi~ Bakunjin, skriveni su /Vujaklijini/ autori : Sa{a Jelenkovi} iVladimir Lazi}. Uz motive Muze Pavlo-ve, oni sviraju u ritmu „dans makabra“.^ijeg? Vide}ete i sami. I ne}e vam bitidrago.

2. Drugi moj apokrif je EDMUNDKIN, Narodnog pozori{ta iz Ni{a, iz peraHadija Kuri}a, koji vi{e ne `ivi ovde, ure`iji Irfana Mensura. Apokrifni nijesamo glavni junak, veliki glumac, izavodnik, Edmund Kin.On je, ljudi,stvarno postojao! Apokrifna je ~itava ovamelodramska radnja. Pisao je o tome jo{poneko, sve nebitni ljudi, kao {to su Dimaili Sartr. No, Hadi Kuri} je ponovo na-pisao ovu dramu. I tako, apokrif postajeoriginal. Vujaklija bi se zamislio. Motivpobune, koji je upotrebio umesto lju-

7

Re~ selektora

”POZORI[TE JE KAD TE LA@U U O^I” - RE^E HUMORISTAbavnog zapleta, zapravo je neka vrstaKuri}evog pleonazma. Nema ljubavnepri~e bez ne~ije pobune. Onda ne bi biloni zapleta. Vide}ete, dakle, kako se Kin ,romantik, ekscentrik, narkoman, alko-holi~ar, junak bori za sve one ideale kojenemamo ni mi danas. I ne}e vam bitidrago.

3. ATENTAT je, iz pera Milo{a Ni-koli}a, prava apokrifna forma: preseklivladaru klozetsku dasku, da se udavi u...Dobra pri~a za mladog Alfreda @arija,onda na po~etku XX veka, u Parizu. /I onje bio apokrifan/. U re`iji LjuboslavaMajere, ansambl U`i~kog pozori{ta igra„tragediju jedne komedije“, kako defini{ereditelj. A pisac govori o tome, kako je i~ime hteo da nas prevari, u stihu,govore}i o istinitom,na`alost, doga|aju.E, pa, sazna}ete da ni istina nije mi-ri{ljava stvar, I ne}e vam biti drago.

4. Danas najve}i na{ dramski pisac,Du{an Kova~evi}, pi{e, po mom mi{lje-nju, sve same apokrifne tekstove. Unjima skriva sve od svakoga, pa mora{sam da se dose}a{ {ta ho}e da ka`e i daprstima obe ruke broji{ ko sve otpada ure|anju krivaca, dok, zabezeknut, nedo|e{ do sebe samoga! U SABIRNOMCENTRU, [aba~kog pozori{ta, u re`ijiKokana Mladenovi}a, i carstvo nebeskose izvrnulo u lagariju, pa otac sinu mla|idrug, a svi ostali isto onakvi kakvi su biliza `ivota, jo{ gori i pohlepniji. A da li jeto mogu}e? Nije? Jeste? Eto, to vam jeapokrif. Ne gledajte se tih dana u ogle-dalu. Ne}e vam biti drago.

5. Evo sad jednog kurioziteta! Da-vno, u {panskom Zlatnom veku, Tirso daMolina, jedan ~asni ~ovek, napisao jeDON @UANA. A posle ga je napisao iMolijer. A ima ih, me|u nama, kolikoho}e{. U ~emu je „ke~“ u DON @UANU?U ljubavi?U erotici? Tip je `enskaro{?Da, ali nije bitno. Strast koja Don @uanapokre}e je - ogromna `e| za promenom!Nije njemu ni{ta sveto. Sve bi da menja,pa ~ak i ono {to je Bog rekao da treba daostane isto. I to, ta mu~na navika, koju jereditelj Jug Radivojevi} dobro uo~io ipokazao nam u predstavi leskova~kogNarodnog pozori{ta, i to je apokrifno. Jer,onaj koji se posle pojavljuje je statua odkamena. I ona je, verujte mi na re~,istinitija od na{eg junaka. Ho}ete daznate za{to? Zanima vas istina? Sa-zna}ete je. I ne}e vam biti drago.

6. Ima tekstova koje ljudi, reditelji,prosto izmisle. Ima taj pisac, Du{anKova~evi}, toliko kapitalnih dela, ponjima je u{ao ~ak i u besmrtnike, Aka-demiju nauka, ali on, mladi reditelj Vla-dimir Popadi}, umetni~ki direktor Kru-{eva~kog pozori{ta, uhvatio se ba{ZVEZDANE PRA[INE, dramice, kome-dijice pisane za one „`vaka}e“ medije,kao {to je TV, ili one koje slu{a{ dokspava{, radio, mislim. Od te dramice,mladi} je napravio pitku, lepo igranu,zanimljivu predstavu, u kojoj je apo-krifno to, {to nikako ne zna{, u ovom`ivotu, da li si nagra|en ili ka`njen. I koti je biv{i, a ko budu}i. I da li, ne dajBo`e, to nije isti ~ovek. Ne osvr}ite sepreko ramena. Mo`ete da vidite i ono {tone bi trebalo. A to vam ne bi bilo drago,zar ne?

7. Kraj brzo do|e, kad se o APOKRI-FIMA pri~a. Zamena teze, identiteta,`ivota za komediju, sve je to nekavrsta laganja, i te kako. Pozori{te je,re~e jednom jedan humorista, kad tela`u u o~i! Na kraju JOAKIM FESTA2006., po mom mi{ljenju, treba danastupi doma}in, teatar „JoakimVuji}“ iz Kragujevca, sa kraljemme|u apokrifima - LA@OM IPARALA@OM majstora, JovanaSterije Popovi}a, u re`iji apokrifnogDragana Jakovljevi}a, koji glumi ~asdirektora, ~as reditelja. I, molim lepo,koliko se to razlikuje od Goli}a, kojini za jedno, ni kao skitnica, ni kaola`ov, ne dobija platu! [to mislite daje preo{tro? Bolje ne pitajte. Moglabih da vam odgovorim, a to vam...

O selektoru kao apokrifu, neka ka`udrugi. Naro~ito oni koji nisu u{li u ovuselekciju. Selektoru, normalno, ne}e bitidrago da to ~uje. Ali, neka ostane za-bele`eno, da nijednu odluku nije doneobez mnogo muke, premi{ljanja, merenja,besanih no}i i uzdisanja. Ako trebapomenuti nekog ko nije apokrif, pa nijeni u ovoj selekciji, onda je to GAZDAMLADEN Pozori{ta „Bora Stankovi}“ izVranja. To je predstava koja je po svemuzaslu`ila da u|e u ovu selekciju, da jesamo malo apokrifnija. Slede}i put, akoga bude. A ako istina, iznenada, nadvla-da, pa se sve promeni, vidimo se u nekomdrugom `ivotu. Da nastavimo pri~u oistini i apokrifima u srpskom teatru. Koji,jo{ jednom ponavljam, ponovo igradoma}i tekst!

E, to mi, stvarno, jeste drago!Beograd6. april 2006.Dragana Bo{kovi}

SSaabbiirrnnii cceennttaarr {{aabbaa~~kkoogg ppoozzoorrii{{ttaa uu rree`̀iijjii KKookkaannaa MMllaaddeennoovvii}}aa

8

Na{i u svetu

LUDUS 134Lu

Uprvom delu o istoriji Dramatena,[vedskog Nacionalnog pozori{ta,stoji: vi{e nego ikada postoji potre-

ba [ve|ana za svojom nacionalnomscenom - Dramaten, gde se razli~iti ko-madi svih vremena i zemalja igraju i gdesu glumci i njihova igra uvek stajali ucentru.

Pozori{te je osnovo Kralj Gustav IIImaja 1788. kao pasionirani zaljubljenikpozori{ta, koji je jo{ kao dete govorioodlomke iz dramskih tekstova. Osnovaoga je po ugledu na tada{nje francuskoNacionalno pozori{te Komedi Franse,pozori{te za govore}u dramu. Do krajaXVIII veka igrano je sedam Kraljevihdrama, a ceo posao je nadgledala {ved-ska Akademija.Ideja je bila igranje do-ma}ih komada, ali u nedostatku istihpozori{te je bilo primorano na stranedramske pisce, pre svega Francuze.

Tek krajem XIX veka, Dramaten do-bija svog prvog autenti~nog dramskogpisca Augusta Strindberga. Kao potpunoanoniman njegova jedno~inka ’U Rimu’,postavlja se na sceni Dramatena 1870.god, sa negoduju}om kritikom. Nakonnekoliko decenija Strindberg postajenajve}i {vedski dramski pisac. Od tadado danas igrano je preko 120 njegovihkomada na sceni Dramatena.

Dana{nja gra|evina je iz 1908. go-dine i najskuplja je i najlep{a gra|evinau [tokholmu, izgra|ena u Jugendstilu.Oslikavali su je Carl Larson i skulptorCarl Miles, a otvorena je 18. februaraStrindbergovim ’Majstor Ulofom’.

I za kraj ovog uvoda pominjem jo{dva stvaraoca koja su u{la u istoriju Dra-matena. Reditelj, Ingmar Bergman, kojije debitovao na sceni Dramatena 1951.komadom ’Svetli u ku}ici’ Bjorn ErikaHojersa. Bio je upravnik pozori{ta u peri-odu 1963-66. U njegovoj re`iji igrano jesve, od klasika do novijih savremenijihkomada. Poslednja postavka je bila [i-lerova ’Marija Stjuart’ 2003 godine,najavljena kao povla~enje sa rediteljskesecene. Uz njega deo `ive istorije Dra-matena je i glumac Erland Josefson kojije bio {ef pozori{ta izme|u 1966 - 75. ikoji jo{ uvek igra.

Uradila sam je, kaoda mi je poslednja!

Moja pri~a u Dramatenu po~injenjegovom istorijom, jer nju ne mo`eteizbe}i. Delom zbog lepote gra|evine ukojoj se ose}a da je vreme ostavilo svojzapis na mermernim plo~ama salona, adelom zbog trajno i bri`ljivo postavljenihfotografija, slika, skulptura, dokumena-ta, kao svedo~anstava gore pomenutihdoga|aja i li~nosti, {to govori i o odnosunjih samih, dr`ave i [ve|ana, premasopstvenoj kulturi. Dramaten nosi her-meti~nost.

Sada smo u 2006. godini, u kojoj jeodlu~eno da se na najzna~ajnijoj {ved-skoj pozori{noj sceni otvore vrata i stran-cima. Potpuno je razumljivo da jednoNacionalno pozori{te ima problema saanga`ovanjem stranaca samo zato {to sustranci. Sa ulogom o~uvanja jezika idoma}e kulture, nema mnogo stranacakoji bi mogli {ta da ka`u na toj sceni. Sdruge strane, ne postoje, ili su jako retkiglumci koji }e napustiti svoju zemlju,karijeru i jezik i nastaviti karijeru najednom jo{ mo`da i ograni~enijemgovornom podru~ju.

Pre sedam godina napustila sam svojjezik, karijeru, svoje najdra`e, Beograd,Srbiju i Crnu Goru i do{la da `ivim iradim u [vedskoj. Znala sam pomalo ozemlji i ni{ta o jeziku, a jedini pozori{nizalog za dolazak su mi bila ba{ gorepomenuta imena: Strindberg i Bergmani dodajem jo{ Ibzena (Norve`anina),Max Fon Sidowa, Gretu Garbo i IngridBergman. Svi oni su po~eli u Dramatenu.Razmi{ljam: i ako ni{ta ne u~inim, pi-sa}u kao Isidora Sekuli}, Pisma iz[vedske.

U me|uvremenu, izme|u 1998. i2005. sam u~ila jezik, pisala, upoznavalaljude i bavila se glumom u sopstvenojre`iji. Bila sam na par audicija zapozori{te, za film, ali i to zahteva puno}uvremena, tako da sam vremenom odusta-la od toga.

U septembru 2005. primim kratkuporuku od prijateljice za audiciju uDramatenu, ali je zaobi|em. U novembru

me zove druga prijateljica i ka`e zaaudiciju da jo{ nisu na{li glumicu kojutra`e. I tako odem na audiciju. Zahtev jebio: tekst napamet i improvizacija! Ovose ne de{ava svaki dan i bez obzira naishod, uradi}u je kao da je poslednja au-dicija na koju idem, poslednja! I uradimje tako, kao da nikada vi{e na scenu(tako i toliko zna~ajnu i ozbiljnu) ne}ukro~iti.

Dobijem ulogu, odmah, uz pitanje:gde sam se krila/bila sve vreme, s takvimdobrim vladanjem scenom i odli~nim{vedskim? Ka`em da moje ozbiljno poi-manje/bavljenje pozori{tem, zahtevaodre|ene okvire, a ovi su bili dovoljni dase pojavim. Naravno, nasmejemo se obo-strano i s takvim osmehom nastavimo daradimo sve do premijere.

Komad se zove Sedam ~ista~ica,napisao ga je Jorgen Hjerdt, mladi {veds-ki pozori{ni pisac. Bavi se popre~nimpresekom ~isto}e i prljav{tine, me|usob-ne granice; od teorije ~i{}enja, do `ivog|ubreta koje nas okru`uje, od materi-jalne, ka nematerijalnoj prljav{tini, od-nosno ~isto}i. Nas sedam fizi~ki rade}i,~avrljamo, o smislu ~i{}enja, ~isto}e, onefizi~ke, ali i mentalne.

Retkost je da se na velikoj sceniDramatena postavlja mladi savremenipisac. ^udnom koncepcijom re`ije OseKalmer i scenografije An Bonander Lofkoja na prvu pojavu mami aplauz,nastao je komad koji tra`i druga~iji an-ga`man publike Dramatena. Pisan jekao moderna simfonija, te je ponekadbilo te{ko dr`ati gluma~ku intonacijuceline, jer svi naizmeni~no, sve vremegovorimo i radimo. Scenu iz apsolutnoghaosa nekog nejasnog |ubri{ta, polakouz ~i{}enje i tekst, osloba|amo i dovodi-mo u red.

Rad na najzna~ajnijoj sceni u [ved-skoj je za mene jedno jedinstveno iskust-vo. ^esto me pitaju da pravim pore|enjaizme|u ovde i tamo. Obi~no odgovorim:druga~ije je. Gluma~ka su{tina je ista,sve ostalo nije. Razli~ito razmi{ljaju,imaju druga~iju dnevnu, `ivotnu, pro-blematiku. Mi jesmo na margini Evrope,{to bi Erland Josefson rekao i nastavio,ali mi smo pozori{no uvek imali Evropuserviranu na tacni i igrali ono {to nam sedopadalo.

@ivot predstave je jako kratak, mo-`da samo jedna sezona, najdu`e dve.Produkcije se rade svega 8 nedelja i sveje detaljno i unapred planirano. Godi{njaprodukcija je 20 predstava. Dramatensada radi repertoar za 2008. Postoji~itava hijerarhija kako komad dolazi nascenu - ukratko: sve pristigle predloge~itaju prvo dramaturzi, dalje {alju po-zori{nom savetu sa~injenom od pozo-ri{nih ljudi i dalje s upravnikom odlu-~uju. Samo najdelikatnija odabrana deladolaze u definitivni odabir za igranje.Marketing, prodaja, press je va`na kari-ka u ovom lancu.

Moja predstava je dobila o{tre kri-tike, pomalo o~ekivano, jer je isuvi{eradikalna za klasi~ni repertoar Velikescene. Me|utim, ja sam svojim delomigranja Klaudije, jedne od vode}ih uloga,zadovoljna. I tekst i re`ija su davali dostaprostora za igru i gradnju zanimljivihodnosa me|u kolegama. Zadovoljna sami zbog toga {to je ta ista o{tra kritikaizdvojila moj rad kao: hrabar, zanimljiv iiznijansiran, budu}i da sam novo lice nasceni.

Za budu}e generacije, glumicaJelena Ivani{evi} Paunovi}DRAMATEN

TREBA HRABROSTI I ZANIMLJIVOSTI ZA VELIKU SCENU DRAMATENA

Doga|aj koji je izazvao najvi{epa`nje crnogorske pozori{ne jav-nosti u prethodnih tridesetak dana

svakako je bila premijera predstave Sano Svetom Petru Cetinjskom, koju je potekstu Mirjane Drljevi} na scenu Crno-gorskog narodnog pozori{ta u Podgoricipostavio Branislav Mi}unovi}. Komad o,po mnogima, najzna~ajnijoj li~nosti cr-nogorske istorije, nije zasnovan na istori-grafskim ~injenicama, ve} je ura|en kaofantasti~na epska pri~a, pro`eta, kako jeizjavila Drljevi}eva, njenim do`ivljajem’Poslanica’ Svetog Petra Cetinjskog i’Ljetopisa popa Dukljanina’, odnosnolegendarne ljubavne pri~e o knezu Vla-dimiru i Kosari, dok je fabula motivisanadijelom romana ’Monigreni’ JevremaBrkovi}a.

”Komad je nastao tokom NATO bom-bardovanja 1999. godine, u stra{nomtrenutku kada sam se osje}ala potpunobespomo}no i neza{ti}eno. Tada samimala potrebu da makar na neki na~inprogovorim o tome {to nam se doga|alo.

Nekako u to vrijeme ~itala sam o Vla-dimiru i Kosari, u ”Poslanicama” SvetogPetra Cetinjskog neposredno sam upo-znala du{u ovog vladara - sveca, a inspi-risali su me i ”Monigreni”. Ovo nijeistorijski komad, ovo je zapravo moj sano nekom boljem svijetu. Pisala sam jednusasvim druga~iju stvarnost. Ne manjeprijete}u, ne manje ko{marnu, ali sasvimdruga~ije ure|enu, stvarnost u kojoj nekobdi nad va{im snom.” Kazala je uo~ipremijere mlada beogradska spisateljicaMirjana Drljevi}.

Za reditelja Branislava Mi}unovi}arad na predstavi San o Svetom Petru Ce-tinjskom je u kvalitativnom smislu zna-~io sasvim novo i neobi~no pozori{noiskustvo.

”Prvi put radim predstavu sa pot-puno druga~ijim emotivnim nabojem, amoj osnovni rediteljski cilj bio je da pred-stava ostvari dobru komunikaciju sapublikom. Izbjegavao sam radikalne re-diteljske rezove u postavljanju ovog ko-mada. Posebno mi je drago zbog toga {to

je tokom rada na predstavi u ekipivladala harmonija i {to smo svi bilimaksimalno predani radu - uop{te nijebilo stresnih situacija, ~ak ni onih pozi-tivnih.” Rije~i su Mi}unovi}a.

Pored Branimira Popovi}a, koji tu-ma~i naslovnu ulogu, u predstavi igraju iMirko Vlahovi}, Nikola Ristanovski,Jelena Nenezi}, Petar Buri}, Mladen

Nelevi}, Slobodan Marunovi} i mali{anMilan Baj~eti}.

***Gotovo istovremeno u Gradskom po-

zori{tu tako|e u glavnom gradu CrneGore premijerno je izvedena predstavaUdri `enski, italijanskog komediografaAlda Nikolaja, u re`iji Ivane Bulatovi}.Mlada rediteljka je crnogorskoj publiciponudila novo i{~itavanje ovog Nikola-jevog djela, igranog u Crnoj Gori prijepetnaestak godina pod nazivom Udrimu{ki. Rije~ je o komediji situacije, ukojoj u trouglu vje~ne vodviljske struk-ture mu`-`ena-ljubavnik, za~injene tril-erskim i crnohumornim elementima,mu{karci tra`e svoje ’mjesto pod sun-cem’. Glavni lik u predstavi, mladu Evu,igra Bojana Kne`evi}, ljubavnik Bruno jeDejan \onovi}, dok se u ulozi mu`apojavljuje Pavle Ili}.

***Na sceni Kraljevskog pozori{ta ’Zet-

ski dom’ na Cetinju premijerno je izvedenkomad ’Trg ratnika’ engleskog piscaNika Vuda u re`iji jo{ jedne mlade crno-gorske rediteljke Lidije Dedovi}. Izbje-gli~ka drama o povratku u normalnost i o`ivotnom sazrijevanju poslije pre`ivlje-nih trauma rata i izbjegli{tva, ispri~anaje kroz ’ogoljenu’ formu ’bajke zaodrasle’. Junaci pri~e, Riva i Andrea, u

tuma~enju diplomaca cetinjske Akade-mije dramskih umjetnosti, Nade Vuk-~evi} i Nikole Peri{i}a, kao djeca suprinu|eni da zauzmu stranu u podjela-ma koje sa sobom nosi rat, ali uprkostome oni u izbjegli{tvu ponovo po~inju`ivjeti, voljeti i saosje}ati.

Prema rije~ima Lidije Dedovi}, Trgratnika je paradoksalni antiratni komad,koji iako na prvi pogled mo`e izgledatikao komad za djecu, u stvari predstavljajednu zastra{uju}u bajku za odrasle.

***Crnogorsko narodno pozori{te pred-

stavom Nora, Henrika Ibzena, u re`ijiBranislava Mi}unovi}a, sredinom aprilaje gostovalo na me|unarodnom festivalu’Ibero-amerikano’ u Bogoti. Prema ocjenikritike, Mi}unovi} je i u ovoj predstavi, ukojoj igraju Branimir Popovi}, PredragEjdus, Boris Isakovi}, Ana Vujo{evi} iNada Vuk~evi} ostao dosljedan sebi -dramatur{ki radikalan (izvorni tekstsveo na jednu tre}inu), rediteljski krajnjedisciplinovan i mizanscenski originalan(sve se de{ava u antreu). Ina~e, ovo jetre}e u~e{}e crnogorske nacionalne ku}ena festivalu u glavnom graduKolumbije.@arko Vujovi}

Iz Crne Gore

SAN O BOLJEM SVIJETU

JJeelleennaa IIvvaannii{{eevvii}}

LUDUS 1349

Intervju

Iako stalno na relaciji Beograd - BanjaLuka, nije te{ko bilo prona}i razba-ru{enog i energi~nog Tihomira Sta-

ni}a, glumca i od nedavno umetni~kogdirektora banjalu~kog Narodnog pozo-ri{ta. U prepoznatljivom ambijentu po-zori{nog bifea Ateljea 212, otpo~injemrazgovor sa prezauzetim Tikom koji kaoda je si{ao sa tv reklame. U ”japi” stajlin-gu i sa ”supersoni~nim” mobijem kojineprestano zvoni, sa velikim `arom,bujicom re~i govori o ozbiljnim temamateatra, poetici, njegovoj novoj ulozi umet-ni~kog direktora i kreativnim projektimana ~ijem ~elu stoji. S vremena na vremena{ razgovor prekida reditelj Goran Mar-kovi} duhovitim replikama, neumoljiviglas inspicijenta, kao i lajanje pekine-zera \ure Lampara koji nam se mota okonogu... Ova atmosfera nas podse}a dateatar `ivi svoj uobi~ajeni `ivot, a ”ostaliproblemi re{i}e se”!

Igrali ste u mnogim klasi~nim, ali isavremenim dramama, da li }ete tako ikoncipirati repertoar banjalu~kog po-zori{ta?

Ja sam pre svega glumac. Dugo godi-na sam bio blizak sa mnogim upravnici-ma pozori{ta, od Nikole Petrovi}a, uprav-nika pozori{ta u Novom Sadu koji je bio`rtva politi~kog progona zbog predstave”Golubnja~a”. Njega sam upoznao uvreme kada je bio direktor Dramskogcentra, a dru`io sam se sa njim i kad jesmenjen posle tog politi~kog skandala.Zahvaljuju}i i mom vrlom prijatelju Lju-bomiru Dra{ki}u sa kojim sam privatnoprovodio mnogo vremena, upoznao samse sa na~inom na koji funkcioni{e po-zori{te. Porodi~ni sam prijatelj i sa Sve-tozarom Cvetkovi}em, upravnikom Ate-ljea 212, tako da sam bio svedok svihproblema i izazova koje vo|enje po-zori{ta donosi. U Banja Luci sam prenekoliko godina igrao u dve predstave -”Komandant Sajler” Borislava Mihaj-lovi}a Mihiza, u re`iji Jovice Pavi}a i”Tebanska kuga” Velimira Luki}a, ure`iji Du{ana Petrovi}a. Tamo sam upoz-nao ansambl i prilike u samom gradu ipozori{tu, kao i kulturni `ivot RepublikeSrpske, a ina~e i rodom sam iz jednogsela kod Banja Luke. Svi ovi elementi suse spojili u novoj ulozi umetni~kog direk-tora pozori{ta. To bih nazvao nekomvrstom preokreta, ili bu|enja pozori{nog`ivota u Republici Srpskoj. Banja Luka,Republika Srpska, i taj narod tamo za-slu`uju da imaju pozori{te koje je urangu beogradskih pozori{ta. Da bih toostvario, znao sam da treba da potpunoanga`ujem postoje}i ansambl. Prepoznaosam da ansamblu treba omogu}iti susretsa najistaknutijim i najboljim dramskimumetnicima, pre svega iz Beograda. Biosam uveren da }e u kontaktu sa vrsnimbeogradskim umetnicima rasti, i ambici-je, i kvalitet, i zahtevi celog ansambla.Uspeo sam zahvaljuju}i prijateljstvu,privatnom i profesionalnom poznanstvuda anga`ujem beogradske umetnike, bezobzira na lo{e finansijske uslove uRepublici Srpskoj.

