ČarlsBukovski

UODSUSTVUJUNAKA

NeobjavljeniesejiipričeDrugitom:1946-1992.

UredioipredgovornapisaoStivenKalon

SengleskogpreveoMirkoBižić

AlgoritamBeograd,2011

NaslovoriginalaABSENCEOFTHEHEROCHARLESBUKOWSKI

Copyright©bytheEstateofCharlesBukowskiIntroduction©DavidStephenCalonne

Izrazizahvalnosti,tektrebadauslede.

UVOD

Čarls Bukovski je napisao niz od šest priča koje se međusobnonastavljaju između 1944. i 1948. godine, uključujući i „Posledicenajdužeg povratnog pisma” (1944) objavljenu u časopisu Stori,„DvadesettenkovaizKesldona”(1946)uPortfolijuIII,ičetiripričekojesu se pojavile u Matriksu: „Razlog iznad razloga” (1946), „Ljubav,ljubav,ljubav”(1946-7),„Skribomanija”(1947)i„Bezmuzikejeteško”(1948)1 „Razlog iznad razloga” - iako ukrašen prvim objavljenimcrtežom Bukovskog, koji prikazuje igrača bejzbola koji poseže dauhvati loptu u letu - prožet je jezivim osećajem nemira. Glavni likČelaski jezbunjen,enigmatičan,ćutljiv,povučen;onnevidirazlogdaigra ulogu kojamu je dodeljena u igri jer je ona, kao i životna igra,potpuno apsurdna. Bukovski poklanja veliku pažnju čudnovatoopisanoj nepovezanosti sitnih pojedinosti i demonstrira svoje ranomajstorstvo u veštini pisanja beletristike: „zapaljene stvarčicezadenuteuusta”gledalaca,„nabrekleveneuDžejmisonovomcrvenomvratu”, ritmično, lirično zračenje erotične tajanstvenosti devojke natribinama,sa„zelenomsuknjom,inaborimatesuknjekojisuizgledalikaosenkeipoigravali.”

KaoRokantenu „Mučnini”Žan-PolaSartra (1938),kojidoživljavasvetkaoono„tamonapolju”ibolestanjeodužasnogsokakestenovogdrveta, tako se i Čelaski oseća „drugačije”, dok lebdiu ravnodušnomuniverzumugde„stvarinisupostavljeneispravno”i„čakisuncedelujepomalobolesno,azeleniloživicajeprevišezelenoinebojeprevisoko”ačudnovatapticakojaseiznovapojavljuje„promičekrozvazduh,gore-dole,nekudaidući,veomabrzo”.Naslov„Razlogiznadrazloga”ukazujena nepojmljivu nepoznanicu koja zaprečuje put svim razlozima kojeizmišljamoda iznesemonaše iskustvo.Kakvagodznačenjamogladapostojeonasutolikonerazumljivadajenajboljeprekonjihćutkepreći.Usamljeni pesnik koji postavljapitanja je taj koji je izgubljen, dok serulja „drži zajedno u čudnom razumevanju”. To je usamljeničkamističnaoblastukojojništainikonijepovezan;trebadaseprisetimoda je jedanodomiljenihromanaBukovskogbioKarsonMekKalersov

„Srcejeusamljenilovac”.2U„Skribomaniji”seradiouredniku/piscukojitražipomoćnikaza

svoj književni magazin. Ponovo je raspoloženje uznemirujuće, sačudnim potresima u atmosferi, a izbor teško razumljivih reči imasvrhudanamernoiritira:„sizeren”3,„dijakritičan”,„acefalus”,„zebu”itako dalje. Naslov je preuzet iz Juvenalove „Sedme satire” imože seprevestikao„neizlečiviendemskisvrabkodpisca”4,štotačnoopisujesamog Bukovskog pošto je on bio vredan, neumoran i produktivanpisac, koji je stalno slao pesme, priče i eseje bukvalno svakomknjiževnom časopisu u SAD (i nekim u Evropi).5 Zapravo, nasuprotmitukojijeuspostaviosampisac,onnijezaćutaonakon1948.godine,u periodu njegovog neslavnog „desetogodišnjeg pijanstva” kada jetvrdio da nije ništa pisao. Zapravo, slao je pesme časopisu Poezija(Čikago) između 1953. i 1956. i objavio pesme „Pogled” uMatriksu1951,„Opružitise”uNejkedIr1956,„Ovestvari”i„Tipušišcigaretu”uKihotu 1956, „Pesme za izvršne direktore” i „Kao vrabac” u Kihotu1957,i„Moje”uVolasBermanovomSemina2takođe1957.godine.6

„Osamdesetavionanerešavastvar”(1957)vrednajepomenakaoprvo delo u kom se pripovedač pominje kao „Henk”, dok je u priči„Ljubav,ljubav,ljubav”glavnilik„Čak”au„Razlogulišenomrazloga”toje „Čelaski”. Bukovski će se na kraju zadržati kod Henrija („Henka”)Činaskog (što je izvedeno iz njegovog pravog imena Henri ČarlsBukovski, Mlađi) kao njegovog književnog alter ega. Ova pričaoznačava povratak na kapriciozniji ton kao iz priče „Posledice... ” apričajeizgrađenaokobiografijeD.H.Lorensa:onjegovomneuspehuupokušaju da osnuje koloniju Rananima7 sa svojim prijateljima,njegovoj ženi Fridi fon Rihthofen i njenom srodstvu sa „CrvenimBaronom”,Manfredom fonRihthofenom.PominjanjeCrvenogBaronavraćanasnaknjiževnepočetkeBukovskog;jednaodprvihpričakojejeizmisliokaodečakbavilasenemačkimpilotomizPrvogsvetskograta.8RičardAldington,Homer,Šekspir,Tven,Stivenson,Haksli,KonfučijeiBetoven, svi se oni pominju tokom noći razigranog pijančenja iženskarenja.Wein,WeibundGesang - vino, žene i pesma, ili alkohol,seks i poezija/muzika - postaće za Bukovskog opsesivno svetotrojstvo;akojednoodtogapostojiunjegovimpričama,iostalodvojećeseuskoropojaviti.

Prenaglašeno seksualno pisanje Bukovskog počinje sa„Silovateljevompričom”.PričajeobjavljenauHarlekinu1957.godine,

ali ju jeBukovski zapravoposlaoStoriju još1952, takopreduhitrivši„Lolitu”VladimiraNabokova(1955)zatrigodine.9 Izpsihoanalitičkeperspektive je jasno da ciklus priča o nasilju („Manijak” iz 1970. jeposlednji primer) predstavlja oživljanje vlastitog detinjstvaBukovskog, ispunjenog užasima, u rukama njegovog nasilnog oca.Njegovneobjavljeniesej„Ah!Sloboda,oslobođenje,ljiljaninaMesecu!”ilustrujenjegovosaosećanjesažrtvamazlostavljanjaudetinjstvu,kaoinjegovusenzitivnostzasurovostpremaživotinjama.Kasnije,usvojimkolumnama „Beleške matorog pokvarenjaka”, on će nastaviti daeksperimentiše sa eksplicitnim erotskim temama, a kad je napustioposao u poštanskoj službi Los Anđelesa 1970. godine da započnekarijerukaoprofesionalnipisac,počeojedasvesnostvarasvenasilnijei ispunjenije seksom priče, da bi uspešno prodao svoje radovečasopisimazaodrasle.

Bukovski je naizmenice pisao prozu i poeziju, ali kada je pisaoeseje, oni su često bili posvećeni književnim polemikama. Često jenaizgled bio posebno zainteresovan da sebe izdvoji kao usamljenogstvaraoca od raznih „škola” američke poezije: slikovne, ispovedne,objektivističke, Crne Planine, Duboke Slike, Njujorške, Bit škole. U„Manifestu” on okreće nišan na „pesnike sa univerziteta”, što jenjegova poznata meta tokom cele karijere. Esej je možda parodija(izborreci-„poetskadijagnostika”,„cenzorskidiktat”,„heuristički”10,„steatopigični”, „hijerofanti” - očigledno je nadahnut gnevom)uglađeneknjiževnekritikenjegovogvremena,kojujesuživanjemčitaouKenjon Rivju ili Suejni Rivju. Nasuprot razmaženim momcima koji„gledajuizkuleodslonovače”,Bukovskinasbolnopodsećadaonživipo eshilovskom propisu pathei mathos: kroz patnju se stiže domudrosti, inspiracije, kreativnosti. U priči „On tuče svoju ženu” onizjavljuje:„Bogovisubilidobripremameni.Držalisumedolenadnu.Učinilisudaživimživot.Bilomijeveomateškodaizađemizklaniceilifabrike,dođemkućiinapišempesmukojuzaistaneosećam.Amnogiljudipišupesmekojezaistaneosećaju.I jatoradim,ponekad.Težakživot izaziva težak pristup a pod teškim pristupom podrazumevamistinitpristup lišenukrasa.”SažetijiprikazpoezijeBukovskogbilobiteškopronaći.

U još jednom eseju o književnom životu, „Kući užasa”, on iznosisarkastične primedbe o pesnicima koji su „sasvim naviknuti natelevizore,klimauređaje,punefrižidereistanoveikućeporedmora-uglavnom na Venis Biču i u Santa Monici, i po danu se sunčaju,

osećajućiseiizgledajućidramatično,timojimuškiprijatelji(?)aondanoću možda popiju flašu vina uz sendviče sa zelenišem, pa napišunekomnegdepismopunožalopojkiosvomsiromaštvuiveličini.”Tojeromantičnorazmišljanje,alizaBukovskogsumnogipesnicibilisamolepovaspitaninovinari,kojineceneNičeovumoćnumaksimuizAlsosprachZarathustra: „Odsvegašto jenapisanovolimsamoonošto jenapisano krvlju.”11 I on bi se složio sa Čarlsom Pegijem, koji jeprimetio:„Unmotn’estpaslamemedansunecrivainetdansunautre.C’un se l’arrache du ventre. L’autre le tire de la poche de sonpardessus.” „Reč kod jednog pisca nije ista kao koddrugog. Jedan jeizvlačiizsvojeutrobe.Drugijeizvlačiizdžepasvogkaputa.”

TemakojomsebaviBukovskiusvompisanjujeveomačestosamopisanje: njegov stalni napor da definiše stvaralački čin u odnosu naautentično doživljen život, njegove teorije o kreativnosti i poeziji,njegovo divljenje prema drugim piscima, kao i njegove veze saurednicima. Njegov esej „Autsajder”, koji se pojavio 1972. godine uVornivudRivju,jestenjegovopriznanjeDžonuEdgaruVebui„Ciganki”Lu Veb. Vornivud Rivju Marvina Meloima, Ole Daglasa Blazeka, i uNemačkojKlactovedsedsteenKarlaVajsnera - svi su timagazini imalisredišnju ulogu u sporom formiranju čitalačke publike koja ćeBukovskoguzdićidosvetskeslave.12AipakćeodsveganajvažnijibitiBlekSperouPresDžonaMartina;jedanodnekolikoportretaMartinaizperaBukovskogpojavljujeseunjegovojpričiiz1981.„IstočniHolivud:noviPariz”.AsamBukovskijeuređivaodvamalačasopisa,Harlekin,sasvojomprvom ženomBarbaromFraj i kasnije, nakratko,Laf LiterariendMendHampingGaits,saNeliČerkovski.

Zapravo, povezanost Bukovskog sa podzemnom štampom i kaopiscaikaourednikagurnulagajeudirektnuborbuzaslobodugovoratokompedesetih,šezdesetihisedamdesetihgodina20.veka.Još1957,odredzaporokepolicijeLosAnđelesaupaojekodVolasaBermanakojije objavljivao Bukovskog u časopisu Semina 2.13 Godine 1966, ŠtivuRičmondu,kojijeobjavljivaoBukovskogusvojimčasopisimaErtiErtRouz,oduzetisurukopisiiznjegoveknjižareuSantaMonici.14d.a.levi,pokretačkasnaga„mimetičkerevolucije”,objaviojepesmuBukovskogDuh rulje koju je policija konfiskovala: „levi je priveden i strpan uzatvorzajednosaDžimomLovelorn(vlasnikomvelikeknjižareAsfodel,kojajepružaladobrodošlicuibiladomnovepoezijedužeodtridesetgodina)podoptužbomzadistribuisanjeopscenihdelauKlivlendu.15Kada je Džon Brajen tražio od Bukovskog da uređujeRenesansu2 u

septembru1968,onjeodDžekaMislenaizmamiopričupodnaslovom„Mršavi dinamit” o „crvenokosoj njujorškoj devojci koja voli da setuca”,usledčegajedošlodohapšenjaBrajana.16

Tako je kao biće koje pripada podzemnoj kulturi i zastupnikslobode govora Bukovski uvek bio u saglasju sa idealimakontrakulture.Akao štovidimo iznjegovogantiratnogeseja „Mir je,dušo, teško prodati” (1962) početkom šezdesetih Bukovski je bio uskladusapacifizmomiljubavlju,iakojenosiospoljašnjumaskutvrdogmomka imizantropa da bi sakrio svoju suštinsku nežnost. Onda netreba da predstavlja iznenađenje to što je Bukovski bio dubokopovezansabitničkimpiscima.Iakojeprirodatenjegovepovezanostisa bitom bila predmet izvesnih kontroverzi među istoričarimaknjiževnosti,onjepažljivočitaoradovebitnikaipojavljivaosezajednosanjimaumnogimpublikacijamakaoštosuAutsajder,EvergrinRivju,Bititjud,TransatlantikRivju,SitiLajtsAntolodži,Klaktovedsedsten,Ejsid:Noje Amerikaniše Scene, Anmazld Oks; El Komo Emplumado, Semina,Hirs, Vajld Dog, Nejked Ir i Bastard Endžel. A kako su šezdeseteodmicale,svevećibrojznačajnihpisacaubitničkimkrugovimapočeoje da ceni njegov rad: Kenet Reksrot će povoljno oceniti pričuBukovskog„Tojeuhvatilomojesrceusvojeruke”uNjujorkTajmsu5.jula1964.17

Bukovski se dopisivao saHaroldomNorsom a njegovo priznanjetom čoveku, priča „Stari profesionalac” pojavilo se 1966. godine umagazinu Ole, važnoj publikaciji „mimetičke revolucije” koju jeuređivao Daglas Blazek. Dvojica pesnika su se upoznali kad se Norspreselio u Venis u Kaliforniji u januaru 1969.18 Bukovski je objaviorecenziju „Praznog ogledala” Alena Ginzberga u časopisu Ole 1967.godineapočetkom1968.sreosesaNilomKesidijem(„DinMorijarti”uknjizi„Naputu”DžekaKeruaka),kojijepostaotemajedneodnjegovihkolumni iz ciklusa „Beleški matorog pokvarenjaka”.19 Godine 1969,BukovskićesepojavitisaNorsomiFilipomLamantijomuPingvinovimpesnicimabr.13.SitiLajtsjeobjavio„Erekcije,ejakulacijeidrugepričeo običnom ludilu” 1972. godine a Lorens Ferlingeti je BukovskomorganizovaoprvojavnočitanjeuSanFranciskuuSitiLajtsPoetsTeatruu septembru 1972, a takođe i ponovo izdao „Beleške matorogpokvarenjaka” 1973, nakon njihovog prvog objavljivanja 1969. uizdanju Eseks Hausa.20 A u novembru 1974, Bukovski je čitao saFerlingetijem,ŠnajderomiGinsbergomnaPesničkomfestivaluuSantaKruzu.21

Tako pisanje Bukovskog izvlači svoju snagu ne samo iz njegovoghvalisavog, energičnog, autobiografskog autorskog glasa, nego i izčinjenice da ono predstavlja živopisnu hroniku kontra-kulturešezdesetihgodina20.veka.

