trofej82

225500 DDIINN 55 € 225500 DDEENN 88 CCHHFF 88 KKMM CCGG 55 € SSLLOO 11220000 SSIITT (( 55€ ))

Ribolova~ki TROFEJ 3

SADR@AJ

RREE^̂ UURREEDDNNIIKKAA:: UUZZGGRREEDD BBUUDDII RREE^̂EENNOOVVOODDAA:: OOSSMMII EELLEEMMEENNTTPPLLOOVVAAKK && BBOOIILLAA:: RROODDIILLOOOOOO!![[TTUUKKAA:: LLEEPPOOTTIICCAA,, AA ZZVVEERRVVOODDEENNII PPUUTTOOKKAAZZ:: PPEECCAAJJ II SSLLIIKKAAJJSSTTRRAAHH OODD PPRROOMMEENNAA:: NNOOJJEEVVAA BBAARRKKAA[[AARRAANN:: CCIILLJJNNOO PPEECCAANNJJEE VVEELLIIKKIIHH ((VV))LLOORRIISSTT 22000066:: IIZZLLAAGGAANNJJEE II LLAAGGAANNJJEEAALLEEXX SSRR:: SSVVEETTSSKKAA PPRREEMMIIJJEERRAABBOOJJEE:: ]]OORRAAVVAA KKOOKKAA II ZZRRNNOOBBEEZZ AANNEESSTTEEZZIIJJEE:: SSHHIIMMAANNOO LLEESSAATTHHHHAARRDDYY && GGRREEYYSS:: HHAARRDDVVEERR II SSOOFFTTVVEERRTTTTWW:: OODD FFLLAADDEENNAA DDOO [[AARRAANNAAPPRRII^̂AA SSAA NNAASSLLOOVVNNEE SSTTRRAANNEE:: KKAAJJZZEERRPPRREETTPPLLAATTAA II IIMMPPRREESSUUMM

5566

1100118822442266332244004488550055445566662266667744

U OVOM BROJU: 4400

3322

5544

4488


RE^ UREDNIKA

Najvi{e me zasmejavaju (iakomi do smeha nije!) oni kojimaje uvek, za sve, kriv Sloba, ali

pozivaju da se na referendum ne iza|e- èle da ostane “Slobin ustav”?! E pasad ti tu budi pametan - ovamo im jeEvropa uvek u ustima, a nisu za Ustavkoji ukida dru{tvenu svojinu?! Pomis-lio bi ~ovek da su, jo{, samoupravlja~iu du{i. Tako|e, oni su za Ustav iz ‘74.i, verovatno, Titu, ali su, istovremeno,sebi prigrabili pravo na “\in|i}ev puti delo”?! Ba{ ne{to mislim da je Zoranbio samoupravlja~.

Nedavno sam gledao na televizijinovog “junaka” nacije, koji je, tako|e,za Ustav iz 1974. a idol mu je Zoran?!Sam za sebe, taj “idol nacije”, tvrdi danema paso{, nikad svet video nije, i daba{ ne voli da radi. Tako|e, nije se ni{kolovao, ali voli kladionice i karte! Injemu je Sloba “najkrivlji”, a idol muje Zoran?! Samo, da li je neko, takav,ikada bio Zoranov? Ajde?!

Nikad ni{ta nije idealno, ali razumnalaè da se uvek glasa za bolje! Tako}e se, jednom, sti}i i do najboljeg - alipostepeno, evolucijom...

Uostalom, ni meni nije sve taman,ja sam ZA parlamentarnu monarhiju -al’ ko mene {i{a kad nisam “brat”.

Ba{ sam zdravo besan! Ne-vo-lem{to mnogi u uvoj zemlji ne vide {umuod drve}a, a postali “analiti~ari” kojisve znaju, ali ne i da ra~unaju! Zato ine vide u kolikoj su manjini pa izgub-ljeni {umom (koju ne vide) bauljaju...

Ali bljuju gde god stignu!Ipak, ovo nije mesto za politiku, a

ponajmanje za takve “smorove”. Da,ba{ ta re~ me, tako|e, izlu|uje. âk ivi{e od smorova koji tu re~ koriste. Itaman se na “smaranje” naviknem, naforumima sajtovskim, malo malo... naovu skra}enicu naletim: BTW! [ta tozna~i pojma nisam imao - ali me ner-viralo! E, ondak je neki smor napisao:“By the Waj” i bi malko jasnije, ali tekkad pro~itah: “baj d vej” shvato sam -oni sebi zna~aj daju koriste}i engleskire~nik. Nemaju {ta (pametno) da kaùali to kaù “engleski”. Mislim da su iti protiv novog Ustava, jer kako }e pi-sati }irilicom tu uzre~icu? Ti smorovinisu svesni da je glupost - glupost, bezobzira kojim pismom da je napisana...

Da se razumemo, govorim samo osajtovima za ribolovce, a njih je svevi{e i vi{e. âk i previ{e... I na skorosvakom ista tema: “Cath & Release”,tj. “uhvati i pusti”. Pretpostavljate, i tusu “BTW-smorovi” najagilniji, svi suvatreni zagovornici “C&R” pokreta, aako im se neko, ne daj Boè, suprot-stavi argumentom da nije greh pojestiponekog smu|a, nagrdi}e ga na pas’jausta. Ali ne {to je smu|a pojeo, nego{to je upecao! Jer, oni {to se najvi{e uprsa busaju “da sve pu{taju”, u stvarini{ta ne upecaju! Jednom sam napisao“da bi ribu mogao da pusti{, prvo jemora{ upecati!” A to treba znati...

E sad, ne volim ni kad se moj hobi- obi~an rekreativni sportski ribolov -tretira kao “nauka”. Idi begaj, pecanjea nauka?! I opet najvi{e “smaraju” poforumima (bogami, i po ~asopisima!),ba{ takvu “BTW” “pu{ta~i riba” kojilansiraju silne engleske izraze, obi~nere~i su im (ino)strane. Inostrane su imobi~ne, ali neobi~ne - ~ak su i “paktu”izmislili. Ba{ “patka”, i to novinarska.Uzgrad budi re~eno, po{teno na vodi!

editor-in-chief: Dragan Jovanov

UZGRED BUDI REÊNO...

Ribolova~ki TROFEJ6

VODA


VODA

OSMI ELEMENTTTEEMMPPEERRAATTUURREE II GGAASSOOVVII Stratifikacija, saturacija, eutrofizacija, cirkulatorno,

turbulentno, euritermno, stenotermno... Kada bi namneko, koriste}i pomenute izraze, obja{njavao za{to

riba peca il’ ne peca, upitali bi ga povi{enim tonom: komemater!? Pitanje je na mestu, jer nepoznavanje tematike, pamakar i u krajnje pojednostavljenoj formi, dovodi do toga,da “riba nama mater”. Izostanak ulova ~esto je direktna po-sledica jednog jedinog parametra: koli~ine u vodi rastvore-nog kiseonika – elementa s rednim brojem 8 u periodnomsistemu, kao i faktora koji uti~u na njegovu koncentraciju.

Logi~na je pomisao da je utvr|ivanje koncentracije ki-seonika, koja je potrebne za odre|ene ìvotne funkcije ri-ba, jednostavan eksperimentalni zahvat. îni se prostim iutvr|ivanje koliko se kiseonika rastvara u vodi pri odre|e-nim temperaturnim vrednostima, to moè laboratorijski, pasve prera~unato na normalan atmosferski pritisak. Iz ovogasledi da se za svaku ribu moè ustanoviti koliko joj je kise-onika potrebno, pri kojim temperaturnim vrednostima, ka-ko bi joj odre|ena ìvotna funkcija bila kako treba. Radoz-nali ljudi od znanja sve su to uradili, proverili, izra~unali,zabeleèli, publikovali... Ali, uprkos ta~nosti analiza, pov-remeno je dolazilo do pojava koje se nisu uklapale u dece-nijama sastavljanu preciznu {emu.

Ako pona{anje ribe nije kako treba, to zna~i da s njomne{to nije u redu – pomislili bi oni, koji su pobegli sa svih~asova. Me|utim, do ozbiljnih rezultata, i novih saznanja,uvek su dolazili ljudi koji su prisustvovali ~asovima.

Poentu obi~no treba da ostavimo za kraj pri~e, ali ne iovog puta. Dokazano je da termin “koncentracija” podleèkorekciji. Umesto njega treba uzeti u obzir “saturaciju”(!?),iliti zasi}enost.

Predefinisanje koli~ine kiseonika potrebnog za ìvot ifunkcionisanje riba ispravno bi glasilo: Koliko ga ima, a uodnosu na to koliko bi moglo da ga bude. O rastvorima, nanivou osnovne {kole, krajnje pojednostavljeno: postoje ne-zasi}eni rastvori (u njih staje jo{), zasi}eni (ne staje vi{e), iprezasi}eni (ipak stalo). Sveìjeg je datuma otkri}e da ribaprestaje da uzima hranu ukoliko zasi}enost vode kiseoni-kom iznosi manje od 70 procenata.

Kada se uop{teno govori o koncentraciji kiseonika ne-ophodnog za ìvot riba, obi~no se navodi 6 mg po litru. Tavrednost, kao elasti~no tretirani prosek, moè da pro|e. Po-stoje, naime, ribe kojima je to malo, kao i vrste kojima jeprevi{e. Ali, neka bude {est. Me|utim, ukoliko je pri datimuslovima (temperatura, pritisak, prisustvo drugih gasova...)voda sposobna da primi 10 mg kiseonika po litru, a njega jesamo {est, zasi}enje od svega 60 procenata zna~i: ni{ta odapetita!

Pastrmske vrste dobro funkcioni{u ako u vodi ima 8mg/l kiseonika, a preìvljavaju pri najmanje 4 mg/l; na 3mg/l polako ugibaju, a ako je 2 mg/l smrt nastupa brzo. Dabi dobro funkcionisao smu|u je potrebno 7 mg/l, sa 3 mg/ljedva preìvljava, a 2 mg/l zna~i smrt. [aranu je 5 mg/lpotaman, problema nema ni pri 3 mg/l (mada mu je tadametabolizam veoma usporen), a 0,5 mg/l malo je za ìvot.[aranske vrste nedostatak kiseonika privremeno(!) re{ava-ju uzimanjem atmosferskog kiseonika, jer im je `drelo po-vezamo sa mehurom. Poznati su i mehanizmi dopunskogdisanja preko koè, ili kroz kapilarima gusto protkana cre-va (~ikov, som, kara{...)

Kada bi temu “kiseonik u vodi” posmatrali isklju~ivo ufunkciji temperature, slika bi bila vi{e nego jasna. Na 0 ste-

Kad se ribolovac suo~i sa gomilom podataka iz biologije, hemije, termodinamike... zaàli {to je onomad beào sa ~asova na pecanje, i ose}a se kao starica koja je celog ìvota ~uvala nevinost,

pa joj krivo...

foto: M. Kanjuh

Ribolova~ki TROFEJ8

VODA

peni voda moè da “proguta” najvi{e (!) 14,5 miligramakiseonika, na 10 stepeni 10,9 mg... 16 C - 9,5 mg... 20 C -8,8 mg... 26 C - 7,9 mg itd. Navedene vrednosti vaè prinormalnom atmosferskom pritisku, i u slu~aju ako u vodinema potro{a~a.

Kiseonik ne tro{e samo ribe i golim okom vidljivi obli-ci ìvota. Bakterijska razgradnja organskih materija prostoguta kiseonik, a brzo ga tro{e i procesi hemijskog raspada.I to upravo u onim dubokim slojevima vode gde ga ni{ta nestvara i kuda te{ko dospeva. U vodi postoji “aparatura” zaproizvodnju kiseonika, to su si}u{ni biljni organizni. âk ivode siroma{ne njima (oligotrofne) sadrè 1–10 miliona,dok u algama izrazito bogatim (eutrofnim) sredinama moèda se na|e 50–150 miliona jedinki po litru vode.

Obavljaju}i fotosintezu ovi organizmi proizvode kiseo-nik, ali za taj proces neophodno je - svetlo! Sun~evi zracizraci ne prodiru u dublje slojeve vode, tako da je taj rocesograni~en na gornje slojeve. Zalaskom sunca i sami se pre-tvaraju u potro{a~e. Zbog toga u toplim letnjim mesecima,kada se vode ugreju na tridesetak stepeni, oskudne rezervekiseonika se veoma brzo tro{e, oko pono}i ga jedva ima, akriza nastupa pred samu zoru i, neretko, za posledicu imauginu}e.

Ograni~eno probijanje sun~evih zraka u vodu, osim bi-olo{kih, ima i fizi~kog zna~aja. Sun~eva energija pretvara

se u toplotnu, ali samo do dubine do koje dopiru zraci. Kaoposledica razlike u temperaturi stvaraju se slojevi razli~itegustine, a pojava se zove termi~ka stratifikacija. Najtopliji,ujedno i “najlak{i” slojevi, nalaze se na povr{ini, a kako ra-ste dubina, tako opada temperatura. Pojava je karakteri-sti~na za zimu i leto, s jedinom razlikom da je tokom zimetemperaturna razlika izme|u gornjih i donjih slojeva znat-no manja nego leti.

Razmena toplote izme|u slojeva razli~ite gustine doga-|a se turbuletnim kretanjem vodenih pojaseva – kao posle-dica talasanja i strujanja – ili cirkulativnim kretanjem, kaoposledica promene gustine. Ta pojava je na pragu, jer...

Dolaskom jeseni povr{inski slojevi po~inju da se hlade,postaju gu{}i/teì, i tonu, a na povr{inu “isplivavaju” topli-ji/re|i/lak{i slojevi. Prilikom “liftiranja” vodenih pojasevadolazi i do me{anja slojeva razli~ite temperature, usled to-ga i do izjedna~avanja temperature. U jesen i prole}e strati-fikacija prestaje, ~esta je pojava da u celom vodenom stubuvlada jednaka temperatura.

Period koji nastupa najvi{e komplikuje situaciju na plit-kim, “sporovoznim” i jako zatravnjenim ravni~arskim vo-dama. Usled spiranja mineralnih |ubriva i organskog opte-re}enja, vodeno rastinje buja sve vi{e. U jesen, za kratkovreme, celokupna vegetacija padne na dno. Usled bakteri-jske aktivnosti i hemijskog raspada dolazi do naglog skokapotro{nje kiseonika. Sve ovo doga|a se u periodu kada pla-nktonska aktivnost opada, usled ~ega prestaje proizvodnjakiseonika. “Brzopotezno” opisivanje pojave nije slu~ajno -ovoj sled doga|aja i u stvarnosti se odigrava brzo.

Me|utim, postoje i me|ufaze. Planktonska aktivnost jemo`da ve} usporila – nema naglih promena nivoa kiseoni-ka, u zavisnosti od perioda dana – a raspad organskih ma-terija jo{ nije uzeo maha. Broj kombinacija je stvarno veli-ki, a faktora koji uti~u na koli~inu rastvorenog kiseonika (izasi}enost) jo{ je vi{e. Onaj ko ih sve poznaje (a zna i dabarata njima!) sigurno nije beào sa ~asova. Taj drì ~as.

Mi{ika Buza{ (foto: Endre Buza{)

Portugal je od 9. do 18. septem-bra bio svetski centar sportskogribolova. U zemlju drevnih mo-

replovaca, fado pesama, dobrog vina iàrkog sunca sjatilo se vi{e od 3.000ribolovaca svih fela, na plovak, mu{i-~ara, {arandìja, varali~ara, kako bi utim disciplinama i svim uzrasnim kat-egorijama branili boje svojih zemaljana drugoj pecaro{koj olimpijadi. U tojgomili po prvi put su se samostalnona{li i ribolovci iz Srbije, plovkaro{i i{arandìje. Sama ~injenica da su u da-leki Portugal odputovali juniori, kade-ti, seniorke i seniori, pa jo{ i {arandì-je, predstavlja veliki uspeh na{ih spor-tsko ribolovnih saveza, koji su uspelida namaknu velika finansijska sredst-va, a da se pri tome ne posva|aju, jerskupljanje i izdvajanje takvih sredsta-va jeste bio veliki izazov i podrazu-mevalo je savla|ivanje ponekad ~ak ili~nih sujeta zarad onog {to tako izan-|alo nazivamo “{irim interesom”. Od-lazak na{ih reprezentacija u Portugal,i uz to solidno opremljenih i priprem-ljenih bio je i u finansijskom i u orga-nizacionom smislu zaista veliki uspehSR Srbije i Vojvodine, kao i Karp fe-deracije, bez obzira {to su i ovom pri-likom ogroman doprinos svemu tomedali i sami takmi~ari i njihovi roditeljikod mla|ih kategorija. S druge strane,lepo je i to {to su svi dobili te nesretnevize, a ne kao {to se to nekada znalodesiti da nas zlovoljni slu`benik am-basade otpi{e i pre izlaska takmi~arana pistu!

Da li se na kraju sve to isplatilo?Jeste, i to kako! Na{i ribolovci su se izPortugala vratili sa zlatom i srebrom iosvojenim ~etvrtim mestom. [arand`-ije su se pokazale kao na{i najuspe{ni-ji takmi~ari: Milan Majki} i BlagojeNem~ev postali su prvaci sveta a celareprezentacija vice{ampioni - zlato imje izmaklo u fotofini{u pa ni slavljeni-~ki {ampanjac nije mogao sasvim daspere gor~inu u ustima.

Seniori plovkaro{i su osvajanjem~etvrtog mesta postigli najve}i uspehu istoriji ovog sporta, pa ako se podse-timo veli~anstvenog uspeha kru{eva-~ke “îgre” i njenog osvajanja svet-skog kupa, onda sa pravom moèmokonstatovati da smo kona~no uhvatilipriklju~ak sa vode}im zemljama, ~ak{ta vi{e da u {aranskom ribolovu mi ijesmo taj vrh.


PLOVAK & BOILA

Ribolova~ki TROFEJ10

PLOVAK & BOILA

Pomenuti uspesi do{li su kao me-lem na ranu, jer ne smemo ni da po-mislimo {ta bi bilo da su pomenuti ri-bolovci ostali kratkih rukava, tj. da suimali manje ribolova~ke sre}e. Ko biposle toga ponovo zalegao da ih fina-nsira? Kako bi iza{li na o~i sponzori-ma, prijateljima, familiji...

Ribolovci takmi~ari i njihovi pri-jatelji proslavili su svoj uspeh, svetski{ampioni su se ~ak nadavali intervjua,s nadom da }e to blago talasanje jav-nog mnjenja zapljusnuti i one koje ra-ngiraju uspehe i adekvatno ih nagra-|uju iz dràvne kase! Da li }e ikadado}i dani da se “pecaro{ko“ zlato vre-dnuje bar kao deli} najsjajnijih odli~jasa svetskih i evropskih {ampionata uatletici, plivanju, vaterpolu...

Koliko je jedan zahtevan sport ko-ji od takmi~ara (i njihovih porodica)traì neverovatna odricanja jo{ na ma-rginama pokazuje i to da su neki re-prezentativci u drugim disciplinama,u drugim sportovima (zasluèno!) do-bili nov~ane nagrade vi{estruko ve}eod sredstava potrebnih za odlazak ~aknekoliko pecaro{kih reprezentacija!Namerno koristim re~ “pecaro{kih”jer ona kao da je simbol takmi~arskogusuda – da bude pastor~e u familijisportova. Ilustruje, tako|e, i jo{ vrlorasprostranjeno shvatanje te vrste spo-rta isklju~ivo kao razbibrigu. Kao daupravo taj sport Srbiji nije doneo prvome|unarodno zlato i prvo intoniranjenove himne na pobedni~kom postolju,a u Osijeku.

Elem, pred na{im takmi~arima sujo{ mnoge Scile i Haribde dokaziva-nja ali i samodokazivanja, a pomenutiveliki uspeh dveju reprezentacija mo-gao bi postati i njihovo najteè breme,jer }e se sada od ribolovaca, pri sva-kom njihovom izlasku na me|unarod-nu scenu, vi{e o~ekivati - ali, da li }eim se vi{e i davati? îsto sumnjam!

Ali, podsetimo se {ta se sve de{a-valo na svetkovini ribolova u Portuga-lu, koji smo uslovno nazvali “pecaro-{kom olimpijadom”.

[ARAND@IJEDa su se {arandìje dobrano nao{trilepokazao je i podatak da je samo par~lanova vo|stva reprezentacije prisu-stvovalo ceremoniji sve~anog otvara-

nja! Takmi~ari su to vreme iskoristilida se {to bolje pripreme na samoj sta-zi. Bio je to dragocen nauk sa pretho-dnog boravka u Portugalu, odakle suse i reprezentacija i njena najbolja eki-pa vratili s titulom svetskih {ampiona,{to je do sada najve}i uspeh srpskogtakmi~arskog ribolova uop{te. Naime,kod prvog nastupa u Portugalu, predve godine, pokazalo se da ceremoni-ja otvaranja, koja po pravilu kasni itraje duè nego {to je planirano, odu-zima dragoceno vreme takmi~arima ina{e {arandìjske ekipe koje su bilenajudaljenije jedva da su stigle da za-uzmu svoje takmi~arske pozicije navodi! Ove godine ta gre{ka nije na~i-njena i na{e {arandìje su maksimalnospremne startovale, dodu{e sa prome-

RODILOOO!IIII OOLLIIMMPPIIJJAADDAA RRIIBBOOLLOOVVAA -- PPOORRTTUUGGAALL 22000066

Dragan Bo{kovi}, predsednik SSR Srbije - namu~io se da namakne sredstva

Sve~ana ceremonija u Lisabonu; Braca i Mi{a }e zauvek zapamtiti Portugal

PLOVAK & BOILAPLOVAK & BOILA

dos Arnerios, Santa Justa, Mora, Ca-becao, Cabez, Abadim, Casa da Tore,Montemor o Velhio, Termas da Azen-ha... samo nabrajanje umara a kamo liobilazak svih tih mesta gde su se tak-mi~ili na{i juniori, kadeti, seniorke iseniori.