Du{an Petrovi}, kojeg izuzetno ce-nim, postavio je prvu predstavu ”SvetiGeorgije ubiva a`dahu”. Du{an Kova-~evi} nam je velikodu{no ustupio svojkomad. Igrao sam \or|a @andara, ulogukoju je u Beogradu nekada igrao PetarKralj, a u Novom Sadu Josif Tati}. U obe

predstave igrao sam nekoliko manjihuloga i zato sam ovaj komad veomadobro znao iznutra. Ovom predstavomdo`iveli smo veliki uspeh, kako u ma-ti~noj ku}i, tako i na gostovanjima. Vodiosam ra~una da probe po~nu 29. avgusta,a tek od 1. septembra preuzeo sam funk-ciju umetni~kog direktora, tako da nemasukoba interesa. Nadam se i verujem daza vreme trajanja mog ugovora vi{e ne}uprihvatati uloge u ovom teatru. Da ne bihpostao bole}iv i da me neko ne bi ubedioda prihvatim novu ulogu u banjalu~kompozori{tu, dobro sam se obezbedio tako{to sam u Beogradu prihvatio gomilunovih uloga. Trenutno igram u beograd-skom Narodnom pozori{tu Ver{injina upredstavi ”Tri sestre”, u re`iji VideOgnjenovi} i u Ateljeu 212 Vladimira upredstavi ”^ekaju}i Godoa”, koju re`ira\ur|ija Te{i}.

”Sveti Georgije ubiva a`dahu” je”mu{ki” komad, a {ta je sa `enskim de-lom ansambla?

Anga`ovali smo ih u novom komadu”Dom Bernarde Albe”, u re`iji \ur|ijeTe{i}. Na sceni se pojavila u naslovnojulozi, posle pet godina pauziranja, Svet-lana Popovi} i jo{ nekoliko glumica kojegodinama nisu igrale. Pru`ena je prilikai mladim glumicama. To je predstava nakoju sam izuzetno ponosan. Na pred-premijeri, iako sam bio svedok proba,gorke suze sam lio i plakao od uzbu-|enja. To je zna~ajan doga|aj jer je \ur-|ija Te{i} sa svojim saradnicima donelazanimljivu estetiku koja je do tada uBanja Luci mogla biti vi|ena samo nagostovanjima drugih pozori{ta, a i to ret-ko. Davno nije bilo tako precizne, esteti-zovane, efikasne, savremenim jezikomispri~ane tragedije. Ova predstava }egostovati 30. aprila na sceni ”Studio”Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Satom predstavom gostovali smo sa velikimuspehom u martu, u Sarajevu.

[ta biste jo{ izdvojili iz ambicioznogrepertoara?

Slede}i projekat je bio ”Jazavac predsudom” Petra Ko~i}a. Nekako sam pre-dosetio da je to uloga koju bi Petar Kraljrado igrao. Re~ je o komadu koji se retkopostavlja na scenu, zbog svojih drama-tur{kih ograni~enja i vremena u kojem`ivimo. Ulogu sam predlo`io Petru Kra-lju i on je sa rado{}u prigrlio ulogu.Odlu~ili smo da predstavu radimo ukoprodukciji sa Zvezdara teatrom. Za-hvaljuju}i velikom trudu Nenada Brki}ai Du{ka Kova~evi}a koji nas je podr`ao iu ovom projektu, uspeli smo da realizuje-mo ”Jazavca pred sudom”. Dubokuzahvalnost dugujem ovim divnim ljudi-ma i Skup{tini grada. Napravili smo dvaparalelna dekora u Zvezdara teatru i upozori{tu u Banja Luci i to izuzetnodobro funkcioni{e. Igrali smo na za-tvaranju festivala Dani komedije u Jago-dini, u ~ast nagra|enih. Uz tako velikogglumca kakav je Petar Kralj igraju iAleksandar Sibinovi}, \or|e Markovi} istudent Petra Kralja sa Akademije ”BK”,Aleksandar Stojkovi}, izuzetno talento-van glumac i stub na{eg pozori{ta.

Imali smo veliku sre}u da je Sve-tlana Bojkovi} sa velikom rado{}u i ener-gijom pristala da glumi @ivku u ”Gospo|iministarki”. Svojim odnosom prema po-slu bila je zvezda vodilja ansamblu iglumcima. Uz nju je zaigrao i magi~ni

BEOGRAD - BANJA LUKA: TIHOMIR STANI] \uza Stojiljkovi} u ulozi ujka Vase. Saovom predstavom gostova}emo 26. aprilau Srpskom narodnom pozori{tu u NovomSadu, 27. u Pan~evu, 28. u Madlenijanu-mu, a 29. aprila u Smederevu. Ovakvavrsta saradnje sa tako velikim glumcimadragocena je za sve, a naro~ito za mlade~lanove ansambla.

Po tekstu Vide Ognjenovi} po~injemoda radimo predstavu ”Je li bilo kne`eveve~ere”. Kompletan ansambl u~estvova}eu radu, a gost }e nam biti Mihajlo Mi{aJanketi}.

S ponosom mogu da ka`em da susvih ~etvoro glumaca koji su do sadagostovali u banjalu~kom teatru dobitnici”Dobri~inog prstena”. Srpski glumci supravi dragulj, a to tvrde i svi strani umet-nici koji su imali kontakt sa na{im glum-cima. Svojim o~ima sam video kada jeRonald Harvurd, u pauzi predstave”Garderober”, kleknuo i poljubio rukuLjubi Tadi}u. Slu~ajno sam se tadazatekao u salonu i slu{ao Harvurda kakoinspirativno pri~a o Petru Kralju i LjubiTadi}u. A svi znamo veli~inu RonaldaHarvurda! To ~emu smo upravnik Si-movi} i ja izlo`ili ansambl podse}a naubrzani snimak rasta povr}a. Mrak-svetlo, mrak-svetlo, pa onda biljke poras-tu. Na{i gluma~ki plodovi imaju, i miris,i ukus i zato {to su stvarno imali prilikuda rade sa velikim umetnicima. Znamkakva je to blagodet i sre}a igrati saovakvim bardovima na sceni i kolikozahvaljuju}i takvom iskustvu ~ovekdobija na kvalitetu kojeg i ne bude sve-stan.

Sude}i po ovim dragocenim gosto-vanjima, pravite ozbiljne mostove izme-|u banjalu~kog i ovda{njih pozori{ta iansambala. Da li }e se ovaj trend na-staviti i u budu}nosti?

To je prirodna veza Srbije i Repu-blike Srpske. Sara|iva}emo i sa pozori-{tima iz Sarajeva i iz drugih gradovaregiona. Predstavom ”Je li bilo kne`eveve~ere” Vide Ognjenovi} zaokru`ujemoovogodi{nji repertoar. Na Maloj sceniStrahinja Rodi} re`ira Olbijev tekst ”Kose boji Vird`inije Vulf”. Pro{li smo celuistoriju pro{log veka i ovom poslednjompredstavom zagazili do Kosova. U sle-de}oj sezoni na Velikoj sceni igra}emostrane klasike koji govore o na{im go-ru}im temama. Mira Erceg }e do}i izBerlina i re`irati predstavu ”Majkahrabrost” Bertolda Brehta. Potom }emoraditi ”Zojkin stan” Bulgakova, kao imjuzikl ”Kabare”.

Da li }e biti mesta za mlade pisce?^ekamo. Svaka doma}a drama, sva-

ki tekst autora sa ovih prostora, svakapraizvedba bi}e prigrljena i ima}e prio-ritet u odnosu na planirani repertoar.Uspeli smo da vratimo publiku u po-zori{te, sve predstave su rasprodate, salaje stalno dupke puna. Ansambl je pot-puno anga`ovan. Istovremeno igramopredstave, i na Velikoj, i na Maloj sceni.U gradu se prenela ta radost iz pozori{ta.Drago mi je {to i u Beogradu ima odjekaono {to radimo u Banja Luci. To namveoma zna~i jer ono {to odjekne uBeogradu, odjekne i dalje, preko granica.

Monodramom ”Detinjarije” vratiliste dostojanstvo monodrami. Da li }ezaboravljena i mo`da skrajnuta mono-drama na}i mesto na Va{em repertoaru?

@eljko Stjepanovi} radio je ”Tamodaleko” po tekstu Milovana Danojli}a, asada glumac Ljubi{a Stevanovi} spremaZiskindov komad ”Kontrabas” i to je ne{-to {to podr`avam. Radio sam tri mono-drame i znam koliko je ona korisna za

glumca. Ako ni{ta drugo, glumac kojinije zadovoljan svojim mestom na reper-toaru, monodramom sam sebi postavljaneke ve}e zahteve i ona ga dr`i u kondi-ciji, dr`i ga sposobnim. Kad se glumcuuka`e prilika, odnosno kad ga Bog pogle-da milo{}u i dodeli mu ulogu koju `eli, on}e biti sasvim spreman jer se trenirao timmonodramama.

Da li je te{ko sedeti na dve fotelje -biti istovremeno umetni~ki direktor uBanja Luci i prezauzet glumac u Beo-gradu?

Nije. To {to radim u Banja Luci neradim sa ambicijama da jednoga dananegde budem upravnik. Jednom prilikomsam se {alio, pa sam rekao da me jedr`ava Srbija poslala tamo da ve`bamkako bih jednog dana preuzeo neko po-zori{te u Beogradu. To sam izmislio dabih nervirao neke od aktuelnih upravni-ka u Beogradu. To je ne{to {to radim izli~ne sujete. Ho}u sam sebi da doka`emda li to znam i da li to mogu. Mo`da jeprepateti~no re}i da imam patriotskerazloge jer dok je bio rat, dok su sede{avale gluposti, bio sam bespomo}an inisam mogao da delujem u rodnom kra-ju. Sad mislim da sam u prilici da ne{touradim za kraj gde sam ro|en i pa`en,kako u detinjstvu, tako i danas.

Nije tako ~est slu~aj da funkcijuumetni~kog direktora obavljaju glumci?

Nije, ali smatram se, neskromno,obrazovanim i nesebi~nim. Nikada menije zanimala samo moja uloga i mojli~ni interes {to se ~esto i videlo u pred-stavama, u negativnom smislu. ^estosam igrao ne{to {to je ideja predstave, ane sam lik. U mojoj biografiji ostale suzabele`ene predstave u kojima sam biobledunjav u svojoj ulozi zato {to sam sepravio va`an i {irio sferu svog intereso-vanja na ne{to {to je posao reditelja iliumetni~kog direktora.

Jednom ste izjavili da Vam je Andri}omiljeni pisac. Da li ste razmi{ljali otome da mo`da Andri} na|e mesto narepertoaru?

Ako Bog da, ako dobri Bog da, i akose slo`i sve kako treba, i}i }e moj profesorDejan Mija~ u Banja Luku da radi ”Omerpa{u Latasa”. Mo`da nam ne}e biti ba{potrebna pomo} samog Boga, mo`da

nekog ko se samo ose}a tako mo}no, ali toje ne{to {to sam hteo kao tajnu da ~uvam.

Zna~i dobro sam predosetila?Objavi}u to jer u po~etku be{e re~.

Mislim da }u sa tim naslovom, sa timdelom, i sa tim rediteljem uspeti da osta-vim bitan pe~at na moj mandat umet-ni~kog direktora i da }u mo}i zadovoljnoda se vratim u Beograd, u Atelje 212, kojimi je u kom{iluku. A mo`da }u i snimatifilmove, ili kako je krenulo samo re-klame.

A {ta radite svakog prvog u mesecu?Da li obezbe|ujete plate glumcima?

Nikada nisam bio popularniji. Radiosam mnogo u beogradskim pozori{tima,ali i van Beograda. Odigrao sam prekosto uloga, ali moj rad nikada nije pra}enu medijima do pre par godina dok nisamna televiziji odigrao ulogu kralja Alek-sandra Obrenovi}a. Nikada nisam do`i-veo tako {iroku popularnost koja mi,iskreno, i nije nedostajala zato {to sam seu mladosti o`enio jednom devojkom izBelgije i video da najpopularniji ljudi kodnas su potpuno anonimni u Belgiji, averovatno i u celom svetu. Ali da }u po-stati popularan zahvaljuju}i reklami tonikada nisam pretpostavljao. [ale se samnom moja deca i beba. Imam devoj~icuod dve godine i ona mi ne{to stalnodobacuje - ”Sestro, sestro”! Ponosan samna tu reklamu. Mislim da ta reklama nevre|a dostojanstvo profesije, zbog na~inana koji je snimljena. A to {to je posledicapopularnost i to {to me zaustavljaju naulici i pitaju kad }e plata, na to sam, nakraju krajeva, i spreman. Komunikati-van sam i volim da pri~am i sa poznatimi sa nepoznatim ljudima. I uvek imodgovorim - svakog prvog u mesecu.

PLAKAO SAM OD UZBU\ENJA

A da li Vas glumci u banjalu~kompozori{tu tako|e pitaju kad }e plata?

Hvala bogu, za sada se ta reklama neemituje u Banja Luci.

Isidora Masnikovi}

Umetni~ko ve~e posve}eno sjajnojglumici, vrsnoj komi~arki sa naj-du`im gluma~kim sta`om u Srbi-

ji, Branki Veselinovi}, pod nazivom ‘Uslavu `ivota’ odr`ano je 9. aprila naKolarcu. Sedamdeset godina umetni~kogi humanitarnog rada prvakinje Jugoslo-venskog dramskog pozori{ta, bile supovod da se te ve~eri okupe mnogobrojneBrankine kolege i umetnici i da svojimu~e{}em u programu izraze po{tovanjekakvo zaslu`uje istinski bogat i ispunjen`ivot, kao {to je njen.

Glumica, koji za sobom ima impresi-van broj uspe{nih uloga u pozori{tu, naradiju, televiziji i estradi, sa istim je

10

Metropola, s brda, s dola

LUDUS 134Lu

‘DAJ VAM BO@E MOJE GODINE, JA U VA[E VI[E NE]U MO]I’entuzijazmom posve}ena humanitarnomradu i jednako poznata i priznata ponjemu. Njeno ime je postalo sinonim zadobro~instvo, a sve {to ~ini, sa samo njojsvojstvenim entuzijazmom, ~ini za dobro-bit `ivota.

Vo|ena ‘filozofijom dobro~instva’,kako ona naziva svoju `ivotnu misiju,stigla je i na mesto ambasadora UNICEF-a na kome je provela ~etiri godine, od1989. do ‘93., a ~ak 33 godine je bila ~landiplomatskog kora.

‘Nagrada `ivota je sam `ivot i njego-va osmi{ljenost,’ rekla je jednom pri-likom. A za svoj osmi{ljeni, paralelni rad,gluma~ki i humanitarni, dobila je brojna

MI U SVETU…Gostovalo se ~ak u Kolumbiji, u Bo-

goti, na IX festivalu Iberoamerikano deTeatro! Dve nedelje festivala okupile suna istom mestu znameniti pozori{ni svet,od Australije, preko Izraela i Balkana, doMeksika i Argentine. A bili su tamo iPiter Bruk, Bob Vilson, Peter [tajn,Lepa`, Fomenko, Vasiljev... JDP i baletNP iz Beograda.

JDP ovo je bilo drugo gostovanje, ovajput sa predstavom Pse}i valcer LeonidaAndrejeva, u re`iji Dejana Mija~a.Temperamentni Kolumbijci pozori{ta‘Camarín del Carmen’ imali su ~etiriprilike da vide predstavu. Sva izvo|enjasu bila puna i burno pozdravljena povici-ma ”Bravo!”.

Ovacijama je pozdravljen i ansamblNP iz Beograda, sa baletom Ko to tamopeva, na muziku Vojislava Vokija Kosti}ai u koreografiji Sta{e Zurovca. Balet jeprvi put izveden 31. marta u ‘[ekspirteatru’ i igran do 4. aprila. Bilo je to prvogostovanje beogradskog Baleta na ju-`noameri~kom kontinentu!

***Ne tako daleko, kod suseda, u Alban-

iju, oti{lo je Narodno pozori{te sa ko-medijom Nikolaja Gogolja @enidba, ure`iji Slavenka Saletovi}a. Bili su gostiNacionalnog teatra u Tirani. Izuzetnodobro prihva}ena od publike i ova pred-stava je ispra}ena zaslu`enim aplauzi-ma.

***I [vajcarska publika, u @enevi, je

imala priliku da vidi na{u predstavu,Lari Tompson - tragedija jedne mladosti,po tekstu Du{ana Kova~evi}a, a za vremegostovanja Zvezdara teatra. U pozori{tu‘Alhambra’ igrali su: Bora Todorovi},Milena Dravi}, Fe|a Stojanovi}, LjiljanaDragutinovi}, Branka Petri}, MiodragKrivokapi}...

SVET U NAMA...Na velikoj sceni JDP gostovao je

Francuski ansambl ‘Poem armonik’ samuzi~ko-scenskim spektaklom, Gra-|anin plemi}. Pod rukovodstvom Vensa-na Dimetra, izvedena je komedija-balet,@. B. Molijera i @. B. Lili. Bio je to jedin-stveni spoj pokreta, retorike i plesa, ali imuziciranja na starim instrumentima.

***Narodno pozori{te Republike Srpske

gostovalo je sa predstavom Dom Ber-narde Albe, Federika Garsije Lorke, ure`iji \ur|e Te{i} na Sceni Studia JDP.

***Jagodincima je u goste do{lo Ba-

njalu~ko Narodno pozori{te koje je (vankonkurencije) nastupilo na 35. Festivalu‘Dani komedije.’ Gostovali su sa pred-

stavom Jazavac pred sudom PetraKo~i}a, u re`iji Pavla Lazi}a, a nastaloj ukoprodukcji sa Zvezdara teatrom. Uglavnoj ulozi Petar Kralj.

Prvo izvo|enje Pazolinijevog dram-skog dela na doma}oj sceni, u re`iji ita-lijanskog reditelja, Andrea Pa}ota, odi-gralo se u u`i~kom Narodnom pozori{tugde je izvedena premijera Pilada. Upublici je bila Elen Stjuart, osniva~eksperimentalnog teatra La Mama, kojaje za predstavu rekla da je odli~na ipodr`ala zagovornike njenog „teatrare~i”, reditelja Pa}ota i kompozitoramuzike Rolanda Makrinija.

MI, KOD NASGost velike scene BDP bilo je [a-

ba~ko pozori{te sa svojom predstavomSabirni centar Du{ka Kova~evi}a, ure`iji Kokana Mladenovi}a i muzikomZorana Hristi}a. Na istom mestu videlose i kako izgleda kad ‘veselo pozorjeKru{eva~ko izvodi tragikomediju’ La`a iparala`a, kako je za svoj rediteljskiprvenac rekao Predrag Stojmenovi}.

I u teatru ‘Bojan Stupica’ gostovalasu dva pozori{ta: Narodno pozori{te izZrenjanina, sa predstavom Ukro}enagoropad Vilijama [ekspira u adaptaciji ire`iji Kokana Mladenovi}a i pozori{te‘Zoran Radmilovi}’ iz Zaje~ara sa pred-stavom Mirandolina, Karla Goldonija uadaptaciji i re`iji Slavenka Saletovi}a

PREMIJERE...Kada biblijsku temu na duhovit i

autoironi~an na~in posmatraju pripad-nici generacije odrasle u me{avini soci-jalizma i pop kulture, kao {to su pisac ireditelj, onda kao rezultat nastane @ivotbr 2, uvrnuta, psiholo{ka komedija. Potekstu Ivana Viripajeva, popularnog ru-skog pisca i u re`iji Anje Su{e, premijeraje izvedena na Novoj sceni BDP

***

Igra~i, po tekstu ‘Karta{i’ NikolajaGogolja, u re`iji Predraga Kalabe, a uokviru ovogodi{nje repertoarske {emekoja se odvija pod sloganom ‘Klasika namoderan na~in,’ izvedena je na sceni‘Bitef teatra’. Pri~a o umetnosti varanja,o ljudima koji `ive od tu|e nesre}e odvijase kroz teatarsku realnost (koju igrajuglumci) i filmsku, koja se ostvaruje zavreme predstave, tako {to se slikasnimana kamerom, projektuje na dvavideo-bima.

Prilika da ceo ansambl zaigra ujednoj predstavi pru`ila se pirotskompozori{tu, zahvaljuju}i premijeri Vu-~ijeg legla, po tekstu Miomira Petrovi}a ure`iji mladog beogradskog reditelja,Borisa Todorovi}a.

^ujte Srbi, ~uvajte se sebe je novapredstava na Na novoj sceni Ogledalo (uGra~ani~koj ulici) u studiju MegatrendTV (koji pripada istoimenom univerzite-tu). Po knjizi Ar~ibalda Rajsa, predstavuje adaptirao i re`irao Du{ko An|i}

PREMIJERE ZA DECU

I mali{ani su dobili nove predstave!Hrabri kroja~, Ane Zdravkovi}, premi-jerno izveden u Pu`u.

Tri praseta, u re`iji Marka Manoj-lovi}a, na sceni de~ijeg pozori{ta Bo{koBuha. Sada na beogradskoj sceni za decuigra ukupno 16 prasi}a, u nekolikopozori{ta po 3, a u Pu`u, 4! Prasi}e nabeogradskim scenama ~uvaju 5 Uspa-vanih lepotica, 5 Crvenkapa i nekolikoPepeljuga.

POZORI[TE ZVEZDARI[TE, jedan odpet beogradskih festivala teatara za decu.(Festi}, Tiba, Pita, i Susreti lutkarskihpozori{ta). Zvezdari{te je karakteristi~nopo tome {to je to jedini festival kojegorganizuje i najve}im delom finansiraOp{tina Zvezdara. Predstave nekolikodoma}ih pozori{ta (Kragujevac, Ni{, Beo-grad, Zemun, Subotica, Zrenjanin) ijednog iz inostranstva (Zenica) su igraneu tri dnevna termina od 12. 14. i 17.~asova. Mahom su bile pune. Festivalima stru~ni i de~iji `iri.

JUBILEJI...Stogodi{njica Beketovog ro|enjaZbog predstave ^ekaju}i Godoa, koja

je zabranjena davne 1954, godine nasceni BDP, malo je nedostajalo da i po-zori{te bude zatvoreno. Ali, zahvaljuju}iistoj predstavi, dve godine kasnije, upra-vo tom predstavom pokrenut je savre-meni teatar kod nas, Atelje 212!

Bio je to dovoljan razlog da se upomenutim pozori{tima brojnim mani-festacijama obele`i stogodi{njica ro|enjaSemjuela Beketa. Tokom celodnevnihprograma vi|ene su predstave ^ekaju}iGodoa u re`iji samog Beketa, prikazan jefilm Poslednja Krapova traka, otvorenaje izlo`ba ”Timeline Beckettiana,” satekstovima i fotografijama iz `ivotaBeketa i brojne druge aktivnosti, u slavui se}anje na za~etnika drame apsurda. Ana sceni Ateljea 212 upravo su po~ele iprobe novog Godoa, u re`iji \ur|e Te{i}.Tihomir Stani}, Boris Komneni}, Mla|aAndrejevi} i Paulina Manov su novijunaci Beketovog dela.

59 GODINA JDPU samo mesec dana JDP je zabele`ilo

nekoliko izuzetnih povoda za radost:*Danom pozori{ta, 8. aprila, obe-

le`ilo je 59 godina od prve predstave,Kralj Betajnove, Ivana Cankara u re`ijiBojana Stupice.

*Velika scena dobila je ime LjubeTadi}a, a dodeljene su i nagrade umet-nicima.

*I samo godinu dana nakon {to supostali ~lan Evropske pozori{ne konven-cije, 4 meseca od kako su deo NoveEvropske teatarske akcije, u martu 2006JDP je postalo i ~lan Unije evropskihpozori{ta!

