^etvrtak, 27. mart 2008.

Broj 47.

LEPI DANI U TOSKANI

LUKSUZNE VILE

VOLE MORE

I ISTORIJU

VEKOVI ME\U LITICAMA

An|ela Stevanovi}

TURSKA

VERSKI TURIZAM

ZLATARSKI KRAJ

SRDA^NI

DOMA]INI

^udo odprirode^udo odprirode

PUTUJU]I SRBIJOM

NOVOSTI • ^etvrtak, 27. mart 2008.II

Turisti~ki dodatak „Novosti“ • Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ a.d. Manojlo - Mawo Vukoti}

• Urednik dodatka: Miroslav Stefanovi} • Grafi~ko ure|ewe i priprema za {tampu: Mirjana Petrovi} • Telefon: 011/ 30-28-121Broj 47, ^etvrtak,

27. mart 2008.

LUKSUZNE vile, a pristu-

pa~ne cene. U srcu To-

skane. Sa bazenom, dvo-

ri{tem, pored poqa lavande,

a u blizini mora ili jezera.

Upravo tako ne{to ove go-

dine nudi beogradska turi-

sti~ka agencija „Ponte tra-

vel“, podse}aju}i sve koji `e-

le ovakav odmor da je re~ o

vilama u Italiji, Francu-

skoj, Portugalu i [paniji.

- Odmor u ku}ama, apart-

manima, a pre svega u vilama,

je zaista kvalitetan - poru-

~uje direktor agencije Sa{a

Zari}. - To su luksuzna zda-

wa, sa svim prate}im sadr-

`ajima: od bazena i golf-te-

rena, do terasa, dvori{ta sa

mnogo cve}a. Svaka vila ima

mesto za parkirawe automo-

bila ili gara`u. Gostima sa-

vetujemo da je najboqe da pu-

tuju svojim automobilom, a

ako se opredele za druga~iji

odlazak, tu smo da im sve to

blagovremeno organizujemo.

PUT na odmor u neku od vi-

la u Toskani se preporu~uje

automobilom i zbog posete

Pizi, Firenci i Sijeni, a

„Ponte travel“ je spreman da

organizuje i dodatna tri-~e-

tiri dana odmora u nekom od

italijanskih letovali{ta.

- GOSTI vila sami pripre-

maju hranu, ali mogu i da an-

ga`uju kuvara, doma}ina, da

iznajme poslugu. Sve zavisi

od toga kako `ele da im pro-

tekne odmor - napomiwe Za-

ri}. - Jedno je sigurno: vile

su tako dobro opremqene da

gostima ni{ta ne}e nedosta-

jati. Potrebno je samo da

u`ivaju u wihovom luksuzu i

u okolini.

AGENCIJA „Ponte tra-

vel“ preporu~uje i odmor na

ostrvu Elba ili na jezeru

Lago di Garde, za koje, i kod

na{ih i kod turista {irom

sveta, vlada veliko intere-

sovawe.

VELIKO INTERESOVAWE I NA[IH TURISTA ZA IZNAJMQIVAWE

Nezaboravni

dani u Toskani

Dvori{ta sa bazenom,a poqa pod

lavandom’

DVORCI I BOGATA[I

U SVOM prepoznatqivom stilu, agencija „Travel haus premijum“

nudi vile iz „Zlatne liste“ najpoznatijeg turisti~kog ~asopisa

„Traveler (Konde nast)“. Re~ je o vilama i hotelima sa malim bro-

jem soba. Dvorac „Glin“ iz 18. veka u Irskoj nudi sobe ukra{ene sli-

kama u uqu i zidnim sve}wacima, koje su opremqene ru~no ra|e-

nim tapaciranim name{tajem.

Zanimqivo je i letovawe u „kolibi“ na Sent Simons ostrvu, ko-

ja ima 15 soba.

Svi prate}i sadr`aji, rasko{ na svakomkoraku. Najboqe je putovati automobilom

NOVOSTI • ^etvrtak, 27. mart 2008. III

LUKSUZNIH VILA [IROM MEDITERANA

- ODMOR u Toskani }e,

svima koji tamo otputuju, si-

gurno ostati u najlep{em se-

}awu: regija je prelepa i za-

nimqiva, restorana je na

pretek, a obavezno treba

probati, ali i kupiti, ~uve-

no vino sa ovog podru~ja -

smatra Sa{a Zari}. - [to se

italijanske viza ti~e, obez-

be|ujemo je bez problema go-

stima koji se opredele za na-

{e aran`mane.

Vile su luksuzne, okolina

idili~na, a cene?

- IZNAJMQIVAWE luksu-

zne vile za deset osoba, koji

}e u woj provesti sedam no}i,

je 3.000 evra. Dakle, 300 evra

po osobi za sedam dana - obja-

{wava na{ sagovornik.

- Broj osoba koje `ele da iz-

najme vilu ni-

je, narav-

no, ograni~en: mo`e ih biti

i vi{e, a i mawe. O luksuzu

enterijara vila ne treba tro-

{iti re~i. Iznajmqivawe

vila u Italiji ili na Azur-

noj obali je, posledwih godi-

na, hit me|u gostima {i-

rom Evrope.

INFO

U AGENCIJI „Ponte

travel“ spremni su da u

svakom trenutku ponude

precizne informacije o

iznajmqivawu vila.

Potrebno je samo pozvati

011/30-65-014 ili se

informisati putem sajta

www.ponte.co.yu

A. K.

�

NOVOSTI • ^etvrtak, 27. mart 2008.IV

U OV^ARSKO-KABLARSKOJ KLISURI SVE VI[E TURISTA

Prohujali vekovi me|u

U vreme turske

vladavine bili su tra~ak

srpske pismenosti

SALA[

SOMBORSKA turisti~ka ponu-

da nedavno je oboga}ena za jo{

jedan novi ugostiteqski obje-

kat: etnoku}u „Bakin sala{“, ko-

ji je sagra|en 1918. godine. Po-

sle adaptacije, ima `utu, crve-

nu i plavu salu. U autenti~nom

ambijentu sala{a gosti mogu da

u`ivaju uz zvuke tambura{a, a

na meniju su ~varci, {vargla,

{unka, kulen, pihtije, kajmak,

{vapski sir, proja, paradajz

~orba i ostali specijaliteti.