Kadeti u sastavu: Petar Bo{kovi},Roland Bako{, Predrag Dugajli}, De-jan Gubi}, \or|e Mla|enovi} i MilanNenadovi} nisu se najbolje sna{li a ni-je im ni bilo lako. Tokom treninga, ka-da je glavna riba bila babu{ka, na{i subili odli~ni, me|utim, riba odluke nasamom takmi~enju bila je famoznaportugalska mrena. Lovljeni su koma-di u proseku te{ki oko pola kilograma.Ta borbena riba do{la je glave na{imkadetima.

Pecalo se uglavnom me~ {tapovi-ma na udaljenosti od tridesetak me-tara od obale. Ta~no zabacivanje namesto prihrane bilo je jedna od kom-ponenti uspeha, a to na{im mladim ri-bolovcima ba{ i nije uspevalo. U pr-vom sektoru, gde se moglo loviti {te-kom, bez te{ko}a se mamac spu{taota~no na gomilicu hrane, ali ta~no po-goditi mesto hranjenja me~om bilo jeve} ne{to sasvim drugo. Prihranjivalose ~istim proteinima – kuglama slep-ljenih crva, a pecalo se na dubini odoko 2,5 m plovcima nosivosti 12-16 gkod kojih je 90% optere}enja bilo upodno`ju samog plovka, dok su dolekod predveza bile samo dve male dra-mlijice. Bio je to osetljiv sistem, vrlosli~an onome koga takmi~ari nazivaju

“bi~“, sa jednom veoma bitnom modi-fikacijom: izme|u plovka i olova, iz-me|u dve virble, ubacivan je komadgumice kao amortizer silovitih i nag-lih begova mrena.

Veoma bitan detalj bilo je pecanjesa otpu{tenom ko~nicom tokom kojegse dril kontrolisao pritiskanjem rotorama{inice prstima. I gumeni amortizeri “ru~na“ ko~nica imali su za svrhu daneobi~no sna`ne ribe zadrè na udici itokom njihovih najsilovitijih begova.Doma}ini su do savr{enstva ovladalitom tehnikom i ubedljivo su bili prvi,dok je za na{e kadete to bilo prvo tak-vo iskustvo i veoma dragocena {kola.

Posle prvog dana takmi~enja u ko-nkurenciji 10 ekipa bili su sedmi. Naj-bolji pojedinac u na{em taboru bio jeRoland Bako{ koji je bio tre}i u sekto-ru. Nade da }e slede}eg dana biti boljesu se izjalovile i u generalnom plas-manu na{i kadeti su svoj nastup napecaro{koj olimpijadi zavr{ili kao 9.daleko iza prvoplasiranih doma}ina,drugoplasiranih kom{ija Hrvata i tre-}eplasiranih Engleza. Prvak sveta nastazi izme|u seoca Couco i Santa Jus-ta postao je mla|ani Portugalac Alfre-do Gualdino sa dva “keca“.

“Njegove ve{tine ne bi se postidelini neki seniori“, rekao nam je selektorkadeta Tihomir Plav{i}.

Juniorima su se zalomili jo{ teìuslovi za ribolov, mnogo gora, neure-|enija, pista i mnogo manje ribe. Ba{kao i kadeti, i juniori su posle prvogdana mukotrpnog pecanja, gde je us-

nljivim uspehom. Ekipa “[tuke” sejako dugo mu~ila, nikako da ulove pr-vu ribu, dok su Majki} i Nem~ev odpo~etka krenuli vrlo ubedljivo. Poentaje bila u tome da se ispo{tuje dogovo-rena taktika i da se ne podlegne jur-njavi za sitnom ribom, ~ak ni kada susignalizatori dugo ostajali nemi. Mno-ge reprezentacije su napravile katast-rofalnu gre{ku forsiranjem pra{kastehrane i sitnog zrnevlja! A nije lako bi-lo ostati mrtav ‘ladan dok su kod ko-m{ija pi{tali signalizatori...

Pokazalo se i ovom prilikom da jepretreniranost nekih reprezentacija bi-la kontraproduktivna, jer tokom tak-mi~enja se nisu mogli otrgnuti od pra-kse koju su stekli tokom duìh prip-rema upravo na toj vodi, a na samomtakmi~enju, u okruènju drugih tak-mi~ara, koji su hranili razli~ito i daljeod njih, situacija je bila sasvim dru-ga~ija od one na koju su se navikli. Fi-nansijska situacija je na{e {arandìje“spasla” takvog proma{aja. Pa ipak,kako kaè selektor Bojan Bojani} ko-ji je obarao rekord u nespavanju, nakraju su se kockice sloìle ba{ kakone treba. Nesretni splet okolnosti do-veo je do toga da se sklopila jedinagotovo hipoteti~ka kombinacija ulovana{ih najlju}ih rivala i onih koji su zanama dobrano zaostajali, ali su prak-ti~no u poslednjim minutima namaoduzeli - zlato! U sektoru “A“ na{uekipu pre{i{ala je Latvija, ekipa kojanije imala nikakve {anse za visok pla-sman, a predstavnici doma}ina su u

poslednjim sekundama izvadili ribukojom su pretekli Rumune i tako sebodovno izjedna~ili sa nama. Odlu~ilaje vaga – ukupna teìna! To je taj fa-mozni snimak fotofini{a!

Utisak je da je na{ima za zlato fa-lilo samo malo vi{e iskustva, dok sudemonstrirali visoko znanje i ume}e.Kao ilustraciju toga navedimo kaoprimer to da kom{ije zlatnih {arandì-ja, Majki}a i Nem~eva, nisu mogle dase na~ude koliko na{i ribolovci mogudaleko da zabace. Tamo gde je Majki}iz svog karakteristi~nog zaleta zabaci-vao raketu, Englezi nisu mogli da do-bace svoja olova, tj. mamce! Bilo je tusvakako i drugih detalja koji ~ine ta-

jnu uspeha, ali ako bi se o njima na-{iroko raspredalo to onda vi{e ne bibila tajna, zar ne?

Ono {to nije bilo tajna to je pobe-da kolektivnog duha, i u tom smisludisciplina svih ekipa koje su sa~inja-vale reprezentaciju ali i njenog ruko-vodstva i njihovih prihjatelja, koji suodlazak u Portugal shvatili pre svegakao robovski posao, a ne kao egzoti-~an izlet.

PLOVKARO[INa{i takmi~ari u disciplini “lov ribeudicom na plovak” takmi~enje su po-~eli kasnije od {arandìja, tako da suimali zadovoljstvo da u Lisabonu pri-sustvuju ceremoniji sve~anog otvara-nja Drugih svetskih ribolovnih igara.Bila je to lepa fe{ta, koja je nagovesti-la i jednu od glavnih (negativnih) ka-rakteristika igara – relativno lo{u or-ganizaciju. Organizator je zamislio dasvaku reprezentaciju najavi kratkimizvo|enjem himne te zemlje, ali mu toba{ i nije po{lo za rukom jer, prvo:nisu odsvirane himne nekoliko zema-lja, me|u kojima i Srbije, a drugo: or-ganizator je pobrkao lon~i}e tj. himnei me|u onima koje je prona{ao u svo-joj arhivi. Ipak, otvaranje je bilo im-presivno kada se ima u vidu da se ra-dilo o sportskom ribolovu.

Posle sve~anosti i programa u ko-jem su u~estvovale zvezde portugal-ske estrade, kud koji mili moji – tak-mi~ari su se uputili ka svojim peca-ro{kim destinacijama: Couco, Monte

Pista 53. Svetskog prvenstva u lovu ribe udicom na plovak za seniore

Alan Skothorn


PLOVAK & BOILA

bilo sumnje da je za veliki uspeh za-sluàn i izbor robusnijeg pribora. Por-tugalci su i na toj vodi upecali zlato, asvetska {ampionka postala je FatimaFereira. Ma|arice su osvojile srebrnu,a Italijanke bronzanu medalju.

Tako je na na{im seniorima ostaloda spa{avaju ~ast plovkaro{a Srbije.

BLESAVI CIPLI...Na{e najbolje plovkaro{e su mnogi ipre po~etka takmi~enja videli kao je-dne od favorita, jer su na treninzimabili me|u najuspe{nijim reprezentaci-jama na veoma te{koj vodi, vesla~kojstazi kod grada Montemero o Velho.Za razliku od drugih reprezentacija,na{i momci su ve} prvog dana imalisolidne ulove, {to je odmah privuklopa`nju konkurenata, pa je drugi dantrening pratilo vi{e od desetak “radoz-nalaca“. Ipak, bilo je jasno da }e se natakmi~enju na}i pred veoma velikimizazovom jer je pomenuta pista u sve-tu ribolova ono {to je u svetu motosporta reli Pariz – Dakar, pravo ~isti-li{te! Mada u tom ve{ta~kom jezeruima i druge ribe takozvana bonus ribabio je cipol. Tre}eg dana treninga Pre-drag Vesligaj je sklopio sve kockicemozaika kako bi trebalo pecati tokomtakmi~enja i dalje se samo usavr-{avala taktika, ~ija je su{tina bila kon-stantno prihranjivanje tzv. “kupicom”,dakle precizno, i sa posebnim sasta-vom sme{e te{ke gline i fuja, tj. larvi.Samo na po~etku pecanja bacane su ikugle sa pra{kastom hranom. Bilo jeva`no pogoditi i pravi odnos hrane izemlje, ali i prona}i vrstu zemlje kojabi tonula poput olova i na dno brzoodvla~ila fuj. Takva zemlja je prona-|ena bukvalno u minut do 12!

Ovakav recept omogu}io je na{imtakmi~arima da se na treninzima ba-rabar nose sa Englezima, pa je u {aliizme|u vode}ih osoba vo|stva dvejureprezentacija pao “dogovor“ o podeliprva dva mesta. Daleko od toga da sutreninzi uljuljkali na{e takmi~are, jerse videlo da su cipli neverovatno bor-beni i da }e biti veliki problem zadr-àti ih na udicama lakih sistema. Na{najuspe{niji pojedinac na svetskim {a-mpionatima Goran Radovi} Gica oce-nio je tu vesla~ku stazu kao jednu odnajzahtevnijih i “najmajstorskijih“ odsvih na kojima je pecao. Cipli su sva-kim danom postajali sve ve}i izazov,

jer su lovljeni sve krupniji i krupniji, ataj trend se nastavio i tokom takmi~e-nja, {to je donelo nove glavobolje, jersu sistemi postajali previ{e slabi za te“blesave“ ribe koje se nisu umarale niposle 6-7 silovitih begova. Kad bi uh-vatio dobar zalet cipol je bio nezadr-ìv! U to se najbolje uverio ba{ naj-iskusniji u na{em taboru – Gica. Ribakoja bi nam, sada to ve} znamo, obe-zbedila medalju, krupan cipol teàkoko 2 kg mu~io ga je petnaestak mi-nuta, da bi na kraju popustila gumicakoja je u 6-7 navrata bila ve} dovede-na do granice pucanja.

...NA TEPSIJIPecalo se isklju~ivo {tekom, tako daje i to, ~ak i uz kori{}enje jakih mi-limetarskih gumica, ograni~avalo ma-nevarski prostor ribolovcima. Pecalose vrlo tananim sistemima - plovcimanosivosti u proseku oko 0,2 g, strogo

u mestu, na dubini od 4 m, jer je dnovesla~ke staze bilo ravno kao tepsija,bez iakve strukture koja bi privukla ri-bu. Hrana i na~in hranjenja bili su od-lu~uju}i kod privla~enja jata cipola, akad bi ovi pri{li, dr` se! I na{i takmi-~ari su imali tokom oba dana dosta ki-danja i otpadanja ribe. Za razliku odmaleroznog Gorana Radovi}a, jedanod na{ih najperspektivnijih takmi~ara,Predrag Vesligaj otpecao je prvi kruggotovo bez gre{ke i osvojio prvo me-sto u sektoru. Plasman reprezentacijena 15. mesto u konkurenciji 32 ekipenije ne{to {to bi preterano ulivalo op-timizam posle prvog dana takmi~enja,ali i to je bilo odli~an rezultat jer suprilikom izvla~enja pozicija imali ne-verovatno malo sre}e. Naime, takmi-~enje na vesla~koj stazi Montemor oVelho bilo je specifi~no i po tome {tose odvijalo u odvojenim sektorima. Toautomatski zna~i da je bilo puno tzv.


PLOVAK & BOILA

peh bio uop{te i uloviti ribu, bili nasedmom mestu. Ali juniori su u poje-dina~noj konkurenciji posle prvog da-na imali bolje plasiranog takmi~ara –Bojan Belji} bio je drugi, tj. delio jedrugu poziciju iako je upecao je samojednu ribu! Jedna ali vredna!

Me|utim, i juniori su drugog danaotpecali lo{ije pa su se na kraju plasi-rali na 12. mesto – {esti otpozadi! I uovoj kategoriji ribolovaca najuspe{ni-ji su bili Portugalci. Drugo mesto suosvojili Englezi, dok su Ma|ari bilitre}eplasirani. Najbolji junior na sve-tu postao je Hrvat Matija Vidakovi}.Sastav na{e juniorske reprezentacije:Bojan Belji}, Marko Varga, DragomirMarjanovi}, Marko Mitrovi}, MarkoRoksi} i Ondrej Hrubik.

Portugalske vode bile su nemilos-rdne i prema na{oj ènskoj seniorskojreprezentaciji. Ali ta nepredvidiva }udvode bila je drigovana po meri doma-}ina. Naime, i na pecaro{koj olimpija-di doma}ini su se posluìli provere-nim trikom, receptom za uspeh na re-ci Tamega: neposredno pre takmi~enjapodigli su branu i povi{enim vodosta-jem aktivirati bonus ribu – mrenu. Na-rasla reka je kao bujica odnela sva is-kustva koja su druge “neobave{tene“

reprezentacije mukotrpno i naivno sa-kupljale tokom treninga u sasvim dru-ga~ijim uslovima. Mada, kako smodoznali od vo|stva reprezentacije, ~akni tokom treninga na{im takmi~arka-ma nije mnogo toga polazilo za ru-kom - mrene su im kidale sisteme.Slavici Draì}, Marini Joki}, JasminiMacuri, Aleksandri Marinkovi}, RuìMarkov i Sla|ani Mladenovi} nije us-pevalo da re{e enigmu piste kod mes-

ta Cavez, mada su na reci Tamega ne-ke od tih uglavnom iskusnih tak-mi~arki na tom istom mestu pecale ipre dve godine kada su zauzele 7. me-sto na svetu. Sistemi su bili preslabiza jogunaste mrene za koje su Portu-galke bile toliki majstori da su njih 5bile me|u prvih {est u pojedina~nomplasmanu. Recept doma}ina nije semogao provaliti tokom pecanja, pecalisu na neki nedoku~iv mamac, ali nije

NA[E REPREZENTATIVCE U PORTUGALU PREDVODILI SU:Kadeti – selektor Tihomir Plav{i}, trener Petar Zagor~i}, zvani~ni pred-stavnik Miroslav Smiljani}, i ekspertski tim u sastavu: Du{ko Kova~evi} iDragan \or|evi}.Juniori – selektor Nenad Radovi}, trener Radmilo Mladenovi}, zvani~nipredstavnik Mom~ilo Roksi}.Seniorke – selektor Sini{a Draì}, trener Milan Milosavljevi}.Seniori – selektor Goran Jovi}, trener Goran Mitrovi}, zvani~ni pred-stavnik Vladan Lazi}, stru~ni tim: predsednik Sportsko ribolovnog savezaSrbije Dragan Bo{kovi}, Zoran Pani}, Dragi{a Ili} i Sa{a Ivan~evi}.[arandìje – selektor Bojan Bojani}, stru~ni tim: Dragomir Vuja~i}, @e-ljko Sirar, Igor Vinkovi}, Miroslav Magli}.Pomenimo i svesrdnu pomo} jo{ mnogih na{ih predstavnika, pre svegaroditelja najmla|ih takmi~ara i drugih prijatelja takmi~arskog ribolova,kao i Du{ana Jovanovi}a, predsednika Ribolova~kog Saveza Vojvodine. Zahvaljujemo se na pomo}i na{im predstavnicima koji su nam svojimdragocenim informacijama pomogli u sa~injavanju pri~e o nastupu na{ihribolovaca na 2. Olimpijadi sportskog ribolova u Portugalu!

Da~a - najbolji drugog dana

Na{i seniori su osvojili IV mesto u svetu u jakoj konkurenciji


PLOVAK & BOILA


PLOVAK & BOILA

dòker mesta koja su s kraja svakogsektora. U takvim situacijama se pri-menjuje i posebna {ema utvr|ivanjarasporeda pozicija kako bi se ujedna-~ili uslovi za sve reprezenzacije, me-|utim kao da je glavni sudija na svomlap topu pritisnuo pogre{nu dirku i ak-tivirao neprikladnu kombinaciju. Nai-me, videlo se da su neke pozicije izu-zetno favorizovane dok su neke drugepredstavljaju pravu kaznu. Poga|ate ukojoj grupi su se na{li na{i reprezenta-tivci! Sti{njeni u sredine sektora, i uzdva peha (Gicin i Vlade Danilovi}a -kojem je u poslednjim trenucima ribaotpala tik na nadomak meredova, ipaksu imali razlog da se odazovu pozivuPredraga Vesligaja i proslave njegov-og “keca“. Taj njegov uspeh nije pro-{ao neopaèno kod vi{estrukog svet-skog prvaka, legende svetskog ribolo-va Engleza Alana Skothorna, ~iji suzemljaci taj takmi~arski dan zavr{ilina prvom mestu sa, neverovatnih, 16sektorskih plasmana! Pedeset manjeod nas, a duplo manje od drugoplasi-ranih Ma|ara!

Za razliku od prvog dana, kada sena po~etku takmi~enja na kratko pro-bala uloviti “sigurica“ u vidu sun~a-nice, zatim nama nepoznate boge - ili~ak po kojeg basa - u danu odluke pe-calo se od po~etka do kraja na punojduìni {teka. Jedan od razloga za takoagresivan nastup bio je i znatno po-voljniji raspored na{ih takmi~ara posektorima. âk je i Vesligaj, kome je

opet zapalo da peca oko sredine sek-tora, pecao na mestu na kom je danpre takmi~ar “upecao“, tako|e, prvomesto u sektoru. Kada je Vesa ve} uprvim trenucima takmi~enja skembaoprvog cipla, svi su pomislili da ne}eimati problema u borbi za {to vi{i pla-sman. Mada su drugi takmi~ari po~eliskromnije od Vese, polako su prona-lazili pravi ritam hranjenja i rezultatisu brzo bili vidljivi. [kripalo je malokod Gorana Babi}a, ali se zato dobropokazao Goran Novakovi} koji je dr-ugog dana zamenio Roberta Bicoka.Babi} je tek u tre}em satu ulovio prvuribu - ali bonus cipola - a u isto vremeGoran Radovi} Gica je ve} prihvatiopriklju~ak sa vode}im u sektoru, dokje Vlada Danilovi} bio jo{ bolji, on jebio me|u vode}im. Naàlost, tek tadaje, posle duè pauze, proradila riba ikod Pradraga Vesligaja koji je spa{a-vao {to se spasti moè. Videlo se da jerezultat njegovog prethodnika od ju~epre svega bio sklop okolnosti jer su seu tom sektoru krajnje pozicije drugogdana pokazale kao jo{ izda{nije i Vesanije mogao da prati najboljeg pojedin-ca Ma|ara Valtera Tama{a i takmi~araSan Marina Ivana Bjordija.

Na{ najuspe{niji takmi~ar drugogdana bio je Da~a (Vlada Danilovi}) nadrugom mestu u sektoru, Gica je biotre}i, @ica (Goran Novakovi}) doneoje dragocenih 5 sektorskih plasmana aVesa se morao zadovoljiti jedanaestimmestom u svom sektoru, Babi} je ma-

lo vi{e zaostao ali ni njegovo 15 me-sto nije bilo lo{e. Tog dana Italijani suzamalo ponovili uspeh Engleza osva-jaju}i 19 sektorskih plasmana, tako seborba za medalje zao{trila. Kona~anzbir pokazao je da smo iz te borbe is-pali nezasluèno ali ~etvrto mesto nijebilo samo najve}i reprezentativni us-peh ve} i dokaz, kako je istaknuto napo~etku ove pri~e, da su na{i takmi~a-ri uhvatili taj famozni priklju~ak s vo-de}im svetskim silama u tom sportu.

Da se ne radi samo o subjektivnojproceni govore ~estitke koje su na{iribolovci dobili i na stazi i na ceremo-niji sve~anog progla{enja pobednika.Bile su to ~estitke od kolega takmi~a-

ra i vo|stava najuspe{nijih reprezen-tacija, koji su odali priznanje na{implovkaro{ima na izvanrednom nastu-pu na veoma te{koj takmi~arskoj vo-di. Svetski prvaci postali su Englezi,drugi su Italijani a tre}i sve neizbe`ni-ji – Ma|ari, koji nisu briljirali, ali suneverovatnom rutinom odradili posao.

Svetski {ampion u pojedina~nojkonkurenciji, po drugi put, postao jeMa|ar Valter Tama{ sa neverovatna 4sektorska plasmana, a jo{ je neverova-tnije da su s istim skorom takmi~enjezavr{ili i drugoplasirani Ivan Bjordi izSan Marina i nosilac bronzane medal-je [on E{bi reprezentativac Engleske!

Mirko Kanjuh

Predrag Vesligoj - zadivio i Skotorna

Novakovi} na treningu

Gica }e cipole pamtiti celog ìvota

Bicok Babi} Engleska reprezentacija - prvaci sveta 2006.