Tim povodom Direktor Pozori{ta,Branko Cveji}, je izjavio: ...”Ulazak uUniju ne smatramo na{im krajnjimdostignu}em, to je za nas tek po~etak. Misada zauzimamo svoje prirodno mestokoje nam pripada, a sa koga mo`emo dadoprinesemo izgradnji kulture i pozori{taEvropske pozori{ne unije i da aktivnou~estvujemo u razvoju jedne velike kul-turne zajednice.”

M.Jur~i}

Drama Frida Kalo, Sanje Domazet, ure`iji Ivane Vuji}, posve}ena stogodi{njiciro|enja poznate meksi~ke slikarke, svojupremijeru je do`ivela na novoj sceni ‘BelEtage’ teatra Madlenijanum. Bila je to i‘premijera’ novog prostora. Scena je, poidejnom re{enju Koste Bunu{evca, podel-jena na mobilni krevet Fride Kalo, kojiima i lice i nali~je, i na kojem delimi~noprikovana le`i stara Frida Kalo (DobrilaStojni}) i mlada Frida Kalo (Vanja J.Markovi}), i na skelu, koja simbolizujeve~nu nedore~enost Fridinog `ivota.

priznanja u zemlji i inostranstvu, me|ukojima ima 76 plaketa, 3 odlikovanja i 5umetni~kih nagrada.

Godine za{le u devetu deceniju nisujoj prepreka da i dalje igra dida Nika upredstavi ‘Skup,’ na sceni svog mati~nogpozori{ta, gde u`iva status do`ivotnog~lana. I da sa istom koli~inom energijeprikuplja sredstva namenjena ugro`enojdeci.

Tako je bilo i te ve~eri. U galeriji Ko-larca je organizovala prodajnu izlo`balutaka, crte`a i drugih rukotvorina, a savprihod je naravno, namenila fondu zainvalidnu decu.

Mirjana Jur~i}

Ponovo ranjeni orao.U Ateljeu 212 je po ~uvenoj Mihi-

zovoj dramatizaciji romana Mir Jam,Alisa Stojanovi} izre`irala novu verzijunekada rado gledane predstave.Spisateljku Mir Jam (Milicu Jakovljevi})igra Du{anka Stojanovi}. Povodomproslave pola veka Ateljea 212, objavl-jeno je da svi koji se zovu kao likovi izove predstave mogu na blagajni ovogpozori{ta odabrati besplatne karte zakoju god `ele predstavu. Dakle, ko sezove An|elka Bojani}, Gojko Mari} ...

Kada se sretnu mlada knji`evnica imlada rediteljka, onda nije neobi~no {toupravnik pozori{ta glumi u podrumu!Sve se desilo na Sceni u podrumu Ateljea212 gde je upravnik i glumac, SvetozarCvetkovi}, igrao u predstavi Nemre{pobje} od nedjelje, po delu hrvatskeknji`evnice, Tene [tivi~i}, u re`iji Maje[imi}.

Osve`avaju}i, nov naslov je Bajka oelektricitetu, Milene Bogavac, premijernoizvedena u Pozori{tu Pinokio u re`ijiJelene Bogavac. Bajka govori o detinjstvui otkri}ima Nikole Tesle.

Tako|e u Pinokiu iza{ao je Ba{ ^elikautorskog tandema Igor Bojovi} pisac, iMilan Karad`i} reditelj. Isti tekst oni suve} radili pre 15 godina u pozori{tuRadovi}, a sada je prilago|en lutkarskomizvo|enju.

***Od 10. do 16. aprila na sceni DK Vuk

Karad`i} odr`ano je, po ~etvrti put,

LUDUS 13411

Mlade i uspe{ne

Ana \or|evi}, pozori{ni reditelj,ima tek 29 godina i ve} 9 predsta-va. Kako bi ti odgovorila na pita-

nje, ko je Ana \or|evi}? Ona je samo neko ko bi voleo da

vremenom postane kompletna stva-rala~ka li~nost. Hm... Samo?

Na Sceni za mladu publiku ‘Du{kaRadovi}a,’ igra se tvoja predstava, ‘Sira-no,’ premijerno izvedena 16. marta. [taje to {to ovu predstavu ~ini posebnom?

^ini je posebnom ono {to i ve~ernjuscenu ”Radovi}a” ~ini posebnom - na-menjena je mladoj publici (ni deci, niodraslima). ^ini je posebnom to {to tekstpredstave belgijskog autora @oa Rutsa,nastao kroz eksperimentalan rad njegovetrupe, spada u vrhunska ostvarenjadramskog pisanja za mladu publiku, sasvojim osobenim stilom, baziranom napoigravanju klasi~nom literaturom. Akoliko je posebna govori i ~injenica dajedan deo premijerne publike nikako nijemogao da shvati da u na{oj predstavi netreba da tra`i Rostana, nego onaj senzi-

bilitet i onaj princip pozori{ne igre speci-fi~an za Rutsa i masu njemu sli~nihstvaralaca za mladu publiku, kojimaobiluju pozori{ta po Evropi ve} vi{e oddve decenije. O~igledno je da na{a sredi-na pati od nedostatka obrazovanjavezanog za ovu sferu pozori{nog stva-rala{tva.

Osim {to si reditelj, ti si adaptirala inapisala tekstove pesama. Izabrala simuziku kao jedno od najva`nijih izra-`ajnih sredstava u predstavi. Kolikosebe pronalazi{ u muzici i kolika jenjena uloga u tvom `ivotu?

Duboko ose}am kao svoju onu misaokoja ka`e da svaka istinska umetnostte`i da se pretvori u muziku. Muzika jeumetnost u najdubljoj mogu}oj vezi saiskonskim i iracionalnim u ~oveku, astvaranje muzike za mene je jedna odnajve}ih misterija na svetu. I, uop{te,moj ideal u pozori{tu je predstava koja seu najve}oj mogu}oj meri pribli`ava mu-zi~kom delu, ne formalno, ve} su{tinski.To je bila ideja i sa predstavom ”Sirano”,koja je donekle i realizovana.

Klasika na moderan na~in: da li jeto najbr`i i najbolji (najbezbolniji) na~inda se mladima predstave klasici i isto-vremeno razvije naklonost ka pozori{nojumetnosti?

Ne volim da baratam formulom”klasika na moderan na~in” u razmi{lja-nju o delu koje radim, jer ona sugeri{e daje forma prvenstvena u odnosu nasadr`inu. U radu na predstavi ”Sirano”ni u jednom trenutku nije postojao impe-rativ da se ”Sirano” ispri~a na tzv. mo-deran na~in (i, uop{te, {ta zna~i ”moder-no”?), ve} se sama tema komada, provu-~ena kroz na{ senzibilitet i na{e iskustvo,spontano organski povezivala sa odre-|enom vrstom estetike, {to je, na krajukrajeva, najuop{tenije re~eno, estetikarok-koncerta. Ina~e, ne treba se bavitipitanjem kako klasi~nu literaturu i pozo-ri{te najlak{e pribli`iti mladima, jer timemo`emo banalizovati klasi~nu literatu-ru, a mladi, vi{e nego iko, mrze banal-nost. Nikako nam ne sme biti cilj da po-

zori{te prilago|avamo o~ekivanjima pu-blike tog uzrasta, jer se takav na~inrazmi{ljanja uvek svede na dodvorava-nje onome {to mi, ~esto pogre{no, sma-tramo njihovim ukusom, {to dovodi dokontra-efekta. Na{e je da budemo iskre-no zainteresovani za temu kojom se bavi-mo i da imamo autenti~an stav premanjoj. To je sve. A to je mnogo.

Gluma i muzika su dominantnaizra`ajna sredstava. Scena je potpunosvedena. Izabrala si minimalizam,za{to?

Kao i kod @oa Rutsa, minimalizam jei u na{oj predstavi imao za cilj da sapri~e o Siranu skine {areni neoroman-ti~arski celofan i u prvi plan istaknedramati~nost ove svevremenske ljubavnetragi-komedije. Osnovno izra`ajno sred-stvo ”Sirana” je `ivo gluma~ko bi}e sasvojim unutra{njim i spolja{njim pokre-tima, oslobo|eno svega ilustrativnog nanjemu ili oko njega. Uostalom, konceptsiroma{nog pozori{ta ve} je odavnopoznat i priznat kao osnovan, mada seretko sprovodi. Moj cilj je da {to boljeupoznam njegovu prakti~nu primenu.

Gluma~ku ekipu ~ini samo petglumaca koji pevaju, sviraju, improvizu-ju zvuke, pa i izvikuju svoje role. Kolikosi zahtevna kao reditelj?

Veoma sam zahtevna, i uvek nezado-voljna rezultatima. Jo{ uvek tragam zapravim na~inom da formuli{em svojezahteve.

Kako si se opredelila ba{ za ovugluma~ku postavu?

Za glumce koji igraju u ”Siranu”opredelila sam se na osnovu njihovegluma~ke fleksibilnosti, pozori{nog uku-sa i, na kraju krajeva, muzikalnosti.Trebali su mi mladi glumci (i da serazumemo, ne oni koji mogu da odigrajumlade, ve} zaista mladi), urbanog bek-graunda (da se izrazim uop{teno, aliprepoznatljivo), koji znaju da sviraju.Jedan deo podele pravila sam od glumacakoji su u ”Radovi}u” na plati (jer to je biojedan od producentskih zahteva, o koji-

SIRANO, @IVO GLUMA^KO BI]E

SIRANO, USPELI MUZI^KI EKSPERIMENT

Stvaraju}i predstavu za mladupubliku, srele su se Ana\or|evi}, reditelj, i NevenaGlu{ica, kompozitor. ‘Sirano’,kao rok koncert, nastao jesjedinjavanjem njihovih ideja.

ma, ina~e, pravim digresiju, kriti~aritreba ozbiljnije da razmi{ljaju kadaprocenjuju jednu predstavu). Izborilasam se i da dovedem dva gosta, Aleksan-dru [irki} za Roksanu i Nikolu Vujovi}aza Sirana. Nikola je bio idealna odsobada interpretira na{eg Sirana, jer jejavnosti, naro~ito mladima, prepoznatljivpo svojoj gluma~koj i uop{te umetni~kojnekonvencionalnosti.

Iako dvorana nije bila puna, prisut-ni gledaoci su odli~no korespondirali sapredstavom. Da li je za tebe to dovoljnasatisfakcija, ili te nepopunjena dvorana~ini zabrinutom?

Nepopunjena sala na bilo kojoj pred-stavi, mojoj ili tu|oj, uvek me uznemiri.Gledanje predstave je kolektivni ~in, to jeugra|eno u karakter pozori{ta pri sa-mom njegovom nastanku. Treba nampublika, mnogo publike, mnogo ”sport-ske” publike. Za sada je, budimo iskreni,nemamo. Za mene je ta ~injenica naj-tu`nija stvar sa kojom se sre}em u bavl-jenju ovim poslom.

Kako se, tako gracilna i ne`na, bori{sa gluma~kom sujetom, nedisciplinom ineodgovorno{}u?

Evo mog najintimnijeg pogleda nataj problem. Pre svega smatram da bav-ljenje sujetom, nedisciplinom i neodgo-vorno{}u glumaca ne spada u opis mogradnog mesta. Kako se sve te osobine ti~uku}nog vaspitanja, to je posao koji jeodavno trebalo da obave njihovi roditelji.Ali kako u pojedinim slu~ajevima tajposao nije obavljen, smatram da ”krivu

Drinu” treba da ispravlja producent, kaoonaj koji formuli{e pravila pona{anja zasve i to na pravnoj osnovi. Naravno, ovo o~emu govorim je ~ista utopija, i kako nepostoji sistemsko re{enje za spre~avanjeka{njenja, java{luka, nerada i neodgo-vornosti, ja za sada u re{avanju tog pro-blema improvizujem, kre}u}i se od tole-rancije, preko diplomatije do ucena ieliminacije. Gracilnost i ne`nost u tomemi svesrdno odma`u.

Misli{ li da si ve} prona{la sopstvenirediteljski izraz, ili jo{ uvek traga{ zanjim?

Ne samo da bi bilo pretenciozno re}ida jesam, nego bi bilo i krajnje nein-teligentno da verujem da je tako. Nemislim da o re`iji znam ni izbliza kolikobih `elela i, mada sam diplomirala jo{2001. godine, jo{ uvek svoj rad posve-}ujem u~enju i intenzivnom traganju zasvojim rediteljskim identitetom. Za mojukarijeru bi bolje bilo da iz predstave upredstavu koristim one recepte za koje sepokazalo da imaju pro|u kod relavantnekritike, ali ja se ipak svesno, zarad stva-rala~kog napredovanja, bacam u novere`ije anti-zihera{ki, bez pojasa za spa-savanje.

Kako vidi{ sebe za deset godina? Lep je ose}aj uvek dr`ati sve mo-

gu}nosti otvorenima, I taj ose}aj nikadasebi ne}u uskratiti. Jedna od mogu}nostije da ne budem ovde, u ovoj zemlji, jednaje da se ne bavim re`ijom, ili da se njomebavim na neslu}eno druga~iji na~innego {to to ~inim danas.

Ko je Nevena Glu{ica?]erka i sestra, najbolja drugarica,

kompozitor i bek vokal.Muzika je tvoje opredeljenje. Postoji

li jo{ ne{to {to sa toliko uspeha radi{?Dobro {i{am, ve} godinama, porodicu

i bli`e prijatelje.Kompozitor si u predstavama ‘Sira-

no’ i ‘Dragi tata’, koje su premijernoizvedene marta meseca. Kako do`ivlja-va{ sebe kao kompozitora u brojnimpredstavama?

Smatram da je potpuno prirodno dase stvari tako zare|aju. Tek kad neko~uje moj rad mo`e po`eleti da me pozovena saradnju. I prethodne dve predstavekoje sam radila imale su premijere uistom mesecu. Kada ki{i onda lije.

Da li je inspirativnije raditi muzikuza film, ili pozori{te?

Inspiracija ne zavisi od medija negood materije. Ali, razlika je u tome {to sina filmu tokom stvarala~kog procesasam u sobi, a pozori{te, ako ni{ta drugo,uslovljava dolazak na probe. Stoga bih, uovom momentu, izabrala pozori{te.

Sa rediteljkom Anom \or|evi} sisara|ivala i ranije, na kojim projekti-ma?

Na ”Don @uanu” u Bitef teatru. Vo-lim tu predstavu i bi}e mi `ao ako zamremlada .

Koliko brzo ste se ti i Ana razumeleoko osnovne ideje ‘Sirana’ koju muzi-kom treba naglasiti?

Tokom dva podu`a telefonska raz-govora. Iz njih smo crpili skoro sve daljeideje koje su se razvijale do dana premi-jere.

Princip minimalizma u ‘Siranu’,ogleda se i u izboru muzi~kih instrume-nata. Molim te za komentar.

Nije postojala ni `elja ni mogu}nostda to budu neki ozbiljniji instrumenti.Pre svega, zato {to ih ne bi svirali profe-sionalni muzi~ari, niti neko ko treba datako zvu~i. Jo{ ranije to je bila odlikakoncepta. Ono {to sam ja poku{avala daizbegnem je kori{}enje nekonvencional-nih instrumenata, tj. nekakvih predmetakoji bi dobili tu funkciju, jer bi se u tomslu~aju na njih bacio stravi~an akcenat itime skrenuo pa`nju sa glavnog dram-skog de{avanja. Zato sam napravilaizbor najop{tijih instrumenata: gitara,bubanj, klavir. Koji kasnije, ulaze}i uproblem koncepta, postaju dve malokvalitetne akusti~ne gitare, jedan ras-padnuti polu-set bubnjeva, jedan

ra{timovani pijanino i gomila lakihperkusija.

Da li si sklona muzi~kim ogledima ieksperimentima i u kojoj meri ih ko-risti{?

’Sirano’ je u muzi~kon smislu uglav-nom eksperiment. Druga~ije ne bi nimoglo. Ne znam koliko je to moja li~nasklonost, ali do`ivljavam da je ve} stva-ranje muzike, time {to je uvek novo i izpo~etka, samo po sebi uvek i eksperi-ment.

Koje poruke prenosi muzika iz pred-stave?

Kompletna muzika u ‘Siranu’ se sa-stoji od tri muzi~ke teme koje se provla~ekroz razli~ite atmosfere i instrumente.Ona je morala biti jednostavna za svira-nje i neoptere}uju}a za slu{anje. Konceptje zahtevao da bude naivna, kako bi stvo-rila duh mladala~kog (amaterskog)entuzijazma.

Muzika u predstavi je u istoj ravnisa glumom. Koliko je to bio veliki izazovza tebe?

Ne bih rekla da je muzika u istojravni sa glumom, ve} sviranje. Izazov jenajvi{e bio u tome {to je trebalo uskladitiglumce u sviranju, kako me|usobno,tako i sa glumom.

Glumci su ujedno i muzi~ari. Odgo-varaju li s uspehom na tvoje zahteve?

U praksi, ja sam imala ulogu front-mena jednog benda kojeg nisam ni ~lan.Nezahvalno. Svira~ki zahtevi nisu biliprete{ki pa su i o~ekivanja ispunjena.Glumci su se jako brzo srodili sa instru-mentima i uskoro sami predlagali na-~ine, momente sviranja pa ~ak i melodije.Moj zadatak je nadalje bio vi{e koordina-torski nego kompozitorski.

Da li muziku prilago|ava{ odre|e-nom glumcu, njegovom talentu i afinite-tima?

Sre}na okolnost je ta {to svako odglumaca ume da svira po neki instru-ment (a neki i vi{e) i po tome su pravljeniaran`mani. Muzika je morala biti prila-go|ena pre svega ume{tvu, a posle italentu. Sopstvenim afinitetima su seprilago|avali sami, nekad i bez pitanja.

Mo`e li se ve} re}i da si formiranikompozitor sa prepoznatljivim stilom, ilipotraga za autenti~nim izrazom jo{traje?

Ako imam prepoznatljiv stil onda bineko drugi morao da ga locira. Po-zori{na, tj, primenjena muzika ne dajeprevi{e prostora autenti~nosti. Smatramda je obavezno da se autenti~nost, ma

koliko osetna, zauvek istra`uje jer bidrugo moglo da zna~i i gubitak stva-rala~ke volje.

Kako do`ivljava{ reakcije publike ina koji na~in one uti~u na tebe?

Zanimaju me reakcije, ali mi to nijene{to najbitnije. Va`niji su mi komentarinekih ljudi u ~iji kriterijum ne sumnjam,prijatelja, profesora.

[ta je slede}e ~ime }e{ iznenaditipubliku?

Ne znam, to }e biti iznena|enje i zamene.

Mirjana Jur~i}

SSiirraannoo ii RRookkssaannaa,, NNiikkoollaa VVuujjoovviicc ii AAlleekkssaannddrraa SSiirrkkiicc

NNeevveennaa GGlluu{{iiccaa

Uposlu filmskog reditelja, najlep{eje pisati scenario. Ma{ta je bes-kona~na, nema produkcionih

ograni~enja, ~ovek je zadovoljan jerstvara, ne tro{i uludo bo`iji dar - vreme,premda ga, naravno, tro{i besplatno.Kada stavi poslednju ta~ku, napi{e kraj,posle prvog ose}anja zadovoljstva ismirenosti, po~inje da se znoji, da drhti.Nastaje nervoza i te{ki trenuci.

Scenario mora dati nekom na ~ita-nje. Svoju radost stvaranja mora dapodeli sa nekim drugim. NEKOM DRU-GOM, mora da priredi radost ~itanja. Taj,neko drugi, u`iva}e bele`e}i svaku va{unejasno}u, svaki nedostatak motiva, po-gre{no postavljenu scenu, lako prona-|enu uo~ljivu konstrukciju.

U rano jutro, zazvoni}e telefon. To }ebiti - NEKO DRUGI. Va`no je da se {to previdite -u va{em scenariju prona{ao jeizvesnih nedoslednosti.

U zadimljenom gradskom bircuzu,dok ispijate bljutavi espreso, neko drugipreko puta vas, upinja}e se da vamobjasni sve nelogi~nosti va{eg pisanija.Veruju}i da }ete razumeti njegov pod-tekst - kako ste zalutali u tu profesiju zaodabrane. Dok gledate kroz neo~i{}enostaklo (ponedeljak je, ~ista~ica dolazi tekposle podne) u sumornu beogradskujesen slu{aju}i svog profesionalnogprijatelja (nekog drugog), ne razaznaju}ire~i, uznemireni melodijom ra{timo-vanog udara~kog orkestra, razmi{lja}eteda li je, mo`da, ipak u pravu.

U Evropi i evropskoj kinematografiji,u okvirima vode}ih festivala i svakojakihfondova, poslednjih nekoliko godina pri-sutna je jedna vrsta predstavljanja per-spektivnih filmskih projekata u nasto-janju da se do|e do neophodnih i takodalekih finansijskih sredstava. Postupakvodi poreklo iz ameri~ke filmske indus-trije. Re~ je o pi~ingu, ili pi~ovanju. Po-reklo je iz engleskog pitch, {to zna~ibacanje (lopte), ali i smola, stepen,nagib... I sami prime}ujete da doti~naengleska re~ veoma li~i na jednu na{ure~, koja zna~i... otprilike isto.

To je postupak u kojem filmski autori(reditelj, scenarista, i po mogu}stvu pro-ducent, a mo`e i va{a tetka, strina, ujak,koji }e ga glumiti, isto je) izla`u svojbudu}i filmski projekat kratko, sa`eto,koncizno i jasno ({to je veoma lako).Odabranoj publici, me|u kojima bi treba-lo da sede predstavnici producentskih idistributerskih ku}a, raznih fondova,kojekakvi agenti i ljudi koji donose odlu-ke. Naj~e{}e nije tako, u salu mo`e dau|e svako ko `eli i da bulji u vas. Va{eizlaganje ima vremensko ograni~enje,pet do sedam minuta, retko petnaest. Aonda, isto toliko vremena imaju zain-teresovani da vas pitaju. Ako ima zain-teresovanih.

Odlu~io sam da izbegnem NEKOGDRUGOG tako {to }u projekat koji upravospremam, poslati na adrese festivala ifondova koji imaju takav konkurs. Time}u izbe}i gasne komore, tj.gradske ka-fane, a opet, dobi}u povratnu informacijuo kvalitetu napisanog. I to od stranaca,za koje me ne ve`e ni{ta, osim mo`danekih lo{ih uspomena.

Ulo`io sam svu svoju fakultetskuzaradu u prevod i slanje DHL-om. Za-~udo, producent ba{ u tom trenutku nije

imao para na ra~unu, a rokovi su sepribli`avali. Verujem mu. Tako su meu~ili, u {koli. I kod ku}e. Da trebaverovati ljudima. Producente nisu po-minjali.

Ve} sam zaboravio da sam to predao,kad su po~eli da zvone telefoni i da naspozivaju. U Gr~ku, Nema~ku, Sarajevo,pa opet u Gr~ku...

Pi~ing je, pre svega, veliki stres. Upo~etku se u~ini da je pet minuta suvi{ekratko vreme da se prepri~a jedanbudu}i film, ali kad ~ovek sedne i podsobom ugleda sijaset pari zakrvavljenih iumornih o~iju, shvati da }e tih pet minu-ta trajati kao svetlosna godina.

Slu{aoci deluju zainteresovano, pre-meravaju pogledom, neki ne{to zapisuju,}ute i prate. Neprijatno su skoncentrisanina va{e izlaganje.

Kada vas voditelj upozori da je vre-me za pitanja, tih par sekundi, pre nego{to }e se pojaviti ne~ija ruka iz polutame,deluju kao ve~nost osu|enog na smrtstreljanjem, neposredno pred pucanjpu{ke. Mo`da }e svi biti }orci.

Na pitanja, ne se}am se nijednog,odgovarate brzo, nastoje}i da budete {toubedljiviji, {to sigurniji. Misle}i da vamod toga sve zavisi, i da je posledica va{eguspe{nog odgovora ~ek sa ostavljenompraznom rubrikom za upis cifre, koji }evam biti ponu|en na ve~ernjem koktelu.