Naprimer,GregoriKorsojeblagonaklonoprikazanupriči„Pišempoezijusamodabihmogaodaodvedemdevojkeukrevet”.DžekMišlenpostaje živo prikazani lik „Vojvode” u „Beleškama matorogpokvarenjaka”,ukolumniiz1973.godine,dokjed.a.levi,kojije1967.izvršio samoubistvo, tema u dva eseja Bukovskog: „Namernopomućeno sunce” i jednom članku objavljenom u Šerifu, književnommagazinuDržavnoguniverzitetaKent. LirojDžons (Amiri Baraka) jetema u jednoj od kolumni iz „Beleškimatorog pokvarenjaka”, dok jeRobert Krili predmet podsmeha u eseju iz Literari Tajmsa podnaslovom „Proučavanje mojih parnjaka”. Otuda je jasno - nasuprotbrojnim sopstvenim tvrdnjama nasuprot tome - da je karijeraBukovskog na mnoge načine bila neraskidivo povezana sa bitpokretom.

U području opštih bitničkih tema počivalo je i razvijanjesopstvenogstilaBukovskog,„spontanogpisanjaproze”,kojenastojidaprikaže sve u vezi sa ljudskim telom imaštom, na šta se obično neobraća pažnja, što se potiskuje i odbacuje kao „vulgarno”. U priči „Uodsustvu junaka”, Bukovski se trudi da zabeleži nasilne, opscene,fascinantne i groteskne prizore koji neobuzdano nadiru u grčevitimnaletima iz dubina nesvesnog. Ovde su reči naizgled energično inasumičnonabacanepostranicamaaliuprkostomeoneseuklapajuuživotni obrazac. On beleži sitna zapažanja, čak obraća pažnju i naproricanjevremena-„3:24posleponoći”-udnevničkommanirukaodabidauhvatisamokretanjefragmentiranesvestikrozvreme.PričatakođeprikazujeizmenjennačinnakojiBukovskikoristivelikaimalaslova, korišćenje izlomljenog teksta, spisak rečenica pisanih velikimslovom - sve to izgledakaodaonpokušavada slika ili crtapomoćureči. U svojoj prozi on je često eksperimentisao sa interpunkcijom,veličinom slova, elipsama, posebnostima izgovora i ponavljanjem -neke od njegovih pripovetki su pisane samo malim slovima, takoprenoseći u prozu nešto od poetične tipografske razigranosti E. E.Kamingsa.

Ovonaglašavanjeizgledateksta-onječestoilustrovaosvojepriče,pesme i pisma karikaturama i crtežima, dok su njegove rane pričezapravo bile kombinacija reci i ilustracija - pokazuje da seBukovski

često trudio da sam tekst pretvori u sliku. On je zapravo bio ispredsvog vremena, najavljujući sadašnjumodu „grafičke proze”, pošto jeopsesivnospajaotekstsaslikomusvojimručnoštampanimpričamaodsredinedokrajačetrdesetihgodina20.veka.22Kaoštosmovideliutekstu „Istočni Holivud: novi Pariz”, Bukovski je posvetio dostavremena crtanju i slikanju, a mnoga od luksuznih izdanja njegovihradova su propraćena originalnom grafikom. Tako takođe i tekst „Uodsustvujunaka”otkrivadajeBukovskibionekavrstaakcionogpisca:pokušao je da učini da reči deluju tako da iznose svoje značenje nakvazi vizuelni način, u istom stilu kao što je Džekson Polok izvodiospontaničinstvaralaštva„nasumičnim”,aliipaktačnimnabacivanjembojenaplatno.

Bukovski će razviti tvrdi, komični, lirični realizam, grubu ali usuštinitrajnuosećajnostifotografsku,dokumentarnuverodostojnostu prikazivanju svakidašnjih užasa. U svojim „Beleškama matorogpokvarenjaka” on zapisuje zamorne činjenice iz gradskog života:vozači u Los Anđelesu, sukob između nacista i marksista, radosnenoćnesedeljkesapijanomgazdaricomigazdomstanakojiiznajmljuje.On često piše prozu ravnu onoj Vilijema Karlosa Vilijemsa: priča„Treba reći samo ovo” vam govori tačno ono što je pred njim bezikakvog komentara. On se obraća svom čitaocu neposredno,uklanjajućisvebarijereizmeđupiscaipublike.Uzto,onojačavasvojuranjivu, povređenu ličnost snagom ironije, subverzivne, podrugljive,satiričneoštrineposmatranja.ProzaBukovskogpostaje svremenomizgrađenijaanjegovepripovetkeveštijesuispričane:onćepočinjatiinmedias res sa nekom izuzetnom uvodnom scenom da bi privukaočitaoceiuvukaoihupriču,kaou„Mačkiuormaru”.Tapričajetakođeiizvanredan primer načina na koji on prikazuje svoj alter ego kaokomičan,samopotcenjivački,bespomoćni lik izgubljenusvetuukomsestvarijednostavnotektakodogađaju.

Neočekivane reference na Stravinskog, Malera, Hemingveja,Kamijevog„Stranca”,MaksvelaBodenhajmaiBerliozanapodlozi likovite seksualnosti i komičnog pijanog samounižavanja su tipičniprimeri književne veštine koju Bukovski često primenjuje. Oveiznenađujuće i iznenadne aluzije na kulturološke figure služe da„izjednače” „visoke” i „niske” krajnosti kulture do komičnog efekta, ionesuvrsta„namigivanja”pripovedačačitaocu,kojimseukazujenatodanašnesrećnianti-junakmožedabudepajac,alionjepametnijinegošto dopušta da se vidi. Tako takođe i Bukovski želi da nas zabavi

glumeći budalu: on nam daje životne pouke, ali sa osmehomrazumevanja.Njegovi likovine rastu,nepostižuduhovneuzlete i nedostižu prosvetljenje. Kao što je Buda rekao u „Dijamantskoj sutri”:„Nisampostigao ni najmanju stvar pomoću potpunog, besprekornogbuđenja, i baš zbog toga se to i zove potpunim, besprekornimbuđenjem”.

Uz rastuću slavu, Bukovski je počeo da nastupa čitajući pesmeširomSjedinjenihDržava:uKaliforniji (LosAnđeles, SantaKruz, SanFrancisko), Novom Meksiku, Vašingtonu, Juti, Ilinoisu, Njujorku iViskonsinu kao i u Vankuveru u Kanadi i Hamburgu u Nemačkoj.Takođe je imao i bombastičan nastup u slavnoj televizijskoj emisijiApostrofi kod domaćina Bemara Pivoa u Parizu. Kao i uvek, život jehranio njegovu umetnost dok je počinjao da beleži svoju lutalačkuegzistenciju u pesmama, pričama, esejima i romanima.On je postao„književni iznuđivač novca” i satirizovao je sebe, i depoetizovao ideromantizovaopoeziju;pretvoriojenadmenenastupečitanjapoezijeu ritual u čast boga Dionisa, upotpunjen rekama vina i ushićenimmenadama.23

Seksualnarevolucija izšezdesetihgodina20.vekapoklopilasesasirovom i neposrednom konfrontacijom Bukovskog sa vlastitomseksualnošću. Zahvaljujući svojim bubuljicama i detinjstvu punomzlostavljanja,Bukovskinikadanijeiskusio„normalnu”adolescencijuiproveojevremeod1970-1977.godinenadoknađujućisvazadovoljstvakoja je propustio kao tinejdžer u južnoj Kaliforniji. U „Velikomdrogiranomčitanju”,naprimer,vidimoBukovskognavrhuncusnage,koji seupuštau ironiju iparodiranjesamogsebenavišenivoa.Samnaslov može da ima dvojako značenje: „doup” može da značimarihuanuilidrogu,alitakođeizraz„bigdoup”izjednačavapesnikasaklovnom.24 Bukovski svojim čitaocima daje urnebesan trenutakhladnokrvnoiznesenesamoparodijekadaČinaskicitiradvenajslavnijemaksimeBukovskog-„Genijalnost...možedaoznačavasposobnostdasedubokestvarikažunajednostavannačin”i„Izdržljivostjevažnijaodistine” - što su interne šale za posvećenike dela Bukovskog. Ovdetakođe postoje složeni momenti kada on istovremeno parodiraerotskopisanje,samogsebeizavrzlameseksualne/romantične„veze”(njemusenebidopaloovakvopsihološkobrbljanje).Bukovskisečestopoigravao sa „značenjem” „veza” na podrugljiv, zenovski način kojipodseća na aforističnumaksimuŽaka Lakana: „Nepostoji seksualnaveza”. On se ogolio da pokaže svoju osetljivost, svoje rane,

pokušavajućidakroz ljubavpovrationošto je izgubioudetinjstvuaipak,istovremeno,ubacujućihumorusvojnapordapronađespasenjekroz ljubav i seks.25 A ipak je Bukovski takođe, naravno i praviromantikkojijemogaodapišeozaljubljivanjuusvojojkolumniod24.juna 1974. iz ciklusa „Beleške matorog pokvarenjaka”: „Hodao samokolo i osećao se kao da sam ispunjen sunčevom svetlošću”. A kaojedan od njegovih omiljenih pesnika, E. E. Kamings je napisao:„neljubavjepakaolišennebaibezdomnidom...samoljubavnicisobomnosesunčevsjaj”.26

„Odbrambenimehanizam”Bukovskogkojimodagnavapsihičkiboljenaravnosmeh.Visprenost,nepogrešivosećajzakomičnosttrenutka,ineumornapokretačkaenergijadajusnagunjegovompisanju;njegovavoljena renesansna braća umaničnoj ekstravaganciji bili su FransoaRableiĐovaniBokačo.27Onjetakođeznaodabudezajedljivštojebilou savršenom skladu sa duhom vremena: crni humor će obeležitikontrakulturušezdesetihisedamdesetihgodina20.veka.„KosebojiVirdžinije Vulf‘ (1966), „Let iznad kukavičjeg gnezda” (1975) i„Irejzerhed” (1978) spadali su u njegove omiljene filmove - humor iludiloubliskom idelikatnomsusretu.28 Tako je i pisanjeBukovskogpozicioniranoizmeđuočajailirike,ikrećesenapredsilovitomsnagomkojabukvalnospasavatopisanjeodnihilizma.Njegovodivljenjepremagenijalnosti Roberta Kramba (koji je ilustrovao nekoliko delaBukovskog) pokazuje da za Bukovskog postoji povezanost izmeđubola, smeha i kvazi nemačkog ekspresionizma u ekstremnomiskazivanjuemocija.

Nakon što je zvanično dao otkaz u pošti u pedesetoj godini,Bukovski je pokazao da može da bude praktičan i vredan pisac imaksimalizovao je svoju produktivnost koristeći svoje zaplete višeputa u različitim kontekstima. Ponavljao je omiljene pripovednetokovene samoupričama i romanima,nego ih je čakobrađivao i uformi priče i pesme: „PrevrtljivaMeri” postoji u obe forme. Štaviše,isečciiz„Postofisa”,„Faktotuma”i„Žena”pojavljujusepoprviputunjegovimkolumnama„Beleškematorogpokvarenjaka”uL.A.FriPres-ukaoodvojenepriče.Tridesetopoglavljeromana„Žene”pojavljujeseudveverzijeiuporednouverzijipričeiromana,amožesevidetikolikojeonoizmenjenoiprerađeno;uovomslučaju,mnogiizvanrednidelovisu bačeni u korpu za otpatke dok je pisac oblikovao svoju prozu uformuromana.Ovakvametodasklapanjaromanajesavršenosmislena,postoje proza Bukovskog uvek bila epizodna, sastavljena od kratkih

isečakakoji su spojeniu celinu.Njegovi romani sunanekinačinnizpovezanihkratkihpriča,štomuomogućavadaodvojinjihovedelovezaobjavljivanjeučasopisimauviduodvojenihkratkihpričadoksklaparomane.Aovdepostojijošjedanmetodknjiževnedistribucije:radoviBukovskogsukružilikrozmnogepodzemnepublikacijepodugovoromsaJunajtedPresSindikatom (UPS) koji je dopuštaoda člankeponovoobjavljujusvičlanovioveorganizacije.29

Kaošto jegoreukazano,moždazahvaljujućislabljenjucenzorskihzabrana tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka koliko injegovoj sopstvenoj želji da potpunije istraži tamnije domete svojemašte, Bukovski će početi da dramatičnije eksperimentiše sadirektnim prikazivanjem nasilja.30 Filmovi kao što su „Divlja horda”(1969),„Goliusedlu”(1969)i„Paklenapomorandža”(1971)postavilisu osnov za priču kakva je „Hristos sa sosom za roštilj”, u kojojBukovski koristi aktuelni novinski članak kao izvor za svojupripovetku.31 U kasnijimpričama kao što je „Uljez” (1986)Bukovskiuvodi nagle upade užasa u banalnosti svakodnevnog života: priče oobičnom ludilu. Ova priča takođe podseća na njegove ranijeapokaliptične prikaze ljudske nemogućnosti da pronikne u primarnudivljinuupričamakaoštoje„Životinjskoludiloumojojsupi”.