Pojedinci - tri najbolja u Portugalu


[TUKA


Zanimljiva je pojava da oko kru-pnorastu}ih riba, koje su isto-vremeno zanimljive i za spor-

tske ribolovce, ima vrlo malo sveìhotkri}a. Ali zato se u vezi s ribolova-~ki bezna~ajnim vrstama malo-malopa iskopa ne{to novo i za nauku zani-mljivo. Prethodne generacije nau~ni-ka izlovili su krupna otkri}a – si}u suostavili generaciji koja voli Eurokrem– zato kod {arana, soma, smu|a, {tu-ke... na planu novih saznanja vladaolovna dosada, a izuzetak ~ine samosenilni i neobave{teni, jer za njih sva-ki je podatak nov.

Kada govorimo o {tuki, ni oko njeni{ta novo. I dalje lovimo sitne, a sa-njamo o krupne. Istina je da su na na-{im prostorima uslovi za razmnoà-vanje {tuke uglavnom veoma dobri,ali su zato okolnosti za rast i dugove~-nost vrlo lo{i. Manjim delom tomedoprinosi geografija, a ve}im delomnedostatak doma}eg vaspitanja ribo-lovaca nutricionista. [tukino “od ko-levke pa do groba” niko na svetu nijeuspeo toliko da skrati, koliko je to na-ma po{lo za udicom. Odgovornost zato, naravno, snosi – {tuka.

Zla kob {tuke oli~ena je u njenomizrazito brzom rastu u prvoj godini ì-vota. Ve} nakon nekoliko meseci, gle-dano folkloristi~ki, zrela je za talan-daru.

NOGA I ]EVAPVreme i period mresta {tuke, kao iprate}e pojave vezane za nju, bili sutema istraìvanja mnogih ihtiologa.Usled ìvog interesovanja nauke na-stale su mnoge krajnje profesionalnoodra|ene studije, ali {irina prostora na

kojima su istraìvanja obavljana rezu-ltirala su velikim {arenilom.

O potencijalima rasta {tuke sve-do~i podatak (Buss, 1961.) da je jedanprimerak pod idealnim uslovima za171 dan dostigao duìnu od 45 centi-metara. O rastu ove grabljivice u ot-vorenim vodama, u na{em okruènju,govore rezultati istraìvanja obavljenana Tisi kod mesta Tiszafüred (Harka,1981). (Pecao tamo, i opet }u - op. ur.)

Prepri~avanje (dosadnog!) tabelar-nog prikaza govori da su jednogodi{-nji primerci imali standardnu duìnu

(mereno od po~etka glave do korenarepnog peraja), od 259 mm i masu od182 grama; 2 godine: 376 mm/542 g...5 godina: 628 mm/2438 g... 9 godina:815 mm/5232 g...

U vezi sa ovim istraìvanjem trebaznati da su nazna~ene vrednosti pro-se~ne, unutargeneracijski rezultati bilisu poprili~no rastegljivi. Obi~nim po-jednostavljenjem moèmo do}i do za-klju~ka da krajem prve godine ide pet{tuka u kilogram, a da bi postale “k’onoga” treba desetak godina. (Evo jo{:“Nolit” Beograd 1997. Mihajlo Risti},

IIMMAA ZZUUBBEE,, AA LLEETTII??!!

LEPOTICA, A ZVER! Dok je u svetu tendencija da se ulovi {tuka od {to vi{e kila, neki od nas trude se da smeste {to vi{e komada u kilu

[TUKA


[TUKA

za neki proces potrebno 100 “stependana”, a temperatura vode iznosi 20C,stvari }e se odigrati za pet dana.

Za inkubaciju {tukine ikre potreb-no je od 120 do 140 stepen-dana, zna-~i pri temperaturi vode od 6 do 7 ste-peni proces traje dvadesetak dana...Ba{ dugo.

Aktivna ishrana po~inje pri veli~i-ni od 12-13 milimetara, a mla| posta-je grabljiva kada dostigne duìnu od20 milimetara.

NEMOJ DA PECA[ MOJOM UDICOMPli}aci lako ostaju na suvom, zato ko-lebanja nivoa vode mogu da uni{te ce-lokupni mrest (ne samo {tuka, nego idrugih vrsta). Fotografiju levo na~inioje Endre Buza{ - vidi se posledica po-vla~enja vode. Reke se nakon plavlje-nja ponekad brzo vra}aju u korito, pamla| ostaje u lokvama koje presu{uju.U oba slu~aja ode mrest u propast.

(Na slici levo dole vidi se na dr-vetu kolika je bila voda - foto: Endre.)

Me|utim, ponekad nije dovoljnoni da visoke vode potraju, kako bi {tu-~ji podmladak mogao da raste i nara-ste. Od polaganja ikre do javljanja po-trebe za zalogajima “ribljeg porekla”protekne najvi{e dva meseca. Ukolikou me|uvremenu nije do{lo do uspe{-nog mresta riba kojima se {tuka hrani,u nedostatku odgovaraju}ih zalogajanastupa kanibalizam. Jedinke okasne-le u razvoju za~as postaju plen svojebrèrastu}e sabra}e, zato su i najstra-vi~nije pri~e vezane za ovu pojavu li-{ene svakog preterivanja.

Kao {to ne {tedi svoje tako ni tu-|ima ne pra{ta. Izli{no je nabrajati sveriblje vrste koje joj se nalaze na jelo-vniku, a stru~na literatura zadovoljavase konstatacijom – izvedenom na os-novu analize sadràja èluca – da {tu-ka lovi skoro sve. Ta~an sastav ishra-ne {tuke na ovim prostorima niko nijeustanovio, takva ispitivanja nisu ovdeobavljana. Me|utim raspolaèmo, zasada nepublikovanim, podacima dvo-jice na{ih kolega, koji su tokom ~etirimeseca hranili i posmatrali nekoliko{tuk(ic)a, prvo u akvarijumu a zatim uomanjem bazenu.

Prilikom spa{avanja mla|i izdvo-jili su nekoliko {tuka duìne desetakcentimatara i stotinjak drugih ribicaraznih vrsta (izbrojali i komade i vr-ste), i sve zajedno pustili u akvarijum.Prvo su od strane {tukica stradale bo-dorke, crvenperke i beovice. Zatim sudo{li na red grge~i i sun~ice, pa sreb-rni kara{i. Dok je bilo izbora {aran-~i}e nisu ni poku{ale da ulove. Radoz-nale nam kolege tu pojavu pripisali suopreznom i pritajenom kretanju “ma-lih zlatnih”, i zadovoljni zaklju~komubrzo su vratili {arane Dunavu. Ume-sto njih doneli su male jazove, buco-ve, ameri~ke somi}e, punoglavce i jo{srebrnih kara{a.

Iz ove ponude prvo su stradali sre-brni kara{i, zatim punoglavci(!), pa ja-zovi. Bucovi su razradili veoma zan-imljivu strategiju: formirali su jato uobliku lopte, a jedinke su gledale sva-ka na razli~itu stranu. Kada bi im sejedna od {tukica pribliìla - a pre nego{to je usledio napad - celokupno jato

“Ribe i ribolov”: druga godina ìvota525g/36 cm; tre}a 825g/41cm; ~etvrta1650g/62cm; peta 2750g/74cm; {esta3300g/78cm; sedma 4000g/83cm; os-ma 4800g/89cm; deveta 5700g/96cm- op. ur.)

IZBACILA IH POPLAVANa prvi pogled deluje neobja{njivo,~ak i misteriozno, da nakon vi{e uza-stopnih “gladnih godina” populacija{tuke iznenada bukne. Na na{im pros-torima ta pojava karakteristi~na je zaplavne godine, stoga bi se lako mogaoizvu}i pogre{an zaklju~ak da je obilje{tuke voda, odnekud, donela. Umestosilogisti~kog pristupa temi (a odakledonela?), biolo{ko obja{njenje mnogoje jednostavnije.

[tuka u na{im vodama mrestu pri-stupa obi~no krajem februara i u mar-tu, mada su “kalendarski izuzeci” ite-kako mogu}i. Manji primerci mrestese u izrazito plitkoj vodi, dubine do is-pod kolena, a samo izrazito krupni ko-madi traè dubine od jednog do dvametra. Podloga mora da bude biljna,dolazi u obzir vodeno rastinje, po-plavljeni rit, potopljeno granje, kore-nje trske... Za razliku od smu|a, kojimrest obavlja na povr{ini manjoj odjednog kvadratnog metra, {tuka ikrupolaè na velikom prostoru - obi~noje to vi{e desetina kvadratnih metara.

Ve}i primerci mreste se u paru dokkod manjih “par” ~ine jedna ènka i2-3 mu`jaka. Sam ~in odigrava se uranim jutarnjim ~asovima i traje dvado pet dana. Broj poloènih jaja, u za-visnosti od veli~ine matica i raspolo-ìvog prostora za mrest, jako varira -od 3.000 do 200.000.

Na na{im prostorima {tuke imajudovoljno velik prostor za mrest isklju-~ivo za vreme dugotrajno(!) visokihvodostaja. Izlivanje reka na plavne te-rene u na{im prilikama istovremenozna~i i odbranu od poplava. Logi~nose name}e zaklju~ak da }e ~im se po-javi ministar pored gomila dàkova speskom biti {tuke k’o {odera.

Usled veoma niske temperature uvreme mresta, inkubacija ikre traje vr-lo dugo. Zidni kalendar i ru~ni ~asov-nik pokazali su se kao nepodesni zamerenje trajanja procesa u vodi. Zatoje uveden termin “stepen-dan”: to jeproizvod srednje vrednosti temperatu-re vode i broja dana. Iliti: ukoliko je

[ta je ovu napalo - ne zna se!

[TUKA

detalje, dodeljuju im podjednak mak-simalni rast od sedamdesetak funti.

Za{to samo toliko, kada oni tamoimaju velika jezera? Zanimljivo pita-nje, naro~ito ako uzmemo u obzir dasamo onih 5 jezera, koja zovu Velika,imaju ukupnu povr{inu od 246 hiljadakvadratnih kilometara, bezmalo koli-ko i nekada{nja Jugoslavija. Koliko bitu {tuka stalo!? Da, stalo bi, ali {tukanije privrèna prostranim povr{inama,ve} priobalju. Na prevelikim vodenimpovr{inama gotovo nikada ne napu{tauzan priobalni pojas, a daleko od oba-le – uslovno re~eno – nalazi se samo umanjim jezerima.

O pona{anju {tuka, naro~ito onihkrupnih, zanimljiva saznanja ne po-ti~u od ribolovaca-manekena (ina~enajamnika firmi ~iju opremu promo-vi{u), ve} od ronilaca. Odavno je poz-nata pojava da riba na ronioca ne re-aguje ni blizu toliko osetljivo kao nasiluetu ~oveka na obali, ili u ~amcu.Ronioca uglavnom tretira kao stanov-nika svoje sredine, i njegovo prisustvoje ne uznemirava.

Zato su gnjurci i imali prilike daposmatraju krupne {tuke iz neposre-dne blizine. Zapazili su da ~ak i izra-zito krupni primerci dobro podnoseblizinu primeraka svoje veli~ine, i nesmatraju ih konkurencijom.

Tako|e su primetili i da su {tukena~i~kane na pragu najblièm obali, ida su okrenute glavom ka “pu~ini”, aplen napadaju kada iz pli}aka prelaziu dublje delove vode. Ne treba nikogada iritira zapaànje ronilaca - nisu onikrivi ako smo varali~are}i vodili vara-lice u pogre{nom smeru!

LETI, LETI... [TUKA!Proteklih godina sve vi{e ribolovacapostavlja pitanje: da li je istina da {tu-ka menja zube? Su{tinu pitanja, nara-vno, ne ~ini radoznalost vezana za fe-nomen iz ìvotinjskog carstva. Odgo-vor (ni)je jednostavan, a (mogu}ih?)re{enja ima bar tri.

U mnogim stru~nim izdanjimanalazimo dve klju~ne re~enice, kojeglase: “Promena zuba kod {tuke odi-grava se u letnjim mesecima, prvo sejavlja kod ve}ih, kasnije kod manjihprimeraka. Posledica ovog fiziolo{kogprocesa je mesec dana gladovanja.”

Druga mogu}nost je da se tvrdnjaproveri. U izolovanu vodu manje po-

vr{ine treba da se puste obeleène(!){tuke raznih veli~ina, nagurati im do-voljno hrane, a zatim nedeljno, dvo-nedeljno, ili mese~no proveravati sta-nje i broj zuba. Naravno, sve to trebapoveriti ~oveku/ljudima od struke, i –platiti ih za to!

Postoji i tre}e re{enje: I dalje teratipo svome, bez ikakvih argumenata, ipozivati se na kom{iju Peru, koji do-du{e nije u~en, al’ {tuku peca odavno.Davno - i zubi! Pecanje {tuke nekadadavno razlikovalo se od lova ostalihriba po jednom bitnom elementu. Ka-ko riba ne bi pregrizla strunu (sajlicanije bilo), {tukolovac bi jednom pro-

duènom (dvokorak-unazad) kontromlansirao ribu put obale.

Prost, ali nimalo lak zahvat! To jemogao da istrpi samo zdravo jak {tap.Po pravilu to je bio bambus ~iji je vrhvi{e puta lomljen, tako da se pretvoriou batinu koja je imala dva po~etka, alini jedan kraj. U slu~aju strme putanjeza uzletelom {tukom moralo se penja-ti na vrbu.

Ta vremena su pro{la. Sajlica ima,a nisu ni skupe. Jo{ samo da shvatimoda ribolova~ka mera za {tuku po~injeod veli~ine koja arhai~nom metodomne moè da se lansira.

Mi{ika Buza{


[TUKA

zaplivalo je na istu stranu, i ve} sle-de}eg trenutka ponovo se formiralo“klupko koje vidi sve”. Me|utim, de-taljnija posmatranja dovela su u sum-nju da je preìvljavanje bucova plodlukave defanzive. Na pojedinim ribi-cama pojavili su se tragovi ujeda, {toje bio dokaz da ih {tuke ipak stiù, ada je odlaganje neminovnog rezultatisklju~ivo snage i pokretljivosti buco-va; kako su {tukice ja~ale, tako se bu-covima smanjivao broj.

Zanimljivo je da je na kraju i ne-koliko izrazito malih ameri~kih somi-}a doìvelo namenjenu im sudbinu,ali tek kada drugih zalogaja vi{e nijebilo. Iz ovoga, naravno, ne treba izv-la~iti dalekose`ne pa jo{ i optimisti~-ke zaklju~ke, bar ne kad se radi o bod-ljikavim “ameri~kim do|o{ima”.

Tokom tih posmatranja, tvrde nam“istraìva~i”, pojedine vrste (bodorka,na primer), uznemire se na pribliàva-nje {tuke; srebrni kara{i ne reaguju; avreme trajanja napada na plen iznosita~no nula stotih delova sekunde!

PET NJINI’, K’O JEDNA NA[ANa po~etku teksta rekli smo da je okoribolova~ki zna~ajnih riba, “biolo{ki”gledano, sve jasno. Ta tvrdnja prime-njena na {tuku glasi: jedna familija,svega 5 vrsta, od toga samo jedna kodnas. Prevedeno: nema mesta kompli-kacijama. Bar ne kod nas. Amerikancinisu te sre}e, kod njih ìvi vi{e vrsta,a neke od njih ~ini i po nekoliko pod-vrsta. Me|utim, kada treba puno pa-meti, oni uproste.

Osim na{e {tuke (Esox lucius) unjihovim vodama ìvi i popularni ma-ski (slika levo, gore). Tako mu tepaju,ina~e, on se zove muskellunge (Esoxmasquinongy). Sve ostale pripadnikefamilije Esocidae potrpali su pod zbir-nu imenicu “pickerel”, i objasnili dasu to “mali ameri~ki pripadnici fami-lije {tuka”, a ribu “silver pike” (ilitisrebrna {tuka), koja bi mogla da budevarijetet maskija, proglasili su mutan-tom. (Zanimljivo je da su primerci teribe otkriveni i izvan Amerike, van te-ritorije maskija, samim tim se namet-nula pretpostavka da se radi o varije-tetu na{e {tuke. Karakteri{e je jednoli-ka plavkasta, zelenkasta ili srebrnastaboja, i odsustvo {ara.) U prekookean-skoj literaturi ne stvara se rivalitet iz-me|u na{e {tuke i maskija, ne zalaze u

Dinko

Provereno - ova sto posto ima zube!

Nema vi{e bambusa - karbonci i bejtraneri nastupaju


VODENI PUTOKAZVODENI PUTOKAZ

Svakom {arandìjskom paru sleduje i~amac sa veslima i mala boca butana.Ukoliko èlite da poslednju no} pres-pavate u hotelu pla}a se 15 evra (akoima mesta). Dozvoljeno je pecati na 4{tapa po osobi, monofilom i predve-zom od pletenice u duìni 10 m. Oba-vezna je “safe rig” montaà sistema, asme se razvla~iti 150 m od obale. Uhotelu se svaki dan moète istu{irati, apo momcima koji vam donose hranunaru~iti cigarete, pi}e, vodu...

Ukoliko doputujete avionom bi}e-te besplatno transportovani od aero-droma do jezera, i nazad. Na mesto }evas ~amcem ili dìpom odvesti deù-rni momci.

Ali ako vi{e volite divljinu - deltaDunava! Sobe, kupatila, ~amci i opet

Nema boljeg pecanja a za ma-nje para nego {to je to na deltiDunava ili na jezeru Sarule{ti

(Raduta Lake) u Rumuniji! Odmoritese i napecajte toliko da }e vam svi za-videti. I obavezno ponesite foto aparatili video kameru. Riba se vra}a, ali us-pomene ostaju. Ali ako èlite da igratetenis - moè. Volite Formulu 1 - moè(svaka soba ima satelitsku televiziju).Volite bilijar - moè - na|ite partnera.

Moète da pecate smu|a: Sme{tajje u hotelu (tri obroka), ~amac sa mo-torom ~eka vas na molu! Moète dapecate {arane: Dva obroka - doru~ak ive~era - stiù vam redovno kod va{eg{atora, a ako nemate {ator - iznajmite.

satelitska TV - da se napecate {arana-divljaka i {tuka iz snova ali i da se od-morite na pravi na~in. Severni deo nadelti je kanal Kilija (granica sa Ukraji-nom). Tamo od pre dve godine postojihotel (Periprava). Pecajte somove, {a-rane, smu|eve, {tuke, ke~ige...

CENE ZA EX-YU (PO OSOBI):7 dana (od subote do subote)![aran - 500 evra. Smu| - 500 evra u dvokrevetnoj

sobi, 600 evra u jednokrevetnoj;Delta Dunava - 600 evra; Za suprugu, devojku ili dete cena

je upola manja - povedite ih, uìva}e! U cenu nije ura~unat prevoz!Najjednostavnije je otputovati ko-

lima. Za kola ne brinite, sve je ~uvanoi bezbedno!

Ni za vizu se ne brinite, dobi}eteje za nekoliko dana, ko{ta 40 eura.

Neophodna je rezervacija! Zatoza sve {to vas interesuje pozovite:

Telefon/fax: 021 6322-868E-mail: [email protected] se na vreme, da vam rezer-

vi{emo mesto. Za pecanje i odmor naSarule{tiju, ili delti Dunava, vlada ve-liko interesovanje. Ovo je i najbolji inajjeftiniji vrhunski ribolov u svetu!Te{ko da }ete bilo gde u svetu - pa bi-lo to i u Sibiru - mo}i da za tako malopara toliko upecate, a da istovremenone mislite {ta }ete jesti i gde spavati, ida budete totalno bezbedni i sigurni!îtav objekat i jezero su toliko obez-be|eni da ni sobu s foto-opremom nemorate zaklju~avati, u ~amcima stoje{tapovi i ma{inice danima i no}ima -dok Vi u hotelu degustirate. Ili igratetenis, bilijar... sve besplatno!

Ne sanjajte pecanje, upecajtesnove!

RRRRAAAADDDDUUUUTTTTAAAA LLLLAAAAKKKKEEEE IIII DDDDEEEELLLLTTTTAAAA DDDDUUUUNNNNAAAAVVVVAAAA


VODENI PUTOKAZ


VODENI PUTOKAZ

Otkako sam oktobra 2002. go-dine prvi put bio, nisam pro-pustio nijednu godinu, tako ni

ovu, da (za mene) kraj ribolovne se-zone ne obeleìm jednonedeljnim bo-ravkom i pecanjem na Delti Dunava.Mada smo se nas nekolicina skoro ce-le godine dogovarali o tome i planiralizajedni~ki odlazak, na kraju su, kakoto ve} ~esto biva, iz raznih razloga ne-ki odustali, tako da sam ove godine touìvanje mogao da podelim samo save} ~esto pominjanim velikim ribolo-vcem, prof. Mihajlom Panti}em i svo-jim bratom Dinkom, ne toliko strast-venim ribolovcem koliko ljubiteljemdruènja i opu{tanja na vodi. Iako samsiguran da bi sve bilo jo{ bolje da susvi koji su planirali mogli da nam sepridruè, i u ovako malom timu moglismo da se opustimo, lepo druìmo ivratimo zadovoljni, raspoloèni i obo-ga}eni novim utiscima.