Se}am se pri~e jednog slovena~kogreditelja, koji je bio izabran da predstavisvoj projekat na sli~nom doga|aju tokomberlinskog filmskog festivala (da bistetamo u~estvovali morate da imate 30 %dokumentovano obezbe|enih sredstava,money in place). Pravila su da sutradannakon izlaganja svih, svaki projekat imasvoju tablu, na koju se, kao u {koli,kredom upisuju zainteresovani, navo-de}i, u odnosu na popunjenost, vremesastanka. Kada je moj slovena~ki prija-telj, mamuran, prilazio hodniku u kojemse nalaze table, primetio je veliku gu`vu.Ljudi su strpljivo stajali u redu, ~ekaju}ida upi{u svoj termin. Pro{ao je poredprve popunjene table, na njoj nije bilo nimilimetra slobodnog prostora, slede}a jebila ispunjena do pola, pa slede}a, islede}a, i do{ao je do svoje. Ona je - bilapotpuno prazna. Niko se nije upisao!Slovenac je sedeo sam za stolom, dok suoko njega, za drugim stolovima, ljudiveselo ~avrljali, pri~ali, smejali se, skla-pali poslove (bar je tako on mislio). Nemogav{i da izdr`i pritisak svoje ogromneusamljenosti, ustao je i oti{ao do toaleta.Kada se vratio, primetio je da njegovatabla vi{e nije prazna, i da neko sedi zanjegovim stolom. Bio je to - jedan hrvats-ki producent, sa kojim je prethodneve~eri pio i koji se sa`alio. Kasnije sunjih dvojica, u ko-produkciji, radili za-jedno jedan kratki igrani film! (Sve osta-je u granicama biv{e nam domovine.)

Dugo smo se smejali njegovom do-`ivljaju, mada verujem da mu u Berlinuuop{te nije bilo sme{no.

Kada se sve zavr{i, prazni kaobalon, kao da ste pretr~ali dupli maraton,iza|ete u dugi hodnik. Iscrpljeni i po-tro{eni, nalaktite se na prvi sto. Za-dignete suknju i, kao umorna i neukusnoodevena prostitutka (za takav skup su-vi{e otmeno), ~ekate da vam neko pri|e.Da vam pru`i cigaretu, plati pi}e, da

odete sa onim ko ponudi lovu. Na{ filmse, delom, drugim delom, de{ava u nekojseverno-evropskoj zemlji, u [vedskoj, ilina Grenlandu, ali su nam prilazili izAustrije, Nema~ke, pitaju}i da li film,umesto tamo gde je napisan, mo`e da sede{ava i u njihovim sredinama. U po-~etku smo odbijali, dr`e}i do svog au-torskog dostojanstva, ali u poslednje vre-me prihvatamo sve. Na jednom od po-slednjih sastanaka prihvatili smo iAustraliju. Sve je pitanje ponude i po-tra`nje, koliko Koka-Kola ima na polica-ma supermarketa.

Od razgovora i usmenog razumeva-nja, do potpisivanja ugovora i prvihzelenih nov~anica na nekom od ra~una,pro}i }e jo{ nekoliko svetskih ratova. Mismo u toj pri~i beli mi{evi iz laboratorije.

Na svim tim festivalima, na svim timpi~inzima, uglavnom sam vi|ao jedne teiste ljude. Kao da su svi oni, predstavniciraznih producentskih ku}a, distributer-skih kompanija, agenti i stru~njaci zasve i sva{ta (od kratkog izlaganja, prekoideje, do tritmenta i scenarija), sve tosmislili zbog sebe samih, a ne zbog nas.U ve}ini konkursa uslovi za u~estvova-nje svode se na zemlje van granica Ev-ropske Unije, ili, siroma{ne (to sam jadodao) dr`ave jugoisto~ne Evrope. Kao iu ostalim oblastima dru{tvenog `ivota,pod pla{tom humanosti, razumevanja ipomo}i, koriste}i na{e ideje i sposobnostda i bez honorara pi{emo scenarije, oni~ine samo sebi dobro. Putuju, ali ne tro{esvoj novac za avionske karte. [etaju ijedu }evape na Ba{-~ar{iji, ili u Skadar-liji, uzmu dnevnice i naplate honorar zasvako `iriranje i u~estvovanje u komisi-jama, po nekoliko puta godi{nje. Sve to,naravno, napla}uju iz fondova kojenjihove vlade odvajaju kao pomo} zarazvoj kinematografija siroma{nih ze-malja.

^itao sam kako Vilijam Fridkinuvre|eno i nostalgi~no govori da je neka-da ranije mnogo lak{e uspevao da“spakuje” film. U velikim holivudskimkompanijama bi sedela dva ~oveka sakojima je mogao da razgovara o svomprojektu, koji se odli~no razumeju u film,i koji bi saslu{ali njegovu ideju irediteljsko obrazlo`enje. Ukoliko im sedopadne, pristajali bi da finansirajuautore, veruju}i u njihov autorski dopri-nos. Znali su da }e novac zaraditi nadrugim filmovima, a da }e na pojedinimfilmovima, zaraditi umetnost. Zna~i,ideje i rediteljski rukopis su za njihponekad bili ispred zarade.

Danas, govori Vilijam Fridkin, kadaulazi u producentsku ku}u, stolovi su sveve}i, du`i i te`i, i za njima vi{e ne sededva ~oveka, ve} najmanje dvanaestoro. Uodelima su, uredno pod{i{ani, mladi,veoma mladi. Kroz razgovor ~ovek shva-

12

Pri~a filmskog reditelja

LUDUS 134Lu

N E K O D R U G I

ta da su scenario pro~itali, ali da safilmom nemaju mnogo veze. Ne razume-ju ga, ~ak ga ni ne vole. Oni i nisu filmskiradnici. Ona dvojica, iz gornjeg pasusa,koji su umeli da prepoznaju kvalitetanautorski film, u srcu Holivuda, odavno suu penziji. Ili na groblju. Sada za stolomsede - bankari i akcionari doti~ne produ-centske ku}e. Njih zanima samo profit.Koliko }e ulo`iti, kakva je dinamikaulaganja, koliko }e zaraditi, kakva jedinamika zarade? Koliki je rizik, uprocentima i na skali? Njihova pitanja seodnose i svode samo na to. Na zaradu.

Moram da priznam, mada mi je `aoVilijama Fridkina, da u tome vidim zrncepo{tenja. Radi se o industriji, holivud-skoj, o jednoj zemlji u kojoj je dolardr`avni oslonac, a zarada osnovni pokre-ta~ki motiv u svakoj oblasti dru{tvenog`ivota. Pa i u filmskoj. Ako zara|uje{,opsta}e{, i ra{}e{, ako gubi{ novac, pro-pada{.

A u Evropi, u kojoj se neprestano“trubi” o autorskom filmu i o brani prednadolaze}im komercijalnim holivudskimhitovima, koristi se ameri~ki metod fi-nansiranja projekata zarad prepozna-vanja i podsticanja iskrenih i originalnihautorskih vrednosti. Kobajagi. Niko tu,osim scenarista i reditelja iz jugoisto~neEvrope, nije bez profita. Svi oni svojdolazak i boravak na pi~ingu urednonapla}uju, od festivala ili nekog bogatogevropskog fonda. I kasnije, ako imatesre}e da sa nekim od njih razgovarate,osim {to }e hvaliti vas, i sebe kako suuspe{no prepoznali autorski potencijalva{eg projekta, polazna osnova za njiho-va ulaganja bi}e - koliko }e zaraditi.Ukoliko ste ve} potvr|eno ime, osvojili stenagradu, u bilo kojoj kategoriji, nanekom od va`nijih evropskih festivala,njihova `elja za ulaganjem bi}e ve}a, jer}e im va{e ime omogu}iti, bez obzira nakvalitet budu}eg filma, {to je uvek rizik,da film bolje plasiraju na bioskopskotr`i{te centralne, isto~ne i zapadne Ev-rope. [to je jo{ va`nije i {to donosi mnogove}i profit, na televizijsko, kablovskotr`i{te i video i DVD distribuciju. Nije li tolicemerno? Zaklanjaju}i se iza zaveseautorskog, ideologija evropskih filmskihfondova i forma pi~inga na evropskimfilmskim festivalima svodi se na isto kaoi u ameri~koj filmskoj industriji, na prof-it. Mada, kako pi{e u pravilima u~estvo-vanja i propozicijama, sve te nastupe idru`enja u cilju sklapanja ko-produkci-ja, ne zaga|uje ni{ta komercijalno.

I jo{ ne{to. Svi ti evropski fondovipretvorili su se mahom u politi~ke sku-pove, sa stvaranjem novih politi~kih sa-veza. U kojima mi, kao po navici, neu~estvujemo. Jake dr`ave, sa jakim kine-matografijama, diktiraju i podr`avajuone projekte koji }e prenositi i izvesnepoliti~ke poruke, bliske njihovim vla-dama. Jedan od poslednjih dokaza za toje i film “Grbavica”, koji je u formi trit-

menta i krenuo pre par godina sa Balka-nskog fonda u okviru Solunskog filmskogfestivala. Ne samo {to je snimljena, uzpomo} nema~kih, francuskih, britanskihpara, nego je nagradom, obezbe|enom uzpomo} tajnog i konstantnog lobiranja,poslata i politi~ka poruka. A i producenti,koji su novac ulo`ili, vi{e }e zaraditiprodajom filma kojeg prati tako zna~ajnaberlinska filmska nagrada, cena filmana tr`i{tu ska~e.

U kuloarima i tokom neformalnihobeda, posmatrao sam kako se tihostvaraju mo}ni novi balkanski kine-matografski savezi. Jedni drugima se svevi{e pribli`avaju Slovenci, Bosanci,Bugari, a i Rumuni su tu negde. Ugo-varaju ko-produkcije, na pi~inzima sepojavljuju kontinuirano i organizovano.U okviru svojih festivala ve} su usta-novili tu popularnu formu finansiranu izevropskih fondova. Ve} navedene evrop-ske producente, distributere, agente,uredno pozivaju i goste, dele me|usobnonagrade i pare, po klju~u. Ako za nekog ine bude ove godine, bi}e sigurno slede}e.Strpljivi su, ~ekaju.

Mi se, kao i u istoriji, dr`imo po stra-ni. Dostojanstveno. [ta ima da se dogo-varamo i bratimimo sa nekima od kojihsmo bolji? Bar tako mislimo. Samo mi. Niu jedan savez ne ulazimo. Ruku na srce,niko nas ni ne zove. Barem da smo,profesionalci me|u sobom, slo`ni i dasmo tu stvorili neki savez. Ali ne. I tusmo posva|ani. [ta ima da sklapamsavez sa svojim kolegom, kad sam boljireditelj od njega? Bar tako mislim. Samoja. Ali o tome nekom drugom prilikom, unekom slede}em tekstu.

Pri~ao sam o tim komercijalnim ne-logi~nostima pi~inga i evropskih filmskihfondova sa svojim mla|im kolegama, kojisu uglavnom redovni posetioci i u~esnicitakvih manifestacija. Nas u zrelim sred-njim stvarala~kim godinama ima tu itamo. Oni stariji, najpoznatiji autorinajboljih doma}ih filmova, ne dolaze.

Mla|e kolege su mi dale za pravo, alidruga~ije se ne mo`e. Jednostavno, uevropskoj kinematografiji tako stojestvari. I ako ~ovek (koji nije vlasniknijedne poznate i priznate evropske film-ske nagrade) ho}e da napravi ko-produkciju sa strancima, mora da krenetim putem. Drugi put ne postoji. A ko-produkcije, koliko god te{ke i neizvesnebile (uglavnom je to tehni~ka podr{ka,bez mnogo “pravih” para), va`ne su zaautore kako bi uop{te imali mogu}nost dase pojave na nekom od ve}ih evropskihfilmskih festivala (i eventualno osvojenagrade). Samo ako je film pro{ao kroztakve evropske filmske institucije, postojiverovatno}a da }e ga selekciona komisijakakvog zna~ajnog evropskog filmskogfestivala uop{te pogledati. Samo takoadresirane koverte se prihvataju. Dru-ga~ijeg slanja nema.

Jedna gospo|a iz Nema~ke, uva-`avana i po{tovana u tim krugovima,videv{i me obeshrabrenog i utu~enogprilikom poslednjeg boravka u Ne-ma~koj, pri{la mi je i samilosno mi,evropski, stavila ruku na rame, te{e}i meda prose~no pakovanje filma u Evropitraje osam godina! Za to vreme ja plani-ram, odnosno voleo bih, da snimim bartri filma.

Slede}i put, kad odlu~im da krenemputem pi~inga da prikupljam sredstva,pove{}u svog prijatelja - NEKOG DRU-GOG sa po~etka teksta, koji jedva ~eka dasa u`ivanjem, u zadimljenom bircuzu,„krpi“ moj scenario. Pove{}u ga kaoproducenta (to je svakako pozicija nakojoj je svejedno ko se nalazi). Da metamo, u Evropi, brani.

Predrag Velinovi},

Pi~inzi, ili kako funkcioni{u evropski filmskifondovi

PPrreeddrraagg VVeelliinnoovvii}} nnaa ffeessttiivvaalluu uu SSoolluunnuu

INTELEKTUALAC

Umesto da pri~a, on -“interpretira”.

Ne pije, ne jede, nego -“konzumira”.

Ne voli nikoga, tek -“simpatizira”.

Nikad ne popuje, samo -“edukuje”.

Umesto da kara - fino“koitira”!

Kada `eli{ da te dira, on -“komunicira”.

Umesto da misli, ra|e -“kontemplira”.

Hteo bi da stvara, al ipak -“kreira”.

Ni do kolena mu nije ~itav svet.Nikoga ne mrzi. Gaji -

“animozitet”Ne}e da se buni, ve} da -

“demonstrira”.Ne bi tek da ka`e, ve} -

“elaborira”.Ne ume da sanja, samo -

“meditira”.Gde se normalan zale}e, on -

“prejudicira”.Ne uzrujava se, nego se -

“frustrira”.Nikada ne la`e, tek -

“politizira”.Da drka? Sramota! Nego -

“masturbira”.Ni sa kim ne `ivi, ve} -

“koegzistira”.Umesto li~nosti, ima -

“identitet”.^asni gospodin - mediokritet.Mudar je veoma. Ali kad - citira!Kao brat surogat - fino prosperira!To vam je onaj isti malac, {to smatra da je - intelektualac.Eh, jo{ da nije, taj kukavac sinji,progutao jezik materinji!

Filipika [ljivi},kulturna slepicaovda{nja

LUDUS 13413

Ludiranjeu LudusuTest za glumice

SHAKESPEAREFOR LADIES

Vi ste ro|ena [ekspirova ju-nakinja, samo ne znate koja? Ovajmali test odgovori}e vam na topitanje i pomo}i da se u [ekspiruose}ate kao u razga`enim cipela-ma.

1. Samo {to ste zaustili svojuprvu repliku, a preko krila vampretr~ava obi~an, doma}i,pozori{ni mi{. Vi }ete:

(A) Hitro i neopa`eno smotatimi{a u nedra, treba}e vam kasnije.

(B) Ciknuti i ’pasti mrtvi’, dokraja predstave ili zauvek.

(C) Zveknuti glodara i oteratiga u Sini{in, {’a vas deskoncen-tri{e.

2. U va{em pozori{tu pripremase nova predstava. [u{ka se dajedna mla|a (ali ne i lep{a,naravno) glumica ho}e glavnuulogu, a da se reditelj sprema da joj’iza|e u susret’. Vi }ete:

(A) Pozvati mladunicu na pi}e,a posle toga ona vi{e nikada ne}ebiti ista.

(B) Oti}i u manastir. I ne}eteponeti mobilni.

(C) Odvesti reditelja na stranu ire}i mu: „S’u{aj, brate, nemo’ da tiovo bude pos’ednja re`ija, ever.“

3. Ve} godinama niste dobiliulogu...:

(A) Ni{ta zato. Po~e}ete aktivnoda pi{ete za „Ludus“, to je va{aprirodna `ivotna sredina.

(B) Svisnu}ete namrtvo. Zapra-vo ste to ve} uradili, odavno.

(C) Useli}ete se na gajbu onompederu na ~ijoj ste klasi bili naakademiji i koji vas je ~etiri godinelo`io kako ste nova Sara Bernar.

Re{enje:Najvi{e odgovora pod (A):Ve{tica iz Magbeta! Ili bilo

koja druga ve{tica. Sa ovakvimkarakterom otvaraju vam se nebro-jene profesionalne mogu}nosti.

Najvi{e odgovora pod (B):Julija! Kao i sve druge }ute}e i

mirno le`e}e uloge. Ukoliko neznate da plivate, mo`e i Ofelija.

Najvi{e odgovora pod (C):Eliza Dulitl! Nije ba{ [ekspir,

al’ {’a vas gabri. Isto je na [.

To ti je kao da ima{ najboljuposlasti~arnicu u gradu, a ti ba{navro da pe~e{ - }evape! (rekao jepovodom ekspanzije ve~ernjih scenau de~ijim pozori{tima ~uveni rediteljNN koga ne mo`emo imenovati jernismo pitali za dozvolu. Ali citirati -mo`emo!)

ZA[TO (NE) IDEMO U POZORI[TE?

LJUBITELJI, JEDNOM GODI[NJE

Studentkinja, 20 god*Smatra{ li sebe ljubiteljem pozori{ta?-Da.*Kada si poslednji put bila u pozori{tu?-U junu, pro{le godine. Gledala sam......... ‘Vila Sa{o’ (?) tako nekako, u

BDP-u. (Vila Sa{ino)*Za{to ne ide{ ~e{}e?-Nemam pare.*Ko ide u pozori{te?-Prete`no ljubitelji, a na premijere oni koji `ele da budu vi|eni. I oni {to

nalete na karte s popustom.*Za{to mladi ljudi ne idu u pozori{te?-Nije ‘in’ re}i ‘ne volim da idem u pozori{te, tj. nisam ja za pozori{te’,

nego ‘skupe su karte!’

ANDRIJA MILO[EVI] ZA NEOZBILJNE

Studentkinja, 22 god.*Mnogo davno sam bila, ne mogu da se setim. Pre 4 godine, u Zvez-

dari, gledala sam ‘Plamen u strasti’.*I{la bih ~e{}e, ali nemam s kim. Moji ne pose}uju pozori{te. Ima jedna

{to ide d`abalesku, ona me nekad povede.*U pozori{te idu mladi koji ga stvarno vole, ali oni su u manjini. I idu

oni koji ga ne vole, idu na komercijalne predstave, koje se najvi{e reklami-raju, da bi posle mogli da se hvale u dru{tvu. Ne gledaju ni{ta ozbiljno.Gledaju Andriju Milo{evi}a.

*Ulaznice su 500, 600. Skupe su.

U teatru mo`e{ da propusti{ samofijasko. Sve ostalo se reprizira.

SKUPO, SESTRO (A I TU@NO)Srednjo{kolac, 19 god.*Ne idem, jer je skupo.-Koliko su karte?*Oko 500 dind`i.-A koliko potro{i{ za jedan izlazak u kafi}, diskoteku?*Oko 1000.

AKO MO@E MUFTEBankarski slu`benik, 55 god.*Poslednji put? Au! Ne znam.*Danas u pozori{te idu oni {to ho}e da budu vi|eni na premijerama i

oni koji mogu da u|u mufte.

NIJE, BRATE ZA IN@ENJEREIn`enjer, 25 god.*Gledao sam ‘Bubu u uhu’, sa {kolom, pre 10 godina.*Nemam poseban razlog za{to ne idem. Ne interesuje me, ne dr`i me

mesto.*Cena? 200-300 din. Puno.

Od najte`e profesije na svetu, glum-ca, jo{ te`a je profesija samo jedna -profesija glumice. Kod nas, glumicamora da se bori sa avetima malogra-|anskih predrasuda o njoj kao `eni i da uisto vreme dokazuje svoj talenat. U tomsmislu, mnoge glumice „glume“ i ustvarnom `ivotu, stvaraju}i od sebeve{ta~ku veli~inu, koja se lako prozre.

LJILJANA STJEPANOVI] je ovojmuci, glumice u Srbiji, dodala jo{ jednu -glumice u komediji! U vi{e od tri deceni-je rada, stalno u mjuziklu i komediji, uPozori{tu na Terazijama, Ljiljana Stjepa-novi} je igrala svoje komi~ne heroinepravdaju}i ih u potpunosti, kao da su`ive `ene, kojima treba malo podr{ke dase sna|u u svetu mu{karaca, pa jo{ uSrbiji! Za te tri decenije, Ljiljana je, zasvoju igru koju obo`avaju kolege, kri-ti~ari, a najvi{e gledaoci, zaslu`ila mno-ga priznanja, kao {to su dva ]urana naDanima komedije u Jagodini, glavna glu-ma~ka nagrada Festivala klasike u

Vr{cu, glavna `enska gluma~ka nagradana Me|unarodnom festivalu komedije uTuzli...kao i OSAM godi{njih nagrada umati~nom, Pozori{tu na Terazijama.

U ovom dugom periodu, vreme jeteklo, doga|aji su se smenjivali, sve sepromenilo. Ni{ta na bolje. Ali Ljiljana jeostala na strani svojih scenskih `ena koje`ive komi~ni, nepravedni `ivot pod var-ljivim i kratkotrajnim pozori{nim svet-lom, ostala je uz njih i kad je to bilonajte`e: kad su se njene koleginice bacilena uloge likova u tranziciji, kad su za-igrale aktuelne teme, vi{estruko ispla-tive. Ljiljana Stjepanovi}, glumica koja jediplomirala na Fakultetu dramskihumetnosti sa Ledi Magbet od [ekspira,napustila je taj svoj evidentni talenat, dabude tragi~na heroina. Ostala je glumicau komediji, grade}i neverovatan dijapa-zon sredstava kojima pred gledaocimaotklju~ava najte`i `anr na svetu,komediju, pevaju}i u mjuziklima glasom,kojeg se ne bi postidela ni Amalija

Rodrigez.Samo jednom, i to, Bogu hvala,jo{ uvek traje, Ljiljana je zaigrala tra-gi~nu Kraljicu Mariju Kara|or|evi}, kojase, sa malim Petrom, kre}e iza kov~egaubijenog Aleksandra Kara|or|evi}abeogradskim ulicama i vidi da se sveru{i, u njoj i u istoriji Evrope. Po}iv{iprinc Tomislav Kara|or|evi}, sin Kra-ljice majke je potvrdio da je Ljiljanazaista u tom trenutku bila njegova maj-ka. Zato {to je ova glumica uvek, usvakom trenutku, zaista ta osoba kojutuma~i na pozori{noj sceni. Ta meraspontanosti, gluma~kog genija, scenskeinteligencije, {arma i lepote predstavljan-ja ne sre}e se ~esto. Te osobine prateaplauzi, ovacije, salve smeha i usklikarazdragane publike, upu}ene samo njoj.Jer, u te{kim vremenima u kojima `i-vimo, ve~e provedeno uz Ljiljanu Stje-panovi}, na predstavi u kojoj ona igra,ve~e je koje }e ponekome spasti `ivot,zdrav razum, dati mu `elju da se sme-hom jo{ jednom iskupi od zle namere i dakrene dalje, osokoljen.

Poseban kvalitet Ljiljane Stjepanovi}je njena diskrecija, gospodsko }utanje sa

kojim je podnela da sasvim sama podignedva sina, da podnese da je sa decom iunukom izbace iz stana u hladnu no}, dajoj ne daju mnoga priznanja koja joj poBo`joj pravdi pripadaju. Ljiljana je svesvoje muke i radosti sabrala u knjigupesama „Mo`da sanjam“, u kojoj je izlilasva svoja ose}anja za koja joj nijedanreditelj nije dao {ansu da ih izrazi inijedan kriti~ar nije pretpostavio da unjoj `ivi to tanano, romanti~no, pesni~kobi}e. Tu`ne i sme{ne, kao `ivot, pesmeLjiljane Stjepanovi} govore o njoj jo{vi{e od njenih uloga.

Vreme je da veliki umetnici, kao Lji-ljana Stjepanovi} po~nu da u~e mladeglumce kako se ~ini umetnost smeha,nacionalna komediografska ba{tina samerom i ukusom. To je, dakle, Ljiljaninamera patriotizma prema ovoj napa}enojkulturi i uni{tenoj zemlji, isto tolikokoliko i prema najte`oj scenskoj formi -komediji.

Dragana Bo{kovi},pisac monodrame za Ljiljanu Stje-

panovi}, Povratak kraljiceMarije Kara|or|evi}

KRALJICA KRUNISANA ZLATNIM BEO^UGOMLjiljana Stjepanovi}, prvakinja Pozori{ta na Terazijama nagra|ena

12. aprila Zlatnim beo~ugom Kulturno prosvetne zajednice Beograda

za 2005., za trajni doprinos kulturi Beograda.

14

EX YU

LUDUS 134Lu

U BOGOTIVesti iz slovena~koggledali{~a

na vratima pojavi `ena, koja tvrdi da juje mu` davno prevario te da je do{la dase obra~una sa njegovom ljubavnicom.Autor doga|aje u klju~nom trenutkuprekida, pomeraju}i ih napred i nazad.