Pozni, predivni ciklus pesama Bukovskog o njegovim mačkamaotkrivadasutoživotinjekojezadržavajustilipozuinepretvarajuse,asve te osobine žalosno nedostaju ljudskim bićima. A u jednom odsvojihposlednjih eseja,Bukovski izjavljujeda većina ljudi gubi svojumagijuuveomaranomuzrastu.Ueseju„Igratiseibitipesnik”,onsevraća svompoigravanju sa životompesnika: „Poezijapotiče sa onogmestagde steveć živeli i odnoga štovas jenavodiloda je stvarate.Većinaljudijevećzašlauprocesumiranjaupetojgodini,isasvakomgodinom koja prolazi njih je sve manje, a sa svakom godinom kojaprođenjihostajesvemanjekaoizvornihbićasašansomdaseprobijunapolje i daleko od onog što je očigledno i što ih osakaćuje”. ZaBukovskog,živetipesničkiživot jezapravojedininačindaseistinskiživi.

RAZLOGIZNADRAZLOGA

Čelaski, sredina terena, statistika bacanja 285 (246 nastupa, 70pogodaka)osećaosemalo...osećaomalo...drugačijeovdenapolju.Imadanakadseosećatemalodrugačije.Stvarinisukakvetrebadabudu.Kaosada:čakjeisunceizgledalomalobolesno,zeleniloživihogradapreviše zeleno, nebo previsoko, a koža njegovih rukavica previšeslična...koži.

Krenuo je nekoliko koraka napred i gurnuo šaku u rukavicu,pokušavajućidaseotresesvihmisli.Dalijeimaoglavoboljuilištaveć?Osećaoseenergično,kaodaćevrisnutiiliskočitidauradineštoštonebitrebalouraditi.

Čelaski je bio malo uplašen i pogledao je prema Donovanu, levastrana terena, statistikabacanja296 (230nastupa, 68pogodaka) aliDonovanjeizgledaoveomaopušteno.PažljivojeproučavaoDonovana,pokušavajućidacrpesnagu iznjega.Licemu jebilo tamnosmeđe,aČelaski nikada pre nije primetio njegov pivski stomak. Tako ružnaizbočina,takolišenasamosvesti.ČaksuiDonovanovenogeizgledaledebelo, kao balvani, i Čelaski je ponovo zurio pravo pred sebe,osećajućisejošgore.

Štanijebilouredu?Udarač je raspalio i lopta je poletela izvan terena... doDonovana.

Donovan je krenuo nekoliko koraka napred, lagano pružio ruke iuhvatio loptu. Čelaski je gledao loptu kako sporo pravi dugački lukpreko sunčanog neba. Prizor je bio sasvim prijatan, ali nekakonepovezan,bezvezesabiločimdrugim.Sledećiigračjeudarioloptuupolje i on nije uspeo da je uhvati. Jedna napolje. Jedna unutra. Ko jepobedio u ovom bacanju? Okrenuo se da pogleda semafor i videopubliku.Pogledmunijebiousredsređennate ljude.Onisubilisamokretanje,odećaizvukufragmentima.

Štasuhtelidaonuradi?Ponovomujeprošlokrozsvest:štasuhtelidaonuradi?Iznenada je bio prestravljen a nije znao razlog za to. Ponovo je

pogledaopublikuivideosvakogaisve,zajednoipojedinačno.Naočare,

kravate;ženesunosilesuknje,muškarcipantalone;bilojekarmina...izapaljenihstvarizadenutihuusta...cigareta.Isvisusedržalizajednoučudnomrazumevanju.

Aondajedošlo...letlopticeizvanterena...kanjemu.Lakalopta.Bioje zabrinut. Gnevno je posmatrao lopticu a ona naizgled kao da sezaustavilauvazduhu.Samojevisilagoreapublikajevikalaisuncejesijaloinebojebiloplavo.ADonovaneočisugagledale,iDonovaneočisugledale.DalijeDonovanprotivnjega?ŠtaDonovanzaistahoće?

Lopticamujeuletelaurukavicu.Ušlajeurukavicuionjeosetiojakpritisakiprijatanstisakdokjujedržao.Baciojelopticunadrugubazu,ostavljajući trkača na prvoj. Bilo je to dobro bacanje i Čelaski je biozaprepašten: izgledalo je kao da je loptica tamo otišla jer je takotrebalo.Njegovužassemalopovukao,provlačioseisanjim.

Sledeći igrač je izbacionapolje, sličnokaoprvi, iČelaski jepočeodugački trk do kabine njegovog tima. Bilo je dobro trčati. Prošao jenekolikoprotivničkihigračaalioninisugledaliunjega.Tomujemalosmetalo, a ta smetnja je potrajala i stezala mu utrobu dok je zaDonovanom, zagledanunjegovdebeli vrat, silazioukabinu.Kada seČelaskispustioukabinu,osećaosenekakoogoljeno,izloženo,ilitakonekako,iunaporudaseponašakaodajesveuredu,prišaojeHaluinaceriomuse.

„Hoćešdatepoljubim?Učinićudasvezaboraviš”,rekaojeHalu.Haljeimaostatistikuudarca189isaklupegajesmenioDžejmison,

dečko sa koledža. Hal je pogledao ka Čelaskom. Bio je to pogledpotpunog neprepoznavanja. Uopšte mu nije odgovorio; ustao je iotišao do aparata sa hladnom vodom. Čelaski je brzo prišao ogradi,leđimaokrenutklupi.

Korpensonjebacao.Donovanjepogodiozadvostrukipoenijurnuonazad do prve bazne linije, visoko podižući noge, a čarape su musevale,nekakopuneboje.

Čelaski je prišao gumenoj bazi. Tu su bili sudija, hvatač, bacač,trkači,publika.Svisučekali,sveječekalo.Napoljusemoždanekičoveknaslanjaonaogradu,ilijeautobuspunputnikakojisusedeliunjemuskretao iza ugla; ali ovde je bilo drugačije: bilo je namešteno,očekivano... ne kao ono, što se dešava napolju: autobus, uporište nakojeseoslanjaš.Ovdejebilo...drugačije,tesno,zahtevno.

Zamahnuo je i promašio prvo bacanje a ljudi su vikali. Bacač jenešto viknuo i bacio lopticu nazad. Ptica je promakla kroz vazduh,gore-dole,nekudaidući,veomabrzo.Čelaskijepljunuoizagledaoseu

belegnazemlji.Zemljajebilaveomasuva.Prvalopta.Sledećijegađaonapolje,kakojeČelaskomiodgovaralo.Zamahnuo

jepalicombrzo,automatski,apublikajezaurlala.Biojetodugačaklet,loptica je prošla visoko iznad glava igrača sredine terena. Čelaski jegledaokakoseodbijaodzidaporedjarbolazazastavu.Publikajeurlalaglasnije nego ikad; urlali su glasnije nego što je Čelaski čuo cele ovesezone.OndajeDžejmison,kojijestajaoporedklupe,počeodavičenanjega.

„Trči!Trči!Trči!”vikaojeon.Čelaski se okrenuo i pogledao u Džejmisona. Oči su mu bile

razrogačeneiplamtelesukaodvebleštaveposudeispunjenevrućom,uzavrelommaterijom.Licemujebilozgrčeno,usneisturene,aČelaskijeposebnoprimetionabrekleveneunjegovomdebelomvratu.

„Trči! Trči!Trči!” vikao je Džejmison. Sa tribina je doleteo jedanpodmetačzasedišta.Pazatimjošjedan.PublikajebilatolikoglasnadavišenijemogaodačujeDžejmisona.Ptica,verovatnoonaista,opetsevratila,poskakujućigore idoleu letu, samomalobrže. Igrač sredineterenajeprizemljioloptu.Bukajebilaskoronepodnošljiva.Čelaskogjepogodio podmetač i on se okrenuo da pogleda publiku. Kad je touradio,mnogisuposkočilismesta,mašućirukama.Podmetači,šeširi,flaše,svejetoletelostribina.NatrenutakjeČelaskipogledomokrznuojednudevojkuuzelenojsuknji.Nijemogaodajojrazaznalice,ilibluzuijaknu.Videojezelenusuknju,inaboreuzelenojsuknjisličnesenkama,kojisupoigravali.Ondagajepogodiojošjedanpodmetač.Zabolelogaje,poseklo,osetiojetoplotu.Natrenutakjebioljut.

Bacanjejeprešlonadrugogigračanabazi,kojijeprviputizbaciouaut. Buka je bila kao erupcija vulkana, zaglušujuća, izluđujuća.Džejmison je uhvatio Čelaskog za nadlakticu izvlačeći ga sa mestabacača. Obratio je pažnju na Džejmisonovo lice, prošarano prugamacrveneibeleboje,kojejedelovalonabreklo,kaodajenanjegadodatonekolikoslojevakože.

Čelaski je prišao do baze dok se buka nastavljala. Ekipa seraspoređivalapoterenu,aHaljezamenionjeganaspoljašnojpoziciji.

Ukabini jebilohladno,bilo jemračno.Video jekofusapeškiromprebačenim preko njene ivice. Sišao je dole, video nečije ruke kakonervoznoklizepoklupi,nečijeprekrštenenoge.

Čelaski je stajao pred trenerom, Hastingsom. Nije gledao uHastingsa; jednostavno jegledaounjegovukošulju ispodV izrezanaokovratniku.

Ondajepodigaopogled.VideojedaHastingspokušavadagovori,alinijemogaodaispustiniglasa.

Čelaski se hitro okrenuo i jurnuo niz hodnik koji je vodio usvlačionicu.Kadjetamostigao,natrenutakjestajaogledajućisveonezeleneormariće.

NapoljujepublikaidalevikalainekiodnovinarasusespuštalidoledoČelaskogdagapitajuštanijebilouredu.

LJUBAV,LJUBAV,LJUBAV

Mogudačujemkakosemojotackupa.Onbučnopljuska,prosipavodu,udarakolenimauivicekade.

„Dalisiprimetiladacelidannisamvadiozubnuprotezu,mama?”„Ne,nisamznala.”„Kaodasumojipravizubi,kojeimamcelogživota.”„Uskoroćešmoćidajedešoraheisveostalo.”„Orahe.Ha!”Moj otac ide stazom kroz dvorište, zastaje, saginje se, priča s

mojom majkom koja je još uvek u kući: „Ova šargarepa još nijeuvenula.”

„Znam.Nego,štajeto...tvojrukav...”„Šta?”„Pogledaj, rukav ti je pocepan. Ispod pazuha. Pogledaj ispod

pazuha...”Pronašao sam poruku na svom krevetu. Ispisana je na poleđini

koverte,nažvrljanadebelimšvrakopisommogoca:

polaboceviskija 2.00celabocaviskija 3.65polabocedžina 1.90dvapivaodđumbira 0.30pranjevešaičišćenje 3.25donjiveš 8.25jednakošulja 4.00stanihrana 10.00 ukupno 33.35

Moj otac ide niz hodnik.Nosi kožne papuče koje lupaju po podu.Ulaziukupatilo.„Bože,otkudsvaovavodapopodu?Dalisitiprosula

svuovuvodupopodu?”pitamojumajku.„Kojuvodu?”Onotvaravrataiulaziumojusobu.„Dalisitiprosuosvuonuvodu

popodu?”„Da,”kažemja,„praosamrukeiisprskaosvudokolo.”Onpočinjedaviče.Moj brat Džordž prepričava svoja ratna iskustva: „Oglasila se

uzbunazapadobransketrupeipomisliosam,božemoj,Japosidolaze.Pa,pomisliosamja,imamsuviobrok,imamsvojkalibar45,svojedum-dum metke; imam flašu viskija i pomislio sam, pa, sasvim samopremljen.Izaćićunapoljeiavionomotićiodavdeutrilepe...”

Moj bratDžordž je odsutan cele noći i telefonirami ujutru: „Čak.Čak.Savsamisečen.Imamvelikiožiljakprekooka.Imammodricunaoku.Savsamkrvav.Kaputmijeuništen.Napiosamsesčovekomkojisvudauustimaimaožiljkezatoštounjihzabadačiode.Onkažedajebolsamopitanjesamokontrole.Obeznaniosamse,nesećamseštasedogodilo.JasamuHolivudu.Kojijedanasdan?”

Sedimo za trpezarijskim stolom, svi osim Džordža. Majka sedi usvojojširokojkućnojhaljiniitrpakrompiruusta.

„Čaki,obrazisutitakoispijeni.Učinićudatiseobrazitakoproširedaćevisitiprekovilice.Sramotajekakavsi.Imaštakolepprofil.”

„Tojetačno,”kažemojotac.„Većsineštopostigao”,kažemajka.„Samokadbiprestaodapiješ...

Zašto ne dižeš pogled sa tanjira? Zašto ne gledaš ljude oko sebe?Pogledajme...Hoćešjoškrompira’”

„Ne.”„Jošmesa?”„Ne.”„Jošcelera?”„Ne.”„Hoćešjoškafe?”„Ne.”„Jošgraška?”„Ne.”„Aštamislišdauzmešjošhleba?”„Ne,NE!Dođavolastim,akobihištahteo,tražiobihto!”„Dakle,štajestobom?”vičemojotac.Onbacasalvetuprekostola,

obara stolicu ustajući i odjuri u dnevnu sobu, lupajući papučama popodu.