O svom pecanju na Delti pre dvegodine ve} sam pisao u “Trofeju” imoram da priznam da sam ovaj putbio u dilemi da li da to ponovo ~inim,jednostavno zato {to ne mogu da bu-dem siguran da sam u stanju da svojeutiske prenesem na dovoljno dobar

na~in da svoju fascinaciju Deltom pri-bliìm i podelim sa drugima. Pla{iosam se komentara tipa “Delta, Dunav,pa {ta. Bar je ribolovnih terena na pre-tek...” Ipak, s obzirom da sam pro{liput pisao o ribolovu na Peripravi gdeje re~ o nekoliko dubokih i sna`nih to-kova kojima gro vodene mase Dunavaoti~e u Crno More, a da sam ove go-dine bio na Matici, delu koji se karak-teri{e velikim jezerima i plitkim kana-lima gotovo bez toka, odlu~io sam da

o tome iznesem neka svoja saznanja.Matica je, zapravo, jedno 2x3 km

veliko ovalno jezero (kakvih na Deltiima na desetine), koje je mreòm ve-}ih ili manjih kanala spojeno sa ostal-im vodenim povr{inama. Nalazi se ugornjem delu Delte, izme|u centraln-og plovnog puta, kanala Sulina, i se-vernog kanala Kilija, koji celim svo-jim tokom - od ra~vanja Dunava kodgrada Tul~a - ozna~ava granicu s Uk-rajinom.

DDEELLTTAA,, PPOONNOOVVOO -- SSTTRRAAHH OODD PPRROOMMEENNAA

NOJEVA BARKAIliuca i Mihajlo

VODENI PUTOKAZ


VODENI PUTOKAZ

njaka, bucova, kao i raznih vrsta beleribe. Pokazalo se da je {arana sa plat-formi najbolje pecati na suprotnoj st-rani, pri ~emu je neophodno udicuplasirati veoma precizno uz sami po-jas lokvanja, ili trsku, jer ~ak i samometar kra}i zaba~aj moè da zna~i po-tpuno neaktivan mamac. Pritom je, sobzirom na veli~inu platformi, mo-gu}e koristiti rod podove, signalizato-re i svu uobi~ajenu {aransku “tehno-logiju”. Iako je {arana mogu}e upecatii na tvrdi kuvani kukuruz, valjak, ilirazne vrste sitnijih slatkih boila, zbogobilja krupne babu{ke koja ne prezada uzme bilo {ta od navedenog, najbo-lji rezultati se postiù krupnim tvrdimboilama mesnih ili nekih neprijatniharoma, kojima mesta treba i hraniti.

Pomenutim kopanjem oko platfor-mi dobijeno je relativno tvrdo dno ipove}ana dubina kanala, tako da sunapravljena mesta na kojima riba volida se zadràva. To je omogu}ilo da se,uz redovno primamljivanje, lakim bo-lonjezima na plovak i zrno tvrdog ku-kuruza, pecaju {aran do 2-3 kilogramaili izuzetno krupna babu{ka. Mihajlo iDinko su tu mogu}nost svakodnevnoizda{no koristili i uìvali u zamaranjulepih {arana, do kilogram te{kih ba-bu{ki, ali se u meredovu na{lo i neko-liko lepih linjaka.

Naravno, sastavni deo takvog pe-canja bila su i neizbe`na kidanja, kadgod bi na udici bio {aran kome takolagan pribor nije bio dorastao.

[tuku je najbolje loviti na nekoli-ko obli`njih jezera do kojih se ~am-

cem stiè za najvi{e pola sata. S ob-zirom da su jezera plitka i da su pot-puno obrasla takozvanom “{tu~jom”travom, koriste se velike ali obaveznolake ka{ike. Po{to je voda bila izuzet-no niska i mutna, napravili smo samodva takva kratka izleta, ali su i oni bilidovoljni da svako upeca po nekoliko,ne preterano velikih, ali izuzetno bor-benih primeraka. Jedini zaista vredanprimerak od nekih 7 kilograma upe-cao je na{ vodi~ Iliuca, ali je intere-santno da je to bila jedina riba koju jeupecao tog dana.

Na{ ovogodi{nji odlazak na Deltupao je kalendarski u leto, a povratak,sedam dana kasnije, bio je na drugidan jeseni. U taj su se kalendar, ug-lavnom, uklopili i vremenski uslovi,bez velikih oscilacija, sa prili~no to-plim i sun~anim danima, koji obi~no

karakteri{u kraj leta, do ne{to oblaka ivetra koji su se pri kraju boravka po-brinuli da najave neumitni dolazak je-seni i hladnijih dana.

Ali mnogo va`niji od vremenskihprilika i temperature vazduha za pe-canje na Delti je nivo Dunava, njegovrast ili opadanje, ~isto}a i temperaturavode. U toku ovih nekoliko dana onje bio u opadanju, a voda u kanalu ijezerima bila je dosta zamu}ena. To jeonemogu}ilo uspe{nije pecanje {tukeka{ikama na jezerima i dosta oteàlolov na kanalu gde je voda, u povla~e-nju, na svom putu prema ve}im Duna-vskim tokovima, nosila travu i granje.

Ja sam se, naravno, uglavnom or-jentisao na klasi~no pecanje {arana iako u ovom trenutku po strani osta-vim neizmerno uìvanje u svakomtrenutku provedenom na vodi, rezultat

Na jugozapadnom obodu jezeranalazi se jedna od retkih malih pov-r{ina na Delti za koje bi se moglo re}ida predstavljaju ~vrsto tlo i verovatnoje to bio razlog {to je Robert Radutaodlu~io da ba{ tu locira svoju bazu. (ORobertu, velikom ribolovcu i lovcu,poslovnom ~oveku, koncesionaru nadobrom delu Delte, na{em doma}inuna Sarule{tiju i Delti, i mom, a veru-jem i prijatelju mnogih ribolovaca izSrbije, ne bih ovde tro{io re~i jer samsiguran da ga mnogi od nas li~no poz-naju, ili su bar o njemu ~uli.) Baza sesastoji od par zidanih objekata od ko-jih su dva, sa po 5-6 soba, predvi|enaza sme{taj gostiju. Sobe su dvokreve-tne, sa prostranim kupatilom, i iako neodi{u preteranim luksuzom, pruàjusve {to je ribolovcu potrebno za dobarodmor i miran san nakon napornogdana na vodi. Zanimljivo je da strujeima samo nekoliko sati dnevno jer je,obzirom da tu nema dalekovoda, zanjenu proizvodnju zaduèn mo}ni ag-regat na te~no gorivo. To ni najmanjene uti~e na kvalitet boravka, jer toplevode i hladnog piva ima uvek dovo-ljno, a jo{ nisam ~uo da se neko buniokada u 10 uve~e struje nestane i sveutone u tako okrepljuju}i mir i ti{inu...

Odmah uz centralni objekat u ko-me su sme{teni kuhinja i trpezarijakoje mogu da ugoste dvadesetak ljudinalaze se mali drveni molovi za vezi-vanje ~amaca. Brza gliserska koritaod stakloplastike ukomponovana susa sna`nim motorima od 20 KS, takoda se do vijugavog kanala u kome senalaze mesta za pecanje, na drugojstrani jezera Matica, stiè za svega pe-tnaestak minuta. Sam kanal {irok jeod 40 do 80 metara i uglavnom je sajedne strane obrastao trskom a s drugelokvanjem. S obzirom da je obala ne-pristupa~na, Robert je nedavno, da bigostima omogu}io lak{e i komfornijepecanje od do tada jedino mogu}eg, iz~amca, dao da se napravi petnaestakdrvenih platformi. Na ovom poslu subili angaòvani bageri tako da ne sa-mo da su utvr|eni stubovi koji noseplatforme, ve} je kopanjem oko njih inasipanjem zemlje na teren iza njih,dobijeno ~vrsto tlo i dosta veliki ma-nevarski prostor na kome dva ribolov-ca mogu bez problema da pecaju.

U kanalu ima {arana, {tuke, soma,bandara, izuzetno krupne babu{ke, li-

VODENI PUTOKAZ

podivljali ~amac izbacio svog voza~aDinka u prohladnu vodu i nastavio dase pod punim gasom kre}e ukrug okozami{ljene ose posred kanala, i to do-brih sat vremena, ne ostavljaju}i namni tra~ak iluzije da bi mu u tom stanjubilo mogu}e pri}i i zaustaviti motor.Ali da ne kvarim, budu}i da je Mihaj-lo ne samo sastavlja~ zbirke najlep{ihdoma}ih pri~a o ribolovu, nego i autornekih od njih, prepusti}u ipak njemuda o svim tim lepim i manje lepim, aliu svakom slu~aju zanimljivim, doìv-ljajima na vodi jednog dana, ako budevremena i volje, ne{to napi{e.

Me|utim, ima jo{ ne{to {to èlimda pomenem. Kada sam prvi put, presamo 4 godine, pecao na Matici, krozkanal bi, za ceo dan, pro{lo samo parribara i to u ~amcima na vesla. Danasprolaze, ~ini mi se, ti isti ribari ali suna njihovim starim ~amcima neke po-lovne pente. Uz njih pro|e i bar jo{nekoliko glisera, {to sa ribolovcima,{to sa ljudima naoruànim foto-apara-tima ili nekim drugim radoznalcima.Kada sam se prvi put, pre samo 4 go-dine, vozio gliserom onih 50 km krozDeltu od Tul~e do Matice, nije bilomnogo brodova, ~amaca, plove}ih ho-tela. Danas, bar u onom urbanijem de-lu tog puta, bliè Tul~i, osim plove}ihhotela sagra|eno je i nekoliko lepihzidanih na obali, a voza~ malog glise-ra mora ~esto da menja brzinu i pra-vac kako bi pod dobrim uglom sekaotalase koje prave mnogo ve}i brodovikrcati ljudima.

Na sre}u, me|u svim tim plovili-ma vi|ao sam, svakodnevno, i ~amcekoji pripadaju ekolo{koj patroli i ima-ju zadatak da pokupe ba~ene plasti~nefla{e i ostale dokaze sve ve}eg prisus-tva ljudi. Ipak, jasno je da oni ne}e bi-ti u mogu}nosti da spre~e velike i brzepromene. ôvek polako osvaja Deltu,~ak i one njene delove koji su doskorabili potpuna tajna. Da li }e to osvaja-nje imati negativnog uticaja na biljni iìvotinjski (prvenstveno riblji) svet,ostaje da se vidi.

Ali ako volite prirodu, vodu, ribo-lov u miru i ti{ini, dah avanture i neiz-vesnosti, nemojte da ~ekate – krenite{to pre jer, kako stvari stoje, Delta da-nas je zasigurno lep{a i atraktivnija odone kakva }e biti u prilici da nas do-~eka sutra.

Jasminko Taslaman


VODENI PUTOKAZ

mog petodnevnog pecanja moè da sepredstavi sa 27 upecanih riba prose~-ne teìne oko 4 kg, od kojih je najve}iprimerak teìo 9 kg. Nisam uspeo dapopravim svoj rekord s Delte iz 2003.kada sam upecao lep primerak od 13kg ali su sve upecane ribe bile izuzet-no borbene i u dosta te{kim uslovimanjihovo izvla~enje je zahtevalo punostrpljenja, znanja i iskustva. A obara-nje li~nog rekorda, nadam se, ostajeza neki slede}i odlazak na Deltu.

Na{a tro~lana ekipa uspela je, sauspehom, da isproba sve opisane teh-nike, klasi~an {aranski (dubinski) ri-bolov, pecanje {arana na plovak i lakpribor, pecanje {tuke “na balerinu” ilidubinski, varali~arenje uz kori{}enjeka{ika i lakih voblera. Da smo bili ra-spoloèni da se vozimo nekih 40-takminuta do Periprave, mogli smo jo{ ida dìgujemo smu|a, varali~arimokrupnog bandara, pa i da s tamo{njimdoma}inom, Silvanom, uz bu}ku pro-verimo apetit velikih somova. Retkokoja voda, a pogotovo voda koja namje i geografski i finansijski relativnopristupa~na, pruà takve mogu}nosti.I, kada malo bolje razmislim, upravoje ta raznovrsnost i mogu}nost izboraono {to me motivi{e da prve jesenjedane provodim na Delti Dunava.

Kao i uvek, bilo je i ovog puta naDelti zanimljivih doga|aja. Desilo setako da jedno jutro nismo mogli dakrenemo jer je meni nedostajala desna~izma, prethodne ve~eri, skupa s lev-om, uredno ostavljena pred vratima?!Na|ena je tek posle sveobuhvatne po-trage u nekom rastinju nekih stotinakmetara od ku}e, gde ju je odvukao ve-liki pas rundov, ljubimac zaposlenih,o~igledno u znak negodovanja {to su itako slasno miri{u}e boile bile tu bl-izu, pred vratima ali ipak dobro upa-kovane i za njega nedostupne. Desilose isto tako i da se jednog jutra velikigaleb u potrazi za hranom zapleo uMihajlove najlone, tako da smo se nasdvojica svojski pomu~ili da zajedni~-kim snagama, on sa platforme, a ja iz~amca, oslobodimo izbezumljenu pti-cu, ali sve vreme dobro paze}i da ipakostanemo na bezbednoj udaljenosti daratoborni galeb ne bi uspeo u upornimpoku{ajima da nas ugrize svojim o{t-rim kljunom (uvodna fotografija).

Bilo je tu i drugih prijatnih i malomanje prijatnih doga|aja, kao kada je

Dinko

Jasminko

[ARAN[ARAN

Usvojoj knjizi sam dotakao te-mu o tome kako {aran ume daizdvoji, prepozna mamac i da

ga markira kao ne{to {to treba izbega-vati. Smatram da se {arani, na vodamagde mu opstanak zavisi upravo od pri-mame i mamaca koje koriste ribolov-ci, vrlo brzo naviknu na sve vrste hra-ne i mamaca, pa ako se na tim voda-ma duè vreme ne javlja, ube|en samda se upravo radi o tome da je mamacuo~io i markirao ga.

Pecaju}i {arana tokom niza godinadesilo mi se mnogo puta da sam peri-ode kada se riba nije “javljala“ preki-nuo tako {to bih ponovo(!) zabacivaomamce. Pri tome mislim pre svega nato da sam ponovo zabacivao na drugamesta i da sam stavljao sveè mamce

i dodavao prihranu. Novo mesto, tj,pozicija ne mora biti mnogo udaljenaod prethodne, prakti~no sve ostaje uokvirima istog spota, a poenta je da seriba zbuni i navede na pomisao kakosu se stvari na tom terenu promenile –to je vrsta igre kojom poku{avam danavedem {arana da ponovo istraùje -da mu dam jo{ jednu {ansu.

Takmi~enja na kojima sam u~est-vovao jesu najbolji primeri da ovakavpristup daje dobre rezultate. Obi~nose takva takmi~enja odràvaju na vo-dama koje su bogate ribom i gde {aran~e{}e, tj. radije uzima mamce. Peca-ro{ki instinkt nekih ribolovaca nepo-gre{ivo otkriva kada je njihov mamacrazotkriven i kada je vreme da se po-novo zabaci...

Naj~e{}e prepoznajem da me je ri-ba “provalila” kada ~ujem kratko og-la{avanje signalizatora za kojim slediisto tako - kratko, odse~no - opu{tanjenajlona. Podizanje {tapa upravo u tomtrenutku bi svakako moglo rezultiratika~enjem ribe ali, po pravilu, sve totraje suvi{e kratko da bismo imali vre-mena za pravovremenu reakciju, panam ne preostaje ni{ta drugo nego daizvu~emo sistem i ponovo zabacimo.

Drugi signal da se ne{to mora ura-diti - ponovo zabaciti - jeste kada seposle prvog zaba~aja vrlo dugo ni{tane de{ava. Naime, veliki broj ribolo-vaca ima naviku da hrani i zabacujeuvek po istoj {emi, uvek u isto vremedana, po pravilu u sumrak i ujutru kadse probude, a to je po pravilu kada ve}

dobrano zagaze u obdanicu. Ovakavpristup svakako daje dobre rezultatena nekim vodama, ali kladim se u po-slednju paru da }e na te{kim vodamaribolovci sa takvim navikama ostatikratkih rukava.

Svojevremeno sam na jednoj tak-voj vodi, u ju`nom Jork{iru (Motor-way Pond) nekoliko godina pecao is-klju~ivo na dnevnu dozvolu koja vaìod 5 sati ujutru do 10 uve~e. Morampriznati da su mi dolasci u 5 sati izju-tra poprili~no otvorili o~i. Ko god jena toj vodi ostao da peca no}u (no}nadozvola) ostajao bi u ranim jutarnjim~asovima u{u{kan, usnuo u vre}i zaspavanje, nesvesan {ta se u to vremede{ava na vodi. Takvi ribolovci bi ma-mce zabacili u smiraj prethodnog da-

CCIILLJJNNOO PPEECCAANNJJEE VVEELLIIKKIIHH ((VV DDEEOO))

“Ko rano rani - ceo dan zeva” (nova narodna poslovica)


[ARAN[ARAN

mamac! Ova teorija je svojevrsna do-puna strategije ponovnog zabacivanjai najbolje }u je objasniti opisuju}i {tase de{avalo kada smo jednom prili-kom Steve Brigs i ja pecali, jedan po-red drugog, na jezeru Raduta Lake uu Rumuniji (Sarule{ti).

Te 2002. proveli smo dve nedeljepecaju}i na ogromnoj vodi, {to nam jeomogu}ilo da isprobamo razli~ite pri-stupe. Pecali smo na delu uz branu, aispred je bilo najmanje 5 hektara vo-dene povr{ine samo za nas!

Posle prve nedelje pecanja ja samimao neuporedivo vi{e uspeha, me|udeset ulovljenih {arana tri su bila te{-ka od 20 do 25 kg, dok je Steve imaosamo 3 ribe od po desetak kilograma.Pecao sam sa desne strane na{eg mes-ta a ispred nas je bilo potopljeno kori-to starog potoka, sa sve potopljenimdrve}em i drugim kr{em na njegovimnekada{njim obalama.

Pecao sam na dva spota sa po dva{tapa i, {to se ti~e koli~ine ulova, nijebilo razlike izme|u njih - sva riba jeprakti~no bila ispred mene. I po ve}ustaljenoj pecaro{koj praksi, prihra-njivao sam i zabacivao uvek na istamesta, jer davala su ribu. To je ne{to{to ribolovci ~ine gotovo instiktivno.

U me|uvremenu Steve je prosto~upao kosu od muke jer na njegovimspotovima nije mogao nikako da upe-ca i{ta krupnije. Njegov krajnji desni{tap bio je zaba~en veoma blizu moglevog spota, i na pola pecanja sam murekao da ga zabaci {to bliè mom spo-tu. Na kraju je to i u~inio i nastavio dapeca jedva 5 m daleko od zone kojusam prihranjivao i koja mi je davalaribu. Bliè nije ni mogao zbog pre-preke na dnu koja mu je prakti~no zat-varala tu stranu. Koristio sam me{avi-nu Ha~insonovog MC Mix s Addicted-om preko tepiha od Haiths me{avinezrnevlja, pa je i on pre{ao na isto.

U slede}a 24 ~asa situacija se pot-puno promenila. Moja zona lova jeodjednom presu{ila a Steve je po~eoda lovi. Sedeo sam i posmatrao ono{to je posmatrao on tokom prethodnihsedam dana - kako kom{ija vadi ribe!Svi krupniji primerci bili su sada is-pred njega, na samo desetak metaraod mog levog markera, od mog do ju-~e produktivnog spota. Bilo je o~igle-dno da se riba pomerila gotovo nezna-tno ulevo, izvan mog spota, a da Steve

nije bio pored, ne bih ni primetio da jeu stvari ostala veoma blizu mesta nakojoj sam je koliko do ju~e tako dobrolovio. Da sam pecao sam bio bih eto umogu}nosti da je lovim i dalje, jer jeostala u doma{aju. Do kraja druge ne-delje Steve se sme{kao kao {to sam toja radio na po~etku pecanja. Ukupnosmo ulovili 6 {arana teìh od 20kg, od~ega su tri bili teà od 25 kilograma!

Iskreno re~eno, da sam pecao samnisam siguran da bih uradio to {to ra-dim danas u sli~nim situacijama. Prenego {to sam stekao tu vrstu iskustva,kada bi riba iznenada prestala da radi,spakovo bih se i promenio mesto sma-traju}i da je to isto uradila i riba.

Znam da u tome nisam bio usam-ljen, jer i mnogi moji prijatelji, iskus-ni ribolovci, kao {to su Tim Paisley,

na i, po navici, ne bi ni{ta dirali svedok se ne oglasi indikator...

Tokom tih letnjih meseci pokazalose da je dobitna kombinacija bila pri-hranjivanje novom sveòm koli~inomprihrane, ne previ{e obilno, upravo utim ranim ~asovima, da bi ve} poslesamo 2-3 sata pali prvi ulovi. To seponavljalo skoro kod svih ribolovacakoji su pecali na dnevnu dozvolu. Svedok ovu taktiku nisam primenio i nadrugim vodama mislio sam da se radio specifi~nosti pecanja na jezercetuMotorway Pond, ali kasnije sam naisti na~in dobro lovio {arane i na dru-gim vodama.

Isto sam primenio i kada sam pe-cao u Ju`noj Africi, na akumulacijiKlaseri, gde sam imao dobrih ulova iu ve~ernjim satima, ali sam ube|en dabih znatno manje ribe ulovio da se ni-sam budio u cik zore i rano izjutra po-navljao zabacivanje mamaca. Tomprilikom sam pecao sa Rob Hjuzom isvaki dan smo zapo~injali ustajanjemu zoru, va|enjem sistema, zamenommamaca i ponovnim zabacivanjem.Tako smo jednog jutra imali 6 udaraca

izme|u 5 i 8 sati ujutru, izvadili smo 3ribe te{ke oko 20 kilograma i jo{ dveod po petnaestak, dok drugi ribolovcinisu imali ni{ta!

Od tada sam redovno primenjivaoranojutarnje, ponovno, zabacivanje itokom drugih pecaro{kih izleta i imaosli~ne rezultate.

Slede}i dobar primer efikasnosti testrategije jesu kvalifikacije za Britan-ski carp {ampionat 2000. U ekipi smobili Tim Paisley i ja. Ustajali smo saprvim pramenovima zore, vadili sis-teme i ponovo ih zabacivali. Na noga-ma smo bili ve} u 5,30 h, a dvadese-tak minuta kasnije svi na{i sistemi bibili ponovo zaba~eni, a mesta prihra-njena. Ceo postupak bi ponovili jo{jednom kroz sat vremena, dok su os-tali ribolovci spavali zanemaruju}iprihranjivanje i ponovno zabacivanje.Ubedljivo smo osvojili prvo mesto!