***Na ovogodi{njem 10. festivalu Iber-

oamerikano u Bogoti gostovale su i dveslovena~ke predstave. Kraljica Margo

zbog njegove neverovatne lako}e i igri-vosti”.

”@ena od pre” je kratka igra, u kojojsu prikazani `ivoti protagonista, kojeodlikuju neverovatni preobrati i lomovi.Komad po~inje kao Fejdoov vodvilj, a za-vr{ava se poput gr~kih tragedija. Zapletje skoro banalan: tro~lana dru`ina,majka, otac i sin, pred selidbu. Potom se

Tekst Majkla Frejna Ovde (Here)prvi put je izveden u Sloveniji nasceni Gradskog kazali{ta Ptuj.

Re`iju potpisuje Ivana \ilas. Dramati~ar,prevodilac i novinar Majkl Frejn jedan jeod najuspe{nijih britanskih autora.”Ovde” je progla{ena najboljom komedi-jom godine (na repertoaru ”Ateljea 212”igrala je nekoliko sezona).

Pri~a se vrti oko mladog para, kojiiznajmljuje jednosoban stan i njihovestanodavke. Sku~enost stana i nemo-gu}nost da svakom bude po njegovom,odra`ava se na vezu para. A sve komp-likuje gazdarica koja prislu{kuje i dolazinenajavljena.

Frejnove drame su i ekranizovane,za film ”Prvi i poslednji” dobio je ”Emi”nagradu. Zna~ajan je i po najboljimprevodima ^ehova na engleski jezik.Njegovu adaptaciju prve ^ehovljevedrame ”Platonov”, ”Divlji med”, jo{ uvekimamo prilike da vidimo u beogradskom”Ateljeu 212”.

***Komad @ena od pre nema~kog dra-

mati~ara Rolanda [imelfeniga (Schi-mmelpfennig) premijerno je izveden nasceni ljubljanske Drame. Tekst je po-stavio Martin ^i~vak, jedan od najboljihslovena~kih reditelja mla|e generacije.^i~vak teatar ne smatra ogledalom`ivota: ”U ogledalu se samo povr{noodslikava `ivot, a pozori{te se moraspustiti u dubinu, te dati druga~iji izgledsveta i ponuditi nove odgovore”. Rediteljje ve} sara|ivao sa nema~kim piscemkada je pre dve godine u ”Narodnompozori{tu” u Bratislavi re`irao ”Arapskuno}”. Tada je pisca nazvao ”evropskimVudi Alenom”: ”Stil tog pisca obo`avam

NOVA EVROPSKA DRAMAPozori{ne novosti iz Makedonije

Gogoljeva komedija Revizor, satira oruskom birokratskom dru{tvu 19.veka, postavlja se na sceni ”Make-

donskog narodnog pozori{ta” u re`ijiVladimira Mili~ina. Tema drame sva-kako korespondira sa sada{njim vre-menom. Naslovnu ulogu igra ZoranLjutkov, a podela broji dvadeset glumaca.

***Premijera Nirvane Konstantina Ilie-

va, u re`iji Vladilena Aleksandrova,direktora ”Dramskog pozori{ta Pazar-d`ik” iz Bugarske, odr`ana je na sceni{tipskog ”Narodnog pozori{ta”. U pitanjuje koprodukcija dva pomenuta teatra.

***Jo{ jedan gost iz Bugarske re`ira u

Makedoniji. U ”Galeriji 19,19” pri ”Kul-turno-informativnom centru” SvetozarGagov je postavio dramu Jane DobreveLeto u novembru. Na istoj sceni ”Krikteatar” je izveo premijeru Lens od Au-stralije. Ovo je urbana komedija pogodnaza sve generacije. Pravljena je na prin-cipu po kojem se prave crtani filmovi injen jedini cilj je da zabavi publiku.Reditelj je Robert Ristov.

***Premijera Molijerovog Tartifa u re-

`iji Dejana Projkovskog odr`ana je u”Turskom teatru” u Skoplju. Druga ovo-godi{nja premijera (prethodio je ”Ev-nuh”) bavi se hipokrizijom koja }eotvoriti i pitanja o veri. Reditelj je pre dve

godine u ovoj ku}i postavio ”Gilgame{a”.”Tartif” je postavljen brehtovski, a bazi-ran je na komediji del arte. ”Glavna temaTartifa je licemerje sa kojim se svakod-nevno susre}emo. Predstava treba danam pomogne da pogledamo istini u o~i.Religija je druga tema ove drame ipoku{ali smo da postavimo graniceizme|u toga kada je sredstvo masovnemanipulacije, a kada li~ni momenatsvakog od nas. Retko mi se de{avalo datokom proba imam tako kompleksan rad,tako mnogo eksperimenata i gluma~kihimprovizacija, kao {to je sada bio slu~aj”,rekao je Projkovski.

***Drame The Caretaker i Ljubavnik

Nobelovca Harolda Pintera prevedene suna makedonski i predstavljene u ”De~jemkulturnom centru”. Izdanje je pomogaoInternacionalni pozori{ni institut priUNESCO.

***Posle pro{logodi{njeg uspe{nog

gostovanja predstave Boke{ki D-mol Ste-vana Koprivice u re`iji Milana Kara-d`i}a i izvedbi ”Doma kulture Tivat”,zakazana su nova gostovanja ove ku}e uSkoplju. Ovoga puta ansambl }e izvestiJelenu Savojsku, Betulu u Malu Valu.Betula je proizvod tandema Koprivica-Karad`i}. ”Jelena Savojska” je baziranana tekstu Nade Bukeli}, dok re`ijupotpisuje Robert Raponja iz Pule. Balet

”Makedonske opere i baleta” }e uzvratitigostovanje tokom leta, predstavljaju}idelove sada{nje produkcije.

***Blizu grada je komad baziran na

tekstu litvanskog autora Mariusa Iva{-kevi~iusa. Re`irao ga je Miodrag Ma|arna ”Sceni 22” u ”Makedonskom narod-nom pozori{tu”. Direktor MNT-a, Ljup~oPetru{evski, najavio je predstavu kaoatraktivan komad koji se obra}a mladojpublici. Po re~ima umetni~kog direktora,Aleksandra Popovskog, tekst je podr`anna takmi~enju u organizaciji ”Theorem

Theatre Network” koji organizuje puto-vanja mladih autora ne bi li na novommestu stekli ideje za tekst. Tako je Li-tvanac svoju dramu pisao u Malmeu, u[vedskoj. “Pisac je dobio ideju iz novina inapravio veoma impresivnu pri~u one~emu {to je deo svih nas: kada je pro-bao plodove zadovoljstva jednom, ~ovekne mo`e da prestane da ih jede. Pri~a jeupotpunjena sa dva divna mita”, rekao jePopovski. “Likovi su mentalno druga~ijiod nas, ali problemi koji ih mu~e suuniverzalni. A sama pri~a je na ivici snai jave”, rekao je reditelj i dodao da je

glavna ideja na kojoj je bazirao svojupostavku, ~ovekova potreba za vi{e odjednog `ivota.

***Nova predstava u ”Prilep{kom po-

zori{tu” Roberto Cuko Bernarda MarieKoltesa u re`iji Kirila Petreskog. Ovudramu o masovnom ubici, imali smo pri-like da vidimo na sceni ”Ateljea 212” ure`iji Aleksandra Popovskog.

***Ljubi{a Georgievski re`ira u [tipu

tekst Poljaka Irineja Iridinskog ZbogomJudo. Re~ je o poznatoj drami s polovine20. veka. Mladi} Juda je ime dobio poapostolu Judi. On biva uhap{en i mu~enne bi li prizano da je izdajnik samo zato{to nosi to ime. Tu torturu mladi} ne iz-dr`ava te oduzima sebi `ivot - obesi se.

***Savremeni balet Zvonar Bogorodi-

~ne crkve u Parizu u izvo|enju ”Nacio-nalnog baleta Pe~uj” iz Ma|arske otvorioje me|unarodni festival savremenogplesa Tanc-fest u Skoplju. Pedesetak ig-ra~a u~estvovalo je na manifestaciji kojaje trajala do 18. aprila. Gostovali su i”Dr`avni teatar Hildeshajm” iz Nema-~ke, kao i ”Buto kompanija Kacura Kan”.Makedonska publika je prvi put imalaprilike da vidi ovaj specifi~an vid japan-skog plesa.

***Pored predstava iz Srbije i Slovenije,

na festivalu Iberoamerikano u Bogoti,predstavili su se i makedonski pozo-ri{nici. Dramski teatar iz Skoplja izveo jeLorkin ”Dom Bernarde Albe” u re`ijiGor~ina Stojanovi}a.

A. J.

EEvvrrooppsskkii VVuuddii AAlleenn:: @@eennaa oodd pprree

VVeelliikkii uussppeehh:: KKrraalljjiiccaa MMaarrggoo

Aleksandra Duma i Sre~ka Fi{era uizvedbi ”Slovenskog mladinskog gle-dali{~a” i re`iji Diega de Brea, pobrala jevelike aplauze. Na stranicama kolum-bijskog dnevnika ”El Tiempo” objavljenoje da je ”Kraljica Margo” jedna odnajboljih predstava ovogodi{njeg festi-vala.

Drama Kitov trbuh Fabia RubianaOrjuela nastala je u u koprodukciji SMG-a i ”Teatra Petra” iz Bogote i re`iji Mat-ja`a Pograjca. Premijeru je do`ivela nafestivalu.

”Ovog ~asa me je zanimalo pitanjenestale dece. U na{oj zemlji, pa i {ire usvetu, nestanak najmla|ih je postao sva-kida{njica. Njihove sudbine su razli~ite:zavr{e u pornografiji, kao u~esnici isu`nji, odrasli ih upotrebljavaju za neza-konite radnje i eksperimente. Broj temase {iri i na upotrebu droge. A iza svegatoga se obi~no kriju skrivene organizaci-je. U mom susedstvu `ivi besku}nicakoja je svake godine trudna, pred po-ro|ajem nestane pa se ubrzo vrati naulicu. Po mi{ljenju drugih besku}nika,ona svoje bebe prodaje za 80.000kolumbijskih pezosa (pribli`no 30 evra)”,rekao je autor.

***Za ”Mestno gledali{~e ljubljansko”

2005. bila je rekordna u poslednjih devetgodina - po poseti, broju predstava i go-stovanja po Sloveniji. Imali su 503 pred-stave, od toga najvi{e na svojoj sceni(473) i skoro petinu na gostovanjima,98.687 gledalaca i 15 premijera - devetsvojih i {est koprodukcija.

***Dramski pisac Matja` Zupan~i~

ovogodi{nji je dobitnik nagrade ”SlavkaGruma”, odlu~io je `iri 36. Nedelje slove-na~ke drame (TSD), koji je njegov komad”Razred” ocenio kao najbolji novi doma}idramski tekst. Na pomenutom festivalukoji se odr`avao u Kranju, ”[eligovunagradu za najbolju predstavu” dobio jeEp o Gilgame{u. Ep je dramatizovao,adaptirao i dopisao Neboj{a Pop Tasi},re`irao Jernej Lorenci, sve u izvedbiSMG-a.

***Na velikoj sceni Drame SNG Lju-

bljana gostovalo je japansko pozori{te”Seinendan”, postavkom Rasinove Fedreu re`iji Francoa Mi{ela Pesentija.

Prevela i priredilaAleksandra Jak{i}

BBuuttoo pplleess

LUDUS 13415

EX YU

BANJALU^KA MINISTARKA[ta se doga|a u pozori{timaBosne i Hercegovine?

predvo|en Svetlanom Bojkovi} u naslov-noj ulozi i Vlastimirom \uzom Stojilj-kovi}em u ulozi ujka Vase. Premijeru supratili i prijatelji iz Beograda koje jeugostio Tihomir Stani}, umetni~ki direk-tor pozori{ta. ”U Srbiji nema ~estih sme-na vlade kao na ovim prostorima, tako daje svaka druga `ena na premijeri bilagospo|a ministarka, aktivna ili u nekomranijem sazivu. Shvatio sam kakoNu{i}a ranije nismo razumeli jer je biojednopartijski sistem, nismo znali {ta sesve u gra|anskom, demokratskom dru-{tvu doga|a i kako su to prepoznatljive,realne situacije”, dodao je Stani}. Ina~e,programska okosnica ove scene je prei-spitivanje i dekonstrukcija mita velikogsrpskog naroda.

”Gospo|a ministarka” je u pozori{tuu Banja Luci prvi put je izvedena 15.februara 1934. godine u re`iji Vase Ko-si}a. Predstava je vi{e puta obnavljana, apokazalo se da je i ova postavka pravipotez uprave NP RS. ”Ovo je klasi~napredstava i zasniva se na analizi i deluBranislava Nu{i}a. Gospo|a ministarkaje obi~na `ena iz male sredine, koja jenaglo spletom okolnosti izme{tena iz nje,te postaje komi~na i tragi~na u svojimnastojanjima da se u tom novom svetusna|e”, rekla je Milica Kralj. Premijerno

van Du~i}” iz Trebinja. Ovim knji`evnimdru`enjem zvani~no je po~ela mani-festacija Du~i}ev dan, koja je organizo-vana na dan smrti Jovana Du~i}a 7.april. ”Crkvina je najve}i vrh RS, a ovoomanje brdo je u~inilo da Trebinje smeniCetinje i da se Lov}en spusti na Crkvinu,kojoj se pre nekoliko godina vratio velikiDu~i}”, istakao je Matija Be}kovi}.

***Predstava Ba{ ^elik koju je po tekstu

Milivoja Mla|enovi}a re`irao KokanMladenovi}, premijerno je izvedena uDe~ijem pozori{tu RS (DP RS) u BanjaLuci.

Poznatu epsku pri~u Mladenovi} jepostavio u savremeni ambijent, a Ba{^elik je prikazan kao kompjuter koji `elida uni{ti svet. Publika je sjajno prihvati-la bajku o carevi}u Neboj{i, dvorskoj ludi^eketalu i stra{nom Ba{ ^eliku koja jeprikazana na nov, moderan na~in.

***Predstava Gospo|a ministarka po

tekstu Branislava Nu{i}a, a u re`ijiMilice Kralj, premijerno je izvedena navelikoj sceni Narodnog pozori{ta RS (NPRS) u Banja Luci. Gluma~ki ansambl je

USarajevu je u 67. godini preminuoprvak drame Narodnog pozori{taSarajevo, Zoran Be~i}. Be~i}, ili

kako su ga njegove mla|e kolege od miljazvali - Dida, bio je jedan od najistaknuti-jih bosanskohercegova~kih pozori{nih,filmskih i televizijskih glumaca. Ro|en jeu ^a~ku, a glumu je studirao na Beo-gradskoj akademiji. Nakon {to je dvesezone bio ~lan Pozori{ta ”Marin Dr`i}”u Dubrovniku, pre{ao je u Malo pozori{teu Sarajevu, dana{nji Kamerni teatar 55.No} pre nego {to je oti{ao, Zoran Be~i} bioje tamo gde je najvi{e voleo da bude - upozori{tu, igraju}i svoju poslednju pred-stavu, ”Legendu o Ali-pa{i”. Smrt ga jezatekla nekoliko dana pre premijere”Rodoljubaca”, nove predstave koju jepripremao u ku}i na Obali.

***U Hercegova~koj Gra~anici na Crkvi-

ni iznad Trebinja slu`ena je sveta liturgi-ja i pomen velikom srpskom pesnikuJovanu Du~i}u. Na Crkvini su dodeljene inagrade za najbolju kratku pri~u i naj-bolju pesmu, pristigle na konkurs koji jeorganizovala Knji`evna zajednica ”Jo-

izvo|enje je prekidano mnogim aplauzi-ma, kao i ovacijama na kraju predstave.

***Dvadeset i drugi internacionalni

festival Sarajevo Sarajevska zima za-tvoren je izvedbom predstave Udovice,ansambla Hrvatskog narodnog kazali{taiz Splita, u re`iji Dine Mustafi}a, te izlo`-bom u ”Turskom kulturnom centru”.Direktor festivala Ibrahim Spahi} izrazioje zadovoljstvo ovogodi{njom manife-stacijom. Izvedbom Udovice zadovoljanje i reditelj Mustafi}: ”U ovakvim dru-{tvenim problemima i velikim stepenomnerazumevanja te{ko je napraviti inter-nacionalni festival poput ovoga. Ro|en jeu vreme Olimpijade u Sarajevu i ekviva-

lent je drugim regionalnim festivalima.Stalo mi je da ono {to radim prezentiramupravo na ovoj smotri”. Spahi} je istakaoda je Mustafi} svih godina postojanja sa”Sarajevskom zimom” i da je to jedna odretkih li~nosti koja je toliko vremenaodr`ala prijateljstvo sa ovim festivalom.

Stari grad Jajce kandidova}e se zaSvetsku listu kulturne ba{tine UNESCO-a. [anse da se na|e na ovoj listi, kakonadle`ni ka`u, velike su jer se radi ozna~ajnim istorijskim slojevima - to jegrad u kojem je sadr`ana i praistorija,srednji vek i novija istorija, a ima iprirodne lepote.

Aleksandra Jak{i}

AMADEUSKazali{ne novostiiz Hrvatske

uslovno iste figure Lejdi Magbet zauzi-maju sredi{nju ulogu u stvaranju prosto-ra u kome se pri~a Magbeta mogla zbiti.Polaze}i jo{ jednom od situacije njenesmrti, figura Lejdi Magbet postajearhetip - besmrtna figura koja se materi-jalizira na razli~itim mestima i u razli-~itim vremenima uvek iznova pro`iv-ljavaju}i iste doga|aje.

***Madame Sans-Gêne ili prljavo rublje

Napoleona Bonaparte autora ViktorienaSardoa, Emili More i Alesandre Skara-muza, nova je predstava na sceni ”Tali-janske drame” HNK Rijeka. Pri~a opralji koja postaje vojvotkinja i koja jeinspirisala jednog od najpoznatijih po-zori{nih autora devetnaestog veka, Sar-doua, postala je `iva stvar u rukama ita-lijanske rediteljke Alesandre Skara-muza. Ona je preradila tekst, daju}i muda{ak modernog vremena i tipi~ne `en-ske `ivahnosti. Pored smanjivanja brojauloga, poja{njavanja replika, epohe,

genija, kao {to je to npr. u filmu. U `ivotuto nije tako, a ni kroz istorijske ~injeniceto nije tako. Mocart nije bio ba{ omiljenme|u ljudima. Mo`da niko nije negiraonjegovu muziku i njegovu genijalnost, nopitanje je koliko je on sam sebi naneo{tete”, kazao je redatelj. U Jane`i~evojpredstavi (traje ~etiri sata), filmska di-namika scena je pretpostavljena tea-tarskoj potrebi da se likovi “udoma}e” nasceni. Deo scenskog zbivanja je u`ivoizvo|ena Mocartova muzika, a metafo-ri~ki sloj zbivanja nose i balerine. An-tonija Salierija, kojeg je [efer zamisliokao arhetipskog Mocartova protivnika,politi~ara u umetnosti, sivog dvorskogkompozitora, mediokriteta, igra @arkoRadi}. Naslovni lik tuma~i Alen Liveri}.Veliki doprinos predstavi dala je muzi~kadramaturgija Isidore [ebeljan.

***U ”Teatru &TD” odr`ana je premi-

jera opersko-plesne predstave LadyMacbeth In Furio autorki MarjaneKraja~ i Selme Banich. Figura, tj. dve

Novi autorski projekat Vilima Ma-tula je komad Ta~ka. Matulapoku{ava uz pomo} dva ogledala,

jednog paravana i jednog plasti~nog valj-ka da predstavi {ta se doga|a kad seglumac na|e sam sa sobom na otvorenojsceni. On ne igra odre|enu ulogu, ve}podra`ava dramske sile, izra`ava bes,katkad sentiment, a osnovni mu je cilj daglumu konfrontira s egzistencijom. Ma-tula je sklopio komad od mozaika svogdetinjstva, {kolovanja, odrastanja u nizrazbijenih slika koje `ustro usmeravaprema publici.

***SHAKEspeare na Exit je nova pred-

stava teatra ”Exit” u re`iji Matka Ra-gu`a. U pitanju je kola` improvizacija natemu [ekspirovih komada, u kojem troji-ca glumaca duhovito dekonstrui{u idejuda se i [ekspir mo`e svesti do veli~inereklamne poruke. Odeveni u crno, nacrnoj pozornici glumci proizvode slikegestikulacijom, pa i onomatopejama. Re-kviziti su simboli~ni, a rediteljske idejepodupiru razli~itim metateatarskim in-tervencijama i ponekim zabavnim ap-surdom, poput montipajtonovskog likaslu`avke, koja pasivno sedi u pozadiniscene dok pred njom pantomimi~arskigalopira ”engleska istorija”.

***Na sceni HNK-a Rijeka postavljen je

Amadeus Petera [efera, re`iju potpisujeTomi Jane`i~. ”Nisam hteo Mocarta sta-viti iznad Salierija, nego ba{ kao {to je tou stvarnom `ivotu - staviti sve na vagu ibirati, a zatim pla}ati cenu za izabrano.Svako od nas nosi neku sliku o sebi, aujedno neku senu koje nije svestan. Aba{ to je prisutno i u liku Mocarta iSalierija. Kao da su jedan drugome sena.Prva misao koja mi je do{la rade}i natekstu, bila je da u Mocartu treba na}iSalierija i u Salieriju prona}i Mocarta. Sdruge strane nisam `eleo idealizovati lik

pocrtavanja elemenata trilera, dodata sui tri `enska lika Austrijanki.

***Kvetch Stivena Berkofa re`irao je

Dra`en Feren~ina, u kopordukciji ”Ga-velle” i ”Pozori{ta Virovitica”. Re~ je odru{tvenoj komediji. Kao i u svim dobrimkomedijama, smejemo se sami sebi. Pri-~a o ne ba{ sretnim ljudima i njihovim neba{ sre}nim `ivotima, subverzivna irazigrana, duhovita i gorka, cini~na ine`na, istinita i pozori{na u isti ~as...

***^udnovate zgode {egrta Hlapi}a

Ivane Brli} Ma`urani} izvedene su ude~jem pozori{tu ”Tre{nja” u re`iji Re-nea Medve{eka. [est dana i jedna no}putovanja {egrta Hlapi}a predstavljajunajzna~ajnije putovanje u istoriji hrvat-ske knji`evnosti za decu i mlade. Veseokao ptica, mudar kao knjiga i dobar kaosunce, maleni i hrabri {egrt postao jeljubimac najmla|e publike od danaobjavljivanja toga kratkog romana 1913.

Evo kako je Antun Gustav Mato{,pisao o ovom romanu: ”Pro~itav{i tu pre-krasnu knji`icu, bejah iznena|en kao priotkri}u malog remek-dela … Ovo delog|e Brli} Ma`urani} spada me|u onevrlo retke pripovetke, {to su dodu{e pi-sane za decu, ali ih ne ~itaju s nasladomsamo mali i neuki, ve} i odrasli. Najboljeknjige ~ove~anstva tako su pisane: Ho-mer, Don Kihot, Robinzon Kruso, Guli-verova putovanja…”.

***Dramski tekst (P)lutaju}e glumi{te

majstora Krona Borisa Senkera dobitnikje ovogodi{nje nagrade ”Marin Dr`i}” zadramsko i pozori{no stvarala{tvo. Drugunagradu podelili su tekstovi Ane \oki}-Pongra{i} ”O zmaju koji je kokice jeo ijednu la`nu princezu sreo” i GordaneOstovi} ”Slepe ulice”. I tre}a nagrada jepripala dvema dramama - ”Jednostavnonesretni” Ivora Martini}a i ”Ven~anje”Jelke Pavi{i}.

***[estu godinu zaredom u vreme pro-

le}nih {kolskih praznika Gradsko po-zori{te ”@ar ptica” organizuje Naj, naj,naj festival. Na manifestaciji nastupajusa svojim najboljim predstavama 12

profesionalnih pozori{ta za decu iz celeHrvatske, uz teatar doma}ina.

***Pri~a o poznatom junaku Antuntunu

iz pesme Grigora Viteza, prvi put }e svojemesto na}i na pozornici. Kako `ivi An-tuntun premijerno }e se izvesti u teatru”Mala scena”. Pesma je poslu`ila kaopolazi{te za izma{tavanje predstave ode~jim vizurama sveta. U iskrivljenomogledalu Antuntuna deca }e prona}i za-bavu, ali i spoznati ne{to o upotrebi i pra-vim zna~enjima re~i, o svetu oko sebe, oupotrebnim vrednostima predmeta, ali i osvojim vlastitim ma{tarijama i igrama.