„Čaki,”kažemajka,„nemašpredstavukolikonaspovređuješ.Nemašpredstavu koliko pokušavamo da ti ugodimo. Otac te voli. Došao siovamo.Naveo siDžordžadapije. Imašdvadesetpet godina. Još imavremena. Otac hoće da te nauči da voziš auto. Ti kažeš ne. Ne želiščlanskukartubiblioteke,besplatnefilmove.Samopiješ,piješ,piješ,inedižešpogledsatanjira.Dalitijeostaloneštonovca?”

„Ne.”„Štaćešdaradiš?”„Čaki,odgovorimi,odgovorisvojojmajci.”

SKRIBOMANIJA

Čuosamzvukpisaćemašine ipozvonionavrata.On jedošaodaotvori.

„Čuosamtvojupisaćumašinu,”rekaosam.Biojekrupančovek,visok,krupnihkostiju,širok,nekakosavčvrst.

Pogledao samnjegovo lice i nijemi seučiniloposebnoupečatljivim.Imao je male brkove, nepotkresane, dlake su štrcale odvojeno ineravno; čelona tojvelikoj,ovalnojglavi jebilo ravno inisko;prekodesnestranelicaprotezaoseožiljakdonjegovihpremalenihusta,aočisubilesasvimobične.

Njegovopisanjejebilouglavnomponavljanjepopularnihobrazaca,iakojeponekadkoristioapstrakciju,apoštoostalitonisuradili,tojenjegovim pričama davalo jasan, svež prizvuk, prizvuk za koji samponekad mislio da je pomalo previše odvažan za eksperimentalnupompeznost.Alidođavolastim,onsetrudio.

Krenuo sam za njim umalu kuću, zagledan u ta široka ramena iglavu.Prednjeprostorijesubilemračne,idoksamgapratiodozadnjegdela kuće, prošli smo pored crvenokose žene opružene na kauču.Procenio sam da mu je to žena, ali on je hrlio napred bez ikakvogpredstavljanja.Osmehnuosamsedamiipozdravioje.Onajeuzvratilana osmeh i pozdrav. Pogled joj je zablistao iz mraka, očiglednozabavljeno,ismestamisedopala.

Išli smo napred i kroz viseća vrata ušli u kuhinju. Mahnuo jekrupnomrukompremasićušnomžutomstolu:„Sedi.Napravićumalokafe.”

Svetlost je bila neprijatno jaka, i osećao sam se razotkriveno usvomispeglanomodelu,čistojkošulji, tesnim iuglancanimcipelama.Njegovakošuljajebilaraskopčanapodvratominosiojesive,umazanepantalone.Nastolujebilapisaćamašina,saumetnutimlistompapira,delimičnootkucanimsitnom,veomacrnomštampom.Drugilistovisubilinaslaganisajednestrane,aporedjestajalaogromnagomilaperecau dubokoj beloj zdeli. Nisammogao da nemislim kako sam pozvanmezeivečeru,aliosetiosamizvesnoolakšanještonijebilotako.

Naslonjenna stražnji zid kuhinje stajao je neki komadnameštajakućne izrade, sličan ormaru ali bez vrata i ispunjen policama. Bio jeprepunonihknjiževnihčasopisakojislužekaotržišteidajuposaozaknjiževnonovinarstvo.Bili suporedaniuredno i ravno, inesumnjivopohronološkomredu.Poovojpoliciukuhinji,idrugimnagoveštajima,mogaosamsizerenakućedačitamkaootvorenuknjigu.

Sipaojevoduuaparatzakafuisručiosenastolicunasuprotmeni,smestivšisepredsvojupisaćumašinu.Natrenutakjegledaousvojustranicu skoro kao da vrši neki ritual, oči sumu se zaokruglile, kaopseće;blagisjajjeizbijaoiznjihdokječitao.Zatimseokruglastaglavapodigla.

„Uzmiperecu,”rekaoje.Posegnuosampremadubokojbelojzdeli,uzosećajdaćemiuputiti

ispitivačkipogled,pasammudopustiodadonesecelokupnuprocenu.Uzeosamperecuiodgrizaopolovinu.

„Misliosamdasimlađi,”rekaoje.„Imamdvadesetpetgodina,”odgovoriosam,„alivodiosamtežak

život.”„Ipak, izgledaš onako kao što sam i zamišljao. Uvek mogu da

shvatimunapredkakoćetevimomciizgledati.”Znaosamnaštajemislio:mračni,prefinjeniinapregnuti,prilično

oštri. Ustao sam, skinuo svoj kaput, prebacio ga preko stolice iolabaviokravatu.Skinuobih ikošuljualinisamimaopotkošulju.Seosamiuzeojošjednuperecu.Vodazakafujepočeladavri.

„Recimigdejekupatilo?”upitaosamja.Objasniomijeijakrenuh.Bilo je to iznenađujuće velikokupatilo za takomalukuću...možda jeovoradioruskiarhitektailinekiIracacefalus...alinastavljaosamdaljesa dobrim namerama. Čuo sam neki zvuk i okrenuo se: vrata su seodškrinutaikrupnarukajeunutrapružilapeškir.Uzeosampeškir.

„Hvala,” rekao sam.Nije bilo odgovora.Krupna ruka sepovukla ivratasusezatvorila.

Kad sam se vratio kafa je bila poslužena, a on je predložio dapređemouspavaćusobu.Uzelismosvojšolje ipažljivohodalidanebismo prosuli kafu. U sobi nije bilo stola, ali smo prišli do radnogstolićauuglu.Onjedržaotanjirićuvisinistruka,podigaosolju,pognuoovalnu glavu sa retkim žutim brkovima, pa srknuo kafu. Zatim jespustiosoljunaradnistočićiizašaoizsobe.

Svudapozidovimasubiliokačeniisečciizčlanakaifoitografije.Napodujebiladrvenakutijapunapraznihsmeđihkoverti,ispisanihisa

poništenimipolomljenimpečatima.Naradnomstočićujebilaknjiga.Na koricama je bio crtež olovkom, ne baš dobar, a knjiga je imalanaslov Sabrane priče K. M. Prešao sam prstom preko otkucanihstranicapaodgurnuoknjigu.Osećaosamstešnjenousobi,kaodameposmatrajuprepogubljenja.

Vratiosesasvojomdubokombelomzdelomzaosamdesetkomadaperecaipostaviojepredmene.Uzeosamperecuipijuckaokafu.Onjestajaousredinisobe.

„Znaš šta je to, zar ne?” Pokazao je na isečak iz časopisa, nečijufotografijuprikačenunazid.Ustaosamodstoladapogledamisečak.

Bila je to žena, dijakritičkog izgleda, zapovedničkog držanja, sanaočarima debelog okvira. Izgledala je kao profesorka višematematike.

„Kojeto?”„Pročitajdoleispod”.PisalojeMartaFoli.Vratiosamsedostočića,seoipojeojošjednuperecu.„Nisamuspeoovegodine,” rekao jeon. „Mislimdaću ipakuspeti

sledeće.Imalajesrećeštojojjeknjigaizašlaovegodine...dokseselila...izgubila je nešto svojih stvari. Moram da joj pošaljem dva dodatnaprimerka časopisa... onog u kom je tvoja priča. Primio sam njenapisma.Hoćešdaihvidiš?”

„Ne,ureduje...Slušaj,hajdedauzmemonekopiće.”„Janepijem,”rečeon.„Anekopivo?”Čuosamkakopreturapoormaruiokrenuvšiseustolicivideosam

kakomu se butine u umrljanim sivim pantalonama pokreću dok senaginjaotražećinešto.Moždaflašuvina?

Ustaosamiprišaoprozoru.Videosamdvorištebeztraveokruženoprostranimlivadama.Pa,usvakomslučaju,ovdejebiosasvimsam.Tujebilacerada,pećzaspaljivanjeotpada,kontejner.To jebilosveštosammogaodarazaznamnamesečini,ibilojesasvimdovoljno.

Izvukaoseizormarasakartonskomkutijomzacipele.Staojeporedmeneipodigaopoklopac.Poprviputmiseosmehnuo,najzadizlazećiizsvogoklopaozbiljnosti, iosetiosamsedami jezbogtogadrago iprijatno.Licemujeizgledalomnogoiskrenijekadsesmešio;sitnaustasuseraširilaaožiljaksemalorazvukaoprekobrade.

„Pisma,”rekaoje.Pogledao sam u kutiju. Izvukao je jedno, pa onda i drugo. „Od

Aksenta,Sirkla,svihtihčasopisa.Znaš,onihkojisuzamalouspeli.Oniti šalju pisma o sebi.” Nešto sam prokomentarisao a on je ponovozatvoriokutijuivratiojeuormar.Vratiose,ponovoizgledajućismrtnoozbiljno.Jasamsevratiozastočić,dodubokebelezdele.Stajaojezatrenutak,ćuteći,iizgledaojeogroman,kaozebugoveče.

„Odlučiosam,”rekaoje,„danemogudatezaposlimkaourednikasaradnika.Moždaneveruješutakvestvari-sumnjamdaveruješ—aliponekadmiseBogobraća,aprošlenoćisamimaoviziju,irečenomijedasetinebiuklapao”.

Krenuosamuskoroposletoga,aonjenavaljivaodameodvezetrikilometra do ulice gde prolazi gradski autobus, rekavši da autobusiverovatnoneiduuovodobanoći,aakoiidu,tojeverovatnonasvakihsatvremena.

Stajao sam napolju na tremu sa crvenokosom damom koja jeverovatnobilanjegovažena,dokseonvratiougaražupokola.

„Onjezaistadobarčovek,”rekaosam.Stajala je skrštenih ruku, sa onim prelepim, vidljivo zabavljenim

osmehom. Tada sam se setio da je nedelja uveče i da je satima bilasama.

„Ubrakusmoskorodvadesetpetgodina”.„Stvarno?”„Ibilojedobrodoknijepočelotosanjegovimpisanjem.”Kolasusedovezlaunazadnizprilazniput...nekimodelizotprilike

1928;masivnačeličnakaroserijaiogromnaprednjasvetla,poputočijučudovišta,velikogčeličnogčudovištakojeodbijadaumre.

Otvorio je vrata kola i pogledao ka meni. Crvenokosa žena jeotvorilavratamalekuće.

„Zbogom”,rekaosam.„Zbogom”,odgovorilajeona.Vozio je prema stanici gradskog autobusa i razgovarali smo o

Šervudu Andersonu. Kad smo stigli, rukovali smo se, izgovorilioproštajnipozdrav,aonmijepomogaodaotvorimvratakola.Izašaosam.Čudovištesejednomzagrcnulo,skorozaustavilo,azatimjurnulounoć.

Sada sam u drugom gradu, ali on mi je pisao. Bilo je to kratkopismo,otkucanonamalomparčetužutogpapira.Razumeosamdajeodustao od apstrakcije. Rekao je da je njegov posao tu završen. Imaknjiževne agente u Njujorku i Londonu. Takođe, nastavlja da piše,

odustaojeodčasopisadabiseposvetiosvojojumetnosti.

SILOVATELJEVAPRIČA

Uopštenisamznaodaćutodapostanem.Ijošuvekseneosećamtako.Ilimoždaiosećam.Neznamkakose

oniosećaju.Znamsamokakosejaosećam.Znate,čitaosampovremenoonjimaunovinama,itojebilosve.Počeobihdarazmišljam,samonaminut,zaštobidakledođavola

neki momak uradio nešto takvo? Mnogo takvih stvari se dešavauokolo.

Alinikadnisamsebepovezivaosanečimtakvim.Pretpostavljam da to ide ovako: jednog minuta hodaš okolo kao

običančovekiondaodjednomti,ličnoti,budešoptuženkaosilovatelj,napadač,nasilnik,iljudisvudaotvarajunovineičitajuotebi.

Anekorazmišlja,zaštobidakledođavolanekimomak(ovogputamislećinamene)uradioneštotakvo?

Mnogotakvihstvarisedešavauokolo.Pretpostavljamdaonishvatedajesilovateljnekimomakkojijurca

naokolo i viri kroz prozore, s gomilom bezobraznih slika u svomzadnjemdžepu.Ondamu se pruži nekakvaprilika na koju je oduvekčekao,ionseupustiusilovanje.

Takosamjamislio.Ne,jaznamsamozasvojslučaj.Dakle,svaovapričanegovorikakosamupaouovunevolju.Neznamkakotačnodapočnem.Akojednostavnonabrojiteštase

desiloištasteviuradili,toneispadnekakotreba.Podtimmislimnaona pitanja i odgovore kako se već smenjuju na sudovima. To nijeispravno. Učine da budeš u krivu. Jednostavno ubace niz pitanja iprocene odgovore i sve ukupno ti padneš na ispitu. To je previšeautomatizovano.

Dođavola, trebalo bi da dopuste čoveku na sudu da se udobnosmestiisveobjasniopušteno,akotomožedauradi.

Poznatavamjedobrokolikoimenisvataukočenost,iizgledsudije,i izgledmesta.Seditetamosamominut ilidva-čakni toliko,moždatrideset sekundi - i možete da osetite stezanje pertli na svojim

cipelamaistezanjeokovratnikaokosvogvrata.Nemožetedadišetekakotrebaiprokletostenervozni.Azašto?Jer znatedapravdanemanikakveveze sa tim.Moždaćetevideti

nekolikoljudikojiparadirajuokolosanekimpapirimaurukama.Ionisunervozni.Čakjeisudijanervozan,iakosetrudidanebudeiprolazikroztosvakogdana.

Nekiodnjihčakpokušavajudaseosmehnuimalonašale,pogotovouslučajevimaodmanjegznačaja.

Da,morampriznatidasambioumnogimsudovima.Aliuglavnomzbogpijanstvaiskitničenja.Alislušajte,ononaštahoćudaukažemjedanemaničegštobiste

moglidakažete,zarneshvatate?Bilistepijani?-Uredu,kriviste.Skitničiliste?-Istotako,ureduje,kriviste.Ne pitaju vas zašto ste bili pijani ili zašto ste skitnica. Čovek se

napijeizprokletodobrograzlogaičovekjeskitnicaizprokletodobrograzloga.Nemanikakve„krivice”utome.

Ništa više nego što ste krivi zbog toga što imate smeđu kosu iliosamprstijuidvapalcanaruci.