TERMINAL

ENGLESKA kraqica je otvo-

rila Terminal 5 na Aerodromu

„Hitrou“ koji va`i za najmo-

derniju i najefikasniju aero-

dromsku zgradu na svetu. Ter-

minal 5 }e ekskluzivno kori-

stiti samo „Briti{ ervejz“, ko-

jim putuju i na{i putnici sva-

kodnevno iz Beograda do Lon-

dona.

AMBASADOR

JAN Logan, internacionalni

brend-ambasador „Balantajn-

sa“, drugog najprodavanijeg

{kotskog viskija na svetu,

predstavio je srpskoj javnosti

novu redizajniranu bocu vi-

skija, starog 12 godina. Pred-

stavqeno je i degustirawe ovog

pi}a, sa tradicijom od dva ve-

ka. Po prodaji u Srbiji ovo pi-

}e je na prvom mestu.

BERZA

TURISTI^KA berza bawa bi-

}e odr`ana od 22. do 24. apri-

la u Vrwa~koj Bawi. Na 14. ber-

zi bawa i ove godine rasprav-

qa}e se o mogu}nostima una-

pre|ewa ovog vida turizma, o

problemima sa kojima se suo~a-

vaju bawe koje se privatizuju ...

OV^ARSKO-KABLARSKAklisura nalazi se u cen-

tralnom delu Srbije.

Predstavqa prirodno dobro

izuzetnih odlika i pod za-

{titom je dr`ave.

Manastiri u ovoj klisuri

predstavqaju trag jednog vre-

mena i svaki od wih (a ima ih

deset) je pri~a za sebe: od arhi-

tekture, ikonostasa, sa~uva-

nih kwiga i crkvenih predmeta

mo`e se sagledati `ivot jed-

nog naroda, wegovi obi~aji,

istorijski doga|aji. Ba{ zbog

toga, oni su i veliki potenci-

jal za razvoj verskog turizma u

ovom kraju i u celoj zemqi.

Do danas su opstali mana-

stiri: Vavedewe, Vaznesewe,

Preobra`ewe, Sretewe i

Sveta trojica na desnoj i

Blagove{tewe, Iliwe, Jova-

we, Uspewe i Nikoqe na levoj

obali Morave. Tu su jo{ i

zbeg-crkva Ka|enica, kao i cr-

kva posve}ena Svetom Savi

- Saviwe.

� Vladimir Ili}

NIKOQE

ARHITEKTONSKE karak-

teristike ovog manastira

govore o tome da poti~e iz

sredweg veka, najverovatnije

s kraja 14, odnosno po~etka

15. veka.

Ima bogatu

riznicu, otvorenu za poseti-

oce 1989. godine. Najvredni-

ja ikona u riznici je Bogo-

rodica Strasna, nastala po-

~etkom 16. veka, a wen autor

je verovatno Andrija Ricos,

slavni ikonograf poreklom

sa Krita. U riznici se ~uva

i najzna~ajnija rukopisna

kwiga u srpkoj kulturi, na-

stala po~etkom 17. veka - Ka-

ransko jevan|eqe.

Manastirska slava: Mla-

di Nikola, 22. maj. �

JOVAWE

DANA[WI izgled mana-

stira Jovawe svedo~i o tome

da je hram, gra|en u moravskom

arhitektonskom stilu, podig-

nut u 16. veku, najverovatnije

na teme-

qima starije gra|evine. Bio

je prvi `enski manastir u Ov-

~arsko-kablarskoj klisuri.

Zbog izgradwe brane u Me-

|uvr{ju, potpuno je poru{en.

Potom se rodila ideja da se

novi hram izgradi na uzvi-

{ici, iznad stare lokacije,

{to se i dogodilo. Me|utim,

izgled dana{weg manastira

nije identi~an starom Jova-

wu. Crkva je `ivopisana.

Manastirska slava: Ivaw-

dan, 7. jula. �

USPEWE

PODIGNUT je 1939. godine.

Crkva je izgra|ena po uzoru

na crkvu posve}enu sv. Kon-

stantinu i Jeleni u Ohridu,

{to je bila `eqa vladike

Nikolaja Velimirovi}a, jer

je on tamo bio episkop do 1934.

godine. To je jednobrodna gra|e-

vina, bez kubeta, sa popre~nim

naosom, izvu~enim navi{e, ju`nim paraklisom i tre-

mom na zapadnoj i ju`noj strani hrama. Od podizawa,

bio je pust sve do velike obnove 1998. godine, kada je

crkva potpuno rekonstruisana, a oko hrama su izgra-

|eni konak, zvonik i lep prilaz manastiru.

Manastirska slava: Velika gospojina, 28. avgusta. �

VAZNESEWE

NIJE poznato kada je ovaj

manastir sagra|en, niti ko

je wegov ktitor. Kao i osta-

li manastiri, i Vaznesewe

je opustelo 1690. godine,

kada je i poru{eno. Ta-

ko je manastir vekovi-

ma le`ao u ru{evinama, sve

do tridesetih godina pro{log veka, kada je episkop

Nikolaj Velimirovi} pokrenuo wegovu obnovu.

Sve do 1949. godine manastir je bio `enski.

Od rukopisnih kwiga u riznici se ~uva ^etvoro-

jevan|eqe, prepisano 1570. godine, u ovom manastiru.