***Hrvatski predsednik Stjepan Mesi}

odlikovao je glumca Peru Kvrgi}a ”Re-dom kneza Branimira s ogrlicom” zazna~ajni i dugogodi{nji doprinos kulturiRepublike Hrvatske. Zahvaljuju}i, PeroKvrgi} je naglasio da su ovo odlikovanjezaslu`ili i svi oni glumci, glumice ireditelji koji su s njim radili na vi{e oddve stotine predstava u njegovojgluma~koj karijeri.

***Na 16. Maruli}evim danima takmi~i

se 10 predstava nastalih po doma}emdramskom tekstu. Festival se odr`ava uSplitu od 21. do 28. aprila. U~estvuju:Teatar &td iz Zagreba sa predstavamaMatka Sr{ena Cvijeta Zuzori} i @abaDubravka Mihanovi}a u re`iji FrankePerkovi}; u re`iji Van~a Kljakovi}a dvepredstave: GKM Split, Deus ex machinaVlatka Perkovi}a i HNK Split, Fran-cuskinja Ilije Zovka; SMG Ljubljana,Fragile! Tene [tivi~i} u re`iji Matja`aPograjca; Kamerni teatar ‘55 Sarajevo,Kako ubiti predsjednika Mira Gavrana ure`iji Gradimira Gojera; Gojer je re`iraoKraljevo Miroslava Krle`e, NP Sarajevo;Bosansko NP, Kom{iluk naglava~ke Ni-ne Mitrovi} u re`iji Nine Kleflin; HKDTeatar Rijeka, Predstava Hamleta u seluMrdu{a Donja

Ive Bre{ana u re`iji Lary Zappie; DKGavella Zagreb, Sinovi umiru prvi MateMati{i} u re`iji Bo`idara Violi}a.

A. J.

UU ggooddiinnii MMooccaarrttaa:: AAmmaaddeeuuss uu RRiijjeeccii

NNaa rreeppeerrttooaarruu NNPP RRSS:: GGoossppoo||aa mmiinniissttaarrkkaa

16

Knjige

LUDUS 134Lu

Drage Po`arevljanke, uva`eni pri-jatelji naroda, poklonici barda Mi-livoja @ivanovi}a

Umoljen i samim tim zadu`en da,danas i ovde, besedim o glumcu, o ~ovekukoji je i svoj objekt i svoj subjekt i ~ijaflauta svira na sopstvenoj ki~mi - use}anje dozvao svoj susret sa velikim, sanajve}im glumcem. U zagrljaju majkeTalije!

U~io sam sedmi razred gimnazije,ovde u Po`arevcu, sa sestrom bliznaki-njom Milenom. Jednog podneva u prole}e1950. izlazih iz dvori{ta dedove ku}e uNemanjinoj ulici kada pored mene, idu}inasred pra{njavog kolovoza, protutnji~itava lokomotiva od ~oveka. Kora~ao jesna`no, palatinski. Na glavi {e{ir bor-salino, oko vrata leptir kravata {irokihkrila. Kao da je sa sobom vukao oblakesa Morave.

BESEDA O GLUMCU

Bitefu se bli`i ~etrdeseti ro|endan ito je prilika da se u~ini uspe{anpoku{aj nastanka knjige o Miri

Trailovi} kao spoj li~nog do`ivljaja iobjektivnog prikaza upakovanih u nekivid romansirane biografije o ovoj vi|enojdami. Feliks Pa{i} je originalno pri{aoizboru ~injenica i inventivno ispri~aose}anja Mirinih savremenika boje}i ihautenti~no{}u, toplinom i po{tovanjem.Autor nam otkriva tajnu Mirinog perso-nality i utisnutog traga, upozoravaju}inas da je svako vreme imalo svojezahteve, ali i svoje `udnje za novim, zaonim {to je dolazilo iz daljina i da je Miraupravo vrlinom posve}enosti, instinktomi intuicijom utemeljivala tada{nje novetendencije. U sku~enim okvirima tada-{njeg beogradskog teatra dohvatiila sesvojih vrhunaca osnivanjem Ateljea 212,Bitef teatra i smotre BITEF predskazu-ju}i budu}nost. Otuda je njeno mestokrupnim slovima zapisano u istoriji`ivota beogradskog pozori{ta, srpskogglumi{ta i internacionalne afirmacijedramske umetnosti za potomstvo, kojegzapravo, osim pozori{ta i nije imala.

Te{ko je svakako praviti knjigu o li~nostio kojoj se toliko zna i o kojoj su izre~enibrojni sudovi, raznovrsni utisci, a koja jezapravo bila i ostala ikona BITEF-a.Knjiga Feliksa Pa{i}a podse}a nas daMira Trailovi} svojom testamentalnomzaostav{tinom i danas isijava i produ-`ava svoj `ivot. I pored svega autor seuhvatio u ko{tac sa ogromnom doku-mentarnom gra|om i stvorio delo, pravikapital za istoriju pozori{ta, teatrologiju ipo{tovaoce njenog dela.

Entuzijasta pozori{ta, izrazite dale-kovidosti, otkrivala nam je istinske vred-nosti umetnosti koje su dolazile iz sveta.Jednostavna, aristokratskih manira, go-spodstvenog stila, otmena, nastojala je dadosegne visine u afirmaciji pravihpozori{nih vrednosti. Mo`da je ponekaddelovala strogo prema drugima, ali iprema sebi. Visoko izgra|enih estetskihprincipa postavljala je visoke zahteve isagorevala u `elji za uspehom, nastoje}ida pozori{te ostvari najvi{i domet, {to~esto i nije bio slu~aj. Neke predstave sudo`ivljavale neuspeh, a neke skidane sarepertoara. Te{ko je priznavala neuspeh,preobra}uju}i ga u neminovnost ampli-

tuda putanje kojom se u ovom poslu ~estoide. Znala je da je pozori{te velika iluzija,a i ona ih je imala, iako to nije lako priz-navala. Imala je svoje uspone i padove,ali ipak bila je poetesa teatra za koju jeslavni E`en Jonesko rekao, kada su gapitali {ta je video u Beogradu te 1971.godine: ”Miru Trailovi}. Zar to nije sa-svim dovoljno?” Ljubomir Muci Dra{ki}mo`da ju je najpreciznije okarakterisao:”Imala je jedno lice, a to lice je imalo stolica.” Jovan ]irilov, koji je do poslednjih

dana ostao odan i posve}en prijatelj, oMiri je svedo~io u jednom svom zapisu:”...pozori{tem je vladala po principumajke, mislim da je imala isti za{titni~kiodnos prema glumcu, suflerki, deko-rateru ili biletaru. Pona{ala se maj~inskii prema starijima od sebe.” O sebi jejednom rekla: ”Puna sam mana. Ne-strpljiva sam i koleri~na. Ali imam jednuvrlinu: zaboravljam ru`ne stvari...”

Delo Feliksa Pa{i}a otkriva nam nesamo li~nost Mire Trailovi}, ve} i klimustvarala{tva iz vremena koje je onanajbolje predstavljala. Kosmopolitska li~-nost, entuzijasta po opredeljenju, mar-kantni stvaralac, posredstvom autoraizranja iz knjige. @ena iz sveta snovakoja je uvek i{la ispred vremena, oli~enjeupornosti, zavidela je pticama kojeodlaze daleko i poput njih te`ila da sasvetom izgradi mostove teatarske este-tike. Upravo joj je to i pomoglo da postanepoznata, velika, nezaboravna.

Jedna od najistaknutijih rediteljki,prva dama srpskog i jugoslovenskog tea-tra, utemeljila je pozori{te novog koncep-ta i pre svega novog repertoara podi`u}iga na svetski nivo. Ostale su zapam}enenjene pozori{ne re`ije: ”Iza zatvorenihvrata” @an-Pol Sartra, ”Stolice” E`enaJoneska, ”Ko se boji Vird`inije Vulf”Edvarda Olbija, ”Koktel” Tomasa Eliota,mjuzikl ”Kosa”, ”^udo u [arganu” Lju-

bomira Simovi}a... Tako|e, rediteljskipe~at ostavila je i u inostranim teatrima{irom sveta, u Francuskoj, Nema~koj,Belgiji...

Delo u podnaslovu ima determinantu”Prilozi za biografiju” {to i opravdavapi{~evu zamisao, ali i utisak o pomalonedovr{enoj i nedovoljno sistemati~noj,~vrsto uvezanoj biografiji. Pa ipak, autorkao tuma~ istine o li~nosti Mire Trailovi}i njenom vremenu uspeva da nas uvede upozori{na zbivanja podjednako `ivo iimpresivno, kao i u temperament i men-talitet ove dame - odvazda Evropejke,svetske gospo|e, re~eno u savremenomslengu mladih, ”prave carice”.

Sanjar u du{i, misionar u akciji,smeli avanturista, izrasta iz {tiva FeliksaPa{i}a, odgonetaju}i nam iskustvo ro-busne, katkad opore lepote ljudskog ka-raktera {to se gotovo pretvorilo u mitskisi`e li~nosti Mire Trailovi}. To je zapravopri~a o nama i svetu, o teatru koji jeFeliks Pa{i} uspe{no o`iveo u ovoj knjizii koja ima podjednako {ansu da postanedragocenost za istoriju pozori{ta i za iz-dava~a, Muzej pozori{ne umetnosti.

I zaista, Feliks Pa{i} je ponudio do-kumentarno, ali i zanimljivo delo, dobroupakovano {tivo koje se lako ~ita. Zaslu-ga svakako pripada autoru, izdava~u,kraetivnom studiju New moment za di-zajn u otkrovenju zagonetke, koja se zoveMira Trailovi} i koja je gotovo postalainstitucija, ili kako su je zvali ”La ma-ma” na{eg savremenog teatra.

Isidora Masnikovi}

”LA MAMA” BEOGRADSKOG POZORI[TAFeliks Pa{i} - Mira Trailovi}, gospo|a izvelikog sveta (Muzej pozori{ne umetnostiSrbije, Bgd. 2006.)

Kao svoj doprinos obele`avanju dve-sta godina od ro|enja i sto pedesetgodina od smrti velikog Jovana

Sterije Popovi}a, Izdava~ka delatnostNarodnog pozori{ta u Beogradu objavilaje (kao novi naslov u ediciji Iz istorijeNarodnog pozori{ta u Beogradu) knjiguJelice Stevanovi} ”Sterija u Narodnompozori{tu - vodi~ kroz teatrografsku gra-|u”. Cilj ovog teatrografskog vodi~a jeste,ka`e se u predgovoru, ”da pomognemobudu}im istra`iva~ima koji }e se bavitiSterijom na sceni Narodnog pozori{ta. Dasaberemo i uporedimo dosada{nja teatro-grafska istra`ivanja i da ih dopunimodetaljnim i iscrpnim podacima o doku-mentima koji se nalaze u na{em arhivu, aodnose se na ovog autora i njegova delana na{oj sceni.”

Prikupljena gra|a je raspore|ena u~etrnaest poglavlja: dva uvodna - o `ivotu

i radu J. S. Popovi}a i zna~aju njegovihkomada za formiranje nacionalnog re-pertoara; dva koja obra|uju izvo|enjaSterijinih dela na scenama prete~a na-cionalnog teatra, Teatra na \umruku iTeatra ”Kod jelena”; dva komparativna -u kojima se daje pregled premijera Steri-jinih komada prema ranijim istra`i-va~ima i pregled izvo|enja njegovih ko-mada do 1914. godine; i osam dokumen-tarnih - gde se prvi put na jednom mestunalaze svi dostupni podaci o izvo|enjuSterijinih komada, koji se ~uvaju uArhivu Narodnog pozori{ta (PlakatiSterijinih predstava u hemeroteci NP;Gostovanja drugih pozori{ta sa Sterijinimkomadima na sceni NP; Sterijine pred-stave po sezonama, na osnovu sa~uvanihplakata; Komadi posve}eni Steriji, nasceni NP; Programi predstava sa~uvani uNP; Sterijini dramski tekstovi u biblioteciNarodnog pozori{ta; Foto i video fond).

O tome koliko je ovaj posao bio slo`eni te`ak, i sa kakvom je odgovorno{}uobavljen, svedo~i skoro trista napomena ufusnotama, tamo gde se izvori ne sla`u,gde su podaci nejasni, nesigurni ili po-gre{ni.

Dodajmo jo{ da ovaj ”vodi~ krozdokumentaciju” ima dosta ”mesta zapredah”, u vidu ilustracija, slikovnih (fo-tografije pisca, plakata, predstava, glu-maca, kori{}enih izvora) i tekstualnih(kra}i ili du`i izvodi iz kriti~kih tekstovaobjavljivanih u dnevnim listovima i knji-`evnim ~asopisima). ”Njihov je zadatak -ka`e autorka - da objasne pojedineprelomne trenutke u odnosu Narodnogpozori{ta prema Steriji, do~araju ponekupredstavu i u~ine putovanje kroz ar-hivsku gra|u manje monotonim”.

Knjiga Jelice Stevanovi} je nevelikaobimom (166 strana), ali dragocena sa-dr`ajem, jer je kamen-temeljac za svakobudu}e nau~no bavljenje Sterijom na

sceni Narodnog pozori{ta u Beogradu. U

tom smislu ovo delo je, i stvarno i simbo-

li~no, odu`ivanje duga jednom od naj-

ve}ih utemeljiva~a institucija srpske

kulture.

Branka Zdravkovi}

”Sterija u Narodnom pozori{tu - vodi~ kroz teatrografsku gra|u”Prikaz

Dani Milivoja @ivanovi}a Bio je to, poga|ate ve}, Milivoje @i-vanovi}. Upravo je spremao Kralja Lira uJugoslovenskom dramskom pozori{tu ure`iji Mate Milo{evi}a. Milivoje, najve}alegenda na{eg umetni~kog teatra poslePere Dobrinovi}a, obele`io je dvadesetostole}e i stigao na vrh i paganske i pra-voslavne ikone nezaboravne. Hudo`e-stvene.

Du`an sam ba{ zato re}i: u heroj-skim, plebejskim, patriotskim vremenimai najbolji, najve}i glumci su vitezovi ijunaci - od Dobrice Milutinovi}a do netompo~iv{eg Danila Lazovi}a. Ali, u nenarod-nim, jani~arskim i kaubojskim vremeni-ma, glumci-hteli ili ne hteli- postajusatelitski pelivani, nadni~ari, dvorskelude i moneta za potkusurivanje. Danasglumci u pozori{nim ku}ama jedvasastavljaju kraj s krajem, a takozvanislobodnjaci, van radnog statusa, igraju za“dan i komad”. Ba{ kao Sre}kovi} iNesre}kovi} iz [ume Ostrovskog. A da li

smo mi, da li su pisci, pesnici, glumci iglumice, umetnici ili “izvo|a~i radova”,kako re~e Zoran Radmilovi}, svesni svogpolo`aja, mesta i uloge u savremenojnam Srbiji? Kome smo mi neophodni?Koliko verujemo kako knji`evnost, muzi-ka, pozori{te pripadaju ~ovekovoj bliskojili daljoj budu}nosti?

Verujem da uprkos ogromnim ra-zlikama koje me|u nama postoje, svi mi,kao gra|ani, treba da imamo ~vrstu in-telektualnu re{enost da utvrdimo stvarnuistinu o svojim `ivotima i o dru{tvima ukojima `ivimo; to je najva`niji zadataksvih nas. Ustvari, to nam je obaveza.

Ali, manimo se sumornih dijagnoza iolakih prognoza. Udri brigu na veselje!Ili: stavimo pamet na komediju, kako jekliktao Pomet u Dr`i}evoj Rasko{nojkomediji! [ekspir bi rekao: ‘Glumci sustigli, sire! Glumci su me|u nama. Sanama u zlu i dobru.’ Glumci su stigli,kralju na{ od Morave, od Srbije, odPariza i Moskve. Kralj je mrtav, ka`u -ba{ zato: @iveo kralj,Milivoje @ivanovi}!

Milosav Mirkovi}

LUDUS 13417

In memoriam

Bilo je to pre ne{to vi{e od dvadesetgodina. Posle uspeha Sivog doma,Televizija je predlo`ila da napravi-

mo neku vrstu nastavka te pri~e u uzne-mirenoj, nesre}noj, napu{tenoj generacijimladih ljudi, ali koja vi{e nije vezana zaVaspitno popravni dom, ve} `ivi u poro-dici, ili odbegla od nje, pritisnuta stra-hovima, neizvesno{}u, drogom ili, jedno-stavno, nedostatkom ljubavi.

Jednu od linija pri~e o zaboravljeni-ma napisao sam po sudbini devoj~ice napragu devoja{tva, nazvao sam je Bilja,koja ~esto, skrhana nervnim krizama,mora da se le~i u Zavodu za mentalnozdravlje. Tu sudbinu, pored mno{tvadrugih, ~uo sam i upamtio tokom vi{e-

ubistva kada je selotejpom zalepio re{et-ku tu{a za usta i pustio vodu ...

Ali ono {to do detalja pamtim, to jescena u kojoj Danilo poku{ava da, pri-likom posete Zavodu, kroz neki staklenizid da neki znak ohrabrenja, ljubavi iprivr`enosti svojoj k}erki, da bi zatimoti{ao ku}i i seo u automobil bez to~kova,uputiv{i ka nebu pogled svog bezmernogjada. On je, prosto, zaista bio, u tom tre-nutku taj ~ovek, kao i u svakom trenutkute uloge. Kao {to je i kasnije, u ulogamakod drugih pisaca, uvek umeo i znao daih ostvari tako da posle svega mo`ete daga ocenite samo jednom re~ju - veli-~anstven.

Gordan Mihi}

mese~nih obilazaka raznih bolnica, upo-znaju}i tom prilikom i roditelje mladihpacijenata. Tako sam napisao i lik Bilji-nog oca. Odigrao ga je Danilo Lazovi}tako da sam, po gledanju prvih materi-jala, zajedno sa rediteljem Darkom Ba-ji}em ostao bukvalno fasciniran tuma-~enjem lika oca iz razorene porodice kojine zna, ne ume da sa~uva ono {to mu jenajdra`e u `ivotu - svoje dete.

To vi{e nije bila gluma. To je bilone{to vi{e od glume, jer Danilo nije upo-znao pravog oca devoj~ice, a igrao ga jekao da zna svaki bolni sekund njegovog`ivota, njegova o~ajanja, slomove, nje-gove mu{ke suze, njegov poku{aj samo-

Samo pra}enje jednomese~ne pro-dukcije Dramskog programa RadioBeograda zahtevalo bi mnogo vre-

mena i prilje`nosti. Pa ipak, kako ve-rujemo da se o radio drami nedovoljnogovori, raduje nas svaka emisija, aposebno svaka premijera ili razgovor o“osmoj umetnosti”. Da li uop{te vredispominjati neoprostivu kulturnu prazn-inu {to zjapi punih sedam godina u na{ojsredini, nedopustivo lo{u ~ujnost progra-ma Radio Beograda ~ak i u glavnomgradu, te `alosnu nemogu}nost da se uglavnom gradu prati program nasrpskom jeziku Radio Novog Sada? Ovapraznina nepovoljno uti~e na slu{aoca iodvra}a ga od pomnijeg pra}enja radi-jskih programa, naro~ito onih ambi-cioznijih u kakve spadaju dramski.

Izdvoji}emo, ipak, reprizu dela KosteTrifkovi}a Na Badnji dan u radio adap-

taciji Meline Pota Koljevi} i u re`iji Sa{eLatinovi}a, proizvedeno u radiofonskomobliku juna 2005. i emitovano opet u seri-ji Radioteka 12. marta.

Lektor, Olga Babi}, postarala se zaverno preno{enje pre~anskog govora, a spa`njom i zanimanjem pratio se glu-ma~ki nijansiran i uverljiv nastup Mila-na Mihailovi}a u ulozi advokata Sve-tozara Vuji}a.

13. marta 2006, na I programu Ra-dio Beograda, u seriji Dramske minija-ture, premijerno je emitovano delo Dobarbroj, Milana @ivkovi}a, u re`iji ZoranaRangelova i uz muzi~ku saradnju JeleneJe`. Ova duo drama, ostvarena u vidutelefonskog razgovora izme|u usamlje-nog starca (poneseno ga igra Ivan Jago-di}) i prezauzete slu`benice u privatnojadvokatskoj kancelariji (nepogre{ivo je

tuma~i Du{ica Stojanovi}), ostvarena je ufakturi koju nazivamo “gerontolo{komrapsodijom”. Topli, saose}ajni, ljudskiodnos bar za trenutak pobe|uje surovutr`i{nu utakmicu. Ovo kratko ostvarenjekoje nije li{eno humora, pru`a slu{aocuistinsko zadovoljstvo.

Vredi pomenuti bar jo{ dve emisije ukojima se razgovaralo o dometu i po-lo`aju na{e radio drame: tematski blokMaske, emisije Kulturni krugovi Drugogprograma Radio Beograda, 23. marta,kada smo mogli ~uti razgovor Sanje Mili}sa Vladimirom B. Popovi}em i GoranaCvetkovi}a sa Bo{kom Milinom, i Pro-gram za mlade 24. marta na Prvomprogramu, kada su u desetom satu Vesni]orovi} Butri} u gostima bili mr PredragD. Stamenkovi}, Miodrag Milovanov iZoran Jerkovi}.

U emisiji Klub 2 koja se emituje naDrugom programu, 13. marta gost Ljup-ke Kova~evi} bila je \ur|ija Cveti}, dobi-

upoznali kao radio dramatizatora Andri-}evih pripovedaka i kao k}er zapa`eneradijske rediteljke, Na|e Janjetovi} kojaje i re`irala }erkine dramatizacije.Pesnikinja je pohvalila sjajnu gluma~kuekipu, ali i upozorila na lo{e tehni~keuslove u Dramskom programu.

Pravo iznena|enje priu{tio nam jenovinar Radio Kraljeva, Miroslav Ka-~arevi}, svojom polusatnom uspelom re-porta`om Tragovi, koja je u serijalu isti-nitog, dokumentarnog zvuka Govori dabih te video emitovana na Drugom pro-gramu 16. marta. To je, zapravo, portretkraljeva~ke glumice Biljane Konstanti-novi} na~injen na proslavi 35 godinanjenog rada u tamo{njem pozori{tu. Glasove glumice deluje prijatno, a nastup jojje ne`an, izra`ajan i ubedljiv. O glumicisu nadahnuto govorili saradnici, stariji imla|i glumci i reditelji iz Kraljeva.

Ranko Buri}

tnica brojnih nagrada i prepoznatljivakao vrsni interpretator u razli~itimdramskim tekstovima. Odgonetaju}i iosvetljavaju}i svoj umetni~ki put i stav,\ur|ija Cveti} je otkrila da glumomupoznaje ljudska bi}a, ali i neke svojezapretene osobine, da glumci u obi~nom`ivotu manje glume jer im je dovoljnoglume na daskama koje `ivot zna~e.Govorila je o anga`ovanom teatru, ali i oodgovornosti onih koji su na vlasti.

Odgovoran, pa`ljiv, dobro obave{ten izanimljiv doma}in u istoj emisiji Klub 2,jeste i Ratko Niki}, a valjda jedina manamu je {to iz skromnosti svoje ime nakraju emisije pre}uti i time izostane nje-gov svojevrsni audio potpis kao urednikai voditelja. Slu{alac, naime, treba da znaime voditelja ~ak i kad ga jedva podnosi,a naro~ito kad ga rado slu{a, kao {toslu{a Niki}a. 14. marta Niki}eva go{}abila je Kristina Janjetovi} koja ima ve} 4objavljene zbirke pesama, ali koju smo

OD RADIJSKE DRAME DO PORTRETA DRAMSKIH UMETNIKAPozori{te na radiju

Uposlednje vreme doga|aje pamtimi delim na one od pre i one poslebombardovanja. Zato i ne znam

koliko dugo moj professor, Branko Ple{a,nije me|u `ivima . Znam samo da nas jenapustio posle bombardovanja. O njego-voj umetni~koj veli~ini ne bih pisala, jero tome mnogi znaju vi{e od mene.

Pisa}u o njemu kao na{em profe-soru, dobrom duhu koji nas i sad ~uva.