Uredu,reklisudasamsilovatelj.Napadač.Nasilnik.Zapravo, uhapsili su me pod optužbom za dva silovanja,

zlostavljanjedece,provaluinasilniulazakukuću,isveostalo.Pa...kaoštoonikažu...Počećuodpočetka.Cela gužva je počela ovako: bio sam u podrumu i skupljao stare

kartone jer mi je gospođa Veber (ona je žena za koju su me lažnooptužilidasamjesilovao)rekladamogudaihuzmem.

Znaosamgdemogudaihprodamzaneštomaloparailimoždazamalovina-ausvakomslučajutihmaloparabisvakakootišlezavino.

Videosamtekartonejednomkadsuvratapodrumabilaotvorenaajahodaouličicom.

Kasnije,kadsam jednomprilikomvideogospođuVeber (ženunakojusampremaoptužbinasrnuo),pitaosamjedalimogudauzmemtekartonekojisuležalinekorišćeniupodrumu.

Reklaje,„Uredu,Džerimomčemoj,kadgodželiš,meninesmeta.Ovakoodnjihnikonemakoristi.”

GospođaVeberjereklaupravotako,bezikakvogoklevanja.

Trebalo mi je dosta smelosti da je pitam. Znate, ja sam priličnonervozanodpijanstvaizapuštenogživotauonojbaracinastovarištu.Potpunosamsamimnogorazmišljam.Svetorazmišljanjesenekakoutisnuloumojuminisamvišeopušten.Osećamsetakoprljavo;odećamijestaraipocepana.

Ne osećam se kao pre nekoliko godina. Imam samo trideset dvegodinealiosećamsekaonekakvaodmetnutaživotinja.

Isuse Hriste, izgleda mi kao da nije bilo davno kada sam išao usrednjuškoluučistombelomdžemperu,nosećiknjigeizgeometrijeialgebre,ekonomije,građanskogvaspitanjaisvihtihpredmeta.

NekakosambašrazmišljaootomekadasampitaogospođuVeberza tekartonskekutije i to jemalopomoglo.Ona jebilakrupnažena,čista, krupna žena, skoro pa debela. Nosila je drugu haljinu svakogdana,blistavihboja, i tomenavodilodamislimnapenuodsapuna imeke,svežestvari.

Misliosamnavremekadsambioubraku,natečetirigodinesaKej,različitestanove,nestalneposloveufabrikama.

Tefabrikesumeupropastileipočeosamdasenoćuhvatamflaše-izpočetkasvremenanavremeaonda,nakonnekogvremena,većideovremena.

GubiosamposaozaposlomaondasamizgubioiKej,imisliosamosvemutomekadsamtražiokartoneodgospođeVeber.

Nisamoduvekbiopijanaciskitnica.KadjegospođaVeberotišlapogledaosamnjenenogeotpozadi,dok

jesunceodsijavalosanjenihnajlonskihčarapa.Njeneruke,ikosukojajeizgledalakaoneštoštoteteranapesmu.

Nemojtemepogrešnoshvatiti.Znamzaštasamoptužen.Alijasamiskren, i takođemislimda samnedužan kad je u pitanju optužba zasilovanje, i znam da sam sve ovo izmešao ali pokušavam da seprimirimdabistemoglidashvatitenaštamislim.Neželimništadapropustim.

Silovatelj,takomezovu.Nakon što je gospođa Veber ušla u kuću, spustio sam pogled na

svojeprljaveiumrljaneruke.Komšiluksenavikaonameneumojojpapirnojbaraci,pomalome

žalioipomalosešaliosamnom.Alijasambiobezopasan.Jasambezopasan.Nisamsilovatelj,moguda se zakunemnaBibliji ili bilo čemu što

želite.Nebih seusudio dadodirnemgospođuVeber - ona je bila toliko

iznadmene,tolikoupotpunostidrugačijestvorenje,takodatamisaonebipalanapametninjojnimeninibilokomedrugom.

Tojebilonemoguće...No, jednogdana samsemuvaookolo iprimetio samda suvrata

podruma otvorena. Bio sam pomalo mamuran i nisam imao šta dapijem,ipomisliosam,dobro,mogaobihneštoidauradim,moglobidami pomogne da zaboravim na svoju tugu. Bio je to jedan od onihoblačnihdanakadizgledakaodaćepastikišaalionauopštenepadneiskoropoluditečekajućijealionasamovisigorenanebuiusebistalnoponavljate pa hajde više, hajde kišo, padni, ali ona uopšte ne padne.Samovisigore.

Sišao sam u podrum i našao prekidač za svetlo. Pritisnuo sam iupalilo se, a dole je zaudaralo onimpodrumskim vonj em. To vas jeteralodamislitenamokreplatnenevrećeipaukeilirecimonaljudskurukuzabijenuunekakavmulj,ljudskurukusadelomrukavakojisedržiokonje,aakobistejepodigliizmulja,hordavodenihbubabijurnulagoreidoleponjoj,hrlećijednaprekodrugeupravojliniji,apovremenobijednailidveispaleiztekonstelacije.

Konstelacija!Niste znali da znam takvu reč! Vidite, ja nisam samo obična

skitnica.Samomevinoupropastilo.No, kako god bilo, kartoni su bili veoma vlažni i shvatio sam da

nećudobitiništazanjih,aliodlučiosamdaihizvučemodatlejerćemigospođaVebermoždaplatitisamodaseosloboditakvogsmeća.

Ipak,plašiosamsepauka.Oduveksamseplašiopauka.Toječudnastvar kodmene. Uvek sam ih se plašio i mrzeo ih. Kada sam videopauka imuvuumreži, a pauk se hitro kretao okolo, pletući niti kaoneštoludoizloimračno,tonjegovokretanje-nemogutodaobjasnim.Obože,gubimnitpriče.Optužensamzatosilovanje.Optužensamzasilovanje desetogodišnje devojčice i njene majke, a evo ja pričam opaucima.

Svejepočeloutompodrumusakartonskimkutijama.Jednostavnomoratedamiverujete.Nisamznaodajedevojčica,malaćerkagospođeVeber, bila dole u podrumu sa mnom. Nisam to znao dok nijeprogovorila.Kadseoglasila,biosamtolikouplašendasamposkočiouvazduhkaopeščanabuva.

„Štaradišovdedoleupodrumu?”odmahsamjeupitao.Razaznavao

samumrakunjenu crvenuhaljinu i bele čarape.Kao što sam rekao,imalajedevetilidesetgodina.Izgledalajebaškaonjenamajka:čistaijedra,pravamaladama,kaovoćnakrofna.Alijasamseplašionjeskorokaošto samseplašionjenemajke, ali više samseplašioda senećuponetikaoodrastaočovek,ipoštonisamznaomnogoodevojčicama,pokušao sam da se ponašam kao odrastao čovek da bih je nekakoprevario,vidite.

Nijeodgovorilanamojepitanje.Samojesedelatamodoleusvojojcrvenojhaljiniibelimčarapamaigledalaumene.Takvasuvaljdadeca.Onda sam postao malo nervozan. Ovaj pristup odraslog čoveka nijedelovao.

„Pitaosamte,”ponoviosam,„štaradišovdedole!”„Ništa.”„Ništa?Zarseneplašišpauka?”„Ne!Većasamodnjih.”Pa, ja se toga nisam setio. Ljudi često tako učine da se osećam

blesavo: kažem nešto za štamislim da je razumno a onda oni kažunešto što oduzme sav smisao mojoj izjavi, i ja onda ne mogu daodgovorim.

Nisammogaodaodgovorimnitojdevojčici,takodasamsepognuoi počeo da slažem svoje kartonske kutije na stepenice tako da bihmogao da ih izvučem. Ipak nisam hteo da ih previše nagomilam nastepenicama, jer bi onda devojčica i ja bili zajedno zarobljeni dole upodrumu, potpuno sami. Nisam želeo da se to dogodi zbog pauka idrugihstvari.

„Tisilepčovekalisiužasnoprljav.Zarnemašgdedaseopereš?”Pa,kažemvam,tojeučinilodaseosećampomaločudno.Bilojeto

prvi put da mi neko kaže bilo šta slično za dugo vremena. To mestvarnoobodrilo,štonekokaženeštotako.

Naravno, uvek sam uobražavao da sam zgodan na svoj način, adevojčicajetakođetovidela.

„Nemam gde da se operem. Jednostavno zato što živim ukartonskojbaraci”,rekaosamjojja.

„Zaštoneupotrebiškupatilounašojkući?”„Ljudineradetakvestvari,devojčice.Svikoristesvojsmeštajau

momsmeštajuuopštenemavode.”„Alija ću te pustiti da se poslužiš našim kupatilom. Imamo vodu

gore na spratu. I sapun. Zeleni sapun, ružičasti sapun, beli sapun,peškire,kipezapranje...sveštotreba.”

„Pa,mnogotihvaladevojčicealimoramdaodbijemtvojuponudu.Aosimtoga,tosenebidopalotvojojmajci.”

„Mojamajkajeotišlaugrad.”„Misliš,potpunosisama,devojčice?”pitaosamjeja.Iakosamjezvaodevojčicom,izgledalajekaomalažena.Malažena

ukratkojhaljini,belihčistihnoguibelihčistihčarapa.Bilajebaškaonjenamajka.

„Kolikoćetimajkabitiodsutna?”„Upravojeotišla.”„Kolikoseobičnozadržiugradu?”„Uvekostaneceodan.”„Asigurnasidasisasvimsama?”„Sigurnodasamsigurna.”„Dobro, to je u redu, ali nemam prava da ulazim u kuću tvoje

majke.”„Ali ona uopšte neće znati. A ti si tako prljav da mi te žao,

gospodine.”„Anikadamenećešodati,štagodsedogodilo?”„Štagoddasedogodilo.”„Obećavaš?Časnareč?”„Obećavam.Časnareč.”„Tisidobradevojčica,”rekaosamja.„Stvarnodobradevojčica...”Dakle,popelismosegoreijasamotišaoukupatiloiskinuokošulju,

papustiovrućuvoduuumivaonik.Bilojezaistazabavnoponovovidetipločice.Tojeučinilodasenekakoponovoosećamdobroisnažno.

Nijebilo razloga zaštonebihponovomogao imati te stvari.Nijebilorazlogadanemoguimatisveštoželim.Moždajetobiomojsrećandan.

Počeosamdapevampesmu„Srećnidanisuseponovovratili”.Parasedizalasavrućevodeizumivaonikaipustiosamjedamilebdiokolicaiprelaziprekonjegakaovelikarukakojačistiprljavštinusamene,čisti sa mene protraćeni život. Nije bilo prekasno. Imao sam samotridesetdvegodine.

Nekiljudisumečaksmatralilepim.„Recimi,zaštoneuđešukadu?”upitalamedevojčica.„Ukadu?”Naravno!Tosviljudirade!Hajde,ulaziukadu!”„Dobro,uredu,”rekaosamja.„Zaštodane?”Staviosamzapušačukaduipustiovodudateče,umeđuvremenu

izuvajućicipeleiostatakodeće.Stajaosamigledaodoleutoplu,čistuvodu.Biojetomojsrećandan.

„O,”vrisnulajedevojčica,„imašcrva,crva!”No, znam da sam bio prilično prljav ali nikad pre nisam imao

nikakvecrve,izasigurnonisamosećaonijednognasebi.„One,nemam,”rekaosam.„Naravnodaimaš!Vidimga!”Reklajeonakokaoštojemislila.Malosamseuplašio.„Gdejedakle

tajcrv?”„Ispredtebe!Ovde,ispredtebe!”„O”,rekaosamja,„tonijecrv.”„Štajeto?”„Tojeonosačimeidemukupatilo.”Nijebilopotrebedaseotomekažejošnešto.Onanijepostavljala

dodatnapitanja,samojestajalaigledalaumene.Ušaosamukaduiseouvodu.Osećajjebiosasvimdobar.Biojeto

moj srećandan.Dagospodine,bio je.Osećao samstvarnočudno,naneki dobar način. Baš sam počeo da se opuštam kad je devojčicaponovovrisnula.

Todetejebašvolelodavrišti.A ja želim da to razjasnim. Komšije su kasnije tvrdili da su čuli

devojčicukakovrišti skorosvevremezakoje jeutvrđenodasamgaproveoukući.

Naravno,tadanisuznalidasamukući.Ali kasnije su u svesti povezali to vrištanje sa time da sam

zlostavljaodevojčicusvevreme.No,javamgovorimštasezaistadogodilo,zatonemojteuopšteda

obraćatepažnjunanjih.Nisam dodirnuo tu devojčicu ništa više nego što sam dodirnuo

njenumajku, i u tomožetebiti uvereni.Bila je baš kaonjenamajka,samo jedna mala dama u veoma kratkoj suknji i čistim belimčarapama.

Baštada,devojčicajeponovovrisnulaavimožeterazumetidajojništa nisamuradio. Kako sam imogao kad sam ležao u kadi?Brate,želim toda razjasnim, kao čovek sa čovekom.Decamene zanimaju.Iako,kolikosamrazumeouMeksikusatimpočinjudostarano.Tojezbogvrućeklime.

„U čemu je stvar,dete?”pitao sam je ja. „Ne smešdavrištiš.Akobudešvrištalakomšijećedatečujuiotkrićedasamovdesatobomati

neželišdasetodesi,zarne?”Devojčicajeponovovrisnula.„Utopićešcrva!Utopićešcrva!”„Molimteidiunekudruguprostoriju,imolimteprestanidavrištiš

i pusti me da se okupam na miru”, rekao sam devojčici. „Ovo jeuostalombila tvoja ideja.” (Ovdemožetedavidite,ponačinunakojisamjojseobraćao,danisamželeodaimambašnikakvogposlasnjom)

„Alicrvćeseutopiti.”„Ne,neće”,umiriosamjeja.„Ovajcrvvolivodu.”„Ne,nevoli!Nikakvi crvi ne vole vodu, neonukoja je tako vruća.