Ma koliko da sam startegiju “po-novnog zabacivanja” primenjivao to-kom drugih perioda dana, pokazalo seda je njena jutarnja primena bez pre-mca. Jo{ nisam siguran za{to je to ta-ko. Mo`da zato {to je oblast hranjena

uve~e tokom no}i osetno smanjena -“devastirana“ od strane drugih vrstariba. Mo`da tokom dugog stajanja uvodi mamci i primama gube svoje pri-vla~no dejstvo, mo`da bivaju zamas-kirani i prekriveni nanosima, ~estica-ma koje sa dna podiè kretanje riba?

Strategija ponovnog zabacivanjase pokazala izuzetno efikasnom uko-liko ribolovac me|u prvima do|e navodu i sprovodi je dosledno. Poznatesu mi mnoge vode koje su bile naglasu da se na njima {arani gotovo is-klju~ivo love no}u, koje je strategijaponovnog zabacivanja sistema i prih-ranjivanja u osvit zore pretvorila u vo-de koje daju odli~ne jutarnje ulove.

Da li ste ikada bili u situaciji da“razbijate“ ribu a onda, iznenada, bezikavog vidljivog razloga, stane? U 9od 10 slu~ajeva pomisli}ete da je jatonapustilo spot, ali u 9 od 10 slu~ajevaradi se o tome da se riba samo malopomerila jer se po~ela ose}ati nesigu-rno na mestu gde ste je lovili, dok jojje mamac i dalje ostao zanimljiv. Ili,drugim re~ima: riba je kao potencijal-nu opasnost prepoznala mesto ali ne i

Sajmon sa {aranima - Raduta Lake, oktobar 2002. godine

foto: Simon Crow


[ARAN

Rod Hutchinson i Steve, rekli su mi,kada smo se vratili sa pomenutog pe-canja i analizirali ga, da bi uradili isto- spakovali se i potraìli drugo mesto.Svi smo to radili umesto da razmisli-mo nije li se riba pomerila samo kojihdesetak metara levo ili desno s mestana kom smo je do tada uspe{no lovili.

Steve je poku{ao da tu teoriju pro-veri slede}e zime kad je pecao na ~u-venom jezeru St Cassien u Francus-koj. Kada je riba prestala da radi na dotada dobrom spotu, on je zabacio na

novo mesto, umesto da se i sam pre-mesti na potpuno novu lokaciju. To sepokazalo kao dobra odluka, upravo koi na jo{ nekoliko drugih jezera posletoga. Stoga smatram da moèmo is-cediti mnogo vi{e od na{e ribolovnepozicije ako po njoj malo “{aramo“ ipotraìmo jo{ poneki spot gde se ribapomerila. Suvi{e ~esto pogre{no mis-limo da iznenadni zastoj u pecanjuzna~i da je oti{la na drugi kraj jezera!Mislim da kada jednom u|e u trag pri-mami, kada nai|e na hranjenu zonu,

{aran ostaje nadomak nje i po nekoli-ko dana, ~ak i kada nam se ~ini da sevi{e ne hrani sa nje. Tako|e mi se ~inida to ne vaì samo za velike vode, jerse i na nekim malim jezerima u Veli-koj Britaniji pona{a jednako.

Opisano iskustvo sa jezera Saru-le{ti me je nateralo da se dobro zamis-lim. U toku istog leta na jezeru Tileryu isto~nom Jork{iru imao sam prilikeda proverim svoje zaklju~ke. Pecaju}ijednom prilikom tokom dva dana samimao izuzetno dobar ulov, da bih setre}eg dana prosto “zakucao“, stekaosam utisak kao da sam prevelikom ak-tivno{}u, tj. u~estalim ulovima oteraoribu. Posle nekoliko dana, vratio samse na isto mesto i prvog dana bio bezudarca. U prvi mah sam pomislio dasam pogre{io {to sam se tu vratio, alive} naredne no}i upecao sam deveri-ku od 2kg - na spotu gde sam pecaonedelju dana ranije. Nisam èleo da seno}u bak}em s brodi}em za prihranji-vanje i da gubim vreme na to, pa samtakozvani “stringer” zabacio {to samdalje mogao u pravcu gde sam uloviodeveriku. Sistem je pao ne{to bliè,mo`da desetak metara od tog mesta,bar sam tako procenio po markeru naosnovnom najlonu. Par sati kasnijeprobudio me je “krik“ signalizatora iizvadio sam desetokila{a. Ponovo samzabacio na isto (“skra}eno“) mesto imalo kasnije ulovio jo{ jednog. Nasta-vio sam da pecam na toj poziciji i u~e-stalo imao ribu. Ulovio sam i nekolikokrupnih primeraka {to me je navelo nazaklju~ak da je riba zbog ne~eg posta-la podozriva prema prvom spotu, pase upla{ena pomerila - ali ne daleko.

îni mi se da nas “{unjalo” {aran~esto dovodi u zabludu, ~ak i kada mi-slimo da smo ga prozreli. Ponovno za-bacivanje mamaca na isto mesto, i naisti spot, ili traènje novog spota u bli-zini starog, mogu zna~iti razliku iz-me|u punog i praznog saka. Mnogi ri-bolovci, beè}i ispred svakodnevnihobaveza, vi{e su nego sre}ni kada mo-gu da prespavaju jutro i opisane sean-se dodatnog “osveàvaju}eg“ prihra-njivanja i ponovnog zabacivanja ma-maca, ba{ kao {to su sre}ni da su imuko~eni indikatori - bar dok se ne raz-bude. Ali takav pristup ribolovu obez-vre|uje njegovu su{tinu - razlog zbog~ega ribolovci i izlaze na vodu.

Simon Crow

Ista pri~a - Sarule{ti 2002.

Dva drugara - Steve i Simon


LORIST 2006LORIST 2006

“]uj buraz, ovo nije normalno, jadeceniju pi{em o pecanju plovkom, aovde mi non-stop traè pribor za lov{arana?! Prodo sam vi{e {aranskih {ta-pova nego plovaka!”

Pa i sve~ano otvaranje sajma biloje u znaku na{ih {arandìja - aktuelnihvice-prvaka i pojedina~nih {ampionasveta u lovu {arana “Portugal 2006.”!Slike (gore) sve govore - profesional-ci se okupili, jer: “novosadska zvonazvone, da pozdrave {ampione”!

Recimo, pro{le godine Ni{lije nisuimale najskuplji Shimanov varali~aracLesath, sad je prodavan (slika desno),a od Daiwa predstavljene su i Certatei Basie i Infinity-Q i {tap Exceler i...

Posle poljoprivrednog, manifes-tacija LORIST postala je sinon-im za Novosadski sajam. 39. po

redu LORIST (lov, ribolov i sport) jeostao bez turizma (izdvojen kao pose-ban sajam) i sasvim je o~igledno da jena prekretnici. Kakav }e biti 40. nijelako predvideti. Bi}e ga sigurno, ali semoè dogoditi da ostane bez jo{ jed-nog slova u nazivu, bez “r” (ribolov).Istina, oduvek je vi{e bio lova~ki negoribolova~ki, pa je zato i po~injao predpo~etak lova~ke, a na kraju ribolova~-ke, sezone. Ovog puta se LORIST biopoklopio ba{ sa top sezonom u peca-nju (26. septembar - 1. oktobar) ali nito nije puno pomoglo...

Da se odmah razumemo, ja za tone krivim organizatora,”va|enja” tipa“skup zakup” ne piju vodu, jer je bio iskuplji, a drasti~no su pale cene izrade{tandova; ulaznice su bile JEFTINIJEnego pro{le godine; sajam je reklami-ran na nivou itd, a ipak je bilo malo ri-bolovaca?! Za{to?

Internet!Ve} prve ve~eri po ex-YU sajtovi-

ma posve}enim ribolovu po~ele su ja-dikovke tipa: “nema {ta da se kupi”, i“nema ni~eg novog da se vidi”. A biloje VI[E izlaga~a nego pro{le godine!

Od pro{logodi{njih izlaga~a izostao jesamo Orka, ali je zato tu bio Eurofishkoji je imao kompletan program Orke,a novi je bio Energo Team, Hot Tuna iBlinker - Be~ej, Rebox... od onih kojinisu izlagali pro{le godine. Zna~i: bilisu SVI pro{logodi{nji, plus nekolicinanovih! Uostalom, evo vam mape hale“Master” - uverite se ko je bio! Istinaje da je imalo {ta da se kupi, kao i {to

je istina da nije bilo mnogo novog dase vidi (ali bilo je i noviteta!). Najve}erazo~arenje je vrlo slaba, gotovo nika-kva, ponuda kvalitetnog pribora za {a-randìje a to je bilo na LORIST-u ‘06.najtraènije?! [aranski ribolov u veli-koj ekspanziji, a artikala na sajmu naka{i~icu - ~ak se ni “raketa” nije imalagde kupiti? I ko je onda kriv? Sajam?Ajde?! Ranko Travar mi pri~a:

IZLLAAGGAANNJJEE



Rebox je predstavio razne majicesa duhovitim aplikacijama, zna~ke ipriveske, “zlatne” i “srebrne” {arane -ko stvorene za poklone {arandìjama,a “Big Carp” iz Rume je profitirao, nasamo par metara prostora izloìli susvoje mikseve, arome... i rasprodali!

@alopojke nekih trgovaca li~e mina onog Piro}anca iz vica koji stalnomoli Boga da dobije “sedmicu” a Bogmu kaè: “pa uplati ve} jednom tiketza LOTO”! Jer ne moè{ prodati akoni ne izloì{ robu; ne moè{ je prodatiako je nema{; ne moè{ je prodati akoje zastarela; ne moè{ je prodati akoje preskupa!

I tako, dok se trgovci àle na kup-ce, kupci tvrde da trgovci ili nemajurobe ili je preskupa. A staro pravilo je:“svaka roba ima svoga kupca”! Akoje, naravno, cena optimalna kvalitetu.

Tako|e, potrebno je i znati proda-vati, znati prezentovati robu na nivou- more, reklama! Reklama bato, ali isavremen na~in prezentacije! Da li stena nekom ribolova~kom {tandu videlimonitor, da li se igde vrteo CD s artik-lima ili DVD s avanturama iz ribolo-va? A preprirane ribe? Nigde!

Nije sajam mesto da se ratosiljatestarih zaliha nego da (se) pokaète, davas vide, da proslavite uspe{nu sezo-nu i pripremite se za novu. LORIST jepravo mesto za to - sajam nije va{ar!Sajam ko{ta, ali se isplati. Isplati ono-me ko je preko godine (za)radio...

Ko je znao da bira, imao je {ta i daizbira - bilo je (pre)skupih artikala, alii po bagatelnim cenama. Recimo, {tapje na LORIST-u ko{tao 450 eura a istitakav je u Ma|arskoj 260-270 eura?!Ali ova italijanska NOU torba, sa vi{eizvanrednih kutija, samo 2330 dinara,pa ranac 1610. Energo Team - bravo!

Nije LORIST sajam gde se nudesamo ma{inice i {tapovi, ribolovcimatrebaju ~izme i cipele, ode}a i obu}a,~amci i sonari, torbe i ran~evi... a togaje bilo po zaista prihvatljivim cenama.Bilo je i vrhunskih {vajcarskih “brica”i GPS-a, jeftinih ~amaca (M Plast)...

LORIST 2006


LORIST 2006

Kritike kako je LORIST 2006. biosiroma{niji nego pro{li ne stoje, jer jeponuda bila ve}a nego pro{le godine -kompletna ponuda Shimano {tapova,Daiwa Exceler (made in U.K.), Basia,Certate... samo su neki od artikala, alibilo je jeftinijih {tapova i ma{inica izsrednje i niè klase koliko èlite; biloje, pored Orkinih, i silikonaca Sandra,Relax, River 2 Sea “Bottom Walker”,Action Plastics... Voblera je bilo malo,ali na{lo se i Rapala i “amerikanaca”iz kompanije Pradco. Od doma}ih svi:Ru`no Pa~e, Goldy, Calypso, KZV i,naravno, Alex! Bilo je leptira, ka{ika,i kompletna paleta Meppsa (naravno,Yu-Hung nije prodavao ali je izlagao -moglo se videti). Dominirali su doma-}i “metalci”, ali zar “Grbo” nije i vi{enego dobar? Na slici (gore) je najve}i!

Zna~i: LORIST je prilika da pose-tioci vide, a izlaga~i sklope nove aran-`mane - prodaja bi trebala biti u dru-gom planu, tj. u drugoj hali, gde bi ce-ne bile (pazi sad!) VI[E?! Da, da - koèli da na LORIST-u prodaje nek’ pla-ti! A cene za izlaga~e bih snizio, pa biMaster blistao od noviteta, kao neka-da hala 1 Novosadskog sajma. Tada biu Masteru mogao da se postavi bazen,da posetioci vuku varalice; bilo bi ta-da video-bimova, DVD prezentacija...

Glavni razlog “ogovaranja” prekointerneta su cene! Jer, zaista ih je bilonaduvanih, ali to nije tema ovog puta,jer sajam je prvenstveno mesto gde sene{to moè videti a ne samo kupiti, alimi smo navikli da poslednjih mesecipred sajam ni{ta ne kupujemo, {tede}iza LORIST. Istina, za to su krivi uvo-znici koji su (ras)prodavali “na malo”velike koli~ine po znatno niìm cena-ma i tako sekli granu na kojoj sede. Toje odgovaralo ribolovcima, ali ne i tr-govcima: veletrgovac treba da proda-je trgovcima, a trgovci krajnjim kup-cima. U protivnom, veletrgovac pos-taje prodavac na malo. Naàlost, vi{eto ne ide - kupca zanima najnià cenaa to se moè posti}i samo ako je roba“iz prve ruke”. Stoga veletrgovci rade“na malo”, trgovci ih bojkotuju, kupcilikuju. Ali ako je tako, za{to veletrgo-vci imaju toliko naduvane cene? Kakoto da se po malim prodavnicama opetmoè na}i ma{inica jeftinije nego {toje prodaje uvoznik? Zato {to uvoznik“naduvava” cene, a trgovac {vercuje!

Ko se ne opameti zatvori}e firmu,ko jedan veletrgovac koji je malotrgo-vcima nudio {tapove po VP cenama, aposle na LORIST-u ribolovcima pro-davao iste {tapove jo{ 20% jeftinije -trgovci ga bojkotovali - ugasio je!

Ili drugi primer: na zalihama stojestotine varalice, nove ne naru~ije “dokne proda zalihe”, a te stare ne}e niko.Udarne modele je odavno rasprodao...

No, isuvi{e sam se udaljio o teme,kritikuju}i trgovce (od kojih mi ‘lebaczavisi - ili mo`da ja ìvim od kupaca-~italaca, {ta mislite?), red je da malkoi po organizatoru raspalim...

Nagrade! Ajde?! Dokle }e vladatipraksa da SVAKO ko plati za u~e{}ena “konkursu” dobije neku nagradu -sve jedno kako diploma i medalja bu-du glasile? Zar se tako (gde svi dobi-jaju!) ne gubi smisao? A smisao je dasamo najbolji budu nagra|eni! Ovako,svi dobijaju - svi su nagr(a)|eni! Jer,zamislite kada bi ovaj ~asopis, ali i sviostali, bili jednako vrednovani?! Koji}e mi andrak takvo “priznanje”?

Za mene je ovo priznanje: na{a, a“ma|arica”, Nata{a Jani}, bila je parsati gost na na{em {tandu! Zar to nije~ast? Pa samo je na poslednjem prve-nstvu sveta “izveslala” 6 (i slovima:{est) zlatnih medalja!!! Istina, “izves-lala” je za Ma|arsku a ne za Srbiju, aliko nam je kriv. E, ba{ ta Nata{a }e saOrkom Dizajn u novi biznis - ribolov!

A {ta je na LORIST-u 2006 zaistabio novitet? Za mene (ali i za mnogeposetioce EFTTEX-a) Alex vobleri izfirme Costa.Co. Trofej” je “uprili~io”skromnu prezentaciju najnovijih tipo-va plitkoronaca - TO su bili noviteti!!!

Dragan Jovanov

Sajam je mesto za sklapanje poslova - M plast je ponudio “vodeni program”

Da bi se prodalo, mora se predstaviti na nivou (Orka dizajn, Streamer, Steel)

Dragomir Kneèvi}, Nata{a Jani} i beba terijer

Juuu,koliki je!



naca, tj. Shallow Runnere! I tako, jo{se ni lak na farbi nije osu{io, a na {ta-ndu “DMB Press-a” oni su zablistali -to je, zapravo, bila svetska premijera!

Samo, zadali su nam dodatni po-sao - morali smo stalno izloge da bri-{emo (isprljane od ruku onih koji su,kroz staklo, hteli da ih opipaju!), i dana uvek ista pitanja odgovaramo: kad}e ih biti u prodaji? Interesantno je daniko nije pitao “koliko”, nego “kada”!

Uskoro!!!A do tada evo malo podataka:Alex Costa SR (Shallow Runner)

proizvodi se u 3 veli~ine (mereno bezkljuna): 7, 8 i 10 cm; teìne 6, 10 i 15grama. Dubine ronjenja (ne za troling)su do 1,5; 1,8 i 2 metra.

Alex Tango SR (Shallow Runner)tako|e u 3 veli~ine: 6, 7 i 8 cm, teìne6, 10 i 15 grama. Zaranjaju do 1,0; 1,5i 2,0 metra.

Koliko dekora ima?Izbrojali smo 30 Costa i 35 Tango!

Aca je jedan od onih konstruktora ko-ji veruje u zna~aj boje, pa se trudi daotkrije dekor koji je najbolji za svakuribu posebno. Samo dok on eksprime-nti{e, peca, isprobava, peca... mi smou dilemi: “koji”?

E, zato }emo ih (krajem oktobra)detaljno isprobati na nekoliko revira,a lovi}emo {tuku, smu|a, bandara. Zamladicu, pastrmku, klena... ima i Acavremena - Drina! Tako }e “Trofej” (unarednom broju!) imati test sa vode...

Na EFTTEX-u 2006. vobleri izfirme Costa.Co iz â~ka izaz-vali su veliko interesovanje -

tamo, u Briselu, bili su prvo prikazanisvetu “u ìvo” (u medijima su ve} bilidetaljno predstavljeni). Na LORIST-u2006. bili su prvi put prikazani na{ojjavnosti, i ~ak su se (na {tandu Ribo-sporta iz Uìca) mogli kupiti po zaistavrlo povoljnoj ceni (sajamska promo-tivna cena). Tako su mnogi, koji su zaAlexima uzdisali, mogli i da ih kupe...

Ali uzdasi opet nisu prestajali - nana{em {tandu bili su prikazani modelikoje niko jo{ nije video! Naime, samodan pred po~etak sajma, Aca i Biga suse potrudili da nam po{alju i modeleAlexa Costa i Tango u verziji plitkoro-

AALLEEXX -- TTAANNGGOO II CCOOSSTTAA SSRR ((SSHHAALLLLOOWW RRUUNNNNEERR))

SVETSKA PREMIJERA

Ali da se vratimo na temu, a ona jejo{ uvek: LORIST 2006. A na njemuje bilo prikazano dosta doma}ih vob-lera - nije Alex bio jedini. Ali je bio -jedinstven! Uostalom, pitajte Uì~aneiz Ribosporta koliko su prodali Alexa.Mnogo! A jo{ nisu imali {iroku paletuboja i dekora ni svih tipova. Zamislite{ta }e biti kad dobiju i plitkoronce!

[to se ribolovaca ti~e, oni su i vi{enego zadovoljni: recimo dr Gavra, na{junak iz [panije, je odu{evljen. Kaè:“Pa ovi Alexi tresu {tap ko sumanuti”!On je jedan od na{ih test-ribolovaca idobio je u zadatak da Alexe temeljnoisproba, jer (u)peca od Sibira do [pa-nije, a nema dlake na jeziku - poklonuu zube zagleda i istinu skre{e!

“Trofej”

Alex Costa SR (dva gornja) i Alex Tango SR (donja)

Trokrake udice na oba nova modela su VMC 9622BN, u veli~inama 8, 4 i 2

Jo{ uvek ima konstruktora varalicakoji bojama ne daju ve}i zna~aj, apridràvaju}i se one narodne da

“i }orava koka na|e zrno”, pa`nju po-klanjaju jedino vibraciji, nadaju}i seda }e uvek ona privu}i “koku”, smu|aili {tuku, a da dekor uop{te nije vaàn.

Ima i takvih koji ~ak u boje uop{tene veruju! A ko je pecao {tuku ka{ika-ma uverio se od kolike je va`nosti ~aki nijansa zlatne ili srebrne boje. [tukavidi, bogami i smu|. A tek salmonidi!

Ve} je vi{e puta pisano da za topluvodu treba koristiti tople boje, hladneza hladnu i da postoje dekori koji imi-tiraju i dekori koji provociraju, stoga}u poku{ati da se malo posvetim boja-ma voblera, jer je danas postala pravanauka odabrati pravi dekor.