Manastirska slava: Vaznesewe Gospodwe, ~etrde-

set dana posle Vaskrsa.

VAVEDEWE

NEMA pisanih podataka o

wegovoj ranoj istoriji. Legen-

da ka`e da su ga podigli Ste-

fan Nemawa i wegov sin Sveti

Sava. Me|utim, sude}i po arhi-

tektonskim odlikama samog hrama,

Vavedewe je podignuto najverovatnije u

16. veku. Poru{en je 1690. godine, a obnovqen 1797. Hram ma-

nastira Vavedewe je jednobrodna gra|evina, bez kupole i sa

polukru`nom oltarskom apsidom. Crkva nije oslikana.

Manastirska slava: Vavedewe, 4. decembar. �

PREOBRA@EWE

PRVI put se u pisanim izvori-

ma javqa 1525. godine. Nepo-

znato je ko je ktitor, niti ka-

ko je izgledala prvobitna cr-

kva, koja je poru{ena 1690. go-

dine. Vi{e od jednog veka je ma-

nastir le`ao u ru{evinama, sve

do 1811. godine, kada je obnovqen.

Me|utim, 100 godina kasnije ova crkva

je poru{ena zbog probijawa trase za prugu

prema U`icu.

Po blagoslovu episkopa Nikolaja, `ivot u ovoj svetiwi

je organizovan po svetogorskom pravilu, {to zna~i da ne-

ma ni parohiju ni imovinu, ve} mu je uloga misionarska.

Manastirska slava: Preobra`ewe Gospodwe, 19. avgust. �

BLAGOVE[TEWE

IZNAD ulaza u crkvu ispisano je

da je hram podignut 1601/1602. godi-

ne trudom igumana kir Nikodima.

Manastirska crkva je jednobrodna

gra|evina sa kupolom na osmostranom

tamburu i pravougaonim pevnicama sa

strane broda. Jedna je od malobrojnih koje

su imale lepo ukra{en enterijer sa impresiv-

nim ikonostasom, u kome se posebno isti~e bogata dubore-

zna obrada i slikana dekoracija. Najpoznatija je ikona

Bogorodice Odigitrije, rad zografa Mitrofana.

Manastirska slava: Blagovesti presvete Bogorodice,

7. aprila.

ILIWE

NA ru{evinama nekada{-

we crkve koju su Turci po-

ru{ili tokom Haxi

-Prodanove bune 1814.

godine, sagra|en je ma-

nastir Iliwe 1939. go-

dine. Wegova crkva je jed-

nostavna jednobrodna gra|evi-

na pravougaone osnove, bez kubeta

i priprate, sa dvovodnim krovom i po-

lukru`nom oltarskom apsidom. Nalazi se na kupastom

uzvi{ewu iznad manastira Blagove{tewa, pod ~ijom upra-

vom se i nalazi. Manastir nikada nije bio nastawen.

Manastirska slava: Sveti prorok Ilija, 2. avgusta. �

Putevima istorije

Zdawa mnogi nazivaju srpskom Svetom gorom. Sa~uvali obi~aje i

NOVOSTI • ^etvrtak, 27. mart 2008. V

PE]INA KA\ENICA

U WOJ su Turci ugu{ili ceo je-

dan zbeg. Pretpostavqa se da je

broj qudi koji su nastradali u

pe}ini izme|u 500 i 600, {to

je utvr|eno i kasnijom anali-

zom kostiju. Me|u ugu{enima

bio je i veliki broj dece.

Pe}ina Ka|enica, na inici-

jativu vladike Nikolaja Veli-

mirovi}a ure|ena je 1940. godine.

Ulaz u pe}inu je pro{iren, pod beto-

niran, a sve kosti nastradalih su sakupqene i sme{tene u

dva sarkofaga izme|u kojih je napravqena oltarska apsida.

U ovoj pe}ini svake godine, na Vidovdan, 28. juna, blago-

ve{tewski monasi dr`e parastos `rtvama zbega. �

POHODI DESET MANASTIRA

liticama

SAN svakog mu{karca

je da, bar jednom u `i-

votu, provoza crveni

"ferari" i posmatra trke u

Monaku. Svako ko ima 325

evra mo`e da to sebi priu-

{ti. Turisti~ka agencija

"Viva" organizuje putova-

we u Monako ba{ u vreme

odr`avawa trke Formule 1

u Monte Karlu.

PUTOVAWEu ovu kne`e-

vinu plani-

rano je za 21.

maj, i traje

sedam dana.

Ono je zami-

{qeno kao

pravo hodo-

~a{}e za qu-

biteqe vr-

hunskih au-

t o m o b i l a .

Iz Beograda

se putuje u Maranelo, ko-

levku najpo`eqnijeg auto-

mobila na svetu: "ferari-

ja"! Posle razgledawa mu-

zeja, vo`we u bolidu i ka-

fe u "Kavalinu", putovawe

se nastavqa za Menton,

koji je nadomak Monaka.

TURISTIMA je u aran`-

man ukqu~eno i panoram-

sko razgledawe Nice, koja

je najlep{a u prole}e.

Kvalifikacije za trku se

odr`avaju 24. maja, a sutra-

dan su glavne trke. Putnici

"Vive" mogu da biraju na ko-

joj tribini `ele da sede, jer

je lepeza raznovrsna i po~i-

we tribinom A1 (tribina

okrenuta le|ima marini i

zalivu Monako), a zavr{ava

sa ROK (padina brda iznad

zaliva u Monaku, a ispod

Kne`eve palate).

U pauzama

izme|u trke,

najve}a gu`-

va }e, kao i

obi~no, biti

ispred luksu-

znih hotela

gde je parki-

ran bar jedan

"ferari". Za-

qubqenici u

ove crvene

lepotane mo-

gu, ~ak, i da

ih iznajme i da provozaju

jedan krug.