Ubićešga!”„Verujmi, dete”, rekao sam ja, „ne bih ubio ovog crva nizašta na

svetu.”Pretpostavljamdamidevojčicanijepoverovala.Detejepočelodaplače.Počela je da stvara paklenu buku. (A pretpostavljamda je to deo

onogštosukomšijekasnijepomenulidasučuli)Ijasamtakođepočeodarazmišljamokomšijama.Znaosamdaće,

iako sambionedužan, izgledati loše akomeuhvate tu - zato sam,uočajanju,pokušaodajeutišam.

„Slušaj,nećeseutopiti.Držaćugaizvanvode.Vidiš?”Onajeprišlaigledalainajzadjeućutala.Osećaosampomaloglupo

perućisejednomnikom,alivredeloje.„U redu”, rekla je ona, „sada ću ga ja držati izvanvode takoda ti

možešdaseperešsaoberuke.”„Ništaneradi!”viknuosamja.Dete sepovuklo, stegnulo šakedržeći rukeopruženepored tela i

ponovopočelodavrišti.Uplašio sam se. Bilo je to više nego što mogu da podnesem.

Nastaviosamdarazmišljamokomšijama.„Uredu”,rekaosam.Tako ga je ona uzela a ja sam počeo da koristim obe ruke da se

operem.Bilojemalonezgrapnoalitomijebiloprvokupanjegodinamaunazadadetejeostalotiho,takodajevredelotruda.Valjdajetobiomojsrećandan.

Bašsamhteoponovodaseumirimkadjedeteispustilojošjedankrik:„Hej,onsepomera!”

„Crvisepomeraju”,rekaosamja.Nastaviosamdaseperem.„Jaćuopraticrva”,reklajedevojčica,zgrabiladrugikomadsapuna

papočeladatrlja.Poželeo sam da nikad nisam poslušao to dete. Sve je to zapravo

počelokadmedevojčicanazvalalepimčovekom.Mislio sam na njenu majku dole u gradu, kako ide niz senovite

prolaze između polica u prodavnicama, opipavajući robu, kupujući,muvajući se okolo. Ja sambio samoneka vrsta životinje, odmetnuteživotinje. Nisam imao prava. Gospođa Veber nije bila zamene. Ipak,nisammogaodanemislimnanju.

„Hej,onraste!”,vrisnulajedevojčica.„Postajestvarnoveliki!”Sprao sam sapunicu sa sebe, izvukao zapušač i izašao iz kade.

Počeo sam da se brišem a dete je brisalo crva kad je, tako mi bogpomogao,gospođaVeberušlaukupatilo.Uopštejenisamčuodaulaziukuću.

Naravno,nikadameprenije videlana taj način.A janisam imaovremenadaobjasnim.

Samojestajalatamoipočeladavrištiupravokaoštojevrištaloidete,samobolje-mislim,gore:glasnijeiuznapetostodkojesuminizkičmuprošližmarci.

Pritrčao sam i stavio joj ruku preko usta da bih pokušao da jeutišamdokjojobjašnjavam.Mogaosamdaosetimtkaninunjenenovehaljinenasvojojkoži.Osećaj jebiočudan.Kaonekaživotinja ili takonešto.

Ali ispod tkanine jebilagospođaVebera ja sambioprestravljen.Ugrizlamezarukudoksampokušavaodajezadržimnanjenimustimaiponovojepočeladavrišti.

Moraosamdajeudarim.Oboriosamje.BilomijezaistažaogospođeVeberdokjeležalanapodu,snovom

haljinomumrljanomodvlažnogpodaskogseisparavalo.Mogaosamdavidimgdesusezavršavalezarozaneigdejepočinjalogolotkivo.

Hteo sam da joj pomognem ali tad je devojčica počela da vrišti.Pritrčaosamdonje,dograbiojeipokušaodajeutišam.

AliopetjepočelagospođaVeber.Tadasammogaosamodatrčimnapred-nazad, napred-nazad, hvatajući i udarajući, hvatajući iudarajući,jedvasvestanštaradim.

Asadasamuovomprokletomzatvoruiuopštenisamdobiosvojekartone.

Uopštenisamdobionimaligutljajvinaodceletestvari.Uhapsilisumepodoptužbomzadvasilovanja,zlostavljanjedeteta,

provaluinasilniulazakukućuisveostalo.

Lekaritvrdedasamsilovaonjihobe.Moždajeitako.Teškomogudaznamštasamradio,pokušavajućidaihutišam,pokušavajućidaihsprečimdavrište.

Kažemdanisamkriv.Nijetobilamojagreška.Nikadnisamdobiosvojekartone,nitibaremmalopića.Objasniosamvamdatonijebilamojagreška.Verujetelimi?Ilimineverujete?

Nastavljam da mislim o sebi u srednjoj školi, u čistom belomdžemperu. Imaosamprijateljapo imenuDžimi.Ponekadsmoslušališkolski orkestar u sali za vremepredavanja.Kasnije smo išli okolo ipevalipesmekojejeorkestarsvirao.Pesmekaoštosu„AveMarija”i„Kad se sumrak spusti preko tihih baštenskih zidova” i „BožeblagosloviAmeriku”.

Zarmineverujete?Zarminikoneveruje?

OSAMDESETAVIONANEREŠAVASTVAR

Kadsambiomlad,čitaosam„SabranepesmeRičardaEldingtona”mom prijatelju Ćeli dok smo pili. Po meni, nije bilo veće časti (zaEldingtona)negodasenjegovepesmepevajuuzvino,podbleštavimsvetlomumojojjeftinojsobi.Ćelanijeodgovaraonamojpolet-ajatostvarnonikadnisammogaodarazumem:Eldingtonjebiopravipesnik,jasan, osećajan i napredan. Mislim da je više uticao na mene negopesnici koji se više cene, ali moj prijatelj Ćela nikada nije hvalio R.Eldingtona,nitigakudio.JednostavnojesedeoipiosaBahusom.

Nije hvalio Eldingtona (iako sam pokušavao da ga navedem darazume) nego mene. „Bože”, rekao je on sledećeg dana, „Henk jestvarnobiopijanprošlenoći!Izvukaojenekustaniknjiguspoezijom.Atakođejezaistaiumeodačitatestvari!NikadnisamčuonikogdačitapoezijukaoštoječitaoHenk!”

DesilosetakodajeĆelajednogdanaovorekaoHelen,ženikojaječistilasobe.

Zatosamja,uskladusanezvaničnomsituacijom,predložio:„Hoćešmalodapotegneš,Helen?”

Nijeodgovorila.Ovdesuboravilinajnesrećniji ljudiucelomkraju.Nikadnisugovoriliništakadjetrebalodaneštokažu.

Nasuosamdobrukoličinu,aonajedograbilačašusakomode.„Stvarnomoramdačistimsobe”,reklaje.Onda sam ja stupio na scenu. „Eldington je poznavao Lorensa”,

rekaosam. „D.H.Lorensa.E to jebiodasa.Tajkučkinsin je stvarnoznaodapokrenestvar!”

„Da”,rekaojeĆela,„Lorens.”„Izašaojeizrudnikauglja”,rekaosam.„OženioseRihthofensovom

ćerkom.Znaš,onog tipakoji jeoborioosamdesetaviona. Ilijemoždatajtipbionjegovbrat.IakoLorensnijebašizašaoizrudnikauglja.Tojebionjegovotac.”

„Imašlijošmalotoga,dušo?”pitalaječistačica.Nasuosamjojmaloosveženja.„Štajesadovo?Ukusjesasvimdrugačiji.”

„Porto.”„Porto,ha?”„Da,” rekao sam ja. „Pio sammuskat ali onme isušivao. Stavljaju

previšesumporaunjega.”Spustilaječašu.„Znate,vistefinimomci.Nesmetamidapijems

vamamomci.Vistedrugačiji.”Pa,odtogasamseosećaopriličnodobro,pasamsebinasuoveliku

čašu,ivelikučašuzaĆelu,ivelikučašuzaHelen,itojebilanekavrstaproslave.

„TajLorensitajEldingtonsusedružili”,nastaviosamja.U tom trenutku se začulo gromovito kucanje na vratima. Kao

vrhunacnekeBetovenovekompozicije.„Henk!Henk!”„Uđi,Lu.”Bio je to bivši robijaš i bivši rudar u podzemnim kopovima. Sa

sobomjeimaoflašu.Porto.Dobarjezastomak.„Sedi,Lu.Bašsmopričaliomomkučijijesrodnikoborioosamdeset

aviona.”„Vidimdaimašdruštvo,Henk.”„Takoje,Lu.”„Evonarode,popijtemaloovogmogpića.”„Sipaj,Lu!”„Stvarnobihtrebaladačistimsobe,alivimomcistetakofini.”„Gdetijemuž,dušice?”„O,plovinabrodutrgovačkefloteakadsevratinijenizašta.Imaoje

takomnogoženaivišeuopštenikadnijezadovoljan.”„Alijošuvekimašmene,Helen”,rekaojeLu,spuštajućijojrukuna

koleno.„Štakažešdatiija...”Nagnuosenapredidovršiojojrečenicunauho.Naravnodajeistotakomogaoidajedovršinaglas.

„Tikopile, zaštonemožešdabudeš finkaoovidrugimomci?Oninisutakvi!Zaštotinemožešdabudešfin?”

„Ali ja jesam fin, dudo! Sačekaj samo dame upoznaš! Sačekaj davidišštaimam!”

„Za ime božije, Lu!” povikao sam ja. „Zadrži svoj penis upantalonama!” (Tih dana sam bio preosetljiv) „Ovo je književnarasprava!”

„JednomjetajLorenshteodaosnujekoloniju,sastavljenusamoodnjegovihprijatelja. Znate: hteo je danegde osnuje novi svet. Ja ličnomislimdajetobilapriličnodobrazamisao.Dasamjabiotamoodmahbisezaputiosanjimismatraobihtovelikomčašću.Alisvitiljudisuga

odbili.Pitaoihjejednogpojednog:’Idešlisamnomnatoostrvoiline?’I svi su ga odbili. Osim Eldingtona. Ne, možda je to bio Haksli. Usvakomslučaju,Lorensusesvesmučilo,ipočeojedapijeirazboleoseicelastvarjepropala.”

„Gdejebilotoostrvo?”pitaojebivširobijaš.„Moždatamonemaštadasejede.Imoždanisuvodiližene.Nemožeštodaznaš.MoždajebilonečegsumnjivoguvezisatimdasomLorensom.”

„Ne, ne,” rekao sam ja, „on je voleo žene. Trebalo je da se tamokolonizuju,daosnujunovisvet.”

„Kakojebilosklopom?Jelibilohrane?”„Svejebilosređeno,”rekaosamja.„Svejeunapredbilosređeno.”„Aipaknisuhtelidaidu?”„Ne.”Bivširobijašseokrenuočistačici,držećijojrukunakolenu.„Helen,

da li bi ti pošla na ostrvo samnom?Mogu da ti pokažem nešto štonikadnećešzaboraviti.”

„Lu,”rekaosamja,„molimtedržiseteme.”„Takoje,Henk,držitokopilepodaljeodmene!Ovdesamsamoda

prijateljskipopijempiće.”„Alijapokušavamdaseponašamprijateljski,stvarnoprijateljski,”

pobuniosebivširobijaš.„Ohladimalo,Lu.”„Naravno,Henk,naravno.”„Henk,”probudio se iĆela, „štamisliškojebionajboljipisac svih

vremena?”„Šekspir,”rekaojebivširobijaš.„MislimdajetobioRobertLuisStivensoniliMarkTven,”reklaje

čistačica.„Štatimisliš,Henk?”„Pa,neznam,Ćelo.”„Šekspir,nemasumnje”, istrajavao jebivši robijaš iskapivši svoju

čašu.„NikonijeniblizustarogŠekija,aliniko!”„NekitvrdedajeŠekspirpoginuoukafanskojtuči”,obznaniosam

ja.„Naravno!Sekijebiopravičovek!”„Dušice,” obratila mi se čistačica, „mogu li da dobijem još malo

porta?”„Hajde nešto da pevamo!” predložio je Ćela. „Cigansku pesmu.

Znate: pevaj Ciganina, smej se Ciganine, voli dok možeš. Tu pesmu

volim.”„Ne,” rekoh ja. „Već sam višestruko upozoravan zbog ciganske

pesme.”„Držirukedaljeodmene,tikopile!”„Lu!”viknuosamja.„Nastavisatimiizbacićutenapolje!”„Nisitidovoljnomuškaraczato!”„Upozoravamte,Lu.”„Nekadsambiorudarudubinskimkopovima.Jednomsamseborio

smomkomkojijeimaodrškuodkrampa.Slomiomijelevurukuprvimudarcemajasamipaknastaviodoknisamubiokučkinogsinajednomrukom! Hajde: udari me prvi! Ti prvi zadaješ udarac! Hajde, Henkdruže!Dopadašmise,Henk!Tisimuškarac,pravimuškarac!Hajdedasetučemo!Hajdedasetiijatučemo,Henk!”

„Smirise,Lu.Neželimdameizbaceodavde.”„Moždajeboljedamaločitašpoeziju”,predložilajeČistačica.„TajLorens,očemujeonpisao?”pitaojeĆela.„Pa, on jedosta istraživao.Kao imnogiodnashteo jeda sačuva

svojeunutrašnjebiće štomanjezagađenim.Većideovremenabio jepreokupiranseksom.”

„Ko dođavola nije?” bivši robijaš je ustao. „Svi smomi takvi, zarnismo,dušo?”Stajaojenjišućise,gledajućidoleučistačicu.„Zarnismo,dušo?A?Zarnismo?”

„Slušaj,Lu,ovimomcirazgovarajuoknjiževnosti.Zarnemožešdabudešpristojan?”pitalaječistačica.

„TajdasaLorensnemaništasamnom!Znamzaštojehteodaidenaostrvosasvimtimljudimaiznamzaštoti ljudinisupošli! Jersubililuđačkiuplašeni od togLorensa,eto zašto!Mogli su todamuvideuočima,videloseposvemunanjemu!...Hteojedaponesegomiluhraneiosnuje koloniju! Koloniju! samo zato što je taj momak oborioosamdesetaviona,tonerešavastvar!”