Dokazano je da ribe vide boje, i danajpre iz vidokruga nestaje crvena, paoran`, ùta, zelena i, na kraju, plava!Zavisno od prozirnosti vode, tj. da liima planktona, da li je obla~no ili sun-~ano, da li duva vetar i talasa povr{i-nu, odnosno od doba dana - pod kojimuglom sun~evi zraci padaju, utvr|enoje da ribe do dubine od 3 metra crvenuvide 6,5%; oran` 50%; ùtu 73%, ze-lenu 88%. Kako se pove}ava dubina,procenat vidljivosti se smanjuje, takoda je (laboratorijski utvr|ena vidljivo-st) na dubini od 6 metara crvena samo0,4%; oran` 25%; ùta 53%; a zelena78%. Jo{ dublje, na celih 10 metara, jecrvena 0,025%; oran` 12%; ùta 40%;zelena 69%. Sad je valjda jasno za{tose toliko koriste ùto/zeleni FT dekor,

i za{to su vobleri za more uglavnom uplavom “dezenu” - plava se iz spektraposlednja gubi, a utvr|eno je da nekeribe vide ~ak i ultravioletni deo spek-tra, koji je ljudskom oku nevidljiv!

Sigurno imate zelenkasti tvister -sada znate za{to je toliko lovan, iakonama na obali on deluje zastra{uju}e!

Nemogu}e je utvrditi da li ribe vi-de zeleno onako kako ga i mi vidimo,na {ta im “FT” u dubini li~i, ali da gavide - vide ga, i napadaju bez milosti.

Kada birate dekore voblera obrati-te pa`nju na nijanse samo ako su nekiplitkoronci i srednjeronci - za dubinepreko 3 metra nisu toliko va`ni detaljikao recimo crvena glava, a na preko 5crvene aplikacije ne igraju vi{e nikak-vu ulogu. Ako koristite plitkoronce tutreba najvi{e posvetiti pa`nju dekoru,jer na dubinama do metar, metar i po,ribe sve vide.

Ali zar vam se nikad nije dogodiloda {tuka, recimo, jednog dana, radi nabeli leptir koji ima na krilcu plave ta~-ke? To je bilo zato {to se plava vidi “izaviona”. A vi mislili kako mora uvekvaralica za {tuku da ima ne{to crveno.Jeste, ali u plitkoj vodi. U dubokim -gde je ja pacam (na jezerima - op. ur.),~esto je najbolji vobler plavi duboko-ronac. Uz tekst {aljem i skalu dekorapo Rapali, pa pogledajte. (Ne}e mo}i,imamo mi bolje, Alex dekore - op.ur.)

Zoran Popov


TEME & DILEME

]ORAVA KOKA I ZRNOBBOOJJEE PPOODD VVOODDOOMM -- CCRRVVEENNOO,, OORRAANN@@,, @@UUTTOO,, ZZEELLEENNOO,, PPLLAAVVOO


BEZ ANESTEZIJE


BEZ ANESTEZIJE

laki - ukupno samo 12 grama je teàkkomplet tih karika. Ima ih ukupno 11,rasporednenih po “Fuji New” koncep-tu. Jeste da su zdravo elasti~ni (~itaj:savitljivi), ali su za smu|a sasvim do-voljno jaki. Samo za sibirskog tajme-na - nisu, ali za zimskog smu|a - jesu!Me|utim, kako da izbegnem gomila-nje leda na 11 malih karika? Blank je“zimski”, a karike “letnje”?! Zna~i, zabasa. I za smu|a letnjeg, jezerskog...

Ali za{to je onda toliko teàk, kadsu karike (pre)lake a jo{ je i biofibre, ani vlakna karbona XT 400 nisu te{ka?

E, skoro 200 grama je teàk zato{to nema tanu{ne zidi}e, ki oni {tapi}isas Novi Grenlad, il’ s Novi Zeland...tako nekako (ko onaj {tap {to je puk’oposle drugog pecanja onom ribolovcusa sajta; ili ko takav isti “diplomatski”CD {tap koji je KRCnuo jednom pri-jatelju - Crni, pozdrav!). Rasan {tapMORA da ima debele zidove ma odkog “svemirskog” materijala da je!XT400 je takav, iako nije “Hercules”.

I nije tajna u biovlaknima, nego ukarbonu, jer Aspire i Antares ih nema-ju, a skuplji su (i bolji!) nego {to je re-cimo Speed Master, ili Beast Master,koji su “biofiber{i”. Karbon je - ipak -ostao Herkules! A Lesath je XT400!

Zna~i, Lesath je skup zbog karikaFuji SiC, zbog XT400 karbona, i zbog

futrole! Pogledajte kako je upakovan!Karbonska tuba, poklopac od alumini-juma, a slova laserski ugravirana. Idibegaj! Ali ni to nije dovoljno - Lesathse prvo spakuje u futrolu, meku, finu,pa se “u~i~ka” unaokolo... i tek ondakugura u tubu. Ma, kupljeno (za pute-{estvija s Bratosima) za “uraaa” eura!

E sad, kako da vam do~aram zvukkoji se ~uje dok na rolenhalter {rafiteStellu (za njega je samo Stella, Exist,eventualno Certate!)? Mo`da ubacimu “Trofej” CD sa zvukom koji se ~ujedok se zavr}e? Zaista, {teta je ne ~uti“cvrkutanje” mikro podesivog leì{ta.

Ma, sve je to {minka - i biofibre, ilaserske gravure-bravure, i karbonskatuba, i rolenhalter cvrkutavi... Su{tinaje kvalitetan blank solidne debljine zi-dova, spoj “spigot joint”, Fuji SiC ka-rike i da je blank “Through the Butt”,tj. da prolazi skroz kroz rukohvat! E,valjda Lesath jeste - nisam ga rastaviona sastavne delove. Ali ako jeste, zarnije malko opasan metalni prsten kojise nalazi na kraju rukohvata, na pluti -zar ne}e tu (gde blank ulazu u rolen-halter) do}i do koncentracije napona.Istina, ima lufta oko blanka do prstenada Lesath savijem “ko kiflu” (ili ko -gudalo, kako bi to rekao jedan kolega:“{tap se savijao kao gudalo”)? To meni malo ne brine, jer je moj trometra{teìne bacanja 20-50 g, brz je (ali ne ikrut) i ja nameravam da ga ne {tedim!@elim da njime lovim {tuku (vobleri-ma, leptirima i ka{ikama), a za smu|ami je i moj stari 30-gramac dovoljan.Pecao sam Antares-om 50-gramcem,Aspire-om iste snage - za{to da ne is-probam i Lesath? Pa ako mi se nekim~udom ne dopadne lako ga prodam, atubu zadrìm za...

Dragan Jovanov

Da me neko upitao, vredi li ovo450 eura, rekao bih mu da jeDaiwa Exceler (samo) 160 ali

da bih voleo da ga imam! Istina, ne potu cenu. Da je jedno 300 eura - uraaa!Ovako... neka ‘fala.

Ali da je lep - lep je, prelep! I lakko perce: model od 3 metra kojim sammahao teàk je 197 grama! Pa od ~egaje onda, majku mu? Kaù: “Biofibre”({ta god to zna~ilo?) i od karbona XT400. Dobro, to XT 400 znam {ta je, ali{ta su “biovlakna” pojma nemam, pazato prepisujem. Katalog kaè:

“Biofibre (biovlakna) predstavlja-ju poslednju re~ tehnike u tehnologijiproizvodnje {tapova. Biofibre materij-al je na~injen od organskih dugih mo-lekulskih lanaca i ~etiri puta je ja~i odbilo kog karbonskog materijala...”

Pa dalje: “...kada ~ujete da su bio-vlakna 2,4 puta lak{a od najlak{ih ka-rbonskih vlakana, shvati}ete o kakvojrevoluciji, u izradi {tapova, je re~!”

A ja kaèm: AJDE?! Koliko znam(a znam!) pravu revoluciju je izazvaoJohn Barnard konstrui{u}i (po~etkom80-tih) prvi monokok bolid Formule 1- legendarni McLaren MP4, od karbo-nskih vlakana (karbon je bio iz kom-panije “Hercules Incorporated” USA)i godinama su prosto “brisali” konku-renciju - sve dok svi ostali nisu po~elida konstrui{u bolide na sli~an na~in...

Ako su biovlakna “4 puta ja~a odbilo kog karbonskog materijala”, a jo{“2,4 puta lak{a od najlak{ih...” pitamse za{to dana{nji Ferrari ili Renault nekoriste Shimano-biovlakna? Izgleda,u Formuli 1 niko ne peca?!

A mo`da je razlog ovo: “Biovlak-na tako|e imaju jo{ jednu neverovat-nu osobinu - njihova otpornost rastesa smanjenjem temperature, a konsta-ntna je u opsegu od 80 do 10 stepeniC dok je znatno ve}a u opsegu od +10do -20 C.”

E, izgleda ne mere za F1, ali je zaSibir prava stvar! [tap se ukruti, kakoizgleda, a ribolovac - sko~anji. Ali, {tada radim kad pecam po suncu - mrzimzimu - neki put ostavim {tap na ~amcudok se ‘ladim? Mo`da da ga ponesemsa sobom, pa dok ja “pivam” biofibrese ‘ladi u frizu, a ne greje se na suncu?

Ajd’ sad ozbiljno, silne pare su to! Tajna lako}e je u karbonu XT 400,

ali i u karikama. Fuji SiC prstenovi satitanijumskim ramom su neverovatno

LLEESSAATTHH -- BBIIOOVVLLAAKKNNAA UU KKAARRBBOONNSSKKOOJJ TTUUBBII

FORMULA 1

Od ovog McLarena (levo) do Ferrarija (desno) pro{lo je ta~no 20 godina, aniko jo{ u Formuli 1 nije po~eo da koristi vlakna ja~a a lak{a od karbona?!

Fuji rolenhalter sa laserskim gravurama, metalni prsteni, prvoklasna portugalska pluta A klase,

laka i jaka karbonska tuba s poklopcemod duraluminijuma i ugraviranim

oznakama... sve to govori o kakvom rasnom {tapu

Shimano je re~ -{tapu za Ruse

bogata{e

Spoj trnom - spigot joint

SiC prsten, titanium ram

Nisam odoleo - kupio sam ga!

Kompanija House of Hardy je upro{lim vremenima izgledalaprevi{e tajanstveno - priznaje

na po~etku intervjua za “TTW” - Ri-~ard Senderson (Richard Sanderson),direktor marketinga legendarne brita-nske firme.

“Me|utim, da budem iskren, mi inismo imali puno toga da kaèmo. Ta-ko|e, bilo je mi{ljenja kako smo po-malo i staromodni. Sre}om, kao {to semoè videti danas, pokazujemo da jeto daleko od istine.“

Kako su novinaru TTW magazinaobjasnili ~elni ljudi te, gotovo kultne,britanske kompanije, njena evolucija ireinkarnacija zapo~eli su pre otprilike7 godina sa ulaskom “Greys“-a i tran-sformacijom specifi~ne proizvodne fi-lozofije - svi proizvodi dizajnirani su irazvijani u V. Britaniji u mestu Olnvik

(Alnwick), od strane doma}ih stru~-njaka i kori{}enjem najnovije tehno-logije, dok je sama izrada proizvoda,ili njihovih delova, izme{tena na Da-leki Istok, ali druga~ije od prakse ko-ju praktikuju mnoge druge kompanije.

Duh Hardy-ja kao britanskog pro-izvo|a~a pecaro{kog pribora sa slav-nom tradicijom i danas je veoma opi-pljiv, nasle|e izuzetnog dizajna i viso-kokvalitetne proizvodnje primetno jeu svim njegovim brendovima.

Ali tokom poslednje tri godine, u“Hardy & Greys“ Ltd, fokusira se, svevi{e, na koncipiranje poslovne strate-gije, po meri zahteva trì{ta 21. veka.To zna~i da je kompanija morala pro-meniti na~in svog rada. Do pre tri go-dine “Hardy & Greys“ nije imala stal-no zaposlene u sektoru razvoja proiz-voda, a sada je na tim radnim mestima

dvanaestoro stalno zaposlenih. Danasse godi{nje tro{i oko 1,5 miliona funtiupravo na istraìvanje i razvoj...

Svaki projekat zapo~inje odobren-im trì{nim planom, {to je pokrivenospecifikacijama, kategorizacijom pro-izvoda, tro{kovnikom i sli~no. Sve to,neprestani monitoring razvoja proiz-voda, omogu}ava kompaniji da se ko-ncentri{e na proizvode koji pro|lazestrogu selekciju. U praksi se pokazaloda tek svaki 7. sedmi projekat, tj. sva-ka 7. ideja, doìvi realizaciju.

Dakle, na projektantima i stru~nja-cima za marketing leì velika odgov-ornost da teoretski koncipiraju pro-izvod pre nego {to se krene u traènjeproizvo|a~a koji moè da ispuni vrlorigorozne zahteve. Pri svemu tome vr-lo va`nu ulogu ima prognoza prodajekoja se obavlja mese~no.


LEGENDE


LEGENDE

HARDVER I SOFTVERHHAARRDDYY AANNDD GGRREEYYSS LLTTDD -- ^̂EETTAA MMAALLAA,, AALLII OODDAABBRRAANNAA!! Pre 10 godina u Hardy je doveden

Kris Bond (Chris Bond) kako bi po-krivao oblast primene karbonskih vla-kana. Do{ao je na ~elo razvojnog ode-ljenja sa velikim profesionalnim is-kustvom u elektroinìnjeringu.

Njegov prvi zadatak bio je odabirpravih ljudi za poveren mu posao:

“Taj izbor je veoma osetljivo pita-nje. To moraju biti ljudi koji se ukla-paju u timski rad, jer bez toga nemani{ta od posla. Ne moète jednostavnokupiti radnika na poslovima razvoja.Morate prona}i osobe koje imaju od-govaraju}e sposobnosti i potencijal izatim ih morate obu~iti. Za to je pot-rebno najmanje 12 meseci i, kao {tomoète pretpostaviti, to podrazumevaproces provere i selekcije“ - kaè KrisBond.

SPECIJALIZACIJADo pre nekoliko godina za “Hardy“ jeradilo nekoliko eksperata, uglavnomza trofejne ulove mu{i~arenjem ali oz-biljnijim ulaskom u oblasti slatkovod-nog i morskog ribolova, odnosno napodrazumevana trì{ta, pokazala sehitna potreba za stru~njacima iz tihoblasti. Svaki od njih je odgovoran zafunkcionalnost i kvalitet proizvoda ko{to su {tapovi, {atori, meredovi, ma-{inice i mnogi drugi.

Podrazumeva se da se u svom raduoslanjaju na najsavremenija softvers-ka pomagala u dizajniranju i usavr{a-vanju svojih zamisli.

Program “SolidWorks” im poma-è ne samo u pretvaranju skica u tro-dimenzionalne modele ve} i prora~u-nava naprezanja kojima }e predmetbiti izloèn i na njemu markira kriti-

~ne ta~ke - mesta gde }e odabrani ma-terijal popustiti, i sugeri{e {ta umestonjega koristiti. Kada odlaze na dogo-vore sa potencijalnim proizvo|a~imastru~njaci “Hardy“-ja ne nose modeleproizvoda sa sobom kao uzorak, ve}lap topove.

“Od koncepta do njegove realiza-cije zna da pro|e od jedne do dve go-dine.“ Na putu realizacije proizvodanalaze se brojni testovi tako|e brojnihprototipova, zatim odabir pravog pro-izvo|a~a koji }e ponuditi kvalitet, ali ipovoljnu cenu. Kona~no, zavr{en pro-totip, sa specifikacijama i CAD dizaj-nom, ide kod odabranog proizvo|a~a iproizvodnja moè da po~ne...

„Nemogu}e je takav nivo istraì-vanja pratiti proizvodima koji predsta-vljaju masovnu ponudu. Morate pre}i‘crtu’ da bi vam se sve to isplatilo.“

U tom smislu veoma su bitne testlaboratorije “Hardy“-ja u kojim se is-pituju kako materijali tako i dizajners-

ka re{enja proizvoda za najrazli~itijesvrhe, od vojnih do aeronauti~kih.

Ma{ine za testiranje, na oko, nisuatraktivne, pomalo ~ak grube, ali ~ak itakve one su dokaz da “Hardy“ pred-nja~i u onome {to mnoge kompanijeisti~u kod izrade vlastitih proizvoda:vrhunsku tehnologiju!

Po proceni novinara iz “TTW”-a ,upravo je “Hardy“ vode}i na tom po-lju ukr{tanja sprava za “mu~enje ma-terijala“ i proizvoda i softvera koji }eiz tog procesa izvu}i prave podatke isugerisati bolja re{enja.

Jedan od takvih softvera je “FiniteElement Analysis” (FEA) koji, kao iranije pomenuti “SolidWorks”, moèpredvideti pona{anje odre|enog ma-terijala u razli~itim proizvodima. ô-vek koji barata sa FEA softverom imamaster zvanje iz oblasti aeroinìnjeri-nga sa specijalizacijom za kompozit-ne materijale.

Kako u praksi izgleda jedna od fa-za projektovanja {tapa moè se videtiiz fotografije (gore), uz koju ide i ovoobja{njenje: {tap se stavlja u specijal-ni drà~ i du` blanka se raspore|ujuspecijalni metalni markeri po odre|e-nom algoritmu. Potom se optere}ujevrh {tapa odgovaraju}om silom zate-zanja i pod odre|enim uglom. Kameraprenosi pozicije metalnih markera dokompjutera gde FEA softver prora~u-nava kako }e se posti}i èljena akcija{tapa. Podrazumeva se da je tu i boga-ta banka podataka o vrstama i karak-teristikama materijala ~ije kombinaci-je odre|uju u “Hardy“-ju i name}u ihproizvo|a~u, umesto da on njima nudisvoje “proverene“ recepture.


LEGENDE

Prava veli~ina pomenutog softverajeste u tome {to moè izra~unati i ak-ciju hipoteti~kog {tapa, tako da za od-re|ivanje te karakteristike nije potreb-no izraditi prototip. Kompjuter trebasamo dobro nahraniti svim podacimao virtuelnom {tapu, posavetovati se sanjim i – prepustiti mu da uradi ono {tonajbolje ume.

“Svakako da je na kraju neopho-dan i prototip, ali taj pomenuti softver{tedi vreme i novac dok se do final-nog prototipa ne do|e.“

Investiranje “Hardy“ –ja u tu vrstutehnologije podràno je sa 60.000 fu-nti donacije, od strane ministarstva tr-govine Velike Britanije jer predstavljainovaciju i primenu nalazi i u oblastiaeronautike.

“Upoznavanje performansi novihmaterijala pomaè nam u razvoju pro-izvoda, oni postaju lak{i, blankovi sutanji, pove}an je stepen vodootpor-nosti itd. Kao primer nave{}u titaniumkoji smo primenili kod vrhunskog Za-ne ~ekrka. Titanijum je teì od alumi-nijuma, ali se od njega mogu proiz-vesti lak{i proizvodi jer u tanjem slojuzadràva potrebne mehani~ke karak-teristike“ - obja{njava Kris Bond.

“Primenjujemo i znanja iz oblastinanotehnologije, pogotovo kad se radio izvla~enju ve}e ‘snage’ od karbona.Takvu tehnologiju primenjujemo tamogde ona daje najve}i dugotrajni efe-kat, za razliku od mnogih drugih firmikojima je to kratkotrajni modni hit -pomodarstvo.“

[TAPOVIKada je svojevremeno doneta odlukada se sara|uje sa kompanijama kojesu se specijalizovale samo za proizvo-dnju ribolova~kog pribora, bilo je jas-no da }e proizvodni pogoni Hardy-ja,prakti~no nepromenjeni od 1965. po-stati drugi element velikih promena.Tro{kovi proizvodnje su redukovani, auvedeno je kompjutersko modeliranjetj. projektovanje.

Najkvalitetniji {tapovi se, i danas,proizvode u “Hardy“-jevim pogonimau Olnviku. Ono {to je nekada bio os-novni proizvod, {tapovi od trske i ba-mbusa, ili uop{te {tapovi za mu{i~a-renje i ma{inice za tu tehniku ribolo-va, danas predstavlja samo mali, aliveoma bitan, segment - “sveti kutak”proizvodnje.

Jeftiniji {tapovi se proizvode izvanVelike Britanije {to omogu}ava kom-paniji da drì korak na trì{tu.

“Postoje neke stvari koje se prostomoraju proizvesti u Engleskoj, ali ov-de proizvoditi ceo proizvod nije kon-kurentno. Stoga su se kontrola kvali-teta izrade i po{tovanje na{ih specifi-kacija, kod proizvo|a~a izvan VelikeBritanije, pokazali kao dobro re{enje.Dodu{e, ponekad moramo i da podu-~avamo na{e dobavlja~e, tj. proizvo-|a~e {tapova za nas, ali to doprinosiop{tem podizanju kvaliteta - kasnijeoni to novo znanje i ve{tinu ugra|ujui u proizvode za druge mu{terije.“

Stroga kontrola kvaliteta, za kojusu tako|e zaduèni razli~iti stru~njacispecijalizovani za odre|ene segmente,se podrazumeva. U toj fazi postoji je-dinstvo modernog i tradicionalnog, jerproces kontrole se samo do izvesnemere moè automatizovati, dok u dru-gom segmentu itekako traì iskusnooko stru~njaka.

ÊKRCIMe|u proizvodima ~ija se izrada zav-r{ava u Olnviku su i pecaro{ki ~ekrci.

Tu se sastavljaju i na njima se obavljazavr{na obrada. Za{ti}uju se anodiza-cijom i poliraju do visokog sjaja. Po-sebna pa`nja se posve}uje modelimakoji se smatraju draguljima “Hardy“riznice. Kada su odlu~ili da izmesteizradu delova za tole Ri~ard i njegovtim nisu bili sasvim sigurni da }e tobiti dobar potez. Tek je pro{le godineprona|en pravi partner za to: GP Pre-cision Engineering.

“Na{e mu{terije zahtevaju da nji-hovi ~ekrci budu zanatsko umetni~kodelo. Veliku pa`nju koju detaljima po-klanja “GT” garancija je da mu{terijene}e primetiti da se bilo {ta promenilou njihovoj izradi. U stvari i nije, stvarje u tome da sada razli~iti ljudi raderazli~ite stvari“ - isti~e R. Senderson.