Znao je Branko da zavr{ava ~asovere~enicom: ”Hvala, bili ste odvratni!”Znao je da mu{ki deo klase po{alje nabrijanje, pa tek kad se vrate sve`e obri-jani, otpo~ne ispit. Jer glumac mora dabude uredan, okupan, namirisan, danema zadah, obrijan da mo`e da lepi

brkove i brade, pot{i{an, da za svakunovu ulogu mo`e, ako zatreba, da menjaperike, koje zahteva odre|eni lik. Znao jeispitnu predstavu da radi devet meseci, aod toga osam za stolom. Zato {to je rad zastolom najdragoceniji deo rada svakogglumca. Mogao je i u svojoj {ezdesetine-koj godini `ivota da podigne nogu poduglom od devedeset stepeni i da je dr`itako deset minuta, da bi nam pokazaokoliko smo mi, sa dvadeset, kilavi. Znaoje ceo dan da nas mu~i dok ne na|emo utekstu samo jednu pravu re~ - GLAGOL.Zato {to je govorna radnja klju~ u raduna ulozi. Da ne govorim o tome kako jesve na{e uloge zajedno, koje smo spre-

mali mesecima, on sam odglumio samona jednoj probi.

Sve je po~elo davne ’85. kada se najednom mestu na{lo desetoro mladih lju-di, upla{enih i nesigurnih u svoj tale-nat.Ve} na prvim ~asovima glume smoshvatili da ono malo {to smo mislili daznamo, ne znamo. Do{ao je i prvi ispitglume. Posle tog ispita, profesori su sa`aljenjem prilazili Branku, kao da muizjavljuju sau~e{}e, zbog katastrofalnogodabira klase. Ali, Ple{a je znao kako daute{i i zabrinute profesore i nas, potonulestudente. Rekao je ~arobnu re~enicu: “Urukama vol{ebnika Ple{e i balvan se une{to iskle{e!”

Upravo zbog tih ‘balvana’ koje je onklesao i isklesao, po`elela sam da na

On nam je usadio onu su{tinsku lju-bav prema pozori{tu, jedini pravi odnosprema njemu. Nisu slu~ajni ni ti ]urani,ni sve te nagrade, a moja klasa je pravidokaz da je Branko jo{ uvek me|u nama.

Ako nas posmatra od negde, sigurnasam da je ponosan, da nam se sme{ka ipo malo kritikuje.

NJEGOVI PLE[I]I:

DRAGINJA VOGANJAC, NIKOLA IVO-[EVI], PREDRAG KOLAREVI], SA[AMARJANOVI], SA[A TORLAKOVI],LORA ORLOVI], JASNA \URI^I], TA-NJA MEDI], BRANKA SELI],TATJANA SANTA TORLAKOVI]

papir stavim ove re~i. Ba{ ta klasa ima{est ]urana, tri Sterijine nagrade, na-grade sa Vojvo|anskih susreta, Zorano-vih dana, Dana Ljubi{e Jovanovi}a, Ze-munskih festivala…

Generacija o kojoj pi{em sada ima~etrdeset godina. U tim godinama jeBranko napustio glumu, a mi }emo tekpobe|ivati, sa njim zajedno. On je najza-slu`niji {to je isklesao divne umetnike, apre svega dobre ljude. Nema uloge kojusam radila, a da nisam “pozvala“ Bran-ka u pomo} i pitala se kako bi on to saduradio, koji bi to lascivni glagol upotre-bio, ili koju bi to suvi{nu rekvizitu izba-cio? Sigurna sam da tako razmi{ljaju svinjegovi biv{i studenti. On je na{ dobriduh, koji nas, stalno, opominje, ali i ~uva.

”U RUKAMA VOL[EBNIKA PLE[E I BALVAN SE U NE[TO ISKLE[E”

Se}anje na Beketa, u Beogradskomdramskom pozori{tu /svaka ~ast!/,podsetilo je i mene na mladost.

Osamdesetih, u Parizu, radila sam dok-torat kod profesora Venstena, na Uni-verzitetu Pariz VIII. Ticao se avangar-dne drame, pre svega Samjuela Beketa.Tra`e}i na~in da {to vi{e saznam o tom„skandalu“, postavljanju ^ekaju}i Godoau teatru „Noktambil“, do{la sam, posre-dovanjem dobrog profesora, do potkrovljau Ulici Sent Onore, pored Luvra, gde je`iveo veliki glumac i reditelj, Ro`e Blen.Neupu}ene podse}am da je ba{ on, ovajvrlo zanimljiv ~ovek, postavio prvi nascenu Godoa, 1953., onda kad je Beketzbrisao na selo, od bruke, i od `ivaca. A

onda se Blen bavio i @anom @eneom,postavio je i njegove komade, dok je isti~amio u buvari, gde je napisao danasslavnu Galimarovu knjigu, „Pisma Ro`eBlenu“. To je taj Blen.

Osamnaest puta sam posetila Blena unjegovom „francuskom“ potkrovlju, aovo stavljam pod navodnice, jer je biloneverovatno umetni~ko, kreativno raz-bacano. Mislim, francuski {mek. Tu je,povremeno, bio i Loran Terzijef, „fisadopte“, usvojeni sin, kako mi je biopredstavljen. Kao da mu nije bilo drago{to se pojavljujem tako ~esto.

Blen se oporavljao od operacije naotvorenom srcu, bio je ve} star, ali `iva-

han i voljan da se se}a pro{losti. Mnogosmo pri~ali o Beketu, naravno. Blen je iigrao u mnogim njegovim dramama, aGodoa je re`irao i kasnije, u KomediFransez. Jedva je sastavljao re~enicu, odmucanja. „Nikad ne mucam na sceni“,rekao mi je, a mnogi glumci su mi to vi{eputa potvrdili. U `ivotu gotovo nespo-soban da te~no govori, tuma~e}i tu|itekst, Blen je postajao „zlatousti“.

Za{to sam se, uz Beketov jubilej, seti-la Blena? Zbog toga {to genije nemavreme. Ni Beket, ni Blen. Ono za njih nepostoji, `ive u drugoj dimenziji.

Na kraju na{ih razgovora, pod stra-{nom ki{om, dok sam ~ekala da malo

stane, pa da krenem u studenjak, kodPort Orleana, metroom, Blen mi je daoBORDASovu Istoriju pozori{ta, da sezabavim. Otvorila sam stranicu na kojojje, u komadu Glad Knuta Hamsuna, Blenigrao, sa @an Luj Baroom. Mladi, lepi,dvadesetih godina dvadesetog veka. „Ba{ste bili lepi u ovoj predstavi“, ka`em,iskreno. Njih dvojica, sede na nekomkamenu, u karneovskoj pozi. Gledaju udaljinu.

„Se}ate se?!“, iskreno blesnu{e o~iiza polukru`nih nao~ara ~arobnjakaMerlina.

Nikad to ne}u zaboraviti.Dragana Bo{kovi}

SE]ANJE NA RO@E BLENA, UZ BEKETOV JUBILEJ

D A , B I O J E V E L I K I G L U M A C

18LUDUS 134Lu

Slavenko i Vuk Saletovi}. Otac i sin.Reditelj i glumac. I obojica nosesimboli~no ime. Slavenko, ve}

iskusan ~ovek svojim imenom “slavi”umetnost i u njoj sada u`iva, a Vuk sekao pravi “vuk” za nju jo{ uvek bori,otkriva je i tako pronalazi put do sebe.Stalno istra`uje. Pomera granicemogu}eg. Da li je na putu istra`ivanjapotrebna pomo}, gde je ta tanka linijaprivatnog i poslovnog i da li otac i sinmoraju dobro da se poznaju da bisara|ivali na zajedni~kom projektu,govori ve} njihov prvi poku{aj, predstava@anka, koja od skoro puni salu pozori{taSlavija.

Da li ste oduvek znali da }ete bitiglumac?

VUK: Ne. Potpuno nenadano sa se-damnaest godina sam slu~ajno, juriv{iza devojkama, do{ao do nekog studijaglume i onda se sve iskomplikovalo.Uop{te me gluma nije interesovala. Prvosam bio {ef rasvete, pa muzi~ki glavni,dekorater, zatim asistent re`ije. Ondasam slu~ajno iza{ao nekom da objasnimkako treba da se radi na sceni. Tada meje video neki reditelj i dao mi glavnuulogu.

Ina~e od devete do sedamnaeste go-dine ~ak ni ne znam ~ime mi se otacbavio. Znam da je ne{to va`no u svomposlu i da je uspeo da do|e do profesorsketitule, da ima posla na Akademiji, da mitu ne{to kao lepo `ivimo i da ima uspeha,ali me uop{te nije interesovala ni njegovaprofesija, ni njegovi prijatelji. Ni{ta.

Posle sedamnaeste mi je u`asan teretbio to {to je on on, {to mi svi znaju pre-zime. I danas imam teret toga i moramda radim deset puta vi{e. Nekako se idalje ose}am na margini ba{ zbog toga{to je on to {to jeste.

SLAVENKO: Kad je Vuk imao nekih{esnaest godina, odveli su me u \juruSalaj da gledam Sedmoricu protiv Tebe ion, kao Dajt Veder, me|u sedamnaestnekih devoj~ica. Kad je iza{ao na scenuja sam posle njegove tre}e replike rekao:“Jao, ovaj je dobar!” Onako, sasvim gla-sno, omeo sam predstavu. Znao sam dataj ludi kamen ne mo`e da ga mimoi|e,tako da se nisam protivio.

A pre toga, da li ste potajno ipak`eleli da se bavi istim poslom kao vi?

SLAVENKO: Naravno da jesam. Nemogu da la`em. Naravno da sam i uticaona njega. Sada sam ja sve to izracionali-

POZORI[TE KAO NASU[NA POTREBA, S KOLENA NA KOLENO

zovao pa mogu da vam ka`em da samvoleo da bude advokat, jer sam se usvakoj svojoj rediteljskoj krizi lupao poglavi misle}i za{to nisam oti{ao uadvokate, hirurge i tako dalje. Kako jekrenuo prema glumi nisam imao ni{taprotiv, a pre toga sam uticao u smislu dapro~ita odre|enu knjigu, da pogledamoovo ili ono, ali je pri tom mnogo i{ao naprobe, u pozori{te, uostalom kao sva na{adeca.

Kada je do{ao do Akademije jeste lii{ta u~inili da mu pomognete?

SLAVENKO: Naprotiv. Mo`da sam janeki ~ovek koji malo gleda na moral.Neprakti~no ili sasvim moralno. Nisammrdnuo prstom.Tri puta je pao kod mojihkolega, mojih prijatelja, koji su se ~akljutili.

Da li na bilo koji na~in danas imateose}aj da je otac uticao na vas, bilo sve-sno ili nesvesno?

VUK: Naravno. Ne nekako, nego pot-puno. Na sve mogu}e na~ine. [to se ti~emoje profesije i moje li~nosti, otac i maj-ka su mi najva`niji, oni su me formirali,taj sam koji sam, miks njih dvoje. A {to seti~e umetnosti mislim da otac i ja imamoneke sli~ne postulate, sli~ne ukuse, a toose}am po tome koje knjige ~itamo, kojefilmove gledamo, {ta nam je odnos premadobru, prema zlu. Kad je re~ o poslunikada nije rekao da bi trebalo da sebavim ovim ili onim. Nikada mi nijepomogao ~ak ni kada sam se opredelio{ta }u da radim. Pet godina sam po-ku{avao da upi{em glumu na Fakultetudramskih umetnosti. Nije mrdnuo prstomda mi pomogne. Kada sam zavr{io ~ekaosam jo{ pet godina da mi da ulogu “prekoveze”, tako da ja deset godina ~ekamnjegovu “vezu” da proradi u profesiji.Ipak, mislim da je to odli~no, jer sampotpuno ‘iskalio ~elik’. Za glumu je, pomeni, mnogo va`no da ~ovek nije ube|enda je to to. Ja sam se odricao. Tri, ~etiriputa sam odustajao, da bih sada bio jakozadovoljan {to radim ovako “prljav”posao.

Uvek smo otac i ja razgovarali oglumi, ali niti je on hteo da radi sa mnomniti ja sa njim. Uvek mi je bilo bolje da jasam svoju profesionalnu karijeru pro-radim, pa da se onda sretnemo, ja kaogotov proizvod, on kao gotov proizvod, pada onda sara|ujemo, {to se mo`da i desi-lo.

SLAVENKO: Bilo mi je jako te{ko dapristanem da radim sa Vukom. Jedva

sam, pod velikim pritiskom supruge,doneo tu odluku. Pri tom, ka`em vam,znam da je dobar glumac. Tu nema ni{tasporno. Imao sam velike probleme sa sa-mim sobom da donesem tu odluku, da toprevalim preko usta, da ka`em uprav-niku pozori{ta: “Ho}u da ga uzmem.” Toje problem moje li~nosti. Ja se ina~eponosim {to sam takav. Mislim da je tohri{}anski, da je to moralno i to su velikestvari za mene. Onda kad sam doneoodluku nikakvih problema sa njim nisamimao.

Je li po vama negde logi~no da sedeca umetnika bave umetno{}u?

VUK: Logi~no, ali mo`e da bude na-karadno. U vi{e navrata sam bio nepri-jatno iznena|en gluma~kom decom ilirediteljskom decom kada krenu da sebave profesijom. Da li je to zbog predra-sude ~ija sam `rtva na neki na~in i jaili...? Ne znam, to su u`asno velike ten-zije, u`asno je te{ko sagledati, ali nijeuvek ‘od zlatara mali, dobar zlatar’.

SLAVENKO: Pa, naravno. Da nepominjem pri~iji grip. Polje infekcije. Tuje krepao taj labud, u toj umetni~kojporodici. Infekcija. Ka`e, {to je sad do{lona glumu toliko dece poznatih ljudi? Pako }e da do|e? Kako, kad u ku}i ten-zi~ari, opsesivci samo o tome pri~aju,samo se te knjige ~itaju, ti tra~evi vode.Prirodno je da u ku}i sve ide s kolena nakoleno. To je porodi~na manufaktura.Pogledajte zlatare kojima se ja divim.

Kada se radi o ~lanovima porodicekoji se bave istim poslom uvek je nemi-novno pitanje dokle je i gde je granicaprivatnog i poslovnog. Jeste li je vi po-vukli?

VUK: Mi privatno uop{te nismodobri. Imamo sli~ne ukuse, sli~ne pogledena `ivot, ali uop{te nismo dobri. Mi sestra{no sva|amo, imamo velike problemekao i svaka porodica, uostalom.

[ta ga najvi{e nervira kod vas?VUK: Novac. Neodgovornost oko

novca. Na~in `ivota. Sve mogu}e {tomo`e da nervira jednog oca. A mene {tanajvi{e nervira kod njega? Reditelj unjemu. Privatno. Kad tata re`ira namasvima `ivote, {to je, mislim, slu~aj sasvim rediteljima. Tako da sa te straneotac-reditelj, to je stra{no. A {to se ti~eprofesionalnog, mislim da smo jedandrugog otkrili i da je ova saradnja kojusmo do`iveli na predstavi @anka izuzetnova`na meni i da smo uspeli potpuno daodvojimo privatno i poslovno. Mi smo sepotpuno upoznali sada i otkrili nekedruge kvalitete. Ja sam svoga oca upoz-nao sada u proteklih dva meseca. To mizna~i mnogo vi{e nego bilo {ta drugo u`ivotu.

I kakav je sada kad ste ga upoznali?VUK: Privatno, katastrofa. I dalje

mo`emo da se posva|amo, ali smo otkrilineku drugu senzibilnost. U mnogomesmo se pribli`ili jedan drugom, skapiralise i ose}am veliku podr{ku s njegovestrane, on ose}a s moje. Rodila se jednanova ljubav.

SLAVENKO: Da. Kod mog sina menervira mnogo toga. Pre svega ritam`ivota. Pro~itao sam jednu sjajnu izjavuu novinama, naslov je bio “D`oint kaosvetionik”, ka`e o mladima, a tu pripadamoj sin: “Celono}nu vertikalu potomzameni celodnevna horizontala.” U`asnome nervira njegov `ivotni ritam koji jepotpuno obrnut. Privatno smo stalno ufa{eu. Svi se ljutimo na njega jer spava,no}u vr{lja…

Nemam utisak da volimo iste stvari.Druga~iji smo ljudi. Ali ipak imamo ne{tozajedni~ko. Obojica smo ~uveni ljubitelji ipoznavaoci nau~ne fantastike i stvarno

Porodi~ni intervju

se tu nalazimo. U pozori{tu, tu, sutra akoBog da na filmu, televiziji, tu smo sra{nosli~ni i sli~no mislimo. Ina~e je on jedanmlad, potpuno moderan ~ovek. Ja mu sepotajno divim, naravno, ali moram da gagrdim.

Na ~emu mu se divite?On je spontaniji, otvoreniji, manje

lukav.I kako biste svog sina opisali u dve,

tri re~i?SLAVENKO: [armantan, pitom,

mek, blistav.A vi, kakvi ste?

SLAVENKO: Ker. Ja sam jednakontraverzna li~nost. Vi{e ljudi sadarazgovara sa vama. To vas upozoravam.

VUK: Mislim da se jako dobro pozna-jemo. Imali smo tragi~nih i lepih mome-nata gde smo se upoznali. I privatnih iposlovnih. Privatno, imali smo nekesmrti u porodici, pa nas je sve to nekakonateralo da `ivimo zajedno, sada i ovde.

Kako bih opisao svoga oca i sebe? Moj otac je u~itelj D`edaj, a ja sam

jo{ uvek u pe}ini, kao kad Luk Skajvok-er u|e pa tra`i sebe. Ja sam jo{ uvek upe}ini.

Aleksandra Jagodi}

EVROPINA OSVETANeposredno po{to je u Zvezdara

Teatru sa velikim uspehom izvedenanjegova mra~na komedija Brod ljubavi,dramski pisac i profesor Neboj{a Rom-~evi} je, krenuv{i na Sorbonu da odr`ipredavanje o Steriji - zabunom uhap{enna francuskom aerodromu i zadr`an upritvoru lepa dva dana. Zbog kompju-terske gre{ke i zamene identiteta. Za-nimljivo da je u Brodu ljubavi, prili~nozga|en (po sopstvenim re~ima) Rom~evi}opisao moralnu dekadenciju bogatihEvropljana i degeneraciju sub-evrop-ljana (tj. siroma{nih suseda koji u EUhrle jeftino prodaju}i sopstveno telo,sopstvene zemlje itd.)

Nakon ovog burnog iskustva Rom-~evi} je obe}ao uzbudljiv filmskiscenario.

Predsedni{tvo Saveza dramskih umetnika Srbi-je (SDUS), u skladu sa Statutom

SDUS-a, upu}uje

JAVNI POZIV ^LANOVIMA

da najkasnije do ponedeljka8. maja 2006. godine

dostave svoje predloge kandidata zaPredsednika SDUS - a

(po{tom, ili li~no na adresu SDUS-a:11 000 Beograd, Studentski trg 13/VI)

Pravo da predla`u imaju svi ~lanovi SDUS-a.

Predsedni{tvo SDUS-a du`no je da evidentirasve pristigle predloge u nazna~enom roku ipribavi u pisanom obliku izjavu predlo`enihkandidata da prihvataju kandidaturu, te dakona~nu listu kandidata dostavi svim prisutnim~lanovima na Skup{tini na kojoj }e se izabratiPredsednik SDUS-a.

***Predsedni{tvo SDUS-a, tako|e, poziva ~lanoveda dostave i svoje inicijative i predloge zabudu}i rad Saveza.

***Svim ~lanovima SDUS-a su blagovremenodostavljeni li~ni pozivi uz predlo`eni materijaliz Predloga Dnevnog reda.

Za PREDSEDNI[TVO SDUS-aSonja Jaukovi}, predsednik

LUDUS 13419

Tradic i ja pr ivatn ih pozor i { ta u S rba (3)

IZME\U NEPRIJATELJSKOG I PRIJATELJSKOG BOMBARDOVANJA9. Umetni~ko pozori{te u Beogradu(1939-1942)Najambicioznija privatna pozori{na

inicijativa u me|uratnom razdoblju uBeogradu bilo je osnivanje Umetni~kogpozori{ta aprila 1939. godine. Radilo jedo 31. januara 1943, a ukinula ga je ne-ma~ka okupatorska Propagande Abtei-lung Süd-Ost, po{to je vo|stvo pozori{taodbilo da promeni programsku orijen-taciju.

‘’Povla{}eno Umetni~ko pozori{te’’,kao se zvani~no zvalo, osnovala su~etvorica dramskih umetnika iz Beogra-da: Petar S. Petrovi}, Viktor Star~i},Nikola Popovi}, (~lanovi Narodnog po-zori{ta) i Jovan Konjovi}, reditelj Radio-Beograda. O ciljevima svog novog, ‘’pri-vatnog, slobodnog pozori{ta’’ osniva~iisti~u da im je namera da neguju doma}udramu i stvaranje ‘’originalnog na~inaglume’’, jer ‘’samo kroz svoga pisca imaterinsku re~, kroz radosti i bole svoganaroda rodi}e se istinska, nama svimarazumljiva i draga, prirodna re~ napozornici.’’ Novom pozori{tu pomogao jeRadio-Beograd na taj na~in {to su ~la-novi Umetni~kog pozori{ta ~inili istovre-meno radio-dramsku trupu sa redovnimmese~nim prinadle`nostima. Posle izve-snog kolebanja u repertoarskoj orijen-taciji, dolaskom Josipa Kulund`i}a zareditelja, ali bez prava potpisivanja svo-jih re`ija, novi umetni~ki kolektiv otpo-~eo je premijerom Dunda Maroja MarinaDr`i}a, u petak, 23. februara 1940, u saliKolar~evog narodnog univerziteta.

Re|ale su se premijere: Sterijina Zla`ena, Makijavelijeva Mandragola, Krik`ivota Bezimenog, Goldonijev La`ljivac,@ena u pozadini Emila Vaheka, Krojcero-va sonata Lava Tolstoja, Nestrojeve Tribekrije, Bomar{eova Figarova `enidba,Balzakov Merkade, \ido Janka Veseli-novi}a, Dva cvancika Milovana Gli{i}a,Molijerov @or` Danden, Nu{i}evo Sum-njivo lice, Pljusak Petra Petrovi}a Pecije,Golgota Milivoja Predi}a, Srem~eva Ivko-va slava, San letnje no}i Viljema [ekspi-ra, Deska{ev Seoski lola, Dukat na glavui Deobe, dramatizacije dela Janka Veseli-novi}a, Crvene ru`e Alda Benedetija iSudermanova ^ast.

Umetni~ko pozori{te je izvodilo svojepredstave u sali Kolar~evog narodnoguniverziteta, a ponekad pod otvorenimnebom na Letnjoj pozornici na Kalemeg-danu, ali je gostovalo i van Beograda(Kragujevac, [abac, Novi Sad, Subotica,Sombor).

Pozori{te se znatno razlikovalo oddrugih dr`avnih pozori{ta i po umet-ni~koj orijentaciji i po na~inu upravlja-nja, re`iji i celokupnom sistemu rada.Pozori{te je unelo primetnu `ivost upozori{ni `ivot Beograda i njegovo kratkodelovanje ostavilo je vidnog traga una~inu glume njegovih ~lanova, a osobitomladog gluma~kog nara{taja koji je sta-savao u njemu (npr. Mira Todorovi}, OlgaSpiridonovi}, Rahela Ferari, KapitalinaEri}, Branka Veselinovi}, Teja Tadi},Milan Bari}, Rajko Radojkovi}, Aleksan-dar Stojkovi} i dr.)

10. Veselo pozori{te ‘’Ki{obranci’’(1940-1941) U tmurnim danima prete}e, nadi-

ru}e fa{isti~ke opasnosti i politi~kog pri-tiska doma}eg re`ima, ose}ala se potrebaza novim humoristi~ko-satiri~kim pozo-ri{tem tipa Braninog Orfeuma.

Inicijativom Aleksandra Tucakovi}a(1878-1956), glumca i peva~a i Ljubi{eJovanovi}a (1908-1971), glumca, ~lanovaNarodnog pozori{ta, osnovano je u Beo-gradu oktobra 1940. Veselo pozori{te ‘’Ki-

{obranci,’’ koje je po~elo rad 29. novem-bra u sali bioskopa ‘’Vra~ar’’ na Slaviji.

Publika je svesrdno primila novioblik zabave i odu{ka, a cenzura i polici-ja s velikim nepoverenjem, tako da jebudno nadzirala rad i ~esto interve-nisala. Posle pu~a od 27. marta 1941.‘’Ki{obranci’’ su radili lak{e.