„Ne, ne, Lu,” rekao sam ja, „to nije bio Lorens. To je bio baronManfredFonRihthofen.”

„Dobro, taj jeverovatnogoriodLorensa!Svakiputkadbioborioavionverovatnobiuzeosvoj...”

„Misliš,” prekinuo sam Lua, „da je svaka pobeda predstavljalaseksualnisimbol?”

„Znaštištamislim!”zarežaojeon.„Pa, bilo je to lepo veče narode,” rekao sam, „i svima ću vam

srdačnopoželetidoviđenja.”

„Hoćešdakažešdamoramodaidemo?”pitaojebivširobijaš.„Tojeotprilikesmisaoizjave,”odgovoriosammuja.„Pa,dodavolastomribom!Idemdoleubardazavršimstvarkako

treba!Idešsamnom,lutkice?”zaškiljiojepremačistačici.„Ne,hvalati,Luise.”„Uredu,tistaravrećo!”Vratasusezalupila.„MoždajetobioHomer”,rekaosamja.„ŠtaHomer?”oglasioseĆela.„Homerjebionajveći.”„Vidimosesutrauveče,Henk?”„Naravno,Ćelo.”„ŠtajesaKonfučijem?”„Onjedobar.Biojeupravuutome,sasvimupravu...”„Samojošjednučašicu,dragimojmomče”,reklaječistačica.„Uredu,Helen.”„Znašlidaimašveomaleperuke,kaoviolinista.”„Nijevrednopomena.Zaistauopštenijevrednopomena.”„Išaosinakoledž,zarne?”„Da,alikoledžnikadanemožečovekaučiniti inteligentnim.Može

samodagaobrazuje.”„Pišešlipričeipesmeitakvestvari?”„Pa,da.”„Dalitijeneštoobjavljeno?”„Jošnije,Helen.Ijošuvekserazvijam,shvataš.”„Razvijaš?”„Da.Znaš,piscimorajudaprođukrozperiodrazvoja.”„Tičoveče,jes’tiprvoobaraoavioneilitakonešto?”„Nebaš.Alitođavolskimnogopomaže.”„Hoćešlijednomnapisatipričuomeni?”„Možda.Moždahoću.”„Znaš,rođenasamuPitsburguuPensilvaniji.Mojotacjebiolekar

alijeprevišepioioduzelisumudozvoluzarad...”Sledećegjutrakadsamseokrenuoukrevetu,slobodukretanjamije

sprečilaveomaopipljivamasaljudskogtela:čistačica.„Dobrojutro,medenidečko!”„O...zdravo,Helen.”„Nemasumnjedanosišnekiteretnasebi,Henki.Istogtrenutkakad

sam počela da pričam svoju priču, ti si počeo pričaš nadugo i

naširoko.”„Aštaseondadesilo?”„Nemojmirećidasenesećaš,medeni?”Iskočiosamizkrevetaipočeodanavlačimodeću.„Gdeideš,medeni?”„Doleubar.Negdedoleunekibar.”„Vraćašliseposle,medeni?”„Ne,nenajmanjetriiličetiridana.”Krenuosamubrzanopremavratima,otvorioihaonda...„Znašlikojenajvećipisac?”„JasamrekaoHomeralistvarnonisammnogorazmišljaootome.”„Ti,medeni dečko, i ne treba ti više nikakav razvoj! Nikad nisam

upoznalatogmomkaHomera,aliznamdanebimogaonisvećudatidrži,medeni!”

Zatvoriosamvrataiponovosevratioubardapotražimutehukodmogprijateljabivšegrobijaša.Mogaojedauzmesve:HomeraiHelen,HeleniHomera,isavrazvojkojiuztoide.SaD.H.Lorensompride.

MANIFEST:POZIVNAŠIMSOPSTVENIMKRITIČARIMA

Kritika je preobraćena od postavljanja dijagnoze poetici docenzorskog diktata, u izvesnim univerzitetskim grupama koje pišuzakone poezije, i u velikom stilu i s ogromnim poziranjem prenosezarazu na sopstvene marionete - oni, i njihova polubraća i njihovookruženje, stvaraju najpogubniju i najsnobovskiju opsesiju u poeziji.Oni stvaraju, beleže i obrazlažu sopstvenu istoriju, opčinjenivelikodušnomširinommeđakojesusamipostavili.

Ono što je univerzitetska kritika izgubila navlačeći zastore okosvogmalogzatvorenogsveta,steklajeusmisluvlastiiprestiža.Zanasostale,neopranedokoličareubilijarskimsalamaizadnjimuličicama,preostajeda se frustrirano inepovezanožalimo.Dabismouračunalijednu heurističniju snagu,moždamanifest, neophodan je neki potezispunjentrudom...nekakvaumnatrudnoća.Teškojepesnikupojedincuda se suprotstavi univerzitetskoj kliki. Možda i mi takođe treba daizmislimosopstvenuistorijuiodaberemosopstvenebogove,akonašdeoameričkeknjiževnostitrebadazaslužidaganekosutračuje.

Naši pisci treba da se upoznaju sa zavereničkim namerama iegzorcizmima fakultetskih grupa - i hajde da ovde budemo pošteni:mnoganašadelanisusamopriličnoneoprananegosutakođeidostaslabo čitana (prokleto slabo čitanameđu čitaocima i prokleto slabočitana među piscima). Činioci koji nas Spašavaju jesu nedostatakčudovišnog udruživanja u klanove i pojavna šarolikost. A ipak, ovaistaknuta pozicija treba da bude uobličena koliko i amorfna, sasopstvenim kritičkim nitima vodiljama, pojavnim oblikom,numeričkomintegracijomikulturnimuključivanjemnašihpisaca.Ovone znači potvrdu ni povinovanje, nego prelazak izmešanih glasova uvidljivijioblik.Svežvazduhnovekulture,njenamagnetskaprivlačnost,značenjeinadakojunosi,tačnostusmerenjanašeenergije-testvarijošnisu,niukomsmislu,zauzdaneaniostvarene.Adoknebudu...petilišeststaracauuniverzitetskimstolicama,izboranihisteatopigičnih,

bićehijerofantinašegpoetskoguniverzuma.

MIRJEDUŠOTEŠKOPRODATI

DragiDžoneBrajane:...Čuj,štoseratatiče,nemogudatipošaljemništauoblikupesme

pošto samupravo zadrugi časopispisaoneštoo tomekako sam sebacao na zemlju pred granatama (Drugi svetski rat), živeo od lišćabanane i korištenogmašinskog ulja kao od šale, a sada, nakon toga,sasvim samklonuoduhovno. Ako stalno pišeš o istoj stvari i na istinačin,postaješistastvarnaistinačin,štoznači-ništa.

Ipak, mogumalo da te lažem imažem na tu temu. (Nema ničegsličnog komplikovanomkruženju kugli u apsolutnoj tišini). Kako bihpočeo?Zamišljamdapaklenobolibitirastrgnutnakomadeiumretizanešto drugo... svakih sto godina, svakih pedeset godina, svakihdvadeset godina. Negde sam čitao da će čoveka na kraju zamenitirobotikojejesamsagradioikojićebitiinteligentnijiodnjega.Toideotprilikeovako:sveštomitrebadauradimojedasesklonimoodkišeigroma i zamenimodelove kad se istroše... oni nemorajuda brinu ozubobolji ili hemoroidima, ili jebanju. Oni će samo hodati uokolotražeći šta da rade, a neće biti mnogo šta da se uradi jer oni nećemoratidabrinuojeluinećebititolikoglupidaplaćajukiriju,aakosenapijunajavnommestuinapraveprekršaj,bićedovoljnopametnidauživajuutome.Alipitamsedalićetebebe,tebebepremakojimsenemožeosećati sažaljenje i kojeneće znati zabol, saosećanje, nežnost,značenjetogakadvoljenobićeodeuzagrljajdrugome,pitamsedalićetebebebitidovoljnointeligentnedaizbegnurat?Voleobihdaverujemu to - da će te limene senke naše prošlosti moći da izbrišu ovuposlednjupošast.Alineznamzašto-vidimsliketihgomilalimakakose hvataju u koštac... smrskane električne oči... predivne srebrnemozgoverasutemeđunjihovimbakarnimcvećem...Gospode,štanijeuredu?Štanijeuredu?

Sadaćudapređemnastvaripokušamdatikažemzaštoimamtuvizijuizaštojetakoteškozaustavitirat.To jeuglavnomonazarđalastranamedalje,uvoduopozivrata,inefunkcionišedobro,uvekjebilotako,jerjeđavolskiteškobitiosećajanpopitanjumira,ilireligiozan,ili

seksualan,ilimahatitimpitanjemkaozastavom,ilibiloštaslično.Samdodaj reći; ja sam umoran. Mislim, ćale, mir je utešan kao crkvenozvonounedelju.Nepišusenacionalnehimneomiru idevojkesenesvlače pred tobom zbogmira, i ne viđaš zbog njega zemlje i vode isunčevezalaske ibrda ikurvekojenikadnebivideo, inenapijašsezbog njega u nekom gradu čiji jezik ne govoriš drpajućigradonačelnikovu ženu jer nemaš šta da izgubiš. Rat čak stvaraumetnost.Bezrata,Hemingvejbibiovinopijakrvavihočiju ipikadornekomdebelomprdonjiodmatadora.Ratmujedaozlatnukapijudaosmislinekubajkuohrabrostizaodvaljenemanijakenazapadu.Zakonnaizgledomogućavamir.Mirje,dušomoja,teškoprodati.Zašto,zašto,zašto,zašto,dođavolazašto?Pritegnigaćeajaćudatikažem.Ljudineznaju šta je mir jer većina njih nikad nije imala mira u vremetakozvanogmira.Razmislisam.Uzmimonekogklinca,dete.Čimmožedahodaokolokakotreba,gurnugauškoludokmujeumjošmekanizgrabe ga - kažu mu da je njegova zemlja jedina zemlja. Ako živi uMeksiku,Meksiko je tazemlja.Teško je izdržatinapasulju,alidolazeboljavremena.AkoživiuBrazilu,uredu,Brazil,aštamislišdovragadaćemureći:Bermuda?Oničuvajusvojposao.Nemačka,značirećićemuNemačka. U Rusiji isto. Uprkos svetskoj ideologiji... Rusija treba dabudeglavna,ostalisusamoizvršioci...Baškaoštoimimislimo,krozmonetarnu kontrolu industrije drugih nacija... Dajemo im njihovuslobodu puštajući ih da rade za nas. Ali ostavimo se ovoga na nekovreme. Vratimo se do jadnog klinca. Utuvljujući mu nauk u glavuproterali su mu ekser kroz živu kost, naterali ga na ropskopodražavanje,madaćesejošpitatigdejetodospeo.Sledećastvarjedagacrkvazgrabizanjegovomekanomalodupe i ispričamuoČovekugorenananebu.Prijatelju,tojepriličnozastrašujućastvar.Većinanasmoradasenosisatim...strogodržećitoutajnosti...aliujavnostimisehvališemoinazivamotoverom.Dakle,sada,ovodete,ovajklinac,beba,komadićživogmesa,većjeisterannabrisaniprostorgdećezbunitiijedvadaćeimatiikakvušansu...onje,iskrenogovoreći,ucelostilišenmira:njegovaodanostjekažnjivaanjegovduhjeposlatdasekotrljapošinamaupravcuukombi trebalo da ide. (Možeteustrelitibarakudumeđuočiaonanećeotićiupakaojerneznagdejeništajeto.Sdrugestrane,mismoselepoobezbedili.Bašlepo.Jebešga)

Pokušavamdatikažem,dokležimovdeukrevetuupetminutadočetiri ujutro, zapisujući ovo perom u luksuznu beležnicu sa zelenimkoricama i stranicama obeleženim linijama (cena 49 centi) - bez

cigaretasamipalimkratkeopuškekojevadimizšoljeodčajakojaihjeprepuna,postavljenenastarustolicuporedkreveta-pokušavamdatikažemzaštojemirtakoteškoprodati,atojeuglavnomzbogtogaštosamoveomaveomaveomaretki,vrloretkibogomblagoslovenimiševiizečevikojitrčepodmesečinomznajuštajemir!

Vratimo se, ako nisi zaspao, našem bednom klincu. Klinca učematematici.PričajumukakojeVašingtonprešaoDelaver.Lepapriča,siguran sam. Napravili su odvojene toalete za devojčice i dečake.Lupaju ga po glavi Bramsom, Šubertom i tom ogromnom čeličnomšakomBetovena, a on je previšemali da to shvati, i on pamti to, tesiloviteudarceunjegovonezaštićenobićeikasnijeseokrećedžezuuznakpobune.Lakšesezbogpobuneokrenutidžezunegoseokrenutidrugomboguiliotićiudruguzemlju.Bezbednijeje,jeftinije,iteškodautomeimaikakvogrizika.Onitoznaju,tojepredviđeno;puštajugadadobijesvojdžez.Kadbinašemjadnomklincuprvodalidžez,onbisekasnijeokrenuoBetovenuiondabipredsobomimalizbrku,opasnost.Dušo,oniznajuštarade.Nijebilotakvestvarikaošto jemirSadagapuštajunafudbalskiterenikažumudanekognokautira.Naučegajošnekimsranjimadagaograničeiugurajuurupuaondagaoterajunaposao-učemutakođenemamira.Dajumunekolikosatidaspava,jede,kupujestvari ivećinuvremena tuca,dabinapravio jošbebakakobistvarnastaviladafunkcioniše,aondasevraćanaposao.

Umunikadnijedataprilika.Pitajprosečnogčoveka:„Daliželišratilimir?”ionćetireći:„Želimmir,naravno.Ratjeglup.”