“Dakle, ako mislite da izme{tanjeproizvodnje automatski zna~i proiz-vodnju jeftinih konfekcioniranih pro-izvoda sumnjivog kvaliteta, razmislitejo{ malo” - poru~uje kolega iz TTW-asumiraju}i posetu Olnviku: “sjedinju-ju}i britanski dizajn, zanatsko ume}e,odgovaraju}i menad`ment, najsavre-menije materijale, tehnologiju i strogukontrolu kvaliteta sa jeftinom radnomsnagom, i strategijom kompanije ‘Ha-rdy & Greys’ za 21. vek, ostvareno jenezamislivo. Napravljen je zaokret uizradi originalnih, visoko zahtevnih,proizvoda skra}ivanjem vremena po-trebnog da pro|e od koncepta do go-tovog proizvoda.”

“Tako|e, i pronalaènjem partnerakoji su u stanju da po najvi{im standa-rdima proizvode takve artikle, ili de-love za njih, ali zadràvaju}i u pogo-nima u Olnviku proizvodnju radnihmodela koji se zatim s odgovaraju}imkompjuterskim programima za njiho-vu izradu {alju proizvo|a~u.

Redovna inspekcija pogona naDalekom Istoku obezbe|uje sprovo-|enje i po{tovanje visokih proizvod-nih standarda, dok se kontrola kvalite-ta finalnih proizvoda obavlja kod ku-}e, u Olnviku.

Tako dolazimo do toga da razvoj,dizajniranje i kontrola proizvoda kodku}e, u Alnwicku, mogu dati kvalitet~ak i bolji od onog koji podrazumeva-mo pod ‘Made in England’, zaklju-~uje autor reportaè o poseti “Hardy“-jevim pogonima na Ostrvu.

“Tackle Trade World”priredio: Mirko Kanjuh

““SSAADDAA SSUU RRIIBBEENNAAGGRRAABBUUSSIILLEE,,NNAAJJVVEE]]II GGRRBBOOZZAA KKAAPPIITTAALLCCEE!!””

DD.. KKnnee`̀eevvii}}

Za po~etak prikaza nekih od interesantnijih tema iznajnovijeg broja “Tackle Trade World” magazinaovom prilikom smo izabrali jednu upozoravaju}u

pri~u. Radi se o pismu vlasnika prodavnice pribora i opre-me za mu{i~arenje iz grada Los Gatosa u Kaliforniji, SAD.

“Dragi prijatelji, 7. juna sve zaposlene u na{oj prodav-nici pogodila je vest o smrti na{eg kolege prodavca MarkaHarupa, koji se udavio pecaju}i na akumlaciji Sent Luis.Mark je bio dobar drug a iza sebe je ostavio suprugu Lisu i~etvoromese~nog sina. Mark je imao 29 godina.

Pri~a o ovom tragi~nom slu~aju je poduà, ali ono {tobih iz nje posebno izdvojio jeste upozorenje da se ne{to sli-~no moè desiti svakome od nas...

Mark je pecao iz svog 5-metarskog ~amca s prijateljemDèfom. Uìvali su love}i striperse, prugaste grge~e. Zao-kupljeni time nisu primetili nadolaze}e nevreme. Jak vetarpodigao je talase koji su u jednom trenutku zapljusnuli mo-tor ~amca i ovlaìli kablove. Po{to nisu mogli da pokrenumotor, vetar je ~amac opasno pribliìo stenju. Posle o~ajni-~kih poku{aja da upale motor ribolovcima je u kriti~nommomentu to kona~no po{lo za rukom. Nameravali su da sepod punim gasom {to pre udalje od opasnog stenja, me|u-

tim talasi su ih ponovo zapljusnuli i ugasili motor, da bi za-tim i sam ~amac bio pun vode. Potonuo je na oko 70 me-tara od obale. Talasi su postajali sve ve}i a ribolovci su sena{li u vodi. Mark je nosio dìns jaknu i, na nesre}u, nijeimao pojas za spasavanje. Njegov prijatelj Dèf ga je imaoi to ga je spasilo. U vodi je proveo 4 sata, ali je preìveo,spa{en je malo pre pono}i.

Sada je lako re}i {ta je trebalo ~initi, {ta bi bilo kad bibilo, ali cilj ove pri~e jeste da se upozori na opasnosti kojihnismo svesni kada bezbri`ni polazimo u ribolov. Stvar ko-ja je mogla spasiti Markov ìvot svakako je takozvani po-jas za spasavanje ili plutaju}i ribolova~ki kombinezon.

Pomenuti tragi~ni doga|aj me je naterao da se dobrozamislim. Mada svog prijatelja ne mogu vratiti iz mrtvih,èlim da ispisuju}i ove redove i {alju}i ih na {to vi{e adre-sa, upozorim druge ribolovce. Da ih nateram da se zamislenadaju}i se da }e mo`da ove re~i spasiti neki ìvot. Vremeje da se i u ovoj grani ribolova povede vi{e ra~una o bezbe-dnosti, da se po~nu zagovarati mere predostro`nosti. Vre-me je da za{titna oprema te vrste postane sastavni deo po-nude prodavnica ribolova~kog pribora, a da prodavci suge-ri{u nabavku iste svim kupcima, pre svega novope~enimribolovcima.“ - kaè se u pomenutom pismu.

Smatramo da se radi o dobroj inicijativi i upozorenjukoje }e dobro do}i kako trgovcima tako pre svega ribolov-cima na na{im vodama gde je pecanje iz ~amca poprili~norasprostranjeno. Prisetimo se koliko i sami poznajemo ko-lega koji su se hvalili kako su za dlaku izbegli potapanje,bilo zbog nevremena, bilo zbog nadolaska takozvanih be-lih la|a! (U Jasminkovoj pri~i sa Delte, tako|e se dogodiloda ribolovac ispadne iz ~amca.) Zato savetujemo - oprez!!!Uostalom, pogledajte dijagram koji prikazuje “minutaù”koju ribolovac moè da podnese u vodi hladnoj 5 stepeni Cako ima odelo “Fladen” ili ako ima normal. U Fladenovomizdrì ceo sat a da mu tempertaura tela ostane iznad 36C!


DRUGI PI[U


DRUGI PI[U

OD FLADENA DO [ARANA““TTAACCKKLLEE TTRRAADDEE WWOORRLLDD”” MMOOZZAAIIKK

VARALICA OD MILION DOLARAOve jeseni }e se u Meksiku ispred mesta Cabo San Lucasodràti jedno od najpresti`nijih svetskih takmi~enja u mor-skom ribolovu. Radi se o Bisbee Black and Blue marlin ta-kmi~enju, s fantasti~nim nagradnim fondom od oko 4 mili-ona dolara! Malo li je? Mo`da i jeste, ako tokom tog tak-mi~enja pokidate nekoliko “varalica” koje je za tu prilikupripremio McBurney, vlasnik firme “MacDaddy“.

Istine radi, re~ je zapravo samo o jednoj varalici - alivrednoj, ni manje ni vi{e nego, milion dolara! A gospodinMcBurney navodno zaista namerava da je porine u vodu napomenutom takmi~enju! A kakve samo glitere ima ta vara-lica: oko 100g 14-karatnog zlata i 18-karatne platine, koji

su obloèni sa 100 karata dijamanata i rubina - ukupno4753 (~etirihiljadesedamstopedesettri!) “kamen~i}a“.

Ova varalica bila je prava atrakcija ~ak i u prebogatomLas Vegasu, gde je odràn ovogodi{nji ICAST {ou, najatra-ktivniji sajam riboopreme u SAD. Na otvaranju tog sajmaTV ekipe nisu propustile da snime ovu skupocenu varalicu,koja je bila i tema ve~ernjih udarnih vesti.

“Nisam osvojio nikakvu nagradu za neki od izloènihproizvoda“, kaè “Mac“, “ali nije bilo nikoga ko je posetiosajam a da nije do{ao da vidi tu varalicu, koja je izazvalave}u pa`nju nego svi drugi proizvodi koje sam izloìo. Alizato sam i do{ao, da je pokaèm na sajmu, a publicitet ko-ji mi je ona donela vredi znatno vi{e od milion dolara!“

ALEXVaralice “Alex“ proizvod kompanije “Costa Co.” odnosnoAleksandra Veselinovi}a, pojedina~no, svakako ne vredemilion dolara, ali ako ih malo posluì sre}a na zahtevnomtrì{tu varalica, mo`da bi tolika suma mogla, u relativnokratkom roku, da legne na ra~un pomenute kompanije.

U najnovijem “TTW” magazinu objavljena je kratkapri~a u kojoj se isti~e kako je pojava varalica Alex dugo i snestrpljenjem o~ekivana, i da su one gotovo uskovitlale tr-ì{te koje, itekako, zna vrednosti rukotvorina AleksandraVeselinovi}a. [iroka i vrlo reprezentativna paleta Alex vo-blera, ~ekana tri godine, doìvela je svoju evropsku premi-jeru na ovogodi{njem jubilarnom EFTTEX-u u Briselu.

www.tackletradeworld.com


DRUGI PI[U

EFTTAA kad ve} pomenusmo EFTTEX...“Sajmu Evropske asocijacije proizvo|a~a i trgovaca ribo-lova~kim priborom, EFTTEX-u, preti opasnost da postanenezanimljiv, kako za kupce tako i za izlaga~e“ - upozoravanekada{nji prvi ~ovek EFTTE Luis êrtof (Louis Tcher-toff), koji je dao ostavku na mesto ~lana najuèg rukovod-stva Evropske asocijacije proizvo|a~a i trgovaca ribolova-~kog pribora i opreme.

êrtof smatra da je EFTTEX zakasnio na poslednji vozpre nekoliko godina, kada je propu{tena {ansa da se vrataotvore i za proizvo|a~e iz Kine, podleù}i protekcionizmu.Danas se taj evropski sajam suo~ava sa vrlo jakim konku-rentom, sajmom âjna Fi{ (China Fish) koji se svake go-dine odràva u Pekingu. Re~ je o sajmu koji sve vi{e priv-la~i svetske trgovce.

“Ako bih hteo da izaberem samo jedan od svetskih saj-mova na kojem bih predstavio svoj novi proizvod na svet-skom trì{tu onda bi to, danas svakako, bio upravo âjnaFi{. Jedino tu moète sresti brojne kupce iz vi{e od 65 ze-malja, posebno iz SAD, Australije, Japana, Ju`ne Amerike,Evrope... uklju~uju}i i sve zna~ajnije trì{te Rusije, ne ra-~unaju}i i potencijalnu tra`nju na doma}em - kineskom.““Vreme je za preispitivanje ne samo industrije opreme za

ribolov ve} i industrije koja ga se doti~e. Moramo i mi uEvropi obezbediti namenska sredstva za bolju redovnu go-di{nju promociju rekreativnog ribolova.

Evropska unija i nacionalne vlade ignori{u na{u aktiv-nost u korist uobi~ajenih lobija, kao {to su komercijalni ri-bolov, tj. ribarstvo, i organizacije za za{titu ~ovekove oko-line. Treba pratiti primer Ameri~ke asocijacije za sportskiribolov. Re~ je o organizaciji koja okuplja vi{e od 650 ~la-nova, kao {to su ribolova~ka udruènja, agencije za za{tituprirode, novinari, nauti~ki klubovi i sl. koja predstavlja oko44 miliona sportskih ribolovaca Amerike!!! Ali i industrijukoja godi{nje obrne oko 116 milijardi dolara!“

“EFTTA mora da se reorganizuje kako bi se koncentri-sala na najva`nija pitanja. Na poslednjim sastancima je bi-lo vi{e ~lanova upravnog odbora nego predstavnika ~lani-ca. Potreban nam je manji i operativniji upravni odbor -bord - koji }e manje ko{tati, a biti delotvorniji.

Projekat testiranja najlona jeste prilika da se EFTTAreafirmi{e. Nedopustivo je da se ni{ta ne preduzme ni posleobjavljivanja podataka da su pojedini najloni ispunjavalisamo 63% deklarisanih vrednosti?! To je nepo{teno trì{nopona{anje! EFTTA povodom toga mora ne{to preduzeti,ukoliko èli da zadrì svoj pozitivni imid`. Na karaju kra-jeva i kao organizacija koja promovi{e ISO 2062 standardkontrole kvaliteta najlona.“

UPECANI AMERIZa kraj pregleda zanimljivosti iz sveta, izdvojili smo jo{jedan primer kako su se Amerikanci “primili“ na – {arana.

Posle mnogo godina ignorantskog odnosa prema toj vr-sti ribe, kao i podsmehivanja ribolovcima koji bi se usudilida u zemlji basa, stilheda, maskija, zabace na “riblji korov”uba~en iz Evrope, do{lo je vreme prispitivanja. U tom smi-sli urednik “TTW” magazina Nik Merlou (Nick Marlow)opisao je svoju dogodov{tinu sa jednog pecaro{kog izleta uAmerici, organizovanog da bi skratio vreme posete ICASTSajmu u Las Vegasu.

Nik i njegov prijatelj Dejv Alen (Dave Allen) iz britan-skog Badèra (Badger) pecali su na jezeru Meade. Kada suse napecali stripera poèleli su druga~iji pecaro{ki izazov.Iznenada Dejv je ugledao kupanje {arana i upitao vodi~a dali bi negde mogli da probaju da pecaju tu vrstu ribe.

“Svakako“ - odgovorio je vodi~ - “samo ne znam kakoih pecati. Imam malo kukuruza, {arani to jedu, zar ne?“

“Nije pro{lo ni 5 minuta a u ~amcu se ve} zakoprcaoprvi {aran koji je izazvao op{te odu{evljenje na{eg vodi~a:‘Ovo bi prava borba!’ - opisuje Nik. Vodi} je bio odu{ev-ljen ratoborno{}u {arana. Ulovljena su jo{ 4 komada, a dvasu otpala. Tokom povratka u ‘bazu’ Nikov i Dejvov vodi~se nije mogao na~uditi kako je {aran atraktivna sportska ri-ba i kako se dobro bori: “Doda}u pecanje {arana kao novuponudu na moj sajt! To je super stvar’.“

Nik na kraju svoje pri~e isti~e da su to bile re~i Ameri-kanca kojem se kona~no razdanilo i koji }e u tom smisluobogatiti svoj biznis. Ali {aranom, koji se u Americi moèrelativno lako upecati - zaklju~uje dalje Nik - i sa mladimnara{tajem koji nije jo{ inficiran odbojno{}u prema nekimribljim vrstama, dobijena je svakako idealna riba na koju}e se “upecati“ ameri~ki klinci i tako zavoleti sportski ri-bolov uop{te, istovremeno razvijaju}i tra`nju nove vrstepribora i opreme na trì{tu!

“Tackle Trade World” i “Trofej”

PRIÂ SA NASLOVNE STRANE

KAJZER PINKU HILTONU

Wien, Be~. Prestonica i met-ropola, srce evropske kul-ture, grad umetnosti, grad

raznih stilova i fasciniraju}e arhitek-ture... Grad koji spaja tradicionalno imoderno - ne naru{avaju}i ono {to jeBogom dano - grad muzike i velikihimena, grad muzeja i turizma, gradMonarha i Kajzera... Grad na Dunavu,ili je mo`da bolje re}i – grad na vodi,jer sem Dunava (plovnog), tu je i Be-~ka Reka, Novi Dunav, Dunav–kanal,Stari Dunav sa svojom mreòm, Lo-bau, Vodeni~na Voda, Kajzerska Vo-da... Opet Kajzeri, a kad smo ve} kodnjih – deo grada i deo 22. be~kog ok-ruga u kome s porodicom ìvim pos-lednjih 8 godina, zove se Kaisermüh-len (u prevodu “Kajzerske Vodenice“)– i opet se sve vrti oko Kajzera...

Ne znam samo koliko vremena sutada{nji Kajzeri stvarno provodili navodi, da li su pecali i kako su to radili.Verujem da ni izbliza nisu u tome zna-li da uìvaju kao mi danas, jer oni su,onda, bili pre svega Kajzeri na zemlji,pritisnuti teritorijalnim problemima, ami smo danas Kajzeri na vodi, pritis-nuti i egzistencionalnim i teritorijal-nim i “teku}im“ pitanjima i problemi-ma; Kajzeri li{eni tereta plave krvi alisa dovoljno fino}e u ukusu i stilu, jersmo najdirektnije pod uticajem be~ke{kole i pod pogledom javnosti.

Ako te ovde javnost i sredina uh-vate na zub – bolje si spakuj kofer~e irod-pod, a {tapove pokloni sinu, ilikom{iji koji ima volju da u~i pecanje isa~ekaj da pro|e neko vreme – dok tene zaborave, ili poveruju da si se pro-menio, kultivisao, edukovao...

Toliko o tome...

MESEÊVE M(R)ENEJo{ na po~etku ove godine sam se za-rekao da {aranske parabolike ne}u za-baciti pre oktobra... I, slagao sam deli-mi~no. Delimi~no, jer sam ih zabacio,ali ne na {arane, ve} na mrene. I to nakakve mrene!

Na nagovor Momira (a kog drugo-ga), mog prvog kom{ije i najboljegdruga po {tapu, krajem jula odlazimo“u jek pladne” (izreka iz mog topli~-ko-lukomirskog kraja, kojom se doga-|aj i radnja sme{taju ta~no u podne),na desnu obalu Dunava, na prethodno”dobro“ odabrano mesto, kod hotela“Hilton”. Stacionirali smo se na sa-mom doku ispred hotela. Dubina vodeje iznosila oko 10-12 m, {to smo oce-nili kao jako dobar uslov. Po{to ranijenikada nisam lovio mrene u ovakosna`noj struji, normalno je da sam se

opremio maksimalno kad su olova zateku}u vodu u pitanju. U nedostatkuadekvatnih {tapova za ovakve prilike(po onome {to sam video kod ostalihkolega, koriste se, uglavnom, {tapovioko 3 m duìne, teleskopi, {to ja~i, dabi se njima sad u jesen verovatno mo-gli i orasi da mlate), oslanjam se namoje 13 stopa duge parabolike – pakom opanci, kom obojci…

Gledam Momira, montira svoje –samo za ovu priliku kupljene pravodobre “Hand made” dvodelce, gledamga i pratim u stopu. Prethodnog danasam za obojicu kupio najbolje udiceza lov mrene, Byron Isato 64 u veli~i-nama 1/0 do 2. Od mamaca smo oda-brali uglavnom najpoznatije varijante– dobar stari Emantaler i komad Fra-nkfurtera. Ja sam osim toga jo{ traìoda mi daju najsmrdljiviji sir koji ima-

VVOOZZIIMM DDAANNJJUU PPEECCAAMM NNOO]]UU,, VVOOZZIIMM NNOO]]UU PPEECCAAMM DDAANNJJUU......


PRIÂ SA NASLOVNE STRANEPRIÂ SA NASLOVNE STRANE

Moje glasno razmi{ljanje je nai{lona op{te odobravanje kod Momira - tuse vidi da smo ti, mi ribolovci, uvekspremni prisko~iti u pomo}. (Dodu{eja ba{ ne{to nisam i ne bih ni traìo tuvrstu pomo}i, ali kad je moj drug u pi-tanju – pristajem i da je delim – meniprednja – njemu zadnja strana, pa kopreìvi neka pri~a i prepri~ava…)

Do kraja tog dana nisam imao ni-jedan udarac, ali sam zato bio bogatijiza iskustvo vi{e, koje }e mi ubudu}ebiti od velike koristi. Naime, nikad vi-

{e ne}u po ovakvoj vrelini ni u hla-dovini da sedim, a kamoli na suncu!Jo{ je dobro da s opekotinama po ce-lom telu nisam i u bolnicu zavr{io, jermi je koà bila pink boje, a potkole-nice otekle kao da su pe~ene. Na slicise, delimi~no, vidi kako je to izgleda-lo (“srednja“ noga nije moja - to sam sMomirovom upore|ivao tek da otpri-like vidim koliko moram jo{ da se pr-ìm da bih imao boju kao on).

Elem, posle par dana mazanja jo-gurtom i ko zna sve ~ime – usledio je

novi pohod na mrene, ali ovaj put kadje “sunce na ikin|ju“ ({to prevedenosa lukomirsko-topli~kog re~nika zna~iotprilike “kasno popodne“). Vi{e meni mrene ni mese~eve mene nisu mo-gle na sunce isterati!

Ovaj put predlaèm da zauzmemopoziciju u neposrednoj blizini krana,koji sluzi za… (‘bem li ga za {ta sluì,verovatno se njime ne{to utovara sa ina brodove). I kao po obi~aju, Momiru par poteza postavlja svoj rod-pod ive} je zabacio, a ja… Ne samo da sejo{ nisam organizovao, nego sam jo{ iposetu dobio – do{li mi novi drugaripo {tapovima, [vabe, Franc i Peter, asvoju posetu na vodi su najavili i mojbata-Goga sas ro|aci iz Celamze (Zellam See), koje nisam video skoro 20godina. I dok ja razglabam sa gostimaMomo ve} vadi prvu mrenu od oko 60cm, a ja prime}ujem da bi ve~eras bi-lo mo`da bolje samo sir forsirati, patako i uradim – zabacujem oba {tapa ina svakom po dve udice namam~eneEmentalerom i onim ukusnim smrd-ljivcem. Nedugo zatim, Momo vadi idrugu i tre}u, a okupljeni gosti i publi-ka s tek prispelog i na svega par meta-ra od nas ukotvljenog bugarskog bro-da zdu{no po~inju s navijanjem i apla-uzima. U meni raste nervoza – valjdaje proradila trema pred nastup - pa selatih flajke s “Gorkim listom“, te sva-kom naspeh po ~a{icu (da ne bude za-bune i pitanja: e jebiga, odakle sad jo{i ~a{e? - ti “rekviziti” su sastavni deo

ju. Ne trebam vam opisivati izraz nalicu prodava~ice dok mi je na ma{inisekla komad francuskog sira “Jerom“,jer taj sir smrdi da nokti otpadaju!