SUPRUGE i devojke za to

vreme mogu da u`ivaju u ka-

fi i kola~ima u "Kafe d'

Pari", prelepoj Botani~-

koj ba{ti, Muzeju lutaka,

Okeanografskom muzeju,

razgledawu palate princa

Renijea ili u {opingu, ko-

ji je najpovoqniji na celoj

Azurnoj obali. �

A. K.

SRETEWE

SME[TEN je na zaravni is-

pod vrha Ov~ara, na izvori-

{tu Korowskog potoka. Pr-

vi pomen ovog manastira

poti~e iz 1528. godine. U 19.

veku imao je najbogatiju bi-

blioteku, ali je ona poru{e-

na u bombardovawu manasti-

ra, septembra 1941. godine.

Nemci su tada o{tetili i toraw

na crkvi, kao i crkvu. Od 1947. Sre-

tewe je `enski manastir.

Svetiwa danas ~uva dva rukopisa: Jevan|eqe i Bogorodi~in

molebnik, oba iz 16. veka. Od crkvenih predmeta posebnom le-

potom se isti~e putir iz 18. veka i kadionica iz 19. veka.

Manastirska slava: Sretewe, 15. februar. �

SV. TROJICA

PO svojoj arhitekturi, ovo je

najlep{i hram u Ov~arsko-ka-

blarskoj klisuri. Predstav-

qa jedno od mo}nih graditeq-

skih ostvarewa u Srpskoj pra-

voslavnoj crkvi s kraja 16. ve-

ka. Najverovatnije je podignut

krajem 16. veka, a prvi pouzdani

pisani pomen o manastiru poti~e

iz 1615/1616. godine.

Delimi~no je stradao u bombardova-

wu tokom Drugog svetskog rata, posle ~ega je opusteo, sve

do 1955. godine. Konzervacija i restauracija manastirske

crkve po~eli su 1976. a radovi su trajali do 1978. godine.

Manastirska slava: Silazak Svetog duha na apostole. �

SAVIWE

U LITICAMA Kablara

1938. godine podignuta je ka-

pela posve}ena Svetom Sa-

vi. Na ovom mestu nalazi se

i izvor Savine vode, koga

pohode mnogobrojni vernici

i turisti koji veruju da je vo-

da sa izvora ~udotvorna.

Izgradwa kapele, iako skrom-

nih dimenzija, bila je pravi pod-

vig, jer se nalazi na veoma nepristupa~-

noj lokaciji. Osnova kapele je kvadratna, ali samo su dve

strane ozidane - zapadna i ju`na, dok se ostali zidovi na-

slawaju na kablarske kre~wa~ke stene.

Hramovna slava: Prenos mo{tiju Svetog Save, 19. maja. �

KONAK U OV^AR BAWI

IAKO su mnogi manastiri na obroncima i u vrletima Ov~ara i

Kablara, do svakog od wih postoji asfaltirani put. Za obilazak

svih svetih mesta u klisuri potrebno je nekoliko dana, pa se tu-

risti ~esto odlu~uju da kona~e u Ov~ar Bawi.

U Bawi, koja je na oko 19 kilometara od ^a~ka, motel „Kablar“

gostima nudi i velnes i fitnes-centar, kao i u`ivawe u zatvore-

nom bazenu sa termalnom vodom. Motel „Dom“ organizuje i spla-

varewe rekom do manastira. Cene pansiona: od 1.400 do 2.500 di-

nara. U privatnom sme{taju preno}i{te je oko 400 dinara.

Zaqubqenici u prirodu se ~esto odlu~uju i da u Bawi kampuju,

jer postoji auto-kamp sa bungalovima, a u neposrednoj blizini je

i otvoreni bazen sa bawskom vodom.

Turisti rado pose}uju i restoran „Kablar“, gde je specijalitet

nadaleko ~uvena komplet lepiwa ili lepiwa sa kajmakom. U ne-

posrednoj blizini restorana je prodavnica suvenira. Ina~e, sva-

ki manastir ima svoju prodavnicu gde mogu da se kupe ikone, li-

teratura o manastirima, sve}e...

Formula kao

hodo~a{}ePored u`ivawa u trci, putnici mogu

i da voze "ferari" ulicama ovog grada

11

INFO

SEDMODNEVNI aran`man

"Vive" 325 evra.

VIZA 35 evra.

KRUG "ferarijem" po

Monte Karlu 70 evra.

ULAZNICE za tribine od

40 evra.

POLAZAK 21. maja.

AGENCIJA "VIVA" ORGANIZUJE PUTOVAWE U MONTE KARLO

bogate istorijske doga|aje

NOVOSTI • ^etvrtak, 27. mart 2008.X

ODLI^AN DOBAR PODNO[QIV LO[

RIBOLOVNI HOROSKOP od 27. 3. do 2. 4. 2008.

PETAK^ETVRTAK SUBOTA NEDEQA PONEDEQAK UTORAK SREDA

29. 30. 31. 1. 2.

od 19 od 15 od 16 od 12od 12

NA[ KARDIOLOG PECA NA MORIMA [IROM SVETA

HRANILI[TA U LOVI[TIMA TREBA DOPUWAVATI

Kukuruz

za spas

Lep{e uz

babu{ku

VREMENSKE (ne)prilike

posledwih dana poga-

|aju i ribolovce. Na vodi

su uglavnom oni najupor-

niji, a jedan od wih je i

Jovan ]osi} iz Kovina.

On je specijalista za

{arana, amura i {tuku,

mada pecaro{ku strast

~esto zadovoqi i peca-

wem babu{ke.

TAKO je i nedavno, kod

kovinske [qunkare, na

popularnom Perinom rib-

waku, ulep{ao sebi dan

hvataju}i babu{ku na cr-

vi}e. Tek, da je kraj vode

dok ne krene ozbiqnije pe-

cawe. � S. B.