Repertoar ovog specifi~nog pozori{ta,kratkog veka, ~inili su ske~evi, vodvilji,jedno~inke, satiri~ni ‘’raporti’’, kozerije,peva~ke ta~ke, radio-reporta`e tzv. ‘’ra-diozbrke,’’ aktuelni {lageri, parodije i dr.Autori su bili sami glumci, beogradskinovinari i humoristi, a me|u njima seisticao plodno{}u Mi}a Dimitrijevi}.Najaktivniji reditelj bio je sam Ljubi{aJovanovi}. Gluma~ki ansambl, poredosniva~a, ~inili su: Sofija-Coka Peri}-Ne{i}, Ana Paranos, Mila Gec, Aleksan-dar Cvetkovi}, Jovan Gec, Stanko Ko-la{inac, Mirko Milisavljevi}, BrankoJovanovi}, i tada popularni peva~i MilanTimoti} i Ivan \ur|evi}.

Posle {estoaprilskog bombardovanjaBeograda 1941. Veselo pozori{te je obu-stavilo rad, a ostalo je u prijatnim se}a-njima Beogra|ana kao ‘’uvek jedinstve-na humoristi~ko-satiri~ka revijalna tri-bina’’ (B. S. Stojkovi}).

11. Pozori{ne trupe tokom Drugogsvetskog rata u Beogradu

Od aprilskog rata i okupacije Ju-goslavije od strane Nema~ke, Beograd jepostao steci{te brojnih glumaca iz grado-va pod ma|arskom, italijanskom, bugar-skom i usta{kom vla{}u. Da bi se obez-bedila `ivotna egzistencija vi{e desetinaglumaca, Udru`enje glumaca Srbijeosnivalo je svoja pozori{ta, od kojih suneka povremeno gostovala po unutra-{njosti. Udru`enje je bilo stavljeno podkomesarsku upravu, a za komesara(predsednika) postavljen je poznati glu-mac Jovan Gec. Od jula 1941. ova stale-{ka organizacija po~inje da preduzimainicijative za zbrinjavanje nezaposlenihglumaca, prvenstveno izbeglica. Krajemavgusta 1941, izborom novogministarskog saveta sa MilanomNedi}em na ~elu kao najvi{e civilnevlasti u Srbiji, po~inje i sre|ivanjepozori{nih prilika.

Tokom leta u Beogradu deluje ‘’Iz-begli~ko pozori{te,’’ koje predvodi glu-mac Radivoje Mari}, a odobrenje za radobezbedilo mu je Udru`enje glumaca.Pozori{te je radilo u specijalno ure|enojba{ti, u Profesorskoj koloniji, na ugluCviji}eve i ulice Ljube Davidovi}a. Oddecembra 1941. ovo pozori{te menja imeu ‘’Srpsko pozori{te’’ i igra predstave uzakupljenoj dvorani lokala ‘’Jermenin’’(biv{a kafana ‘’Morava’’), u ulici KraljaAleksandra.

Po~etkom decembra 1941. formiranoje Pozori{te udru`enih glumaca, podupravom iskusnog glumca i reditelja Du-{ana @ivoti}a, a u rediteljskom radu mupoma`u Milo{ Raj~evi} i Radivoje Mari}.U prvo vreme izvodi predstave na Ko-lar~evom narodnom univerzitetu, a po-tom od novembra 1941. u lokalu ‘’NoviBeograd’’.

Po{to pomenuta dva pozori{ta nisumogla da anga`uju sve prido{le glumce,uprava Udru`enja glumaca isposlovalaje od okupacijskih vlasti formiranje jo{jednog ansambla, koje dobija naziv‘’Srpsko povla{}eno pozori{te.’’ I o njemubrine Du{an @ivoti}, umetni~ki {ef jeglumac, Petar Milosavljevi}, a drama-turg Ilija Jovanovi}. Reditelji su biliiskusniji glumci Nikola Smederevac, Sto-jan Jovanovi} i Ljubomir Vasiljevi}.

Predstave se izvode na razli~itim delovi-ma grada: na placu Udru`enja glumaca,u Ulici kraljice Marije 143, u dvoraniRadni~ke komore, u Nemanjinoj 28, ali iu dvorani Kolar~evog narodnog univer-ziteta.

Po~etkom avgusta 1941. obnovilo jerad Veselo pozori{te ‘’Gane,’’ koje je osno-vao glumac Dragan-Gane Milovanovi}.Me|u ~lanovima ovog pozori{ta bili su‘’na prvom mestu komi~ari, a zatimma|ioni~ari, igra~ice, hipnotizeri i dr,’’kako pi{e list Obnova (4. avgust 1941).Predstave se izvode u ba{ti kafane ‘’StaraRibnica,’’ u ulici Kraljice Marije 115.

Obnavljaju rad i diletantske, ama-terske dru`ine, me|u kojima su za-pa`eni: Omladinsko pozori{te (ili Omla-dinski studio), osnovano 1940, kao ama-terska srednjo{kolska dru`ina, dajepredstave na KNU, a ~ine je ve}inombiv{i ~lanovi ‘’Rodinog pozori{ta’’.

Omladinsko pozori{te ‘’Nu{i}’’ saBulburdera davalo je predstave u dvoraniRuskog doma, a Omladinsko pozori{te‘’Vuk Karad`i}’’ igra na KNU.

Tokom druge godine okupacije delu-ju novi pozori{ni ansambli: Satiri~nopozori{te ‘’Bodljikavo prase’’, osnovano1942. godine. Ovaj privatni teatar osno-vao je Svetomir Stojanovi}, vlasnik iurednik istoimenog satiri~nog lista, a ~e-sto su u njemu nastupali ~lanovi biv{egpozori{ta ‘’Ki{obranci’’. Pozori{te nijeimalo ni stalni izvo|a~ki ansambl, nitisopstveni scenski prostor.

Narodno radni~ko pozori{te‘’Srbozar’’Ministarski savet je 1942. osnovao

Srpsku zajednicu rad, koja je zameniladotada{nje sindikate. Me|u prioritetnimzadacima bilo je osnivanje sopstvenogpozori{ta. Tako nastaje Narodno radni-~ko pozori{te ‘’Srbozar’’, a stalni sme{taji dvoranu dobilo je u renoviranoj Rad-ni~koj komori (Nemanjina 28). Gledali{teje imalo kapacitet oko 600 sedi{ta, advorana je smatrana za jednu ‘’od naj-boljih pozori{nih dvorana u Beogradu’’.Za upravnika ‘’Srbozara’’ postavljen jeJovan Jeremi}, glumac i reditelj. Reper-toarska orijentacija bila je odre|enaokupacijskim uslovima, a ve}im delom jebila okrenuta doma}im istorijskimkomadima, klasi~nim i dru{tvenim ko-medijama, doma}e i strane dramaturgije.Bilo je to pozori{te sa najjeftinijim ula-znicama, sa velikim popustom za rad-nike (75%), te je staklo i zbog toga velikupopularnost. Za kratko vreme, samo to-kom 1942. izvelo je 14 premijera sa oko80 repriza.

Po~etkom jula 1942. formirano je no-vo ‘’Srpsko savremeno pozori{te.’’ Vla-snik i upravnik novog privatnog pozo-ri{ta bio je Vladan Sotirovi}, do tadapozori{ni kriti~ar. Predstave je izvodilodva puta nedeljno u sali KNU. Repertoarsu ~inila isklju~ivo klasi~na i savremenadela srpskih autora. Pozori{te je bilokratkog veka. Izvelo je osam premijeradela L. Lazarevi}a, B. Nu{i}a, S. Na-stasijevi}a, V. @ivojinovi}a Masuke i dr.

Humoristi~ko pozori{te‘’Centrala za humor’’Novo beogradsko privatno pozori{te

‘’Centrala za humor’’ formirano je okto-bra 1942, a ~lanovi su mu bili poznatikomi~ari, muzi~ari, baletski igra~i. Vlas-nik je bio poznati apotekar MiloradIvanovi}, a artisti~ki {ef je bio novinarMilorad Ivanovi}. ‘’Centrala za humor’’radila je po oprobanim receptima Bra-ninog ‘’Orfeuma,’’ koji se nalazio me|uinicijatorima za osnivanje. Pozori{te je

davalo svoje predstave u dvorani KNU, aprva sve~ana premijera izvedena je 28.novembra 1942. Bio je to Izabrani pro-gram, u re`iji Vladete Dragutinovi}a idekoru Save Rajkovi}a. ‘’Centrala zahumor’’ ubrzo sti~e nesvakida{nju popu-larnost i njene sve predstave bivale surasprodate. Od februara 1943. useljava seu dvoranu palate ‘’Riunione’’ i dobija sta-tus stalnog beogradskog pozori{ta. Sve~e{}e izvode se celove~ernje dramskepredstave umesto programa kola`nogtipa. Tokom 1943. ‘’Centrala za humor’’izvela je 357 predstava sa preko 150.000gledalaca.

Brojne vanteatarske protivre~nosti sevezuju za delovanje ovog teatra. Sma-tralo se da je ‘’Centrala’’ bila najvi{e pod-lo`na repertoarskim ustupcima okupa-torskim vlastima, s jedne, a s druge re-kordna poseta ovom pozori{tu ukazuje na~injenicu da je bilo ‘’u sredi{tu duhovnoginteresovanja gra|anstva’’. Objektivnoposmatrano bilo je to dobro bulevarskopozori{te, zabavlja~kog tipa u punomsmislu, u kome su glavnu re~ vodiliizvanredni komi~ari beogradskog glu-mi{ta.

Pozori{te Udru`enja glumaca‘’Razbibriga’’Po~etkom decembra 1942. ni~e jo{

jedno beogradsko pozori{te zabavlja~kogkaraktera, Humoristi~ko-artisti~ki teatar‘Razbibriga.’’ I ovaj teatar imao je u po-~etku status privatne pozori{ne dru`ine,

~iji je vlasnik i upravnik bio DragomirMilenkovi}. ‘’Razbibriga’’ je bila sme{te-na u dvorani bioskopa ‘’Balkan,’’ gde jenekada delovao Branin ‘’Orfeum’’. Umet-ni~ko vo|stvo, re`ija i konferansa ‘’Raz-bibrige’’ bila je u rukama Jovana Tani}a,glumca, a izvo|a~ski ansambl je bio bez‘’zvezda,’’ sastavljen od glumaca iz‘’raznih malih pozori{ta’’, kako sepozori{te reklamiralo u {tampi. Pred-stave su bile kola`nog tipa sa~injene od{aljivih jedno~inki, bufonerija, muzi~kih,vokalnih i baletskih ta~aka.

Jedna od karakteristika beogradskogpozori{nog `ivota tokom Drugog svetskograta su pojave brojnih pozori{nih grupa,ve}inom kratkog trajanja, od kojih su sa-mo izvesne ostavile dublje tragove. Akose ima na umu sivilo filmskog repertoarai okupacijske diktirane {tampe, u nedo-statku bilo koje druge osmi{ljenije zaba-ve i razonode, onda brojni odzivi Beo-gra|ana na pozori{ne predstave i neizazivaju osobito ~u|enje, jer je to bio, popravilu, jeftin i na solidnom umetni~komnivou, dvo~asovni provod.

Pozori{ni `ivot u Beogradu naglo jezamro posle savezni~kih bombardovanjau prvoj polovini 1944, a o`ive}e u jeseniste godine po oslobo|enju, u novim dru-{tveno-politi~kim okolnostima, u kojima}e prestati, na du`i rok, mogu}nost osni-vanja privatnih pozori{ta.

Zoran T. Jovanovi}

Glumica JDP Mirjana Vukoj~i}napisala je pobedni~ki Esej o glum-cu i osvojila nagradu na Danima

Milivoja @ivanovi}a. Poetski esej podnaslovom RUKA - PRODU@ENA MISAOnadahnuto govori o glumcu (tako|e JDP)Gojku [anti}u, polaze}i od izra`ajnihmo}i njegovih ruku, a dose`u}i najve}edubine du{e i dara. Nameravali smo da

RUKA - PRODU@ENA MISAO

ovaj esej objavimo u na{oj rubrici ‘Mojomiljeni partner’, ali su nas pretekliurednici Kulturnog dodatka Politike. @aonam je... ali se i radujemo jer }e takodopreti do mnogo {ireg i mnogobrojnijeg~itali{ta. Gojko [anti} koji je tema iinaspiracija ovog eseja, tako|e veomalepo pi{e. On }e uskoro dovr{itiknjigu o nekolicini svojih kolega...

MMiirrjjaannaa VVuukkoojj~~ii}} ii GGoojjkkoo [[aannttii}}

”Deda je skrenuo!”, re~e. Njegovoveliko, `uto oko gledalo je usplahireno ipodozrivo u isti mah. Niko mu, kao iobi~no, nije verovao; nepouzdani, ~kiljaviGila~ica. Uz to jo{ i `ute o~i! Nasmeja{ese.

”Video sam ga dole... Na sanduku zaptice!”, bio je uporan donosilac lo{ihvesti.

Mesec se ba{ spremao da zakora~i usvoje doba dana i ta velika, sjajna stvarsamo {to se nije pojavila na obzorju, kadoseti{e kako im stopala upadaju u gnje-cavo, hladno tle. Ve} su ih dirkale ikr`ljave trstike nagove{tavaju}i da jebara blizu. Ne{to, valjda kakav vodenipacov, ili mo`da ve}e i zna~ajnije ne{to,za{ljapka ulevo, udesno i napred lupa-ju}i po vodi koja je ve} dopirala dogle`njeva. Prepadnut, Gila~ica zastadepodigav{i prst do usana. Tako je davaova`nost svome strahu i svojem zami-{ljenom predvodni~kom polo`aju. Ostaladvojica zastado{e tako|e. Iako su ovamo~esto dolazili i no}u, opreznije krenu{edalje.

Ugleda{e ga na visokom, glomaznomsanduku koji su jo{ proletos namestilikao klopku za barske ptice. S odu{evlje-njem koje se vremenom tiho gasilo, pro-vodili su brojna jutra u neuspelim po-ku{ajima da uhvate kakvu divlju patkuili {ljuku. Nije im trebalo mnogo da bipotpuno odustali od svojih lova~kih `elja,te sanduk ostade nasred bare kao skrom-ni, natruli spomenik njihovih zaludnihnamera. Njima nasuprot, deda Lule jeponekad donosio ne{to kukuruza ilimrvica i ostavljao na sanduku kao dokazljudske beznadno dobre volje premalukavim pernatim stanovnicima bare.

Podu~avao je de~ake trpeljivosti iz-me|u ljudi i `ivotinja, sme{kao se dok sunespretno poku{avali da nadmudre ba-reku{e i usput im pripovedao o doga-|ajima iz nekih sasvim drugih svetova,beskrajno udaljenih od njihove male,neravnomernom kaldrmom oblo`enevaro{ice. Znali su da u tom ostarelom,lomljivom telu spokojno obitava biv{ibokser koji jo{ nikada u sebi nije uspeoda pobedi glumca ili pesnika. ^ak ni napoene. Njegov ~uveni dupli dekung, zakoji protivnici, kako su tvrdili svi koji suto jednom videli, nisu imali nikakvore{enje, bio je potpuno nemo}an predstra{nom navalom se}anja na uzbudljivescenske bravure ~ika Dobrice ili Ra{e, imnogih drugih koji su tek stizali, mladi igoropadni.

I sam je poku{avao. Naravno. Po-kaza}e im jedared diplome i priznanja. Iubedljivo zaranjao u radoznale de~je o~i.

”Tri ga” ih je zvao. Gila~ica je sobomve} doneo svoj praskavi nadimak, ostaludvojicu deda Lule je krstio imenima:Gane i Gandur. Iako su bili vlasnici nekihdrugih. U tome nije bilo poruge, pa nisuljutito reagovali. [ta vi{e, privukla ih jeta bezazlena tajnost i uskoro su, me|usobom, po~eli tako da se oslovljavaju.

”Boks nije tu~a!”, upozoravao je.Uprkos tome, svake nedelje u deset, umaloj sportskoj sali, de~aci su gledaline{to drugo. Ono {to deda Lule nije hteoda vidi. Za ru`ne stvari upotrebljavao jerezervne o~i. Da bi prepoznao plemenitonadmetanje. Ali u tome je imao svemanje uspeha. Zato {to nije bilo lepogna~ina da se pobegne iz siroma{tva.Moglo se samo odlutati. Privremeno.

A sad je stajao na sanduku za ptice.Oko njega: voda i {iblje ve} obasjani me-se~inom. Nesigurno uspravan, oslonjen oduga~ak {tap, gledao je put isto~nihobronaka la`ne planine, koji su uvek

20

Kratka pri~a o glumcu u bokseru

LUDUS 134Lu

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137COBISS.SR-ID 54398983

Izlazi jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 1500 primerakaPrvi broj objavljen 5. XI 1992.

IzdajeSavez dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/2631-522,2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873http://www.sdus.org.yue-mail: sdus@net.yuPIB 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednicaSonja Jaukovi}

Glavna i odgovorna urednicaMirjana Ojdani}

RedakcijaTanja Bo{kovi}, Stevan Koprivica,Mirjana Bobi} Mojsilovi}, Igor Bojovi},Dragana Bo{kovi}, Vladimir Arsi},Ksenija [ukuljevi} Markovi},Mr Milovan Zdravkovi}, IsidoraMasnikovi}

Lektura i korekturaMirjana Jur~i}

Sekretarica redakcijeBranislava Atanackovi}

Tekstove i informacije slati na:ludus_mir@yahoo.com

Fotografije, sa potpisom, slati na:sdus@net.yu

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuAXIS studio, Beograde-mail: office@axis.co.yu

Dizajn logotipa „LUDUS“\or|e Risti}

Redizajn logotipa „LUDUS“AXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24

Re{enjem Ministarstva za informacijeRepublike Srbije Ludus je upisan uRegistar sredstava javnoginformisanja pod brojem 1459

T R I G Amagli~asto drhturili u daljini. Taj kratkiniz zaobljenih, zemljastih uzvi{enja.Ispod starog, pohabanog ogrta~a nisu sevidele duge, mr{ave noge, one koje sunekada izvodile igru slu|ivanja tupavihprotivnika i, zami{ljali su, dostojan-stveno nosile njegovo sna`no i mi{i}avotelo scenom; niti se ~uo glas kojem su senekad mnogi divili, a sada pre podse}aona neravnomerno presipanje zrnevlja izvre}e u limeno korito. S vremena navreme njime bi se prolomila drhtavica,kao sna`na, kratkotrajna grmljavina,bez razloga i jasnoga porekla. Nije ~ak nipu{io. Uga{en opu{ak visio je zalepljenza gornju usnicu.

Izgledalo je kao i{~ekivanje.”Video sam ga na jednoj slici!”,

pro{aputao je Gane. ”Isto ovako!””Lupeta{!”, bio je osoran Gila~ica.”Mo`da... Mo`da ne{to uve`bava!”,

Gandur je izustio stidljivo.”Glumci uvek glume!”, s malo vi{e

sigurnosti se opet javio Gane.”Uvek tru}a{ budala{tine!”, za-

klju~io je Gila~ica.Prilazili su deda Luletu sasvim tiho,

ne shvataju}i ~udesnu mirno}u kojom jebio obuzet i ne znaju}i {ta bi trebalou~initi kada mu se ve} i sasvim pribli`e.Bio je to valjan razlog da svoje trapavo{unjanje odu`e do u beskona~nost, o~e-kuju}i da se u me|uvremenu dogodi ne-{to {to }e ih spre~iti da prvi preduzmubilo {ta. Znali su da ih nespretan izbormo`e osramotiti pred ovim sedim starcemkoga su ponekad, tajno i blago podruglji-vo podra`avali, ali za koga su ipak ve-rovali da poseduje mnoge osobinenedosti`nih mudraca. Prilazili su mugotovo sasvim ne~ujno, gotovo ne po-meraju}i se s mesta, i gotovo ve} izgu-biv{i svaku nadu da }e se ono o~ekivanone{to i dogoditi.

”Haaa!”, kriknu odjednom svojimhripavim glasom deda Lule.

Ganduru se odseko{e noge i on sede uhladnu, prljavu vodu. Gila~ica i Ganeostado{e uko~eni, nemi, zabezeknuti.

”Ha! [ta ka`ete?A?”, zadovoljno imeko pita deda. Gleda ih svojim prodor-nim, mal~ice ispranim o~ima. ”Rek’osam da }u jednom da vam poka`em kakose to radi!”

”Mislili smo da si... Umro!”, ka`eGila~ica. ”Onako...Stoje}ki!”

”Kralj Lir.”, ka`e vedro deda Lule.”[ekspir, po Stanislavskom! Pri~ali smoo tome... Zamisli - bi}e{!”

”[ta...[ta je s tobom, bre deda Lu-le?!”, ljutito se ogla{ava Gandur polakoustaju}i iz blata. ”Kakav, bre [ekspir,kad ti pikavac u ustima?!”

Deda lagano i bez nervoze si|e sasanduka za ptice.

”To nema veze!”, ka`e. Stavi rukuna grudi. ”Unutra je va`no!”

Mesec se ve} kolebao da li da za|e zaona brda {to su se izdavala za planinu,dok su kroz ~estar {ljapkali jedan ponos-ni kralj i trojica izd`igljalih derana,radosna izgleda i gladna pogleda na svet.

”Ko be{e...Taj Stanislavski?”, mr-mljao je vi{e za sebe Gane.

”Pa, deda Lule, bre!”, nervoznoodvrati Gila~ica.

I mesec pade na drugustranu sveta.

Vladimir Arsi}

Podse}amo ~lanstvo Saveza dramskihumetnika Srbije (SDUS) da je

Predsedni{tvo SDUS-azakazalo

XI REDOVNU IZBORNUSKUP[TINU

SAVEZA DRAMSKIH UMETNIKASRBIJE

za 22. maj 2006. godine(ponedeljak),

u 12 sati,u Pozori{tu na Terazijama u

Beogradu

Predlog Dnevnog reda Skup{tine:

1. Otvaranje i izbor radnih telaSkup{tine

1) izbor ~lanova Radnogpredsedni{tva

2) izbor zapisni~ara i overiva~azapisnika

3) izbor ~lanova Izborne iVerifikacione komisije

2. Razmatranje i usvajanje Izve{taja oradu Saveza u prethodne dve godine

3. Razmatranje i usvajanje Finansijskogizve{taja za 2004. i 2005. godinu

4. Predlozi kandidata za PredsednikaSaveza, program rada kandidata iizbor Predsednika Saveza

5. Predlog, izbor i verifikacija drugihorgana Saveza (verifikacija ~lanovaPredsedni{tva Saveza, izbor ~lanovaSuda ~asti i izbor ~lanova Nadzornogodbora)

6. Razno

Predvi|eno trajanje sednice je do 16~asova najkasnije.

Podse}amo da je svim ~lanovima li~no iblagovremeno uz poziv dostavljen ipredlo`eni materijal za razmatranje izgore navedenog Predloga Dnevnogreda.

Za PREDSEDNI[TVO SDUS-aSonja Jaukovi}, predsednik

POBEDNIK VELIKOG STILA I SKRIVENI POBEDNIKZvezdara Teatar je na 35. Festivalu komedije u Jagodini ponovo osvojio nagradu za

najsme{niju i najbolju predstavu u celini, vodviljem Ljubavnik velikog stila. Tako jepostao pozori{te sa ~itavom farmom Zlatnih }urana i kolekcijom statueta Jovan~e Mici}.

Uprkos svakodnevnim vestima i hronikama jagodinskih Dana komedije niko nijeobjavio pobednika na konkursu za doma}u komediju (ili ga je objavio nevidljivo). Od BuceMirkovi}a, ~lana `irija nezvani~no saznajemo da je na konkurs stiglo oko 65 komedija ida je pobedio “jedan momak ba{ iz Jagodine, koji ina~e pi{e za decu...” Zanimljivo je daod tridesetak pobedni~kih komedija na ovom konkursu prethodnih godina (skoro svakegodine po 1, jer konkurs nije uvek raspisivan), velika ve}ina nije izvedena. Dok na festi-val sti`e sve manje predstava po savremenim doma}im komedijama. Doga|alo se da do|ejedna takva predstava i da (u konkurenciji sam sa sobom) tekst pobedi kao - najbolja izve-dena savremena komedija. To je uvek objavljivano na sva zvona, jer je o~igledno bolje iva`nije pobediti sam sebe nego 64 anonimna konkurenta. Ima logike.

Dok su svuda u svetu konkursi za dramske tekstove sve brojniji i popularniji - misvoje skrivamo ili gasimo.

I tu ima logike.