Posle prvog zaba~aja nekako mi jelaknulo, jer ba{ i nije prijatno u podnedugo stajati na vrelom julskom suncu,kad temperatura i u hladu prema{uje30-i podeok na termometru. Namernosmo odabrali taj deo dana za po~etakribolova jer su nam to otkrili “vrsnimajstori sa teleskopima“, koji tokomcele godine opsedaju ove terene i juremrenu. Mada nam se od po~etka nijesvidelo to {to po ovakvoj vrelini po-~injemo sa ribolovom, ostajemo dos-ledni i nastavljamo ~ekanje dostojan-stveno – kako i prili~i Kajzerima.

Ojednom, naglo, osetih glad. Seosam na obli`nju klupu u hlad u namerida pojedem jedan sendvi~, a ujedno iprobam kakav ukus ima “smrdljivac“.I ve} kod prvog zalogaja proradio jemoj desni {tap sa komadom Frankfu-rtera na udici. Dok se vrh tipi~no sa-vijao i {ibao napred–nazad, ostavljamsvoj ru~ak na klupi i letim ka {tapu.Freilauf (slobodan hod) na ma{inici jeotvoren i nema opasnosti, ali bolje dapoùrim. Elegancijom jednog aristo-krate zatvaram Freilauf i podièm {tapsa rod-poda, a u istom momentu ose-tim izuzetno jak otpor, zujanje mojema{inice i beg ribe prema ja~oj struji,jer je taj deo gde sam zabacio malouvu~en u obalu, pa je samim tim tu istruja slabija. U momentu uvi|am dani Momir ni ja nismo raspakovali svo-je meredova, pa ja instiktivno, bez ra-

zmi{ljanja, kleknem pored svog futer-ala u nameri da ga otvorim. Uzalud jeMomir vikao: - neka ja }u, neka ja }u,ti pazi na ribu! Ja sam, valjda zbognekog ose}aja krivice, nastavio sa ot-varanjem meredova, ne prime}uju}ida sam previ{e olabavio najlon i doz-volio da se upecana riba kre}e kakoèli. Normalno – kako se to u takvimprilikam i de{ava – riba je zaglavilamedju kamenjem i zalegla na dnu, apritom, verovatno vo|ena Bo`jom ru-kom spasa, i moj najlon obavila okoneke prepreke, tako da je va|enje togmomenta bilo apsolutno nemogu}e.Uzaludno sam cupkao i cimao {tapomu nameri da je “iznerviram“ i nateram

da se pomeri i odlepi od dna. Nakon10-ak minuta uzaludnih poku{aja, iz-nervirah se ja umesto nje, i priznaju}iporaz nateèm najlon do kidanja, sanadom da }e se jadnica osloboditi ne-kako udice i nastaviti svoje krstarenjepo dubinama Dunava...

Dok name{tam novu montaù ka-èm Momiru kako se ne mogu otetiutisku da ovo nije bila mrena, ve} mo-`da som. I to kakav som! Momir seslaè sa mnom, no po{to su sve ribekoje se ne izvuku - najve}e, ubrzo os-tavljamo tu temu i uzimamo aparate uruke u nameri da upucamo po nekufotku, jer je okolina, a i pozadina, ba{izazovna. Dvori{te “Hiltona” sa ba{-tom restorana i velikim bazenom izkoga se ~ula de~ja graja, je ne{to {tonikog ne moè ostaviti ravnodu{nim.U daljini, uzvodno, kao na nekoj raz-glednici, prelepo zdanje Donau City –najmodernije naselje u ovom kajzer-skom gradu, sme{teno na samoj levojobali Novog Dunava. Tu leì moja iMomirova prednost, jer od stana doomiljenog revira imamo nepunih 300metara, pa nam ne treba ni auto, ve}pokupimo svoje stvari u kolica, kolicazaka~imo na bajciklo i: pravac Pelin-kovac (ho}u re}i - Dunav)! I dok smonaizmeni~no {kljocali digitalcima, ni-sam mogao a da ne pomenem bogatunaslednicu vlasnika lanca hotela “Hil-ton”. Takvu jednu “ribu“ da upecam...pa nek ide Morava u - Ni{avu! Ne bihàlio vremena, a Bogami ni “mamca“.

Signalizator jeste elektronski, al’ zvonce je zvonce - mestoispred hotela “Hilton” gde Nele hvata “pink” farbu



timalne uslove svim vrstama grab-ljivica. Kao prvo, dovoljno je bogatakiseonikom, a tako|e i svim vrstamadunavske bele ribe, koje su u su{tiniuvek na dnevnom meniju grabljivica.Tek da podsetim da je ba{ u ovoj vodiAustrijanac Fric Burian sada ve} dale-ke 1997. godine upecao {tuku od ne-verovatnih 20,5 kg duìne 137 cm!

Novi Dunav nije prebogat grab-ljivicama, ali ih u svakom slu~aju imavi{e nego {to se naslu}uje i zna. Svakiribolovac je duàn da vodi evidencijuulova, ali ni to nije merodavno da bise znalo bar pribli`no stanje popula-cije. Razlog je u visokim vodostajimaplovnog Dunava, jer se tad vi{ak vode– da se ne bi izlio i naneo {tetu gradu iprigradskim naseljima – ispu{ta krozNovi Dunav, koji u su{tini i nije ni{tadrugo do ogroman ispusni kanal s ne-kom prose~nom {irinom 250-300 m.(U normalnim uslovima, Novi Dunavje staja}a voda, a koga ne{to vi{e za-nima o tome – neka prona|e “Trofej”broj 59.)

Ono {to je va`no – ove godine jezbog obilnih padavina u Nema~koj iAustriji na samom po~etku leta branaNovog Dunava 2-3 puta maksimalnootvarana, pa je verovatno jedan ogro-man broj populacije prisilno migriraonizvodno. Normalno je da je na taj na-~in i jedna koli~ina dunavskih riba do-spela u kanal, ali koliko to niko nika-da ne}e znati. Mi kad polazimo u ri-bolov o tome i ne razmi{ljamo, a jali~no se uvek nadam da }u ba{ togadana (a svaki put je “taj dan“ ), upeca-ti ribu svog ìvota, ba{ ko {to je mojaMilijana “upecala soma svog ìvota“!

Poribljavanje grabljivicama se od-vija bez prisustva prevelikog broja ra-doznalaca, a uglavnom u martu, tj. ok-tobru-novembru, isto kao i poribljava-nje {aranima. Razlog zbog ~ega se toporibljavanje odvija u “polutajnosti”moète zamisliti, no i pored svih merapredostro`nosti, do ribolovaca nekakoprocuri informacija u koje dane }e seobnoviti populacija, pa su obale revirau tim danima (~itaj nedeljama), na~i~-kane ribarima – mesarima. Za to krat-ko vreme se vi{e ribe izlovi i odneseku}ama nego za sav ostali period go-dine, a ako bismo procentualno gleda-li u tim danima – od 100 ribolovaca,nema vi{e od 15 doma}ih, ostalo su –poga|ate ve} koji... “Nekajzeri”!

Bog me nagradio u pro{loj godinipa me to ponelo i jedva sam ove godi-ne do~ekao da “cirkus proradi“. Pritis-nut obavezama na poslu i u privatnomìvotu, jedva da sam, me|utim, uspe-vao da spojim dva dana u nedelji navodi, a ponekad ni toliko. Varalicamasam se hiper opremio, a normalno jeda su u prvi plan bili Orkini silikonci.Po~etak sezone je bio odre|en za va-treno kr{tenje mojih novih {tapova zavarali~arenje, laki Kinetic Silver Ar-ow II IM7, 3m, 8-32g i Fenwick Sea-hawk za teè kategorije.

Kad sam prvi put u rukama dràonajnoviji Orkin dvorepi tvister - iakopo~etnik - imao sam ludi ose}aj da }eovaj silikonac mo`da i nadma{iti polovnosti {ed-tvister?! Ovo vaì za pri-mere u mojoj praksi, {to ne mora biti imerilo za druge. Normalno da ja kaopo~etnik u varali~arenju i ne vidimsve ono {to bih mo`da trebao, pa otu-da takvo moje odu{evljenje ovom gu-micom. Me|utim, ve} nakon prvih sa-ti pecanja moje su se pretpostavke ob-

istinile jer sam samo u jednom izlaskuu vremenu izme|u 8 i 12 no}u imao nimanje ni vi{e nego 4 udarca, sa 50%realizacije. Razlog samo polovi~nomuspehu je to {to je te no}i uzimao, ka-ko to volim da kaèm, “na ka{i~icu“(da li zbog punog meseca, ili ne~egadrugog – neznam ), no ja sam i poredtoga prezadovoljan, jer je moj favoritza ovu godinu (dvorepi Orkin tvisterod 12 cm, u ùtoj boji), ve} u startuopravdao poverenje.

Da bih isprobao sve boje novih si-likonaca trebalo bi mi dosta vremena,a ja ga nemam ni dovoljno a kamoli -vi{ka za pecanje. Jadan, koristim sva-ku mogu}nost da se na|em na obala-ma tog divnog revira, pa me ~ovek tumoè na}i i kad me najmanje o~ekuje.Ne gledam niti na temperaturu vode,niti na pritisak vazduha, a mese~evemene sam odavno prestao da pratim,jer se sve de{ava obratno od onoga {tose uglavnom smatra za {ablon. Akosam negde u nekom “ud`beniku” zavarali~are dobro pro~itao – u nedelji


na{e opreme kad znamo da }emo ima-ti goste – pa kakvi bi mi to Kajzeri biliako nemamo {ta da ponudimo i ~imeda po~astimo raju?).

Nazdravljamo, a ja prilazim momrod - podu, prekrstim se i gurnem parprsta u ~a{u, pa poprskam {tapove uzmolitvu da i ja bar jednu upecam. Ni-sam ni dva koraka napravio ka dru{t-vu koje se na moj gest slatko nasmeja-lo, a levi parabolik je po~eo da se sa-vija ka vodi. Prekrstim se jo{ jednom izahvalim Bogu na usli{enoj molbi, ot-pijem gutljaj, dam ~a{u najblièm izpublike i pohitam ka {tapu. Borba jetrajala nekoliko minuta i riba je ve} upodmeta~u – prelepa dunavska mrenaod oko pola metra.

U jednom dahu i fantomskom br-zinom odlaèm je u vre}u i zabacujemponovo. U tom su momentu pristigli igosti na ~elu sa mojim bata–Gogom,pa je novo nazdravljivanje i blagoslovza sre}no vi|enje i sre}nu ribu bilo ko“dobar dan“. I naravno, opet odlazimsa ~a{om u ruci, guram prste u “Gorkilist“ i prskam po {tapovima uz molit-vu, {to izaziva jo{ ve}i smeh od malo-pre. Jo{ se àmor nije sti{ao, moj des-ni {tap je “poludeo“. Mislio sam da }eizleteti iz drà~a na rod-podu. Prilaz-im, kontriram lagano i elegantno i drilpo~inje, u publici erupcija odu{evlje-nja. Neznam u momentu ko vi{e navi-ja, da l’ ovi na obali ili oni Bugari sabroda (me|u kojima je bilo i par guza-tih ènki, verovatno kuvarica (nemoj-te me pitati odakle mi taj zaklju~ak,ali moju sumnju je nekih sat vremenakasnije potvrdio konobar s broda, koji

nam je skuvao “pravu srpsku kafu“ isa broda nas usluìo – dàbe. Mi smo,ipak, posle lepo pregledali stvari, kadsmo se pakovali – da nam to “dàbe“ne ispadne skuplje no kajgana SvetomPetru). Elem, ova je bila puno ja~a inije me ostavila ravnodu{nim, pa mise na momente ~inilo da se dril otegaou ve~nost. Posle par begova u struju iuspe{nog pra}enja i vra}anja na sigur-nu distancu na povr{ini se ukazuje le-po vretenasto telo - ogromna mrena!U par sekundi Momo je prihvata u po-dmeta~ i podiè uvis. Kao u magno-venju, ~ujem samo povike i ~estitke, abogami ose}am i tap{anja po le|ima iglavi. Jedan divan neponovljivi i ne-zamenljivi ose}aj i pitanje koje se sa-mo po sebi name}e: da li su ovako pe-cali i slavili i pravi Kajzeri?

Konstatujemo da je ova mrena “ri-ba i po“ i odokativno joj dajemo “oko4- 5 kg“, {to je moj apsolutni rekord.

I, da li trebam da vam pri~am kakosam opet prskao {tapove? A nejintere-santnije od svega: to je uvek, i iznova,palilo, tako da sam u vre}i ve} imaodobrih 6 komada ukupne teìne preko10 kila.

I tako, slavlje pored vode se otegloskoro do pono}i, pa smo pre{li na za-vr{nu fazu – slikanje i fajront, uz jo{po jedno nazdravljivanje i pesmu “Jelvam ào {to se rastajemo“. Franc i Pe-ter su nas napustili prepuni utisaka isa samo jednim pitanjem u glavi: da lise ovo ve~e stvarno desilo, ili je ipaksve ovo samo deo neke pri~e iz kajze-rskih vremena - kada je raja jela zlat-nom ka{ikom?

PREDATORI, GDE STE, DA STEZa “malu“ razliku od na~ina na koji selovi mrena i {aran (uglavnom smo sta-cionirani sa celom opremom na jed-nom mestu na bar nekoliko sati, a ne-retko i na nekoliko dana kad je {aran upitanju, pa je i upotreba stolica i leà-ljki ne{to {to se podrazumeva), kad seodlu~imo na lov grabljivica, unapredsmo se odlu~ili da terene koje ho}emopro~e{ljati - moramo da prope{a~imo!

Po{to mi je posao takav da moramda sedim i da se vozim, ovaj na~in ri-bolova je ujedno i vid rekreacije, pa jei korist u najmanju ruku dvostruka, amoè biti trostruka - ako na obali sre-tnem neku tetku koja bi bacila oko namene, pa onda sednemo malo na liva-du da divanimo o tome “kako je travaove godine mlogo zelena“...

Daklem, {to manje pribora i kutijusa varalicama, fla{u vode – ako nemapiva, pljosku sa ... Sve to u ranac, nje-ga na le|a, pa izme|u zabodem manjimeredov (jer ovde ako, ~ak i na blin-kerisanju, nema{ meredov sa sobom,moè{ izgubiti licencu za revir, moèi neka simboli~na kaznica pride, plusnervoza i gubljenje vremena), a {tapi-nu u ruke i – hop na vodu! Kako mi jerevir blizu, od momenta kad napustimstan do momenta kada varalica u pr-vom zaba~aju dodirne vodu ne pro|eni 10-ak minuta.

Prvih pet meseci u godini je na re-viru kompletna zabrana za sve vrstevaralica. Zna~i, blinkerisanje je doz-voljeno tek od 1. juna i traje do krajakalendarske godine, do 31. decembra.Ova je voda ina~e idealna i pruà op-

Danju bandar...

...no}u smu|




pre i u nedelji posle punog meseca bigrabljivica trebala najbolje da radi…

Malo morgen, velim, i dokumen-tujem svoj stav slikama ulova iz no}ipunog meseca. Po ko zna koji put sede{ava da odre|ene teorije padaju uvodu i da se situacija iz godine u godi-nu menja. Da li je za to krivo globalnozagrevanje zemlje i vode, ili usled ~e-stog i neplanskog menjanja vodostajariba nikako ne moè da “uhvati ritam“- ja ne znam. Znam samo da sam ovegodine od po~etka sezone mnogo vi{eputa oti{ao ku}i bez upisane nego saupisanom ribom.

Ali bilo je lepih momenata i lepih“upisa“, pa je tako li~ni rekord u kate-goriji smu| popravljen, i sada iznosi

okruglih 70 cm. Desilo se, naime, dasam u tim danima u sebi imao sasvimdruga~iji ose}aj, nego u ostalim. Ne{-to me teralo, vuklo na vodu, bez obzi-ra {to je iza mene bilo nekoliko bezu-spe{nih izleta, a najvi{e sam voleo dana vodu iza|em sat–dva posle pono}i,a odmah po povratku s posla. Umestou topao krevet, odlazim da s Orkama“~e{ljam“ dno Novog Dunava.

Ko bi rekao da se od rada iscrplje-nom organizmu, nakon jednog napor-nog radnog dana i polovine no}i, toli-ko jo{ snage, volje i entuzijazma na-kupi? Ko bi rekao da }e jedinka u timmomentima telesne krize odabrati jo{jedan na~in da svoje telo optereti nes-pavanjem, hodanjem, zabacivanjem,

motanjem... umesto da se ne~ujno i la-gano zavu~e pored ènice u krevet. Idok skidam odelo i traìm pecaro{kugarderobu u kojoj se najlep{e ose}amve} mi pred o~ima iska~u slike smu-|eva i {tuka… Adrenalin je sko~io, aja jo{ ni vodu nisam video – {ta ti jezaraza!

U gluvo doba no}i, kad su i naju-porniji i najizdr`ljiviji napustili okol-ne lokale i oti{li ku}ama, moja senkaklizi prema uzmre{kanoj vodenoj ma-si, koja obasjana punim mesecom, do-bija neku posebnu dra`. Dok name{-tam omiljeni favorit – ùti dvoglavitvister od 12 cm, naoruàn “do zuba“s crvenom VMC “barbarian“ udicomi olovnom glavom od 7 g, kroz glavumi prolete misao i podse}anje na oneKajzere s po~etka pri~e…Ma nemajuoni poima {ta je to adrenalin!

S takvim mislima u glavi do~eku-jem prve sun~eve zrake sa istoka. Nisam neznam koliko sam puta potpunosvesno i namerno prekinuo sve aktiv-nosti i svoju pa`nju usmerio ka ogro-mnoj uàrenoj lopti, koja se polaganopomaljala iza bregova. Taj ose}aj nijepoznat onima koji su tog ~asa u kreve-tima i greju ènama guze. Dok loptalagano menja boju – od crvene ka sja-jno ùtoj - ose}am da mi venama kolanova energija i, bez obzira na umor ineispavanost, nabacujem crne polari-zacione cvike na o~i, skidam favoritai stavljam {ed-tvistera 17 cm u “SY”dekoru, naoruànog Orkinim sankamau veli~ini 5/0 i, idem dalje…

Ose}aj me tog jutra nije prevario isvi moji napori su se u trenu isplatili.Slediv{i unutarnji nagon i vo|en kaì-prstom Oca Svetoga – na{ao sam se udatom momentu na datom mestu i po-gledao u datom pravcu, a – kud okom– tud i varalicom, i – dum! Udarac ko-ji je Fireline preneo do drà~a {tapa ipreko njega u moje ruke, u moj cent-ralni nervni sistem prenuo me iz lakeletargije i opijenosti prvim sun~evimzracima. Jo{ nijednom nisam video ta-ko brze begove, ~ak i po 20-ak metaralevo i desno - u svega nekiliko sekun-di! Imao sam na udici pakleno brzuribu. Ne najve}u, ne rekorderku, ali jezajebala i Karla Luisa.

Pratio sam je i nisam ni pomi{ljaoda bih mo`da malo zategao ko~nicu,jer je tako - kako je bila na{telovana –bila idealna.

U tim sam momentima jako àlioza ukra|enim digitalcem jer je riba,osim begova, tako èstoko i visoko is-kakala iz vode, da sam u ~asu osetiostrah da je ne izgubim. Toliko graci-oznosti u skokovima i upornosti da seoslobodi neugodne udice jo{ nisamdoìveo, a po{to je bila i malo ve}anego {to se u prvi mah ~inilo poèleosam jako i pomolio se Bogu da mi jene uzme pre nego se zajedno par putauslikamo, uz obe}anje sebi da bih jesvejedno vratio u vodu, jer ovakvo st-vorenje stvarno zasluùje da jo{ dugopliva i ko torpedo preseca talase No-vog Dunava.

I tako, njen je otpor polako jenja-vao, a ja sam po~eo da namotavam inakon jo{ nekoliko minuta borbe, zad-njih trzaja u poku{ajima da se oslobo-di, ipak sam je nekako namolio da miuleti u podmeta~. Zorom se razlegaotrijumfalni poklik iz mojih grudi, da je~ak i voda zatreperila, jer sam imao -ako ne veliku - ono bar prelepu {tuku,fasciniraju}e jakih i lepih boja peraja ipega. Na ovoj divljoj vodi takve ulovene doìvi svaki smrtnik u svom veku.

Ubrzo je i Momir pristigao pa smose uslikavali ja i {tuja do mile volje, aonda - rastanak. Pa se pitam: “Da li suonda{nji Kajzeri praktikovali “Uhvatii pusti?

PARA-LELEEE...Da ne bude zabune, nemam ni{ta pro-tiv babu{kara i ne}u da ih ogovaram, akako }u, kada sam i ja jedan od njih?Samo da povu~em paralelu i saop{timda je ove godine njihov u~inak mnogoslab. A za{to - ..bem ga ako znam!?

Mo`da zato {to oni svoj “kajzerskistil“ mnogo bu~nije prezentiraju u ja-vnosti od “nas – varalica…“ i zato {toi ove godine ni mene ni Momira nemame|u njima.

A moj bata–Goga, kao petokolo-na{ me|u babu{karima, podstrekuje isa ushi}enjem traì da se harmonikadonese, pa kad je bal - nek’ je sas mu-ziku (a {arana za Svetog Nikolu }emokupiti na pijaci).

I doneso{e harmoniku, a onda… Onda je po~elo:„Ispod palme na obali mora,Rastaju se dvoje u suzama.Tek je zora po~ela da rudi,Ona pla~e, on joj lomi zubi…“

Neboj{a Zdravkovi} - Nele

“[oferska je tuga pregolema,ribe ima al’ vremena nema.”

Kajzer fon Toplica je sas ribama na prs’ u...

trofej82

Documents