VREME I RIBOLOVCI

VODA JE JO[ PRILI^NO HLADNA, A RIBA NEAKTIVNA

V

E]INA voda je prili~no

hladna i zato riba “ne

radi”. Strastveni varali-

~ari i daqe love krupne

bandare, o~ekuju}i i po~e-

tak lova na {tuku.

- Zbog toga ribolovci

treba da obrate pa`wu na

male vode, plitke kanale, u

kojima je sada voda najto-

plija i koji daju krupnu ri-

bu - ka`e Sa{a Stankovi},

poznati varali~ar iz @i-

ti{ta.

- OVAKVE kanale pose}uju

malobrojni ribolovci, pa je

i riba mawe oprezna, a ve}e

su {anse za uspeh. � V. M.

OVOG VIKENDA U GOLUPCU

Ribolova~ka fe{ta

U GOLUPCU }e ovog vikenda, u subotu 29. marta, biti odr-

`ana tradicionalna ribolova~ka fe{ta, kojom i zva-

ni~no po~iwe sezona pecawa u ovom delu Srbije.

Prema najavama organizatora, manifestacija }e okupi-

ti zaqubqenike ovog sporta iz cele zemqe, a program se

odvija u hotelu “Goluba~ki grad”. �

Gnezda

kraj obale

T OKOM ovog i slede}eg mese-

ca smu| se intenzivno mre-

sti. Specifi~na gnezda koja

ova riba pravi su blizu obale

i tamo gde ima dosta `ila vr-

ba i podlokanih obala.

Sada, `enka pola`e ikru,

a mu`jaci je oplo|avaju i ~u-

vaju gnezda od drugih riba.

ZBOG toga je u ovom perio-

du potrebna maksimalna za-

{tita smu|eva i po{tova-

we lovostaja, jer nesavesni

ribolovci ovu situaciju

koriste i krivolove krup-

ne primerke.� V. M.

VODI^ ZA PECARO[E

Sava u porastuS AVA je u ve}em porastu i

riba je ovih dana dobro

radila. Kod novobeograd-

skih blokova, Maki{a,

Ostru`nice pecan je sko-

baq te`ine od 300 do 500

grama, na crvi}a i hlebnu

ru`u i uz dobru primamu.

Ispod Brankovog mosta hva-

tala se krupatica, nosara i

bodorka.

Na progarskom zimovni-

ku, zbog priliva vode, peca

se krupatica i krupna bo-

dorka, na plovke od dva do

pet grama, malo daqe od

obale sa betonskog nasipa.

Na Voku u Kupinovu radi

sitnija bodorka, babu{ka,

krupan bandar na glistu.

Na reviru Tvrdwava kod

Sur~ina peca se {aran, a

primerci su od dva do {est

kilograma.

U velikogradi{kom zi-

movniku, sa obale, hvata se

sitna babu{ka, dok se iz

~amca pecaju krupniji pri-

merci. Ovde su uhva}ena i

dva smu|a od ~etiri i {est

kilograma, koja su se najve-

rovatnije zaletela na hleb-

nu ru`u, brane}i gnezdo,

ali su vra}eni u vodu, jer su

trenutno u zabrani.

NA PEKU odli~no radi

klen, na terenima kod sela

Miqevi}, Kru{evica, Bra-

ni~evo, na obi~ne crvi}e

i crva iz drveta. Te-

reni oko Vinca,

Usja i Po`e-

`ena, po~eli

su da daju

krupnu ba-

bu{ku, kao

i {arane

od dva do

{est kilo-

grama. Na

~itavom to-

ku Dunava

jo{ se peca

som, ne tako do-

bro kao protekle ne-

deqe, ali bilo je ulova.

Kod Novog Sada, okolini

Beograda, u rejonu Velikog

Gradi{ta i Golupca tako|e

je bilo ulova, a u okolini

Doweg Milanovca uhva}en

je primerak od 12 kilogra-

ma, na tvistera.

Na terenima oko Klado-

va uglavnom se hvata bela

riba. Kovinski dunavac je

jo{ aktivan i tu peca dosta

ribolovaca. Hvata se bo-

dorka, krupatica i babu{-

ka, uz primamu od kuvanog

`ita.

U Deliblatu se, u grawu

i uz primamu, hvata krupna

babu{ka i po koji {aran, a

pao je i prvi amur. Gaja~ki

dunavac daje bodorku, kru-

paticu i babu{ku, a na gli-

stu i varalicu radi ban-

dar. Na Velikom ba~kom

kanalu, na potezu od Kule

prema Vrbasu, uglavnom ra-

di bodorka i sitna babu{-

ka. U Ba~kom Petrovcu na

kanalu DTD, na plovak i

fider {tapove hvatane su,

i pored mutnije vode, deve-

rika, krupatica, bodorka i

babu{ka. Na Malom kana-

lu, koji se uliva u popular-

ni “Triangl” mo`e se uhva-

titi do pet kilograma ri-

be. Peca se deverika, bo-

dorka i krupna babu{ka.

Bucov raubuje, ali ga niko

ne lovi.

NA TAMI[U je ribolov

prakti~no nemogu}, jer je

voda mutna zbog velikog do-

toka iz Rumunije. U razli-

vima, kubicima i barama

hvatana je uglavnom sitnija

bela riba.

Ista situacija je i na

Tisi. Na jezeru Adorjan

kod Kawi`e radi krupna

deverika, bodorka i babu{-

ka na plovak i dubinac, u

pli}im delovima.

Prema informacijama

koje smo dobili od Dragana

Bogi}evi}a, predsednika

USR “Pe{~ara” iz Banat-

skog Karlovca, ovda{we je-

zero je poribqeno sa 900

kilograma {arana te{kih

od ~etiri do sedam kg. Ovde

ima i amura i krupne {tu-

ke. Sezona ribolova po~i-

we 1. aprila, a jezero je po-

znato i po tome {to nema

zabrane lova {arana, pa se

mo`e pecati tokom cele go-

dine. Dnevna dozvola ko-

{ta 400 dinara.