Onkažedaželimiralineznaštajemir.Nikadganijeimao.On je odgajan za rat, on je u njega uteran, rat ga je zajahao kao

kurvazlatnihnogu,kojamustalnopreturapozadnjemdžepukadjojjeokrenut dupetom. O, onmože da strasno zavoli rat, uzvikivaće ratnepokliče!!Alinećezavoletimirjerganikadanijeimaoodtrenutkakadjepočeodateturanasvojimsićušnimljudskimnogama.Nikadnećeimatiprivatnosti i to jebožijašteta iponekadsamzbogtogatoliko ljutdajednostavnorazbijamčašepuneviskijaozidoveumestodaihispijam;često sam proklinjao čoveka i njegovo uskogrudo slepilo, njegovuniskost,njegovomajmunskopovlačenjeodsvega...Alinisamupravu.Kakvušansuimatajsjebanijadnik?Ikosamjadagaprocenjujem?O,upropašteni idiot isisanog mozga, on se raspravlja sa svojomgospođomkojojsesalonagomilalookostomakaikojanosionepapučebezštiklenakonštojerodiladrugodete.Onvoziprazneglaveidoživeojenekolikosaobraćajnihnesreća.Namećumuporezedokmuseodnjih

mudaneotegnu.Nijebitnokolikozarađuje,onnikadanemanovca.Izdanaudannemožedadišeslobodno.Gomilasiledžijajeuvekspremnadagaiskasapiunekojzabačenojuličicigdesedeideleflašuvina,osimakonegovoribrzoimaštovitolaže.Dalijetomir?Dalibiontrebaodaseoduševljavatime?Zatim,kadmusesmučislaboosvetljenjeislabelažinaposlu,jednevečerisevratikućiranijeizateknesvojuženu(sanaslagama sala i svim ostalim) u krevetu sa čovekom koji očitavabrojilo za struju...mir? - On ga nikada nije imao. Od početka su gahuškalidasezatrčikaobikunekogilineštoilinanekomesto.

Kojijeodgovor?Pa,jasamoznamdasamupravoizašaoizzatvora(štojedobro,isebično),alipoštonisammajstorfrenologije32pačaknimajstorbilijarakao jedanodmojihdragihprijateljasa Jugakojipišepoeziju kao razjareni bik zagledan u vatru, jedini odgovor je rušenjenašeguobičajenogkonceptaobrazovanjatokomodrastanjazaradširegplana koji isključuje smanjenu a uvodi veću mogućnost izbora...bogova, vođa, zemalja... muzike, ljubavi, sporta, zabave, cuge, pljuge,nastave... mislim na more koje nam zapljuskuje nožne članke i sanama...svremenom...damislimoodrugimstvarima...osimhlebabezmotike, lakih žena, zarade;;;; Mislim da je prekasno za to... skoro jeprekasnozato...moždajetahidrogenskabombadovoljnovelikadanasnasmrtuplaši,svenas,imoždaćemoshvatitidastvarikaoštosučastizemlja ništa ne znače - mračne ode ispevane u praznoj kapeli, iprepustićemostvarilimenimljudima,limenimljudima iznašihumova,limenimljudimaizmogućebudućnosti,akoidaljebudemodopuštalitojratnojpričidasenastavljakaoštosmonaučeni.

Vremejedanaučimodahodamoigovorimokaoštonamovoneštoveliko što nosimou sebi govori da radimo. Vreme je za veća i boljačuda i razgovor o njima, kad vidimo kako smo grešili tako dugovremena...ovojepočetakanemolba.Mirnemolinizaštaosimdabudeostvaren.

idemsada,nekamirbudestobom,

ČarlsBukovski

PROUČAVANJEMOJIHPARNJAKA

Uredu:pesnicikojisunapravilineštosuDejvidPirsonEter,IrvingLejton,AlPardi,LeriAjner,ŽanŽene.

Pesnički krug Ginsberg-Korso-Berouz progutao je veliki kitpreteranogdivljenja, inikadsenisusasvimoporavili.Aliavaj,naučilismoda je razlika izmeđuumetnika i izvođača razlika izmeđuBoga išeširdžije.Aipakjezavećinunasteškodaseneupecamonamamacdoživotne erekcije. Data nam je šansa da lagodno plešemo podreflektorima pred budalama ili da se vratimo poslu sudopera. Nanesreću,čovekmoževišedanaučipranjemtanjiranegoštonekomožeraspravljajućisaDžejmsomDikijem,DžekomDžilbertom,NemerovimiT.VajsomuDevedesetdrugojuliciiAvenijiLeksington.

Poetski Či, od kog se nekad tresla zemlja, sa mladim Ezrom kaourednikomevropskogizdanja,sadjespaonasenkusvognekadašnjegugleda;možetedaviditeprimerakubiblioteci,kakobezazlenoblista,ništanekazujući,ističućistalnoistaproverenaimena.Toumnogomepodsećanaodlazaknakoncertpetkomuveče:otvarajusauvertiromzaGazza Ladra, sledi L’Apres-midi d’un Faune, zatim gađaju publikuBetovenovom 5. simfonijom, a onda ih pošalju srećne kući uz maloVodenemuzikeodstarogdobrogHendla.

A sadakad samsahranioPoetski Či, nastavimodalje.Drugabitnakostkoja se zaglavilaugrlupoezije jedeloRobertaKrilija.Profesoriengleskogsumirekli(oniuzčijeimesedodaje„Dr”)dajeRobertKriličudesni ispovednik svih naših talenata. Što semene tiče, pokušavaosamstalnoiznovadačitamKrilija.Iuvekjebilobaškaokadbihzaspaonaplaži,kadsampokušavaodačitamŠtajnbekovNeredovni autobus.Isprobajtetoakopatiteodnesanice.

Ali vratimo se R. Kriliju. Obično kad bih vraćao knjige dobrimprofesorimauznekuotrovnuprimedbukaonaprimer:„Izgledamivrlotanko. Unutra nema ničega.” Ili: „Šta to dođavola pokušavate da miprodate?”Uvekbihuodgovordobioblagiiljubazniosmehkrozbradu,imalotapšanjaporamenu:„O,madajte,nijeontako loš!”Što jesvenagoveštavalodaonirazumeju,onirazumejuneštoštonekosirovkao

jane razume. (Znateveć, ljubaznosti, najčistije fraziranje itd. itd)AlibradatidoktoriusenciKrilijasuipakdobreduše:onićeoprostitisveosimsopstvenihoptužbi.

Aondatakođe-jasammoždaogorčenistaraczbogtogaštonekakoimamosećajdaseoniplašeKrilija.Zaštobibilotako, janeznam;alimoždajezbogtogaštosamjabližipranjusudovanegopredavanjunabilokomuniverzitetu.

Krili je samo jedan od užasa i izdanaka poetsko-političkih kućamoći: „Škola”. Ali Doba Bombe nas je naučilo više nego što nas jenaučila pečurka; naučilo nas je da ne gutamo intelektualne tričarije.„Škola”jesvojeodslužila.Daniškolasuzavršeni.HvalaBogu,ilikogodsevećnalazigore.Tosepomalopojačavananekibanalannačinkadrazmislite o starim dobrim danima kad su „imažisti” nacrtali svojmanifest prstima umrljanim krvlju. Ali većinu škola su izmislilikritičari, ili fotografi iz magazina Lajf. Ili otupeli starci koji predajuengleski na univerzitetima po Srednjem zapadu, dok ne izlude odkolenaibutinadevetnaestogodišnjihdevojakakojenespuštajusuknjejerbihteleda„zarade”devetkuizengleskog;inaravno,pričaoAlenuTejtu, Dr Vilijemsu, Volasu Stivensu, J. Vintersu i Džonu Krou ihzamara.

Stanje američke poezije? Poezije u Sjedinjenim Državama? Pa,naveosamvamdvojicuKanađanaijednogFrancuzakaoljudekojiradedobarposao...Alimoždanegdenafarmipostojinekidečkokojisebavijunadima i koji bi kasnijemogao da bude naš dobar predstavnik napisaćojmašini.Uovomtrenutku,štosetičeSAD,upoezijisepokazujeotprilikeonolikopetljekolikoinačajankipenzionisanihgospođakojevolonterski isterujuutvareizšinterskihormara.Štagodtoznačilo.Asadapivoimalogrickalica.Čikago,gdejetvojSendburg?33Oštrizubiivelike ruke Menkema? Sendburže, gde je tvoj bendžo? Hristose,Hristose,trebanammalomuzike!

KADBIHSAMOMOGLADAZASPIM

Ležali smo u krevetu. Ja sam čitao raspored trka sa kvotama zaklađenjeaonaječitala„Ruskeikoneod12.do15.stoleća”.Okrenulajestranicu.

„Vidišlisveca?”„Ne.”„Vidišliga?”„Da.”„Samokadbihmogladazaspim.”„Molim?”„Svebibilouredu.”„Zašto?”„Vidimlepeslike.Zartinevidišlepeslikekadsanjaš?”„Ne.”„Vaznesenja...slušaj,kojeotišaonanebo?”„Hristos,nemampojma.”„ŠtaoznačavaDevičinamisijauvođenja?”„Neznam.”„Ooo...zaronanijelepa?Zartisenedopada?”„Ne.”„Nedopadatisezatoštomožedatipogledaudušu.”„Dosta s tim. Ponekad mislim da je religija jedan džinovski

sadizam.”„Vidišlito?”„Da, to je neki momak s rupom u grudima i drugimmomkom u

rupi.”„To je Devica Marija sa detetom Hristosom predstavljena na

medaljonu. Galerija Tretjakov,Moskva. Oko 1200. godine. To je slikaJaroslavskeškolekojasenijenalazilauMoskvi.”

„Shvatam,shvatam.”„Stalnovidimslikeljudikojikradubebe.Štatoznači?”„Neznam.”„TosusvetiĐorđeiaždaja.”

„Vidim.”„Pogledaj te tanke male noge; to je Novgorodska škola. Pozni

četrnaestivek,priličnojelepo.Taaždajajeslatka.”„Lakunoć,draga.”„O,POGLEDAJ,evoBoga!”„Lakunoć.”„Šestatablica.Ne,tojeIlija.Izvini,tonijeBog.”„Lakunoć.”„Evonekogaucrvenomodelukaokodplišanogmede.Hej,pogledaj

teperike.”Knjiga se prodaje za 95 centi, 455 strana, uvod napisao Viktor

Lazarev.Držitesvojuženupodaljeodnje.

STARIPROFESIONALAC

poljubaczadobrogitalentovanogjebačakojipostajesvestarijiiprepoznajegasamonekolikoonihkojisujošživi,itako,zatvorenookonanebudržinaszareč...

Ako imate sreće, možete ga neki dan videti, ako požurite - tupunačkulegendu,togbesmrtnikajednomčetvrtinom.Akoimatesrećemožete ga videti na ulicamaAtine, odmahpo spuštanjumraka. Bićeobučen u stari kišni mantil, čiji pojas visi kao mlohava i izgubljenaslonovska kita - lutaće ulicama, s očima kao kod sove, u potrazi zasvojimpotrepštinama

upotrazizaduhom,bogom,putem,srećom.

HariNors.ZvaniHal.AmeričkibeskućnikkojispavaširomEvrope,jednuzadrugomtužnu inamučenugodinu,provlačeći sekrozsenkemrtvih gradova. Gradova bombardovanih do smrti, obnovljenih amrtvih, živih a mrtvih. Mrtvi gradovi, mrtvi ljudi, mrtvi dani, mrtvemačke,mrtvivulkani,živibol,živoludilo,živaotupelost,živaklanica-svenašedivnedamesuostarile,ružerazneseneuđubre,radom.Hal.Pišepesmeidržise.Jedva.

OnspavanakrevetupetnaestcentimetaraizdignutomodzemljeibuvepevajualelujadokončekasvojčekodEvergrinailinevidljivurukukojaće skliznutiodnekud iznedaraMarsa.Umeđuvremenu, spavaugrčevimaitrzase,živiispodtrenutnouspavanogvulkana(tusukirijeniže) zakoji jedanodnajboljihgrčkihgeologa tvrdida jena reduzaerupcijukolikosutraujutro.(SretalisteoveGrkeuparnimkupatilima;oniseuopštenedajuignorisati.)

Dragibože, timoradaznašdaćečovekotićidaljezbogbilokojepesmenegozbogijedneženeikadrođene.

Harold Nors. On ume da to izbaci ćutke. Sa stilom. Okrenutonaglavačke. U naletu. U vatri. Tvrdo, škrgućući zubima. Vonj našihdupeta.Hvalisanjenašomsramotom.Svetlost.Zečijisan.Čitavabombauglavijužnjakakojibezbrižnozvižduće.

Nors.Američkibeskućnik:

gorenamostučujusekamioni

kakojurcajuispodanđela

...naobalirekedvojeljudikršezakonsvojimkarlicama

Većina ljudi, skoro svi ljudi, ne znaju kako da pišu, uključujućirecimo Šekspira, koji je pisao tako grozne stvari da je zaludeocelokupnu publiku, od vrha do dna. Drugi loši pisci koji su zaludeliskorosvakogbilisuE.A.Po,Ibzen,Dž.B.Šo,VilijemFokner,TolstojiGogolj.DanasljudezaluđujuMajleriPasternak.Ti ljudineznajukakodapišu,inesamodaseprovlačesatimnegosutakođepretvoreniubesmrtnike, a to nije ništa veće iznenađenje nego to što bezbrojlažnjaka dostiže društveni vrh u svim oblastima života i poslovanja.MožeteihnaćisveodVašingtonadoložeulokalnomrestoranu.

Halznadapiše.Hmmm.Jednomsamganazvao„profijem”alionjetopomalopogrešnoshvatioiuzvratiojeljutitosa„DžersiDžo”.Tojejedanstariboracizprošlihdana,tajVolkot.Auzto,uvekkadsesetimstarogDžersijaDžoa tomedimeu srce.Načinanakoji jemogaodaprizemlji važne protivnike.Nekadmoratemnogo da se potrudite daprizemljitevažnogprotivnika.Svejetoumetničkodelo.Svidobriljudiimajuumetničkodelou sebi.Mogubiti vodoinstalateri ilimakroi aliuskorotomožetedaprimetiteunjima.Tojepitanjeelegancijeilakoćeipetljeiuvida.Upoznaosamvišedobrihljudiuzatvorima,ućumezimaza pijance, u fabrikama, na konjskim trkama, nego što sam ih ikadvideonačasovimaengleskog,umetnosti,ilimeđudrugimpiscimakojisum