SKOBAQ je na Drini pred

mrestom i ribolovci nema-

ju neki izbor, po{to su li-

pqan i mladica u lovosta-

ju. Treba napomenuti da su

novi korisnici voda done-

li odluku da zabrane upo-

trebu “tirolskog drvca” i

“vaser kugle” na celom toku

od HE “Bajina Ba{ta” do

u{}a u Savu. Nekoliko so-

mova uhva}eno je na Zvor-

ni~kom jezeru i to na vara-

licu, dok bela riba slabije

radi. Na terenima oko Ra-

dawa riba je tako|e slabo

radila. Uhva}en je po neki

skobaq. � Sre}ko Borovi}

LOVCI U MR^KOVCU OBAVILI PREBROJAVAWE DIVQA^I

Dijaspora u lovi{tuL

OVCI lova~ke sekcije “Mr~kovac”,

koja pripada LU “Srnda}” iz Golup-

ca, proteklog vikenda obavili su broja-

we divqa~i. Ova sekcija gazduje lepim

brdskim lovi{tem, a poznata je po bro-

ju fazana iz prirodne reprodukcije.

- Jarebicu {titimo, broj~ano sta-

we ze~eva je solidno, a srne}a divqa~

se palako obnavqa - isti~e Aca Ste-

vi}, lovo~uvar iz Mr~kovca.

- NA[A sekcija ima mnogo lovaca koji

su u dijaspori, ali i ovoga puta, bez ob-

zira na daqinu, odziv lovaca je bio kao

i uvek dobar. � V. M.

[ansa u pli}aku

27.

do 14 do 14

N

A PO^ETKU prole}a u lovi{tima

ne treba prekidati prihranu,

odnosno treba dopuniti hranili-

{ta i soli{ta.

So je neophodna visokoj div-

qa~i zbog intenzivnog perioda

mewawa dlake koji im tek pred-

stoji.

SVE koli~ine kukuruza su spas

za divqe sviwe, jer u potrazi za

hranom mogu naneti velike {te-

te usevima i wivama. � V. M.

Lovostaj

�[tuka od 1. februara do 31. marta

�Smu| od 1. marta do 30. aprila

�[aran od 1. aprila do 31. maja

�Liwak od 15. aprila do 30. juna

�Som od 1. maja do 15. juna

�Bas od 15. marta do 15. juna

MREST SMU\A

D OKTOR Miodrag @ugi} po nekoliko me-

seci provodi na morima {irom sveta.

On je na{ vrhunski kardio-

log zaposlen na prekooke-

anskom turisti~kom bro-

du, a svoje slobodno vre-

me koristi za omiqeni

hobi - pecawe. Stra-

stveni je ribolo-

vac i

avantu-

rista.

- NAJVE}I neprijateq na brodu je - dosada,

nagla{ava @ugi}. - Ja se s wom borim {ta-

pom i udicom, pa svaki trenutak “van or-

dinacije” iskoristim da pecam. Egzo-

ti~na mora i ostrva pru`aju mi dodat-

no zadovoqstvo.

Tako je nedavno u Ju`noj Africi, ne

veliko odu{evqewe turista, kojih na

brodu gde radi ima oko dve hiqade,

upecao ribu te{ku 12 kilograma,

iz porodice morskog soma.

IAKO niko od prisutnih nije

pouzdano mogao da utvrdi o

kojoj ribi je ta~no re~,

ipak su je u slast

pojeli. � S. B.

Doktor sa {tapom

28.

IXVIII NOVOSTI • ^etvrtak, 27. mart 2008. NOVOSTI • ^etvrtak, 27. mart 2008.

IAKO je Srbija prelepa, bo-

gata svojevrsnim ~udima

prirode, manastirima,

obi~ajima, vekovnim graditeq-

stvom, mnogi je i daqe nedovoq-

no poznaju. Beogradska turi-

sti~ka agencija "Ekskluziv

turs" je jedna od retkih koja re-

dovno organizuje vikend-putova-

wa po Srbiji.

U bogatom programu agencije

te{ko je nabrojati {ta je sve

vredno preporu~iti putnicima,

ali u skladu sa trenutnom kandi-

daturom \avoqe varo{i za sedam

svetskih ~uda, svakako treba izd-

vojiti program "^uda prirode".

- Svi `ele da vide \avoqu va-

ro{, a zaboravqaju ili ~ak ne

znaju koliko jo{ prelepih mesta

ima u Srbiji - potvr|uje Ivan

Krivec iz "Ekskluziv tursa".

- Na putovawe "^uda prirode"

vodimo turiste da, izme|u osta-

log, vide selo Ravna, u blizini

Kwa`evca, u kojem su ostaci

rimskog utvr|ewa, etnopark i

lapidarijum, a zatim i Staru

planinu. Uz put prolaze kroz

Dowu i Gorwu Kamenicu u koji-

ma }e videti dve vredne crkve i

manastir, zadu`binu despota

Lazara.

- UZ vizuelni do`ivqaj, na{i

gosti u`iva}e i u specijalite-

tima svakog kraja u koji putuju -

prime}uje Krivec.

PORED Malog Kolorada, put-

nici "Ekskluziv tursa" vide}e i

manastir Poganovo kod Pirota,

a u`iva}e u pirotskim specija-

litetima. Putovawe se zavr{a-

va u Prolom bawi u ~ijoj je bli-

zini crkva Lazarica sa {est

uvijenih stabala {qive.

Zanimqivo je i putovawe koje

se organizuje za Uskrs, a tokom ko-

jeg }e putnici mo}i da vide mana-

stire Kaleni}, @i~u i Divostin,

kao i etnosela Latkovac i Bora~.

"EKSKLUZIV TURS" je najpo-

znatiji po izletima u Vojvodi-

ni. Tako 10. maja organizuje "Et-

norazglednicu" koja po~iwe po-

setom etnoku}e u Maradiku, a

pored Ba~kog Petrovca, „Cveji-

nog sala{a“, Mo{orina i Tite-

la, gosti }e u`ivati u lepotama

Carske bare i Mokrina, gde je

etnoku}a "\eram".

- NA[IM programima nasto-

jimo da putnicima poka`emo

mawe poznata mesta, o kojima se

malo govori, a zaslu`uju da se

wihova lepota vidi u punom sja-

ju - ka`e Krivec. - Imamo 30

izletni~kih programa i svaki je

druga~iji. ^ak i programi koji

se godinama ponavqaju, poput

dvoraca Vojvodine, fru{kogor-

skih manastira ili ba~kog do-

ru~ka, uvek su druga~iji. Od juna

po~iwu i izleti brodom po re-

kama Srbije. Jedno od putovawa

je "Dunavska rapsodija". �

U MNO[TVU odredi{ta,

koja nudi u ovogodi{woj

turisti~koj sezoni, tu-

risti~ka agencija "Kompas

travel" iz Kragujevca prepo-

ru~uje Tursku kao zemqu u ko-

joj mo`ete i da se odmorite i

da u`ivate u istoriji, kupo-

vini, nacionalnoj kuhiwi.

Ako se, posredstvom ove

agencije, odlu~ite da letuje-

te u Ku{adasiju (u prevodu

zna~i "ostrvo ptica") do~e-

ka}e vas luksuzni hoteli, ali

i mnogobrojni izleti.

Recimo, hotel "Adakule"

ima pet zvezdica, udaqen je od

centra tri kilometra, na sa-

moj je pla`i, a od aerodroma

Bodrum udaqen je 133 kilome-

tra. Gostima su na raspolaga-

wu ~etiri restorana, pet ba-

rova, dva otvorena i zatvoreni

bazen, sa posebno odvojenim

delovima za decu, fitnes-cen-

tar, sauna, tursko kupatilo...

MNOGI, naravno, i ne sti-

gnu da sve ovo koriste, jer

ili su zaokupqeni pla`om

ili se opredele za mnogo-

brojne izlete. A, wih je na

pretek. Najpre, poseta Efe-

su, jednom od sedam svetskih

~uda starog sveta. Tu je i po-

seta ku}i Bogorodice. Pre-

dawe ka`e da je ba{ ovde

apostol Jovan doveo Bogoro-

dicu, posle smrti Hrista, u

kojoj je provela posledwe da-

ne `ivota.

PAMUKALE obavezno treba

posetiti. Jedinstveni u sve-

tu, ovi vodopadi, podupreti

stubovima stalaktita, ble-

{te kao neka alabasterna pa-

lata. Termalni izvori se

spu{taju u slapovima, i iz-

gledaju iz daqine kao da su

od leda...

ZA zabavu je odli~an i

akva-park, kao i Didim, po-

znato istorijsko mesto. Do-

ma}ini preporu~uju i izlet

brodom koji vas mo`e dove-

sti i do bezbrojnih kanala

gde }ete se kupati u bazenima

sa prirodnom izvorskom vo-

dom i lekovitim blatom.

Od ostalih luksuznih, a

nov~aniku pristupa~nih ho-

tela, "Kompas" tako|e prepo-

ru~uje "Fantasiju" i "Koru-

mar deluks", sa pet zvezdica,

zatim "Batihan", "Imbat",

"Ephesiu", "Prelude 1", "Po-

lat bi~" sa ~etiri zvezdice.

- SVI hoteli, i oni najluk-

suzniji, i oni sa ~etiri i tri

zvezdice, imaju komforne,

klimatizovane sobe, na samoj

su pla`i, a ve}ina od wih je

potpuno nova - potvr|uju u be-

ogradskoj agenciji "Kompa-

sa", u Skadarskoj 9. - Svi ima-

ju zatvorene i otvorene baze-

ne, odli~ne pla`e, barove na

bazenu. Hotel "Saturn" sa tri

zvezdice, na primer, nema svo-

ju pla`u, ali koristi grad-

sku, na kojoj se mogu iznajmiti

le`aqke i suncobrani.

AGENCIJA za odmor u Ku-

{adasiju nudi i iznajmqi-

vawe apartmana koji su u

centru letovali{ta, u delu

grada u kojem su kafi}i,

prodavnice, diskoteke... Svi

apartmani imaju dnevnu so-

bu sa dva le`aja, kuhiwu,

fri`ider, pribor, kao i

spava}u sobu sa dva le`aja.

Pla`a je pe{~ana, a mogu}e

je iznajmiti le`aqke i sun-

cobrane. Apartmani "Pa-

maj" su udaqeni od pla`e

600 metara. Klima se poseb-

no dopla}uje.

Ova agencija nudi i letova-

we u Bodrumu, Marmarisu,

Antaliji, Alawi, Kemeru...�

Z. R.

UZ seosku idilu na padi-

nama Zlatara, Javora i

Murtenice, o~uvanu

prirodu i divqinu kawona

Uvca, doma}a hrana i tradi-

cionalno gostoprimstvo u

Starom Vlahu - glavni su

aduti ponude za odmor u seo-

skim doma}instvima u op-

{tini Nova Varo{.

- ^etiri decenije od grad-

we prvog hotela na Zlataru, u

razvoju turizma u op{tini se

spavalo. Zahvaquju}i pri-

vatnim inicijativama, osni-

vawu Turisti~ke organiza-

cije, podr{ci dr`ave, grade

se novi objekti, a vrata go-

stima {iroko se otvaraju u

desetak sela - isti~e Mi}o

Rogovi}, direktor Turisti~-

ko-sportskog centra „Zla-

tar“.

Na posledwem sajmu turiz-

ma u Beogradu prvi put je

predstavqena ponuda seoskog

turizma i doma}e radinosti

novovaro{kog kraja. Posle

kategorizacije soba, obavqe-

ne su i druge pripreme da se

(prvi put) zapo~ne vo|ewe

evidencije gostiju i pla}awe

usluga preko TSC „Zlatar“

ili neke od agencija. Turi-

sti~ka inspekcija je nedavno

vlasnicima objekata predo-

~ila obaveze i pravila u

prijemu gostiju i pru`awu

usluga.

- U ^ETRDESETAK doma}in-

stava u Radoiwi, Brdu, Ak-

ma~i}ima, Komaranima, Dr-

manovi}ima, Vilovima, Be-

loj Reci, Ojkovici i drugim

selima doma}ini nude oko

200 kreveta, sa sobama od pr-

ve do ~etvrte kategorije. Go-

sti naj~e{}e tra`e brvnare u

blizini jezera i kutak da, uz

doma}u hranu, u seoskim do-

ma}instvima, posle povratka

sa mora, predahnu koji dan na

Zlataru ili u kawonu Uvca -

ka`e Lejla Kurtovi}, {ef

marketinga u TSC „Zlatar“.

U pripremama i organiza-

ciji do~eka gostiju najdaqe

su odmakli me{tani sela Ra-

doiwa (pet kilometara od

Kokinog Broda, 30 od Zlati-

bora, a 250 km od Beograda),

gde je osnovano Turisti~ko

udru`ewe, a posluje i agenci-

ja „Radoiwa“.

- U KU]AMA blizu Radoiw-

skog jezera, na 850 metara

nadmorske visine, u jednoj

smeni ima mesta za 40 gosti-

ju. Proletos nastavqamo ak-

ciju ure|ewa pla`e i kamp

naseqa, a gostima su na ras-

polagawu ~amci za vo`wu je-

zerom, nekada{-

wim meandrama

Uvca, dugim se-

dam kilometara -

isti~e Goran Ota-

{evi}, vlasnik re-

storana „Viktorija“

u Radoiwi. - Organizuje-

mo izlete u okolini, a za ru-

~ak u prirodi pripremamo

~obanski pasuq i kupus iz

zemqanog lonca, sir i kajmak

iz ~anka, poga~u, proju i pite

ispod sa~a i jagwetinu na

ra`wu. �

KUDA NA

LETOVAWE

TURSKA NUDI LUKSUZNE HOTELE I MESTA ZA ZABAVU PUTOVAWA BEOGRADSKE TURISTI^KE AGENCIJE "EKSKLUZIV TURS"PUTOVAWA BEOGRADSKE TURISTI^KE AGENCIJE "EKSKLUZIV TURS" SELA NA PADINAMA ZLATARA OTVARAJU VRATA GOSTIMA

Takvu zemqu malo znamo

Gledaju zanimqivosti, probaju specijalitete. [ta nudi Vojvodina, a {ta mala mesta

INFO

I "KOMPAS" svojim gostima

preporu~uje da, za vreme

letovawa, koriste rowewe,

splavarewe, xip-safari.

Tu je i tradicionalno

tursko ve~e. Najboqe je da

se o svim detaqima

informi{ete telefonom:

011/33-40-490 ili na

sajtu www.kompaskg.co.yu

INFO

PRENO]I[TE u seoskim

doma}instvima 500-700

dinara.

TRI obroka 700 dinara.

PANSION 1.400-1.500

dinara.

INFORMACIJE na sajtu

selo.co.yu i zlatar.org.yu,

kao i na telefone TSC

„Zlatar“ 033/62-621

i agencije „Radoiwa“

033/ 88- 264.

Nezaboravando`ivqaj:

rowewe,xip-safari i

~uveno turskove~e

Planirani iizleti u biv{e

JU republike

Selo Radoiwanudi mesta za

40 gostiju

� A. Krsmanovi}

� D. Gagri~i}

INFO

TRODNEVNO putovawe "^uda prirode" 190 evra.

[ESTODNEVNI izlet "Eks-JU" 100 evra i 17.000 dinara.

DVODNEVNA "Vojvo|anska etnorazglednica" 90 evra.

JEDNODNEVNI izlet "Resava" 30 evra.

DVODNEVNI izlet "Dolina Ibra i Golija" 85 evra.

POSETA KOM[ILUKU

PORED putovawa po Bugarskoj i Rumuniji, koje podrazumeva crnomor-

sku avanturu, deltu Dunava, Moldaviju, Bukovinu i dvorce Transilvani-

je, ova agencija organizuje i putovawa u biv{e jugoslovenske zemqe. Kao

nastavak pro{logodi{we ture sa juga, ovog aprila putuje se do Opatije,

Pule, Plitvi~kih jezera, Biha}a, doline Une, Sarajeva i Jahorine.

Brvnare za odmor,

predah na vodiKomforne sobe, ru~ak u prirodi. Izleti u okolini

Kragujeva~ki "Kompas": bazeni, lepe pla`e, kvalitetna hrana, izleti

FOTO-SAFARI

- PORED dozvola za sportski ribolov na Zla-

tarskom, Uva~kom i Radoiwskom jezeru i prito-

kama (dnevna 600, godi{wa 4.000 dinara), agen-

cijama nudimo paket-aran`mane za obilazak re-

zervata prirode „Uvac“ i pe}inskih sistema uz

pratwu ~uvara i vodi~a, vo`wu ~amcima, organizova-

we izleta i foto-safarija na hranili{tu beloglavog supa - ka`e

Slobodan Qubojevi}, direktor Rezervata „Uvac“.

’

’’

U`ivaju u moru

gledaju istoriju